diplomski rad – lms u e-uČenju

Univerzitet u Kragujevcu

145010-TEMPUS-2008-RS-JPHES-ETF-JP-00059-2008

2010

LMS u E-učenju

Nemanja Đelošević

Disclaimer: This booklet was developed as a part of activities on project 145010-TEMPUS-2008-RS-JPHES-ETF-JP-00059-2008 DEVELOPMENT OF LIFELONGLEARNING FRAMEWORK IN SERBIA

Kragujevac 2010

LMS u E-UČENJU 2010

2 ĐELOŠEVIĆ NEMANJA

Sadržaj

1. UVOD ......................................................................................................................................................... 32. INFORMACIONA-KOMUNIKACIONA TEHNOLOGIJA I DRUŠTVO ................................ 4

2.1 Nastavni proces i učenje ................................................................................................................ 63. E - LEARNING ........................................................................................................................................ 7

3.1 Definicija e-learning-a .................................................................................................................... 73.2 Vrste e-learning-a .......................................................................................................................... 133.3 Prednosti e-learninga .................................................................................................................. 143.4 Nedostaci e-learninga ................................................................................................................. 153.5 Klasifikacija e-learning-a .......................................................................................................... 183.6 Kvalitet u nastavi podržanoj informacionom tehnologijom .................................. 193.7 Tehnologija i alati za e-learning .......................................................................................... 21

3.7.1 Razvoj tehnologije za e-learning ................................................................................... 213.7.2 Standardi e-learninga ......................................................................................................... 223.7.3 Web Course Tool (WebCT) ............................................................................................... 233.7.4 Courseware alati ................................................................................................................... 23

4. LEARNING MENAGEMENT SYSTEM (LMS) ......................................................................... 254.1 Sadržaj (Content) ........................................................................................................................... 274.2 Saradnja (Collaboration) ............................................................................................................ 274.3 Claroline LMS .................................................................................................................................. 28

4.3.1 Pedagoški model na kojem se temelji Claroline ..................................................... 284.4 Tehničke karakteristike upravljanja Claroline-om ...................................................... 33

4.4.1 Interaktivni materijali ........................................................................................................ 344.5 Pregled postojećih obrazovnih platformi ..................................................................... 36

4.5.1 A Tutor ....................................................................................................................................... 364.5.2 Blackboard ............................................................................................................................... 374.5.3 Moodle ........................................................................................................................................ 394.5.3.1. Poreklo imena Moodle ................................................................................................... 404.5.3.2. Osnovni principi u razvoju .......................................................................................... 414.5.3.3. Statistički podaci .............................................................................................................. 41

5. INSTALACIJA I PRAKTIČNA PRIMENE CLAROLINE-a U PROJEKTU „VIRTUELNAUČIONICA U OKVIRU PREDMETA “INFORMACIONI SISTEMI“ ............................................ 43

5.1 Instalacija Claroline-a .................................................................................................................. 435.2 Praktična primena Claroline-a u projektu „Virtuelna učionica u okvirupredmeta “INFORMACIONI SISTEMI” ......................................................................................... 505.3 Primena sistema za upravljanje učenjem u predmetnoj nastavi ........................... 54

6. ZAKLJUČAK ............................................................................................................................................... 55



11.. UUvvoodd

Vreme u kojem živimo i poslovi koje svakodnevno obavljamo zahtevaju od nasfleksibilnost, spretnost, brzo učenje i prilagodjavanje situaciji. Poslovi u kojima sejednom savladano znanje primenjuje na isti način do kraja radnog veka, sve su redji.Pojedinci pokušavaju raditi na sebi - upisuju informatičke kurseve, škole stranihjezika i sate plesa. Kako tehnologija zaista ulazi u sve sfere čovekovog života, pitanje je vremenakada ćemo se početi oslanjati isključivo na nju. To znači da ce doći trenutak kada ćese računi plaćati samo putem računara i Interneta. Neće biti više potrebe zašalterom u banci i redom, jer će svi uspešno koristiti tehnologiju za obavljanje tihposlova. Postupno zamenjivanje "klasičnog" obavljanja poslova s onim online (plaćanjem,naručivanjem, kupovanjem, učenjem) već se dešava. Mladi ljudi, upoznati stehnologijom, radije biraju njene prednosti. Jedna od prednosti je, na primer,sređivanje računa iz sopstvenog doma, preko interneta, bolje nego stojeći u reduneke banke. Starije generacije kojima je tehnologija nedostupna ili strana još uvekpak održavaju uobičajene načine plaćanja odlascima u banke, pošte, trgovine.Generacije koje dolaze – pomeriće ove granice upotrebe tehnologije još dalje. Zato jevažno da već sad počnemo pedagoški, metodički i nastavno oblikovati materijalekroz koje ćemo te mlade ljude odgajati i edukovati za budućnost utemeljenu nainformaciono komunikacionoj tehnologiji. Claroline sistem za upravljanje učenjem jedan je od alata kojim možemounaprediti nastavu, škole, rad nastavnika i način podučavanja.Jednostavnost upotrebe takvog alata čini ga dostupnim i nastavnicima koji nisustručnjaci na računaru, omogućavajuci im veće fokusiranje na kvalitet nastave inastavnih materijala nego na tehnički deo rada s takvim alatom.



22.. IInnffoorrmmaacciioonnoo-- kkoommuunniikkaacciioonnaa tteehhnnoollooggiijjaa iiddrruuššttvvoo

Na svakom koraku, internet i informacione tehnologije menjaju mnoge aspekteživota kako u Srbiji, tako i drugde u svetu. Živimo, kupujemo, radimo, upravljamo ikomuniciramo novim načinima koje nam je omogućila tehnologija.Informaciona komunikaciona tehnologija najprodornija je tehnologija današnjice.Ona nalazi primene u svakoj grani privrede, te u svim područjima školstva i podlogaje za uspešno delovanje svih društvenih i državnih struktura. Ta se tehnologijapojavljuje u svim glavnim funkcijama poduzetništva: istraživanju, razvoju,projektovanju, proizvodnji, administraciji, marketingu. Svojim mogućnostimaprikupljanja, pothranjivanja, prenošenja i obrade svih vrsta informacija tolikounapredila sve grane privrede i sve javne delatnosti da se već i današnje društvo urazvijenom svetu može nazvati informacionim društvom.Informaciono komunikaciona tehnologija (ICT) daje dobre temelje za kre1ativnu idelotvornu upotrebu znanja. Znanje i inteligentno korišćenje informacija su ključnifaktori ‘nove’ privrede te umesto naziva informaciono društvo u svakodnevni govorulazi i pojam društvo znanja. Informaciona i komunikaciona tehnologija je postalane samo nezaobilazni deo u razvoju našeg društva, već staza kojom to društvokorača prema budućnosti. Prema tome, mladi koji se danas nalaze u osnovnim isrednjim školama i oni koji će u sastav redovnog školovanja tek ući, svoj životni iradni vek će provesti u aktivnom kontaktu s informacionom i komunikacionomtehnologijom i tokom školovanja moraju biti za to pripremljeni.Osposobljavanje i školovanje mladih ljudi danas ne sme izostaviti ICT iz procesaobrazovanja. Primena tehnologija dovela je društvo u takav stadijum da se ICTveštine uz znanje čitanja, pisanja i računanja počinju smatrati elementarnompismenošću (slika1). Do sada škole su ipak bile izuzete od ove informacijsko-tehnološke revolucije.One su većim svojim delom ostale nepromenjene, uprkos brojnim reformama ipovećanju ulaganja u računare i mreže. Način na koji su organizovane škole i načinpodučavanja nisu se bitno promenili godinama, pa čak i vekovima.

1 Bates, A.W., Upravljanje tehnološkim promenama: strategije za nastavnike visokog školstva



Slika 1. Izgled učionice 200 godina stare škole iz Danske

Bates ide tako daleko da tvrdi «kada bi se student iz trinaestog veka iznenadazatekao u današnjoj učionici, verovatno bi odmah znao gde je»1Prema njemu, čak i u savremenim nastavnim disciplinama, kao što su prirodnenauke ili mašinstvo danas se primenjuje metodologija nastave, utemeljena nalaboratorijskim vežbama i demonstracijama, koju su postavili Thomas Huxley i vonHumboldt u devetnaestom veku. Problem nije u prevelikom očekivanju od tehnologije u obrazovanju. Težinaovog poduhvata leži u činjenici da potpuna i kvalitetna primena tehnologije uorganizaciji nastave zahteva temeljno restruktuiranje konvencionalnog okruženja ukojem se odvija nastava i učenje (bilo kojeg nastavnog predmeta). Traži radikalneprimene u metodologiji i organizaciji nastave.Mnoge škole imaju tek jednostavnu primenu tehnologije na samom vrhutradicionalnog načina rada, što se činilo jednostavnijim rešenjem od reorganizacije iistraživanja mogućnosti koje pruža tehnologija.Posledica je tek marginalni napredak. Primena tehnologije u nastavi nije samotehničko pitanje. Ona traži odgovore na temeljna pitanja o nastavnim metodama,prioritetima u finansiranju, te ciljevima i svrhama škola. Istovremeno je važno, pridefinisanju obrazovnih ciljeva uzeti u obzir nove mogućnosti koje pruža tehnologija.Nove tehnologije interneta i multimedija ne samo da unapređuju okruženje u kojemse predaje i uči, već ga iz temelja menjaju. Sama integracija informaciono komunikacionih tehnologija u nastavni procespovlači za sobom pitanje stručnosti nastavnika i profesora. ICT veštine osobe kojakreira kurikulum, definiše nastavni proces od presudnog su uticaja na kvalitetobrazovanja. Osposobiti i stručno usavršiti nastavnike, pripremiti ih za procesceloživotnog učenja, praćenja trendova i promena u informacionim ikomunikacionim tehnologijama, stepenica je koja se ne može preskočiti.



2.1 Nastavni proces i učenje

Budući da je u središtu procesa učenja i podučavanja sam čovek, ne smeju sezanemariti priroda čovekovog učenja, te uticaj novih tehnologija na učenje. Prikreiranju nastavnih procesa, učenja i podučavanja podržanih tehnologijama često sezanemaruju ili vrlo površno oblikuju metodički i pedagoški aspekti istih. Ako jemetodičko i pedagoško oblikovanje prisutno, vrlo često je fokus na osobi koja kreirakurs, u drugi plan stavljajući «krajnjeg korisnika», osobu kojoj je sam sadržajnamenjen, učeniku. Uvodjenjem tehnologije u proces učenja umesto promene i preoblikovanjapostojećih metoda (modela) proučavanja i obrazovanja, došlo je do prenosapostojećih modela u novo okruženje (prelazak iz klasične učionice u virtuelnu).Mnogi predavači, profesori, učitelji koji su se i odvažili koristiti bilo koju vrstupomoći računara u realizaciji nastave nisu samim time unapredili proces učenja, a nipodučavanja. Postoje različiti tipovi učenja, zavisno od toga šta se uči, okruženju u kojem seučenje odvija i karakteristikama osobe koja uči (učenika). Važno je uočitikompleksnost procesa učenja. Posmatramo li znanje kao veličinu koju pojedinacstiče procesom učenja, veličinu koja varira od jedne osobe do druge, i sam procesučenja tada svodimo na metafore sticanja, apsorbcije ili gradnje. Znanje običnoproizlazi iz situacije u kojoj se pojedinac zatekao, znanje se deli i zajednički stvarazavisno od okolnosti u kojima se i sa kime osoba nalazi. U osnovi znanja uvek suodredjene informacije koje pojedinac direktno (suočen s pojavama, procesima,predmetima realnog sveta) i indirektno (preko tudjeg iskustva, posredstvom slike,crteža, teksta..) prima i prerađuje, te na taj način postiže sopstveni razvoj. Ipak,znanje ne treba ograničiti i reći da je ono samo rezultat aktivnosti koju vršipojedinac, već i sam gradivni element te kognitivne delatnosti.Učenje se odvija kroz izazove ili preispitivanje sopstvenih odluka, kroz problemskesituacije, kroz postavljanje pitanja, kroz posmatranje vlastite okoline, te svesno inesvesno imitiranje modela iz nje. Jelavic definiše učenje kao «aktivnost (iskustvo) kojom pojedinac postižerelativno trajnu promenu svog ponašanja»2

Te promene, dakle, nastaju pod uticajem primljenih i prerađenih informacija. Poentaje u tome da osoba koja uči, opšta i gotova znanja dovede na ivicu ličnog iskustva, tena temelju toga doživljava promenu ponašanja.

