vreme, 1998. január 17

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-januar-17 1/67

1177.. JJAANNUUAARR 11999988.. GGOODDIINNAA IIXX BBRROOJJ 337788 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

Crna GoraCrna Gora

ÅÅAAÃÃAA MMEEDDAA

II KKAAPP ÆÆUUÅÅII

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


VREME No 378PolitikaCrna Gora: Åaãa meda i kap æuåi 6

GSP: Samo milicija vozi dæabe 14

Kosovo: Ni na nebu ni na zemlji 17

Makedonija: Bombe na sud 18

RS: Vlada uz pomoñ sv. Stevana 20

EkonomijaKurs: Na krilima straha 23

Ãtednja: Rasplet sa Dafinom 25

SvetBalkan: Diplomatsko groblje 28

Åeãka: Klaus, vodeñi reformator 32

Austrija: Ãarmantna igra 35Azija: Soros uzvraña udarac 36

KulturaFilm: Godina odmeravanja 38

Knjiæevnost: Ne nagraðivati Basaru40

Muzika: Ãminkeri van trenda 43

Pozoriãte: Vreme nove brutalnosti 44

Bestseleri: Vilijam Everdel:"Prvi modernisti" 45

Slikarstvo: Retrospektiva Mila

Milunoviña 46Poezija: Pravo na bekstvo 47

In Memoriam: Branko Laziñ 48

ÆivotReportaæa: Ameriåka baza kodKalesije 52

Istraæivanja: Beæanje iz ãkola 54

Crkva: Obdaniãta u porti 55

Koãarka: Pomozi Boæe 57

Doåek: Godina posle 59

Feljton: "Politika" i politika 60

5 Nedelja22 Dnevnik uvreda26 Ljudi i vreme33 O njima se govori36 Meridijani49 Scena64 Poãta66 Vreme uæivanja

Na naslovnoj strani:

Miting u PodgoriciFotografija: Goranka Matiñ

Ãtediãe i dræava:Sluåaj DafinaDuãan Vlatkoviñ, guverner Narodne bankeJugoslavije, u izjavi za "Vreme" kaæe da je

Dafina Milanoviñ najavila æalbu i da ñe sesudbina njene banke znati tek u martustrana 25

Nagrade: O ukusima se ipak raspravljaAleksandar Jerkov u "Vremenu" piãe zaãto Svetislav Basara nikada neñe dobitineku knjiæevnu nagradu?

strana 40

Balkan i svet:Diplomatsko grobljeTragom izjave Felipea Gonzalesa is-traæujemo sudbine diplomata koji su mirilinarode po Balkanu

strana 28

Dokumenti:Politika u"Politici"Novo poglavlje u uzbudl-jivom feljtonu: Kako su ÆikaMinoviñ i druãtvo preæiveli9. mart 1991. godine

strana 60

D R A K O

G A G O V I Ñ

Crna GoraNeredi poåeli u predveåerjeprimopredaje vlasti.Scenario predaje moñiu ruke naroda

podrazumevao je daBulatoviñ baci kljuåod kancelarije meðunarod. U ekskluzivnom razgovoru za"Vreme", MiloÐukanoviñ kaæeda bi se strastismirile kad bisavezna vlastprestala da ih

podstiåe.strana

6 - 13

ADRESA: Beograd, sadaãnjesediãte SPS u bivãoj zgradiCK SKJ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


VREME s 17. JANUAR 1998.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

17. JANUAR 1998.

BROJ 378

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Ivan Mrðen, Zoran B. Nikoliñ, RoksandaNinåiñ, Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, Seãka

Stanojloviñ (svet), Nenad Stefanoviñ (politika), HariÃtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, TanjaTopiñ, Miloã Vasiñ, Svetlana Vasoviñ - Mekina,

Duãan Veliåkoviñ, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Zorica Nikoliñ;Lektor: StanislavaMijiñ; Korektori: Boãko Blaæiñ, Ivana Milanoviñ,

Stanica Miloãeviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor)

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 10080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.

taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

O pesimizmu i ...U sredu, na svu moju guævu i muku – kñerkin roðendan,finiãiraçe ovog broja "Vremena", prijem povodom dolaska Rob-erta Gelbarda u Beograd – odradio sam i ranije prihvañenuobavezu da polaznicima novinarske ãkole ANEM-a odræim pre-davaçe o novinarstvu. Kako to biva s mladim i radoznalim ýudi-

ma, pitali su me, poãto sam ih izmorio uvodnim slovom, o stvarimakoje çih zanimaju. Bilo je viãe pitaça, ali dva mi izgledaju sasvim podesna da pre-ko çih izrazim ono ãto oseñam u sredu, neãto posle 20 åasova, kad se cela redakcijaupregla da se iz Podgorice iãåupa ãto viãe vesti o tamoãçim nemirima. Jedno pitaçebilo je vrlo liåno. Gospoðica, koja oåigledno prati moj opus, pitala me je zaãto samstalno pesimista. Odgovorio sam da sam ja ãizofrena osoba. Kao komentator i anali-tiåar jesam pesimista, a kao ýudsko biñe nepopravýivi sam optimista. Apsurd je u

sledeñem: samo optimisti mogu da se bave novinarstvom. Dakle, gospodo, ako nisteoptimista – idite u biznismene. Jedino je za çihov posao pouzdano utvrðeno da tutreba biti pesimista i u poslovnom i u ontoloãkom smislu. Drugo pitaçe imalo je ãiriznaåaj i glasilo je, otprilike, kako novinar treba da ãtiti nacionalni interes. Nikako,

odgovorio sam. Nacionalni interes tre-ba da ãtiti dræava, a novinari treba dase trude da ãtite pravo i interes graðanada znaju ãto viãe åiçenica. Dakle,poenta je u ovome: kako da budem op-timista u ovom tekstu kad beznadeænocure rokovi za predaju novina u ãtam-pu, a ne znamo hoñe li se u Podgoricido kraja noñi osim kamenica brojati ikurãumi. Ja se, kao åovek, nadam daneñe, ali kao novinar nikako ne smemda iskýuåim tu moguñnost. Hajde, eks-perimenta radi, da kaæem: neñe se pu-cati! Ako se bude pucalo, åitaoci ñereñi – vidi budale. Ako kaæem – pu-cañe se – pa promaãim, åitaoci neñereñi niãta jer ñe im biti dovoýna dobravest, pa ñe meni lako da oproste. Pesi-misti, dakle, boýe prolaze i u novi-narstvu, pa kad novinari izgledaju sm-rknuto i zloslutno – samo su oprezni. Agde je tu nacionalni interes. Nema ga. Inije problem u tome ãto ga nema uovom tekstu, veñ ãto ga nema u druãt-vu. Nacionalni interes ovde je zamen-

jen liånim, najviãe familijarnim, akogovorimo o ãirim oblicima interesnogorganizovanja. Takva druãtva se na-

jlakãe prepoznaju po tome ãto u takoz-vanom javnom diskursu pesimizampredstavlja osnovni ton komunikacije.

Ljudi, sasvim prirodno, neñe da budubudale, ako su veñ namagaråeni.D. Æ.

G O R A N K

A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


17. JANUAR 1998.s VREME 5

NEDELJA10.- 17. januarmnogo embriona da bi se proiz-veo jedan zdrav.

Rodæer Pedersen, genetiåar saUniverziteta Kalifornija u SanFrancisku, izjavio je da je prvo

pravilo medicine da ne pozleðuje.Nauånici sada eksperimentiãu sparovima koji imaju genetske de-fekte, kako bi dobili zdravu decu.Ali, put do toga je da se vrãe eks-perimenti s embrionima. Oåekujese da ñe polovina od 40 zemaýakoje pripadaju Savetu Evropepotpisati ugovor o zabranikloniraça ýudi. Trinaest zemaýaveñ je pristupilo tom ugovoru kojiñe biti dodat Evropskoj konven-ciji o

ýudskim pravima i biomedi-

cini, a da ñe drugih sedam zem-aýa razmotriti taj ugovor, koji ñeipak dopustiti kloniraçe ñelija uistraæivaåke svrhe. Nemaåka i

Britanija takav ugovor neñe potpisati.Nemaåka vlada proceçuje da je zabrana previãe

neodreðena, a Britanija se poziva na tradiciju davaçapodrãke nauånim istraæivaçima. Predsednik Klintonpozvao je Kongres da usvoji zakon o petogodiãçemmoratorijumu na kloniraçe ýudi. On je takav predloguputio ranije, ali ga Kongres iz nekih razloga joã nijeuveo u proceduru. Klintonov predlog proglaãava ile-galnim svaki pokuãaj kreiraça ýudskih biña upotre-bom transfera takozvanih somatskih nukleusa ñelijakoji bi bili spojeni sa jajetom, ãto je bio naåin na koji jeproizvedena åuvena ovca Doli. Klinton ne nameravada spreåi upotrebu tehnika za kloniraçe molekulaDNK.

Razliåite tehnike kloniraça bile su upotrebýavaneveñ nekoliko decenija radi unapreðeça u oblasti bio-medicine i agrikulture. Geni i ñelije klonirani su radirazvoja novih terapija u leåeçu kancera, dijabetesa icistiånih fibroza. Intencija je da se te tehnike ne razvi- jaju u "moralnom vakuumu."

Uprkos naporima Klintonove savetodavne komi-sije za biotehnologiju o petogodiãçem moratorijumuna kloniraçe, pojedini nauånici smatraju da je hu-

mano kloniraçe neizbeæno i moguñe je da ñe nastavi-ti. Ameriåki moratorijum zabraçuje kloniraçe dece,ali dopuãta kloniraçe DNK u æivotiçskim ñelijama.

Dr Riåard Sid, psihijatar, nagovestio je proãle ned-eýe da bi moglo da se desi da nastanu "of-ãor" lokacijeza kloniraçe u mestima kao ãto su Tihuana u Meksikuili Kajmanska ostrva na Bahamima.

Francuski predsednik Æak Ãirak traæio je meðunar-odnu zabranu genetskog inæeçeringa na ýudima.

On smatra da samo zabrana na internacionalnomnivou moæe da ima efekta...

Za sada je izvesno da ñe kloniraçe zabraniti Dan-ska, Estonija, Finska, Francuska, Gråka, Island, Italija,Latvija, Luksemburg, Moldavija, Norveãka, Portugal,

Rumunija, San Marino, Slovenija, Ãpanija, Ãvedska,Makedonija i Turska.R. V.

Izvesnost da uskoro moæe poåeti kloniraçe ýudiizazvalo je novi talas etiåkih dilema i straha od proiz-vodçe ýudi po æivim uzorima i grunulo je na dnevneredove veñine svetskih vlada.

Riåard Sid, psihijatar s Harvarda, izazvao je pani-ku kada je proãle nedeýe nagovestio moguñnost da seosnuje bolnica u kojoj bi bilo moguñe, kako je pred-viðao, da se izvrãi i do 200.000 ýudskih kloniraçagodiãçe. On se hvalio da moæe da proizvede ýudskiklon za 18 meseci i pomiçao je moguñnosti daklonira 500 beba godiãçe. Sid obeñava da ñe no-vostvorene bebe biti blizanci roditeýa i pomiçe be-smrtnost, odnosno moguñnost produæeça ýudskogæivota. Drugi eksperti, meðutim, tvrde da baã tu leæiveliki rizik zbog dugoroånog izlagaça ñelija radijacijii sunåevoj svetlosti

ãto moæe da izazove genetske deformacije. Jedanod rizika je da se ovom tehnikom zapravo ubrzaproces stareça, poãto bi i genetski materijal unukleusu i DNK koji bi bio naðen citoplazmi ili u ja- jetu bili stari. Nauånici misle da taj DNK koji bineizmeçen bio transferovan s majke na dete moæe daubrza proces stareça, a upotreba ostarelog DNK

uvek predstavýa rizik. Ãto se tiåe leåeça fertilitetasmatra se da su postojeñe tehnike leåeça sigurnije.Fertilizacija in vitro kojom se sperma spaja s jajetomvan tela, a onda implantira u matericu jeste pona-výaçe prirode. Bioloãko dete nastaje od majåinog ja- jeta i oåeve sperme. Klonirano dete nije bioloãko dete,tvrde protivnici.

Istraæivaåi u Ãkotskoj izazvali su rasprave kada suproãlog marta saopãtili da su 1996. odgajili kloniranuovcu, nazvanu Doli. Sada je ta rasprava dramatizova-na i podignuta na najviãi politiåki nivo.

Kloniraçe embriona je zabraçeno, ali naåin nakoji je stvorena ovca Doli – nije.

Kloniraçe moæe biti opasno upozoravaju oni koji

znaju da je pre uspeãnog kloniraça ovce Doli izvede-no 277 neuspelih pokuãaja. Protivnici se pribojavajuda bi u istraæivaåkoj euforiji moglo da bude ærtvovano

Kloniraçe

Kontroverze:

Jan Willmuthi kloniranaovca Dolly

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



trenutku zakýuåeça ovogbroja "Vremena", u priliånodramatiånim okolnostima bliæise rasplet viãemeseåne poli-tiåke krize u Crnoj Gori. Pre-

ma posledçim vestima, odlazeñi predsed-nik Crne Gore Momir Bulatoviñ i saradni-

ci poveli su sedam-osam hiýada okupý-enih demonstranata prema Vladi CrneGore, baåen je suzavac i åuje se pucçava.

U

Crna Gora: Uoåi inauguracije Mila Ðukanoviña

Igraçe vatromi mnogo suza

Bez obzira na konaåan ishod nereda na ulicama Podgorice, malo jeverovatno da ñe çihovo izazivaçe i prolivaçe krvi doneti MomiruBulatoviñu neku posebnu politiåku korist. Ko je spreman da igra na sve

ili niãta da bi saåuvao poziciju, mora biti spreman i na ono – niãtaMomir Bulatoviñ – bez obzira na moguñeærtve – åini posledçi oåajniåki pokuãaj dase odræi u Crnoj Gori.

Bulatoviñ, kome 15. januara istiåe man-dat predsednika Crne Gore, zakazao jeproãle nedeýe za ponedeýak 12. januarmirni i dostojanstveni "veliåanstveni nar-

odni miting" u Podgorici kojem ñe prisus-tvovati bar sto hiýada çegovih pristalica.Nije, meðutim, rekao ãta je ciý zbora, veñ

je ostavýeno da "zahteve formuliãe orga-nizacioni odbor". Ðukanoviñeva strana ni u jednom trenutku nije pokazivala nameruda spreåi miting, ali se za çega dobropripremila. Ministar policije Filip Vujan-oviñ dao je viãe javnih i zvaniånih upozo-reça da se neñe tolerisati nikakvo nasiýe

ni pokuãaji ugroæavaça ustavnog ureðeçaCrne Gore. Ministarstvo prosvete saopãtilo je roditeýima i direktorima ãkola da decu

RASTURENE DEMONSTRACIJE:Podgorica 14. januara uveåe

F O N E T

- A P

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


s VREME 717. JANUAR 1998.

ne izvode na miting. Oglasili su seDemokratska partija socijalista lojalna Ðu-kanoviñu i brojni drugi dræavni i politiåkifaktori s osnovnom porukom da su mirnedemonstracije normalan demokratski åin,ali da je organizatorima boýe da niãta nepokuãavaju... A izgledalo je, u jednom tre-nutku, da zaista nameravaju neãto dapokuãaju.

SCENARIO POBUNE: Na sedniciVrhovnog saveta odbrane, nekoliko danapred miting, Momir Bulatoviñ je informis-ao Savet da on nije u staçu da kontroliãenarodni pokret u Crnoj Gori za koji je re-kao da ñe brojati najmaçe sto hiýada ýudi.Tvrdio je i da je najmaçe 80 odsto

crnogorske policije uz çega, i u skladu stim predloæio mere koje bi znaåile krajçuradikalizaciju politiåkih sukoba u CrnojGori. Nagoveãteno je zauzimaçe zgrada"Pobjede", Radio-televizije Crne Gore,Vlade i Predsedniãtva Republike. Istovre-meno bi se organizovala blokada povratkaMila Ðukanoviña u Podgoricu, nakon çe-gove predsedniåke inauguracije na Cetiçu.Na Vrhovnom Savetu odbrane razmatrana je, izgleda, i moguñnost uvoðeça vanred-nog staça u Crnoj Gori. Sa tim scenariombio je saglasan predsednik SRJ SlobodanMiloãeviñ, kao i ministar odbrane Pavle

Bulatoviñ (i inaåe do grla upleten u sukobna Bulatoviñevoj strani). Meðutim,naåelnik Generalãtaba Vojske Jugoslavije

Momåilo Periãiñ nijese sloæio, kao nisavezni premijer Ra-doje Kontiñ. Ova in-formacija je kasnije

zvaniåno demantova-na, mada je – premavrlo pouzdanim iz-vorima – taåna.

Uglavnom, "veli-åanstveni narodnizbor" oåekivao se savelikom paæçom.Bio je najavýen usimboliånih "pet dodvanaest" ispred Sk-upãtine Crne Gore.Prvog dana se u najs-vetlijem mitingaãkom

trenutku okupilo neviãe od 12 hiýadaýudi. Kroz okupýene je stalno strujao æa-mor "malo nas je, ma-lo". Policija nije blo-kirala puteve premaPodgorici, ali je paæ-ýivo kontrolisala vo-zila Bulatoviñevihpristalica iz Bijelog

Poýa, Berana, Kolaãina, Zete... i oduzima-la piãtoýe, tu i tamo i poneki dinamit i ek-splozivnu napravu. Demonstranti su u mal-om broju pristizali u Podgoricu, stali predSkupãtinu, rasporedili zastave, parole tipa"Ne damo Jugoslaviju" i "Amfilohije,Turåine", peli se na drveñe, cupkali uzmuziku sa razglasa, sluãali povremene go-vornike. Uprkos tome ãto je bilo sasvimoåigledno da su to ýudi, mahom stariji,koji su iskreno uvereni da je "sve poãteno uCrnoj Gori" stalo uz Momira Bulatoviña,nije se oseñao naboj mase kakav je mnogoputa viðen u bivãoj i sadaãçoj Jugoslaviji,kakav je viðen i na oktobarskim demon-stracijama na istom mestu u Podgorici.Bilo je skoro tuæno kad je Momir Bula-toviñ negde oko 13 sati 12. januara stigao ucrnom mercedesu u zgradu Predsedniãtva(odmah pored Skupãtine), pa se sapleo nastepeniãtu dok mu je moæda 100-200 ýudiaplaudiralo i vikalo "Ne damo te, Mo-mire". U toku dana su pred Skupãtinomproåitani obeñani zahtevi organizacionogodbora: poniãtavaçe predsedniåkih izborana kojima je pobedio Milo Ðukanoviñ; daSkupãtina Crne Gore stavi van snage ne-davnu rezoluciju o nepriznavaçu odlukasaveznih pravosudnih organa; preinaåeçeodluke o oduzimaçu mandata poslanicima

Narodne stranke Boæidara Bojoviña u Sk-upãtini Crne Gore; zaustavýaçe svih na- javýenih aktivnosti na promeni Ustava

Crne Gore i ras-pisivaça refer-enduma o dræav-no-pravnom sta-tusu Crne Gore;

donoãeçe odlukeo samoraspuãta-çu Skupãtine Cr-ne Gore i zaka-zivaçu vanred-nih parlamentar-nih izbora koji bise odræali najkasnije do 15. aprila; da uprivremenu vladu ne uðu ministar policijeFilip Vujanoviñ (koji se inaåe pomiçe kaobuduñi premijer, prim. R.N.), ministarpravde Duãan Laliñeviñ, ministar finansijaPredrag Goranoviñ, ministar zdravýa Mio-drag Mugoãa, sekretar za informisaçe

Boæidar Jarediñ i sekretar za zakonodavst-vo Rajko Miloviñ; da aktuelne vlastiprekinu pritisak na organe lokalne samou-prave, posebno u Podgorici i odustanu odnajavýenih aktivnosti na uvoðeçu vanred-nih mera u Skupãtini glavnog grada CrneGore; zaustavýaçe progona, maltretiraçai ãikaniraça pripadnika politiåke grupacijeMomira Bulatoviña i prekid medijskogterora dræavnih sredstava informisaçakoja su se potpuno stavila na stranu MilaÐukanoviña.

ODBIJENI ZAHTEVI: Postavýen jerok pristalicama Mila Ðukanoviña da

odgovore na ove zahteve, a traæeno je i odsavezne vlade i predsednika SRJ da zaãtiteustavne vrednosti na kojima poåivajuSRJ i Crna Gora jer im preti separatizam i

Kontiñev biser"Politiåki biser godine je izjavasaveznog premijera Radoja Kontiña u'Veåerçim novostima' da je uspeo da neinvolvira saveznu vladu u sukob uCrnoj Gori. Skupãtina Crne Gore dono-si rezoluciju kojom çega ne priznaje,

on ne postoji, visi gore u vazduhu – a onmisli da je veliåina ãto je na mestu pred-sednika Vlade. Oko toga ñemo se spori-ti. Savezni organi moraju da se odrede –izvoli g. Rajo Kontiñu, odredi se premarezoluciji koja tebe ne priznaje. AkoVlada misli da to nije niãta, neka Srbijai Crna Gora iz toga izvuku svojezakýuåke.

Savezna vlada je u svakom pogledumarginalizovana, a dolaskom RadojaKontiña na çeno åelo zadræan je mario-netski odnos savezne vlade prema Slo-bodanu Miloãeviñu, Momiru Bula-toviñu i Milu Ðukanoviñu", kaæe Pre-drag Bulatoviñ.

v

AK-47: Pristalice Momira Bulatoviña ispred zgrade Vlade u Podgorici F O N E T

- A P

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Bez ýubýeçaMnogi ovih dana u Crnoj Gori lome jezik pomiçuñi dugo najavýivanu "in-

auguraciju" novog predsednika MilaÐukanoviña. To lomýeçe jezika na- jbræe, izgleda, ide na Cetiçu gde ñe se15. januara, u Sveåanoj sali u Vladinomdomu, inauguracija i obaviti. Posledçasliåna ceremonija na Cetiçu je obavýe-na 1910. godine kada je na istom mestukrunisan kraý Nikola.

U sali u kojoj ñe Ðukanoviñ poloæitizakletvu ima mesta za 260 zvanica. Usredu uveåe, 24 åasa pre poåetka cere-monije i 24 åasa posle isteka uobiåa- jenog roka za prijavýivaçe dolaska naovakve sveåanosti, u protokolu sebaratalo brojkom od 246 zvanica. Pro-tokol, naravno, poznaje i institucijuprazne stolice. Doãli ili ne, SlobodanMiloãeviñ i Momir Bulatoviñ imañerezervisano mesto koje ñe verovatnoostati prazno, ali zgodno za slikaçe.Osim ãezdesetak diplomata, dolazak naCetiçe potvrdili su i mnogi stranaåkilideri – Vojislav Ãeãeý, Zoran Ðinðiñ,Vuk Draãkovic, Vesna Peãiñ, DragoýubMiñunoviñ... Dan pre ceremonije zak-letve, predsednik Srbije Milan Miluti-noviñ joã nije bio potvrdio svoj dolazak.

To nije uåinila ni predsednica RS Biýa-na Plavãiñ, niti premijer Gojko Kliåk-oviñ.

U Vladinom domu na Cetiçu ovihdana su, inaåe, uæurbano ojaåavane iduplirane elektriåne instalacije kako sene bi dogodilo da usred åina zakletvesluåajno nestane struje. U hotelu"Grand", gde ñe posle polagaça zak-letve biti odræana sveåana veåera, upra-vo je zavrãeno praçe tepiha i stakla naulazu, kao i skidaçe fleka sa zidova ob-loæenih bukovinom. Zvanice ñe, kako je

predviðeno, sedeti za 40 maçih stolovaza po ãest osoba i biñe posluæenecrnogorskim nacionalnim jelima i piñi-ma. Za najveñim stolom, kraj novogpredsednika, sedeñe desetak najugled-nijih zvanica.

Jedan od najinteresantnijih pro-tokolarnih detaýa vezan je, svakako, zaýubýeçe. Da bi se izbeglo poznatocrnogorsko-srpsko "overavaçe" sa tripoýupca, i to pred kamerama svihsvetskih televizija akreditovanih za ovajskup, protokol ñe domañim zvanicama

diskretno sugerisati da se zadræe samona srdaånom rukovaçu.

savezni ministar za informacije GoranMatiñ – koji je, kako nezvaniåno saznajemo, dobar sa Milom Ðukanoviñem.

Prema informacijama od 14. januara,demonstranti su u otprilike istom broju, odnajviãe deset hiýada, i daýe åekali da seneãto desi, dok su pregovori izmeðu su-protstavýenih politiåkih grupacija tekli teã-ko i uglavnom bezuspeãno. Jedino ãto jeodmah postalo oåigledno je da su bula-toviñevci morali da odustanu od zahteva zaponiãtavaçem predsedniåkih izbora, aprocene sa lica mesta govore da polakoodustaju i od drugih zahteva. Zavladala jekonfuzija u Bulatoviñevom ãtabu, ãto sevidi i iz åiçenice da je Momir Bulatoviñprvo najavio da ñe u 15 sati "predati man-dat narodu" (ranije je objasnio da ga neñepredati Ðukanoviñu), da bi zatim PredragBulatoviñ popodne 14. januara izjavio daMomir uopãte neñe vratiti mandat, da bi nakraju isti Momir Bulatoviñ rekao da ñepredvoditi demonstrante u "ãetçu" doVlade kao graðanin – jer on viãe nije pred-

podela. Odgovor od Dragana Ðuroviña,ãefa poslaniåke grupe DPS, uskoro je sti-gao, a zatim i poruka Svetozara Maroviña,predsednika Skupãtine Crne Gore. Suãtinaodgovora bila je da od poniãtavaça pred-sedniåkih izbora nema niãta, a da se o veñi-ni ostalih zahteva moæe raspravýati u Sk-upãtini Crne Gore.

Te prve mitingaãke noñi u Podgorici jebilo mirno. Podgoriåani su se raziãli kuña-ma, oni koji su ostali grejali su se uz vatrezapaýene na ulici i odræavali energiju send-viåima i åajem koji su redovno pristizalipred Skupãtinu.

Policija je, meðutim, strahovala od 13. januara, doåeka pravoslavne Nove godine,na koju je Bulatoviñ pozvao svoje pristal-ice pred Skupãtinom. I taj dan je, meðutim,protekao mirno, demonstranti su uglavn-om u grupicama stajali pred Skupãtinom iåekali da se neãto desi. Predveåe 13. janu-ara je u posredniåku misiju u Crnoj Gorispecijalnim avionom stigao i saveznipremijer Radoje Kontiñ. Milo Ðukanoviñse prethodno sag-

lasio sa takvommisijom, a prista-nak Momira Bu-latoviña ionakonije bio sporan.Bio je predviðenpo jedan susret saobojicom, prvo saÐukanoviñem, paonda sa Bulato-viñem, ali je ubrzopostalo jasno dañe posredovaçemorati da potraje.

