diplomski rad - informaticke tehnologije

7/21/2019 Diplomski Rad - Informaticke Tehnologije

http://slidepdf.com/reader/full/diplomski-rad-informaticke-tehnologije 1/55

Univerzitet u

Novom Sadu

Tehnički fakultet

»MihajloPupin«Zrenjanin

Tema: PHP Web aplikacija za evidenciju prijema eksternihdokumenta i propisa fakulteta

Thesis: PHP Web Application for Recording Recepit ofExternal Documents and Regulations of Faculty

-DIPLOMSKI RAD-

Mentor: Profesor dr Radosav Dragica Student: Aleksandar Vuković

Broj indeksa: IM 83/11

Zrenjanin, 2015.



5.

Opis elementa implementacije softvera .................................................................. 25

5.1.

Kreiranje baze podataka ................................................................................... 25

5.2.

Provera sesija i levela pristupa ......................................................................... 27

5.3. Konekcija ka bazi podataka, login i provera levela pristupa korisnika............ 28

5.4.

Odjava korisnika .............................................................................................. 30

5.5.

Dodavanje dokumenta ...................................................................................... 31

5.6.

Prikaz svih dokumenta ..................................................................................... 33

5.7. Pretraga ............................................................................................................ 38

5.8. Pregled detalja određenog dokumenta ............................................................. 39

5.9. Izmena određenog dokumenta ......................................................................... 40

5.10.

Stranice administratora – Kontrolna tabla .................................................... 43

5.11.

Registracija korisnika ................................................................................... 44

5.12.

Elemetni grafickog dizajna ........................................................................... 46

Zaključak ........................................................................................................................ 51

Literatura ......................................................................................................................... 52

Slika 1 - Prikaz algoritma puta dokumenata od ulaza do arhive [6] ................................. 7

Slika 2 - Sekvencijalna i konkurentna organizacija verzija [6] ........................................ 8

Slika 3 - Relacije okruženja EDMS u sektoru obrazovanja [1] ............................. 14

Slika 4 – USE Case dijagram .......................................................................................... 16

Slika 5 – Conceptual Data Model – CDM ...................................................................... 17

Slika 6 – Psysical Data Model – PDM ........................................................................... 17

Slika 7 – Business Process Model – BPM ...................................................................... 18

Slika 8 - Index stranica web aplikacije ........................................................................... 18

Slika 9 - Stranica dodavanja dokumenta .................................................................. 19

Slika 10 – Stranica svih dokumenta .......................................................................... 20

Slika 11 – Stranica pregleda dokumenta ....................................................................... 20

Slika 12 – Stranica izmene dokumenta .................................................................... 21

Slika 13 – Stranica dodavanja insticuije ................................................................... 21

Slika 14 – Stranica svih institucija ............................................................................. 22

Slika 15 – Stranica pregleda institucije ..................................................................... 22

Slika 16 – Stranica izmene institucije ....................................................................... 23

Slika 17 – Stranica registracije korisnika .................................................................. 23

Slika 18 – Stranica pregleda svih korisnika ............................................................. 24

Slika 19 – Stranica pregleda korisnika ..................................................................... 24

Slika 20 – Stranica izmene korisnika ........................................................................ 25



PHP Web aplikacija za evidenciju prijema eksternih dokumenta i propisa fakulteta

2

1. Opis problema i zahtevi korisnika

Potrebno je napraviti php aplikaciju koja je namenjena administrativnom i

računovodstvenom osoblju Tehničkog Fakulteta „Mihajlo Pupin“. Fakultet funkcioniše uskladu sa zakonima i propisima ko ji su usvojeni na nivou države, pokrajinskih organa uprave,

Univerziteta u Novom Sadu itd. Periodično nadležne institucije šalju Fakultetu nove propise,obrasce, pravila rada, koja kasnije tre ba da budu usklađena sa načinom rada na Fakultetu.

Problem koji aplikacija rešava odnosi se na evidenciju navedenih dokumenta i prikaz svih

eksternih dokumenta i propisa u evidenciji fakulteta kao i mogućnost da se mogu izmeniti iliobrisati ako su nevažeći. Takođe, pojedini propisi i obrasci stižu u papirnoj formi, ali najčešće putem e-maila i to na razne e-mail adrese Fakulteta: dekanat, studenska služba, pravnaslužba, ražunovodstvo, a o nekim propisima i obrascima je Fakultet obavešten sa sajtova tihinstitucija, s toga ova aplikacija omogućava evidenciju svih navedenih dokumenta i uploaddobijenog materijala u jednu bazu podataka Fakulteta, koja je laka za upotrebu i brzo

dostupna. Aplikacija treba da ima više funkcija I da omogućava k orisnicima da imaju prikaz

svih dokumenta koje se nalaze u sistemu. Korisnik zatim ima mogućnost da vidi koji senadležne institucije nalaze u evidenciji Fakulteta kao listu institucija ko je šalju propise,dokumente ili obrasce. Takođe korisnici mogu da unose nove dokumente, unose datum

prijema bilo kakvog dokumenta, upload-uju zeljeni materijal, da unose nadležne institucije, brišu ili izmenjuju već postojeće dokumente ili institucije iz evidencije. Svaki korisnik ima

svoj nalog pomoću kojeg on pristupa sistemu i svim podacima, i putem kojeg on može daunosi, izmenjuje ili briše podatke iz sistema.

1.1.

Predlog aktivnosti u resavanju problema administracije

podataka na fakultetima

Postupak za opis sadržaja rešenja

Svaki proces se opisuje pomoću niza dokumenata na osnovu kojih je proces potpunodefinisan uključujući i veze sa dokumentima ostalih procesa. Opis dokumenata bi mogaoizgledati ovako:

1. Naziv dokumenta.

2. Slika (nacrt, prikaz) dokumenta.

3. Opis dokumenta.

4. Potpis odgovornog lica i datum.

Definisanje odnosa postojećih dokumenata, njihovih oblika i načina prevođenja u digitalne

funkcionalne oblike je veoma osetljiva tema, u kojoj se mora obratiti velika pažnja naverodostojnost i zaštitu podataka. Naime, u ovoj fazi prevođenja, potrebna je velikaozbiljnost i profesionalsnost, da se dokumenti ne bi pogršno svrstali, ili na neki drugi načinobezvredili.

Prva faza realizacije zahteva definisanje sadržaja rešenja, i to kroz sledeće postupke:




3

Evidentiranje, klasifikacija, definisanje osnovnog registra (baze) dokumenata i predmeta. Pod ovim se podrazumeva uspostavljanje aktivne baze dokumenata iz

poslovnog sistema. U bazu se unose dokumenti ili predmeti sa osnovnim skupom

atributa koji ih karakterišu. Prilikom unosa osnovnih podataka o dokumentima, podefinisanom automatizmu će svaki dokument dobiti identifikacionu oznaku. Aktivna

zbirka dokumenata sadrži informacije o svim dokumentima koji se nalaze u sistemu.Informacije o dokumentima se čuvaju do isteka određenog roka (koji se parametarskidefiniše za svaku klasifikacionu grupu predmeta), a potom se prebacuju u arhivskuzbirku u kojoj se čuvaju određeno vreme (propisano za čuvanje date vrstedokumenata ili trajno). Ovaj korak se odnosi na evidentiranje registra dosijea svih

dosadašnjih polaznika (studenata) škole.

Povezivanje dokumenata (u predmete, međusobne veze). Dokumenti mogu biti povezani u predmete ili fascikle. Pri tom se može jedan dokument povezati sa višedokumenata i biti svrstan u više predmeta, ako je to potrebno. Predmeti se posebnodefinišu i za njih se određuju određena poslovna pravila koja se kasnijeimplementiraju na sve dokumente koji su u njih svrstani. Poseban oblik povezivanjadokumenata je i odnos dokument – verzija i dokument ili verzija – kontrolisana

kopija. Predmeti (katalozi, dosijei) mogu da se povežu sa objektima iz poslovnogsistema i da se na taj način ostvare katalozi dokumenata koji mogu da se odnose na poslovnog partnera, proizvod, objekat, osnovno sr edstvo, projekat ili neki događaj isl.

Upotreba različitih šifarnika (države, poštanski brojevi, mesta, ključne reči, razni parcijalni šifarnici i sl.). Prilikom unosa osnovnih podataka o svakom pojedinačnomdokumentu, koriste se opšti šifarnici država, poštanskih brojeva naseljenih mesta, kao

i ostali šifarnici tipova i vrste dokumenata, ključnih reči i sl.

Signiranje (označavanje) dokumenta/predmeta na određene nosioce saglasnosignirnom planu. Signirni plan je skup ovlašćenih internih subjekata (organizacione

jedinice, pojedini korisnici) koji su kompetentni za rad sa određenim predmetima/dokumentima. Ukoliko je neki dokument signiran, postavlja se određenisignirni znak i dokument se nalazi u zoni odgovornosti osoba odgovornih za dati

signirni znak sve dok se ne kompletira određeni postupak ili predmet dodeli nekomdrugom nosiocu. Signirni plan sadrži određene elemente autorizacije, jer dokumentumogu pristupiti samo onih korisnici koji imaju dati signirni znak.

Modul za definisanje radnih tokova i poslovnih pravila. Implementacija radnihtokova i procedura (već definisanih u procesu standardizacije) – podrazumeva

definisanje poslovnih pravila, sprovođenje i nadzor nad dokumentacionim tokovima – radnim procedurama. Ovo je aplikacija kojom se na osnovu definisanih poslovnih pravila uspostavljaju radni tokovi koji podrazumevaju definisanje putanje, faza,

statusa u kojima se može naći neki predmet/dokument, zatim definisanje kontrolnih




4

tačaka (verifikacija – ko, šta, kojom akcijom, kada) od početka pa do kraja ţivotnogciklusa nekog radnog toka. Nakon definisanja radnog toka, projektna rešenjaomogućavaju kompletno uspostavljanje tog toka, autorizaciju od strane definisanihkorisnika i nadzor nad uspostavljenim tokom. Indeksni sadržaj svakogdokumenta/pr edmeta koji se definiše na ovaj način je „opšti“, odnosno ne sadrži ni

jednu specifičnu veličinu koja se odnosi na poslovnu funkciju koja prati taj radni postupak .