Kako bi ovladala tim opštim i gotovim znanjima osoba koja uči (učenik) mora ihuočiti, povezati sa ličnim iskustvom, otkriti šta one znače na ivicu konkretnog,osetiti (mirisom, sluhom, vidom, ..). Tek se takvim učenjem osoba se razvija, jer ono

2 Jelavic, F., Didaktika,



što pre nije mogla ( ili ne tako dobro) sada može. Učenje uvek predstavljaintegraciju osećajno-praktičnog i misaono-teorijskog. Moderna teorija učenja shvata učenje «kao individualno traganje za smislom iprimenjivošću»3

Učenje je mnogo širi pojam od obrazovanja odnosno vaspitanja. Obrazovanjemožemo definisati kao namerno, intencionalno, pedagoški (didaktički) osmišljeno iorganizovano učenje, odnosno iskustvo pojedinca koje se očitava u porastu(količinom i kvalitetom) znanja i veština, te razvoju sposobnosti. Nesumnjivo je daće se takvo učenje u nastavnom procesu i odviti. No, pitanje je da li je to ono učenjekoje je nastavnik hteo? Danas obrazovanje i podučavanje treba smestiti u noveokvire, u skladu s mogućnostima i potrebama savremenog pojedinca i okolnostima ukojima uči. Odgovarajućim programiranjem, računari imaju sposobnost donositiindividualne naredbe. Ono što pri izradi nastavnih materijala podržanihtehnologijom treba uzeti u obzir su važne različitosti medju osobama kojepodučavamo.Poput učenja, i podučavanje je kompleksan poduhvat. Dobar učitelj u tom procesumora uravnoteženo i optimalno rasporediti sve elemente bitne za određeni zadatakučenja. Naravno da osim odluka učitelja, važni faktori za uspešno podučavanje čestosu izvan njegovog vidokruga (iskustvo učenika sa tom temom, njegovo opšte znanje,učenikova reakcija na tehnologiju, emotivno stanje, starost, pol, spremnost ilinespremnost na saradnju sa drugim učenicima, okruženje u kojem se edukacijaodvija, prisutnost drugih pojedinaca u tom okruženju).

33.. EE -- lleeaarrnniinngg

3.1 DEFINICIJA E - LEARNINGA

Jedan od ustaljenih pojmova u području informaciono-komunikacione tehnologije jee-learning. Šta je e-learning?

Možda bi prikladnije pitanje bilo šta predstavlja slovo «e» u e-learningu?Brojne su interpretacije ovog naziva, ali čini se da ponajmanje ‘e’ ovde predstavljaelektronsko učenje. E stoji za: Experience learning (iskustveno učenje), Everywherelearning (učenje „svuda“ – geografska fleksibilnost), Enhanced (povećano, bolje) iExtended learning (prošireno učenje). Pod e-learningom uobičajeno se podrazumeva izvođenje obrazovnog procesa uzpomoć informaciono-komunikacione tehnologije (korišćenjem elektronskih medijakao što su CD-ROM, DVD i internet).

3 Bates, A.W., Upravljanje tehnološkim promenama: strategije za nastavnike visokog školstva



To znači da u ustaljeno poimanje obrazovanja kao interakcije na relacijama učenik-sadržaj-nastavnik treba uključiti i tehnologiju (slika2).

U- Učenik N- Nastavnik S- Nastavni sadržaj T- Tehnologija

Slika 2. Dopunjeni didaktički trougao: Učenik, nastavnik, nastavni sadržaj i tehnologije

Tako sve više korisnika upotrebljava usluge e-bankarstva ili e-trgovine, aneretko se čuje za e-vladu, e-obrazovanje, e-pravosuđe, pa čak i za e-Srbiju. Dugočekani cilj programa e-Srbija treba da srpsko društvo transformiše u informacionodruštvo. Krajem prošle godine je bilo dosta naznaka da će godina koja sledi donetiniz poboljšanja koja bi za rezultat imala stvaranje povoljnih uslova za razvoj e-Srbija. Dosta toga je najavljivano još za 2006. godinu, ali je nažalost malo toga zaistai realizovano.

Tako se i za e-learning to jest e-učenje ili u širem smislu e-obrazovanje, može reći daje reč o izvođenju obrazovnog procesa uz pomoć ICT, to jest računara i vrlo često iInterneta. Postoji više različitih definicija e-learninga, a one obično zavise odprofesije i iskustava osoba koje ih koriste. Ove definicije se najčešće mogu svrstati ujednu od dve grupe:



· Grupa "tehničkih" definicija stavlja naglasak na tehnologiju (na "e" deo uimenu). Primer jedne od "tehničkih" definicija glasi:

"E-learning je bilo koji oblik učenja, podučavanja ili obrazovanja koji je potpomognutupotrebom računarskih tehnologija, a posebno računarskih mreža baziranih naInternet tehnologijama."

· Grupa "pedagoških" definicija ima naglasak na obrazovanju, to jest na učenjui podučavanju ("learning" deo u imenu). Jedna od takvih definicija je:

"E-learning je interaktivan ili dvosmeran proces između nastavnika i učenika uzpomoć elektronskih medija pri čemu je naglasak na proces učenja dok su mediji samopomoćno sredstvo koje upotpunjuje taj proces.

Odnosno, e-obrazovanje je izvođenje obrazovnog procesa uz pomoć ICT, pri tomese ne sme staviti naglasak samo na tehnologiju i zanemariti važnost kvalitetnogučenja i podučavanja.

To pre svega zavisi od toga da li će razvoj Informacionog društva, a u okviru togai e-obrazovanja kao bitnog segmenta, zaista predstavljati naše strateškoopredeljenje i prioritet države u narednom periodu ili će ostati samo kao inicijativana papiru. Stvaranje povoljnog ambijenta predstavlja, pre svega, zaokružena zakonskaregulativa koja u dovoljnoj meri prati sve specifičnosti e-društva, na prvom mestumislimo na adekvatna telekomunikaciona infrastruktura ali i mere koje će uticati napristupačnost cena IC opreme i pristupa internetu.

Naravno, i u klasičnim oblicima obrazovanja se koristi neki medij (govor, pisanitekst, crtež, slika,...) i neka tehnologiju (npr. štampe), ali su oni bili toliko uobičajeni itoliko deo kulture društva, da ih ono uopšte nije bilo svesno. Kada se u prošlosti uučionicu uvodila tehnologija u obliku grafoskopa, projektora itd, predstavljanjeodredjenih sadržaja se unapredilo. Učenik je jasnije mogao videti o čemu se radi,medjutim, metodologija nastave u suštini je ostala nepromenjena. Takvi medijinazvani su audio vizuelnim pomagalima, upravo zato što oni nisu mogli zamenitinastavne metode nego su im samo pripomagali.U e-learningu, informaciono-komunikaciona tehnologija, na stepenu razvoja nakojem je danas, može zameniti sve ranije korišćene medije koji su u procesuobrazovanja već korišćeni.

Tako se u svrhu obrazovanja pomoću računara može prezentovati tekst, zvučnimaterijal, statički ili dinamički vizuelni materijal koji opet može biti snimljen iliprethodno kreiran na računaru. To se može izvoditi u učionici u kojoj su prisutni iučenici i nastavnik. U tu svrhu su razvijeni razni programi od kojih se neki koristesamo za prezentaciju materijala i eventualno njihovo interaktivno korišćenje (npr.programirani testovi), dok drugi uključuju i kontrolu rada učeničkih računara.



E-learningom se naziva i samostalna upotreba pripremljenih materijala koje učenikizvodi i na nekoj drugoj lokaciji. Pri tom su materijali bili prethodno pripremljeni idostavljeni učeniku na CD-ROM-u ili sličnom mediju, ili ih on koristi puteminterneta. Takav e-learning često je dopuna onoj nastavi koja se izvodi u učionici, štose naziva “blended learning” (mešano učenje), “mixed mode” (mešani oblik) ili«hibridno ucenje».

U slučaju kad je celi proces obrazovanja osmišljen tako da se izvodi putem interneta,e-learning postaje jedan od oblika obrazovanja na daljinu. Tu je e-learning logičannastavak u razvoju obrazovanja na daljinu koji su i ustanove i polaznici oberučkeprihvatili kao rešenje modernog doba. Pri tom je internet rešio problemekomunikacije izmedu ustanove i polaznika i distribucije materijala na punokomforniji način nego bilo koja ranije poznata tehnologija. Ovo je posebno važno jeru današnje vreme mnogi odrasli, zaposleni ljudi imaju potrebu za različitim vrstamaobrazovanja koje će im pomoći da mogu obavljati svoj posao ili da u njemu mogunapredovati.Zbog svojih porodičnih i poslovnih obaveza oni više ne mogu u školske klupe nauobičajen način, te predstavljaju sve veću populaciju »atipičnih« polaznika, čije sepotrebe za obrazovanjem mogu idealno rešiti uz pomoć online programa.

Vrlo je važno pitanje kvaliteta materijala i procesa u edukaciji školaraca, studenata,zaposlenih ljudi. Na sam proces obrazovanja važno je osvrnuti se u ovako širokomkontekstu iz razloga što se danas sve češce govori o celoživotnom obrazovanju iceloživotnom učenju. Trend životnog obrazovanja i potreba za stalnim stručnimusavršavanjem i doškolovanjem, posledica je sve bržeg razvoja tehnologije ipromena na radnom mestu. Te promene danas u mnogim strukama tražekontinuirano obnavljanje znanja stečenih u redovnom obrazovanju, a posebnoznanja stečenih tokom studija.Još jedan od razloga za upotrebu tehnologija u nastavi uopšteno jeste sticanjeveština za potrebe posla i u svakodnevnom životu. Osposobiti učenike za rad sinformacionom tehnologijom koja će verovatno imati središnje mesto u njihovombudućem poslu i svakodnevnom životu je neizostavan element obrazovnog plana. Činjenica je da za osobu koja nije ovladala veštinama rukovanja tehnologijomdanas se ne može reći da je obrazovana.Od obrazovane osobe se očekuje da zna upotrebljavati internet za komunikaciju,tražiti web stranice na kojima se nalaze relevantni i pouzdani podaci iz područjakojim se bavi, te eventualno da zna pripremiti multimedijalne prezentacije kako bilakše ispoljio svoje znanje.Uklapanje tehnologija koje to omogućavaju u nastavni proces, najlogičniji je način daučenici steknu te veštine.Posebna se pažnja mora dati upravo samoj izradi i pripremanju materijala, jer jeučestala pojava u komercijalnom i nekomercijalnom e-learningu, stav da više novca iviše računara osigurava kvalitet obrazovnog procesa.



Istovremeno i nove generacije mladih učenika odraslih uz računare imajupotpuno drugačiji način poimanja tehnologije, pa se ne sme zanemariti ni taj aspektpodučavanja(učenja). Nerealno bi bilo očekivati da školarci (učenici) ili studenti,koji su odrasli uz tehnologiju, prihvate školsku tablu, kredu i pisanje napredavanjima, kao najzastupljeniju metodu učenja. Nastavnici u obrazovnimustanovama prestaju biti jedini autoritet (što implicira i brojne druge poteškoće u‘profesorskoj profesiji’, ali koji nisu tema ovoga rada). Učenicima su dostupni i drugiizvori informacija, koje treba naučiti kako ih u potpunosti iskoristiti.Mladi se razvijaju kao samostalne osobe, navikle na interaktivan odnos sa svetom,reklame, svetla, boju, brzinu, trenutnu uslugu i komunikaciju. Vreme tretiranjaučenika kao sunđera koji upijaju tuđe reči je odavno prošlo.U školskim klupama danas sede savesni mladi pojedinci koji imaju potrebu zaizražavanjem vlastite ličnosti i potrebu za saradnjom i komunikacijom s drugimljudima oko sebe.Učenici (u najširem smislu reči) će sve više komunicirati uz pomoć računara, narazličite načine, a koji će biti određeni prirodom problema koji žele rešiti, tenačinom učenja koji im odgovara. Načini učenja postaju svakim danom sve različitiji.Pojedinac može imati jedan ili više omiljenih načina učenja kod obavljanja različitihzadataka. Uzme li se u obzir još koliko varijacija u načinu učenja postoji izmeđupojedinaca, postaje jasna potreba oblikovanja procesa obrazovanja tako da svakipojedinac iz njega dobija potrebno. Okruženje u kojem ljudi uče mora ih osposobiti da rade samostalno, dakomuniciraju nastavnim pomagalima, da u radu sarađuju s kolegama, da uče podnadzorom nastavnika, iskusnije osobe ili instruktora, ali i da se sami nađu u ulozinadzornika ili instruktora ako sarađuju s nekim manje iskusnim. Woodill navodi kako bi se e-learning zapravo trebao zvati e-teaching!4

(e-poducavanje).

Pojam e-learninga podrazumeva dva bitna elementa:

1. pokušaj izazivanja procesa učenja elektronskom tehnologijom,2. praćenje rezultata i uspeha učenika.