Zanimýivo je da umisiji uåestvujepripadnik JUL-a i STARA IKONOGRAFIJA: Dogaðaji u Podgorici 12. i 13. januara 1998.

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



premijer RadojeKontiñ bili suprotiv. Vanrednasednica saveznevlade nije odræa-

na.Kontiñ je na-

vodno dva sa-ta razgovarao saSlobodanom Mi-loãeviñem prenego ãto je poãao u Podgoricu da pos-reduje. U politiåkoj javnosti zavladalo jepopriliåno iznenaðeçe aktivnom ulogomRadoja Kontiña – koji se u dvadeseto-godiãçoj politiåkoj karijeri niåim nije isti-cao.

Bez obzira na to da li je bio motivisan

æeýom da reãi problem svoje karijere, ili jestvarno osetio potrebu da se ponaãa kaopremijer savezne vlade koja ima sva ov-laãñeça u voðeçu unutraãçe politike, çe-govoj konstruktivnoj ulozi u pokuãaju dase smire politiåke tenzije u Crnoj Gorimora se odati svako priznaçe.

To vaæi i za ponaãaçe Vojske, koja se,vaýda pouåena prethodnim iskustvom uvreme raspada bivãe Jugoslavije, nije dalauplesti u sukob u Crnoj Gori. Bez obzirana konaåan ishod nereda na ulicamaPodgorice 14. januara, malo je verovatno

da ñe çihovo izazivaçe doneti MomiruBulatoviñu neku posebnu politiåku korist.Ko je spreman na igru sve ili niãta da bioåuvao politiåku poziciju mora biti spre-man i na ono – niãta. Narodu koji je uPodgoricu doãao da ga podræi nije moglopromañi da nije uspeo ni da okupi sto hiý-ada ýudi, ni da spreåi Ðukanoviña dapreuzme predsedniåku duænost, niti daobezbedi javnu podrãku SlobodanaMiloãeviña. Takav se neuspeh obiåno dos-ta skupo plaña. s

sednik Crne Gore. Nezvaniåno smo sazna-li da je Momir Bulatoviñ planirao da "vratimandat narodu" tako ãto ñe u okupýenumasu demonstranata baciti kýuå od pred-sedniåke kancelarije.

Demonstrante je u pohod na crnogor-ske dræavne institucije pozvao Zoran Æiæiñ,potpredsednik Skupãtine Crne Gore ukoli-ko Vlada ni posle pomerenog roka (sa 16na 19 sati) ne odgovori na zahteve orga-nizacionog odbora mitinga. Masa je preko

mosta na Moraåi poãla prema zgradiVlade. Policija ih je doåekala suzavcem –ali su suzavac imali i demonstranti. Oåevi-ci beogradskih demonstracija tvrde da jekoliåina suzavca baåena u Beogradu sas-vim beznaåajna prema onome ãto se 14. januara uveåe ãirilo u Podgorici. Plakali suýudi na ulici, ali i u zgradi Vlade, jer sudemonstranti kamenovali prozore, neãto jei eksplodiralo, a onda su u Vladu ubacili isuzavac. Policija je posle toga odbilademonstrante koji su se vratili pred Sk-

upãtinu da åekaju daýi rasplet pregovorapredstavnika Bulatoviña i Ðukanoviña, pasu posle procenili da je ipak potrebno ras-terati demonstrante. U trenutku zakýuåeçaovog izdaça "Vremena" (sreda veåe), naulicama Podgorice pojavile su se i prvebarikade, a povremeno se åuju i rafali izautomatskog oruæja. Ima i povreðenih iuhapãenih.

ULOGA KONTIÑA: Politiåki je zan-imýiva åiçenica da se u Bulatoviñevom

ãtabu 13. januara govorilo o tome da je, uskladu sa zahtevima Momira Bulatoviña,zakazana vanredna sednica savezne vladeo staçu u Crnoj Gori. To, meðutim, nijebilo taåno. Prema pouzdanim informacija-ma, sastao se i politiåki pocepao uæi kabi-net – predsednik i pet potpredsednikaVlade. Potpredsednici Nikola Ãainoviñ iVladan Kutleãiñ (bliski SlobodanuMiloãeviñu) izjasnili su se u prilogvanredne sednice. Potpredsednici ZoranLiliñ, Vojin Ðukanoviñ i Danko Ðuniñ, i

"Dræ'te separatiste""Apsolutni ciý politiåkih zahvata Momira Bulatoviña i çegove politiåke grupacije jeste da ostanu na politiåkoj sceni, da preæive. Oni, kao i mi, znaju da predsedniåkiizbori nisu pokradeni i da su zavrãeni. Znaju i da se savezne institucije bez ustavnoguporiãta ne mogu meãati u republiåke nadleænosti, ali je bitan deo çihove manipulacijetaj povik 'dræte separatiste, Jugoslavija je ugroæena'.

Momirova grupacija ñe ostati bez ålanstva, ostañe politiåki usamýeni bez bilokakve podrãke, jer çihovi zahtevi o poniãtavaçu predsedniåkih izbora i skupãtinskerezolucije kojom se osporava pravo Saveznog suda da se meãa u izbor organa vlasti uCrnoj Gori nemaju pravno uporiãte. Åiçenica je, meðutim, da su oni debelom socijal-nom i politiåkom demagogijom osvojili rubne, ruralne delove Crne Gore. Oni se baveopasnim pokuãajem da vrate Crnu Goru u plemensku organizaciju. Ako pomerite jed-nog sluæbenika ili nesposobnog åinovnika, åitavo pleme skoåi da ga brani. U Berana-ma zboruju Vasojeviñi, u mojoj Pivi zboruju Pivýani. Pokuãavaju da nas vrate u vremepre Svetog Petra Cetiçskog koji je pre dvesta godina mirio crnogorska plemena istvarao crnogorsku dræavu. Sad oni hoñe dræavu da pretvore u plemena", kaæe za

"Vreme" Miodrag Vukoviñ, potpredsednik Vlade Crne Gore.

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


10 VREME s 17. JANUAR 1998.

pre njegove zvaniåne inauguracije, u tre-nutku kada su se pristalice Momira Bula-toviña poåele okupljati.

“VREME”: Kako se po vaãem miã-ýeçu mogu smiriti strasti u CrnojGori i ãta ñete vi, kao novi predsednik,uåiniti da se prevlada duboka politiåkapodela u Republici?

MILO ÐUKANOVIÑ: To je u ovomtrenutku najvaænije politiåko pitaçe. Ev-identno je da postoji dubok politiåkiraskol i visok stepen ostraãñenosti s onestrane demarkacione linije. Sasvim pre-cizno pokuãañu da definiãem suãtinunaãeg politiåkog razlikovaça. Ne mis-lim da se Crna Gora na predsjedniåkimizborima podijelila po nacionalnom, re-gionalnom, ni partijskom osnovu.Smatram da se mi razlikujemo zato ãto je osnovni moto politiåkog bloka kojeg ja predstavýam oprijedeýenost za daýeekonomske reforme i privatizaciju uciýu ekonomske efikasnosti, za temeýnudemokratizaciju druãtva i za neodloæno ipotpuno otvaraçe Savezne RepublikeJugoslavije prema svijetu. Nasuprottome, programska suãtina politiåkog blo-ka koji je ostao u maçini na predsjed-niåkim izborima, jeste samo otpor i pro-tivýeçe svemu tome. Ja nijesam ra-zumeo da oni imaju svoj politiåki pro-gram. Momir Bulatoviñ je tokom svojekampaçe nekoliko puta eksplicitnoobeñavao nacionalizaciju umjesto priva-tizacije, partijsko upravýaçe dræavomumjesto demokratizacije i podjele vlasti,a umjesto otvaraça prema svijetu nudio je ksenofobiånu priåu o tome kako svijetmrzi Srbiju i Crnu Goru. Finalnu razraduta teza doæivjela je prije petnaestak danau Nikãiñu, kada je odlazeñi predsjednikRepublike i ne trepnuvãi izjavio danijedna dræava ne æivi boýe zbog ålanst-va u MMF-u, da nam ne treba otvaraçe

granica jer ñe sa otvorenim granicamabiti viãe ãverca i konaåno – citiram: dataj Klinton produæava spoýni zid sankci-

Intervju: Milo Ðukanoviñ, predsednik Crne Gore

Beogradski prsti ja prema SR Jugoslaviji zbog svojih ner-ijeãenih odnosa sa ameriåkim Kongre-som. Mislim da to veoma ubjedýivo il-ustruje da je nama suprotstavýeni poli-tiåki blok za konzervaciju postojeñegstaça. Vjerujem da se za jalovo odræa-

vaçe postojeñeg staça, kroz koje seusled viãedecenijskog propadaça naziretragiåan kraj, moæe zalagati samo onajkoji je beskrupulozno vlastohlepan, ili jeumobolan pa ne razumije o åemu se ovd- je radi.

Dakle, na bazi ove neãto duæe de-finicije jasno jezaãto politika Mo-mira Bulatoviñadobija takvu me-dijsku, finansijsku,politiåku i pravo-sudnu podrãku izBeograda, i kometreba ovo bezna-deæno dugo zadr-æavaçe svih mo-guñih otvorenih ra-na jugoslovenskogdruãtva, da bi nasili naãe goste izMeðunarodne zajednice svaki putiznova ubijedio ka-ko je on naã ne-zamjenýivi vrhov-

ni arbitar i gospo-dar naãih sudbina.Mislim da se u

Crnoj Gori staçemoæe i mora smiri-ti, i to veñ odmahnakon 15. januara,nakon ãto pomenu-ti centri politiåkemoñi u Beogradushvate da je ostaouzaludan çihovviãemjeseåni naporda odræe u poli-

tiåkom æivotu CrneGore i Jugoslavijeåovjeka bez poli-

tiåkog personaliteta, åovjeka potpunoanahrone politiåke misli, potpuno nep-rimerenog crnogorskom htijeçu da naãeinterese u Beogradu predtavýa åovjekkoji dræi i do Crne Gore i do sebe, a ne

neko ko ñe iñi da u ime Crne Gore uBeogradu sluãa i prima naloge. Tenzijañe splasnuti odmah nakon ãto zvaniåniBeograd prihvati da su graðani CrneGore izabrali predsjednika po svojojmjeri i da sa takvom Crnom Goromgrade zdrav partnerski odnos u zajed-niåkoj dræavi. Jer ne treba vaýda ob- jaãçavati da se, zahvaýujuñi izrazitommedijskom uticaju koji dræavni elektron-ski mediji iz Beograda, prije svega Ra-dio Beograd – imaju na sjeveru CrneGore, i daýe, i ovih dana, tamo inten-zivno prodaje magla kako se u Crnoj

Gori vodi bitka za Jugoslaviju, a protivseparatizma. Kad se konaåno toga klonei kad padnu tenzije, sigurno se stvarajuuslovi da se kroz politiåku aktivnostdræavnih organa, prevashodno mojupolitiåku aktivnost, vrati meðusobnopovjereçe i da ja zaista budem to ãto æe-

Vaýda bi trebalo da kaæem: gospodine Bulatoviñu, izvolitepredsjedniåki mandat, jer vam ýepãe pristaje. Ne pada mi na pamet

I ntervju sa novim crnogorskim pred-sednikom Milom Ðukanoviñem,napravljen je u Podgorici dva dana

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



lim – predsjednik svih graðana CrneGore. Podrazumijeva se da ñu dati dopri-nos da se ne dogodi bilo kakav re-vanãizam, da se ne desi niãta ãto biznaåilo diskriminaciju drugaåije mis-

leñih, veñ da se odnosi snaga verifikujudemokratski na politiåkom træiãtu.Pomiçali ste beogradske dræavne

medije. Kako oceçujete dosadaãçeponaãaçe politiåkih organa saveznedræave – predsednika, Vlade i Skupã-tine – prema politiåkoj krizi u CrnojGori?

Formalno gledano, jedino su sesavezni pravosudni organi direktno um-ijeãali u crnogorski politiåki konflikt. Toçihovo ispolitizovano i vanustavno upl-itaçe, svakako, nije posýedica çihoveinicijative, niti pretpostavýene autonom-

ije saveznih pravosudnih institucija. Sviznamo da je çihova aktivnost inspirisa-na iz prepoznatýivog politiåkog centra uBeogradu, koji na taj naåin, bez liånogizjaãçavaça, saopãtava svoj stav oproblemima u Crnoj Gori. Medijska ha-ranga voðena prema Crnoj Gori i meniliåno, zatim izdaãno finansiraçe poli-tiåkih aktivnosti Momira Bulatoviña, pavrãýaçe julovskih beogradskih aktivistapo Crnoj Gori jasno govori da je posto- jao snaæan angaæman zvaniånog poli-tiåkog Beograda u naãoj republici i to,siguran sam, ne zbog Momira Bula-

toviña, veñ zbog politiåkih interesa çe-govih mentora.

Kao Crnogorac veoma sam ponosan iviãe nego na svoju pobjedu, na to ãto jeCrna Gora ignorisala te poruke i pritiskei glasala za sebe, za demokratiju ibuduñnost.

Znaåi li sve to da verujete da biMomir Bulatoviñ bio politiåki margin-alizovan ako bi savezna vlast prestalada se upliñe u dogaðaje u Crnoj Gori?

Nipoãto neñu do kraja potcijenitipolitiåku snagu Momira Bulatoviña. On je sedam godina na åelu crnogorskedræave i duæe od toga predsjednik vlada- juñe partije. Jasno je da je tokom togvremena ostavio odreðeni politiåki trag iuticaj u djelu javnosti.

Drugo, treba biti realan i åak i bezozbiýnije socio-politiåke analize shavtitida politiåka platforma sa koje sada nas-tupa Momir Bulatoviñ zvuåi sladuçavoosiromaãenom i izmorenom naroduCrne Gore i Jugoslavije. Pa znamo vaý-da da je priåa o ekonomskim reformamai privatizaciji, demokratiji i reintegracijiu svijet ãtivo koje neñe zainteresovati i

privuñi veñinu biraåkog tijela, åak i umnogo razvijenijim dræavama nego ãto je danas Savezna Republika Jugoslavija.

Baã bih volio kad bismo, recimo, testira-li takvu politiåku platformu u Srbiji, pada vidimo koliko bi ona tamo privuklagraðanskog povjereça. Zato sam veomaponosan ãto se u Crnoj Gori veñ danas –

bez obzira na moguñu razliåitost pobuda,na pomenutoj platformi koncentrisalavoýa viãe od polovine biraåkog tela. To je po meni fenomenalan uspeh, imajuñi uvidu tragiånu sadaãçost o kojoj mipriåamo o tim pitaçima, najvaænijim zabuduñnost kojoj teæimo. Momir Bula-toviñ ñe uvek biti u staçu da animira iz-vestan broj ýudi koji joã razmiãýajukako ima i veñeg zla od ovoga, da i daýetrpimo to ãto imamo, i koji nijesu sklonida teæe nekom boýem, jer je to za çihriziåno.

Treñe, veoma znaåajnu ulogu u oåu-

vaçu politiåke snage grupacije MomiraBulatoviña imao je stav Srbije, jer jezaista veñina ýudi iskreno opredijeýenaza æivot sa Srbijom. Zbog toga im je bilorelativno lako plasirati strah na temu daim neko pod plaãtom reformi idemokratije sprema izdvajaçe CrneGore iz Jugoslavije.

Åetvrto, moram da kaæem iako znamda je grubo – mislim da takvo åudo koje je Crnu Goru snaãlo u liku i djelu Mo-mira Bulatoviña nikad nije postojalo unaãoj istoriji, niti mislim da ñe se ikadviãe javiti. Iskreno, i bez politiåkih i

vaspitanih ograda moram da kaæem da jereå o politiåkoj grupaciji na åijem je åeluåovjek koji je patoloãki laæov. On u tokusamo jednog dana na viãe razliåitihmjesta priåa, primjereno uhu sluãaoca,mnoãtvo razliåitih verzija istog dogaða- ja. Bili smo juåe u prilici da åujemo kakose hvali onima koji misle da je spas unaãoj svaði sa svijetom, da se navodnokuraæno isprsio ispred ameriåkogizaslanika Roberta Gelbarda i spoåitaomu razne stvari. A stvarno, izaãao je pos-le razgovora sa çim kao muva bezglave.

Takoðe, Slobodana Miloãeviña ob-maçuje kako je sav narod uz çega ikako mitinzima koje organizuje prisust-vuje sto hiýada ýudi, a vidjeli ste kolikoih ima. On primitivno, bezoåno ma-nipuliãe ýudima priåajuñi da je çegovuliåni politiåki angaæman motivisan to-boæe odbranom Jugoslavije, a u suãtiniMomir Bulatoviñ brani izgubýenufunkciju i, uzgred, propalu politiku odkoje je svih ovih mjeseci imao napadnupodrãku. U çegovom najbliæem ok-ruæeçu su ýudi poznati po tome ãto se

svakonoñno pijani teturaju po beograd-skim ili podgoriåkim ñumezima – kaoãto su kafane “Rad” u Beogradu ili

“Mosor” u Po-dgorici. Rijeå je o jednoj nes-reñnoj druæinikoja zbog svih

svojih defekatai konflikatauopãte nije ustaçu da sagle-da dalekoseæ-nost posýedicakoje proizvodi çihova politika. Njihovaformula je jedino usmjerena na ma-nipulisaçe ýudima u Crnoj Gori kojinesumçivo nijesu toliko politiåki pros-veñeni i informisani da bi mogli sami ra-zaznati o åemu se radi. To mene sve sku-pa ne plaãi, veñ mi zaista predstavýaozbiýan radni izazov da tim ýudima ob-

jasnimo suãtinu problema i da ih veñ zagodinu dana bude mnogo maçe nego napotoçim izborima, kako bi bili sigurnida crnogorska dræava, ekonomske re-forme i demokratija poåivaju na sta-bilnim osnovama.

Hoñete li vi kao predsednik CrneGore biti spremni da sa politiåkimprotivnikom direktno pregovarate osmirivaçu tenzija u Crnoj Gori?

Ja sam sve ovo vrijeme ulagao naporda se pokuãa nañi neki kompromis.Poåelo je time ãto smo na partijskomplanu legalizovali otcijepýeni poslaniåki

klub u crnogorskoj skupãtini umjesto da– nakon presude Vrhovnog suda na os-novu koje je dat legitimitet naãoj poli-tiåkoj partiji – sve koji su nas napustiliizbacimo iz poslaniåkih klupa u crnogor-skom parlamentu. Takoðe, ja sam æelioda Momira Bulatoviña ne eliminiãemokao predsjedniåkog kandidata pravnimparagrafima, nego politiåkom voýomgraðana. Zato sam u parlamentu kazao:izvolite, vi ñete bez obzira na presuduUstavnog suda Crne Gore - biti kandidatåiji god hoñete, jer hoñemo ne da vas un-aprijed eliminiãemo nego da vas porazi-mo. Takoðe, pokazali smo spremnost dazakaæemo do kraja maja i prevremeneparlamentarne izbore iako to nije naãpartijski interes. Mislim da smo ibrojnim drugim aktivnostima pokazivaliizuzetnu spremnost za traæeçe kompro-misa. Meðutim, sva ta spremnost bila jes druge strane tumaåena kao naãa sla-bost, pa su na bazi toga zahtjevi po- jaåani.

Jer ako su çihovi zahtjevi da dobijunovu ãansu na prevremenim parlamen-tarnim izborima, problem je rjeãiv. Viãe

sam puta rekao, a uz to i stavio potpis is-pod sporazuma sa opozicijom, åiji je sas-tavni dio obaveza da se do kraja maja or-

v

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



ocenama jednim od najsposobnijih ýudiu tom bloku razgovarali smo veåe predpoåetak protesta u Podgorici.

"VREME": Zaãto organizujete po-tencijalno opasne demonstracije is-pred Skupãtine Crne Gore?

PREDRAG BULATOVIÑ: Zato ãtoputem dijaloga nismo mogli da doðemodo kompromisa sa protivniåkom stran-om. Mi smo iscrpli sve moguñe varijanteu pregovorima, kako na skupãtinskomzasedaçu jesenas na Cetiçu, tako i to-kom åitavog decembra. Ciý nam je da sestvori demokratski ambijent u kojem ñese ãto hitnije razreãiti kriza, prevashodnoputem vanrednih parlamentarnih izbora.

Veñ je potpisan sporazum o odr-æavaçu parlamentarnih izbora umaju.

To je jedna fina manipulacija. Svedok se ne donese odluka o skrañivaçumandata Skupãtine i o zakazivaçu par-lamentarnih izbora – çih neñe ni biti.Nije ni reå samo o tome kad ñe bitiodræani, nego ko ñe da ih pripremi. Zato je vrlo vaæno da u privremenu vladu(åijeg ñe mandatara imenovati Milo Ðu-

kanoviñ kad preuzme duænost predsedni-ka Crne Gore, prim. R.N.) ne uðu ýudikoji su doprineli kraði predsedniåkih

Intervju: Predrag Bulatoviñ

Miloãeviñ kao zaklon

izbora. Moæemo da traæimo da ministarpolicije ne bude ponovo ålan vlade, za-tim ministri finansija, pravde i infor-

macija. Problem je i u Zakonu o bi-raåkim spiskovima kojeg je Skupãtinausvojila, a koji omoguñava fenomenalnukraðu.

Ako se zalaæete za kompromis, zaã-to su poslanici vaãe stranke napustiliSkupãtinu Crne Gore kao mesto pred-viðeno za voðeçe politiåkog dijaloga?

Zbog do kraja ogoýenog separa-tizma.Kad se u Skupãtini donese odlukada ne poãtujete odluke Saveznog suda,sutra vam ne treba ni savezna skupãtinaili savezna vlada koja po Ustavu vodispoýnu i unutraãçu politiku – mada vla-da i nije niãta znaåila sve ove godinezahvaýujuñi i Milu, i Momiru, i Slobi.

Suãtina je u tome da se mora suspen-dovati rezolucija o nepriznavaçusaveznih institucija (Rezolucija ougroæavaçu pravnog sistema SavezneRepublike Jugoslavije, prim R.N.) i dase moraju zaustaviti sve najavýeneradçe na promeni Ustava Crne Gore upogledu zaokruæivaça çene dræavnostidok se ne oformi nova Skupãtina.

Zaãto bi Skupãtina poniãtila legalnodonete akte?

Sve zavisi od protesta. Ako se okupidovoýan broj ýudi, videñe se da je fak-tiåko staçe drugaåije, da narodna voýa

S

a Predragom Bulatoviñem, pot-predsednikom politiåke grupacijeMomira Bulatoviña, i po mnogim

ganizuju prevremeni parlamentarniizbori. Nakon toga je i Skupãtina CrneGore odluåila da se izbori odræe od polo-vine aprila do kraja maja ove godine. Jasam ozbiýan åovjek i ne æelim da kom-

promitujem ni sebe ni ostale ýude kojisu uåestvovali u tome. Izbori ñe biti.Moja inauguracija je 15. januara, a ako je potrebno, 16. januara ñu oglasiti kadñe taåno biti izbori u maju. Dakle, touopãte nije sporno. Izborno zakono-davstvo pripremamo u dogovoru sa ko-mpletnom opozicijom, a skupãtinskimzakýuåkom smo pozvali politiåku gru-paciju Momira Bulatoviña da se ukýuåiu tu aktivnost. Danas smo primili i pred-stavnike OEBS-a, struåçake za norma-tivnu regulativu, koji su doãli da nampomognu da do kraja januara u Skupãtini

usvojimo izborni zakon koji ñe poåivatina evropskim standardima. Vlada jedonijela zakýuåak i obezbijedila pare dase formira elektronski biraåki spisak uCrnoj Gori i da konaåno, uoåi ovih izbo-ra, jednom za svagda skinemo to pitaçes dnevnog reda.

Meðutim, ono ãto traæi Momir Bula-toviñ ide u nerazum. On traæi da ja prih-vatim çihovu konstataciju da su pred-sjedniåki izbori neregularni i da im, vaý-da, ustupim mandat predsjednika koji sumi povjerili graðani Crne Gore. Vaýdabi trebalo da kaæem: gospodine Bula-

toviñu, izvolite predsjedniåki mandat, jervam ýepãe pristaje. Ne pada mi na pam-et. Izbori u Crnoj Gori su bili potpunoregularni. To se vidi iz suãtine çihovogprigovora kojim ne tvrde da je bilo nekihneregularnosti u åinu glasaça, nego utome ãto je glasalo 12 hiýada ýudi koje je Ustavni sud uveo u biraåke spiskove jer su imali to ustavno pravo. Vaýdaraåunaju da ti ýudi nijesu iskoristilisvoje pravo glasa da bi oni neãto tu prof-itirali, kao da je tim biraåima pisalo naåelu za koga ñe glasati.

I daýe sam apsolutno spreman datraæimo kompromis kroz sve razgovore,ali mora se znati o åemu razgovaramo.Ja sam i daýe predsjednik vlade, i daýesam odgovoran za red, za åuvaçe us-tavnog poretka, za meðunacionalnu tole-ranciju u Crnoj Gori. Momir Bulatoviñse veñ ponaãa kao åovjek koji nijedræavno-politiåki odgovoran. On je nos-ilac uliånog nasiýa.

Meni nije do loma, meni je do mira ido kompromisa da bismo doãli doreãeça koje ñe nam omoguñiti da se vra-timo redovnim aktivnostima u Crnoj

Gori i da se potpuno posvetimo pitaçusuãtinske demokratizacije i ekonomskograzvoja Crne Gore. s

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



traæi drugaåiji ambijent od onogstvorenog u Skupãtini. Onda ñe morati teakte da poniãte.

Da li vam je ciý da spreåite da MiloÐukanoviñ postane predsednik Crne

Gore?Mi çega ne priznajemo kao predsed-nika Republike i to je naãe pravo. Me-ðutim, mi neñemo spreåavati çegovu in-auguraciju. Neka bude taj dvorski cere-monijal na Cetiçu, neka se to odradi savelikim glamurom, ali on sa Cetiça tre-ba da se vrati, da proðe pored stotinuhiýada ýudi, da kaæe "ja sam vaã pred-sednik" i da sedne u zgradu Predsedniãt-va. Da vidimo i to.