Sistem za pretraživanje dokumenata. Postupak pretraživanja dokumenata u aktivnoji arhivskoj bazi realizovati primenom mehanizma za postavljanje upita i filtera, kroz

određene indeksne kataloge dokumenata, a na osnovu autorizacije korisnika (na bazisignirnog plana, stepena tajnosti dokumenta, korisničkih uloga i korisničkog profila).

Mogućnosti slanja i primanja dokumenata putem e-maila. Predviđeno je da se uvedemogućnost slanja dokumenata iz sistema putem e-maila, kao i prihvat dokumenata

pristiglih istim putem i njihovo kontrolisano uključivanje u poslovne procese – predmete sistema.

Podrška u radu (centralne arhive) sa dokumentacijom koja nije u elektronskom obliku – lokacije originalnih dokumenata. Ovaj deo je naprosto neophodan, jer se još uveku velikom postotku zahtevaju originali dokumenata u papirnoj verziji.

Praćenje i evidencija događaja koji su se obavljali nad dokumentima (error,exception, event log, audit trail). U posebnoj bazi evidentirati sve događaje nad nekim

dokumentom pri čemu se upisuje korisnik, vreme i kratak opis akcije naddokumentom. Takođe u posebnoj bazi voditi error log u cilju što efikasnijegutvrđivanja i otklanjanja eventualnih grešaka u radu sistema.

Poslovni partneri i kontakti. Prilikom evidentiranja određenih dokumenata (posebnoulazne pošte) potrebno je uneti i poslovnog partnera koji je poslao dokument, ili kome

se šalje neki dokument. Za tu priliku koristiti poseban modul u koji će se unositi podaci o poslovnim partnerima, adresama i kontakt osobama. Potrebno je predvideti

da ovaj modul omogućava određene funkcionalnosti pored evidencije poslovnih partnera i kontakata, tj.da bude omogućen i unos značajnih događaja za svaku kontakt

osobu koja je zaposlena kod poslovnog partnera. Takođe da se kroz ovaj modulsprovede integracija sa poslovnim sistemom, koja podrazumeva preuzimanje podataka iz tabela poslovnih partnera (sa osnovnim inicijalnim podacima).

Ulazni računi i ugovori. Aplikacija omogućava ostvarivanje kompletne evidencije i praćenja svih ulaznih faktura od trenutka ulaska u sistem preduzeća, što podrazumevanjihovu evidenciju, skeniranje (ako su stigli u papirnom obliku), slanje u procesovere, evidenciju proizvoljnog broja nivoa overe, elektronsku distribuciju




5

dokumenata od korisnika do korisnika saglasno njihovoj autorizaciji, kompletiranje

računa sa ostalim dokumentima (dostavnice, zapisnici, knjiţna odobrenja, i sl.), slanjeračuna u računovodstvo, priprema za knjiženje računa u poslovnom sistemu(određena integracija sa poslovnim sistemom) arhiviranje u centralnoj arhivi. Takođeevidentirati i arhivirati sve ugovore sa poslovnim partnerima (kupcima i

dobavljačima), povezivati fakture sa ugovorima i ostalim dokumentima koji su ukorelaciji sa navedenim poslovnim procesima. Prilikom evidentiranja faktura iugovora koristiti šifarnike poslovnih partnera iz poslovnog sistema.

1.2. Životni ciklus dokumenta

Životni ciklus dokumenata podrazumeva:

kreiranje,

pregled,

obradu,

odobrenje,

publikovanje,

distribuciju,

ariviranje.

U procesu prevođenja dokumenta u elektronski oblik pridružuje mu se tzv. marker

(markup). Njegova uloga je opisivanje kodova koji se dodaju elektronski pripremljenomdokumentu u cilju definisanja njegove strukture ili formata u kome treba da se prikaže.

Upravljanje dokumentima podrazumeva niz operacija sa dokumentima koji bi mogli da budu

očekivani tokom nekih poslovnih procesa u nekoj organizaciji. Najčešće se očekuje rad krozsledeće korake:

arhiviranje dokumenata,

kategorizacija – razvrstavanje dokumenata,

traženje i ponovno korišćenje dokumenata,

izmena, kopiranje i provera statusa dokumenata,

zaštita dokumenata u korišćenju,

pretraživanje tekstova u dokumentima,

automatska konverzija dokumenata, i sl.




6

2. EDMS – Elektronski dokument menadzment sistemi

2.1. Karakteristike EDMS

Elektronsko poslovanje, elektronski dokumenti i arhive, sistemi elektronskog upravljanja

dokumentima su postali naša stvarnost i svakodnevnica. Osnovna postavka koja vrši iniciranje uvođenja bilo kakvih inovacija u poslovne procese je povećanje produktivnosti i/ili smanjenje troškova. Pretvaranje dokumenata u toku poslovnog procesa u sredstva za rad ubrzava sam pr oces i olakšava optimizaciju svakog procesa.

Prednosti digitalnog arhiviranja se mogu sažeti u dve tačke: troškovi i sigurnost . Kroz rad sadokument menadžment sistemima se enormno povećava radna efektivnost i smanjujumaterijalni troškovi.

Upravljanje dokumentima u stvari podrazumeva uspostavljanje pravila i procedura za

rukovanje dokumentima u toku njihovog životnog ciklusa, koji se sastoji od:

inicijalizacije,

pripreme,

uspostavljanja (establishment ),

korišćenja,

revizije,

povlačenja i

uklanjanja.

Uvođenjem EDMS u poslovni proces vrši se unapređenje produktivnosti time što se smanjujevreme potrebno za obradu a istovremeno se pažnja usmerava na ključne i konkretne poslove;unapređuje se odnos sa klijentima i vrši se unapređenje kvaliteta.

Sistemi elektronskog upravljanja dokumentima su veoma kompleksni i ponuda hardverskih

i softverskih komponenti koje ulaze u njihov sastav je veoma velika, i svakim danom se ova

situacija menja. Najbitnije je da pojedinačna funkcionalnost izabranih komponenti i ukupna

funkcionalnost sistema ispunjava sve propisane standarde i norme ( tehnološke i zakonske ).

Electronic Document Management System ( EDMS ) podrazumeva hardver, softver i

proceduru rada koji omogućavaju:

prevođenje dokumenata uključenih u poslovne procese u elektronsku formu po potrebi,

sigurno skladištenje uz mogućnost pravljenja sigurnosnih kopija,

brzo i jednostavno pronalaženje podataka u bazi arhive,

laku razmenu među učesnicima u poslovnom procesu, kao i




7

njihovo štampanje po potrebi [1].

2.1.1.

Dokumenti i verzije dokumenata

Prilikom nastanka dokumenta u firmi ili njegovim ulaskom, dokument postaje materija kojaživi, trpi proces promene/obrade, postaje deo sistema. Svu tu dokumentaciju nazivamoulazna dokumentacija.

Oblici u kojima se pojavljuje ulazna dokumentacija su prikazana i na slici br.1.

Slika 1 - Prikaz algoritma puta dokumenata od ulaza do arhive [6]

Ulazni dokument firme je ulazni dokument sistema za upravljanje elektronskomdokumentacijom firme u digitalizovanoj formi.

Funkcionisanje veza između dokumenata je najbitnija relacija u tokovima upravljanja. Zarazliku od aktivnih veza koje upućuju jedne dokumente na druge, prilikom upravljanjadokumentom, odnosno verzijom dokumenta, te veze nisu dozvoljene jer bi mogle menjati

sadržaj dokumenta koji je pod kontrolom sistema za upravljanje.




8

Prilikom formiranja nove verzije dokumenta, potrebno je definisati kriterijume. Najčešće se pojavljuju dve vrste izmena:

izmena informacija,

izmena vizuelne promene informacija.

Kod ovih drugih izmena nije potrebna inicijalizacija nove verzije dokumenta.

Verzija dokumenta može biti formirana u različite svrhe.Svaka verzija se deklariše kaovažeća od određenog trenutka i u toku određenog vremenskog perioda. Važenje verzijadokumenta može se organizovati kao sekvencijalno ili kao konkurentno. U prvom slučaju, poslednja verzija je jedina operativna, dok kod konkurentnih moguće da istovremeno viševerzija budu operativne. Važenje pojedinih verzija se eksplicitno određuje. Na slici 2 je

prikazana razlika verzija.

p r e u z i m a

p r e u z i m a

Sekvencijalno važenje

verzije

Verzija A

Verzija B

Verzija C

Konkurentno važenje

verzije

Verzija A

Verzija B

Verzija C

formiranje

važenje

Slika 2 - Sekvencijalna i konkurentna organizacija verzija [6]

2.1.2.

Metapodaci dokumenta

Pojedinačni dokument predstavlja elementarni oblik nosioca informacija u sistemima zaupravljanje dokumentima, kome se mogu pridružiti dodatni delovi koji opisuju njegovsadržaj ili neke njegove karakteristike tzv. metapodaci. Metapodaci obezbeđuju autentičnost,




9

pouzdanost, upotrebljivost i integritet tokom vremena i omogućavaju upravljanjeinformacijama i razumevanje, bez obzira da li su fizičke, analogne ili digitalne. Imetapodacima treba upravljati, a upravljanje dokumentima uključuje i tu komponentu.Analogno rečenom, složeni dokumenti podrazumevaju kompoziciju više dokumenatarazličitih tipova. Svaka komponanta može biti rezultat različite softverske aplikacije, a

metapodaci složenih dokumenata se ne pridružuju komponentama koje čine dokument, većcelini.

Skupovi dokumenta poseduju sopstvene metapodatke, u kojima je opisana svrha dokumenatai skupova dokumenata.

Metapodaci vezani za dokument u okviru sistema za upravljanje dokumentima mogu imatirazličite izvore:

Životni ciklus dokumenta,

Poslovni proces gde se dokument koristi kao nosilac informacije između pojedinihaktivnosti,

Rezultati poslovnog procesa,

Opšta baza podataka o organizaciji u kojoj se odvija poslovni proces.

Dokument se može povezati sa velikim brojem metapodataka čiji obim i pojavljivanje zaviseod stanja u kome se dokument nalazi u okviru svog životnog ciklusa.