To je podučavanje korišćenjem elektronskih sredstava. Ljudi uče pri korišćenjutehnologije, ali to ne mora biti nužno intencionalno učenje, ono koje se očekivalo daće «stupiti na snagu» samim prezentovanjem obrazovnog sadržaja. Proces koji smonazvali učenjem, ne mora podrazumevati da se učenje zaista i odvija. Korektnije bimožda bilo, razmišljati o e-learningu kao e-teachingu – podučavanju. Učitelj(nastavnik, profesor) može izložiti gradivo najbolje što zna, ali to svejedno ne značida će se učenje zaista i dogoditi. Robotika, veštačka inteligencija, razvoj softvera i mnoge druge granekompjuterske tehnologije kroz zadnje decenije uspele su veštački dobiti, oponašatirazličite ljudske aktivnosti. Tako danas postoje stotine kompanija koje ulažu u

4 Woodill G., Where is the Learning in e-learning?: a critical analysis of the e-learning industry, 6 str



razvoj čovekolikih robota, softvera koji razlikuju instrukcije putem glasa i slično. Utoj poplavi softverskih dostignuća, nažalost najlošije je prošlo obrazovanje.

Takmičenje u stvaranju što bogatije i novim karakteristikama oplemenjeneprogramske podrške, te objektnoorijentisani dizajn (prenosivost, «reusability» -višestruka upotrebljivost) usmerilo je i e-learning industriju u tom smeru (naglasakna e-learning objektima, modulima). Posledica je bila zanemarivanje «online» pedagogije, novih uslova u kojima seedukacija odvija i stvaranja kvalitetnih materijala za istu.Iz opisane tržišne utakmice proizašla je nova kategorija programske podrške –sistemi za upravljanje sadržajem učenja – Learning Content Management Systems.Komercijalni davaoci e-learning usluge u EU takođe upotrebljavaju sisteme zaupravljanje učenjem u izradi e-learning nastavnog materijala. Sledeći tekst deo jepromotivnog materijala takvog davaoca usluge.

Experience learning:• tretira polaznika kao rešavaca problema• prikazuje simulirane, stvarne situacije, čineci edukaciju interaktivnom• omogućava polazniku smislenu procenu znanja i testiranje (ulazno i izlazno)• omogućava polazniku da dobije pravovremenu pomoć mentora• dopušta polaznicima da sarađuju međusobno i sa stručnjacim ,koji ujedno i pratekorisnikov napredak i njegova dostignuća

E-learning karakterišu i sledeća svojstva:a)edukacija je efikasna, dakle uz minimalno utrošeno vreme postiže se maksimalniučinakb) edukacija je efektivna, postiže učinak od kojeg ce preduzeće i zaposlenici imativelike koristic) troškovi se smanjuju prosečno do 40%, a vreme školovanja i do 60% u odnosu naklasicnu nastavud) nivo znanja nakon edukacije mora biti veća ili barem jednaka alternativnomklasičnom učenju u učionici.e) omogućava istovremenu distribuciju znanja, na nivou organizacije i povećavakorisnost informacije

Iz samog sadržaja, bogatog «velikim» rečima i obećanjima o potocima znanja nakonšto «kupite bogati multimedijalni e-learning CD», u velikoj većini slučajeva kriju seplitko prezentovani sadržaji. Mnoštvo flash animacija i zvučnih efekata daleko je oddobre edukacije. Takvi sadržaji moraju biti interaktivni, nuditi dodatnu pomoć,omogućavati testiranje i praćenje napretka te upozoravati učenika na celine kojenije dobro savladao.

Navedeni elementi samo su do celine koja traži stabilne pedagoške, psihološke,vaspitno-obrazovne temelje. Ti temelji su preduslov za stvaranje okruženja u kojemse odvija učenje.



3.2 VRSTE E-LEARNINGA

E-learning uključuje mnogo različitih tehnologija i načina za komunikaciju učenikai nastavnika, u radu ćemo predstaviti tri vrste e-learninga:

· Elektronsko učenje koje se izvodi u učionici u kojoj su prisutni studenti inastavnik. Postoje razvijeni programi tzv. classroom aid, neki se od njihkoriste za prezentaciju materijala bez interakcije, drugi uz interakciju - npr.programirani testovi, a treći su u mogućnosti uključiti kontrolu radastudentskih računara.

· Samostalno korišćenje pripremljenih materijala koji se izvode na nekojdrugoj lokaciji. Kod ovakvog načina elektronskog učenja materijali sudostavljeni studentima na CD-ROM-u ili nekom sličnom mediju ili ih studentkoristi putem Interneta. Ovakav oblik učenja je dopuna klasičnoj nastavi kojase izvodi u učionici i u literaturi se naziva bleneded learning ili mixed mode.

· Celi proces učenja je osmišljen da se izvodi putem Interneta, a time e-learning postaje jedan od oblika obrazovanja na daljinu. Tu je Internet rešioprobleme komunikacije izmedu ustanove i studenta i distribuciju materijalana komforan način. Ovo rešenje su ustanove i polaznici prihvatili kao rešenjemodernog doba.

Danas možemo reći kako su u trendu dva oblika e-learninga koji pripadaju trećojvrsti, a to su: Learning Management System (LMS) i videokonferencije putemInterneta.

LMS je sistem za upravljanje e-learning okruženjem i on omogućava:

· uvođenje učesnika e-learninga u sistem kao i njihovu organizaciju krozčlanstvo u grupama,

· uvođenje SCORM kompatibilnog interaktivnog ili pasivnog sadržaja,· organizovanje polaznika sadržaja i mentora po razredima,· medusobnu komunikaciju učesnika,· izvođenje on-line nastave, testiranja i praćenja i statistika rada grupa

polaznika.

E-learning je zadnjih godina u mnogim slučajevima i primenama podbacio u svimstadijumima svoje implementacije. Poteškoce su raznolike.



Poteškoce u pocetnom kreiranju e-learninga:

loše anticipirani stvarni problemi ili potreba za e-learningom, loša analizaproblema i potreba, neprikladne strateške i dizajnerske odluke u područjimakao što su struktura kursa, odabir metoda i medija koji će se koristiti, teupravljanje kursom i evaluacija.

Poteškoce u kreiranju upustva i razvoju:

Izostanak temeljnog sistema upustva, podbacivanje u razvoju važnihelemenata sistema upustva, manjak evaluacije i revizije sistema a time iizostanak poboljšavanja sistema

• Poteškoce u implementaciji:

Problemi u reprodukciji i distribuciji, loša implementacija i upotreba elearningakoji je i došao do «krajnjih korisnika.

Pri implementaciji e-learning sistema neke od kljucnih komponenti su:

· sistem za upravljanje učenjem,· sadržaj i· saradnja

3.3 Prednosti e-learninga

· Vremenska i prostorna fleksibilnost – studenti uče nezavisno od vremena iprostora, a time obrazovanje postaje dostupno i onima kojima dolazak uučionicu ne bi bio moguć.

· Interakcija između studenta i nastavnika koja se odvija putem računara (e-mail, forumi) često je neposrednija i intenzivnija nego komunikacija urazredu.Pitanja se postavljaju slobodnije, bez straha od autoriteta nastavnika i takomogu doći do izražaja i «povučeni» studenti koji slabije komuniciraju uživo.

· Komunikacija i grupni rad na zajedničkim projektima između studenatameđusobno čime se razvijaju socijalne i komunikacione veštine gde dolazi doizražaja konstruktivistički princip učenja.

· Korišćenje interaktivnih sadržaja za učenje i različitih medija (tekst, slika,zvuk, video, animacija, simulacija) za prezentovanje sadržaja i dostupnost



sadržaja 24 sata online. Uz to, sadržaji za učenje mogu biti prilagođenipojedinim studentima, na primer mogu se dodati sadržaji za one s nižimnivoom predznanja, kao i za napredne studente koji žele naučiti više.

3.4 Nedostaci e-learninga

Najveći izazovi ili problemi kod e-learninga su to što je teško motivisati studenteda upišu online kurs ili program, aktivno učestvuju u njegovom izvođenju i uspešnoga završe kao i zavisnosti od tehnologije, uz to što i predugo traje izrada samih e-learning sadržaja za učenje.Mnogi e-learning programi ne uspevaju, to jest veliki broj polaznika odustaje i nikadne završi program do kraja. U početku razvoja e-learninga stepen odustajanjastudenata (drop-out rate) je iznosio čak više od 60%, pokazatelj je nekih svetskihiskustava.

Postoje brojni razlozi ovakvog neuspeha. Jedan od najvećih problema je samapriroda e-learninga ili online paradigme učenja. Za razliku od tradicionalnog učenja,vrlo je lako odustati jer se od polaznika ne očekuje da se pridruže učenju "u razredu"to jest na nekom određenom mestu gdje ih čekaju kolege i nastavnik, nego to činenajčešće s posla ili od kuće. Kako su polaznici uglavnom prezaposleni i opterećenibrojnim drugim obavezama, potrebna je vrlo visok nivo samodiscipline i motivacijeda savesno obavljaju svoje e-learning zadatke. Pri tome se zbog nedostatka kontaktau živo kod studenata može javiti osećaj usamljenosti i izdvojenosti.

Zbog spomenutih nedostataka potrebno je kod e-learninga posvetiti posebnu pažnjumotivaciji studenata i angažovati nastavnike ili tutore koji će pratiti njihovonapredovanje, neprestano im pružati podršku i pomoć pri učenju i podsticati ih daispune svoje zadatke.Isto tako, vrlo često je e-learning sadržaj zapravo Internet verzija tekstualnihpriručnika s tek ponešto grafike. Takvi sadržaji su polaznicima zamorni za čitanje sekrana, pa i dosadni. Stoga je potrebno posebnu pažnju posvetiti dizajnu i izradiinteraktivnih i multimedijalnih sadržaja za učenje.

Kod koncepta e-lerninga u pitanju je integracija ICT u obrazovni proces, narazličite načine i u različitim količinama.Otvoreno učenje i obrazovanje na daljinu stariji su koncepti obrazovanja u odnosuna pojavu ICT-a (javljaju se još krajem 19. veka).E-learning čini svaki obrazovni program koji koristi ICT kako bi unapredio nastavniproces. On-line obrazovanje na daljinu je uži pojam od e-learninga i podrazumevaprograme koji se u potpunosti ili u najvećem delu zasnivaju na nastavnom procesu.



Pojam obrazovanje na daljinu podrazumeva prostornu udaljenost izmedunastavnika i studenta, koja se opet može savladavati na različite načine.Za savladavanje te prostorne barijere mogu se koristiti različiti mediji, od kočija kojesu prevozile pisma pa do Interneta.

E-learning znaci korišćenje novih multimedijalnih tehnologija i Interneta zaunapređenje kvaliteta učenja. Multimedijalne tehnologije podrazumevaju tekst,zvuk, sliku i film, koji zajedno obogaćuju izvore znanja. Internet nam omogućuje brzpristup raznim uslugama i resursima. E-learning obuhvata sve što i learning, uzdodatne mogućnosti koje donose ICT, on ubrzava razvoj učenja na daljinu. Učiti semože na fakultetu, kod kuće, na poslu ili u školi.

Bitne karakteristike e-learninga su:· zasnovan je na tehnologiji (ICT), ali je pedagoški orijentisan,· predstavlja socijalni proces koji zahteva interakciju i saradnju među ljudima i· uslovljava organizacione promene i uvođenje učitelja/tutora treninga.

E-learning može biti koristan u ostvarenju ličnih potencijala, takođe smanjujerazlike izmedu pojedinaca i grupa i nudi znanja koja su potrebna zaposlenima iorganizacijama. Kad se govori o e-learningu treba spomenuti dva ključna pojma:sadržaj i upravljački sistem.

Upravljački sistem je generička softverska aplikacija koja se još naziva LearningManagement System (LMS), koji pre svega omogućuje korisniku upotrebu e-learninga, odnosno pohađanje on-line kurseva, seminara i drugih obrazovnihsadržaja.

Prema istraživanjima (Training Magazine, 2002), ukupni troškovi učenja (e-learning u odnosu na learning) se mogu smanjiti od 50% - 70 %. Uštede u vremenuse procenjuju na 35% do 45% (Deloitte Consulting).

On-line seminari su multimedijalni sadržaji, u interakciji su korisnika i sistema iomogućuju učenje preko Interneta.Tu se ne radi samo o suvoparnim tekstovima, već se korisnici nauče određenimsadržajima, a potom se navode na rešavanje niza zadataka. Često pritom, posebnokad korisnik zapadne u određene poteškoće, sistem mu omogućuje pomoć i to nanačin da sistem odradi ono što je on sam trebao (simulacija), naravno ako korisnikzatraži pomoć sistema.

On-line seminari imaju i mentora, osobu koja je ekspert za određenopodručje i koja uz pomoć sistema stoji na raspolaganju korisnicima za učenje.