Mi idemo pravnim putem, prekoSaveznog suda koji je veñ vratio stotinak– od ukupno 14 hiýada – presuda

Vrhovnog suda Crne Gore o upisivaçuu biraåke spiskove. Rad Saveznog sudamoæe da potraje joã mesec, pola godine

ili godinu i pitaçe predsednika do tadostaje nereãeno, ali ne æelimo da se okotoga bijemo.

Kako oceçujete realnu snaguvaãeg politiåkog bloka?

Kad bi se fer i poãteni parlamentarniizbori sad raspisali, bili bismo pojedi-naåno najjaåa stranka. Ne mogu datvrdim da bismo imali veñinu u parla-mentu, ali bismo joj se izuzetno prib-liæili.

Mnogo zavisi od toga ko ñe se kakoudruæiti. Grupacija Mila Ðukanoviña tre-nutno radi na razbijaçu Liberalnogsaveza putem prinude, policije, sile sciýem da tu jaku politiåku partiju pri-dobiju za koalicionog partnera. Ako biliberali samostalno izaãli na izbore, vrlo je moguñe da mi matematiåkom ras-

podelom dobijemo veñinu. Ako se ud-ruæe sa Ðukanoviñem, nama predstojiobaveza da razmislimo o stvaraçu pre-

dizbornog ju-goslovenskogbloka sa Na-rodnom stran-kom Boæidara

Bojoviña. Mo-æe se desiti daparlamentarniizbori preds-tavýaju iskazodnosa premazajedniåkoj dræavi, odnosno da seformira blok za uspravnu, dostojanstve-nu et cetera Crnu Goru koji bi obuhvatioMuslimane, Albance, Mila Ðukanoviña iLiberalni savez, dakle blok koji se krijepod firmom borbe protiv SlobodanaMiloãeviña – i jugoslovenski blok.

Mislite da se prvi pomenuti blok

stvarno ne bori protiv reæima Slobo-dana Miloãeviña?Mislim da ne. Milo Ðukanoviñ kaæe

ROKSANDA NINÅIÑVELIZAR BRAJOVIÑ

FOTOGRAFIJE:GORANKA MATIÑ

kujem da ovih nekoliko meseci do odræavaça prevremenih parlamentarnih izbo-ra bude u znaku çihove kvalitetne pripreme. Biñemo u prilici da u Skupštini CrneGore još jednom proðemo zakone koji definišu potrebnu infrastrukturu zaodræavaçe prevremenih parlamentarnih izbora. Pred nama je razgovor o na- jvaænijem zakonskom projektu vezanom za celu tu aktivnost – Zakonu o izboruposlanika i odbornika. Naravno, oåekujem i da politiåka grupacija Momira Bula-

toviña nastavi destruktivnu priåu koju vodi veñ mesecima. Meðutim, iskreno dakaæem, ne mislim da ñe ona više biti u prilici da bitnije destabilizuje scenu u CrnojGori. Bojkot skupštinskog rada od strane poslanika politiåke grupacije MomiraBulatoviña više bih tumaåila u funkciji stvaraça privida kod çihovog glasaåkogtela o çihovoj eventualnoj moñi na politiåkoj sceni Crne Gore. Osim toga, åiçen-ica je da je zakone koje je usvojila Skupština na prošlom zasedaçu vratio aktuelnipredsednik Republike Momir Bulatoviñ, sa obrazloæeçem da poslanici çegovepolitiåke grupacije imaju nameru da u ponovýenoj proceduri u Skupštini CrneGore pokaæu çihov odnos prema tim zakonskim projektima. Iz toga se moæe iz-vuñi zakýuåak da oni, u stvari, nemaju nameru da bojkotuju postupak donošeçazakona.

Na skupštinskom zasedaçu ñemo, dakle, moñi da åujemo sve moguñe argu-mente i naša je namera, zaista, da imamo najboýe moguñe zakone, posebno uodnosu na prethodno staçe. Namera svih ostalih parlamentarnih stranaka je da

obezbede demokratske, fer i slobodne izbore", kaæe za "Vreme" Milica Pejanoviñ-Ðuriãiñ, predsednik DPS-a.

Oåekivaça"Narednih dana i nedeýa uCrnoj Gori najpre oåe-kujem preuzimaçe duæ-nosti predsednika Repub-like Crne Gore i nadam seda ñe to proteñi u atmosferikoja je tom åinu i primere-na. Nakon toga sledi imen-ovaçe novog mandatara iformiraçe vlade koja trebada obavi vaæan deo posla ususret prevremenim parla-mentarnim izborima. Oåe-

da je protiv Milo-ãeviña zato ãto nemoæe da kaæe da jeprotiv Jugoslavije. Aon je sve ove godinedobro saraðivao satim istim reæimom.Inaåe, ako ñemo danapravimo upored-bu, Ðukanoviñ izu-zetno razvija sistemliåne vlasti i taj re-æim koji ovde gradi –ako uspe da ga gradi– klasiåan je ne-demokratski, poli-cijski reæim i poza-videñe mu mnogeautokrate.

Da li takva vaãa ocena treba dapokaæe Ðukanoviñevu bliskost sa Mil-oãeviñem?

Ne. Hoñu da kaæem da je tokom stu-dentskih demonstracija u Beogradu,proãle zime, Ðukanoviñ odjednom poåeoda pravi otklon od Slobodana, ne zboglokalnih izbora, nego zbog åiçenice da je veliki broj ýudi na ulicama i da Slo-bodan moæe da padne. Mi smo doãli saSlobodanom, i neñu da padnem sa çim –najmaçe sam ga pet puta åuo to da kaæe.

Da li ste se u pripremi ovog protes-ta dogovarali sa Socijalistiåkom parti- jom Srbije kao vaãim koalicionimpartnerom?

Oficijelne razgovore nismo imali. s

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


VREME s 17. JANUAR 199814

sve mnogo boýe funkcioniãe bez çihovihskalamerija na ulicama. Nema ãta da se pok-vari i zakråi prolaz, a nema ni buýuka ner-voznih ýudi na stanicama.

BITKA ZA "MINIMUM": Vinovnici

ovih dogaðaja su za to vreme sedeli usvojim garaæama i pogonima. Nisu stajali nakapiji spremni da se zakaåe sa kolegamakoji ne uåestvuju u ãtrajku, kao u septembruproãle, ili oktobru pretproãle godine. Ovogaputa mogao je da radi ko god je hteo, to suisticali lideri oba sindikata koji su organi-zovali ãtrajk, Samostalnog i Nezavisnog.Oni su samo odbili da obezbede da na uliceizaðe Zakonom o ãtrajku propisani mini-mum od 70 odsto raspoloæivih vozila (koli-ko je to u apsolutnom iznosu, niko nije umeosa sigurnoãñu da kaæe), a to, buduñi da sudve treñine zaposlenih u GSP-u çihovi ål-

anovi, niko drugi nije mogao da obezbedi.Åetiri vozaåa trolejbusa iz pogona "Dorñol"zaposlena na odreðeno vreme izvezla susvoja vozila na trasu, jer su se plaãili da ñebiti prve muãterije za otkaz. Upravni odborGSP-a je, meðutim, odluåio da nijedno vozi-lo ne izlazi u grad dok se ne obezbedi mini-mum radnog procesa, da usamýena vozila"ne bi uniãtili gnevni graðani". Tako je poåe-la bitka za "minimum". Grad ne nameravada zapoåne pregovore sa ãtrajkaåima dokoni ne poånu da poãtuju "minimum". Ãtra-

jkaåi svima jasno stavýaju do znaça danemaju nameru da iãta poãtuju, jer gradska

vlast ne poãtuje ni çihov "krvavi rad", nisopstvenu datu reå.

KRUNIÑEVO OBEÑANJE: Sve jepoåelo u novembru. Tada se Spasoje Kruniñ,pred pretçom reprize septembarskog kolap-sa, kada je zbog ãtrajka veñinskog Samostal-nog sindikata GSP-a prvi put zatraæio po-moñ republiåkog premijera Mirka Marjan-oviña, pismeno obavezao da ñe cenu rada uGradskom saobrañajnom preduzeñu pove-ñati sa 469 na 599 dinara i da ñe plate is-plañivati redovno. Sve bi bilo u redu da nijepristao da se nova plata obraåunava od po-åetka '97, pa je ispalo da je Grad radnicimagradskog prevoznika duæan 40 miliona di-nara. Ili od 700 do 3700 dinara po radniku.Svi radnici su, na izriåito insistiraçe gradskevlade, od uprave preduzeña dobili reãeça ukojima piãe da su te pare çihove. Åak je irok isplate precizno odreðen: 10. januar '98.Samostalni sindikat je ovaj datum prihvatio,i za 16. januar zakazao ãtrajk, za sluåaj dapare ne stignu do ugovorenog vremena. Saåitavim aranæmanom se tada sloæilo i ostalihsedam sindikata koji deluju u GSP-u. Dvanajveña, Samostalni i Nezavisni, kasnije suãtrajk pomerili za 12. januar. Sad se dug

Grada uveñao, jer i prvi deo decembarskeplate kasni veñ dve nedeýe. U åetvrtak 8. januara predstavnici gradskih vlasti odluåili

Posledçi ãtrajk GSP "Beograd"

Samo milicija

isplañivao samo rad u ãpicu, a 12. januara jevredelo raditi celog dana, do 23 sata. Tra-

jaçe procedure dobijaça dozvola za obav-ýaçe ove delatnosti, ãto je posao Gradskogsekretarijata za saobrañaj, skrañeno je sa parnedeýa na par minuta. U utorak je trasamaGSP-a pri kraju dana kruæilo veñ 186, a usredu je na beogradskim ulicama osvanuloåak 230 ovakvih vozila. Veñ se u utorak os-

etilo delovaçe konkurencije, pa su taksisti"Pinka" blokirali privatne autobuse na linija-ma 17 i 65.

Od ponedeýka je u operaciju prevozagraðana ukýuåeno i 21 vozilo MUP-a. Onipokrivaju linije 53 i 16. Prevoz je besplatan,samo se mora istrpeti to ãto svaki vozaå ima

jednog strogog asistenta, a poneki i dva. Dankasnije, oko pet popodne, pojavilo se i desetautobusa Vojske Jugoslavije, na linijamakoje od Zelenog venca vode ka Petlovombrdu i Bloku 45. Dan ranije Vojska je odbilada pomogne Gradu. Njihovi vozaåi, objasni-li su, imaju mnogo maçe plate, pa ipak ne

ãtrajkuju. Joã sad treba i da ih maltretirajuzbog tuðeg besa. Oni koji su bili kivni naradnike GSP-a izgleda da nisu primetili da

Uponedeýak 12. januara 1998, na ul-ice je izaãlo samo pet od 836 zdravihvozila GSP "Beograd", a u popod-

nevnom ãpicu nije saobrañalo nijedno. Vre-me je bilo lepo, pa su Beograðani peãaåili,vozili bicikle i vespe i intenzivno stopirali.Saobrañaj je æivnuo i zato ãto su svi automo-bili u voznom staçu bili u pokretu. Radili sui novokomponovani oblici javnog prevoza.

Na ulicama je bilo skoro hiýadu dvesta lin-ijskih taksija, dvostruko viãe no ãto je uo-biåajeno. Pa ipak je ponegde bilo i tuåe zaprazno mesto u "linijskom" taksiju. Nije bilomoguñe nañi ni prazan obiåan taksi, a taksis-ti bi toga dana taksimetre prodali budzaãto,samo da je neko hteo da ih kupi. Ali, to niko-me nije trebalo. Zato je saobrañajna milicijazauzela busiju u Francuskoj ulici, zaustavý-ala taksiste i slala ih na vanredni tehniåkipregled. Poveñao se i broj "divýaka".

Ali tek je najnovija pojava u pre-stoniåkom saobrañaju – privatni autobusi nalinijama GSP-a – doæivela pravu eksploziju.

U petak je ovu discpilinu upraæçavalo 46autobusa u privatnom vlasniãtvu, a u pone-deýak veñ 117. Do vikenda se privatnicima

vozi dæabeOni koji su bili kivni na radnike GSP-a izgleda da nisu primetilida je preko noñi ukinut monopol u jednoj javnoj gradskoj sluæbi

MIRNO I DOSTOJANSTVENO:Beograðani u policijskom autobusu

F O T O G R A F I J E :

D R A

Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


s VREME 1517. JANUAR 1998

su da se nagode sa Samostalnim sindikatom,kome su, istom prilikom kad i pare, obeñaliekskluzivna pregovaraåka prava. Objav-ýeno je da je dogovor postignut, te da ñe is-

plata razlike za proãlu godinu poåeti u sub-

otu 10. januara. Samostalni sindikat trebalo je da se uzdræi od ãtrajka. Nezavisni sindikatna pregovore nije ni pozivan. Njegovo ruko-vodstvo je odluåilo da ñe ãtrajka biti, bez

obzira na ponaãaçe samostalaca. Verovatnobismo bili suoåeni sa daleko neznatnijimãtrajkom da gradska vlada nije propustila da

u subotu ispuni ono ãto je prethodnog åetvrt-ka obeñala. Dogovoreno je da radnici GSP-a10. januara dobiju pola zaostatka, ali GSP,odnosno Grad, jednostavno nije imao do-

voýno novca, pa je poåeo isplatu svegaåetvrtine duga, i to samou åetiri od ãest GSP-ovihpogona. Radnici su odbi-li da tu crkavicu prime, asamostalci su obnoviliodluku o ãtrajku.

Sledeña dva dana suvodeñi komunalni admi-nistratori Beograda ku-kali i pretili. Kukali su daza isplatu duga nemajupara, da su u ponedeýakna æiro raåunu zatekli

triåavih pola miliona di-nara i da je tog prepodne-va stigao joã samo miliondinara. Uobiåajeni dnev-ni priliv novca na taj ra-åun je tri do pet milionadinara, pa im je da binamirili polovinu dugapotrebno bar sedam-osam dana. Rekli su daih GSP i inaåe koãta ða-vo i po, a ove godine ñeodneti skoro milijardudinara. Najveñi razlog za

tako visok ceh su baãprevisoke plate. Pretili susteåajem. Najviãe zbogneodræavaça "minimu-ma", ali i zbog toga ãto jeæiro raåun ovog predu-zeña blokiran veñ godinudana. Milan Boæiñ je up-ozorio da su se stekliuslovi za uvoðeçe pri-

nudne uprave, a potpredsednik gradskevlade Aleksandar Milutinoviñ da radnici kojine pripadaju nijednom od dva velika sindi-kata koji su najavili ãtrajk po zakonu ne

mogu ãtrajkovati, ãto znaåi da oni, u stvari,ne dolaze na posao, a za tri dana neoprav-danog odsustva sledi automatski otkaz. Mi-

lutinoviñ se posebno okomio na direktoraGladoviña koji je kriv jer nije obezbediominimum procesa rada i jer nije smesta ot-pustio sve ãtrajkaåe, ili bar kolovoðe. Glad-

oviña je, inaåe, na åelo GSP-a dovelaDemokratska stranka.Radnici su savrãeno mirno nastavili ãto

su zapoåeli. Incidenata nije bilo, iako su sepronosile glasine o unajmýenim siledæijamakoje bi trebalo da razbiju ãtrajk.

MANDIÑEV PREOKRET: U utorakuveåe je na sednici Upravnog odbora GSP-aPavle Gladoviñ podneo ostavku. Po çegovuglavu doãao je Bojan Dimitijeviñ, potpred-sednik gradske vlade zaduæen za kukaçe onedostatku para. Od Gladoviña je traæio davrati vozila na ulice, a kada je ovaj odgovor-io, ponavýajuñi, uostalom, reåi Milana

Boæiña izgovorene samo dan ranije, da se"ålanstvo sindikata otelo kontroli lidera",Dimitrijeviñ je zatraæio direktorovu ostavku.Revoltirani Gladoviñ je ostavku ponudio, ali

je stranaåki meãoviti Upravni odbor odbioda je prihvati i izabere mu naslednika.Ubrzo potom, Izvrãni odobr Skupãtine grada

je za "privremenog vrãioca duænosti" direk-tora proglasio predsednika Upravnog odbo-ra Vuåetu Mandiña. Reåeno je da on ima na-log da svim radnicima uruåi reãeça o radnojobavezi, joã iste noñi. Neodazivaçe radnojobavezi takoðe dovodi do automatskog ot-puãtaça.

Umesto toga, Mandiñ je sledeñeg jutra, usredu 14. januara, objavio da je formiraokrizni ãtab, koji traæi naåin da vozila vrati naulice joã istog dana. Pozvao je predstavnikeåetiri najveña sindikata na razgovor. Oni sumu saopãtili da viãe nisu u moguñnosti daupravýaju ãtrajkom i preporuåili da obiðepogone i odræi zborove na kojima bi ýudimaobrazloæio svoje predloge. Milan Simiñ kaæeda na ovom satanku nije bilo reåi ni o Glad-oviñu ni o radnoj obavezi. Dodao je da jeåuo da su reãeça o uvoðeçu radne obavezespremna, ali da misli da se radnici na to neñe

obazirati, veñ ñe ãtrajk nastaviti do ispu-çeça zahteva. s

ZORAN B. NIKOLIÑ

"IMA LI MESTA?": Haos na Zelenom vencu "IMA LI LJUDI?": Haos na Brankovom mostu

SAM SVOJ MAJSTOR: Preduzimljivi Beograðanin u akciji

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



U P R O D A J ISpecijalno izdanje nedeljnika

"Vreme"

Jedini domañi interdisciplinarni åasopis za politiåku teor-iju i praksu koji u svojim koricama sabira znanja iz poli-tikologije, filozofije, sociologije, istorije, ekonomije,antropologije i drugih druãtvenih i humanistiåkih nauka.

Prvi struåni åasopis u (naj)novijoj Jugoslaviji koji je doæi-veo svojevrsnu zabranu!

Uprkos nedavnom smenjivanju zbog "prevelikog tala-sanja", "neopreznosti" i "nekooperativnosti" spram - ...(ne)zna se koga / åega, stara redakcija u punom sastavu(Vladimir Cvetkoviñ, Slobodan Antoniñ, Ðorðe Vukadi-noviñ, Srbobran Brankoviñ, Zoran Stojiljkoviñ) nastavlja

da radiU NOVOJ SVESCI STARO-NOVOG ÅASOPISA,na 230 stranica, izmeðu ostalog moæete proåitati:

TEMA BROJA: SAVREMENE TEORIJE DRÆAVE (S.Brankoviñ, P. Danlijvi i B. O'Lijri, L. Brust i D. Stark, P.Evans, S. Samardæiñ - o glavnim konceptima modernedræave, o evropskoj novoj desnici, o dræavi kao "stoplje-noj autonomiji", o strukturnim promenama u zemljamaistoåne Evrope, o moguñnostima konstituisanja Evropskeunije kao transnacionalne zajednice...)

NARUDÆBENICAOvim neopozivo naruåujem:

Åasopis "Nova srpska poliiåka misao" po ceni od50 dinara, kom.

naruåilac

PTT broj, mesto, ulica i broj

telefon

Ovu narudæbenicu zajedno sa potvrdom o uplati na æiroraåun NP "Vreme", broj 40804-603-2-2031530 ili

40804-603-8-2031530 poslati na adresu "Vreme",Miãarska 12-14, p. fah 257, 11000 Beograd. Informacijena telefon 011/3234-774

¡¡¡¡¡traæi producentemoguñnost dobre zarade

uslovi:- komunikativnost- strani jezici- rad na kompjuteru

Pismene prijave poslati na adresu: VREME MARKETINGMišarska 12, 11 000 Beograd

sa naznakom za konkurs

VREME MARKETING

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Srbi i Kosovo

Ni na nebuni na zemýiOstaje tuæan utisak da se sudbinom kosovskih Srba manipuliãe nanaåin sliåan onom iz 1987, s tim ãto se ulog u toj igri drastiåno smaçio

put, meðutim, izgleda nema nikoga da jeprihvati. Ovo dobro ilustruju kontroverzekoje prate ponovno aktiviraçe "Boæura",organizacije koja je svojevremeno åinila tvr-do jezgro "antibirokratske revolucije", oba-

rajuñi "autonomaãe i foteýaãe" od NovogSada do Æute Grede, i pretila da isto uåini uLjubýani. Uoåi poåetka rata, "Boæur" sesamoraspustio, uz ocenu da je bezbednostsrpskog i crnogorskog naroda na Kosovupreãla u sigurne ruke dræave. Sada se Kec-manov pokuãaj da organizuje reprizu "do-gaðaça naroda" doæivýava kao ciniånaMiloãeviñeva igra åiji je ciý da se kosovskiSrbi spreåe da uzmu uåeãña u odluåivaçu osopstvenoj sudbini. "Kecman je od poåetkaradio za Miloãeviña na razbijaçu srpskogpokreta na Kosmetu", rekao je za RadioB92 Miroslav Ãoleviñ, nekadaãçi Kecma-

nov saborac, komentariãuñi vaskrs "Boæu-ra". Ãoleviñ, koji danas æivi u Niãu, blizak jeSrpskom pokretu otpora Momåila Trajk-oviña, nekadaãçeg visokog Miloãeviñevogpokrajinskog funkcionera koji se 1992. od-metnuo od reæima i koji u saradçi sa epis-kopom raãko-prizrenskim Artemijem godi-nama pokuãava da predstavi svoju organiza-ciju kao autohtoni glas Srba sa Kosova, avan Miloãeviñeve kontrole. Nevoýa je u to-me ãto je veñina preostalih Srba sa Kosova

do te mere zavisna od reæima da je takavpokuãaj od poåetka bio osuðen na neuspeh –Trajkoviñev pokret na proãlogodiãçim par-lamentarnim izborima nije uzeo nijedno po-slaniåko mesto.

Sada Ãoleviñ i Trajkoviñ tvrde da Kec-

man kroz vaskrsavaçe "Boæura" pokuãavada poseje razdor meðu kosovskim Srbima iukrade im politiåku inicijativu. Kecman, sa

v

Uutorak 13. januara, u dvoriãtu os-novne ãkole "Aca Maroviñ" u Koso-vu Poýu, odræan je miting Srba i Cr-

nogoraca protiv terorizma i iseýavaça neal-banskog stanovniãtva sa Kosova. "Hoñemoda kaæemo da postojimo, da smo ugroæeni ida se odmah spreåi nasiýe nad nama", poru-åio je Miodrag Miletiñ iz Lipýana u imeudruæeça "Boæur", koje je organizovaloskup. Predsednik "Boæura" Bogdan Kecmangovorio je o "balistiåkim bandamakoje zastraãuju srpski æivaý i teraju gana seobu", dok su okupýeni uzvikiva-

li "Uhapsite teroriste" i "Hajdemo uDrenicu". Na kraju su najavýeni novimitinzi ãirom Kosova, uz poruku dañe se, prema potrebi, pribeñi i "dru-gim sredstvima".

AKTIVIRANJE "BOÆURA":Dogaðaçe naroda? Ne baã. Najpre,odziv je bio katastrofalan, jer seumesto oåekivanih nekoliko hiýada,na mitingu pojavilo svega par stoti-na ýudi. Skup je po planu trebalo dapoåne u pet do dvanaest, ali je oz-vuåeçe stiglo tek posle tri, do kadase viãe od polovine naroda raziãlo.Posebna blamaæa usledila je nekoli-ko sati posle mitinga, kada se grupaålanova "Boæura" iznajmýenim au-tobusom zaputila u Podgoricu dauveliåa demonstracije pristalicaMomira Bulatoviña i poruåi Skupã-tini Crne Gore da su "Crna Gora iSrbija jedna familija". Njih su kod Roæajazaustavili crnogorski policajci i uz izgovorda je autobus tehniåki neispravan vratilinazad na Kosovo. "Uzeli su nam liåne kar-te, a jedan u civilu, kad je video odaklesmo, gnevno je rekao ’Znam ja ko ste i ka-

kvi ste vi’", priåao je posle jedan od uåes-nika, opisujuñi dogaðaj.Ovaj najnoviji u nizu neuspeãnih poku-

ãaja kosovskih Srba da skrenu paæçu jav-nosti i dræave na svoj poloæaj moæda ne bizasluæivao naroåitu paæçu da nema iz-vesne simbolike. Naime, dvoriãte OÃ "AcaMaroviñ" je baã ono mesto gde je pre neã-to viãe od deset godina Slobodan Milo-ãeviñ izgovorio åuvenu reåenicu "Od sadniko ne sme da vas bije" i otpoåeo pohodka srpskom tronu. Ono ãto je usledilo –slamaçe autonomije, uspostavýaçe åisto

srpske lokalne administracije pod gotovoapsolutnom kontrolom Beograda i, konaå-no, krvavi raspad SFRJ – ustoliåilo jeMiloãeviña kao jednog od kýuånih igraåana Balkanu, ali je usput dovelo do dras-tiånog poveñaça tenzije u pokrajini. Sada,

kada su odnosi sa Hrvatskom normalizo-vani a sukob u Bosni maçe-viãe saniran,lopta se ponovo vraña na Kosovo. Ovaj

SLAB ODZIV: Kosovo Polje,13. 1. 1998. F

O N E T

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



"Z

svoje strane, kaæe: "Mi niãta ne krijemo –’Boæur’ ima podrãku predsednika Milo-ãeviña". Prema Kecmanu, Miloãeviñ je tusvoju podrãku i liåno izrazio u razgovorusa desetoålanom delegacijom "Boæura" u

ponedeýak 12. januara. Problem je u to-me ãto u zvaniånim medijima nema ni-kakve potvrde da se taj susret dogodio,dok "Veåerçe novosti" åak piãu da Milo-ãeviñ, koji je tog dana imao pune ruke po-sla ubeðujuñi Krajiãnika i Plavãiñku da sedogovore oko nove vlade RS, nije imaovremena za Kecmana, pa je razgovor sapredstavnicima "Boæura" prepustio Milo-miru Miniñu.

ÆETONI: Moæda je najobjektivnije tu-maåeçe ovih previraça na politiåkoj scenikosovskih Srba dala Jorgovanka Trajkoviñ,koja tvrdi da se radi o poåetku åistke unu-

tar kosovskog SPS-a. Prema çenim reåi-ma, osnovni ciý Kecmanovog pokreta jeuklaçaçe Vojislava Æivkoviña i MiodragaSamardæiña, predsednika i potpredsednikasocijalista za Kosovo. "Usput, reæim seplaãi da nezadovoýstvo Srba na Kosovu nedobije neæeýeni tok i putem ’Boæura’ hoñeda kanaliãe i kontroliãe to nezadovoýstvo",

kaæe ona. Ova teza ima smisla, pogotovoako se sagleda u svetlu korupcionaãkihafera koje su uoåi Nove godine izbile naKosovu, o åemu je "Vreme" pisalo u proã-lom broju.