Inicijalizacija dokumenta – predstavlja početnu fazu životnog ciklusa i u kojoj seobezbeđuju podaci potrebni za kasniju pripremu dokumenta. Tu se ne podrazumeva pripremai utvrđivanje sadržaja dokumenta. Sastoji se od identifikacije i klasifikacije dokumenta(indeksiranje).

Pod indeksiranjem se podrazumeva definisanje opisnih kriterijuma jednog dokumenta od

čega i zavisi upotrebna vrednost elektronske dokumentacije. Broj opisnih kriterijuma podokument tipu je neograničen ali iskustvo pokazuje da je elektronska arhiva dobroorganizovana ukoliko se ovaj broj po dokumentu kreće od 5 do 10 kriterijuma.

Identifikacija je namenjena jednoznačnom određivanju dokumenta. Jednoznačnaidentifikacija omogućuje precizno referenciranje na dokument. Potebno je da bude nezavisnaod načina prezentacije i fizičke lokacije dokumenta da bi se dokument mogao prikazati krozrazličite oblike: štampani primer, ekranski, mikrofilm, ili na različitim jezicima. U zavisnosti

od alata obrade dokumenta, sam dokument različitim korisnicima može izgledati različito

različitim korisnicima, i ne mora prezentovati sve informacije u svim slučajevima. Dokumentdok prezentuje iste informacione sadržaje predstavlja isti dokument.

2.1.3.

Pretraga/Prikaz, Verzioniziranje i Dodela prava

Pretraga, odnosno prikaz, predstavljaju proces rada sa/nad dokumentom. Predhodno sedefinišu prava rada korisnika nad dokumentom. Time su definisani i kriterijumi po kojimase vrši pretraga. Sama pretraga se obavlja u korisničkoj aplikaciji, pri čemu se prikazuje listadokumenata ili sam dokument.




10

Shodno dodeljenim pravima, dokument se obrađuje. Svaka promena na dokumentu se beleži,kao i autor koji vrši promene, ukoliko su verzije odobrene. Dokument koji je pretrpio promene, postaje nova verzija “staroga” dokumenta i kao takav ide u arhivu, s tim da je

korisniku uvek dostupan pregled verzija, istorija verzija datog dokumenta. Na taj način sesprečava bilo kakva manipulacija rada sa dokumentacijom i osigurava autentičnost

dokumenta i njegove verzije.

Prava mogu takođe da budu na nivou jednog dokumenta, bilo da je on složen ili sam.

Shodno sledu koraka dokumentacije u okviru jedne firme, sistem elektronskog upravljanja

dokumentima prati njen tok, tako da shodno postojećoj praksi, ulazna dokumenta mogu dastižu do odgovarajućeg nivoa (šefa odeljenja/službe) koji kasnije vrši preraspodelu po radnim jedinica i sl.Bitno je znati, da korisnik ne mora da bude na svome radnom mestu da bi koristio svoje radno

okruženje, već to može da učini logovanjem na bilo kojoj tački sistema. Prednost tefunkcionalnosti je izražena u velikim radnim kompleksima, gde odlazak u svoju kancelarijuzahteva i napor i vreme, kao i na mestima gde zaposleni tokom radnog vremena ima višerazličitih uloga.

2.1.4. Arhiviranje

Po završetku obrade i rada sa dokumentacijom, ona se odlaže u arhivu u obrađenom obliku.Dokumenta koja ulaze u sistem nakon indeksiranja su u svom izvornom obliku arhivirana,

da bi potom bila ponovo arhivirana ukoliko su pretrpila promene, u obliku nove verzije.Ovim, svaki sledeći korisnik dobija poslednju verziju dokumenta, pozivom istog.

2.2.

EDMS software

Osnovne funkcije EDMS softvera su:

učitavanje dokumenata (tekstualnih, grafičkih, hipertekstualnih imultimedijalnih);

prepoznavanje putem različitih tehnologija kao što su: OCR (OpticalCharacter Recognition), OMR (Optical Mark Recognition), ICR (Intelligent

Caracter Recognition), VR (Voice Recognition), prevođenje skeniranihdokumenata u formu pogodnu za dalju digitalnu obradu;

markiranje - dodeljivanje markera svakom dokumentu u odabranom sistemuoznaka, na osnovu kojeg može biti jednoznačno identifikovan;

pretraživanje - pronalaženje dokumenta ili grupe dokumenata koji odgovaraju postavljenim zahtevima izraženim kroz upite po određenom kriterijumu.

Ove osnovne funkcije mogu biti proširivane u zavisnosti od tokova informacija u samoj

ustanovi, ili u zavisnosti od potreba distribuiranja dokumenata unutar/van ustanove ka svojim

bivšim, sadašnjim ili potencijalnim korisnicima (npr. potvrde o položenim ispitima i sl.),revizije ili arhiviranja.




11

2.2.1. Učitavanje dokumenata – samoopisujući dokument

Elektronski dokument je polazna osnova u razumevanju rada sistema elektronskog

upravljanja dokumentima i elektronskih arhiva. Standard koji je uveden u svetu je elektronski

dokument visokog kvaliteta. Elektronski dokument visokog kvaliteta predstavlja

samoopisujući dokument - objekt koji pored stvarnog dokumenta u sebi sadrži kompletneinformacije o dokumentu. Kompletan proces nastajanja, memorisanja, skup opisnih

kriterijuma i referenci vezanih za dokument, kao i određeni algoritmi koji preko ček sumaispituju nepromenjenost dokumenta smešteni su u header komponenti dokumenta. Oveinformacije vezane za dokument garantuju visoki stepen sigurnosti samog dokumenta i

isključuju mogućnost manipulacije na samom dokumentu.

Samoopisujući dokumenti se sastoje iz proizvoljne sadržajne komponente (pojedinačnogobjekta, container-a, liste itd.) i jedne header komponente povezane sa sadržajnomkomponentom popunjenu samoopisujućim atributima. Samoopisujući dokument nosi sasobom sve važne opisujuće podatke i moguće ga je proveriti na promenu. Headerkomponenta počinje po pravilu sa neutralnim opisom osobina i atributa koji mogu da seočekuju u njegovom sadržaju. Na ovom opisu se bazira samo objašnjavajući karakterdokumenata.

Podaci koji bi trebalo da se smeste u header dokumenta su:

Broj i redosled atributa, njihovih imena i formata,

Jedinstven broj dokumenta (Unique Identifier), koji sigurno obezbeđuje jedinstvenosti jednoznačnost dokumenta,

Datum i vreme nastanka dokumenta,

Autor dokumenta,

Pripadajući elektronski arhiv, Dokument tip sa svojim opisujućim kriterijumima, kome dokument pripada, Način izrade i reprodukcije dokumenta, Indeksni kriterijumi, koji identifikuju i opisuju dokument,

Checksum, koji obezbeđuje kontrolu promene dokumenta.

Samoopisujući dokumenti mogu i u off -line situaciji da se obrade korektno.

Korišćenjem samoopisujućih dokumenata može da se osigura kreiranje i jedna dugoročna ireviziona sigurnost arhiviranih dokumenata. Samoopisujući dokumenti dozvoljavaju ponovno kreiranje sistema za upravljanje u slučaju problema sa istim.

Za samoopisujuće dokument objekte i arhitekture postoje različiti standardi kao DFR(Document Filing and Reatrieval - ISO 10166), SGML (ISO 8879), ODA (Open Document

Architecture - ISO 8613), CORBA - objektni model i DMA – dokument model. Pojediniarhiv sistemi memorišu kompletno okruženje zajedno sa dokumentima i na taj načinobezbeđuju samoopisujuću funkcionalnost [6]




12

2.2.2. Elektronski dokument sa digitalnim potpisom

Upotreba digitalnog potpisa daje elektronskom dokumentu dimenziju originalnosti i

zakonom mu obezbeđuje dokazni karakter u pravnom procesu. Digitalni ili elektronski potpisdirektno je vezan za vlasnika potpisa i potpisani dokument. On tehnički osigurava formu

dokumenta u vidu binarnih znakova ali ne daje preciznu definiciju interpretacije sadrţaja.Tehnika elektronskog potpisa zasniva se na sistemu dvostrukog elektronskog ključa. On jeneophodan za razmenu podataka u mreži kada su osobe koje u razmeni učestvuju nepoznate.

Zakon o elektronskom potpisu ne može ili samo delimično može da pokrije arhiviranjecelokupne dokumentacije sa pravne strane. Elektronski potpis nije rešenje za elektronskoarhiviranje skenirane dokumentacije, digitalnih faks poruka..

2.2.3.

Elektronski dokument visokog kvaliteta

Pojam elektronskog dokumenta visokog kvaliteta je uveden iz prepoznatih nedostatakaelektronskog potpisa za normalne dokumente. Elektronski dokumenti visokog kvaliteta

mogu da sadrže i elekronske dokumente sa digitalnim potpisom. Elektronski dokumentivisokog kvaliteta su samoopisujući dokument objekti, memorisani na WROM („write onceread many“) optičkim medijima. Ovi dokumenti pored samog sadržaja nose svesamoopisujuće atribute sa sobom i osigurani su kroz „cheksum” algoritam od sviheventualnih promena. Karakter optičkih medija isključuje takođe mogućnost promenedokumenta. Iz arhive napravljene od elektronskih dokumenata visokog kvaliteta moguće jeizvršiti recovery proces sistema za upravljanje arhivom (npr. baze podataka).

3. Relacije EDMS sa okolinom

Ako posmatramo sistem za upravljanje dokumentima u nekoj od obrazovnih ustanova ne

možemo ga posmatrati bez međusobnog uticaja sa ostalim komponantama kako u sektoruobrazovanja, tako i u delu vezanom za primenu odgovarajućih pravila poslovanja.

Na slici 3 je prikazan uprošćen sistem relacija okruženja EDMS.

Sektor obrazovanja bi u ovom slučaju predstavljao veze ustanove sa delom obrazovanja kojikoristi sisteme za upravljanje dokumentima. Iz ovakvih veza bi mogla da se izvuče višestranakorist po pitanju razmene iskustava i primene npr. odgovarajućih standarada, a i stovremeno bi i pojednostavila procedure koje bi se ticale npr. bodovanja studenata i prelaska iz jedne u

drugu ustanovu (što podrazumeva primena Bolonjske deklaracije za visoko-školskeustanove).