Oni su zadržali elemente tradicionalnog učenja, pri tome daju korisnicimamogućnost biranja mesta i vremena za učenje. Motivi zbog kojih organizacije nazapadu sve više koriste e-learning za obrazovne potrebe su:

· organizacije žele svojim zaposlenima pružiti mogućnost odabira vremena zaučenje, takođe žele im produžiti efekte classroom treninga nakon što jenastava završena,

· velika je brzina implementacije e-learninga u organizacijama,· mogućnost brze distribucije istovrsnog sadržaja na istom nivou unutar

organizacije bez obzira koliko pojedini delovi organizacije bili prostornoudaljeni jedni od drugih,

· smanjuju se troškovi putovanja i smeštaja na mestu održavanja učenja,· i mogucnost implementacije manjih modula e-learninga, i to višestruko.

Razlika između klasičnog učenja (learning) i elektronskog učenja (e-learning) je iu percepciji obrazovanja. Kod klasičnog učenja imamo interakciju na relaciji učenik-sadržaj-nastavnik, a kod elektronskog učenja u tu interakciju uključujemo još i ICT.U zemljama kao što su Australija i Kanada veliku su ulogu u obrazovanju odigraletehnologije poput radija i televizije, a danas je to Internet.



3.5 KLASIFIKACIJA E – LEARNINGA

E-learning kao oblik obrazovanja postoji na više nivoa: -kao potpuno samostalan oblik, ali i kao -sastavni deo ili dopuna klasičnog obrazovanja.

Kategorija Opis Tehnologije

Klasična

nastava

(f2f, face to

face)

Nastava (najčešće

predavačka) u učionici

Ne koriste se, osim tekst procesora

(Word) za pripremanje nastave.

Nastava uz

pomoć ICT

ICT tehnologije se

koristi uglavnom zato

da bi se poboljšala

klasična nastava

Prezentacije (PowerPoint)

Multimedijalni CD-ROM-ovi

Web site za kurseve s hipermedijalnim

sadržajima za učenje (courseware)

Programi na web-u za testiranje (test za

samoproveru znanja i provere znanja)

E-mail i mailing liste

Forum

Hibridna

nastava

Kombinacija klasične

nastave u učionici i

nastave uz pomoć ICT

tehnologija

LMS (Learning Management Systems) -

sistemi za upravljanje učenjem

CBT/WBT (Computer/Web Based

Training)

Videokonferencije

Online

obrazovanje

Učenje i podučavanje

odvija se isključivo uz

pomoć ICT

tehnologije; nema f2f

nastave

Predmeti (kursevi) koji se dostavljaju

putem Interneta (kao Web site ili

pomoću LMS)

Videokonferencije

Tabela 1. Tabelerni prikaz pripadajuće tehnologije e-learning kontinuuma



Klasifikacija se vrši najčešće na osnovu stepena razlikovanja od tradicionalnihstrategija učenja, i uobičajeno je navesti dva pristupa:

· hibridno obrazovanje ili prelazni model nastave (hybrid learning, mix-mode) - kombinacija klasične nastave u učionici i nastave uz pomoć ICT.

· e-obrazovanje (e-learning) - oblik nastave pri kojem studenti učesamostalno i online

Proširena klasifikacija ili "vremenska crta" e-obrazovanja prikazujeobrazovanje kao kontinuum na čijem je levom kraju klasična ili tradicionalnanastava (f2f – face-to-face predavanja). Iskorak prema e-learningu započinjeuvođenjem ICT u f2f nastavu.Ovakav "najprimitivniji" oblik e-learninga predstavlja, na primer korišćenjePowerPoint prezentacija pri predavanjima u razredu ili korišćenje web stranica sainformacijama o nekom predmetu.

U centralnom delu "vremenske crte" koji se odnosi na e-learning je hibridna nastavaili prelazni pristup učenju.Online obrazovanje kao samostalan oblik nastave smešten je na desnom kraju ovogkontinuuma (slika 3.).

Slika 3. E-learning kontinuum

Kao što se iz vidi iz slike 3, e-learning i učenje na daljinu se čestoizjednačavaju. Moramo naglasiti da nije reč o istim oblicima obrazovanja: postojevrste e-learninga koje se ne odvijaju online, a isto tako postoje i oblici učenja nadaljinu koji ne koriste ICT. Idući s leva u desno po "vremenskoj crti" e-learning uobrazovnim kategorijama koristi sve više ICT tehnologije (tabela 1).



3.6 KVALITET U NASTAVI PODRŽANOJ INFORMACIONOMTEHNOLOGIJOM

U obrazovnom gradivu podržanom tehnologijama postoji nekoliko udžbenikakvaliteta. Prema Bates-u, u kontekstu visokoškolskih ustanova, to su sadržaj,proizvodnja multimedija, instrukcijski dizajn, te potpora studentima. 5

Navedene elemente ne treba ograničiti samo na obrazovno gradivo podržanomtehnologijama u visokoškolskim institucijama.Njihovo značenje, uz manje izmene, odražava kvalitet i u kontekstu srednjoškolskogobrazovanja kroz upotrebu e learninga.Sadržaj obuhvata gradivo koje je propisano i neizostavno u nastavnom procesu. Usrednjim i osnovnim školama tu postoje norme propisane od strane Ministarstavaobrazovanja i sporta, a koje obuhvataju znanja, sposobnosti i veštine koja učenicističu na pojedinim nivoima školovanja. Nastavnici, profesori, predavači su oni kojivećim delom oblikuju tu strukturu prema vlastitom nahođenju.

Proizvodnja mutimedija podrazumeva pitanja jasnoće i valjanosti oblikovanjagrafičkih rešenja, zvuka, tona. Valja se zapitati jesu li u potpunosti iskorišćenemogućnosti svakog medija kao što su video, tonski zapis, tekst, računarska obrada.Elementi nastavnog gradiva izloženi na ovaj način moraju biti povezani istruktuirani, a dizajn interfejsa prihvatljiv, razumljiv, intuitivan.Instrukcioni dizajn objedinjuje koncepte tehnologije i obrazovanja. Instrukcionidizajner proverava ispravnost obrazovnih ciljeva istovremeno nadzirući njihovrazvoj i implementaciju za koje su zaduženi grafički dizajneri i programeri.

Nažalost, koncept instrukcionog dizajna u e-learningu se vrlo retko ispravno tumači.Razlog tomu leži u složenosti procesa i lošem razumevanju pedagoških zahteva e-learninga. Definicije instrukcionog dizajna su brojne i raznolike.

Instrukcioni dizajn je proces u kojem je učenje, a ne tehnologija, u središturazvoja e-learninga.

To je organizacioni proces prevođenja opštih principa učenja u instrukcionematerijale i učenje.Usko gledano, instrukcioni dizajn može se posmatrati kao proces organizovanjaizvora učenja kako bi se osigurala pojava planiranog učenja kod učenika i to onogučenja koje je nastavnik i nameravao. U procesu instrukcionog dizajna postojestandardizovani modeli kojih se dizajner može držati.

5 Bates, A.W., Upravljanje tehnološkim promenama: strategije za nastavnike visokog školstva, str. 46



Brojni autori pri izradi e-learning kurseva spominju i često se referenciraju namodel ADDIE6: Analysis (analiza), Design (dizajn), Development (razvoj),Implementation (implementacija) i Evaluation (vrednovanje). Osim ovog modela,postoje i neki ređe korišćeni: Algo-Heuristic, Dick I Carey model, Robert Gagné's IDmodel i dr. Međutim, ADDIE je i u akademskim krugovima najkorišćeniji model uinstrukcionom dizajnu.

· Postižu li se na temelju gradiva planirani obrazovni učinci?· Kakva je kombinacija korišćenih medija u gradivu i daje li njihova upotreba

najdelotvornije rezultate?· Definisanje uloge nastavnika u odnosu na tehnologijom podržano nastavno

gradivo?· Kakav je kvalitet i priroda interakcije osobe koja uči i obrazovnog gradiva?

To su tek neka od pitanja na koja instrukcioni dizajn mora dati odgovore.

Potpora studentima je u visokoškolskom okruženju nešto značajnija u odnosu naobrazovanje i obrazovne materijale podržane tehnologijom u srednjim školama.Tiče se pitanja dostupnosti gradiva, materijalnih zahteva za studente (kupovinasoftvera, opreme), tehničkih poteškoca i davanja povratne informacije.U srednjoškolskom kontekstu, reč je dakle o tradicionalnoj nastavi (održavanjenastave gde su učenici i nastavnik u učionici u stvarnom vremenu, ne može sezameniti isključivo udaljenim obrazovanjem), potpomognutoj tehnologijom uodređenim aspektima.Sve nabrojane elemente važno je uzeti u obzir pri oblikovanju nastave podržaneinteraktivnim tehnologijama.

Kvalitet nastavnog, obrazovnog procesa ne sme se zanemariti niti olako shvatiti jernjeni učinci (ili izostanak istih) utiču na stručnost, mogućnosti daljeg obrazovanja izapošljavanja učenika.

3.7 Tehnologija i alati za E-learning

33..77..11 RRaazzvvoojj tteehhnnoollooggiijjee zzaa ee--lleeaarrnniinngg

U počecima razvoja e-learninga na visokoškolskim ustanovama Internet jeuglavnom služio kao mesto memorisanja virtualnog studenta kao i ''digitalnog

6 Siemens, G., Instructional design in Elearning, (30.09.2002), http://www.elearnspace.org/Articles/InstructionalDesign.htm , (23.11. 2005)



udžbenika''. Nastavnik je imao problem ažuriranja materijala na serveru, a ono sesprovodilo ručnom metodom sastavljanja sadržaja u nekom HTML alatu.PowerPoint prezentacije su se pretvarale u HTML stranice. Sve te materijale trebaloje preneti na server putem FTP klijentskog programa. Komunikacija izmedustudenata se uglavnom obavljala putem e-maila, a kasnije i putem foruma. Zatim sejavljaju kvalitetnija rešenja za upravljanje sadržajem (Contents ManagementSystem) s mogućnošcu izmene dela sadržaja na serveru.Sledeći korak je pojava sistema koji omogućavaju registraciju korisnika/studenata, ana taj način se broj korisnika ograničava samo na polaznike kurseva.U daljem razvoju ugrađeni su pregledi korišćenja sistema, čime je bilo mogućepratiti kada i šta korisnik sistema koristi. Takve sisteme, koji upravljaju e-learningokruženjem nazivamo LMS (Learning Management System) sistemima.Prikaz razvoja primene ICT-a u obrazovanju kroz vreme i u odnosu na složenostprikazana je na slici 4.

Slika 4. Razvoj primene ICT-a u obrazovanju

33..77..22 SSttaannddaarrddii ee--lleeaarrnniinnggaa

Standardi omogućuju brz i bezbolan prelazak sa jednog courseware alata nadrugi. Standard je vrlo bitan kod e-learninga, treba ga poštovati, kako bi izbegli daobrazovni sadržaj napravljen u jednom alatu ne bude izgubljen zato što jeproizvođač softvera propao, što se događa na tržištu.

Trenutno je na tržištu nekoliko standarda za razmenu sadržaja sa coursewarealatima, a najpopularniji je SCORM (Shareable Content Object Reference Model) kojipredstavlja skup tehničkih specifikacija baziranih na radu AICC (Industry CBTCommittee), IEEE LTSC (Learning Technology Standards Commitee) i IMS GlobalConsortium organizacija, a ideja je bila kreirati jedinstveni ''model za sadržaj''.Specifikacije su razvijene kroz SCORM inicijativu, a standard se i dalje razvija idistribuira preko ADL (Advanced Distributed Learning) organizacije.

Primeri-FTP

PPT prezentacije uHTML

Web portal

Dinamički webportal

Zatvoreni web portal

LMS



SCORM je standard koji sistemima za učenje putem Interneta omogućava uvoz,izvoz, upotrebu, deljenje i pronalaženje sadržaja na standardizovan način.Postoje na tržištu programi koji omogućuju unos SCORM-u u skladu sa sadržaja,tako da sadržaj nije potrebno unositi u samom alatu, što je ponekad zahtevno. IMSGlobal Learning Consortium (http://www.omsproject.org/) je pokrenuo projektepod nazivom National Learning Infrastructure Initiative, a sponzoriše gaorganizacija za promociju obrazovnih tehnologija Educause, danas je IMS prerastaou medunarodnu organizaciju za formalnu edukaciju i korporativno obrazovanje.