Ostaje tuæan utisak da se sudbinom ko-sovskih Srba manipuliãe na naåin sliåanonom iz 1987, s tim ãto se ulog u toj igridrastiåno smaçio: æetoni sa kojima senekada igralo "va bank" danas su samopolitiåki sitniã o koji se otimaju mali igraåii kibiceri. U Beogradu se sve åeãñe moguåuti razne inicijative o podeli i regionaliza-ciji Kosova, åijim bi usvajaçem problemnavodno bio reãen na lak i brz naåin.

Zajedniåko svim tim inicijativama i kar-tografskim naporima jesu dve stvari: prva je da bi u srpskim rukama trebalo da os-

Makedonija i OVK

Bombe

bodilaåke vojske Kosova – u najmaçuruku je zaskoåilo priznavaçe odgovornos-ti za seriju bombaãkih napada na ovdaãçedræavne institucije, u pomenutom ukazaçufantomskih oslobodilaca. Joã u novo-godiãçem broju priãtinãke "Koha ditore",

Arben Dæaferi, lider opozicione, a za nekeukuse i radikalne Demokratske partije Al-banaca, ustvrdio je kako u Makedonijinema ogranaka OVK-a. Ukratko, izademonstriranog nasiýa na Kosovu pos-ledçih meseci, stajala su priznaça, daklekonkretna adresa koja je preuzela odgo-vornost. Toga u Makedoniji nije bilo, znaåinema ni ogranaka pomenute Vojske. Samokoji dan posle, ista je adresa overila ek-splozije pred sudom u Gostivaru, ipolicijskim stanicama u Kumanovu iPrilepu. Sluæeñi se formalnom logikom, nanaåin kako to åini Dæaferi, ne bi trebalo daima nikakvih dilema oko toga da li uMakedoniji ili iz çe deluju oruæani mili-tanti koji su se nazvali Oslobodilaåka vojs-ka Kosova. Zanimýivo je primetiti dazvaniånici u Skopju, verovatno ne samozbog viãednevnog praznovaça, naprostookreñu glavu od same pomisli da ovde –ipak – postoji neãto kao "tamo neka vojs-ka". Na saopãteçe Glavnog ãtaba OVK-a,ãto ga je poåetkom proãle nedeýe preneoFrans pres, dok nastaje ovaj tekst, nije biloreakcija iz nadleænih dræavnih organa nitiod visokih funkcionera. Ukoliko se,

naravno, izuzme Vladin portparol ZoranIvanov koji je ustvrdio da istraga nije ukazala kako postoji povezanost izmeðu di-

onu Dva"- kako je Makedonija im-enovana u kontroverznom saopãte-çu broj 41 Glavnog ãtaba Oslo-

na sudU Makedoniji, po reåimaTomislava Åokrevskog,ministra policije, delujualbanske grupe "formirane sone strane granice"

tanu oni delovi Kosova na kojima se nalazeprivredni resursi i\ili kulturno-istorijskispomenici; druga je da uzimaju kao zdravoza gotovo da bi kosovski Albanci, kojisvoje zahteve za nezavisnoãñu od Srbije

podupiru ustavnim poloæajem koje je Kos-ovo kao celina imalo u okviru bivãe SFRJ,pristali da uzmu sve ãto im se ponudi.

Ovakve inicijative predstavýaju sasvimmali pomak u srbijanskom javnom mçe-çu, u kome je donedavno dominirao stavda Albancima ne treba dati baã niãta, ili biih trebalo kolektivno proterati preko Prok-letija, a tehniåki gledano imaju otprilikeiste ãanse za uspeh. Koliko je takozvanasrpska elita odvojena od stvarnosti kad je oKosovu reå dobro se vidi iz recepta koji jepre neki dan izloæio Aleksa Ðilas, inaåeåovek nespornog intelektualnog pedigrea.

Ðilas smatra da bi pojedinim delovima Ko-sova trebalo dati autonomiju, s tim ãto bisrpski kulturno-istorijske spomenici mora-li dobiti "eksteritorijalni status, kao ambas-ade". U sluåajevima gde to ne bi funkcion-isalo, "moderna tehnologija nudi reãeçe:sve se moæe, kamen po kamen, preseliti nasigurno", kaæe Ðilas, citirajuñi stih De-

sanke Maksimoviñ "Graåanice, ãto se nevozdigneã?".

Za to vreme, jedini åovek koji zaistamoæe da donese neku odluku o poåetkureãavaça kosovskog problema ñuti u svojoj rezidenciji, odbijajuñi da javno priznada problem uopãte postoji. Istini za voýu,nedavni pristanak vlasti SRJ da visokiameriåki izaslanik Robert Gelbard konaå-no poseti Priãtinu predstavýa korak napredu odnosu na dosadaãçi stav da meðunar-odna zajednica nema ãta da traæi na Koso-vu. Da li je tu reå o pripremi terena zabuduñe ozbiýne pregovore pod ameriåkimpatronatom, o åemu se sve viãe ãuãka, ili

samo o joã jednoj zakasneloj polumeri,videñemo vrlo brzo. s

DEJAN ANASTASIJEVIÑ

Dvoriãte OÃ "AcaMaroviñ" je baã

ono mesto gde je

pre neãto viãe oddeset godinaSlobodan

Miloãeviñ izgovorioåuvenu reåenicu"Od sad niko ne

sme da vas bije" iotpoåeo pohod ka

srpskom tronu F O N E T

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



verzija i OVK-a. Policija, sa svoje strane,uporno insistira na tome da su diverzijeizazvane domañim eksplozivima, kao da ñeto samo po sebi sugerisati da su i pod-metaåi ovdaãçi. Zanimýivo je da na pot-puno istoj talasnoj duæini razmiãýaju i,usudiñu se reñi, neutralni eksperti za teror-izam koji forsiraju varijantu po kojoj subuku oko jedne sudnice i dveju policija po-digli domañi "desperadosi". Uz minimalnukoncentraciju, moæe se zakýuåiti kako za

razumevaçe problema nije presudan do-micil terorista, nego stvarna poruka ili, joãboýe, krajçi ciý, barem na prvi pogled,sinhronizovane akcije usmerene premazvaniånim institucijama.

GRANICA: Uostalom, granica kojarazdvaja (ili, boýe, spaja) Kosovo i Make-doniju ne bi se mogla smatrati prevelikompreprekom za svakodnevnu fluktuacijuýudi najrazliåitijih namera. Svima je, istotako, dobro poznato da sa obe strane gran-ice postoji viãe nego relevantan broj åak iveoma ozbiýnih i uticajnih politiåara kojine kriju kako se albansko pitaçe moæe (imora) reãavati integralno. Ovo, opet, znaåii – istovremeno. Neke åiçenice u vezi saKosovom jednostavno teraju na raz-miãýaça o sveobuhvatnom i svealban-skom angaæmanu oko kýuånog nacional-nog problema. Takoðe, izvesni dogaðaji uMakedoniji sugeriãu kako meðu domañimAlbancima, jednako kao i meðu kos-ovskim, postoji dovoýno onih koji bioberuåke prihvatili neku radikalniju opcijuu razreãeçu meðunacionalnih protiv-reånosti. Problem kritiåne mase, kad suovakve stvari u pitaçu veoma je delikatan

i teãko ga je kvantificirati. Naravno, nijenakana ovoga teksta da uputi kako je pos-tojaçe ogranaka – ili ako hoñete OVK

uopãte – izvesno, ali nije na odmet podseti-ti kako su makedonski zvaniånici povre-meno potceçivali neke procese u al-banskom politiåkom korpusu i tako gener-irali veoma neprijatne posledice. Pomalozbuçujuñe ovde deluje joã jedna åiçenica.Kao u biblijskoj priåi, naime, na poåetkubeãe reå. Dakle, dok javno nije bilokonkretnih tragova OVK-a, skopskinedeýnik "Puls", nedavno rekonstruisaniçusmagazin sve znaåajnijeg tiraæa i utica-

ja, objavio je tekst "Skladiãte svealbanskeilegale", prepun podataka, analiza, skicaorganizacione strukture, pa åak i imena,koji jednostavno sugeriãe ono ãto ñe senekoliko dana kasnije samoobnarodovati.Mora se, meðutim, podsetiti kako strukturaovoga ãtiva, te poneka, iz drugog "medija"pobegla stilska figura, dade da se naslutikako je tekst, inaåe potpisan od strane "is-traæivaåkog tima Pulsa", zapravo os-miãýavao neki za predmetnu materijumnogo kompetentniji "istraæivaåki tim".Kasnije ñe analize, verujem, pokazati ukakvoj je sve to vezi sa jednim nedavnimistupom Tomislava Åokrevskog, ministrapolicije, pred poslanicima makedonskogparlamenta. Profesor Åokrevski, koji uprincipu ne govori kad nema ãta reñi, upo-zorio je poslanike na ozbiýnu situaciju uZapadnoj Makedoniji koja nastaje pod uti-cajima iz Albanije i sa Kosova. U Make-doniji, rekao je tom prilikom ministar, de-luju organizacije formirane sa one stranegranice. Policija i obaveãtajne sluæbe imajusve podatke, imaju imena, ali zbog rovitepolitiåke situacije ne moæe s çima iziñi u javnost, da ne bi pravili joã veñe probleme.

Vrag ñe ga sad znati da li su potom moñnii dobro organizovani "kosovski oslobodio-ci" iz ministrovih reåi i "Pulsovog" teksta

stekli "obaveãtajne" podatke kako immakedonske i srbijanske vlasti, "u sade- jstvu" staju na rep, ãto se u "saopãteçu41" navodi kao razlog upozoravajuñiheksplozija. Ili su, pak, grupici zane-

seçaka, kojima se priåa uåinila zgodn-om, eksplozije u Gostivaru, Prilepu i Ku-manovu dobro doãle u reklamne svrhe.

PRINCIPI I BOMBE: A moæe bitida su u pravi i oni posmatraci koji apso-lutno sumçaju u autentiånost izvorakad je saopãteçe broj 41 u pitaçu. Kaobezbroj puta dosada, u nekim sekrugovima pojavýuje neverovatnapaleta spoýnih i domañih neprijateýakoji svaku priliku koriste za destabiliza-ciju Makedonije. U ovom kontekstu jeneizostavna srbijanska policija koju uigru uvodi skopski dnevnik na al-

banskom "Flaka i vlazerimit". Ãto se al-banskih politiåara iz Makedonije tiåe,oni iz Partije demokratskog prosperite-

ta, inaåe koalicioni partneri u Vladi, jedna-ko, kao i çihove makedonske kolege, zasada mudro ñute, ãto se ne bi moglo reñi zapojedince iz veñ pomenute Demokratskepartije Albanaca. Sa te strane, doduãe, bilo je principijelnih osuda terorizma, ali je izjava visokog partijskog funkcionera IlijazaHalimija "Novoj Makedoniji" unijela dostazabuna, a i uznemirenosti u ovdaãçu jav-nost. Bombaãki napadi su, veli Halimi,"posledica neprincipijelne politike ãto je

vodila aktuelna vlast, osobito na poýumeðunacionalnih odnosa. Normalno je dañe jedna takva politika voditi premaovakvim stvarima. No, nije naãe da cenimoopravdanost ovih akcija". Mada ñe Haliminapomenuti da je çegova partija spremnasve protivreånosti reãavati kroz dijalog,åini se kako, ipak, nije normalno da jedanfunkcioner åija partija, prema rezultatimaposledçih lokalnih izbora, kontroliãe bar-em polovinu ovdaãçe albanske populacije,proglasi "normalnim" praktikovaçe ra-zornih i ubilaåkih sredstava u politiåkesvrhe. "Normalizacija" politiåkog teroriz-ma mogla bi znaåiti i çegovo prizivaçe, ato bi onda bio i konaåni krah kakvog-takvog dijaloga i, u najveñem broju sluåa- jeva, obostranog uzdræavaça od radikalnihzahvata u meðunacionalnim odnosima.Ukoliko je, dakle, razlog postojaça Oslo-bodilaåke vojske Kosova, bez obzira na tokolika ona bila i kakva joj je organizacionastruktura, sintetizirano nezadovoýstvo"miroýubivom" politikom kruga oko Ibra-hima Rugove, onda je i çen odraz u make-donskom ogledalu nastao u krugovima kojinisu zadovoýni trasom kojom se ovde ima-

ju kretati makedonsko-albanski odnosi. Uzto, joã su i nestrpýivi. s

BUDO VUKOBRAT

ISTORIJA SUKOBA: Milicija i Albanci u Tetovu, 9. jul 1997. F O N E T

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Miloãeviña. Tamo su se dogovorili da novuvladu formiraju SDS, SRS, SNS i socijal-isti RS, da mandator bude Mladen Ivaniñ,da najznaåajnije i do sada najspornije re-sore – ministarstvo policije, trgovine i fin-

ansija – dobije SDS.Svi zajedno sloæili su se, navodno, sMiloãeviñem kako je "sramota izdati na-cionalni interes i praviti koalicije sa Musli-manima".

Da li je Miloãeviñ zaista uspeo dapomiri do sada nepomirýivu Plavãiñkinu iKrajiãnikovu opciju, odnosno pribliæi Palei Baçaluku znañe se veoma brzo. U meðu-vremenu, kroz RS je protråao i RobertGelbard, koji bi trebalo da overi sve dogo-vore i ponovo pripreti – ako neñete sami daizaberete vladu i premijera, uåiniñe to Kar-los Vestendorp.

Samo nekoliko dana pre sedaça nanovo Miloãeviñevo kanabe u Belom dvoru,izgledalo je da pomireça ne moæe biti i dañe SDS i radikali ne samo bojkotovatiMladena Ivaniña, veñ moæda formirati isvoju paralelnu vladu. Uoåi lomýeçaslavskog kolaåa u Bråkom (9. januara naDan RS), Krajiãnik je energiåno odbijaosvaku pomisao na eventualno pomireçe.

Za çega je svaki razgovor bio zavrãenonog trenutka kada je predsednika RS im-enovala mandatara. Ubrzo potom su seKrajiãnik i Plavãiñeva povukli na razgovor"udvoje". I neãto kasnije, Krajiãnikovomiãýeçe umnogome se razlikovalo odonog iznetog pre lomýeça slavskogkolaåa: "Velika je odgovornost zbog naãihfunkcija i sticaja okolnosti na meni i gos-poði Plavãiñ. Danas smo konstatovali da jevrlo nuæno da se svakako naðe rjeãeçe idonesu odluke. Naãi prijateýi iz stranakasu imali sastanak i moæda ñe odreðene raz-like postojati i poslije çega. Ali mi ñemose potruditi da na zasjedaçu skupãtineiznaðemo rjeãeçe koje ñe zadovoýiti sve".

Uprkos Krajiãnikovom optimizmu,SDS i radikali ni posle Bråkog nisu ni za

pedaý odstupili od svojih prvobitnihzamerki na raåun novog mandatara i çe-govog sastava Vlade. Aleksa Buha je prezasedaça Skupãtine bio kategoriåan:"Kada se sve sabere, gospodin Ivaniñ bitrebalo da vrati mandat. Uostalom, on jenama rekao da ñe ukoliko ne bude imaopodrãku SDS-a i radikala, vratiti mandat.Ta podrãka neñe uslijediti i vjerujem da ñeIvaniñ vratiti mandat".

Ivaniñ se latio teãkog zadatka, ali jemalo verovatno da ñe vratiti mandat. Po-leðinu mu osiguravaju, osim Miloãeviña, ipredstavnici meðunarodne zajednice. Na

dan "bråanskih dogovora", Kontakt-grupa je u Vaãingtonu donela odluku da Ivaniñmora da dobije zeleno svetlo kao mandatar.

Kako se formira vlada RS

Uz pomoñsvetog StevanaIzgleda da je S. Miloãeviñ pomirio Pale i Banjaluku. To znaåi ida ñe premijer biti Mladen Ivaniñ

alo Vestendorp i malo viãeMiloãeviñ, i RS mogla bi krajem

ove nedeýe da dobije novog

u Bijeýini najzad zavrãili konstitutivnusednicu novog Parlamenta, svi vaæni igraåi

na politiåkoj sceni RS, predvoðeni Biýan-om Plavãiñ i Momåilom Krajiãnikom,poæurili su u Beli dvor kod SlobodanaM

premijera, odnosno vladu nacionalnog jed-instva. Proãlog ponedeýka uveåe, poãto su

R E U T E R S

OPASNA "BABA": BiljanaPlavãiñ, Bijeljina,

27. decembar 1997.

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Ko je Mladen IvaniñMladen Ivaniñ roðen je 16. septembra 1958. godine u San-

skom Mostu. Zavrãio je Ekonomski fakultet u Baçaluci 1981.godine. Magistrirao je u Beogradu na temu "Protivrjeånostirobne proizvodçe u sistemu udruæivaça rada i sredstava". Dopoåetka najnovijeg rata bio je ålan u Predsedniãtvu BiH. Naizborima 1995. bio je protivkandidat Momåila Krajiãnika zamesto ålana u Predsedniãtvu BiH, i od tada se zvaniåno povukaoiz politike. I pored toga uvek je prisutan uçoj, na samom vrhu, iako ne pripadanijednoj politiåkoj stranci. Mnoge od çihgotovo da se otimaju o Mladena Ivaniña.SDS i radikali ga optuæuju da je "Biýin",socijaldemokrate i liberali ga svojataju, dok je on bio kandidat socijalista u trci sa Kra- jiãnikom.

Ivaniñevi prijateýi u "povereçu" priåa-

ju da novi mandatar predsednicu Srpskebaã mnogo i ne ceni. Kada govori oPlavãiñki, Ivaniñ se oslaça na veñ izraubo-vanu politiåku frazu, iza koje se u pos-ledçe vreme kriju mnogi u definisaçu sta-va prema predsednici RS. "Istina, ja uvaæa-vam predsjednika Republike kao institucijukoja predstavýa dræavnost RS, ali se ipak unekim elementima ne slaæem s çom", objasnio je prirodu odnosa sa Plavãiñevom Ivaniñ. S druge stranedobri poznavaoci ovdaãçih prilika smatraju da je Ivaniñ upravoåovek kakvog Biýana Plavãiñ treba – moderan, ceçen na Za-padu i sa dobrim samoizgraðenim vezama.

Za mnoge je Ivaniñevo prihvataçe ponuðene funkcije ravno

avanturi. On sam se nalazio u kombinacijama mnogih stranaka joã od 1995. godine, ali ih je sve odbacivao uz lakonsko iz-viçeçe da ne æeli da se bavi politikom. Sam Ivaniñ kaæe da se na

ovaj teæak korak odluåio kako bi spasao Republiku Srpsku. Zasebe kaæe da je "Srbin, ali liberalni", ne onaj koji "srbuje nasva zvona".

Uoåi odluåujuñeg konsultativnog sastanka u Bråkomproãlog petka, Mladen Ivaniñ se, saznajemo iz pouzdanih iz-vora, sastao u Beogradu sa Slobodanom Miloãeviñem. Istom

sastanku prisustvovali su i Momåilo Krajiãnik i Æivko Radiãiñ.Samo neupuñene u prirodu veza izmeðu Ivaniña i

Miloãeviña ovaj susret je iznenadio. Jedan od retkih ýudi izBiH koji Miloãeviñu nije zalupio vrata bio je upravo Ivaniñ.

Imenovaçe Ivaniña za mandatara, tvrde up-uñeni, najmaçe potiåe od Plavãiñeve. Bora-vak u Edinburgu, eventualno novi premijerSrpske prekinuo je na "Slobin telefonskipoziv", smatraju çegovi bliski ýudi. Isti kaæuda je Miloãeviñu zapreñeno da bi mogao daizgubi Kosovo ukoliko ne dovede u red "Srbes onu stranu Drine". Isto miãýeçe zastupa ubaçaluåkom "Reporteru" i liderDemokratske stranke za Baçaluku i KrajinuNikola Ãpiriñ: "Zvaniåni reæim s onu stranuDrine lagano pere ruke od Republike Srpske,forsirajuñi Srpski narodni savez i çegovogpredsjednika, a slabeñi SDS, radikale i soci- jaliste, kako bi graðanima u SRJ objasnili dane postoji dovoýno jaka stranka preko kojeoni mogu da utiåu na zbivaça u RS. Na kraju ñe isti reæim, peruñi sebe, optuæiti SNS i

Biýanu Plavãiñ za sudbinu Srba u RS, koja sve bræe koraåa kaunitarnoj Bosni. Åak i kod konstituisaça ove Skupãtine, pa ivlade nacionalnog jedinstva gospodina Ivaniña, prsti naãe mat-ice duboko su upleteni". "Ivaniñevi ýudi" kaæu da on u svakodoba moæe da uãeta kroz Slobina vrata. Ivaniñ je jednostavno

pragmatiåan, u smislu da "Miloãeviñ nema toliko snage nadçim, koliko on ume da iskoristi ono ãto mu Miloãeviñ moæeda donese". s

I dobio ga je. Dragan Kaliniñ ga je prvi putna sednici Skupãtine oslovýavao reåjumandatar, a sve vreme je upozoravao po-slanike da ñe, ukoliko se ne dogovore i neizaberu neophodno rukovodstvo, to u çi-hovo ime uåiniti Karlos Vestendorp.

Na drugoj strani, Vestendorpove i Ãu-maherove pretçe takoðe su imale efekta.Istina, vlada nije formirana, ali je u glava-ma politiåara ostala da lebdi moguñnost"savremenog uvoðeça protektorata". Danuoåi zasedaça Skupãtine u Bijeýini, Kar-los Vestendorp, visoki predstavnik za BiH,doleteo je u Baçaluku gde se susreo sanovim mandatarom. On je podræao inicija-tivu Kontakt-grupe da Skupãtina RS nabijeýinskom zasedaçu potvrdi imen-ovaçe Mladena Ivaniña. "Formiraçe vla-de i poåetak çenog rada preduslov su daveñ odobrena ekonomska pomoñ meðunar-odne zajednice nameçena RS poåne dastiæe i da novi programi obnove i razvojapoånu da se realizuju", stajalo je u Vesten-dorpovom saopãteçu.

Zasedaçe parlamenta nije donelo novuvladu, ali ñe ostati upamñeno po bogatom

psovaåkom reåniku poslanika i istupimapredsednika Kaliniña, koji je poslanike iz-vodio svakih pet minuta napoýe, kako biim saopãtio ono ãto "javno ne sme dakaæe". Ivaniñu je ostalo da se konsultujeposle zasedaça odvojeno po poslaniåkimklubovima: sa SDS-om i radikalima, po-tom SNS-om, socijalistima i Dodikovimsocijaldemokratama (koje je "utrpavao"kako stigne s obzirom na to da nemaju po-

slaniåki klub), dok je strankama iz Ko-alicije za jedinstvenu i celovitu BiH os-tavýeno da vide koji termin im odgovara.

KO JE KOGA KUPIO: Pre zaseda-ça Skupãtine u javnosti su inaåe pomi-çane i velike sume novca nuðene, navod-no, pojedinim poslanicima iz Federacije daglasaju protiv Ivaniña. Dragutin Iliñ, pot-predsednik socijalista, prvi se oglasio izjavom da su SDS i radikali kupili tri po-slanika iz "federalnih stranaka", te datako imaju neophodnu veñinu koja imomoguñava da obrazuju vladu. Brojne ãpe-kulacije oko potrebne veñine nikako nisumimoiãle stranke BiH predznaka – ali je zasrpsko uho u svakom sluåaju bila bezbolni-

ja varijanta åuti da su SDS i radikali"kupili" tri glasa, nego da je Plavãiñkin ta-bor kupio sve glasove iz Federacije. Zasrpske nacionaliste bilo bi to posipaçe solipo ranama i adut u rukavu da Plavãiñevaprodaje Srpsku. Lider socijaldemokrataMilorad Dodik veruje da su, i pored odre-ðenih pritisaka, ýudi ipak odgovorni, dak-le ne javno potkupýivi. U skupãtinskimpauzama poslanici su se meðusobno

prozivali otkrivajuñi koliki su ulozi bili uigri, ne znajuñi da ih TV kamera prati i ton-om. Jedna od moguñih kupovnih kombi-nacija ticala se i preobraæenog SDS-a,taånije Plavãiñkine stranke. Po nekim"pouzdanim" tvrdçama, trojka kupýenih je upravo iz "Biýine stranke".

Ustavom je inaåe predviðeno da man-datar, imenovan od strane predsednice RSna osnovu ålana 80 Ustava RS, u roku od40 dana pokuãa da sastavi vladu. Ona morau parlamentu da dobije natpoloviånuveñinu. Ukoliko vlada ne "proðe", manda-tar dobija novih 15 dana da sastavi novuvladu. Ako se neuspeh ponovi, mandatarune ostaje niãta drugo nego da se povuåe.

v

M I R O S L A V

V A J A G I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Gma ýut: neki narodni po-slanici ne ispuçavaju

svoje obaveze! Zato jenareåeni lordmer, usputi predsednik novoosnov-ane stranke SPO-Zajed-no, predloæio da se gra-ðani samoorganizuju istave do znaça nesaves-nim pojedincima da seçihovo ponaãaçe viãeneñe tolerisati. Sluåajnose ispostavilo da su ne-marni poslanici sve samiålanovi SPO koji su os-tali verni Vuku Draã-

koviñu; Iliñ je predloæiokontrameru: masovnemirne proteste graðanaispred çihovih kuña istanova, a sve "zato ãto uskupãtini ne rade posaoza koji ih je narod izab-rao"(DT 10.1.1998).

Drugim reåima, akoMuhamed neñe bregu,breg ñe Muhamedu; akoneki poslanici retko i nerado idu na posao,ili na poslu pogreãno govore i joã pogreã-nije glasaju, Velimir Iliñ ñe, u pratçi naro-

da, doãetati do çihovih kuña da ih opo-mene da se uzmu u pamet. A kako to izgle-da kada narod "uzme stvar u svoje ruke"ispod neåijih prozora, to burna politiåka is-torija i sadaãçost Srbije veoma dobro po-kazuju. Naravno, i Amerikanci rado pravepolitiåke manifestacije pred Belom kuñom,i Britanci se motaju oko Dauning strita 10,uznemiravajuñi stanare. Ipak, to su privre-mene sluæbene rezidencije aktuelnih pred-sednika ili premijera, a ne çihove privatnekuñe. Niko ne ide u Islington, privatnomToniju Bleru na noge, da mu se poæali ili dase svetu na çega poæali... Veýa Iliñ, kaoponosni baãtinik åuvene srpske demokrat-ske tradicije – u kojoj je bilo i bacaça kra-ýeva kroz prozor, a kamoli nekih tamo na-rodnih poslanika – ne mari za te belosvet-ske kerefeke, i preferira direktnu akciju.Nevoýa je ãto pri tome zaboravýa da kada jednom pustiã meåku da slobodno igrapred neåijom kuñom, kad-tad ñeã je ugle-dati i pred svojom...