Ustanova podrazumeva obrazovnu jedinicu koja koristi EDMS.

Poslovni proces bi podrazumevao definisan model nastavnog procesa u okviru obrazovne

jedinice sa svim elementima organizacije i realizacije pomenutog nasta-vnog procesa.

Aktivnosti bi se odnosile na konkretne korake izvršavanja pojedinih faza nastavnog procesa.




13

Informacije podrazumevaju znanje o objektima koji učestvuju u nastavnom procesu(nastavni i nenastavni kadrovi, studenti, programi, planovi,...).

Dokument predstavlja jedinicu informacije koja se može slati ili primati. Ovde je bitno dasistem može da podrži upravo one oblike dokumenata koji se javljaju u obrazovanju. Naravno, viši stepen obrazovanja će podrazumevati veću lepezu dokumenata, što ne znači dato treba zanemar iti kada su u pitanju obrazovne jedinice koje se bave obrazovanjem nižegstepena (osnovne škole, srednje škole).

Pošiljalac dokumenta bi bila nadležna osoba iz same institucije, ili definisan sistem slanja, stim da se mora voditi računa o pravnim okvirima u kojima se izvodi ovaj korak.

Primalac dokumenta ima ulogu, osim što treba da evidentira prijem, da potvrdi pošiljaocu ida inicira obradu dokumenta u skladu sa definisanom procedurom. To bi praktično značilo,da ukoliko dokument zahteva neku dalju akciju, npr. izdavanje potvrde o položenim ispitima,nakon upita u bazi potrebno je inicirati odgovor a istovremeno i arhivirati zahtev, zajedno sa

odgovorom.

Komunikaciona mreža podrazumeva medijum za komunikaciju koji se koristi za slanje,

odnosno prijem dokumenata.

Standard podrazumeva definisani nivo kvaliteta na nacionalnom ili međunarodnom nivou zaobavljanje aktivnosti u sistemu za upravljanje dokumentima. Jedan od korišćenih je ISO IEC15489 standard koji definiše funkcionalne karakteristike EDMS.




14

UstanovaSektor

obrazovanja

Poslovni proces

aktivnost

informacije

dokument

proizvodi

Komunikacionamreža

standard

ugovor

Pravni aspekt

primalac

prima

Radi za

pošiljalac

Radi za

inicira

Je deo

sprovodi

sprovodi

Sadržane u

putem

podržava

U skladu sa

inicira

U skladu sa

Slika 3 - Relacije okruženja EDMS u sektoru obrazovanja [1]




15

ISO 15489 sastoji se iz 2 dela:

Deo 1: Opšti; Deo 2: Smernice [Tehnički izveštaj]

ISO 15489-1 precizira elemente upravljanja dokumentima i definiše rezultate i ishode kojetreba postići. Primenjuje se na upravljanje dokumentima svih formata i na svim medijimanastalih ili primljenih tokom sprovođenja delatnosti javne ili privatne organizacije ili svakog

pojedinca koji ima obavezu da stvara i čuva dokumenta.

ISO 15489-2 obezbeđuje metodologiju za primenu, korak po korak, i on je prvi u nizu profesionalnih standarda koji treba sveobuhvatno da regulišu oblastupravljanja dokumentima, kao i da omoguće novu zakonsku regulativu u ovoj oblasti,zasnovanu na novim vrednostima čuvanja i korišćenja dokumenata. Elektronsko okruženje,u kome se većina poslovnih delatnosti i transakcija danas odvija, primoralo je stručnjake izdomena arhivistike i upravljanja dokumentima da preispitaju i promene svoja tradicionalnauporišta u teoriji i praksi, zasnovanoj samo na papiru kao tradicionalnom nosaču informacija.Daje uputstva za utvrđivanje odgovornosti koje organizacije imaju prema dokumentima i

politici, postupcima, sistemima i procesima koji se odnose na dokumenta. Daje uputstva za

upravljanje dokumentima kao podršku okviru za kvalitet procesa radi usaglašenosti sa ISO9001 i ISO 14001. Takođe, daje smernice za projektovanje i primenu sistema za upravljanje

dokumentima, ali ne obuhvata upravljanje arhivskom građom u arhivskim ustanovama.

Pravni aspekti se odnose na primenu odgovarajućih zakona koji definišu sektor obrazovanja,kao i zakone koji se odnose na digitalno upravljanje dokumentima.

4.

Prikaz realizovanog softvera

4.1.

Selektovanje tehnologija za izradu aplikacije

Pre samog početka izrade aplikacije, potrebno je odabrati tehnologije za njenu izradu. O d

tehnologija korišćene su Apache 2.4.16 za kreiranje Web lokalnog servera, Google Chrome pretrazivac za prikaz aplikacije, JetBrains PHPstorm 9.0.2 i Notepad++ razvojno okurženjeza samu izradu aplikacije, PHP Verzija: 5.5.28 skriptni jezik u kojem je pisana aplikacija, i

JavaScript i JQuery za izradu interaktivnosti aplikacije. Server baze podataka je MySQLverzija 5.6.26 i alat za administraciju baze podataka PHPmyAdmin 4.4.14, koji je koriscen

za administraciju baze podataka.

Aplikacija treba da ima razrađeni sistem naloga kojim se omogućava administratoru da

registruje korisnike i da se uloguju u aplikaciju da bi imali pristup svim fukcionalnostimaaplikacije. Takođe treba da omogući unos svih eksternih dokumenta i propisa fakulteta ali injihovu adminstraciju (izmenu i brisanje). Pored toga, treba da ima i tabelarni prikaz svih

dokumenta i institucija, njihovu pretragu i mogucnost download-a i upload-a materijala

dokumenta. Administrator ima mogucnost administracije svih korisnika i dodeljivanje levela pristupa.




16

4.2. Izrada USE CASE dijagrama

Pre izrade baze podataka, prvo se modeluju USE CASE i konceptualni data model da bi

izrada baze bila što preciznija i da bi se lakše videle sve funkcionalnosti koju obavlja

korisnik. USE CASE dijagram prikazuje odnos između Actor -a (korisnika) i Use Case-a

(korisničke funkci je). Sluzi za bolje razumevanje problema, pravi se u ranim fazama projektakao prvi dijagram.

Slika 4 – USE Case dijagram




17

4.3. Izrada Conceptual data model-a

Slika 5 – Conceptual Data Model – CDM

Konceptualni data model idenetifikuje najvisi level odnosa izmedju razlicitih entitea u bazi

podataka. CDM podrazumeva: Najbitnije entitete i njihove odnose, gde su atributi entiteta i

primarni kljucevi manje bitni. CDM je najprostiji od 3 dijagrama, (Conceptual, Logical,

Physical) zato uvek pocinjemo sa njim da bi razumeli koji entiteti postoje u bazi podataka ikakav je odnos izmedju njih. U ovom slucaju imamo tri entitea (korisnik, dokument,

institucija) gde su odnosi jedan prema jedan i jedan prema vise.

4.4.

Izrada Physical data model-a

Slika 6 – Psysical Data Model – PDM




18

Iz Physical Data Model-a sa slike 6 može se jasno videti odnos između tabela, relacije stranihkljuceva u Child tabelama i način na koji će se implementirati celok upan sistem u bazu

podataka. PDM nam pokazuje sve strukture tabela, kolone, tipove podataka, primarne

kljuceve, strane kljuceve, i odnose izmedju tabela.

4.5.

Izrada Business process model-a

Slika 7 – Business Process Model – BPM

Poslovni proces je skup povezanih aktivnosti kojima se ostvaruju neki ciljevi ili zahtevikorisnika. On takodje predstavlja skup povezanih aktivnosti koje stvaraju neku vrednost

preko transformacije nekih ulaza u neki vrednije izlaze. Ulazi i izlazi mogu biti proizvodi

i/ili informacije. Aktivnosti (tj. transformacije ulaza u izlaze) se obavljaju od strane ljudi i

mašina. [20]

4.6.

Korisničko upustvo

4.6.1.

Index stranica – Login

Slika 8 - Index stranica web aplikacije




19

Na index stranici web aplikacije sa nalazi forma za prijavu na aplikaciju. Postoje dva levela

korisnika. Level: “Administrator” koji ima pristup svim fuknicijama aplikacije i level“korisnik” koji ima pristup administraciji dokumenta i institucija.

4.6.2.

Dodavanje dokumenta

Slika 9 - Stranica dodavanja dokumenta

Stranica dodavanja dokumenta se nalazi u meniju dokumenta. Za unos naziva dokumenta postoji provera da li je dokument pod datim nazivom vec postoji u bazi podataka i ako postoji,

ne dozvoljava unosenje dokumenta pod tim nazivom. Klikom na datum prijema dokumenta

se poziva popup kalendar (JQuery) funkcija radi brzeg i efikasnijeg selektovanja datuma.Selekt meni nacina slanja ima mogucnosti selektovanja tri nacina slanja dokumenta.

Dokument za upload nam omogucuje selektovanje dokumenta za upload u bazu podataka

aplikacije. Institucija koja salje selekt-meni poziva sve institucije koje su unete u bazu

podataka aplikacije i omogucava njihov selekt. Format datuma mora biti (dan . mesec .

godina .) U slucaju da se dokument pritiskom na download dugme otvori umesto download-uje, pritusniti i drzati dugme ALT na tastaturi i onda pritisnuti download button. Ovo vazi

samo ako koristite Google Chrome pretrazivac. Mozila Firefox pretrazivac, Internet Explorerili novi Microsoft Edge pretrazivac nemaju ovaj problem.




20

4.6.3. Tabelarni prikaz svih dokumenta

Slika 10 – Stranica svih dokumenta

Stranica svih dokumenta omogucuje uvid u sve dokumente koji su trenutno u bazi podataka

aplikacije. Postoji search bar koji omogucuje pretragu svih dokumenta po nazivu dokumenta.

Takodje postoji opcija preuzimanja dokumenta odnosno download-a, brisanje dokumenta, iuvid u detalje dokumenta klikom na “pregled”. Sa gornje desne strane postoji prikaz ukupnog

broja dokumenta u bazi podataka i takodje broj dokumenta koji se trenutno prikazuje na

stranici gde je najveci broj 10.

4.6.4.