33..77..33 WWeebb CCoouurrssee TTooooll ((WWeebbCCTT))

WebCT je softverski alat namenjen za e-learning, a pre svega je namenjenodržavanju nastave na daljinu. Alat takode može poslužiti kao dopuna za nastavu uučionici. Razvijen je na Univerzitetu Britisch Columbia u Kanadi pre nekolikogodina. Prema nekim istraživanjima WebCT zadovoljava najviše kriterijume u izradii odražavanju nastave na daljinu. Predznanja potrebna korisnicima ovoga alata su:osnove korišćenja računara, poznavanje koncepta rada Interneta i korišćenjeosnovnih internet servisa.Oprema koju je potrebno obezbediti za korišćenje WebCT je: računar sa pristupomInternetu, web čitač Internet Explorer (ili neki drugi) i licenca za korišćenje ovogaalata. WebCT omogućuje:

· objavljivanje multimedijalnih obrazovnih sadržaja,· međusobnu komunikaciju polaznika i njihovu komunikaciju sa nastavnikom

(forum, chat, whiteboard i e-mail),· on-line testove, kroz koje polaznici mogu izvršiti samoprocenu znanja s

mogućnošču automatskog ocenjivanja i· praćenje aktivnosti polaznika on-line nastave kroz mnogobrojna statističke

izveštaje: vreme zadržavanja na pojedinim lekcijama, broj poseta pojedinimlekcijama, broj poruka odaslanih na forume i vreme učestvovanja na chatu.

33..77..44 CCoouurrsseewwaarree aallaattii

E-learning je danas nemoguće zamisliti bez courseware alata. Oni nisu zamena zaklasične knjige i udžbenike već isključivo kao dopuna u nastavi. Courseware alatisluže jasnijoj prezentaciji gradiva, drugačijem načinu sistematizacije znanja i mestosu komunikacije. Oni neće nikada zameniti komunikaciju s ''ljudskim bićem''.Svi ti alati zavise od predavača. Ako je on dobar uz njihovu pomoć biće još bolji, akoje loš, sami po sebi oni mu neće pomoći da bude bolji, osim ako ne poradi namaterijalima, načinu prezentacije i prilagođavanju novom mediju.



Jedna od definicija courseware alata je: Obrazovni softver dizajniran za edukaciju.Izraz je dobijen spajanjem course (kurs) i software (softver) 1.

Svi courseware alati sastoje se iz dva osnovna dela:· prostor za nastavnika i· prostor za studenta.

Ova dva prostora povezuje znanje. Prostor za studenta predviđen je za najboljuprezentaciju znanja, a prostor za nastavnika najjednostavnijem unosu znanja u tajprostor. Dalja podela prostora za nastavnika je: prostor za autora materijala, prostorza administratora sistema i prostor za predavača. Osoba koja je autor materijala nijenužno i osoba koja će predavati.Osobe koje su autori materijala najčešce su autori udžbenika i pri unosu materijalamogu im pomoći i druge osobe, ako nisu vešti u rukovanju računarom.U svetu je definisana nova struka (dizajneri obrazovnih medija) koji su veštiprilagođavanju nastavnog gradiva courseware alatima.Uloga predavača je predavati gradivo, podsticati komunikaciju i sarađivati sastudentima radi boljeg savladavanja gradiva.

Predavač može korišćenjem naprednijih mogućnosti ovih alata pratiti studentskinapredak, izlagati gradivo sinhronom komunikacijom ili učestvovati u diskusionimgrupama. Kako bi takvi alati ispravno radili nužna je osoba koju nazivamoadministrator.Ona je vešta u održavanju softverske i hardverske opreme. Administrator prati radcelog sistema, dodeljuje dozvole korisnicima i izrađuje sigurnosne kopije. Danas suna tržištu dostupni mnogi courseware alati, i to komercijalni i besplatni alati. Dvanajbolja besplatna alata su: Moodle i Claroline .

Oni omogućavaju unos željenog sadržaja, prikazivanje istoga polaznicima,diskusione grupe i provere znanja. Komercijalna rešenja su vrlo skupa, i u skladu susa standardom za razmenu podataka, a neka od poznatijih su: WebCT, BlackBoard iIntraLearn 3



44 LLeeaarrnniinngg MMaannaaggeemmeenntt SSyysstteemm ((LLMMSS))

LMS (Learning Management System) je komplet standardizovanih komponentiza učenje, koje su osmišljene tako da povežu učenje sa postojećim informatičkimsistemom unutar organizacije ili putem web portala za učenje.Svrha mu je da ustanovi, preduzeću, razredu, grupi u kratkom vremenskom rokupruži centralizovano okruženje učenja putem računara, koje ne zavisi odgeografskog razmeštanja pojedinca, njihovog predznanja, ulogama u posmatranojinstituciji... Softver koji cini osnovu LMS-a upravlja svim elementima nastave, evidentira sveparametre potrebne za praćenje procesa. Na temelju tih parametara moguće je usvakom trenutku pratiti napredak zaposlenog pojedinca ili grupe, te na krajuedukacionog procesa, pouzdano meriti i analizirati učinak pojedinca. LMS se nalazi na vrhu piramide u strukturi modela E-learninga. Danas senijedan ozbiljniji sistem elektronskog učenja ne može se zamisliti bez takvogsloženog softvera.On omogućava isporuku sadržaja za učenje, njegovo praćenje, izveštavanje iadministriranje sadržaja učenja, praćenje napretka polaznika, međusobnukomunikaciju mentora i polaznika i studenata međusobno (slika 3). Funkcije LMS-asu: prijava i naplata, testiranje, upravljanje procesom, korisničke funkcije,monitoring i praćenje i administratorske funkcije.



Slika 5. E-learning i LMS

Funkcija prijave i naplate omogućuje autorizovanu prijavu i proveru prijave,sprovodi naplatu (ako su u pitanju javni portali).Funkcija testiranja sprovodi se kroz kvizove vezane uz lekcije i testove vezane zaviše lekcija zajedno. Funkcija upravljanja procesom obuke se odnosi na module,lekcije i seminare.Korisničke funkcije omogućuju korisnicima planiranje i praćenje vlastitog razvoja(komunikacija s mentorom i ostalim clanovima grupe, uvid u status korisničkogračuna, on-line pomoć, rečnik i slično.). Monitoring i praćenje omogućavajuodređivanje članova virtualnog razreda, praćenje napretka svakog člana grupe,komunikaciju sa svim članovima virtualnog razreda.Administratorske funkcije obuhvataju aktivnosti kao što su kontrola sadržaja,evidencija, back up, izveštaj i slično.

Polaznik 1 Polaznik 2 Polaznik 3 Mentor 1 Mentor 2

Modul za upravljanjesadržajem

Modul zaadministraciju

Modul za saradnju

Modul za praćenje

Ekspert zasadržaj

Ekspert zadizajn

Ekspert zaalate Razvijeni

sadržajiAdministrator

Tim za razvoj sadržaja

Tim za razvoj sadržaja

Instalacija sadržaja

LMS



U svetu rapidno raste broj LMS rešenja koji se po kvalitetu i mogućnostima znatnorazlikuju. Korisnik sistema pristupa sa svog računara i uključuje se u proces nastave uvreme kada to njemu najviše odgovara, ukoliko je kreator «kursa» tako definisaonastavni proces. Prema programu nastave bira se modul za učenje i pristupa nastavi(lekciji).Proces je kontrolisan i praćen od strane LMS-a. Evidentira se vreme pristupamodulu, uspešnost nastavnih koraka, provedeno vreme, završni rezultati.Podaci se pothranjuju u bazu podataka i dostupni su za analizu i prezentacijurazličitim korisnicima (vođa projekta, mentor nastave, management - upravljanje...).

Sistem prati sve polaznike unutar predviđenog vremena, omogućava komunikacijupo sistemima: „jedan na jedan“ (one to one), „jedan na sve“ (one to all), „svakoprema svakom“ (all to all), pruža uvid u podatke prethodnih nastava i iskustvapolaznika iz drugih grupa.

4.1 Sadržaj (Content)

Sadržaj je ključni deo procesa učenja. Modeli e-learninga pružaju multimedijalnoiskustvo učenja služeći se slikom, zvukom(glasom) i animacijom.Moduli za učenje ne moraju nužno biti statički već kreativno osmišljeni te zahtevimaučenja prilagođeni, auditivno i vizuelno s primenom interaktivne povratne veze kojakorisnika (učenika, studenta) vodi prema cilju kroz simuliranu («real life“ – izstvarnog života) situaciju. U tom procesu sve greške se studentu signaliziraju tokomsamog postupka. Te trenutne povratne informacije također su sastavni deoobrazovnog procesa. Polaznik do cilja može doći samo ako je sve korake ispravnonapravio.Svakom modulu se pristupa onoliko puta koliko je potrebno da konačan rezultatbude zadovoljavajući. Obrazovni proces može biti orijentisan na studenta ili nanastavnika. U e-learning obrazovanju valja uravnoteženo koristiti i jedan i drugi oblik rada.

4.2 Saradnja (Collaboration)

Komunikacija unutar sistema je višedimenzionalna. Primarni cilj komunikacije jestesaradnja (collaboration) polaznika i mentora nastave, te polaznika međusobno.

Kako su ove dve metode usmerene ka istom cilju, postiže se sklad procesakomunikacije. Saradnja omogućava nadzor sistema i pospešuje učenje, jer udaljenestanice za učenje povezuje u zajednicu okupljenu s istim ciljem.



Na taj način rezultati pojedinca su bolji jer postoji određen nivo uspeha kojistimuliše/motiviše polaznike da postignu veći individualni uspeh. Razmenaiskustava i saveta je od neprocenjive važnosti. Alati saradnje jesu e-mail(elektronska pošta), forum (pitanja/odgovori/komentari), chat (direktna diskusija),white board (sredstvo virtuelne učionice).

4.3 Claroline LMS

CLAROLINE je besplatan Learning Menagement System; online system zaupravljanje učenjem baziran na PHP-u i MySQL-u. Claroline je razvijen na IPM-u -Institut de Pédagogie universitaire et des multimedias of the UCL, UniversitéCatholique de Louvain, a dalje se razvija u saradnji IPM-a i ECAM-a; InstitutSupérieur Industriel iz Belgije.Prema jednom od autora Claroline-a, stvarajuci ovaj alat, cilj im je bio «omogucitinastavnicima da ovladaju tehnološkim alatima u pedagogiji i obrazovanju, teslobodu i kreativnost u implementaciji pedagoških principa.7

Naziv Claroline dolazi od «Classroom on line» iliti ‘Online učionica’.Na tržištu danas postoji mnoštvo sistema za upravljanje učenjem, veliki broj tihsistema je komercijalan.Claroline je open-source softver te se nalazi pod GNU licencom.GNU licenca (General public licence) osigurava slobodu deljenja i menjanja takvogsoftvera, čime on postaje besplatan za sve svoje korisnike.Claroline je kompatibilan sa Windows, Macintosh i Linux okruženjem, tj. sa svimsistemima koji nude mogućnost korišćenja web pretraživača.

44..33..11 PPeeddaaggoošškkii mmooddeell nnaa kkoojjeemm ssee tteemmeelljjii CCllaarroolliinnee

Autori Claroline su za dinamički model učenja, prema kojem su kreirali i razvijaliovaj LMS, odabrali pojednostavljen model učenja sa 5 komponenti.Osoba koja uči (učenik, student) primljene informacije transformiše vlastitimaktivnostima u znanje, na koje se nadograđuje sledeći proces. U tom kružnomprocesu neizostavni faktori su:

· motivacija i· interakcija – funkcionalna (iz okoline) i relacijska (od drugih studenata i

nastavnika).

7 Lebrun M., http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm, (08. 11. 2005)



Kako bi prezentovani model učenja bio otvoren i primenjiv, autori su se oslonili i naosnovne principe podučavanja čiji autor Merrill tvrdi da se učenje odvija premasledećim nacelima 8:

1. Učenje se promoviše kada je učenik uključen u rešavanje «stvarnih»(«realworld » problema) – informacije i motivacija

2. Učenje se promoviše kada se postojeće znanje aktivira i koristi kao temelj za novoznanje – informacije i motivacija

3. Učenje se promoviše demonstriranjem novog znanja učeniku – informacije iaktivnost

4. Učenje biva promovisano kroz učenikovu praktičnu primenu istoga –informacije i stvaranje

5. Učenje se unapređuje integrisanjem novog znanja u učenikov svet – stvaranje imotivacijaOsim samog procesa učenja, ovaj model omogućuje sticanje određenihdruštvenih sposobnosti kao što su sposobnost timskog rada, komunikacija,samostalnost i skupljanje informacija.

Informacije

Znanje obuhvata vrlo širok raspon pojmova. Znanje se može odnositi na znati kakonešto učiniti, znati nešto na teoretskoj osnovi i znati kako biti. Učestala je pojava dase pod znanjem podrazumevaju informacije.Danas društvo znanja, informaciono društvo postaje i društvo učenja. Važno je priimplementaciji tehnologija u proces učenja razlikovati informacije i davanjeinformacija od podučavanja i učenja. Kao što je već rečeno, izraditi PowerPointprezentaciju prepunu informacija ne znači realizovati e learning.Preneti sadržaj i informacije tek je prvi korak u realizaciji kvalitetnog procesapodučavanja.