Ãta li ñe biti ako ta zanimýiva åaåanskainicijativa zaæivi uzduæ i popreko zemýeSrbije? Ne svidi ti se neki ålanak – a ti kodnovinara kuñi, da preispitaã çegov stil;

nisi oduãevýen novim albumom ZdravkaÅoliña, Dragana Kojiña Kebe ili DuãanaKojiña Koje – a ti pravo kod umetnika na

Dnevnik uvreda

Samo dotarabe

kaficu, da ga ukoriã, i joã traæiã pare nazad.Moguñnosti su neiscrp-ne. Jednom kada se ba-hato preðe granica iz-

meðu privatnog i jav-nog – makar i bez ika-kvih nasiln(iåk)ih nam-era – potencijalne varijante maltretmana onihkoji su nekome nesim-patiåni bujaju kao ko-rov po Kalemegdanu.

Ko ne veruje da jestvar ozbiýna, neka pitaDejana Nebrigiña. Do-tiåni graðanin je osni-vaå beogradskog gejudruæeça "Arkadija".

Drugog januara o. g,Nebrigiña je – kako jav-ýa Beta – napao "kratkooãiãani mladiñ": "Prov-alio je u stan Nebrigiña,uzvikujuñi ’Otvori, ubi-ñu te, pederu’, razbio te-lefon, pretukao Nebrigi-ña i çegovu majku ipobegao". Provalnik nije ukrao niãta – çegova

meta nisu bili novac ili vredni predmeti, on je imao "uzviãeni ciý": kaæçavaçe onogako ga nervira. A nervira ga samim tim ãtopostoji takav kakav je. I to u svojoj roðenojkuñi. Veýa Iliñ bi sigurno bio zgroæen daçegovu "ãkolu miãýeça" poveæu s ova-kvim incidentom. Kao liberalni demok-rata i pripadnik umerenog politiåkogcentra proevropske orijentacije, Iliñ je zato da se ide samo do tarabe. Daýe – nimakac. Nije pristojno. Ljudi smo, nismopederi...

Praktiåne umove zanima i to kako seuopãte demonstrira pred stanovima?Ajd’ za kuñe, u redu, ali zamislite nekuviãespratnicu: da li ñe se demonstranti u

smenama uspiçati liftom do nesreñniko-vog sprata, pa da pred çegovim vratimarazviju transparente, izviåu parole i dunuu piãtaýke? Ili ñe ostati pred zgradom damanifestuju? Ãta ako greãnik stanuje, re-cimo, na dvanaestom spratu? Hoñe li ko-ristiti megafon da mu skreãu u brk sveãto o çemu misle? Jedan kolega pret-postavýa da bi bilo najboýe da stanupred zgradu i ultimativno zahtevaju odostalih stanara da im ga izruåe... U pro-tivnom ñe im blokirati liftove, ili ãta?!Dilemama nikad kraja. Jedno je sigurno– Veýa Iliñ je rodonaåelnik novog zana-

ta, åiji ñe reklamni slogan glasiti: demon-striram po kuñama... s

TEOFIL PANÅIÑ

Tada predsednica RS imenuje novog man-datara. Predsednica RS ima ustavno pravoda, ukoliko oceni da joj to situacija nalaæe,raspusti parlament. U tom sluåaju bi staravlada obavýala funkciju dok se ne izabere

nova. Istina, politiåari i struåçaci maloveruju u ovu moguñnost. Za çih je vero-vatnije da Ivaniña ustoliåi Vestendorp, iakobi to, po miãýeçu mnogih, bilo izuzetnoloãe reãeçe. "Taj potez, kao i svi sliåni,imao bi sigurno kontraefekat i iãao bi naruku SDS-u i radikalima. Ukoliko nam seto dogodi, mi ovde joã zadugo neñemoimati buduñnosti", rekao je voða liberalaMiodrag Æivanoviñ. Istu moguñnost neiskýuåuje ni Nikola Poplaãen: "Nismo mi uprilici da odbijamo ili ne odbijamo. Onnareðuje mandatara i sastav vlade. Mi nis-mo u situaciji da raspravýamo o tome, jer

on i ne daje prijedloge nego nareðeçe".Mladen Ivaniñ i çegov koncept vladenacionalnog jedinstva naiãli su na ospo-ravaça i u strankama antipaýanskog blo-ka. SDS i radikali hteli su da, na osnovuizbornih rezultata, mandatar bude ålanSDS-a. S obzirom na Ivaniñevu nestrana-åku pripadnost, Vlado Vrkeã, direktor Di-rekcije SDS-a, "dopuãtao" mu je mandatsamo pod uslovom da postane çihov ålan.Sam Ivaniñ je priznao da je u svetu neuo-biåajeno da vanstranaåka liånost budepremijer, te da bi to mogao da postane çe-gov nedostatak, ali isto tako i prednost.

Miodrag Æivanoviñ je osporio Ivaniñevkoncept, ne iz istih razloga kao SDS iradikali. Po Æivanoviñu, Ivaniñ je morao daobrazuje vladu eksperata, jer je nemoguñeraåunati da ñe politiåke stranke, nasmrtzavaðene, uspeti da dogovore o funkcion-isaçu vlade. "To je æalosno, ali mi smo usituaciji da je rijeå o politiåkim partijamakoje dolaze na svaki dogovor sa unaprijedpostavýenim pretpostavkama da se neñedogovoriti. Ako nam i vlada bude takoradila, onda je to veliki problem", istakao je Æivanoviñ.

Mnogi veñ pokazuju otvoreno prstom na

Beograd u kojem se reãava sudbina Srpske.I mnogi veñ otvoreno negoduju na pre-vrtýivost ãefa socijalista, koji posle svakognovog razgovora u Beogradu naglo meçasvoj stav. Razdaýina izmeðu SDS-a i radi-kala na jednoj strani i socijalista na drugojpostaje sve maça, sve zarad, kako reåe Æiv-ko Radiãiñ, "doprinosa kompromisu".

Prevrtýivost je izgleda postala i osobi-na karakteristiåna ne samo za politiåare uRS. Jedna grupa okupýenih graðanaBråkog skandirala je Plavãiñevoj "baba".Kako je predsednica krenula ka verbalnimneprijateýima, povici su postajali sve tiãi,

dok se na vrhuncu nisu pretvorili u gromo-glasan aplauz. s

TAÇA TOPIÑ

radonaåelnik Åa-åka Velimir Iliñovih je dana veo-

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



v

U vrtlogu ekonomije populizma

Na krilima straha

krajem sedamdesetih i poåetkom osam-desetih u dræavama Latinske Amerike, apre svega u Peruu i Argentini. Prethode mu je stagnacija, depresija, velika nezaposle-nost, nizak standard i visoka inflacija koja

nije hiperinflacija. Ciý te politike je pov-eñaçe proizvodçe i standarda uz stabil-nost cena. Rast proizvodçe æele da ostvareekspanzivnom monetarnom i fiskalnompolitikom, uz rast plata, domañe traæçe iproizvodçe za domañe træiãte. Stabilnostcena se ostvaruje çihovom kontrolom u javnom sektoru (nafta, energija, PTT i ko-munalne usluge), dok se finansijski troãk-ovi sniæavaju preko maçih poreza i kon-trole kamatnih stopa. Posledça poluga kojom se populisti koriste je fiksni kurs."

Gospoða Dragutinoviñ ne osporava daova politika donosi poåetne uspehe, ali

iskustvo je pokazalo da je to kratka priåa –oni traju samo godinu dana."Tako lep uspeh puca na kursu zbog

platnobilansnog deficita, koji se ne moæefinansirati. A poåetni problemi stagnacije,depresije, nezaposlenosti, inflacije i niskogstandarda vrañaju se joã snaæniji, poãto su umeðuvremenu izgubýeni i vreme i deviznerezerve", objaãçava dr Pavle Petroviñ,direktor CesMekona. Dosledna populistiå-ka ekonomska politika na ovim prostorimavoðena je, tvrdi on, izmeðu 1989. i 1993.godine.

LEKCIJE: Ono na ãta sada liåi jugoslovenska privreda je, kako tvrdi gðaDragutinoviñ, "situacija koja jeste populis-tiåka, ali politika nije". Ãta se to izmenilo?U meðuvremenu je hiperinflacija donela –strah. I samo se çime moæe objasnitiodustajaçe od doslednog populistiåkogvrtloga.

Dr Dijana Dragutinoviñ uoåava da smomi zemýa koja "obiåno uåi iz svog a netuðeg iskustva", pa je tako bilo i u ovomsluåaju: ovdaãçu vlast je prvo hiperinflacija 1993. godine nauåila da se prostimnekonotrolisanim ãtampaçem novca ne

moæe pospeãiti proizvodça. Tokomnaredne godine (1994. i 1995) savladana jelekcija o kamatnim stopama: çihovomkontrolom ne mogu se veãtaåki obarati fin-ansijski troãkovi.

"Sada se uåimo da ne moæemo zatvara-ti oåi pred fiskalnim deficitom, a kada smomi o tome govorili u januaru 1995. godine,doåekani smo na noæ", kaæe za "Vreme" drPetroviñ. Ideja da se mora smaçiti javnapotroãça tada je, naime, odbaåena uz ar-gumente kako je reå o sve samim vaænimstvarima (penzije, ãkolstvo, zdravstvo,vojska, policija i sliåno). Gospodin Petro-

viñ primeñuje da je, u meðuvremenu, de facto smaçena javna potroãça – stihijski."Sada je reå o deficitu javne potroãçe koji

Fleksibilan kurs ne znaåi i nestabilan kurs, ãto najboýedokazuje vrednost dinara na crnom træiãtu

dræati one "mapu åitaj, a seýaka pitaj". Kadse stvar pretrese u skladu sa tom narodnommudroãñu, slika je znatno nepovoýnija.Mada je meðu ovdaãçim kreatorima ekon-omske politike teãko nañi bar jednu osobukoja je za tako neãto åula (a kamoli da torazume), struåçaci ñe vam reñi da se

jugoslovenska privreda posledçih desetakgodina nalazi u vrtlogu ekonomije populiz-ma. O åemu je reå i ãta to znaåi?

KRATKA PRIÅA: Za "Vreme" otome govori dr Dijana Dragutinoviñ, sarad-nik CesMekona: "Populizam je razvijen

ostoji vic koji kaæe kako se grupaekonomista izgubila tokom plan-inareça, pa glavni meðu çimaP

uzme mapu i kompas da utvrdi gde se tonalaze. Nakon nekog vremena voða, savsreñan, uzviknu: "Da li vidite ono brdotamo? E, po mojoj raåunici – mi na çemu

stojimo!" Tako nekako zvuåi i vest da seSavezna Republika Jugoslavija nalazimeðu zemýama sa najveñim stopama rastau svetu.

Da se ne bi izgubili u poplavi takvog,potpuno neopravdanog optimizma, vaýa se

Z O R A N R A

Ã

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



reuters

je dobio karakter neregulisanog javnogduga", kaæe za vreme mr Milojko Arsiñ,

takoðe saradnik CesMekona. Da li penzi-onerima, prosvetarima, zdravstvenim rad-nicima ili vojnicima treba objaãçavati ãtato praktiåno znaåi? Ne, dovoýno je da po-gledaju u svoje novåanike.

A kako zapaæa dr Dragutinoviñ, "lakãe je 1995. godine bilo nañi reãeçe za deficitod 2,5 odsto druãtvenog proizvoda, negoãto ñe sada biti za maçak koji se nakupiodo 10 odsto druãtvenog proizvoda".

Ukratko, bez obzira na neke vremenskeneusklaðenosti (malo ãtampamo, malo ne

ãtampamo) i nekonzistentnosti åiste popu-listiåke politike (kamate se ne kontroliãu,

mada je pitaçe koliko su bitne jer se dugne vraña i opraãta), mi se i daýe vrtimo uçenom krugu. I baã se u ovom momentunalazimo na taåki na kojoj ona puca: kurs iplatnobilansna neravnoteæa. Desilo bi namse i ranije, ali smo rupe zapuãavali neiden-tifikovanim deviznim rezervama i proda- jom PTT-a. Devizno pokriñe za novacãtampan na osnovu prihoda od PTT-a mrArsiñ naziva "novim trikom", ali i sa çim je zavrãeno. Sada je i tom triku proãao roktrajaça: dinar je praktiåno devalvirao.

Opet je priåa bila kratka.IZLAZ: Latinoamerikanci su joã os-

amdesetih iskusili i nauåili da se ekspan-zivnom monetarnom i fiskalnom politkom,uz fiksni kurs, ne moæe postiñi makroekon-omska ravnoteæa (rast proizvodçe, stabil-ne cene, stabilan kurs i sliåno). Da li smo imi savladali sve lekcije? Ako sudimo popriåama kako ñe kurs i cene ostatinepromeçeni i iduñe godine, a proiz-vodça ñe biti "u grupi zemaýa sa najbræimrastom na svetu" – joã nismo diplomirali.Hoñemo li i kad ñemo – ne zna se.

A ako ovde ima malo pameti i dobre

POPULIZAM I EKONOMIJA: Diana Dragutinoviñ, Milojko Arsiñ i Pavle Petroviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Duãan Vlatkoviñ, guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ), za "Vreme" kaæe daPrivrednom sudu u Beogradu nije podneo zahtev za pokretaçe steåaja "Dafiment"banke. Guverner, inaåe, po sluæbenoj duænosti taj postupak treba da pokrene osamdana poãto odluka o oduzimaçu dozvole za rad nekoj banci postane pravosnaæna.

Kako je joã 19. decembra proãle godine g. Vlatkoviñ "Dafiment" banci oduzeo doz-volu za rad, a banka se na çu nije æalila Savetu NBJ u zakonskom roku (15 dana), jugoslovenski guverner bi veñ sada mogao da zatraæi pokretaçe steåajnog postupka.Dafina Milanoviñ, meðutim, osporava rok od 15 dana, poãto je, kako tvrdi, za odlukuo oduzimaçu dozvole åula tek devetog januara, u vestima BK televizije (koja je prene-

la ovu vest agencije Beta). Rok za æalbu, kaæu pravnici, teåe tek od momenta kada seodluka uruåi, ãto u ovom sluåaju nije uåiçeno, jer na adresi na kojoj je registrovanosediãte "Dafiment" banke çe – nema. Zato je guvernerova odluka, u skladu sa prop-isima, objavýena samo na oglasnoj tabli NBJ.

U Udruæeçu banaka Jugoslavije, pak, smatraju da je, po Zakonu o platnomprometu, NBJ trebalo o toj odluci da obavesti i javnost (odnosno sve komitente "Dafi-ment" banke). "Dafiment" banka je, inaåe, joã uvek ålan Udruæeça banaka Jugoslavije.Ne samo ãto uredno izmiruje svoju ålanarinu, veñ Udruæeçe isto tako uredno DafiniMilanoviñ, na kuñnu adresu, dostavýa sve relevantne dokumente o kojima se ålanoviizjaãçavaju. A gða Milanoviñ ne propuãta priliku da tu svoju obavezu izvrãava.

Savet NBJ bi trebalo da u roku od mesec dana odluåi da li æalbu prihvata ili ne.Ukoliko se ona odbije postaje punosnaæna. Pod uslovom da NBJ prihvati osporavaçagðe Milanoviñ, pokretaçe steåajnog postupka za "Dafiment" banku moæe se najranijeoåekivati poåetkom marta.Dodatnu zbrku u celu ovu priåu unosi sama Dafina Mil-

anoviñ koja se stalno frýa svojim tajanstvenim milionima i kilogramima zlata, mada jesvakom trezvenom joã u startu çenog "bankarskog" poduhvata bilo jasno da je reå oklasiånim finansijskim piramidama (koje su, uzgred, u svim ureðenim privredama za-konom zabraçene). Gospoði Milanoviñ bi, zato, bilo mnogo boýe da ñuti i da budesreñna ãto u ovoj zemýi ne postoje propisi koji ñe joj oduzeti svu liånu imovinu (jer jebanka osnovana sa ograniåenom odgovornoãñu, ãto znaåi da u steåajnu imovinu ulazisamo imovina banke, ne i çene vlasnice) i poslati je u zatvor. Ona boýe od toga nemoæe da proðe. A u steåajnom postupku ñe se veñ utvrditi da li je bilo miliona i zlata igde se nalaze. Ili bi, bar, trebalo tako da bude. Sve ostalo su pucçi u prazno.

Ãto se halapýivih (da li i naivnih?) ãtediãa tiåe, çima sada steåaj ide u prilog, jer ñese çime, potpuno nezasluæeno, nañi meðu dræavnim poveriocima.Posebna je priåa,naravno, da ceo sluåaj sa Dafinom Milanoviñ ovu dræavu i çen bankarski sistem åinikoliko smeãnim toliko i æalosnim: ova banka ne radi od maja 1993. godine, a veñ trigodine joj je raåun u minusu. A sad joj se oduzima dozvola jer nije dostavila revizijski

nalaz. sV. K.

Rasplet sa Dafinom u martu

VREME SASLUÃANJA:Dafina Milanoviñ uSaveznoj skupãtini

voýe da se koriste iskustva drugih, onda jeizlaz u reãavaçu fundamentalnih greãakau jugoslovenskoj privredi.

Jedna od çih se tiåe i kursa dinara. Pre-ma miãýeçu struåçaka CesMekona, pred

nama su tri moguñnosti. Prva je povlaåeçepreviãe naãtampanih para, ãto podrazume-va da Narodna banka Jugoslavije (NBJ)proda znatnu koliåinu deviza, pa danovåanu masu dovede u sklad sa kursomod 3,6 (3,3) dinara za marku. Za razliku odkraja 1996. i poåetka 1997. godine, sada bise moralo povuñi mnogo viãe dinara (jer jeviãe i ãtampano, a i reakcija je zakasnila).Izbor ove varijante bi, kaæe dr Petroviñ,izazvao snaænu recesiju, ãto nisu uåinile niVelika Britanija, ni Italija, ni Ãvedska, Fin-ska i Norveãka 1992-93. godine. Jeftinijaim je bila devalvacija.

Druga opcija je zadræavaçe zvaniånogkursa uz umereno smaçeçe novåanemase. I to je veñ isprobano 1995. godine.Posledice: inflacija, privremeno za-dræavaçe proizvodçe, pa çen oãtar pad.Plus praæçeçe deviznih rezervi zemýe, jer crni kurs ostaje znatno iznad zvaniånog.

Treña i, za struåçake CesMekona, op-timalna varijanta je zvaniåna devalvacijadinara uz zadræavaçe novåane mase na is-tom, ili neãto maçem nivou (mr Arsiñkaæe da bi neãto niæi nivo novca amorti-zovao inflatorna oåekivaça koja bi se jav-ila u prvi mah). U isto vreme bi vaýalopromeniti i reæim kursa dinara: sa fiksnogbi trebalo preñi na fleksibilan kurs, a stabil-nost cena i kursa odræavala bi se monetarn-om (nema bezveznog ãtampaça para) ifiskalnom (boýa naplata prihoda ismaçeçe rashoda) politikom.

Fleksibilan kurs ne znaåi i nestabilankurs, ãto najboýe dokazuje vrednost dinarana crnom træiãtu posledçih par godina. On je bio relativno stabilan sve dok nije poåe-lo ãtampaçe para, uprkos tome ãto nije bioispuçen nijedan od zahteva na koje ukazu- ju neki naãi ekonomisti (odnosi sa svetom,

finansijska disciplina i sliåne priåe).Mr Arsiñ posebno ukazuje na neodræi-vost teze da bi "u naãim specifiånim uslov-ima" devalvacija izazvala inflaciju: direkt-ni i indirektni troãkovi devalvacije na in-flaciju sveli bi se na treñinu visine inflacije.Mr Arsiñ smatra da bi pad kursa dinara nanivo od 4,7 za marku uticao na rast cena odoko 12 odsto. I to bi bio jednokratan rastcena. Sagovornici "Vremena" misle da jeto mala cena u odnosu na moguñnostprivredne stabilnosti. "Dogaðajima trebaiñi u susret, a ne åekati da nas situacija pri-mora na promene", kaæe dr Petroviñ

Sve drugo je gubýeçe vremena, avreme je, kao ãto je poznato, novac. s

VESNA KOSTIÑ

Z O R A N

R A

Ã

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Izjava nedeljeLJUDI I VREME

"Graðani Jugoslavije

su preinformisani".GORANMATIÑ,saveznisekretarza infor-macije

MARINA PERAZIÑ,pevaåica, u listu "Veåerçe novosti"

opisuje kako zamiãýa idealnogmuãkarca: "Åovek mog æivota

mora da bude ãarmantan, duho-vit, inteligentan, energiåan, sta-bilniji od mene, da zna svojekvalitete i da se ne oseñaugroæenim ako se çegova de-vojka pet puta pojavi na TVPink i joã nekoliko puta nadrugim programima. I oba-vezno mora da zaraðuje viãe od

mene jer muãkarcima je to vaæ-no i oseñaju se nesigurnim ako je

æena finansijski jaåa od çih. Ug-lavnom su me interesovali mlaðimuãkarci, jer su energiåniji i inte-

resantniji".

MOMÅILO PERIÃIÑ,naåelnikgeneral-

ãtaba Voj-ske Jugo-slavije, unedavnoobjavýe-noj kçizi"I ñutaçe je zloåin"

objaãça-va zaãto

propadajupolicijske

dræave:"Jaåaçe milicije na raåun vojske prak-sa je u svim slabim dræavama.Ãto god je dræava slabija, milicija je jaåa, a gde je dræava stabilna, tu je vojs-ka jaka. Velika je zabluda da milicijamoæe da preuzme ulogu vojske. Bilo jedræava koje su imale vojsku milicijskogtipa i potom propadale. Milicija nikada,ni u jednoj zemýi sveta nije bila, niti ñebiti dovoýna oruæana sila koja moæe dazameni vojsku."

MILUTIN STOJKOVIÑ,potpredsednik Vlade Srbije i ãef po-slaniåke grupe SPS-a u Skupãtini Jugo-slavije, u listu "Svedok" govori o tomekako je nastala kçiga "Neumorni Mo-ravac": "Taåno je da je o meni izaãlakçiga 'Neumorni Moravac', tu kçigunisam ja pisao, tu kçigu su pisali drugi,i to na insistiraçe naroda da se ta kçiganapiãe. I kçiga je napisana ne zbogmene, veñ zbog mnogih drugih, poseb-no mlade generacije koja treba da shvatida se do ciýa stiæe samo radom. To je

bio osnovni razlog".

BOGOMIR STEVANOVIÑ PURA,direktor åuvene zemýoradniåke zadruge "Badçevac", priåa u "Nezavisnoj svet-losti" kako je od bivãeg guvernera NBJ Atanackoviña dobijao pare: "Åujem ja daguverner ima joã 150 milijardi dinara i odemo ja i joã jedan poznati kragujevaåkibankar kod çega da traæimo pare. Nosimo programe i – on poneo 'Æutu osu', a javiski 'Åivas'. Pet flaãa. Na ulazu dam çegovoj sekretarici, a bankar unese 'Æutuosu'. 'Pa ãta si mi ovo opet doneo? Ãto ne doneseã neãto da ýudski popijemo?' Pitaguverner bankara gledajuñi 'Osu'. Bankar sleæe ramenima. 'Imam ja neãto drugo',kaæem mu. 'Ãta?' 'Åivas', ostavio sam ti kod sekretarice'. 'Ãto ne kaæeã åoveåe. Dajovamo da probamo'. I tu mi otvorimo flaãu. Brzo se praznila, a onda pita meneguverner ãto smo doãli'. 'Pa, trebaju nam pare'. 'Koliko?'. 'Sto pedeset milijardi'. 'Pa, ja ukupno toliko imam'. 'Ali naã program...'. 'Jel' ti dosta sto milijardi?' 'Pa, dobro,ako ne moæe viãe', kaæem ja. Na povratku za Kragujevac pita me kolega kako menije bilo sramota da traæim toliko para. Od åega me sramota".

JOVICA TRKUÝA,profesor Pravnog fakulteta uBeogradu, u listu "Monitor"opisuje nacionalizam kao te-hnologiju za reãavaçe poli-tiåkih konflikata na Bal-kanu: "Lideri su posegnuliza neåim ãto sam ja slobo-

dan da uporedim sa veãtin-om istrebýivaça pacova koji su u sredçem veku prime-çivali mornari na brodovi-ma. Mornari bi hvatali nekoliko pacova izatvarali ih u kaveze moreñi ih glaðu iæeðu do te mere da su se izbezumýivali.

Onda su te podivýale pa-cove vrañali na slobodu. Nabrodu bi nastao rat i pokoýizmeðu glodara, a mornaribi ih neometano skupýali isa palube bacali u more.Poreðeçe je jezivo, ali su jugoslovenski lideri poseg-nuli za sliånim mehaniz-

mom dovodeñi ovdaãçenarode u poziciju izbezu-mýenih pacova koji kidiãu jedni na druge. Rezultat je

da su oni maçe-viãe, sa retkim izuzeci-ma, zadræali legitimitet i ostali napozicijama vlasti, a zna se ko je platio".

BLAGOJE MOÃA MARJANOVIÑ,legenda jugoslovenskog fubala, dobio je celuloidni spomenik. U Muzeju jugoslovenske ki-noteke u Beogradu je predstavýen dokumentarni film o Moãi: "Reå je o prvom iz serije oddeset televizijskih filmova koje nameravamo da realizujemo o naãim najistaknutijim fud-balerima", rekao je na konferenciji za novinare direktor ,,Centar filma" Ðorðe Milojeviñ.Jednoåasovni film, åiji je scenarista i pisac teksta Rade Ãoãkiñ, reæirao je Zdravko Randiñ,

koji je novinarima rekao: "Najveñi problem tokom snimaça bio je nedostatak filmskog ma-terijala i fotografija åuvenog fudbalera. U tome su nam u velikoj meri pomogli ArhivJugoslovenske kinoteke, arhivi fudbalskih klubova, kao i deca Ðorða Marjanovica''.