Pregled određenog dokumenta

Slika 11 – Stranica pregleda dokumenta

Na stranici pregleda dokumenta web aplikacije mozemo videti sve moguce detalje o svakom

dokumentu. Datum kada je primljen dokument, nacin na koji je poslat fakultetu, njegovdetaljniji opis, prikaz institucije koja ga je poslala i njegov download. Takodje na ovoj

stranice imamo mogucnost prelaska na stranicu za njegovu izmenu.




21

4.6.5. Izmena dokumenta

Slika 12 – Stranica izmene dokumenta

Ova stranica nam omoguce izmenu dokumenta koji je unet u bazu podataka aplikacije.

Format datuma mora biti (dan . mesec . godina .)

4.6.6.

Dodavanje institucije

Slika 13 – Stranica dodavanja insticuije

Na ovoj stranici aplikacije imamo mogucnost dodavanja institucije u bazu podataka koja cekasnije moci da se selektuje u selekt meniju kada dodajemo dokumentaciju, kao institucija

koja je poslala dokument. Format email-a mora biti ([email protected])




22

4.6.7. Tabelarni prikaz svih institucija

Slika 14 – Stranica svih institucija

Stranica svih institucija nam daje iste mogucnosti kao i stranica svih dokumenta. Prikazuje

nam sve institucije koje su unete u bazu podataka aplikacije. Postoje pretraga institucija ponazivu institucije, brisanje inistucije i njihov detaljnijj pregled. Takodje mozemo videti broj

odnosno kolicinu unetih institucija u bazu podataka. Brisanje institucije nije moguce ako

odredjeni dokument koristi datu instituciju kao izvor slanja dokumenta.

4.6.8.

Pregled određene institucije

Slika 15 – Stranica pregleda institucije

Na ovoj stranici ima detaljan uvid u podatke odnosno informacije o instituciji koja salje

dokument. Takodje ima i opciju izmene institucije koja vodi na stranicu izmene institucije.




23

4.6.9. Izmene institucije

Slika 16 – Stranica izmene institucije

Imamo mogucnost izmene podataka o instituciji koja je uneta u bazu podataka. Format email-

a mora biti ([email protected])

4.6.10.

Registracija korisnika (Admin Stranica)

Slika 17 – Stranica registracije korisnika

Stranica registracije korisnika nam omogucuje registraciju korisnika aplikacije. Ovumogucnost ima samo korisnik sa levelom pristupa “Administrator (2)”. Administratoraplikacije ima mogucnost unosa imena, prezimena i e-mail adrese korisnika. Za korisnickoime postoji provera da li je korisnik pod odredjenim korisnickim imenom u bazi podataka iu slucaju da jeste nece biti moguc unos istog korisnickog imena. Korisnicko ime ima patern

format koji dozvoljava koriscenje svih veliki i malih slova i kombinacije brojeva od 0-9

takodje i koriscenje simbola “donja crta” ( _ ) i crte ( - ) i sve to pod uslovom da je duzinakorisnickog imena izmedju 3 i 15 karatkera. Lozinka takodje ima isti patern format koja

zahteva i njenu potvrdu u polju “Potvrdi lozinku”. Postoji i selekt meni za izbor levela




24

pristupa korisnika, Korisnik(1) i Administrator(2). Format email-a mora biti

([email protected])

4.6.11.

Tabelarni prikaz svih korisnika (Admin stranica)

Slika 18 – Stranica pregleda svih korisnika

Imamo mogucnost uvida u sve korisnike koji su trenutno registrovani u bazi podataka. Postoji pretraga korisnickog imena i mogucnost brisanja korisnika iz baze podataka i pregleda u

detalje svakog korisnika.

4.6.12. Pregled određenog korisnika (Admin stranica)

Slika 19 – Stranica pregleda korisnika

Ova stranica nam omogucava uvid u detalje korisnika. User level (1) oznacava pristup

standardnog korisnika, dok user level (2) oznacava pristpup korisnika sa statusom




25

administratora aplikacije. Takodje imamo i automatski prikaz datuma kada je korisnik bio

registrovan. I na kraju opciju prelaska na stranicu izmene korisnika.

4.6.13.

Izmena korisnika (Admin stranica)

Slika 20 – Stranica izmene korisnika

Imamo mogucnost izmene podataka o korisniku, sem izmene datuma registracije koja seautomatski unosi u bazu podataka tokom registracije korisnika. Takodje imamo i mogucnost

smanjenja ili povisenja levela pristupa korisnika. Format email-a mora biti

([email protected]). Korisnicko ime ima patern format koji dozvoljava koriscenje svih

veliki i malih slova i kombinacije brojeva od 0-9 takodje i koriscenje simbola “donja crta” ( _ ) i crte ( - ) i sve to pod uslovom da je duzina korisnickog imena izmedju 3 i 15 karatkera.

Lozinka takodje ima isti patern format koja zahteva i njenu potvrdu u polju “Potvrdi lozinku”.

5.

Opis elementa implementacije softvera

5.1.

Kreiranje baze podataka

CREATE DATABASE IF NOT EXISTS `isfdw` DEFAULT CHARACTER SET utf8COLLATE utf8_general_ci;

CREATE TABLE `dokument` (

`dokumentID` int(11) NOT NULL,

`nazivdok` varchar(500) NOT NULL,

`datumprijema` date NOT NULL,

`nacinslanja` varchar(100) NOT NULL,

`opis` text NOT NULL,

`file` varchar(500) NOT NULL,




26

ìnstID` int(11) NOT NULL

) ENGINE=InnoDB AUTO_INCREMENT=12481 DEFAULT CHARSET=utf8;

CREATE TABLE ìnstitucija` (

ìnstitucijaID` int(11) NOT NULL,

`nazivinst` varchar(255) NOT NULL,

àdresainst` varchar(255) NOT NULL,

`telefoninst` varchar(255) NOT NULL,

`webadresa` varchar(255) NOT NULL,

èmailinst` varchar(255) NOT NULL


CREATE TABLE `korisnik` (

`korisnikID` int(11) NOT NULL,

ìme` varchar(200) DEFAULT NULL,

`prezime` varchar(200) DEFAULT NULL,

èmail` varchar(200) NOT NULL,

ùsername` varchar(200) NOT NULL,

`password` varchar(200) NOT NULL,

`timestamp` timestamp NOT NULL DEFAULT CURRENT_TIMESTAMP,ùserlevel` int(11) NOT NULL DEFAULT '1'


ALTER TABLE `dokument`

ADD PRIMARY KEY (`dokumentID`),

ADD KEY ̀ instID` (̀ instID`);

ALTER TABLE ìnstitucija`

ADD PRIMARY KEY (ìnstitucijaID`);

ALTER TABLE `korisnik`

ADD PRIMARY KEY (`korisnikID`);




27

ALTER TABLE `dokument`

ADD CONSTRAINT ̀ dokument_ibfk_1` FOREIGN KEY (ìnstID`) REFERENCES

ìnstitucija` (ìnstitucijaID`) ON UPDATE CASCADE ON DELETE RESTRICT;

5.2. Provera sesija i levela pristupa

<?php

if (!isset($_SESSION)) {

session_start();

}

$MM_authorizedUsers = "2"; //ako je dozvoljeno registrovaom korisniku, stoji "2"

$MM_donotCheckaccess = "false"; //ako je "2", ne proverava access

// RESTRIKTOVANJE ACCESS-A NA OVAJ PAGE: DODELI ILI ZABRANI ACCESS NAOVAJ PAGE

function isAuthorized($strUsers, $strGroups, $UserName, $UserGroup) {

// ZBOG BEZBEDNOSTI, SMATRA SE DA KORINSIK NEMA ACCESS

$isValid = False;

// KAD SE KORISNIK ULOGUJE NA SAJT, PROMENLJIVA SESIJE MM_Username POSTAJE JEDNAKA USERNAME-U KORISNIKA

// TAKO DA ZNAMO DA KORISNIK NIJE ULOGOVAN AKO JE TA PROMENLJIVASESIJE PRAZNA

if (!empty($UserName)) {

// PORED LOGOVANJA, MOZETE RESTRIKTOVATI ACCESS ZA SAMO NEKE KORISNIKE BAZIRANO NA NJIHOVOM ID-U KADA SE ULOGUJU

// RACLANITI STRINGOVE U ARRAY

$arrUsers = Explode(",", $strUsers);

$arrGroups = Explode(",", $strGroups);

if (in_array($UserName, $arrUsers)) {

$isValid = true;

}

// ILI MOZETE RESTRIKTOVATI ACCESS ZA NEKE KORISNIKE BAZIRANO NA NJIHOVOM USERNAME-U

if (in_array($UserGroup, $arrGroups)) {




28

$isValid = true;

}

if (($strUsers == "") && false) {

$isValid = true;

}

}

return $isValid;

}

// PROVERA DA LI JE KORISNIK AUTORIZOVAN DA UDJE NA OVAJ PAGE

$MM_restrictGoTo = "Account.php";

if (!((isset($_SESSION['MM_Username'])) && (isAuthorized("",$MM_authorizedUsers,$_SESSION['MM_Username'], $_SESSION['MM_UserGroup'])))) {

$MM_qsChar = "?";

$MM_referrer = $_SERVER['PHP_SELF'];

if (strpos($MM_restrictGoTo, "?")) $MM_qsChar = "&";

if (isset($_SERVER['QUERY_STRING']) && strlen($_SERVER['QUERY_STRING']) >0)

$MM_referrer .= "?" . $_SERVER['QUERY_STRING'];

$MM_restrictGoTo = $MM_restrictGoTo. $MM_qsChar . "accesscheck=" .urlencode($MM_referrer);

header("Location: ". $MM_restrictGoTo);

exit;

}

?>

5.3. Konekcija ka bazi podataka, login i provera levela pristupa

korisnika

Defisnisanje baze podataka, korisnickog imena baze, i passworda.

