VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA VASPITAE - ABAC

INFORMATIKA SA RAUNARSTVOMPredava: Mr Tatjana Baji

ttanja.bajic@gmail.com

1. Informatika - uvod2. Informatika i Raunarstvo3. Istorija razvoja raunara. Uvod u Kibernetiku4. Raunarski sistem5 Windows operativni sistem5. Windows operativni sistem6. Internet i World Wide Web-a7. Raunar u vaspitno-obrazovnom procesu

1

2. INFORMATIKA I RAUNARSTVO

2 12 1 Raunar PojamRaunar Pojam algoritmaalgoritma2.1 2.1 Raunar. Pojam Raunar. Pojam algoritmaalgoritma2.2 Algoritam i raunarski program2.2 Algoritam i raunarski program2.3 2.3 Raunarstvo. Informatika Raunarstvo. Informatika i i raunarstvoraunarstvo

RAUNAR| Raunar - maina koju je ovek stvorio za svoje potrebe,

prvenstveno za obradu numerikih podataka, i ijim radom upravlja.

| Raunar - maina koja automatski izvrava niz au a a a oja auto ats a aaritmetikih i drugih operacija.

| Proces automatizacije se definie raunarskim programomprogramom.

| Raunarski program - spisak instrukcija kojima se raunaru saoptava nain reavanja odreenog

blproblema.| Blisko povezan pojam sa raunarskim programom je

pojam algoritma.3

2.1 POJAM ALGORITMA

Al it i t k k ji| Algoritam precizno ureen postupak kojim se dolazi do reenja nekog problema odnosno klase problema.p

| Algoritam se zapisuje u formi ureenog niza koraka koje je potrebno izvriti u navedenom poretku da bi se dolo do reenja nekog problemadolo do reenja nekog problema.

| Raunarski program je zapravo jedan zapis algoritma.

4

GLAVNE OSOBINE ALGORITMAGLAVNE OSOBINE ALGORITMA

k t ( k iti k d | konanost (mora se uvek zavriti nakon odreenog broja koraka)

| definisanost (svaki korak algoritma mora biti precizno definisan)

| ulaz (algoritam moe, ali ne mora imati ulazne veliine koje su date inicijalno pre poetkaveliine koje su date inicijalno pre poetka izvravanja algoritma)

| izlaz (algoritam ima jednu ili vie izlaznih veliina koje su u specificiranom odnosu sa ulaznimkoje su u specificiranom odnosu sa ulaznim veliinama)

| efikasnost5

POREKLO NAZIVA ALGORITMA

N i l it ti i IX k d l l ti k| Naziv algoritam potie iz IX veka od loeg latinskog prevoda prezimena persijskog matematiara Al Horezmija

| Al Horezmi je u udbeniku matematike (oko 825. godine n.e.) prikazao reenja nekih aritmetikih problema u obliku uputstava koja su se sastojala odproblema u obliku uputstava koja su se sastojala od tano odreenih osnovnih koraka.

6

PRIMERI POZNATIH ALGORITAMA

| Euklidov algoritam: raunski postupak za| Euklidov algoritam: raunski postupak za iznalaenje najveeg zajednikog delioca dva broja, i uopteno, dva polinoma

| Euklidov algoritam je jedan od najstarijih algoritama koji se jo uvek upotrebljava potie iz III veka pre nove erenove ere

| Gausov algoritam: metod za postupno reavanje sistema linearnih jednaina putem redukcije broja nepoznatih kao i broja jednaina

7

NAINI ZAPISA ALGORITMA

P i d i j ik k ji j lji| Prirodnim jezikom koji je razumljiv samo govornicima tog jezika (npr. na srpskom jeziku)

| Grafiki, pomou dijagrama: blok dijagramom ili G a , po ou d jag a a b o d jag a ostrukturnim dijagramom

| Pseudokodom odnosno vetakim precizno d fi i i j ik k ji lii ki j ikdefinisanim jezikom koji lii na programski jezik.

| Programskim jezikom u formi raunarskog programa.programa.

8

PRIMERI ALGORITAMA IZ SVAKODNEVNOG IVOTAPRIMERI ALGORITAMA IZ SVAKODNEVNOG IVOTA

| Mnogi svakodnevni poslovi se zapravo izvravaju g p p jpo nekom algoritmu:y Algoritam za spremanje nekog jela

Al it k j jy Algoritam za kuvanje ajay Algoritam za polaganje ispitay itd.

9

ALGORITAM ZA KUVANJE AJA

1. Uzeti lone i sipati vodu.2 Ukljuiti ringlu.2. Ukljuiti ringlu.3. Staviti lone na ringlu.4. Kad voda u lonetu prokljua, skinuti lone i iskljuiti

ringlu.5. Uzeti olju i staviti kesicu aja u olju.