Z O R

I C A

B A J I N

- Ð U K A N O V I Ñ

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


17. JANUAR 1998. s VREME 27

ÆIVADIN JOVANOVIÑ,ministar inostranih poslova Jugoslavije.Novoimenovani ministar roðen je 14.novembra 1938. godine u selu Opariñ,opãtina Rekovac. Sredçu ãkolu zavrãiou Jagodini, a diplomirao na Pravnomfakultetu u Beogradu 1961. godine. Kari-

jeru je poåeo kao pravni referent u opãti-ni Novi Beograd, a 1964. prelazi na rad uSekretarijat za inostrane poslove Jugo-slavije gde je najpre ataãe (1964-66), za-tim vicekonzul u Konzulatu u Torontu(1966-70). Sedamdesetih godina postajesavetnik u Predsedniãtvu Republike(1970-74), da bi se ponovo vratio diplo-matskoj sluæbi kao savetnik ambasade Jugoslavije u Najrobiju(1974-78). Od 1978. do 1984. je sekretar Republiåkog saveta zaodnose sa inostranstvom, a naredne åetiri godine provodi na raduu Kabinetu Predsedniãtva SFRJ, kod Nikole Ljubiåiña. Bio jeambasador Jugoslavije u Angoli (1988-93), da bi 1994. postaodrugi åovek MIP-a, to jest pomoñnik saveznog ministra za inos-trane poslove. Tu funkciju obavýao je do 1997. kada je izabran zapotpredsednika Socijalistiåke partije Srbije. Tom prilikomgensek SPS-a Gorica Gajeviñ je izjavila da ñe "novi potpredsed-nici biti na stalnom radu u partiji, osloboðeni od bilo kakvihzaduæeça u dræavnim organima i privredi", a po imenovaçu nijeobjavýeno da je osloboðen funkcija u SPS-u. U ovoj partiji jeuobiåajeno da visoki funkcioneri obavýaju pored partijskih idræavniåke funkcije (Zoran Liliñ, Nikola Ãainoviñ...). Jovanoviñ

je jedan od desetoro urednika partijskog åasopisa "Smisao".U zvaniånoj biografiji novoimenovanog ministra piãe da je ob-

javio viãe radova iz oblasti ustavnog prava, meðunarodnihodnosa i spoýne politike, te da je nosilac viãe jugoslovenskih istranih odlikovaça i da govori engleski, francuski, ruski i portu-

galski. Iako je poliglota Jovanoviñ je zadræao jakmoravski naglasak, ãto je verovatno bio jedan od ra-zloga da dobije nadimak Seýak.Na republiåkim izborima 1997. godine bio je nosilacliste leve koalicije u izbornoj jedinici 17 Jagodina.Od septembra proãle godine poslanik je u SkupãtiniSrbije.Malo je verovatno da ñe çegovo imenovaçepromeniti strateãke pravce spoýne politike Jugo-slavije. Po oceni Demokratske stranke, imenovaçeJovanoviña je znak da reæim Slobodana Miloãeviñanamerava da i u ovoj godini "vodi politiku konfronti-raça sa åitavim svetom i samoizolacije".Kao pomoñnik saveznog ministra za inostrane posloveJovanoviñ je poåetkom aprila proãle godine tvrdio da

je "proioritet savezne vlade u spoýnoj politici primenaDejtonskog i sporazuma za istoånu Slavoniju, kao i normalizaci-

ja odnosa SR Jugoslavije sa novim susedima – bivãim jugoslov-enskim republikama".I pored toga ãto Jugoslaviji treba velika ekonomska pomoñ, ona,po reåima Jovanoviña, "neñe morati da moli jer ima ãta da ponu-di Evropi s obzirom na viãkove elektriåne energije, hrane i rud-nih resursa". On je uveren da ugled i prestiæ SR Jugoslavije nameðunarodnom planu jaåa i da ñemo u narednoj godini obezbe-diti puno uåeãñe naãe zemýe u meðunarodnim institucijama."Tome je doprinela znaåajna uloga Slobodana Miloãeviña umirovnom procesu, çegovo uåestvovaçe na kritskom samitu iposeta Kini."Jovanoviñ je ocenio da su napadi kosovskih Albanaca napolicijske stanice na Kosovu "reakcija oåajnika na dogovorenunormalizaciju odnosa SRJ i Albanije" i tvrdio da su dræavni organiSrbije "jedini oslonac i garant sigurnosti i prava svih graðana naKosovu". Po çegovom miãýeçu Kosovu nisu potrebne "nekemisije sa strane koje ñe podgrevati æeýe albanskih separatista, veñsu mu potrebne veñe investicije i ekonomska pomoñ sveta".

KOSTA MIHAJLOVIÑ,ãef jugoslovenskog pregovaraåkog tima u Grupi za sukcesiju, uteorijskom åasopisu Socijalistiåke partije Srbije "Smisao" piãeo problemima u radu grupe: "Analiza rada Grupe za sukcesijuotkriva da se tzv. pregovori razvlaåe u nedogled pre svega zbog

toga ãto se izbegava konaåna identifikacija dræavne imovine.Odlagaçe da se preciziraju relevantni datumi druga je vaænaprepreka veñeg progresa u radu Grupe za sukcesiju. Stvaraçe jednakog poloæa-

ja svim zainteresovanim stranama je bitan uslov za otpoåiçaçe pravih pregovo-ra. Rad jugoslovenske delegacije oteæavaju ne samo neravnopravan poloæaj iukopanost delegacija åetiri osamostaýene dræave, kao i pritisak meðunarodnezajednice, veñ i neodgovorne izjave javnih liånosti unutar zemýe, koje su åestona odgovornim poloæajima ali oåigledno nedovoýno informisane, bez do-voýnog znaça i nesvesne dalekoseænih posledica svojih postupaka.Imajuñi u vidu sve ove prepreke, teãko je predvideti daýi tok rada Grupe zasukcesiju, rok do koga ñe se postiñi sporazum i da li ñe se sporazum uopãtepostiñi. Ukoliko se pokaæe da dosadaãçi pristup i Grupi za sukcesiju ne obeña-va da se moæe doñi do sporazuma, jugoslovenska strana je u skladu sa svojomotvorenoãñu spremna da i na drugom nivou i sa drugaåijim opcijama traæi

puteve do sporazuma".

PETARPANIÑ,telohraniteýlidera radika-

la, tvrdi da jeåuveniji odKing-Konga:"Znam kakva je danas situa-cija u novinar-stvu, da se sv-aãta izmiãýazarad dobrogtiraæa. Ali ne-ke novine sustvarno prete-rale u napadima na mene, tako da razmiãýam da tu-æim novine koje su pisale svakojake izmiãýotine: da

sam odgovarao za razbojniåke kraðe, za otmice, zaposedovaçe oruæja bez dozvole, za joã neka kriviå-na dela koja nemaju veze sa mnom. U vreme izbo-ra u 'Dnevnom telegrafu' nije bilo dana da ne napiãu'Ãeãeýev gorila u bekstvu', 'Traæi ga policija', 'Gorilase krije'... Toliko su me nazivali gorilom da sam sig-urno pomraåio i slavu åuvenog King-Konga".("Svedok")

TOMISLAV NIKOLIÑ,ãef poslaniåke grupe SRS-a u Skupãtini Srbije, komentariãe poloæaj no-voizabranog predsednika Srbije Milana Milutinoviña: "Na çegovommestu ne bih prihvatio ulogu Laænog cara Ãñepana Malog".

G O R A

N K A M A T I Ñ

V .

B A N J A N A C

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Istaknuti ãpanski politiåar, voða socijalista i dugogodiãçipremijer, Felipe Gonzales proãle nedeýe odbio je ponuduOEBS-a da evropsku organizaciju za bezbednost i saradçuzastupa u Beogradu kao çen specijalni izaslanik. "Ovajregion pretvorio se u grobýe za mnoge evropske politiåare",rekao je Gonzales ovom prilikom, definiãuñi tako ovajprostor kao mesto gde politiåari koji imaju buduñnostnemaju ãta da traæe

Podgoricu i Priãtinu, prodefilovalo jemnogo svetskih, zvuånih ili maçe zvuånihimena, koja su, prihvatajuñi izazov, dolazilisa velikim nadama, a odlazili (åast izuzec-ima koji se mogu na prste nabrojati) saneskrivenom goråinom neuspeha.

Prvi na ovoj neobiånoj listi je lord PiterKarington. U vreme kada se on latio poslaspecijalnog emisara za tada joã postojeñu

SFRJ (u ime Evropske unije), nova evrop-ska posthladnoratovska struktura tek sekonstituisala. Evropska birokratija koja je

sa oduãevýeçem slavila pad Berilinskogzida (novembar 1989. godine) nije ni sluti-la kakve je sve muke uskoro åekaju sa ze-mýom koja je, u to vreme, ne samogeografski, bila mnogo bliæa "ovoj", nego"onoj" Evropi iza zida. Jugoslavija je prak-tiåno veñ stajala pred evropskim vratima,pa je preteñe narastaçe unutraãçih nape-tosti zadugo bilo potceçivano.

PRVA OSTAVKA: Istina, ne moæe sereñi, da svetska diplomatija nije ovde bilafiziåki prisutna i pre lorda Karingtona.

a razliku od svojih nebrojenihprethodnika koji su posledçihgodina u razliåitim, uglavnom"specijalnim" svojstvima pre-dstavýali meðunarodnu zajed-

nicu, çene institucije i organizacije naprostoru sadaãçe i bivãe Jugoslavije,Gonzales se naýutio – unapred. Odnosno,samo na osnovu jednog sopstvenog nega-

tivnog iskustva rekao je, otprilike, "ne, hv-ala" – svim eventualnim buduñim pon-udama.

Gonzalesovo odbijaçe da ponovouzme u ruke "balkanske lonåiñe" (koje je itako "pomeãao" – kako je onda izjavio, akasnije nikad opovrgao tadaãçi ãef jugoslovenske diplomatije, sada predsed-nik Srbije Milan Milutinoviñ), koje je u javnosti imalo veliki odjek, u svakom jesluåaju presedan: u posledçih 8 godina,koliko je poznato, prvi put se dogodilo daneko od svetskih politiåara i diplomata od-oli, sudeñi po dosadaãçem odazivu, pri-

mamýivom zovu balkanskih muza. Od1991. godine naovamo, kroz Beograd,Zagreb, Sarajevo, a povremeno i kroz

Svet na Balkanu

Diplomatsko groblje

SVET

R E U T E R S

LJUTNJA UNAPRED: Felipe Gonzalesne æeli da predstavlja OEBS u Beogradu

Z

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



v

Osim ministara spoýnih poslova koji suuåestalo poåeli da pristiæu (Bejker,Genãer), evropska diplomatija je u prvovreme delovala posredstvom "trojki"(sadaãçi, prethodni i potoçi predsedava-

juñi, Evropske unije, odnosno OEBS-a), ukom je svojstvu ovdaãça javnost ponajviãezapamtila holandskog i italijanskog minis-tra spoýnih poslova Hansa van Den Brukai Ðanija de Mikelisa.

Lord Karington, åija je zvaniåna titulabila "predesedavajuñi Konferencije o Jugo-slaviji" (u Hagu), izgubio je na Balkanuauru maestralnog pregovaraåa i pomiriteýanepomirýivih (1979. godine reãio je prob-lem u Zimbabveu, nakon graðanskog rata).

Oruæje je poloæio sam (uoåi poåetkaLondonske konferencije o Jugoslaviji, av-gusta 1992. godine), dao je ostavku nakon

taåno godinu dana bezuspeãnih pokuãajada rat, koji se u meðuvremenu razbuk-tavao, zaustavi. Prilikom odlaska poverio je novinarima da je zamoren neverovatn-om lakoñom davaça neobavezujuñihobeñaça, te da "viãe nije voýan da u muå-ni proces mireça posvaðanih Balkanacaulaæe celodnevni napor sa krajçe neiz-vesnim rezultatom".

Istorijskog pamñeça radi treba, me-ðutim, podsetiti da je plan za reãeçe krizekoji je, dok je neumorno sklapao spora-zume o primirju i prekidu vatre u Hr-vatskoj (po Dokumentacionom centru"Vremena" bilo ih je ukupno 15, dok pos-ledçi nije uistinu i profunkcionisao),saåinio bivãi britanski ministar spoýnihposlova i iskusni diplomata (kada se obreou Jugoslaviji imao je veñ 72 godine) bioverovatno najsreñnije moguñe reãeçe zasve aktere potoçe jugoslovenske tragedije.Da je prihvañen, a tada, poåetkom oktobra1991. godine u Hagu, odbio ga je samoSlobodan Miloãeviñ u ime Srbije (åak je,poãtujuñi odluku crnogorskog parlamenta,a ãokirajuñi Boru Joviña i Branka Kostiña,"za" glasao i Momir Bulatoviñ), Jugoslavi-

ja bi moæda i danas postojala kao labavaunija svojih ålanica u kojima bi maçinskeetniåke zajednice (na primer, Srbi u Hr-vatskoj, ili Albanci na Kosovu) uæivaleãiroku autonomiju.

Legenda kaæe da je lord Karington, bezobzira na gorko iskustvo sa SlobodanomMiloãeviñem, sa çim rado provodio sate isate u dugim iscrp(ýujuñ)nim verbalnimnadmetaçima, åesto, priåa se, u åetiri oka.

SINONIM PODELE: Odlazak lordaKaringtona uveo je na balkansku scenu no-vog ambicioznog britanskog "igraåa", tak-oðe svojevremeno ãefa Forin ofisa i takoðe

lorda Dejvida Ovena, ali o çemu kasnije.Prezidencija Evropske zajednice pripa-la je 1. januara 1992. godine Portugalu. To

je razlog ãto je Æoze Kutiýeru, tada malopoznatom ali ceçenom portugalskom dip-lomati koji se u åasu otvaraça bosansko-hercegovaåke krize zatekao na sluæbi uFrancuskoj, pripala uloga evropskog

posrednika meðu tri zavaðene politiåkepartije u BiH (SDS, HDZ i SDA).Srediãça jugoslovenska republika prijavi-la se na raspisani konkurs Evropske zajed-nice za prijem u suverene dræave u jesen1991. godine, zajedno sa Slovenijom, Hr-vatskom i Makedonijom. Kako joj nezavis-nost nije priznata u prvom krugu (15. janu-ara 1992. EZ je priznala Sloveniju i Hr-vatsku i postavila dodatne uslove za neza-

visnost BiH i Makedonije, ceneñi da ubosanskohercegovaåkom sluåaju joã nijenedvosmisleno utvrðeno postojaçe saglas-nosti sva tri naroda za osamostaýeçe),lord Piter Karington zatraæio je od Kutiý-era da, posredujuñi izmeðu Radovana Ka-radæiña, Mate Bobana i Alije Izetbegoviña,pronaðe politiåko reãeçe za Bosnu.

Portugalcu je to tako "dobro" poãlo za

rukom da je u leto 1992. çegovo ime post-alo sinonimom podele Bosne i, pomiãýeçu mnogih, sramne uloge meðunar-

odne zajednice u toj podeli. Æoze Kutiýero je, naime, u relativno kratkom roku izde- jstvovao da tri politiåka lidera potpiãu poli-tiåki dil koji je u istorijske anale uãao podnazivom Lisabonski sporazum.

Ovaj papir, kojim je predviðeno da seBosna i Hercegovina iznutra podeli na trinacionalna entiteta koji bi meðusobno bilipovezani labavim konfederalnim vezama(mada su i tada posrednici briæýivo izbe-gavali upotrebu termina federalno i kon-federalno), naåelno je dogovoren poået-kom marta u glavnom gradu Portugala, ali je parafiran u Sarajevu 18. marta.

Nezadovoýni mapama o razgraniåeçu

Srba, Hrvata i Muslimana, sva tri lidera uroku od deset dana povukla su potpise saLisabonskog sporazuma, sluæeñi se ra-zliåitim izgovorima. Mandat Æoze Kutiý-era trajao je neki mesec duæe od akta kojim je prvi put ozvaniåena podela Bosne.Kutiýero je razreãen duænosti u avgustu1992. godine na Londonskoj konferenciji oBiH, zajedno sa svojim mentorom Karing-

tonom. Pre toga su obojica na sebe navuk-la gnev Bosanaca i Hercegovaca koji senisu mogli pomiriti sa idejom da Bosna

Podela ili rat Karington i Kutiljero su zastupali tezu da je u Bosni posredi graðanski rat, mada su

to izbegavali da eksplicitno javno kaæu. Razoåarani i uvreðeni Kutiýero jednom je pri-likom dopisniku "Osloboðeça" u Briselu, neposredno pre nego ãto ñe biti razreãenfunkcije, kazao: "Vaã list tvrdi da je podela Bosne nemoguña. Ja onda moram da pi-tam vaã list: znaåi li to da je rat moguñ? Je li podela gora, ili boýa, od rata?" Kada jerazreãen duænosti, Kutiýero je u uvodnicima u "Interneãenel herald tribjunu" nastav-io da brani svoje viðeçe bosanskohercegovaåkog sukoba, tvrdeñi da muslimanskastrana nije bezgreãna kakvom se predstavýa i da se sporazumom u odreðenoj merimoraju zadovoýiti interesi sve tri strane. U bosanskim je krugovima, zajedno sa Kar-ingtonom, zaradio reputaciju posrednika koji je bio isuviãe mek prema Srbima.

PARISKO FINALE:Miloãeviñ, Tuðman, Izetbegoviñ predsvetskom elitom u decembru 1995.

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



bude podeýena u tri, kako se tada u sara- jevskoj ãtampi govorilo, "bantustana". IKarington i Kutiýero privatno su taj gnevsmatrali nezasluæenim.

Za razliku od mnogih drugih emisaraåija je misija skonåala neuspehom u Bosni,Kutiýerova je karijera nastavila izrazitouzlaznim tokom posle fijaska çegovogposredniåkog mandata. Sada se nalazi namestu generalnog sekretara vojne alijansezapadnoevropskih dræava poznate pod na-zivom "Zapadnoevropska unija".

Kao "prosrpski" åovek u Sarajevu jezapamñen i Amerikanac Sajrus Vens,specijalni izaslanik Generalnog sekretaraUN u bivãoj Jugoslaviji, bivãi dræavni sek-retar Dæimija Kartera. Razlog tome bio je jednostavan. U poåetku bosanskoherce-govaåke krize predsednik Alija Izetbegoviñæarko je nastojao da u svoju republikudovede ãto je moguñe viãe vojnika UN,

nadajuñi se da ñe prisustvo plavih ãlemovazaãtititi BiH od bilo åije agresije. Predloæio je da sediãte Unprofora bude u Sarajevu.Tom zahtevu udovoýeno je tek kad je biloprekasno da se Bosna spase rata. Haris Si-lajdæiñ u vreme kad je poåeo rat u Bosninije viãe pred novinarima krio ogoråenostna Sajrusa Vensa.

Potoçi je specijalni izaslanik izgledasavetovao Generalnog sekretara UN daplave ãlemove ne koncentriãe u Sarajevu.Verovao je da, u sluåaju oruæanog sukoba uBosni, te trupe ne bi mogle da saåuvaju æe-ýenu neutralnost i de facto bi posluæile u

politiåke svrhe bosanskog predsednika.Vens je, meðutim, bio dugoveåniji posred-nik od Portugalca i britanskog lorda.

Najæeãñi ostrvski kri-tiåar lorda Pitera Karingto-na joã u proleñe 1992. post-ao je drugi lord, takoðeblistave politiåke karijere i

neutoýene ambicije. LordDejvid Oven neumorno jekaãtigovao Karingtona kao"mekanog prema Srbima","åemberlenovski kompro-miserskog" posrednika, dabi posle i çega sasekao istimaå. Karington je trajaoneãto maçe od godinu da-na, a Sajrus Vens i DejvidOven tri puta duæe, ãto od-vojeno, ãto u tandemu. Ka-ringtonovi "gresi" zabora-výeni su istom brzinom

kao i sporazumi koje nijeuspeo da postigne ili imple-mentira, a naredne tri god-ine Dejvid Oven se povijaopod zagrejanom retorikomvisokog moralnog tona, åi-

joj temperaturi je i sam u leto 1992. ku-movao.

VISOK LET, NISKI PAD: Arogantani zbog toga priliåno nesimpatiåan javnosti,Dejvid Oven skupo je platio svoje posred-niåke neuspehe. Navukao je na sebe odijum meðunarodne javnosti ubedýivije od

bilo kog drugog emisara, pogotovo nakonãto je poåinio kardinalnu public relationsgreãku i zamerio se Amerikancima. I to nesamo ameriåkoj administraciji, koju je jav-no optuæio da je sabotirala sve evropske

napore da se doðe do politiåkog sporazumameðu zarañenim stranama kako bi odræalasvoju neprikosnovenu poziciju u Evropi,

veñ i ameriåkoj ãtampi, koju je prvopokuãao da pridobije za svoje viðeçebosanskog raspleta, a onda potcenio kaoprotivnika.

Niåija reputacija nije u Bosni tako

oãteñena kao Ovenova. Malo je ko krenuotako visoko, a pao tako nisko. Samo je Jas-uãi Akaãi mogao u toj disciplini biti takmaclordu Ovenu. On je u bivãu Jugoslaviju sti-gao ovenåan slavom jedinog ubedýivogmirotvornog uspeha Ujediçenih nacija uçihovoj novijoj istoriji, onog u Kambodæi.Stigao je i sa ambicijom da moæda jednogdana, kao prvi Japanac na tom mestu,nasledi Butrosa Butrosa Galija na funkcijigeneralnog sekretara UN. Nosio je velike japanske nade za napredovaçe u meðunar-odnoj zajednici, za veñu prodornost i uticajJapana u meðunarodnim poslovima,

odnosno uticaj koji bi bio u ravnoteæi savelikim sredstvima koje Japan daje za fin-ansiraçe UN i meðunarodnih mirovnihmisija.

Kada je u zimu 1994. godine prvi putdoãao u Beograd, Akaãi je u "Hajatu" oku-pio grupu nezavisnih jugoslovenskih novi-nara i dao im maçe-viãe diskretno doznaça da on zna da Srbi nisu jedini krivciu konfliktu, da je svestan opasnosti "ras-tuñeg fundamentalizma" u bosanskimkrugovima, da zna da je srpska ãtampadaleko liberalnija, slobodnija i otvorenija

od Hrvatske.Uskoro je u Zagrebu i Beogradu kritik-

ovan kao "prosrpski åovek", a ostao jezapamñen kao "kýuåar" koji u vreme spo-razuma UN-NATO, da do bombardovaça

srpskih poloæaja moæe doñi samo uz sag-lasnost UN, zvanog "dupli kýuå" nijednomnije hteo otkýuåati bravu koja bi otvorila

(Ne)zaboravBivãi ãpanski premijer Felipe Gonzales boravio je

u Beogradu u decembu proãle godine, kada je kriza

zbog kraðe na lokalnim izborima bila na vrhuncu.Kao specijalni izaslanik OEBS-a, Gonzales se sastaosa svim akterima, prouåio svu dokumentaciju i objav-io svoj Izveãtaj.

U çemu je i on potvrdio izbornu kraðu socijalistai preporuåio poãtovaçe izborne voýe graðana. Iakose obiåno smatra da je Slobodan Miloãeviñ taj uslovispunio, pa tako tvrde i ãpanski mediji koji ovih danaprenose da Gonzales (pre nego ãto prihvati funkcijuspecijalnog izaslanika OEBS-a) traæi "ispuçeçe os-talih uslova" – pre svega demokratizaciju zemýe iveñu slobodu medija, to jednostavno nije taåno. Jer,Slobodan Miloãeviñ nije ispunio nijednu Gonzaleso-vu preporuku. Naime, prilikom donoãeça lex spe-

cialisa nijednom reåi se ne spomiçu ni izbornakraða, ni Gonzalesove preporuke; posebni zakon do-net je u ime smirivaça tenzija na domañoj politiåkojsceni, bilo je jedino objaãçeçe. Ako su to drugi zab-oravili, Felipe Gonzales nije.

SVE HOÑE A NIÃTA NE ZNA:Riåard Holbruk(u sredini) sasvojim naslednikom RobertomGelbardom

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



vrata bombama. Bombe su pale na srpskepoloæaje tek kada su maltene silom Akaãi- ju oteti kýuåevi, odnosno kada je ButrosGali prinuðen da svom bliskom saradniku iemisaru oduzme privilegiju odluåivaça o"kýuåevima".

OPET FIJASKO: Nakon ãto se iz bal-kanskog nereda povukao Sajrus Vens iovdaãça kriza na meðunarodnom nivou

institucionalizovala pod okriýem Ujedi-çenih nacija, a sa naglaãenom pozicijom iulogom Evrope, stolicu drugog kopredsed-nika za Jugoslaviju (Oven je, naime, od-luåio da ostane) ispred Ujediçenih nacijadobio je joã jedan Evropýanin – norveãkidiplomata Torvald Stoltenberg. Pribliænoistih godina kao i Oven, sa velikimiskustvom i jednom prednoãñu u odnosuna çega – govori naã jezik – Stoltenberguniãta od toga nije bilo od velike pomoñi.Pogotovo u realizaciji namere da"doprinese miru i naðe zadovoýavajuñereãeçe za sve" (kako je izjavio kada se po-sla prihvatio). Oven-Stoltenbergovovoðeçe balkanskih diplomatskih inicijati-va (u razdobýu izmeðu 1993. i 1995) ukrajçem se ishodu iskazivalo uglavnomkao jalovo. Rat u Bosni je i daýe trajao a,åinilo se do beskonaånosti, mandat "plavihãlemova" u Hrvatskoj produæavan je uNjujorku svakih ãest meseci za po joã toli-ko. Istina, Oven i Stoltenberg saåinili sunacrt mirne reintegracije tzv. RepublikeSrpske Krajine u Hrvatsku, pod imenom"Plan Z-4" koji je obeñavao Srbima ãirokuautonomiju (u Hrvatskoj). U Zagrebu jenevoýno bio uzet u razmatraçe, a u Kninutaj "papir" nisu hteli ni da podignu sa stola.

Ko je sve kriv za fijasko Oven-Stolten-begove diplomatije, nakon åega su usledilehrvatske vojne ofanzive "Býesak" i "Oluja"i egzodus Srba iz Hrvatske, tema je za drugupriåu. Odgovor koji Stoltenberg moæda inudi u svojoj memoarskoj kçizi joã nijedostupan jugoslovenskoj javnosti, jer çe-gova kçiga joã nije prevedena kod nas.