<?php

$hostname_isf = "localhost";

$database_isf = "isfdw";

$username_isf = "root";




29

$password_isf = "";

$isf = mysql_pconnect($hostname_isf, $username_isf, $password_isf) ortrigger_error(mysql_error());

?>

Login stranica:

//QUERY KOJI SELEKTUJE KORISNIKE

require_once('Connections/isf.php');

mysql_select_db($database_isf, $isf);

$query_Login = "SELECT * FROM korisnik";

$Login = mysql_query($query_Login, $isf) or die(mysql_error());

$row_Login = mysql_fetch_assoc($Login);

$totalRows_Login = mysql_num_rows($Login);

// ZAHTEV ZA LOGOVANJE NA SAJT


session_start();

}

$loginFormAction = $_SERVER['PHP_SELF'];if (isset($_GET['accesscheck'])) {

$_SESSION['PrevUrl'] = $_GET['accesscheck'];

}

if (isset($_POST['username'])) {

$loginUsername=$_POST['username'];

$password=$_POST['password'];

$MM_fldUserAuthorization = "userlevel";

$MM_redirectLoginSuccess = "Account.php";

$MM_redirectLoginFailed = "index.php";

$MM_redirecttoReferrer = false;





30

//QUERY KOJI PREUZIMA PODATKE O KORISNICIMA IZ BAZE

$LoginRS__query=sprintf("SELECT username, password, userlevel FROM korisnikWHERE username=%s AND password=%s",

GetSQLValueString($loginUsername, "text"), GetSQLValueString($password, "text"));

$LoginRS = mysql_query($LoginRS__query, $isf) or die(mysql_error());

$loginFoundUser = mysql_num_rows($LoginRS);

if ($loginFoundUser) {

$loginStrGroup = mysql_result($LoginRS,0,'userlevel');

if (PHP_VERSION >= 5.1) {session_regenerate_id(true);} else{session_regenerate_id();}

//DEKLARACIJA DVE SESIJE KOJE DODELJUJE KORISNIKU

$_SESSION['MM_Username'] = $loginUsername;

$_SESSION['MM_UserGroup'] = $loginStrGroup;

if (isset($_SESSION['PrevUrl']) && false) {

$MM_redirectLoginSuccess = $_SESSION['PrevUrl'];

}

header("Location: " . $MM_redirectLoginSuccess );

}

else {

header("Location: ". $MM_redirectLoginFailed );

}

}

?>

5.4.

Odjava korisnika

<?php




31

require_once('Connections/isf.php');

// ODJAVA TRENUTNOG KORISNIKA

$logoutGoTo = "index.php";


session_start();

}

$_SESSION['MM_Username'] = NULL;

$_SESSION['MM_UserGroup'] = NULL;

unset($_SESSION['MM_Username']);

unset($_SESSION['MM_UserGroup']);

if ($logoutGoTo != "") {header("Location: $logoutGoTo");

exit;

}

?>

5.5.

Dodavanje dokumenta

// KAD SE STISNE SUBMIT BUTTON DESAVA SE OVO

$editFormAction = $_SERVER['PHP_SELF'];

if (isset($_SERVER['QUERY_STRING'])) {$editFormAction .= "?" . htmlentities($_SERVER['QUERY_STRING']);

}

if ((isset($_POST["MM_insert"])) && ($_POST["MM_insert"] == "form2")) {

//PROVERA DA LI VEC POSTOJI NAZIV U BAZI

$nazdok = $_POST['nazivdok'];

$nazdok__query = sprintf("SELECT nazivdok FROM dokument WHERE nazivdok=%s",GetSQLValueString($nazdok, "text"));


$nazdokVAR=mysql_query($nazdok__query, $isf) or die(mysql_error());

$nazdokFoundDoc = mysql_num_rows($nazdokVAR);




32

// AKO U BAZI POSTOJI RED GDE POSTOJI ISTI NAZIV DOKUMENTA, NECE MOCI DA SE IZVRSI INSERT INTO DB

if($nazdokFoundDoc){

?>

<script>

alert("Naziv dokumenta vec postoji");

</script>

<?php

}

// AKO NE POSTOJI DOKUMENT POD DATIM NAZIVOM, ULAZI NA ELSE

else {

// OVDE SE UPLOADUJE FAJL I OMGUCAVA SAMIM TIM I DOWNLOAD IODREDJUJE SE DIREKTORIJUM GDE CE SE CUVATI UPLOAD-OVANI FAJLOVI

$name = $_FILES["file"]['name'];

$tmp_name = $_FILES['file']['tmp_name'];

$error = $_FILES['file']['error'];

if (isset ($name)) {

if (!empty($name)) {

$location = 'Dokumenti/';

if (move_uploaded_file($tmp_name, $location.$name)){

//echo 'Uploaded';

//die ($location.$name);

}

}

else {

//echo 'please choose a file';




33

}

}

// QUERY KOJI IZVRSAVA INSERT INTO U BAZU

$originalDate = $_POST['datumprijema'];

$datum = date("Y-m-d", strtotime($originalDate));

$insertSQL = sprintf("INSERT INTO dokument (nazivdok, datumprijema,nacinslanja, opis, file, instID) VALUES (%s, %s, %s, %s, %s, %s)",

GetSQLValueString($_POST['nazivdok'], "text"),

GetSQLValueString($datum, "date"),

GetSQLValueString($_POST['nacinslanja'], "text"),

GetSQLValueString($_POST['opis'], "text"),

GetSQLValueString($_FILES['file']['name'], "text"),

GetSQLValueString($_POST['instID'], "text"));


$Result1 = mysql_query($insertSQL, $isf) or die(mysql_error());

$insertGoTo = "SviDok.php";

if (isset($_SERVER['QUERY_STRING'])) {

$insertGoTo .= (strpos($insertGoTo, '?')) ? "&" : "?";

$insertGoTo .= $_SERVER['QUERY_STRING'];

}

header(sprintf("Location: %s", $insertGoTo));

}

}

5.6.

Prikaz svih dokumenta

<?php




34

// KAD SE UCITA STRANICA OVAJ IF ODMA IZVRSAVA SVE LINIJE KODA DO ELSE JER SUMBIT BUTTON ZA PRETRAGU NIJE PRITISNUT

if(!isset($_POST['submit'])) {

$query_SviDokumenti = "SELECT dokumentID, day(datumprijema) AS dan,month(datumprijema) AS mesec, year(datumprijema) AS godina, nazivdok, nacinslanja,opis, file, instID, nazivinst

FROM `".$database_isf."`.`dokument` INNER JOIN `".$database_isf."`.ìnstitucija` ON`".$database_isf."`.`dokument`.ìnstID`=`".$database_isf."`.ìnstitucija`.ìnstitucijaIDÒRDER BY datumprijema DESC";

$query_limit_SviDokumenti = sprintf("%s LIMIT %d, %d", $query_SviDokumenti,

$startRow_SviDokumenti, $maxRows_SviDokumenti);$SviDokumenti = mysql_query($query_limit_SviDokumenti, $isf) or die(mysql_error());

$row_SviDokumenti = mysql_fetch_assoc($SviDokumenti);

//PROVERA DA LI POSTOJI REDOVI, KOLIKO IH IMA

if (isset($_GET['totalRows_SviDokumenti'])) {

$totalRows_SviDokumenti = $_GET['totalRows_SviDokumenti'];

} else {

$all_SviDokumenti = mysql_query($query_SviDokumenti);

$totalRows_SviDokumenti = mysql_num_rows($all_SviDokumenti);

}

//FUNKCIJE ZA MOGUCNOST SLEDECA PRETHODNA STRANA

$totalPages_SviDokumenti = ceil($totalRows_SviDokumenti/$maxRows_SviDokumenti)-1;

$queryString_SviDokumenti = "";

if (!empty($_SERVER['QUERY_STRING'])) {

$params = explode("&", $_SERVER['QUERY_STRING']);

$newParams = array();




35

foreach ($params as $param) {

if (stristr($param, "pageNum_SviDokumenti") == false &&

stristr($param, "totalRows_SviDokumenti") == false) {

array_push($newParams, $param);

}

}

if (count($newParams) != 0) {

$queryString_SviDokumenti = "&" . htmlentities(implode("&", $newParams));

}

}

$queryString_SviDokumenti = sprintf("&totalRows_SviDokumenti=%d%s",$totalRows_SviDokumenti, $queryString_SviDokumenti);

$result=mysql_query($query_SviDokumenti);

?>

<div id="PageHeading">

<h1><input disabled="disabled" class="StyleTextFeildHead" value="SVI DOKUMENTI" readonly="readonly"></h1>

//OVO SU TABELE KOJE POKAZUJE PODATKE U TABELARNOM PRIKAZU

<table class="TblCount" border="0" align="center">

<tr>

<td align="left" width="400px">

<form method="post" action="SviDok.php?go" id="nazivdok">

<input class="StyleTextFeildSrc" type="search" pattern="[^'\x22]+"name="nazivdok" placeholder="Naziv dokumenta" required autocomplete="on">

<input class="StyleTextFeildSubmitSrc" type="submit" name="submit"value="Pretraga">

</form>

</td>

<td align="right" width="180px"></td>

<td align="right" class="StyleTextFeildPages">

<h6>Prikazuje od <?php echo ($startRow_SviDokumenti + 1) ?>do <?php echo min($startRow_SviDokumenti + $maxRows_SviDokumenti,




36

$totalRows_SviDokumenti) ?>od ukupno <?php echo $totalRows_SviDokumenti?></h6></td>

</tr>

</table>

</div><table class="TblTitlesDoc" cellpadding="5">

<tr>

<td width="180px">Naziv dokumenta</td>

<td width="100px">Datum prijema</td>

<td width="130.5px">Naziv institucije</td>

<td align="center" width="132.5px">Download</td>

<td align="center" width="132.5px">Brisanje</td>

<td align="center" width="132.5px">Pregled</td>

</tr>

</table>

<table cellpadding="5" class="TblNasloviDoc" >

<?php

do {

$nazivdok=$row_SviDokumenti['nazivdok'];

$dokumentID=$row_SviDokumenti['dokumentID'];$dan=$row_SviDokumenti['dan'];$mesec=$row_SviDokumenti['mesec'];$godina=$row_SviDokumenti['godina'];$datumprijema=$dan.'.'.$mesec.'.'.$godina.'.';

?>

<tr>

<td valign="top" width="180px"><h6 class="one-long-line"><?php echo$row_SviDokumenti['nazivdok']; ?></h6></td>

<td valign="top" width="100px"><h6 class="one-long-line"><?php echo$datumprijema; ?></h6></td>