Valja osmisliti scenario, pedagoški pristup, definisati ciljeve učenja i načinvrednovanja i evaluacije napretka. Predvideti i u skladu s tim razvijati način na kojise sa pređašnjih znanja i veština dolazi do novih, važan je element u oblikovanjuprocesa podučavanja i učenja.Alati koji se učenicima daju na raspolaganje, a korišćenjem istih se stiču novaznanja, trebaju biti dobro osmišljeni i adekvatni za određenu materiju.Sami sadržaji i izvori informacija količinom i strukturom trebaju se optimizovati,oblikovati u module, gradivne elemente takve veličina da ih učenici mogu preraditi.

8 Merrill, D., First principles of instruction



Unutar Claroline postoje alati kao što su dokumenti i linkovi, najave, ciljevi i početnastranica kursa (predmeta). Kroz te alate i funkcionalnosti mogu se ostvaritiprethodno nabrojani važni faktori u procesu nastave.

Motivacija

Kvalitetno oblikovan proces podučavanja ne sme zanemariti motivaciju učenika. Naučenikovu motivaciju utiče njegovo poimanje budućih stvarnih, životnih situacija izadataka koje će morati izvoditi kako bi stekao nova znanja i veštine.

Autori Claroline-a uzelisu u obzir sledeće faktore u motivaciji učenika:· razumevanje sposobnosti koje će učenik u budućnosti steći, interesi i

vrednosti zadataka i osećaj doraslosti zadatku.· Znanje o aktivnostima i zadacima je važno radi sticanja osećaja sigurnosti i

doraslosti izvršavanju zadataka.· Važno je učeniku ukazati na njegove već postojeće sposobnosti, veštine i

znanja.Na motivaciju veliki uticaj ima i jasno definisanje ciljeva, te ilustracija i naglašavanjevažnosti sticanja novih znanja i sposobnosti.Naglasiti kontekst u kojem će novo znanje biti primenjeno te jasno izrazitinamere u procesu podučavanja.

Aktivnosti

Kvalitetno učenje ne nastaje samo prenošenjem («ulivanjem») sadržaja iz knjiga uglavu učenika. Kvalitetno učenje ne nastaje niti samo kroz grupni rad i saradnju.Proces učenja uvek zahteva «unutrašnju», ličnu aktivnost, primanje i prerađivanjenovih znanja u vlastitu, postojeću kognitivnu strukturu.Čovek ne uči online, čovek uči za sebe, tvrdi Lebrun9. Dakle, znajući da senajvažniji deo procesa učenja ne odvija kroz tehnološke alate niti se temelji samo napedagoškom pristupu, studentu, učeniku se mora dati mogućnost da sam obavi taj«unutrašnji» misaoni rad, preradi novo iskustvo, zadatak i otkrije što još trebaučiniti. Tek time učenik postaje svestan svoga znanja i napretka; kroz vlastitu misaonuaktivnost.Nastavnik treba predložiti različite načine prolaženja kroz informacije – vežbe,načine analiziranja, u nastavu uključiti dodatne aktivnosti i angažovanje učenika –pretraživanje interneta i knjiga.Učeniku treba omogućiti sticanje novih znanja kroz vežbe, prezentovati dodatnematerijale, problemske situacije i primenu, te osmisliti aktivnosti kojima je svrhademonstracija ili stvaranje nečega.




Slika 6. Opis dela sistema Claroline: nastavnički alati platforme

Važno je osigurati mogućnost samostalnog rada ali i situacija koje zahtevajusaradnju i interakciju, razmenu mišljenja i stavova o posmatranoj temi.Claroline u ovom pogledu nudi alate kao što su opis predmeta (course description),vežbe (exercises), putevi učenja (learning path), zadaci (assignments) i forumi.

Interakcija

Učenik kroz proces učenja mora dobiti priliku za saradnju s drugim učenicima.Saradnja se može ostvariti kroz:

1. pozitivnu međuzavisnost ciljeva,2. negativnu međuzavisnost ciljeva.

Pozitivna međuzavisnost ciljeva može se ostvariti postavljanjem zadataka i ciljevapred učenike u takvom obliku gde jedan uspe, uspeće svi (timski duh). S druge strane, negativna međuzavisnost ciljeva predstavljena je «naticanjem»,rivalstvom koje proizilazi iz uspeha (ili boljih rezultata) jednoga od uspeha drugoga,ostalih.Sama saradnja i interakcija ima veći učinak na efektivnoj distanci funkcionisanjapojedinca nego na njegovoj produktivnosti. Učeniku je potrebna potpora, osećaj daneko obraća pažnju, te prati njegov rad i potrebe 10.




Pri odabiru i izradi zadataka kojima je svrha promocija saradnje među učenicima,važno je da su obaveze prigodne i smislene, da zbilja zahtevaju timski rad.Nastavnik treba posticati kriticko razmišljanje, respektovati razmatranje problemaiz različitih perspektiva, dati povratnu informaciju učeniku i dovoljno vremena zausvajanje sadržaja. Za nastavnika je važno održati ravnotežu izmedu fleksibilnosti, sjedne strane i ograničavanja, s druge, u procesu podučavanja.Grupe korisnika, forum, wiki, najave neki su od alata implementiranih u Clarolinekoji omogućuju ostvarivanje nabrojanih ciljeva.

Stvaranje

Učenje, sticanje novih sposobnosti i savladavanje veština jesu ciljevi podučavanja.No, osim samog znanja kao kvantitete, važan pokazatelj uspešnog učenja (ipodučavanja) jesu «produkti». Pod pojmom produkti misli se na nešto stvoreno,izrađeno na temelju znanja nastalog procesom učenja. Osim korišćenja LMS-a,učeniku se treba dati prilika da sam nešto razvije, stvori, istraži, stupi u interakciju sokolinom izvan okvira platforme.Nastavnik je taj koji treba prepoznati i negovati postojeća i nova znanja učenika, datimu priliku da stvara, gradi, piše. Kroz «stvaranje» učenik dovodi opšte i gotove idejena nivo ličnog iskustva, te na temelju toga doživljava promenu ponašanja – uči.Osim toga, učenik se treba naći i u (problemskoj) situaciji iz koje će moći zaključiti ovlastitim sposobnostima, veštinama, znanju koje mu još nedostaje i stručnosti. Tu seveć stvaraju temelji za javljanje novih pitanja, znatiželju, izazove učenika a samimtim i za motivaciju i želju za daljim radom, istraživanjem i ličnim napretkom.

Neki od alata unutar Claroline kroz koje nastavnik može realizovati ove ciljeve su:zadaci, vežbe, forum, dokumenti i putanje učenja. Pedagoški model prema kojem jeosmišljen Claroline LMS i potpora implementirana u obliku alata unutar Clarolinedati su na slici 7.

slika 7. Pedagoški model Claroline-a

(http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm)

http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm



Jasno je da kod sistema za upravljanje sadržajem postoji nastojanje da se sistem«modulira», a time i olakšava posao nastavniku (kreatoru kursa, predmeta).Kod Claroline je ipak očito da ni pedagoška komponenta nije izuzeta iz procesaoblikovanja alata jer postoji jasna veza između nastavnih potreba i ciljeva tesredstava kojima se do tih ciljeva dolazi.

Koristeći forum za komunikaciju, najave za pružanje informacije učeniku u svakomtrenutku, vežbe, putanje učenja za usmeravanje procesa učenja ka željenom cilju,zadatke i druge alate, nastavnik je u mogućnosti iskoristiti sav potencijal Claroline-ai unaprediti sposobnosti učenika.

4.4 Tehničke karakteristike upravljanja Clarolineom

Pre detaljnijeg opisa mogućnosti Claroline, valja razjasniti da postoji više načinarada tj. više nivoa ovlašćenja unutar LMS-a. Korisnik se na platformu može prijavitikao administrator, kao profesor ili kao student.

Aministrator je osoba koja ima sva ovlašćenja nad alatom, pristup svim mogućimpostavkama platforme, ima mogućnost menjanja korisnika i grupa, konfigurisanjaelemenata interfejsa, menjanja postavki kao što su jezik, vizuelno oblikovanjeinterfejsa, ograničavanje prava pristupa korisnicima, praćenje statistika sistema imogućnost nadogradnje sistema. Administrator može korisniku dodeliti ovlašćenjanastavnika. Ovlašćenja nastavnika (course manager) su manje u odnosu na administratora itiču se uglavnom kreiranja predmeta (kursa), stvaranja korisnika i korisničkihgrupa, korišćenja alata potrebnih u nastavi i realizacija nastave.Veći deo tehničkih elemenata vezanih za interfejs nastavničkom profilu jenedostupan, a moglo bi se reći i nepotreban, s obzirom na to da kad se jednomdefinišu zadaci sistema, nema više potrebe koristiti administratorske mogućnosti.Nastavniku ostaje, kako je ovaj LMS i zamišljen – više vremena za fokusiranje naoblikovanje kurikuluma, pripremu materijala, oblikovanje građe, osmišljavanjekoraka nastavnog procesa i kvalitetnu realizaciju nastave.

Studentski profil prijavljivanja na platformu «vidi» samo ono što nastavnik omogućii postavi. Nastavnik tako od svih ugrađenih alata bira koje u datom trenutku želikoristiti, tj. postaviti kao dostupne studentu – sve ostale student uopšte ne vidi(slika 8).



Slika 8. Alati na platoformi dostupni (vidljivi) studentu – definirani od strane nastavnika

Nastavnik (course manager) određivanjem dostupnih alata usmerava i vodi proces,no učenik/student je onaj koji tempira vreme i brzinu svog rada, način apsorbcijegrađe i realizaciju zadataka. Kroz takav oblik samostalnosti u radu, učenik stiče ivežba (osim planirane nastavne materije) socijalne veštine koje su u društvu znanjatražene

Primer:· kritičko razmišljanje,· nezavisno donošenje odluka,· staloženo reagovanje na nepredvidive situacije i· efikasnu komunikaciju.

44..44..11 IInntteerraakkttiivvnnii mmaatteerriijjaallii

Interaktivno – ono što uključuje ljude koji rade zajedno i utiču jedni na druge.Kompjuterski termin – ono što pušta konstantan prolaz informacija u oba smeraizmedu računara i korisnika.



Interaktivni materijali u nastavi informatike podrazumeva nastavnu građu, zadatke,vežbe, primere, učenicke radove i komunikaciju (nastavnik – učenik, učenik –učenik, računar – učenik) uz pomoć računara i tehnologije.Osmisliti i oblikovati interaktivne materijale čija ce upotreba unaprediti nastavniproces, kvalitet stečenog znanja i biti dobra podloga za buduće učenje, nijejednostavno.Danas postoje institucije koje su posvetile deo svog vremena i resurse istraživanjutakvih materijala, oblikovanju kurikuluma.Jedan od vodećih primera je UNESCO koji u svojim istraživanjima o upotrebi ICT-a uobrazovanju i izradi kurikuluma nudi određene primere koje nastavnici moguiskoristiti11.

11 UNESCO, Information and communication technology in education, http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001295/129538e.pdf (03.12. 2005)



4.5 Pregled postojećih obrazovnih platformi

44..55..11 AA TTuuttoorr

ATutor je open source platforma razvijena za podršku sistemima za obrazovanje.Zasnovana je na vebu i omogućava upravljanje sadržajem namenjenim obrazovanju.Prilikom kreiranja ovog rešenja njegovi tvorci su imali na umu potrebu da njihovproizvod bude korinicima veoma lak za upotrebu. Administratorima omogućavalaku instalaciju, programerima koji žele da dodaju nove funkcionalnosti omogućavajednostavnu integraciju, a krajnjim korisnicima, profesorima i studentima pružajednostavan interfejs za postavljanje sadržaja, njegovu distribuciju i razmenu, iučenje u veoma prilagodljivom, dinamičnom okruženju. Kao i većina proizvoda ovenamene i ATutor podržava glavne standarde ove oblasti.

Standardi vezani za način pristupa, dostupnost (accessibility)

· W3C WCAG 1.0· W3C WCAG 2.0· W3C ATAG 2.0· US Section 508· Italy Stanca Act· IMS AccessForAll 2.0 draft· ISO FDIS 24751

Standardi vezani za pogodnosti korišćenja i razmenu podataka (interoperability)

· IMS Content Packaging 1.1.2+· SCORM Content Packaging· SCORM 1.2 LMS RTE3· IMS Question Test Interoperability (QTI) 1.2/2.1· IMS Common Cartridge 1.0· W3C XHTML 1.0



Slika 9. ATutor demo – Početni ekran za studente

Proizvod je solidno dokumentovan od strane ljudi koji su ga razvili. Takone postojimogućnost da korisnici svoje iskustvo podele sa drugim članovima ostavljajućikomentare na forumu sajta. ATutor omogućava korisnicima da razmenjuju porukepreko internog email naloga, što poboljšava komunikaciju izmenu participanata uprocesu učenja.