Si ti klj l d lj6. Sipati prokljualu vodu u olju.7. Posle odreenog, propisanog vremena izvaditi kesicu

aja iz oljeaja iz olje.8. Po elji, dodati kaiku eera, meda, mleko ili limun u

olju sa ajem.10

ALGORITAM ZA POLAGANJE ISPITAALGORITAM ZA POLAGANJE ISPITA

| Ako je student na predispitnim i ispitnim b k iobavezama sakupio:

y manje od 55 poena sledi da ispit nije poloioy vie od 54, a manje od 65 poena sledi da je poloio ispitvie od 54, a manje od 65 poena sledi da je poloio ispit

sa ocenom 6 (dovoljan)y vie od 64, a manje od 75 poena sledi da je poloio ispit

sa ocenom 7 (dobar)sa ocenom 7 (dobar)y vie od 74, a manje od 85 poena sledi da je poloio ispit

sa ocenom 8 (vrlo dobar)i d 84 j d 95 l di d j l i i ity vie od 84, a manje od 95 poena sledi da je poloio ispit

sa ocenom 9 (odlian)y vie od 94, a manje ili jednako 100 poena sledi da je

poloio ispit sa ocenom 10 (odlian izuzetan).

11

RAUNAR I REAVANJE SLOENIH PROBLEMARAUNAR I REAVANJE SLOENIH PROBLEMA| U prethodnom primeru:y Ulazni podaci - broj sakupljenih poena (od 0 do 100 poena)y Ulazni podaci broj sakupljenih poena (od 0 do 100 poena)y Izlazni rezultati - konaan ishod ispita (nije poloio, dovoljan,

dobar, vrlo dobar, izuzetno dobar, odlian).P bl i l li b j l ih d t k i i l ih| Problemi sa vrlo malim brojem ulaznih podataka i izlaznih rezultata su jednostavni za reavanje.

| Kod problema ije reenje zahteva da se izvestan broj| Kod problema, ije reenje zahteva da se izvestan broj koraka odgovarajueg algoritma ponavlja, od velike pomoi moe biti raunar.

| Raunar e simulirati rad oveka, ali je prethodno neophodno da mu se saopti odgovarajui algoritam za reavanje tog problema.j g p

12

2 2 ALGORITAM I RAUNARSKI PROGRAM2.2 ALGORITAM I RAUNARSKI PROGRAM

P iti bil k ji bl| Pomou raunara moe se reiti bilo koji problem za ije reenje prvenstveno imamo algoritam i iji ulazni podaci odnosno izlazni rezultati su u takvom obliku koji je prihvatljiv za raunar kao mainu.

| U cilju implementacije algoritma nekog problema pomou raunara odreen algoritam se morapomou raunara odreen algoritam se mora predstaviti u formi raunarskog programa na nekom od programskih jezika.

13

DEFINICIJA ALGORITMA U FORMI RAUNARSKOGPROGRAMA

| Algoritam u formi raunarskog programa je precizno definisan postupak za automatsku obradu podataka, koji uzima odreenu poetnu vrednost ili skup poetnih vrednosti koje nazivamo ulaznim podacima (engl. input) i kao rezultat posle automatskog izvravanja (niza)i kao rezultat, posle automatskog izvravanja (niza) operacija daje izvesnu vrednost ili skup vrednosti koje nazivamo izlaznim rezultatima (engl. output).

14

MAINSKI JEZIK. PROGRAMSKI JEZICI

| Raunar je maina koja u osnovi razlikuje samo pojmove ukljueno i iskljueno odnosno 1 i 0ukljueno i iskljueno odnosno 1 i 0.

| Odatle, raunar moe neposredno da izvri samo raunarski program koji je napisan na tzv. mainskom jeziku odnosno programskom jeziku koji se sastoji od 0 ijeziku, odnosno programskom jeziku koji se sastoji od 0 i 1, to je vrlo nepregledno i komplikovano za oveka.

| To je uslovilo razvoj programskih jezika na viem nivou.| Programski jezici: Basic, Pascal, Fortran, Cobol, C, C++

i dr.| Prevodioci posebni raunarski programi koji programe| Prevodioci posebni raunarski programi koji programe

napisane u nekom programskom jeziku prevode na mainski jezik.

| Svakom programskom jeziku odgovara jedinstven| Svakom programskom jeziku odgovara jedinstven prevodilac.