<td valign="top" width="130.5px"><h6 class="one-long-line"><?php echo$row_SviDokumenti['nazivinst']; ?></h6></td>

<td align="center" width="132.5px">

<form method="get" name="file" id="file" action="dokumenti/<?php echo$row_SviDokumenti['file']; ?>">




37

<input name="Download" class="StyleTextFeildSmallerDoc" value="Preuzmi"type="submit">

</form></td>

<td align="center" valign="top" width="132.5px">

<form action="" method="post" name="SviDokumentiForm" id="SviDokumentiForm">

<input name="SviDokumentiButton" class="StyleTextFeildSmallerDoc"type="submit" value="Obriši" onClick="return confirmConfigDel();">

<input name="SviDokumentiHiddenField" type="hidden" value="<?php echo$row_SviDokumenti['dokumentID']; ?>">

</form></td>

<td align="center" valign="top" width="132.5px">

<form action="ViewDocSpec.php?dokumentID=<?php echo$row_SviDokumenti['dokumentID']; ?>" method="post">

<input class="StyleTextFeildSmallerDoc" name="" type="submit" value="Pregled">

</form></td>

</tr>

<?php } while($row_SviDokumenti=mysql_fetch_assoc($SviDokumenti));

?>

</table>

<br>

</div><div id="Footer">

<div id="NavBar">

<nav2>

<ul>

<?php

// PRIKAZI POD USLOVOM DA NIJE PRAZNO, PRIKAZI POD USLOVOM DA NIJE POSLEDNJA STRANA, PRIKAZI AKO IMA VISE OD JEDNE STRANE

if ($totalRows_SviDokumenti > 0) { ?>

<?php if ($pageNum_SviDokumenti < $totalPages_SviDokumenti) { ?>

<li><a href="<?php printf(" %s?pageNum_SviDokumenti=%d%s ",

$currentPage, min($totalPages_SviDokumenti,




38

$pageNum_SviDokumenti + 1), $queryString_SviDokumenti); ?>">S ledeća</a></li>

<?php } ?>

<?php } ?><?php

// PRIKAZI POD USLOVOM DA NIJE PRAZNO, PRIKAZI PODUSLOVOM DA NIJE PRVA STRANA, PRIKAZI AKO IMA VISE OD JEDNE STRANE

if ($pageNum_SviDokumenti > 0) { ?>

<?php if ($totalRows_SviDokumenti > 0) { ?>

<li style="float:left"><a href="<?php printf(" %s?pageNum_SviDokumenti=%d%s",

$currentPage, max(0, $pageNum_SviDokumenti - 1), $queryString_SviDokumenti);?>">Prethodna</a> </li>

<?php } ?>

<?php } ?>

</ul>

</nav>

</div>

</div>

<?php }

5.7.

Pretraga

Pritiskom na button „ pretraga” izvrsava se kod:

// OVAJ ELSE SE IZVRSAVA KADA SE PRITISNE SUBMIT BUTTON ZA PRETRAGU

else {

if(isset($_POST['submit'])) {

if(isset($_GET['go'])) {

if($_POST['nazivdok']) {

//QUERY KOJI SELEKTUJE DOKUMENTE I DEFINISE PROMENLJIVU ZA

PRETRAGU DOKUMENATA




39

$nazivdok=$_POST['nazivdok'];

$sql="SELECT dokumentID, day(datumprijema) AS dan, month(datumprijema) AS mesec, year(datumprijema) AS godina, nazivdok, nacinslanja, opis, file, instID, nazivinst

FROM `".$database_isf."`.`dokument` INNER JOIN `".$database_isf."`.ìnstitucija` ON

`".$database_isf."`.`dokument`.ìnstID`=`".$database_isf."`.ìnstitucija`.ìnstitucijaID`WHERE nazivdok LIKE '%" . $nazivdok . "%' ORDER BY datumprijema DESC";

Na istoj stranici bez reload-a dobijamo spisak trazenih dokumenta sa dodatkom prikaza recikoja se trazi, kada ukucamo u search bar deo ili celu rec/broj/znak koji trazimo. Pretragu

imamo na svim tabelarnim prikazima.

<td align="right" width="180px">

<input disabled="disabled" readonly="readonly" class="StyleTextFeildPages2"value=" Tražim: <?php echo $nazivdok; ?>">

</td>

5.8.

Pregled detalja određenog dokumenta

$colname_UpdateDoc = "-1";

if (isset($_GET['dokumentID'])) {

$colname_UpdateDoc = $_GET['dokumentID'];

}

//QUERY KOJI SELEKTUJE PODATKE IZ BAZE KOJI TREBA DA SE PRIKAZU


$query_UpdateDoc = sprintf("SELECT dokumentID, day(datumprijema) AS dan,month(datumprijema) AS mesec, year(datumprijema) AS godina, nazivdok, nacinslanja,opis, file, instID, nazivinst


`".$database_isf."`.`dokument`.ìnstID`=`".$database_isf."`.ìnstitucija`.ìnstitucijaID`WHERE dokumentID = %s", GetSQLValueString($colname_UpdateDoc, "int"));

$UpdateDoc = mysql_query($query_UpdateDoc, $isf) or die(mysql_error());

$row_UpdateDoc = mysql_fetch_assoc($UpdateDoc);

$totalRows_UpdateDoc = mysql_num_rows($UpdateDoc);




40

$dan=$row_UpdateDoc['dan'];

$mesec=$row_UpdateDoc['mesec'];

$godina=$row_UpdateDoc['godina'];

$datumprijema=$dan.'.'.$mesec.'.'.$godina.'.';

?>

5.9. Izmena određenog dokumenta

$colname_UpdateDoc = "-1";

if (isset($_GET['dokumentID'])) {

$colname_UpdateDoc = $_GET['dokumentID'];

}

//QUERY KOJI SELEKTUJE PODATKE IZ BAZE KOJI TREBA DA SE UPDATE-UJU


$query_UpdateDoc = sprintf("SELECT dokumentID, day(datumprijema) AS dan,month(datumprijema) AS mesec, year(datumprijema) AS godina, nazivdok, nacinslanja,opis, file, instID, nazivinst


`".$database_isf."`.`dokument`.ìnstID`=`".$database_isf."`.ìnstitucija`.ìnstitucijaID`WHERE dokumentID = %s", GetSQLValueString($colname_UpdateDoc, "int"));

$UpdateDoc = mysql_query($query_UpdateDoc, $isf) or die(mysql_error());

$row_UpdateDoc = mysql_fetch_assoc($UpdateDoc);

$totalRows_UpdateDoc = mysql_num_rows($UpdateDoc);





// KAD SE PRISTINE SUBMIT BUTTON DESAVA SE OVO




41



$editFormAction .= "?" . htmlentities($_SERVER['QUERY_STRING']);

}

// OVDE SE UPLOADUJE FAJL I OMGUCAVA SAMIM TIM I DOWNLOAD IODREDJUJE SE DIREKTORIJUM GDE CE SE CUVATI UPLOAD-OVANI FAJLOVI

if ((isset($_POST["MM_update"])) && ($_POST["MM_update"] == "form1")) {

$name = $_FILES["file"]['name'];

$tmp_name = $_FILES['file']['tmp_name'];

$error = $_FILES['file']['error'];

if (isset ($name)) {

if (!empty($name)) {

$location = 'Dokumenti/';

if (move_uploaded_file($tmp_name, $location.$name)){

//echo 'Uploaded';

}

}

else {

$name = $_POST['nazivfile'];

}

}

//QUERY KOJI UPDATE-UJE INSTITUCIJU KOJA JE POSLALA DOKUMENT

$naz = $_POST['nazivinst'];

$query = mysql_query("SELECT institucijaID from institucija WHEREinstitucija.nazivinst='$naz'");

$row = mysql_fetch_row($query);




42

$IDinst = $row[0];

//QUERY KOJI UPDATE-UJE. UZIMA PODATKE IZ FORME I UBACUJE IH U BAZU

$originalDate = $_POST['datumprijema'];

$datum = date("Y-m-d", strtotime($originalDate));

$updateSQL = sprintf("UPDATE dokument SET dokumentID=%s, nazivdok=%s,datumprijema=%s, nacinslanja=%s, opis=%s, file=%s, instID=$IDinst WHEREdokumentID=%s",

GetSQLValueString($_POST['dokumentID'], "int"),

GetSQLValueString($_POST['nazivdok'], "text"),

GetSQLValueString($datum, "date"),

GetSQLValueString($_POST['nacinslanja'], "text"),

GetSQLValueString($_POST['opis'], "text"),

GetSQLValueString($name, "text"),

GetSQLValueString($_POST['dokumentID'], "int"));


$Result1 = mysql_query($updateSQL, $isf) or die(mysql_error());

$updateGoTo = "SviDok.php";






$updateGoTo .= (strpos($updateGoTo, '?')) ? "&" : "?";

$updateGoTo .= $_SERVER['QUERY_STRING'];

}

header(sprintf("Location: %s", $updateGoTo));

}




43

//OVO JE QUERY ZA SELECT MENU INSTITUCIJA, KOJI CITA IZ BAZE NAZIVE INSTITUCIJA


$query_updateDoc = "SELECT nazivinst FROM institucija ORDER BY nazivinst";

$updateDoc = mysql_query($query_updateDoc, $isf) or die(mysql_error());

$row_updateDoc = mysql_fetch_assoc($updateDoc);

$totalRows_updateDoc = mysql_num_rows($updateDoc); ?>

Selekt meni izmene institucija koja salje dokument:

<select name="nazivinst" id="nazivinst" class="StyleTextFeild">

<?php

do {

?>

<option value="<?php echo $row_updateDoc['nazivinst']?>"<?php if(!(strcmp($row_updateDoc['nazivinst'], $row_updateDoc['nazivinst'])))

{echo "selected=\"selected\"";} ?>><?php echo$row_updateDoc['nazivinst']?></option>

<?php

} while ($row_updateDoc = mysql_fetch_assoc($updateDoc));

$rows = mysql_num_rows($updateDoc);

if($rows > 0) {

mysql_data_seek($updateDoc, 0);

$row_updateDoc = mysql_fetch_assoc($updateDoc);

}

?>

</select>

5.10.