44..55..22 BBllaacckkbbooaarrdd

Blackboard za razliku od prethodno predstavljenog alata nije opensource rešenje.Da bi se dodala nova funkcionalnost mogu se koristiti Blackboard Building Blocks.Instaliran je u preko 2 hiljade akademskih ustanova. Akcenat je stavljen na triključne oblasti ove platforme koje obuhvataju mnoštvo alata koji olakšavajuupravljanje sadržajem i korišćenje istog. Upravljanje sadržajem kurseva,komunikacija i ocenjivanje.



Upravljanje sadržajem:· Upravljanje sadržajem – cilj je omogućiti efektivno i efikasno kreiranje,

postavljanje i arhiviranje sadržaja

· Autorizacija sadržaja – alat za editovanje sadržaja sa bogatim korisničkimokruženjem

· Prilagonavanje sadržaja – aktivacija sadržaja kada je to potrebno

· Nastavne jedinice – povezivanje lekcija i kontrola navigacije kroz te lekcije

Komunikacija:· Asinhrona komunikacija – povezivanje sadržaja iz različitih foruma, tema u

celinu· Sinhrona komunikacija – virtuelne učionice, sinhrona interakcija preko

Chat-a· Grupni rad – svaka grupa može da ima svoj prostor za razmnu podataka,

virtualnu učionicu, grupni email koji omogućava de se poruke lako šaljuunutar grupe

Ocenjivanje:· Ocenjivanje i izveštavanje – profesori mogu automatizovati proces

ocenjivanja i prikaza rezultata, kreirati svoju bazu pitanja· Assignments – kreiranje formi koje omogućavaju automatsko prikupljanje

odgovora od studenata i skladištenje u Gradebook· Gradebook – testovi studenata se mogu čuvati u tzv. Gradebook –u i kasnije

obrađivati· Izveštavanje – praćenje rada studenata ili neke grupe

Blackboard je veoma dobro rešenje, korisnički interfejs je veoma dopadljiv, ali samačinjenica da nije besplatan često opredeljuje potencijalne kupce na neku drugu,besplatnu platformu. U razvoju su ispoštovani standardi IMS, SIF (SchoolsInteroperability Framework), SCORM, i NLN (The National Learning Network)



44..55..33 MMooooddllee

Moodle je besplatna, open source platforma za elektronsko obrazovanje. Često senaziva i Course Management System (CMS), Learning Managemenat System (LMS) iliVirtual Learning Enviroment (VLE). Do novembra 2008. u svetu je registrovano višeod 45 hiljada sajtova koji se zasnivaju na Moodle platformi sa približno 24 milionakorisnika i preko 2 miliona kurseva.

Idejni tvorac Moodle platforme je Martin Dougiamas, administrator WebCT (CourseTools - virtualno okruženje za obrazovanje (virtual learninig enviroment) uvlasništvu kompanije Blackboard) na Curtin univerzitetu u Australiji. Nastao kaoposledica izučavanja upotrebe opensource rešenja u obrazovanju zasnovanom naInternetukoje je Martin Dougiamas izučavao na doktorskim studijama.

Moodle je počeo da se razvija 1999 godine, a 2001. godine se menja arhitekturasamog sistema koja je i do danas ostala ista. Poslednja verzija ovog programa je1.9.3 (official release) od 15. oktobra.Kreiran je poštujući pedagoške principe, sa ciljem da omogući profesorima lakokreiranje online kurseva i stvaranje efektivne i efikasne zajednice korisnika sistemaza elektronsko obrazovanje a studentima lako pristupanje sadržajima istih bezobzira na lokaciju i vreme.Razvijen je korišćenjem PHP-a koji i sam predstavlje besplatno rešenje. Koristi se zakreiranje, modifikovanje i upravljanje sadržajem na vebu pa zapravo predstavlja vebCMS. Po mnogim anketama koje su objavljene na Internetu moodle predstavljajednu od najprihvaćenijih platformi u svom segmentu. Jednostavna instalacija ieksploatacija ovaj proizvod čine veoma prihvatljivim rešenjem i za studente iprofesore ali i za ljude čiji je posao održavanje aplikacije.

Poseban naglasak kod svih besplatnih rešenja, rešenja otvorenog koda, je stavljen nadokumentaciju i podršku u eksploataciji. S obzirom da kreatori ovakvih aplikacijanisu odgovorni za eventualne štete nastale upotrebom njihovih proizvoda često zatakva rešenje ne postoji dobra dokumentacija a ni podrška od stane tvoraca rešenja.Tvorci moodle platforme su shvatili da takav pristup ne može dovesti do većeupotrebe njihovog proizvoda i iz tog razloga su posebnu pažnju posvetilidokumentaciji i uopšte podršci za instalaciju, razvoj ali i krajnju upotrebu. Onlinezajednica na zvaničnom sajtu moodle.org broji skoro 600 hiljada registrovanihkorisnika.



Slika 10. Početna strana zvaničnog moodle sajta, http://moodle.org

Korisnicima je pored dokumentacije i liste najčešće postavljanih pitanja (FAQ) naraspolaganju i forum gde mogu pronaći odgovore na svoja pitanja ali tako ne moguotvarati nove teme i pitanja. Posebna stavka na moodle.org je i lista dodatnihmodula i plugin-ova koji se mogu ugraditi u svaki sajt zasnovan na moodleplatformi.

44..55..33..11.. PPoorreekklloo iimmeennaa MMooooddllee

Reč Moodle predstavlja akronim od Modular Object-Oriented Dynamic LearningEnviroment. Drugo moguće tumačenje imena Moodle je vezano za jedan odosnovnih principa kod kreiranja same platforme koji je objašnjen u tački 4.5.3.2.

http://moodle.org/



44..55..33..22.. OOssnnoovvnnii pprriinncciippii uu rraazzvvoojjuu

Jedan od osnovnih principa kojim se rukovodilo u razvoju Moodle platforme jeolakšati proces učenja. Često su studenti opterećeni odlaskom na fakultet, slušanjempredavanja jer se sve dešava u striktno za to predvinenom vremenu i mestu(posebno ako je to vreme rano ujutro i mesto slušanja daleko od mesta stanovanjastudentima to teže pada) i oni nemaju nikakav uticaj na to već moraju poštovatipravila. Moodle i njemu slični sistemi omogućavaju da student u bilo koje vreme i sabilo kog mesta pristupi nekim sadržajima kursa, obaveštenjima, polaganju ispita.

Studiranje na daljinu kao jedan od sve popularnijih metoda studiranja omogućavamanje stresno učenje jer studenti nemaju pritisak da moraju biti na odrenenommestu u odreneno vreme a tako lakše i efikasnije organizuju svoje vreme, kao takavmoodle predstavlja svojevrsnu improvizaciju procesa klasičnog studiranja.Razmena iskustva je veoma bitan koncept u procesu učenja. Omogućavajućistudentima da aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja kurseva, ostavljaju svojaiskustva i komentare vezane za neki predmet, doganaj znatno se unaprenuje proces.

44..55..33..33.. SSttaattiissttiiččkkii ppooddaaccii

Kao što se može videti na slici 11. zajednica korisnika Moodle platforme je svakogmeseca sve veća. Internacionalizacija sajova zasnovanih na ovoj platformi još višedoprinosi njegovoj popularnosti, tako da ga korisnici van engleskog govornogpodručja (u softverskoj industriji najčešće korišćenog jezika) mogu koristiti na svommaternjem jeziku. Trenutno je Moodle lokalizovan na preko 73 jezika u 193 zemlje.



Slika17.Kretanje broja registrovanih korisnika (http://moodle.org/stats/)

Ne postoji ograničenje u broju servera koji jedna ustanova može da ima i nijeredak slučaj da organizacije imaju više od jednog Moodle servera. Postoje sajtovikoji imaju prijavljeno više od 40 hiljada studenata i 19 hiljada kurseva, jedan odvećih sajtova je i Open University iz Velike Britanije koji ima 200 hiljada korisnika usvom sistemu za obrazovanje na daljinu. Trenutno broj registrovanih sajtova je 46 hiljada, i postoji preko 25 milionakorisnika.



55.. IInnssttaallaacciijjaa ii pprraakkttiiččnnaa pprriimmeennaa CCllaarroolliinnee--aa uupprroojjeekkttuu „„VViirrttuueellnnaa uuččiioonniiccaa uu ookkvviirruu pprreeddmmeettaa““IINNFFOORRMMAACCIIOONNII SSIISSTTEEMMII““

5.1 Instalacija Claroline-a

Za instalaciju Claroline-a na računaru je potrebno imati:• Web server (apache)• PHP 4.3 ili noviji• MySQL 3.23• MTA (Mail transport agent)Skinuti sve što je potrebno za instalaciju Claroline može se uraditi sa stranicehttp://www.claroline.net/download.htm , gde postoje dve komprimovane verzije(jedna za Windowse, a druga za Unix, Linux i Mac OS X)

Komprimovani instalacioni paket za Claroline treba prebaciti na server, što se možeučiniti nekim ftp (file transfer protocol) klijentom (npr. Filezillom).Dekomprimovanjem će nastati datoteka index.php i direktorijumClaroline.Index.php i claroline direktorijum se trebaju prebaciti u public_htmldirektorijum (tj. u web sedište na serveru). Index.php datoteka ostaje izvandirektorijuma Claroline. Nakon toga, potrebno je pokrenuti web pretraživač iukucati adresu:

Npr. http://localhost/claroline193/claroline/installU web pretraživaču pojaviće ce se stranica prvog koraka instalacije Clarolinea:S tim što je možda jednostavnije instalirati ‘WAMP’ paket programa u okviru koga senalaze Apache, MySQL i PHP.



slika 9. Odabir jezika pri instalaciji Claroline

Prvi korak sastoji se si iz odabira jezika za korišćenje Clarolinea. Ukoliko neki odzahteva potrebnih za rad Claroline-a (npr. PHP postavke)nije ispunjen, sistem će tojaviti.

slika 10. Prihvatanje licence

Drugi korak je prihvatanje licence.Nakon prihvatanja licence, sledi postavljanje baze podataka koju će Clarolinekoristiti. Preporučljivo je da se baza kreirana s Claroline ne deli s drugimaplikacijama.



slika11. Analiza svega što je potrebno za rad Claroline

slika 12. Kreiranje MySQL baze



slika 13. Formiranje MySQL baze

Ako je baza kreirana pre samog postavljanja Clarolinea (create database claroline;),onda ce sistem javiti upozorenje da ta baza već postoji, ali ce postojeću „prepisati“

slika 14. Formiranje Administratorskog Računa

Potrebno je urediti administratorski račun(account). Ovo je vrlo važno, jeradministrator je osoba koja ima pristup čitavoj platformi i postavkama sistema.Postavljanje osnovnih pravila čitavog sistema administrator može i naknadnourediti, nakon postavljanja Claroline-a i prijavljivanja (log in) u sistem.



Ali, već ovde se može odabrati postavka kao što je mogućnost samostalneregistracije na sistem ili jezik.

slika 15. Uređivanje Platforme

Na žalost ne postoji mogućnost postavljanja srpskog jezika kao glavnog jezika..

slika 16. Dodatne informacije pri instalaciji



S obzirom da su sve stavke definisane, administratorski račun postavljen, bazapodataka stvorena, preporučljivo je pogledati jos jednom te podatke, koji su ispisaniu sledećem koraku.

slika 17. Poslednja provera pre instaliranja

Time je završena instalacija Claroline-a sistema za upravljanje učenjem.