HOLBRUKOVANJE: Najfurioznijaliånost koja je protråala Balkanom, obavilaposao (!) i – otiãla daýe, bio je, nemasumçe, Riåard Holbruk (usput je zaduæio i

naãe jezikoslovce novim izrazom "hol-brukovaçe"). Ovaj kontroverzni lik am-eriåke diplomatije, iskreno raspoluñen

izmeðu dve sopstvenestrasti – biznisa i poli-tike – (joã kao vrlomlad podsekretar uStejt depratmentu u

administraciji DæimijaKartera digao je rukeod diplomatske kar-ijere i otiãao na Vol-strit i od tada stalno

jedno zvaçe zameçuje drugim), osigurao je sebi mesto u diplomatskoj istoriji. Hol-bruk je u novembru 1995. godine u ameri-åkoj vojnoj bazi Dejton (Ohajo) iznudiopotpise Slobodana Miloãeviña, Fraçe Tu-ðmana i Alije Izetbegoviña na dokumentukoji, kasnije verifikovan u Parizu, kao De- jtonski mirovni sporazum za Bosnu i Her-cegovinu i daýe æivi, sa izgledima da uspe.

Iako se do çega doãlo åetiri godine na-kon poåetka rata na jugoslovenskom pros-toru (3,5 godine nakon poåetka rata u Bos-ni), kada su veñ svi bili iscrpýeni i umorni,te nekoliko meseci nakon ãto su NATOsnage bombardovale srpske poloæaje uBiH – nesporno je da iza dokumenta(kome takoðe, mnogi prigovaraju) stoje iogromna Holbrukova energija i umeñe"poslovaça s nemoguñim" (partnerima).Holbrukov uspeh leæi delom verovatno i uçegovom karakteru osobe koja, tvrde onikoji ga znaju, "sve hoñe, pogotovu ako otome (ãto hoñe) – niãta ne zna".

Iz ovih izvora potiåe i istinita, javnostidosad nepoznata dejtonska anegdota.Paralelno sa razgovorima o bosanskojkrizi, u Dejtonu je odluåivano i o sudbinipreostalog dela Hrvatske pod kontrolomplavih ãlemova odnosno o podruåju Untae-sa. Tuðman je, kaæe izvor "Vremena",traæio da i tamo doðu NATO trupe. Hol-bruk je opet znao da NATO ne moæe itamo, ali se u "hipu" setio spasonosnogreãeça. Na um mu je pao u godine veñzaãao ameriåki general koga je sluåajnosreo u jednoj ameriåkoj bazi u Nemaåkoj(gde je bio ambasador) Æak Klajn. Klajn jepromovisan u visokog NATO oficira, pa jei Tuðman bio sit (NATO-a), a i "plaviãlemovi" su ostali na broju; no, gle åuda (i,opet, sreñe za Holbruka), misija UN u Is-toånoj Slavoniji i Baraçi okonåava se up-ravo ovih dana kao do sada najuspeãnijamisija Svetske organizacije uopãte.

Riåard Holbruk je u meðuvremenuponovo u diplomatskoj akciji – ovoga putana Kipru. Na Balkanu ga se i daýe señajukao koautora "viski-koridora" izmeðuGoraæda i Sarajeva i po tome ãto se tu itamo joã uvek izgovori ili napiãe termin

"holbrukovaçe".Osim lorda Ovena, svojevrsni diplo-matski veteran balkanskih prostora je i

ãvedski politiåar Karl Bilt. Za razliku odmnogih svetskih "kolega", koji su ovdedolazili na zalasku svojih karijera, Bilt jena Balkanu potroãio nekoliko najboýih go-dina (47, kada je doãao). Ambiciozan, pro-

doran, pragmatiåan... kakvim su ga svepredstavýali prilikom dolaska, izgledao jena odlasku kao neko kome je svega dosta.Iako je pod çegovim "kopredsednik-ovaçem" zakýuåen Dejtonski mir, a na os-novu çega on dobio (novoustanovýenu)visoku titulu visokog predstavnika za Bos-nu i Hercegovinu (koja se pod çegovimnaslednikom Karlosom Vestendorpom sveviãe primiåe ovlaãñeçima protektora), uk-upni Biltov uåinak verovatno nije zado-voýio ni çega samog.

ZBOGOM DIPLOMATIJO: Bezobzira na to ãto je za çegovog vakata u

Bosni "prestalo da puca" (vojni deo Dej-tonskog sorazuma uspeãno je sproveden),zbog nedostataka podrãke çegovih mento-ra, maçka ovlaãñeça, ili çegove neod-luånosti, tek na Biltovu duãu idu mnogi de-fekti (ne)ostvarivaça civilnog dela mirov-nog ugovora – od masovne seobe Srba izSarajeva pa daýe...

Ko je sve joã od znanih i neznanih ime-na planetarne diplomatije prodefilovaokroz Bosnu "i ãire", teãko da bi se ikomogao setiti: Dæimi Karter, Vitalij Åurkin,Redæinald Bartolomju, Igor Ivanov, KaiEide, Tadeuã Mazovjecki... Mada su goto-vo svi oni bili nosioci malih ovlaãñeça i"tuðih mandata", kola su se uvek lomilapreko çihovih leða. Dovoýno da mnogiposle balkanskog iskustva diplomatiji zau-

vek kaæu zbogom. sSEÃKA STANOJLOVIÑ

I Dokumentacioni centar Vremena

DOBANOVAÅKITROSED: T. Stoltenberg,D. Oven i S. Miloãeviñ(s leva na desno)

U ÅETIRI OKA: Prvi meðunarodniposrednik u Jugoslaviji lord Karington

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Publicistika

Vodeñireformator IstokaVaclav Klaus: Åeãki put (od realnog socijalizma do slobodnogdruãtva); Izbor, prevod i pogovor: Aleksandar Iliñ, Beograd:Nea 1997, 131. str.

iznenaðen çegovim odliånimpoznavaçem åiçenica i sluhom za tu-maåeçe prohujalih vremena, a verovatno i

time ãto je sve upakovano u veoma dobruretoriku.TRI STUBA: Drugi i veñi deo kçige

posveñen je åeãkim reformama i pitaçimau vezi sa tim. Kao tri osnovna stuba "åeãkereforme" Klaus navodi privatizaciju, slo-bodu unutraãçeg træiãta i slobodu meðun-arodne razmene. Za razliku od domañih re-formatora koji nas uveravaju da liberaliza-cija i privatizacija treba da se odvijaju 5-6godina, Klaus kaæe da se çihova brzinameri "sedmicama i mesecima, a ne godina-ma ili decenijama". Uloga dræave se tokomreformi svodi na ulogu nadglednika pravi-

la i moæe se specifikovati u zaãtiti vlasniãt-va i ugovora, osiguravaçu nekih javnihdobara, socijalnoj politici i oåuvaçu

"zdrave valute".Politika suprotna tome, koja se sastoji u

ãireçu funkcija dræave, vodi og-raniåavaçu træiãta, padu efikasnosti iraznim vrstama ekonomsko-socijalnih pa-

tologija. U jednom od najreåitijih fragme-nata Åeãkog puta stoje i ove reåi: "Ali veruu paternalistiåku dræavu ne gaje samo'saçari'... veñ joj åesto tapãu i ýudi koji uime 'nesavrãenog i neýudskog træiãta' åeznuza time da mogu da odluåuju o drugima, damogu da im nameñu svoju sopstvenu pred-stavu u tome ãta je za çih same dobro a ãtanije, da bi mogli da pretvore zajednicuodraslih, samostalnih, slobodnih i odgo-vornih ýudi u nekakvu veliku porodicu, ukojoj su obiåni ýudi u ulozi 'dece', a dræav-ni predstavnici u poloæaju çihovih velikih,mudrih i benevolentnih 'roditeýa'. Takav

pogled na svet se u boýem sluåaju nazivasocijalni inæeçering, a u gorem – diktatu-ra." (str. 60) Sve se to odvija uz popratnepojave kao ãto su gubitak motivacije, ko-rupcija i, u krajçoj liniji, neefikasnost.

Åeãki put se pojavýuje na naãem jezikuu trenutku kada Klaus bar privremeno od-lazi sa åeãkog kormila, poãto je çegovavlada nedavno pala. Njegove reforme sunajveñim delom obavýene, mada ne izavrãene, a okviri koje je postavio su takvida ih verovatno ni çegovi naslednici neñemoñi ozbiýnije da promene. Poznavaociåeãkih prilika znaju, naravno, da reformene izgledaju tako dobro u svim domenima,kao ãto bi se reklo po Klausovim tekstovi-ma. Iako je na reåima za "slobodno

træiãte", Klaus je u realnosti vodio rela-tivno velikoduãnu socijalnu politiku, vero-vatno iz straha da bi radikalniji rez soci-

Istoånoj Evropi je posle pada ko-munizma bilo mnogo reformatoraali nijedan od çih ne uæiva takoUveliki ugled kao Vaclav Klaus. On je

tokom proteklih nekoliko godina, najprekao ministar finansija a kasnije kao prem-ijer Åehoslovaåke i Åeãke Republike, jed-nu od najortodoksnijih komunistiåkihekonomija i jedan od najgorih komunis-tiåkih totalitarnih reæima sa zavidnim us-pehom preveo u reæim otvorene i poletnetræiãne demokratije. Kao okvir reformiposluæile su çegove vizije o slobodnom iotvorenom druãtvu u åijem se srediãtunalazi slobodno træiãte. To je vizija po kojojse ýudski poslovi ne odvijaju prema na-logu obiåaja i komandi, veñ je 'nevidýivaruka' jedini koordinacioni mehanizam zaaktivnosti miliona ýudi. Njegove reformesu joã jedan od dokaza da bez velikih ekon-omskih sloboda nema odreãitijeg ekonom-skog napretka.

U kçizi Åeãki put sabrani su krañiKlausovi radovi, koji veñinom predstavýa- ju çegove govore i novinske komentarepojedinih dogaðaja ili vaænih reformskihpitaça.

Iz Åeãkog puta moæe da se vidi da jeKlaus ne samo dobar ekonomista, refor-mator i politiåar, veñ i vrlo obrazovana os-oba. U prvom delu ove kçige objavýeno je nekoliko çegovih krañih ålanaka koji suposveñeni nekim opãtim istorijskim, poli-tiåkim i kulturnim evropskim i åeãkim pi-taçima, kao ãto su Sarajevski atentat 1914,Prvi i Drugi svetski rat, komunistiåka dik-tatura u Åehoslovaåkoj, sudbina EdvardaBeneãa, pitaçe pokreta otpora i politiåkihzatvorenika u Åehoslovaåkoj, sovjetskaokupacija Åehoslovaåke 1968. U ovomdelu åitalac ñe nañi i ålanke posveñene

Francu Kafki i proslavi Uskrsa. Posebnoplene Klausova odmerenost i kristalno jas-na vizija stvari. Mnogi åitalac ñe biti

DVA USPEÃNA VACLAVA:Predsednik Havel i premijer Klaus

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



jalnih transfera mogao da ojaåa front pro-tivnika reformi. Sliåno tome, dosta je okl-evao oko oãtrijeg izlagaça åeãke ekonom-ije meðunarodnoj konkurenciji, iz strahaod gubitka jednog broja radnih mesta, ãto

bi takoðe ojaåalo antireformske snage. Re-zultat toga je da je trgovinski deficit ostaovisok, a pokrivaçe deficita iz deviznihrezervi sredinom 1997. znatno je podrilostabilnost åeãke valute. Dosta je oklevao isa privatizacijom banaka, koje su vlasniciinvesticionih fondova u koje su se slivalivauåeri za privatizaciju. Ovi nedostaci nemogu se pripisati tome ãto Klaus nije biodovoýno odan protræiãnoj reformi, negoçegovom pragmatizmu i taktiziraçu daoåuva glasove ili bar predupredi da se onipreliju protivnicima reformi. Naravno, to jesu ozbiýni deficiti, ali je po stepenu

ekonomskih sloboda Åeãka ipak na åeluzemaýa Istoåne Evrope.SREÑNA MEÃAVINA: Ako bi treba-

lo u nekoliko reåi saæeti portret VaclavaKlausa, onda bi se moglo reñi da je onmeãavina liberala, konzervativca i prag-matiåara. On je konzervativac u smislu daprezire "druãtveni inæeçering" i konstruk-tivizam svih vrsta. Nadaýe, on je liberalutoliko ãto odbacuje autoritarna i diktator-ska reãeça. Konaåno, pragmatiåar je, a nefundamentalista. To znaåi da svoje ciýevene sledi slepo, nego da uvek ima u vidusituaciju, odnosno cenu.

Åak i ako se desi da se Klaus posle ne-davnog politiåkog pada ne vrati na kormi-lo vlade na narednim izborima, çegovamisija je zaokruæena i on je veñ deo istor-ije. Ostañe upamñen kao verovatno najus-peãniji, a to znaåi najboýi reformator u Is-toånoj Evropi. Bilo je uspeãnih reformi ireformatora i u drugim zemýama bivãesovjetske imperije, kao ãto su Pjotr Aven,Gajdar ili Åubajs u Rusiji, Mart Lar u Es-toniji, Bolceroviå u Poýskoj itd., ali senigde tako uspeãne reforme u toj meri nevezuju za jedno ime i jednu osobu kao ãto

je to sluåaj sa Vaclavom Klausom iÅeãkom republikom. Svojim reformamaKlaus je pokazao da bez slobodnog træiãtanema otresitog napuãtaça ekonomske ipolitiåke bede komunizma i planiraça.Gde god je bilo velikih ekonomskih slobo-da, çihova predvidiva posledica bio je brzrast blagostaça.

Na kraju vaýa pomenuti da je Klausovukçigu Åeãki put objavila izdavaåka kuña"Nea", koja je izdavaå jedne ovdaãçereæimske, prokomunistiåke stranke ("Novademokratija"). Treba li i pomiçati daKlaus preporuåuje upravo suprotan put od

onoga kojim idu "Nova demokratija" içeni koalicioni partneri? s

MIROSLAV PROKOPIJEVIÑ

O çima se govori:Daniel Arap Moi

Predsednik –peti putNekada se o Keniji govorilo kao o primeru zemýe koja je uspešno izvršila tranziciju

od kolonije u nezavisnu dræavu, koja je ujedno bila primer stabilnosti i rastuñeg prosper-iteta. Sve je funkcionisalo – privreda je cvetala, infrastruktura je bila na zavidnom nivou,izuzetne prirodne lepote doprinosile su razvoju turizma koji je donosio znaåajna sredstva,razvila se uticajna sredça klasa, mnoge meðunarodne organizacije izabrale su prestonicuNajrobi za svoje regionalno sedište. Uprkos autokratskom reæimu predsednika DanielaArapa Moia, Kenija je s razlogom nosila epitet "istoånoafriåkog draguýa".

To kao da su davno prošla vremena. Kenija se sada najåešñe slika najmraånijim boja-ma. Evo kako, na primer, "Vašington post" vidi ovu zemýu sa 27 miliona stanovnika:

"Privreda je u rasulu. Korupcija je sveprisutna. Infrastruktura se raspada. Prosveta izdravstvo ne funkcionišu. Etniåki sukobi se zaoštravaju..." Dovoýni razlozi da Meðunar-odni monetarni fond suspenduje veñ odobreni zajam, ili da dræavni sekretar Medlin Ol-brajt i prva dama Amerike prilikom nedavne posete istoånoj Africi – zaobiðu Keniju.

I ovaj novi imidæ Kenije neminovno se vezuje za åoveka koji zemýom upravýa veñ 19godina – za predsednika Daniela Arapa Moia. Ni çegov prethodnik Dæomo Kenijata nijebio lider kojem je demokratija bila posebno prirasla za srce. Njegova reå bila je zakon,opozicija u parlamentu praktiåno nije postojala. Ali, u poreðeçu sa svojim naslednikomon je, kako se åesto govori, bio dæentlmen-diktator. Moi je bio Kenijatin potpredsednik,funkcija koja po pravilu ne znaåi mnogo, pogotovo ako predsednik ima oreol borca zanezavisnost zemýe, çenog prvog predsednika i jednog od najuticajnijih afriåkih lidera.Kenijata je bio neprikosnoveni vladar, ali zemýa je funkcionisala, pa nije bilo ni vaæno koñe da bude potpredsednik. Sliåna logika omoguñila je Moiu da, posle Kenijatove smrti1972, postane šef dræave. Svi su ga smatrali "privremenim predsednikom". A on je, evo,

na vlasti veñ bezmalo dve decenije, što je za kontinent sa åestim i burnim promenamapravi podvig. Više puta tokom dugogodišçe vladavine Moi je bio na velikim mukama.Preæiveo je jedan pokušaj dræavnog udara (iz tog vremena, 1982, potiåe çegova poznataizreka "Morate da pevate pesmu koju ja pevam"), koristeñi i brutalnu silu gušio je pobunenezadovoýnika, uspešno se odupirao napadima opozicije, odbacivao je optuæbe o ko-rupciji, a kada je pod pritiskom domañeg nezadovoýstva i kritika iz inostranstva bašmorao, prihvatao je minimalne promene u sistemu koji mu je, izmeðu ostalog, doneo iogromno bogatstvo (neke procene govore o tri milijarde dolara). "Moi je, u stvari, najjaåikada je priteran uza zid", kaæe jedan od opozicionih lidera Dæems Orengo. "On je ondaspreman na maçe ustupke i velika obeñaça koja uglavnom ostaju neispuçena."

Tako je bilo i pred decembarske izbore. Posle velikih nemira koji su prošlog leta zah-vatili najveñe gradove Najrobi i Mombasu, sa izborima na pragu, Moi je opoziciji daoneke ustupke, znajuñi da mu je peti uzastopni izbor za predsednika gotovo siguran. Nje-gova Kenijska nacionalna unija (KANU) imala je za protivnike dvadesetak razjediçenihopozicionih partija, a za poloæaj predsednika konkurisalo je åak 12 politiåara, predstavni-ka veñih ili maçih, ali svakako suprotstavýenih plemena. Svojevrsni je apsurd da Moi,koji potiåe iz malog plemena Tugena unutar male etniåke grupe Kaledæin, pobeðuje pred-stavnike Kikuju, Kamba i drugih velikih plemena. Moi to uspeva ne toliko zahvaýujuñipopularnosti u zaviåaju, koji je zaduæio putevima i mnogim novim objektima, kolikoveštim manevrisaçem sa predstavnicima brojnih maçih plemena.

U izborima, koji zbog oåigledne kraðe glasova i drugih brojnih nepravilnosti i za af-riåke prilike predstavýaju retkost, Moi je uspeo da dobije 40,1 odsto svih glasova, KANU je opet najjaåa partija u parlamentu, ali sa minimalnom veñinom. Samo na prvi pogledtako se ništa nije promenilo. Ãezdeset odsto biraåa nije mu dalo povereçe, zemýa je uteškoj ekonomskoj i socijalnoj krizi, strani kapital ne dolazi, prete ozbiýni etniåki sukobi.Moi moæe, kao posle izbora 1992, da zavede strahovladu, što bi najverovatnije dovelo doozbiýnih nemira, ili da se prikloni i domañim i stranim zahtevima za liberalizacijom. U

tom sluåaju sin pastira i nekadaãçi uåiteý ima više izgleda da sada, u 73. godini, preæivi ipeti predsedniåki mandat. s

HARI ŠTAJNER

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


e s e o n o b a r n a b o ý , c i m a , I t a l i j a n i m a ... N i ç i m a v i ã e n e

a v e s u z u k i , z a k o j i j e J u g o s l a v i j a b i l a d e s t i n a c i j a p r e r a t a .

m t r æ i ã t i m a s u n a ã e m e s t o z a u z e l i T a j l a n ð a n i , M a l e æ a n i , I n d o n e æ a n i , L

o ý a c i , R u s i i , n a r a v n o , K i n e z i . P R O P U Ã T E N A Ã AN S A: K a o z e m ý a o g r o

a j v e ñ e g b r o j a s t a n o v n i k a n a s v e t u , K i n a j e , s i g u r n o , z a s v a k o g a z a n i m ý i

m u d a s e o d ç e u n a r e d n o m v e k u o å e k u j e , n i m a ç e n i v i ã e , v e ñ p r a v o p

K i n a m e ç a s v o j p r i v r e d n i s i s t e m u p r a v c u l i b e r a l n e t r æ i ã n e p r i v r e d e , k o j o j

æ i t i n a t o j s t r a n i p o d r ã k u z a p r e v a z i ð e n e i n e e f i k a s n e s i s t e m e j e , t a k o , å i

v e ñ å u v e n i n a f t n i a r a n æ m a n . N j i m e s u n a m K i n e z i , m i m o s t a n d a r d n i h s v

a r o b u . Al i , k a o o s i g u r a ç e z a o v a j p o s a o p o s l u æ i l o j e å e t r d e s e t a k m i l i o n a

r a å u n i m a n a k o n u v o ð e ç a s a n k c i j a U j e d i ç e n i h n a c i j a . Ã a n s a k o j u s m o t i

i ã ñ e n a , ã t o j e s a m o j o ã j e d a n d o k a z z a t v r d ç u d a n e m a v e å i t i h p r i j a t e ý

m a l o r o b e k o j u s m o p o n u d i l i n i j e K i n e z i m a o d g o v a r a l o k v a l i t e t o m i l i c e n

o v i n o m , u d o l a r i m a , s v a k a k o . P AT I K E I K I K I R I K I : Å a k s u i S j e d i ç e n e

s e t i l e k a k o j e t e ã k o r a z b a ã k a r i t i s e n a k i n e s k o m t r æ i ã t u . P r e m a p o d a c i m a

o s t a v ý e n i m n o v i n a r i m a u I n s t i t u t u z a s p o ý n u t r g o v i n u ) , p r e d v e g o d i n e A

s p o ý n o t r g o v i n s k o j r a z m e n i o d 14,5 m i l i j a r d i d o l a r a , a p r o c e ç u j e s e d a ñ

o d 18 m i l i j a r d i d o l a r a .: z a p r v i h d e s e t m e s e c i o v e g o d i n e i z K i n e s m o u v e z l i d e s e t p u t a v i ã e n

d o l a r a , p r e m a 5 ,6 m i l i o n a d o l a r a ) . P o s e b a n k u r i o z i t e t j e å i ç e n i c a d a n a

e ! ? Z a t o , p r e m a n e k i m t u m a å e ç i m a , o b r a z l o æ e ç e t r e b a t r a æ i t i u r e e k s p o

l i å n o g k v a l i t e t a p r o d a l i s m o j e t r e ñ i m z e m ý a m a ) i u v o z u j e f t i n i j e i z d r u g i

i o n a l o ã i j e g k v a l i t e t a ) . G d e j e z a v r ã i l a r a z l i k a u c e n i ? P r e m a d r u g o j t e o r

o K i n i n e m a n a f t e z a t o ã t o s e u v o z i “ p r e k o t r e ñ e z e m ý e ” . T o , p a k , p o d r a z u

g d e j e z a v r ã i l a r a z l i k a u c e n i ? U p r v o j p o l o v i n i o v e g o d i n e , p r e m a Ag e

u v o z i l a k o k s , p o l u k o k s , p a t i k e , f e r o m a n g a n , f e n a z o n , m o n i t o r e s a k a t o d n

u , b o k s i t , s i l i c i j u m i i g r a å k e . U K i n u j e i z S R J u p r v o j p o l o v i n i g o d i n e n a j v i

r i d a , c e l - v l a k n a , b u l d o æ d e r a i u t o v a r i v a å a . Z a d e v e t m e s e c i s l i k a j e n e ã

l i g r a ð e v i n s k i h m a ã i n a , t r a k t o r a i a l a t a . F E LI C I J A I J U G O : P r oblem

m s l u å a j u , t r e b a r e ã a v a t i o v d e , n e u K i n i . D v a skoraãç

i h s v e t s k i h p r i v r e d n i h t o k o va joã ijr a n i h p oslova i

Uz narudæbenicu obavezno priloæiti potvrdu o uplati (100 dinara za jedanCD) u korist NP "Vreme", Beograd, æiro raåun 40804-603-2-2031530 ili 40804-603-8-4031530. Komplikovano? Doðite liåno u redakciju "Vremena", Miãarska12 (joã bolje)

NARUDÆBENICAOvim neopozivo naruåujemkompakt-disk sa 45 najno-vijih brojeva "Vremena", 10dodataka, åitaåem, bazompodataka i kratkim uput-stvom

Ime i prezime

Adresa

Potpis

Za svega 100 dinara dobiñete CD sa 45najnovijih brojeva "Vremena" i 10

specijalnih dodataka u Acrobat PDF-

formatu. Tu su svi tekstovi i svefotografije, ukljuåujuñi i naslovnestranice u boji. Na CD-u se nalaze i

besplatan Acrobat-åitaå (Mac, Win3.x,Win95), indeksirana baza podataka za

brzo pronalaæenje onoga ãto vam treba ikratko uputstvo, tek da se naðe...

Da li ste propustili neãto znaåajno? Da li ste se "izgubili"preturajuñi po starim novinama? Moæete li baã svega da se setite?

Mi smo SVE zapamtili!

D E S I G N

B Y M A R K O V I Ñ

&

S R B I N O V I Ñ

Detalje o ovom specijalnom izdanju"Vremena" od sada moæete pronañi i naInternetu: http://www.vreme.com

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Uoåi austrijskih izbora

Ãarmantna igraMnogi socijalisti smatraju da je sramota da jedna velika partijane istakne predsedniåkog kandidata, pa makar izgubila

su kontakt sa çim.Klestilov dosadaãçi ãestogodiãçi ma-

ndat bio je neiscrpno zahvalna tema zaæutu ãtampu. Prvo je otkrivena predsednik-ova ýubavna veza sa sopstvenom pred-

stavnicom za ãtampu, åak je objavýena fo-tografija na kojoj Klestil stoji pored svojetadaãçe supruge, a kriãom, iza çenih leða,pomenutu mladu damu dræi za ruku. Poãto je afera u javnosti uzela maha, Klestil je te-atralno, pokajniåki, plaånim glasom predtelevizijskim kamerama izjavio: "Da, mo-ram to da priznam, ja imam jedan porodiå-ni problem...". Poãto je åak i dve muãkesuze ispustio, dirnuti Austrijanci su muoprostili braåno neverstvo. Nije mu opros-tila samo çegova æena koja se odselila izpredsedniåke rezidencije, ali mu razvodnije dala.

Tek ãto je ova afera poåela da jeçava,mediji su poåeli da ãpekuliãu da Klestil imasidu. Dugo je bolovao od atipiåne upalepluña, åak je izgledalo da ñe morati daprekine predsedniåki mandat. Ipak, sreñno je savladao bolest i uverio austrijsku jav-nost da je i zdravstveno spreman za nared-ni ãestogodiãçi mandat.