15

REAVANJE PROBLEMA POMOU RAUNARA

| Reavanje nekog problema pomou raunara se odvija| Reavanje nekog problema pomou raunara se odvija u tri koraka:y Prvo se mora reiti problem, a zatim izvriti algoritmizacija

njegovog reenjenjegovog reenje.y Zatim se na osnovu dobijenog algoritma, razvija program u

odreenom programskom jeziku.y Zahvaljujui odgovarajuem prevodiocu raunarski programy Zahvaljujui odgovarajuem prevodiocu, raunarski program

saopten raunaru se prevodi na mainski jezik, koji se potom izvrava i dobijaju se izlazni rezultati - informacije.

| Pod reavanjem nekog problema pomou raunara| Pod reavanjem nekog problema pomou raunara zapravo se podrazumeva odgovarajua automatizacija obrade podataka.

16

2.3 RAUNARSTVO I INFORMATIKARAUNARSTVO

| Obzirom da se reavanje nekog problema pomou raunara odvija u tri koraka, raunarstvo kao nauna di i li k i d l t ti k j j lj j t idisciplina pokriva delatnosti koje se javljaju na sva tri izloena nivoa.

| Odatle, Raunarstvo se moe definisati sa:,Raunarstvo - nauna disciplina koja izuava ta se i kako se moe reiti pomou raunara.

| Pitanje kako se neto moe reiti pomou raunara| Pitanje kako se neto moe reiti pomou raunara, otvara veliki broj pitanja od konstrukcije algoritma, izrade programa i konstrukcije maine na kojoj e se program izvriti to Raunarstvo ini kompleksnom disciplinomizvriti, to Raunarstvo ini kompleksnom disciplinom.

| Pitanje konstrukcije algoritma se zasniva na matematici, izrada programa i izvravanje programa na raunaru

i d j d k i d kpripadaju raunarstvu, dok izrada raunara kao tehnikog ureaja pripada elektronskoj tehnologiji.

17

ODNOS INFORMATIKE I RAUNARSTVA| Obe naune discipline, Informatika i Raunarstvo, se

bave problemima obrade podataka i dobijanjem informacija, kao i njihovim uvanjem, prenosom i j , j j , pprezentovanjem.

| Meutim, za razliku od Informatike koja prouava ove probleme obuhvatajui sve tehnike metode ureaje i drprobleme obuhvatajui sve tehnike, metode, ureaje i dr. to moe biti od interesa, Raunarstvo razmatra iste probleme ali samo u domenu koji se odnosi na raunare.Odatle Informatika je sveobuhvatnija disciplina od| Odatle, Informatika je sveobuhvatnija disciplina od Raunarstva, odnosno Raunarstvo predstavlja samo deo Informatike.

| Raunarstvo se izuzetno brzo razvija i spektar mogunosti modernih raunara je vrlo irok.

| Zbog toga Raunarstvo pokriva sve vie problema bog oga au a s o po a s e e p ob e aInformatike, pa se savremena Informatika ne moe zamisliti bez upotrebe raunara.

18

UTICAJ UPOTREBE SAVREMENIH RAUNARA NARAZVOJ INFORMATIKERAZVOJ INFORMATIKE| Implementiranjem odgovarajueg algoritma u formi

raunarskog programa, raunar reava postavljen g p g , p jproblem, odnosno prema zadatom algoritmu vri automatsku obradu (ulaznih) podataka i kao ishod daje izlazne rezultate informaciju.j

| Savremeni raunari predstavljaju vrlo efikasno sredstvo za obradu podataka i dobijanje informacija, ali i za uvanje podataka i informacija kao i za njihov prenos iuvanje podataka i informacija, kao i za njihov prenos i prezentovanje u pogodnom obliku.

| Znaaj upotrebe raunara u savremenoj Informatici, l i j d I f tik ij duslovio je da se Informatika razvije u dva osnovna

pravca koji su u SAD-u definisani kroz dve posebne oblasti:1. Raunarske nauke (computer science)2. Informacione nauke (information science)

19

RAZVOJNI PRAVCI INFORMATIKE| Postoje dva osnovna pravca razvoja Informatike: j p j

1. prouavanje raunara, kao savremenih sredstava za obradu informacija

2. primena raunara kao efikasnog sredstva za obradu p gpodataka u raznim sistemima

| Prva oblast (tzv. raunarske nauke) se bavi raunarom kao sloenim tehnikim ureajem iraunarom kao sloenim tehnikim ureajem i prouava nain njegove konstrukcije i osnovnih principa rada.

| Druga oblast (tzv informacione nauke) raunar| Druga oblast (tzv. informacione nauke), raunar posmatra kao efikasno sredstvo za obradu informacija i teite je na sistemskom pristupu u prikupljanju prenoenju obradi i prezentovanjuprikupljanju, prenoenju, obradi i prezentovanju informacija.

20