Početna strana izgleda kao na slici 18. Prijavom administrator može otvoritikorisnički račun za nastavnika (ili više njih), koji onda može samostalno kreiratipredmete (courses) i prijavljivati korisnike na njih.

slika 18. Početna strana Claroline



5.2 Praktična primena Claroline-a u projektu „Virtuelna učionica uokviru predmeta “INFORMACIONI SISTEMI”

slika 19. Sadržaj predavanja

slika 20. Administratorski nalog



slika 21. Obaveštenja o predmetu nastave

slika 22. Prikaz studenata koji pohađaju kurs



slika 23. Opšta obaveštenja

slika 24. Uređivanje nastave kursa



slika 25. Prikaz naloga jednog od studenata

slika 26. Registrovanje na kurs



5.3 Primena sistema za upravljanje učenjem u predmetnoj nastavi

Logičan je početak primene računara i sistema za upravljanje učenjem upravo unastavi informatike. No, tehnologija se razvija i nudi mogućnosti za unapređivanjenastave matematike, fizike, istorije, jezika, ostalih prirodnih i društvenih nauka,modeliranja i simulacija, merenja, inženjerstva i brojnih drugih predmetaobrazovanja.Nakon sticanja osnovne ICT pismenosti, a s razvojem tehnologije, te propratnemetodičke i pedagoške literature za nastavnike, nema razloga da se učenicima naraspolaganje ne stave računari i na drugim predmetima.Ukoliko i kada škole budu opremljene s potrebnom opremom, biće moguće osmislitikurikulume oslonjene na računare i sisteme za upravljanje učenjem. Tako se unastavi prirodnih nauka, učenicima može omogućiti tablično prikazivanje iračunanje podataka merenja (npr. radne knjige i radni listovi MS Excela). To je načinza demonstriranje kako menjanje jedne varijable u sistemu uzrokuje promene uostatku sistema. Od učenika se može tražiti izrada različitih dijagrama i grafikona natemelju podataka u radnom listu. Učenici bi mogli provoditi eksperimente u kojima merenje obavlja računar, apodaci se mogu procesuirati i menjati upotrebom ICT alata. Samostalno definišuglavne parametre „stvarne životne situacije“, formiraju model, istražuju ga,interpretiraju rezultate i odreduju koliko je model prikladan i odgovara li stvarnojsituaciji. Jedan od danas vrlo slikovitih i praktičnih primera jeste upotrebainteraktivnih animacija za simuliranje određenih problemskih situacija (npr.Gibanje nabijene čestice u homogenom magnetnom polju). Nastava društvenih nauka može se obogatiti davanjem zadataka učenicima ukojima moraju stvarati izveštaje i seminare uz pomoc ICT alata. Učenici voledodavati slike, grafikone, fotografije i druge podatke u izveštaje i referate kojestvaraju. Upotrebom odgovarajućih grafičkih paketa učenicima se daje prilikasamostalnog stvaranja originalnih umetničkih dela.



66.. ZZAAKKLLJJUUČČAAKK

Tradicionalni pristup nastavi kao načinu sticanju znanja prenosom(predavanjem) od nastavnika prema studentu ima slabosti i nedostataka, pogotovozbog nedovoljnog podsticanja studenata prema aktivnom usvajanju znanja.Obrazovni sistem bi trebao probuditi interes studenata za samostalno učenje iosposobiti ih za doživotno obrazovanje koje se nameće kao nužni preduslovuspešnog delovanja u budućem društvu znanja.

Iako je vrlo čest slučaj da studenti bolje vladaju ICT veštinama od nastavnika,svetska iskustva pokazuju da nedostatak ICT veština kod nastavnika nije osnovniproblem pri uvođenju e-learninga. Kao najveći problem najčešće se javljanedostatak institucionalne vizije i definicije smernica za upotrebu novih tehnologijau nastavi kao i nedostatak odgovarajuće tehničke i stručne podrške nastavnicima.Stoga je neophodno da se na svim nivoima upravljanja obrazovnog sistema(strategijsko, taktičko i operativno) usvoji strateški dokumenti kojim će se odreditišta se želi postići uvođenjem ICT u nastavni proces i razraditi sistem tehničke istručne podrške nastavnicima u procesu implementacije e-learninga.

U sklopu Lisabonske deklaracije Evropska Unija je još 2000 godine donelaodluku o razvoju e-learninga i postavila, između ostalih, zadatak stvaranja on-linesistema učenja i obezbeđivanje njegove podrške do 2002 godine. Takođe je donetaodluka o podržavanju razvoja curriculuma koji integrišu nove metode učenjazasnovane na ICT. Pod okriljem Evropske komisije za obrazovanje (EuropeanComission for Education and Training) usvojen je zajednički E-learning program2004 – 2006 koji uključuje četiri podprojekta: promocija digitalne pismenosti,Evropski virtualni kampusi, e-udruživanje škola u Evropi, transverzalna promocijae-learninga u Evropi.

Svetski trendovi su osnivanje Virtuelnih univerziteta, koji nude potpuno on-lineobrazovanje i sticanje kvalifikacija putem e-učenja. Vrlo često ovi univerziteti sunastali modernizacijom dopisnih oblika nastave, a zbog geografskih obeležja imajudugu tradiciju i vrlo su brojni u SAD i Kanadi. Međutim, poslednjih godina takviuniverziteti se intenzivno javljaju i na evropskom prostoru, pružajući mogućnostion-line obrazovanja koje vrlo uspešno podržava sistem bazičnog akademskogobrazovanja kao i sistem doživotnog učenja.

Nastojeći nadoknaditi brojne zaostatake u primeni ICT u našem obrazovnomprostoru visokog obrazovanja, Na primer, na Pedagoškom fakultetu u Somboru jepočetkom 2007 godine je započeo projekt PeF e-lerning.



Projekat PeF e-lerning ima za cilj razvoj informaciono-komunikacioneinfrastrukture Fakulteta, primenu ICT u nastavi, poslovanju i naučnom radu, razvojpotrebnih ljudskih potencijala, razvoj novih studija koji se temelje na ICT, podizanjekompetentnosti somborskog fakulteta za uključivanje u međunarodne projekte islično.

Aktuelni projekat uvođenja e-learninga na Pedagoškom fakultetu u Somboruprirodno se naslanja na projekt e-Univerzitet, tako da će se kroz njegovo pokretanjeolakšati ostvarivanje pojedinih ciljeva projekta e-Univerzitet.Projekt uvođenja PeF e-learninga na tom fakultetu ima i izuzetnu važnost zauspešno sprovođenje Bolonjskog procesa, posebno u aspektu poboljšanja iosiguranja kvaliteta nastave. Nadamo se da će se ovaj proces što pre proširiti posvim fakultetima u našoj zemlji.

U današnjem društvu nemoguće je zaobići informaciono komunikacionetehnologije i njihovu upotrebu. Informatička pismenost stoji uz bok veštini čitanja ipisanja.Sve je veći broj poslova u kojima je jedan od glavnih zahteva poznavanje rada naračunaru. Generacije koje su danas u školskim klupama, kao i generacije koje tekdolaze rastu uz tehnologiju. Njihov doživljaj mašine, robota, i računara različit je odshvatanja istoga kod odraslih koji su rad s računarom počeli praktikovati unazadzadnjih deset godina.Veliki deo njihovog rada s računarom odvija se kroz igru, bez nadzora roditelja ilinastavnika. Zbog načina na koji su računari i celokupna tehnologija implementiranau naš život nije ni moguće osmisliti potpuno nadgledanu okolinu za to. Učenici danassamostalno rade s računarima, hrabro i spretno istražuju mogućnosti računara, itom tempu njihovog „upijanja“ moraju se prilagoditi i nastavnici. Često će učenikčuti i pročitati nešto što nastavnik ne zna. Često će tu biti i brojnih pitanja zanastavnika. Nemoguće je uvek biti spreman za sve. No, kao autoritet i osoba kojavodi i usmerava nastavni proces, nastavnik se mora truditi koliko je u njegovoj moćipratiti aktuelnosti iz sveta tehnologije. S obzirom na munjevitu brzinu kojom sepromene zbivaju, taj zadatak i nije lagan. Zato je važno za nastavnika da i sam krozpripreme za nastavu, pa i samu nastavu uči. Nastavnik mora biti u kontaktu sakolegama iz drugih škola, koristiti alate kojima ce unaprediti nastavu, učenikezainteresovati i privoleti na rad.

U današnjim udžbenicima iz računarstva veliki do gradiva tiče se istorije računara,brojevnih sistema i poprilične količine teorije kojom učenici često budu razočarani.Toj građi se često i u prevelikoj meri pribegava, možda zbog neadekvatnih uslova uškoli i učionici ili možda jer jednostavno nedostaje kvalitetne nastave, metodičkihudžbenika i materijala koji bi nastavnicima pomogli.Stoga je važno sarađivati s kolegama nastavnicima, svežim idejama, predlozima, ićina stručna usavršavanja, međusobno sarađivati i učiti. Proces učenja se ne završavastupanjem iza katedre.



Često se susrećemo sa interpretacijom nastavničke profesije kao lagane, jer..“ima mnogo praznika, jer kad se jednom napišu pripreme, samo se ponavlja istosvake godine..“.Ovoj zamci nijedan predmetni nastavnik ne bi trebao podleći, a ponajmanjenastavnik informatike.Važno je prepoznati smer u kojem će edukacija kroz buducnost ići, te priprematinastavnike za uspešno praćenje tih promena. Obrazovanje više ne možemo smestitiisključivo u kontekst tradicionalne učionice. Svetski trendovi u informacionokomunikacionim tehnologijama smeštaju e-learning na jedno od vodećih mesta.Tehnologija, putovanja s jednog kraja sveta na drugi, promene, protok informacija,odvijaju se takvom brzinom, da se u određenim situacijama ni e learning više nesmatra doraslim zadatku. Tako danas već postoji i pojam m-learninga koji se odnosina učenje uz pomoć mobilne tehnologije.Sistemi za upravljanje učenjem značajan su element e-learninga. Treba prepoznatinjihove mogucnosti, te kao nastavnik kreativno pristupiti iskorišćavanju tihpotencijala u nastavi. Sve je veći broj fakulteta zainteresovanih za implementaciju elearninga u sopstvene sisteme obrazovanja. Brojne državne institucije odministarstava do istraživačkih ustanova prepoznaju važnost e-learninga kao jedneod vodećih grana u informacionom društvu.Cilj ovog diplomskog rada jeste ukazati kako su promene stigle, i vreme je dapočnemo te promene prihvatati i ugrađivati u nastavu, te na taj način priprematimlade stručnjake, mlade inženjere, od kojih će neki i sami raditi u nastavničkojstruci, kao edukatori.Podučavanje i rad s učenicima izazovan su i zahtevan posao. Često se to ne čini tako.Nijedan posao, ukoliko ga obavljamo s minimalno utrošene energije nije zahtevan.Postavimo li visoke ciljeve, dižemo nivo vlastitih očekivanja, otkrivamo da uvekmožemo bolje, više, postajemo svesni sami sebe i svojih mogućnosti.Kroz ovaj diplomski rad želeo sam opisati jedan mali delić nastavnih alata kroz kojikao edukatori možemo unaprediti ne samo posao koji radimo, ili koji ćemo raditi,nego dati i priliku da otkrivamo, kreiramo, učimo, rastemo. Posao koji je izazovpruža zadovoljstvo jer iz vlastitih uspeha (i neuspeha) imamo priliku svaki dannaučiti nešto novo.U tom vlastitom rastu i upoznavanju imamo priliku istovremeno uticati na mladeumove, podučiti ih; kritički razmišljati, rasuđivati, logički zaključivati i stvarati.



Literatura

· Joseph M. Firestone, Enterprise Information Portals and KnowledgeMenagement

· Bates, A.W., Upravljanje tehnološkim promenama: strategije za nastavnikevisokog školstva, CARNet (2004.)

· Jelavic, F., Didaktika, (1998.)

· Lebrun M., http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm, (08. 11.2005)

· Merrill, M.D., First principles of instruction. Paper presented at theAssocation for Educational Communications and Technology(AECT).Denver,Colorado(2000)

· Siemens, G., Instructional design in Elearning, (30.09.2002), http://www.elearnspace.org/Articles/InstructionalDesign.htm

(23.11.2005)

· UNESCO, Information and communication technology in education, http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001295/129538e.pdf

(03.12.2005)

· Woodill G., Where is the Learning in e-learning?: a critical analysis of theelearning industry, (2004.)

http://www.e-learningguru.com/wpaper.htm (08.11.2005)

· http://www.elearnspace.org/Articles/open_source_part_1.htm(08.11.2005.)

· http://www.elearnspace.org/Articles/open_source_part_2.htm(08.11.2005.)

· V. Sotirović, Informatičke tehnologije, Tehnički fakultet ''Mihajlo Pupin'', Zrenjanin, 2004

· Ulf-Daniel Ehlers, Jan Martin Pawlowski; Handbook on Quality andStandardisation in E-Learning

· D. Mandić, M. Ristić, Web portali i obrazovanje na daljinu u funkciji podizanjakvaliteta nastave, Mediagraf, Beograd, 2006.

http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm

http://www.elearnspace.org/Articles/InstructionalDesign.htm

http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001295/129538e.pdf



· D. Radosav, E-learning & ODL tehnologije, PEU ''Apeiron'', Banja Luka, 2008.

· V. Banđur, N. Potkonjak, Pedagoška istraživanja u školi, Učiteljski fakultet,Beograd, 1997.

diplomski rad – lms u e-uČenju

Documents