Stranice administratora – Kontrolna tabla

Kada se ulogujete, postoji redirekt na pocetnu stranicu sa drop down select menijima za

navigaciju. Drop down meni za administratora je vidljiv samo za korisnike sa levelom

pristupa 2 odnosno administartor. Provera se izvrsava preko sesije sledecim kodom:

<?php if($_SESSION['MM_UserGroup'] == 2) { ?>




44

<li style="float:right"><a class="mac" href="Admin.php">Admin CP</a>

<ul class="dropdown">

<li><a href="Register.php">Registracija</a></li>

<li><a href="UpdateUser.php">Svi korisnici</a></li>

</ul>

</li> <?php }

?>

5.11. Registracija korisnika

// KAD SE STISNE SUBMIT BUTTON DESAVA SE OVO



$editFormAction .= "?" . htmlentities($_SERVER['QUERY_STRING']);

}

if ((isset($_POST["MM_insert"])) && ($_POST["MM_insert"] == "RegisterForm")) {

//PROVERA DA LI VEC POSTOJI KORISNICKO IME U BAZI

$user = $_POST['username'];

$user__query = sprintf("SELECT username FROM korisnik WHERE username=%s", GetSQLValueString($user, "text"));


$userVAR=mysql_query($user__query, $isf) or die(mysql_error());

$userFoundUser = mysql_num_rows($userVAR);

// AKO U BAZI POSTOJI RED GDE POSTOJI ISTI NAZIV KORISNIKA, NECE MOCI DA SE IZVRSI INSERT INTO DB

if($userFoundUser){

?>




45

<script>alert("Korisnicko ime vec postoji");</script>

<?php

}

// AKO NE POSTOJI KORICICKO IME POD DATIM NAZIVOM U DB, ULAZI SE NA ELSE

else {

//QUERY KOJI IZVRSAVA INSERT INTO U DB

$insertSQL = sprintf("INSERT INTO korisnik (korisnikID, ime, prezime, email, username,

password, userlevel) VALUES (%s, %s, %s, %s, %s, %s, %s)",

GetSQLValueString($_POST['hiddenField'], "int"),

GetSQLValueString($_POST['ime'], "text"),

GetSQLValueString($_POST['prezime'], "text"),

GetSQLValueString($_POST['email'], "text"),

GetSQLValueString($_POST['username'], "text"),

GetSQLValueString($_POST['password'], "text"),

GetSQLValueString($_POST['userlevel'], "text"));


$Result1 = mysql_query($insertSQL, $isf) or die(mysql_error());

$insertGoTo = "UpdateUser.php";


$insertGoTo .= (strpos($insertGoTo, '?')) ? "&" : "?";

$insertGoTo .= $_SERVER['QUERY_STRING'];

}

header(sprintf("Location: %s", $insertGoTo));

}

}




46

5.12. Elemetni grafickog dizajna

CSS3 stilizovan baner aplikacije:

.content {

width:237px; font-size:36px;

line-height:40px;

font-family:'Muli';

color:#ecf0f1;

height:20px;

position:absolute;

top:50%;

left:50%;

margin-top:0px;

margin-left:0px;

&:before {

content:'[';

position:absolute;

left:-30px;

line-height:40px;

border: 1px solid;

}

&:after {

content:']';

position:absolute;

right:-30px;

line-height:40px;

}

&:after, &:before {

color:#16a085;

font-size:42px;

animation:2s linear 0s normal none infinite opacity;

-webkit-animation:2s ease-out 0s normal none infinite opacity;




47

-moz-animation:2s ease-out 0s normal none infinite opacity;

-o-animation:2s ease-out 0s normal none infinite opacity;

}

}

.visible {

overflow:hidden;

margin-left:160px;

font-weight: 600;

height: 100px;

position: absolute;

width: 900px;

left: 67px;

top: 49px;

}

p {

display:inline;

float:left;

margin:0;

}

.ul { padding:0px;

padding-top:50px;

padding-bottom:50px;

text-align:center;

list-style:none;

animation:6s linear 0s normal none infinite change;

-webkit-animation:6s linear 0s normal none infinite change;

-moz-animation:6s linear 0s normal none infinite change;

-o-animation:6s linear 0s normal none infinite change;

font-size:large;

}

.ul li {

line-height:40px;




48

margin:0;

}

@-webkit-keyframes opacity {

0% {opacity:0;}

50% {opacity:1;}

100% {opacity:0;}

}

@keyframes opacity {

0% {opacity:0;}

50% {opacity:1;}

100% {opacity:0;}

}

@-webkit-keyframes change {

0% {margin-top:0;}

15% {margin-top:0;}

25% {margin-top:-40px;}




75% {margin-top:-40px;}85% {margin-top:-40px;}

100% {margin-top:0;}

}

@keyframes change {

0% {margin-top:0;}

15% {margin-top:0;}







100% {margin-top:0;}




49

}

On hover CSS3 style tabela svih dokumenta, institucij a, kor isnika

.TblNasloviDoc tr:hover {

-webkit-transform: scale(1.07);

-moz-transform: scale(1.07);

-o-transform: scale(1.07);

}

.one-long-line {

max-width:660px;

white-space:nowrap;

overflow:hidden;

text-overflow:ellipsis; }

.one-long-line:hover {

overflow: visible;

white-space: normal;

text-overflow:ellipsis;

}

JQuery na k li k popup kalendar:

<script>

$(function() {

$("#datepicker").datepicker({

dateFormat: 'dd.mm.yy.'

});

});

</script>

<input name="datumprijema" type="text" placeholder="dd.mm.gggg" id="datepicker"class="StyleTextFeild" required>

JavaScript f unkcija za tag name INPUT:

document.addEventListener("DOMContentLoaded", function() {

var elements = document.getElementsByTagName("INPUT");




50

for (var i = 0; i < elements.length; i++) {

elements[i].oninvalid = function(e) {

e.target.setCustomValidity("");

if (!e.target.validity.valid) {

e.target.setCustomValidity("Molim Vas popunite");

}

};

elements[i].oninput = function(e) {

e.target.setCustomValidity("");

};

}

})

JavaScript confirm funkcija:

function confirmConfigEdit(){

var edit = confirm("Da li ste sigurni da zelite da izmenite?");

if (edit){

return true;

}

else {

return false;

}

}

<input name="EditDocButton" type="submit" onClick="confirmConfigEdit();"

class="StyleTextFeildSubmit" id="EditDocButton" value="Izmeni dokument">




51

Zaključak

Pređašnji sistem arhiviranja dokumenata veoma usporava i analize i mogućnost reagovanja.Iz tog razloga je neophodan prelazak na digitalno arhiviranje i, možda još bitnije, mogućnostupravljanja dokumentima koji se javljaju u procesu obrazovanja. Autor je imao u vidu

neophodnost ukazivanja na ovaj segment poslovanja u obrazovanju, bez bilo kakve nameresugerisanja rešenja. Jasno je da odluka o sistemu koji bi mogao biti pr imenjen zavisi od

velikog broja faktora, a pre svega od zahteva konkretne obrazovne ustanove. Jedno je

sigurno, ovakav način poslovanja postaje standard čija blagovremena primena će usloviti bržu adaptaciju na promene koje se jako brzo dešavaju.

Trenutna verzija aplikacije je ispravna međutim ona nije u potpunosti kompletirana. U daljim

verzijama aplikacije postojaće upotreba digitalnog potpisa. Ona daje elektronskom

dokumentu dimenziju originalnosti i zakonom mu obezbeđuje dokazni karakter u pravnom procesu. Digitalni ili elektronski potpis direktno je vezan za vlasnika potpisa i potpisani

dokument. On tehnički osigurava formu dokumenta u vidu binarnih znakova ali ne daje preciznu definiciju interpretacije sadrzaja. Tehnika elektronskog potpisa zasniva se na

sistemu dvostrukog elektronskog ključa. On je neophodan za razmenu podataka u mreži kadasu osobe koje u razmeni učestvuju nepoznate.

Trenutna verzija aplikacije može se koristi na svim poznatijim pretrazivacima ukljucujuci

novi Windows 10 pretrazivac Microsoft Edge. Rezultati testiranja su dobri, aplikacija je

ispravna i spremna za dalje korišćenje.

.




Literatura

1. Radulovic B, Kazi Lj, Kazi Z: Informacioni sistemi - odabrana poglavlja,

Tehnicki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, 2010. (2. ponovljeno izdanje)

2. Kazi Ljubica, Radulovic Biljana: »Projektovanje informacionih sistema kroz

primere i zadatke, praktikum«, 2008, Tehnicki fakultet „Mihajlo Pupin“Zrenjanin, ISBN 978-86-7672-105-4, Biblioteka „Udzbenici“, broj ј 134, 2007/08

3. S.Štrbac, B.Grgurović, G.Milovanović-Braković, “Sistemi za upravljanjedokumentima u obrazovanju”, IX međunarodna konferencija E-trgovina 2009,Palić, 2009.

4. ISO IEC 82045-5, Document Management – Part 5: Application of Metadata for

Construction and Facility Management Sector International Organization for

Standardization, 2005.5. P. Draker, “Upravljanje u novom društvu”, Adižes, Novi Sad, 2005. 6. M. Milovanović, “Sve više podataka – sve manje prostora,” [.pdf]

http://www.mfc-2.si/pdf/miki_sve_vise_podataka_sve_manje_prostora.pdf7. P.Tumbas, N. Balaban, “Elektronsko upravljanje procesima i upravljanje

tokovima poslova” [.pdf] www.eccf.su.ac.yu/Download/uis/prezentacija04.pdf8. http://www.dokumentenmanagement.com/index2.php?option=com_content&do

_pdf=1&id=160

9. M Sekulić, “Upravljanje dokumentacijom” E magazin, Jan. 2000. 10. http://www.banctec.com/solutions/business-process-management/11. http://www.src.si/sr/proizvodi/eoffice/

12. http://www.kofax.com/solutions.asp

13. http://www.canon.rs

14. http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/sharepointserver/HA101747882074.aspx15. http://www.eierc.com/index.htm

16. http://www.earhiva.com/proizvodi/spidernet

17. www.w3schools.com

18. www.php.com19. http://www.fonforum.org/Modelovanje_poslovnih_procesa

20. http://stackoverflow.com/