SREÑNA ZEMLJA: Na veliko ne-odobravaçe meðu biraåima naiãla je odlu-ka Socijalistiåke partije Austrije, iz åijih jeredova aktuelni premijer Viktor Klima, dane istakne sopstvenog kandidata. Klima je

zadovoýan dosadaãçom saradçom saKlestilom, boji se da bi socijalistiåkikandidat mogao da izgubi, a smatra da je predizborna kampaça skupa i da biçegova partija taj novac mogla pamet-nije da uloæi. Na to se jedan deo partij-ske baze pobunio. Mnogi austrijski so-cijalisti smatraju da je sramota da jednavelika partija ne istakne predsedniåkogkandidata, pa makar izgubila. Pogotovoãto bi doskoraãçi socijalistiåki predsed-nik vlade Franz Vranicki, koji se, barprivremeno, povukao iz politike, sa la-

koñom pobedio Klestila. Vranicki za sada

uæiva sreðujuñi "privatnu biblioteku i vins-ki podrum".Nije joã izvesno ni da li ñe zeleni, a

posebno sve jaåi slobodarci Jerga Hajderaimati svog kandidata.

Za Austriju se kaæe da je sreñna zemýa.Åak i iz Drugog svetskog rata uspela je daizaðe ne kao prvi saveznik, nego kao "prvaærtva" svog sunarodnika Adolfa Hitlerakada je postao voða Nemaåke. Bez obzirana politiåki znaåaj, predsedniåki izbori ñebiti viãemeseåna zabava za Austrijance. Toãto svi veruju da ñe Tomas Klestil joã ãestgodina da ostane u svom kabinetu u Hof-

burgu predizbornoj borbi ne oduzima nidraæ, ni ãarm. s

ANDREJ IVAÇI

eralnog Foruma Haide Ãmit. GospoðaÃmit se pre ãest godina okuãala kao pred-sedniåki kandidat i izgubila. Tada ju je kan-didovala nacionalistiåka Slobodarska partija Jerga Hajdera. Ãmitova se kasnije pos-vaðala sa svojim partijskim voðom zbog

çegovih ekstremnih stavova prema stran-cima. Prilikom svoje kandidature sveåano je obeñala da Hajderu nikada ne bi poveri-la mandat za sastav vlade. Haide Ãmit isti-caçem kandidature æeli pre svega da pro-moviãe svoju relativno malu partiju.

I aktuelni predsednik Tomas Klestil je uvelikom stilu najavio novu kandidaturu. Nakonferenciji za ãtampu, sazvanoj u hab-sburãkom dvorcu Hofburg, novinarimanije dozvoýavao pitaça, jer to "nije uskladu sa ugledom kuñe" u kojoj ih je pri-mio. Klestil je najavio "nekonvencionalnu"

izbornu borbu, to jest da namerava maksi-malno da iskoristi sve prednosti koje mudaje sadaãçi poloæaj. Nastupiñe kao "nad-stranaåki" kandidat.

Pre nego ãto ga je 1992, na opãteiznenaðeçe politiåke javnosti, prvi putkandidovala demohriãñanska Narodnapartija, Klestil je bio profesionalni diplo-mata, ambasador Austrije u Vaãingtonu igeneralni sekretar ministarstva inostranihposlova.

Klestil je treñi uzastopni diplomata koji je postao ãef austrijske dræave. Pre çega sutu funkciju zauzimali Rudolf Kirhsleger izlosreñni Kurt Valdhajm. Valdhajm je bio

Hitlerov oficir, za vreme Drugog svetskograta aktivan i u Jugoslaviji, a zbog çegovemutne proãlosti skoro sve zemýe odbijale

ustrijanci ovog proleña biraju no-vog predsednika republike. Austr-ijski predsednik ima mandat od A

ãest godina i mnogo veña ovlaãñeça negoçegov nemaåki kolega, åija je funkcija åis-to protokolarna. U Austriji predsednik pri-

likom formiraça vlade moæe bitno dautiåe na izbor mandatara. Tako je 1970.tadaãçi socijalistiåki predsednik Franc Jo-nas omoguñio partijskom drugu BrunuKrajskom da postane predsednik maçin-ske vlade i postavio smernice austrijskepolitike za naredne tri decenije. Åim seuåvrstio na vlasti, Krajski je veñ narednegodine raspisao prevremene izbore, dobioih, i otada austrijski socijalisti 27 godinapostavýaju predsednika vlade sami, ili kao jaåi partner u koaliciji sa drugima.

Do sada su se za proleñne izbore prijav-ila tri kandidata. Prvi je inæeçer

Rihard Lugner, koji sebe sk-romno naziva "neimarom".Lugnera za sada niko ne shvataozbiýno, u austrijskoj predsed-niåkoj trci on je alpska varijantaameriåkog milionera RosaPeroa. Svojim "zdravim ãpeku-lacijama" postao je jedan od na- jbogatijih Austrijanaca. Pos-ledçih godina je na åuvenombalu u Beåkoj operi zakupýivaonajskupýu loæu i ugoãñivaosvetske zvezde, na primer Sofiju Loren ilineku britansku princezu, samo da bi fo-tografije sa çima mogao da stavi u svoj al-bum.

"NADSTRANAÅKI" KANDIDAT:U veñ zapoåetoj kampaçi, Lugner nastupasa svojom viãe od trideset godina mlaðomæenom kojoj i javno tepa "Miãiñu" i kojanajozbiýnije izjavýuje da ñe kao suprugapredsednika da se posveti dobrotvornimaktivnostima. "Miãiñ" nema nikakvih uzo-ra, jer joj, kako kaæe, nisu potrebni poãto jei sama "dovoýno inteligentna". Lepo je daAustrija kao operetska zemýa ima Lugnerai "Miãiña". Iako je Lugner svestan da nema

nikakve ãanse, predizborna kampaça jeizvrsna reklama za çegovo preduzeñe.Ozbiýan kandidat je predsednika Lib-

NEKONVENCIONALNA KAMPANJA: Tomas Klestil

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



BUKUREÃT

PlañenikRumunski javni tuælac pokrenuo je is-

tragu zbog navoda da je streýani diktatorNikolae Åauãesku platio milione dolarasada utamniåenom teroristi Karlosu Ãakaluda ga ovaj oslobodi neprijateýa. “Tuæiocisu poåeli istragu Karlosovih veza sa Seku-ritateom”, izjavila je Anðela Nikolae, pred-stavnica javnog tuæilaãtva. Nikolae kaæe da je general Dan Voinea, ãef vojnog tuæilaãt-va, zaduæen za istragu. Voinea je zastupaootpuæbu protiv Åauãeskua na suðeçu pohitnom postupku, 1989, kada mu je izreåe-na smrtna presuda na osnovu koje je streý-an na dan Boæiña. Osam godina kasnije,Rumuni i daýe ne znaju gotovo niãta o

tajnoj policiji Sekuritate koja je decenijamaupravýala ogromnom mreæom ãpijuna idouãnika. Parlament se proãle godinesloæio da treba doneti zakon o otvaraçutajnih arhiva Sekuritatee, ali se tu i stalo.Venecuelanac Karlos (Iliñ RamirezSanåez), osuðen je u decembru u Parizu nadoæivotnu robiju zbog ubistva dvojicefrancuskih tajnih agenata i çihovog liban-skog douãnika. Rumunska ãtampa sadapiãe da je Åauãesku odobrio da se Karlosunajmi kada je Mihaj Pacepa, ãef rumun-ske obaveãtajne sluæbe, 1978. prebegao uSAD. “Åauãesku i çegova Sekuritate bili

su u staçu ãoka posle bekstva Pacepe”,piãe “Evenimentul zilei”. “Nema reåi da seopiãe katastrofa koja ih je pogodila.”Dnevnik navodi da su Karlos i Sekuritate ufebruaru 1981. planirali bombaãki napadna radio Slobodna Evropa u Minhenu da biuniãtili dokumente za koje je Åauãeskuverovao da je Pacepa dostavio stanici.Åetvoro ýudi je raçeno u napadu. “Karlos je bio u Rumuniji do 3. februara 1981. Na-pad, planiran za 4. februar, izveden jenedeýu dana kasnije.” Nekoliko mesecikasnije, Emil Georgiesku, glavni urednikrumunske redakcije radija, izboden je

noæem u garaæi svoje kuñe. “Curieru na-tional” kaæe da je Karlos unajmýen da za“milione dolara” ubije Pacepu. “Do sada jeutvrðeno da je Åauãesku finansirao Kar-losa”, tvrdi list. “Åauãesku je koristio Kar-losa za likvidaciju disidenata, ali mu nijebilo dozvoýeno da organizuje napade uRumuniji.” List daýe kaæe da je Karlos uRumuniji osnovao logor za obuku svojihkomandoskih odreda. Rumunija ga jesnabdela i sa viãe od 100 falsifikovanih pa-soãa i vozaåkih dozvola, a Karlosova maj-ka bila je na leåeçu u najprestiænijoj buku-reãtanskoj klinici. Ãtampa kaæe da ñe, pos-

le suðeça u Parizu, daýa istaga o Karloso-voj rumunskoj vezi “moæda osvetliti speci-

lastiåko je pitaçe. Ne tako davno, malez-ijski predsednik Mahatir je maltene samarksistiåko-leçinistiåkih pozicija, saukusom blagih elemenata pokreta nes-vrstavaça, uputio reåi prekora svetskomfinansijskom guruu Dæordæu Sorosu. Ispa-lo je da je on glavni krivac za nestabilnostdeviznih kurseva azijskih "tigrova". Ipak,izraz "finansijski ãpekulant", kako je i Ma-hatir nazvao Sorosa, u svetu berzanskih fi-nansija nije ruæan i uvredýiv, veñ obrnuto.To je osoba koja ima çuha, duha i sposob-nosti da kroz finansijske investicije naberzama papira, kapitala i sirovina ostvaru-

ju superprofite uz izuzetno visoke rizike.Posle nekoliko sastanaka azijsko-pacifiåkeorganizacije za ekonomsku saradçuAPEC, kao i organizacije zemaýa jugois-toåne Azije ASEAN, situacija sa ta-moãçim uzdrmanim privredama sve jemaçe jasna. Oåekivalo se da ñe kraj 1997.godine doneti makar prolazno olakãaçe.Meðutim, situacija u Juænoj Koreji, Taj-landu, Indoneziji, delimiåno i u Japanu sve

je sloæenija. Teãkoñe sa platnim bilansima,uzdrmanim bankarskim i finansijskim sek-torima i nacionalnim valutama su izuzetnoduboke, i strukturalne prirode. Vezane suza fundamentalne makro – i mikroekon-omske kategorije. Reakcija slobodnog kap-itala na finansijsku krizu u Aziji pre svega

je izraz vitalnosti globalne privrede kojanudi teãke, neprijatne i bolne odgovore napitaça neizbeænih finansijskih reformi iliberalizacije koja su u ovom delu svetaizostala.

Svetska banka za obnovu i razvoj(IBRD) i Meðunarodni monetarni fond(MMF) davno su stvoreni kao osnovne fin-ansijske globalne multinacionalne insti-tucije Ujediçenih nacija. Obavýaju uglav-nom uspeãno poslove iz svog domena veñgotovo pola veka, s tim ãto je doãlo i donovih teãkoña, problema i izazova koji iz-iskuju terapiju koje joã nema.

Dæordæ Soros je nedavno javno izneoinovirane stavove i konzistentne predlogemoguñeg reãeça finansijske krize kojapogaða Aziju. Smatra da je kriza “sistem-atski slom” svetskog finansijskog sistema.Izjavio je, izmeðu ostalog, da je “napu-ãtaçe sistema fiksnih deviznih kurseva u

jugoistoånoj Aziji provociralo proces re-

Finansijska kriza u Aziji

Soros uzvraña udaracOåigledno je da privatni zajmodavci viãe ne verujuzajmotraæiocima i raåunovoðama sa çihovog platnog spiska

Meridijani

ãeça krize koji prevazilazi i najgora stra-hovaça”. Ovo je kriza ne samo sistemameðunarodnog kreditiraça i finansiraça,veñ i svetske trgovine. Stoga Soros sa pra-vom zahteva duboke i suãtinske reformesvetskog finansijskog sistema. Upozoravada se svet nalazi na ivici deflacije. Privred-ni rast se usporava i preti globalna ekon-omska kriza.

Privatni kapital i zajmodavci ãiromsveta viãe nisu u staçu da finansiraju ze-mýe u razvoju zbog rastuñih i nekon-trolisanih rizika. Soros zagovara osnivaçenove meðunarodne finansijske organiza-cije. Bila bi poput “Korporacije za osig-uraçe privatnih kredita” zemýama treñegsveta. Ovo telo bi garantovalo meðu-narodne zajmove, uz plañaçe male prem-ijske nadoknade. Time bi se sistemskim re-formama predupredio slom globalnog fin-ansijskog sistema. Odredili bi se plafonizajmova za pojedine zemýe u skladu sastepenom rizika i kreditnim rejtingom. Nataj naåin bi se rizik privatnih finansijskihinvestitora sveo na razumnu meru. Ovistavovi su jedan od moguñih aspekatakoordiniranog delovaça meðunarodne fi-nansijske zajednice na krizu nelikvidnosti,prvenstveno u J. Koreji, ali i ãire u Aziji.Meðunarodna korporacija za osiguraçekredita bila bi prateña institucija MMF-a.

Privatni izvori finansiraça svetske tr-govine i privrede nisu u staçu da se samo-reguliãu, pa je zbog toga potrebno da seformira nova svetska finansijska agencijakoja bi se bavila odobravaçem zajmova.Po ovoj koncepciji novoformirana orga-nizacija bi od zemaýa zajmodavaca strikt-no traæila da u potpunosti objave sve rele-vantne podatke vezane za finansijske iekonomske performanse nacionalnih pri-vreda ne samo na eksternom, veñ na inter-nom planu.

Oåigledno je da privatni zajmodavciviãe ne veruju zajmotraæiocima i raåuno-voðama sa çihovog platnog spiska, veñ ñepre ili kasnije morati da se uvede stvarna ipotpuna revizija poslovaça pojedinih ze-maýa. Dakako, ne svih, veñ samo onihkoje æele da privuku inostrane kreditore.Mi nemamo uopãte potrebe da strahujemood Sorosovih predloga, ako ni zbog åegadrugog ono zbog toga ãto nismo punoprav-ni ålanovi svetske finansijske zajednice.s

PROF. DR BRANKO Æ. LJUTIÑ

Da li, u kojoj meri i kome sve DæordæSoros ide na æivce ãirom sveta – sho-

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



jalna i vrlo tajanstvena poglavýa radaSekuritatee – çene saradçe sa teroristima,a posebno sa Karlosom”.

LONDON

PristupU utorak je saopãteno da kompanija

Enciklopedija Britanika zauvek raspuãtasvoje odrede prodavaca koji su decenijamanudili enciklopediju od vrata do vrata. Pro-davci su kapitulirali pred liånim raåunari-ma koji nude neuporedivo jeftiniji pristupznaçu na ekranu. Kompanija kaæe da je

danas teãko ubediti porodicu da potroãi do3000 funti (4860 dolara) za 32 teãka tomaenciklopedije kada verzija na CD-Romukoãta 125 funti (203 dolara). Istovremeno, Britanika se na Internetu moæe listati za 8funti meseåno – uz stalnu dopunu novimpodacima. “Moramo da odgovorimo nafundamentalne promene u ponaãaçu ku-paca”, kaæe Tim Petik, direktor za engles-ko izdaçe åikaãke kompanije. “Prodaja pokuñama bila je dobra godinama, ali sadanaãe muãterije æele da kupuju na drugi

naån. Zarada iz prodaje od vrata do vrataviãe ne opravdava troãkove.” Broj proda-vaca u Britaniji – svi plañeni iskýuåivo na

procenat – pao je sa 225 iz proãle godinena 70 danas. Najveña promena koja je po-godila Britaniku, osnovanu u Ãkotskoj1768, ali koja je u ameriåkom vlasniãtvuveñ skoro sto godina, jeste masovna upo-

treba liånih raåunara, kaæe Perik. Drugi ra-zlog koji je naterao kompaniju da se okaneneposredne prodaje jeste nesreñna asoci- jacija koja kod ýudi enciklopediju pove-zuje sa napasnim akviziterima. Posledçihmeseci prodavci su se okrenuli izlagaçutomova na pumpama duæ autoputeva, ali sui od toga odustali. Ove godine Britanikakreñe u svoju prvu veliku reklamnu kam-

paçu promocije Britanika CD-Roma, kojiima viãe reåi nego ãtampana verzija. Ko-mpanija se nada da ñe ove godine prodati4000 ãtampanih kompleta u Britaniji, a ucelom svetu bar 25.000, ãto je pad od 85odsto od poåetka decenije.

SEUL

BagatelaHiýade polovnih automobila åeka

kupce na Dæanganpjongu, najveñoj autopijaci u Seulu. Na svakom vozilu piãe“bagatela”, ali malo ko kupuje. U oãtrom

padu juænokorejske privrede prodavci au-tomobila najgore prolaze, odnosno najviãenude za najmaçe para. Ali, kako cene zasvu dugu robu rastu, veñina Korejacaodustaje od dobre prilike da kupi kola.

Juænokorejski von izgubio je viãe od polo-vine vrednosti u odnosu na ameriåki dolaru toku protekle godine, ãto je diglo cenuproizvodima od uvoznih sirovina. Graðanisteæu kaiã. “Viãe ne mogu sebi da doz-volim benzin, pa sam prodao kola kojasam kupio pre samo ãest meseci”, kaæeradnik Park Hong-Ku (38). U Juænoj Kore- ji trgovci polovnim automobilima ne kupuju i ne prodaju vozila veñ rade na procenati vlasnik kola ne dobija novac dok se vozi-lo ne proda. Park se nadao da ñe se brzoosloboditi svog automobila, ali ñe na kupcaverovatno åekati mesecima. “Prodavali

smo 120 do 130 vozila dnevno, a sada smosreñni kad prodamo 10”, kaæe prodavacÅo Dzae-Sung.

Svetska cene nafte danas je na na- jniæem nivou za protekle dve i po godine,ali je benzin u Juænoj Koreji poskupeo na1135 vona sa 889 u novembru. Novo posk-upýeçe se oåekuje. Domañice iz Seulakaæu da za iste pare danas mogu da kupe zatreñinu maçe nego proãlog novembra. Napijaci hrane pojeftinila je samo govedina,poãto seýaci masovno likviraju stada, jerne mogu da se nose sa cenama uvoznestoåne hrane. Prodaja strane robe naglo jepala, delom zbog kampaçe ãtedçe koju jepovela vlada, a delom ãto veñina ýudi turobu viãe ne moæe sebi da priuãti. Prodajauvoznog vina maça je za 30 procenata, aboca kalifornijskog rozea poskupela je za15 odsto. Pre valutne krize, koja je proãle jeseni pogodila zemýu, dileri su cenili dañe træiãte vina u Juænoj Koreju imati dvoci-frenu stopu rasta.

Jedna velika seulska robna kuña preki-nula je prodaju uvoznih muãkih odela åijase cena zbog devalvacije udvostruåila idostigla 2000 dolara po kompletu. Uvozna

linija zameçena je daleko jeftinijomdomañom konfekcijom. Vlada svakodnev-no poziva trgovce da dræe cene pod kontro-lom, ali je sama ove nedeýe objavila da ñeuskoro poskupeti javni saobrañaj, gas istruja. Ipak, ne rastu sve cene. Ålanarine zagolf-klubove padaju. Fabrike automobilanude popuste od 10 do 15 odsto za najnovije modele. Meðutim, oåekuje se da ñeprodaja korejskih automobila, i kod kuñe ina strani, ove godine biti maça za treñinu.Jedino je za strance kupovaçe u Seuludanas zadovoýstvo. “Slab von je sigurnouåinio kupovinu prijatnijom. Kupiñu odeñu

i obuñu za celu porodicu”, kaæe jedan turis-ta iz Finske. s

PRIPREMA AGENCIJA BETA

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Domañi film:

Godina odmeravaçaZavrãeno snimaçe novih filmova Emira Kusturice, Æivojina Pavloviña,

Srðana Dragojeviña i Goråina Stojanoviñavala svi oni neñe biti zavrãeni.

Utisak da je sada situacija u filmskoj

proizvodçi neãto boýa Goråin Stojanoviñkomentariãe da je “nemoguñe doæivýavatiboýim neãto ãto je veñ gore. Doåekali smoizbore, a i marka je bila stabilna, pa su ýudipoåeli neãto i da rade – otud taj utisakboýeg”. Za uslove snimaça çegovog no-vog filma Strãýen kaæe “da su bili uobiåa- jeni”. “Na ivici entuzijazma i profesional-izma. Maçe-viãe sve je bilo po planu, æaomi je ãto nismo stigli za Berlinski festival, jer smo imali otvoren poziv.”

U priåi o ýubavi Srpkiçe i Albanca ukoju se upliñu problemi sa drogom igrajuMirjana Jokoviñ, Sergej Trifunoviñ, EnverPetrovci, Branimir Popoviñ, Meto Jo-vanovski... Film je sniman na Kosovu, u

Beogradu i na italijansko-ãvajcarskoj gra-nici. Producent ovog kao i prethodnog Sto-

janoviñevog filma Ubistvo s predumiãýa- jem je Sinema dizajn. Na pitaçe u kojoj jefazi film, Ljubiãa Samardæiñ, direktorSinema dizajna, odgovara informacijomda je premijera zakazana za 24. februar uSava centru i da se upravo ide na tonskuobradu u Maðarsku pa u laboratoriju uBugarsku. Opasku da premijere filmovadrugih rediteýa nisu izvesne, Samardæiñkomentariãe: “Oni su izabrali sebi produ-cente, drugog odgovora nema”.

Srðan Dragojeviñ je od pre nekolikodana u Atini, zbog montaæe svog filma Rane. Snimaçe je trajalo 84 dana. “Probilismo plan desetak odsto, ali to je u naãimuslovima zanemarýivo”, kaæe Dragojeviñ.

"Relativno je boýe nego proãlegodine u ovo vreme", opãti je

utisak o aktuelnoj domañojfilmskoj proizvodçi i takvomiãýeçe dele i ýudi iz sveta

filma. Da nije reå o pukom ãireçu opti-mizma najavýuju i filmovi u pripremi: Rane Srðana Dragojeviña, Strãýen GoråinaStojanoviña, Crna maåka, beli maåorEmira Kusturice, Kupi mi Eliota DejanaZeåeviña, Janez Æivojina Pavloviña, Lajaçe na zvezde Zdravka Ãotre, Beograd devedeset i neãto omnibus Miloãa Pet-riåiña, Narcise Darijeviñ i Taçe Brzakoviñ, Ljubav Ane Marije Mihajla Vukobratoviña,Skoro savrãeno Radivoja Andriña i Pov-ratak lopova Miroslava Lekiña. Moguñe je, meðutim, da do poåetka filmskih festi-

KULTURA

"RANE" Srðana Dragojeviña

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



“Ispostavilo se da je film komplikovaniji

nego ãto je izgledalo na poåetku. Priåa oæivotima dva deåaka i çihovim porodica-ma od 1991. i 1997. godine, od çihove 12.do 18. godine. To znaåi da smo se na sveobjekte vrañali åetiri puta. Deåaci – Ãvabuigra Milan Mariñ, a Pinkija Duãan Pekiñ –imaju po 16 godina tako da su igrali imlaðe i starije od sebe. Nisam ni biosvestan koliko ñe to teãko da bude, ali iz-gleda da me Bog åuvao. Deåaci su bili fan-tastiåni, glavni junak se tokom snimaçaåak ugojio 16 kilograma da bi izgledaostarije.

Rane ñe Kobru film koãtati do neãto

malo viãe od prvobitne raåunice. “Imapuno trikova, radi se u dolbi saund tehnici.Postprodukcija ñe biti skupýa od filma Lepa sela lepo gore. Glavni sponzori sunam Dunav osiguraçe i Sartid , dræavnefirme. Nije ni bitno ko daje novac. Obeñalisu nam i SPO, Danica mi je liåno obeñala,i Demokratska stranka, ali niãta. Ispostavi-

lo se, eto, da za

proãlogodiãçedemonstracijeimaju viãe intere-sa dræavne firmenego opozicija,ãto je moæda i lo-giåno, jer opozi-cija bi trebalo daih se stidi. Niãtase nije pokrenulood sve one novenade. Nismo do-bili novac joã sa-mo od RTS-a, ali

mislim da hoñe-mo, mislim da bibilo glupo da jedino naã film nema çihovznak na ãpici. Moæda su joã ýuti na menezbog onih izjava tokom demonstracija; jaih razumem. Te demonstracije su fon kraju mog filma. Glavni likovi se probijajukroz demonstracije i one im samo smeta-

ju. Ne vidim da sa ove distance demon-stracije zasluæuju iãta viãe od toga.”

Andrija Zafranoviñ upravo montirafilm Kupi mi Eliota u Avala filmu. “Nemagde drugde”, kaæe Gordan Mihiñ, scenaris-ta filma, u ime svoje ñerke Ivane Mihiñ,glumice i direktora Horizonta 2000, pro-ducenta ove komedije o novokompono-vanim kriminalcima. “Tu smo gde smo,prilagoðavamo se. Nekim grejalicama supoboýãali uslove i rade. Ivana ima gvo-

zdenu voýu, zamislila je da premijera budeoko 20. aprila, siguran sam da ñe uspeti.”I Kusturiåin film je u montaæi. Komu-

Goråin Stojanoviñ: "Na ivici entuzijaz-ma i profesionalizma"

Srðan Dragojeviñ: "Ispostavilo se, eto,da za proãlogodiãçe demonstracijeimaju viãe interesa dræavne firme negoopozicija, ãto je moæda i logiåno, jeropozicija bi trebalo da ih se stidi"

Æivojin Pavloviñ: "Snimaçe je bilo

puno trzavica, ali to je vaýda neãto ãtose kod nas ne raåuna"v

"STRÃLJEN" GoråinaStojanoviña

"CRNA MAÅKA, BELI MAÅOR" Emira Kusturice

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



na, çegov producent, kupila je, premareåima Makse Ñatoviña, za najsavremeniji,najjeftiniji i najbræi naåin montaæe. “Uvez-li smo ga od novca koji smo zaradili odproãlog Kusturiåinog filma. Komuna nas-

toji ne samo da pravi dobre filmove, veñ ida poboýãa tehniåku bazu domañe kine-matografije. Pored AVID-a, kupili smo idigitalnu opremu za snimaçe tona, jednuod retkih u Evropi. Na moju æalost, mi smo jedini ozbiýni producenti, radimo dobrefilmove i zaraðujemo na çima. Istina, ima-mo sreñu da radimo sa Kusturicom.” Ña-toviñ najavýuje da ñe Kusturiåin film bitigotov za Kanski festival,a da ñe montaæadrugog Komuninog filma, Lajaçe nazvezde Zdravka Ãotre poåeti ovih dana.

Zdravko Ãotra ne zna niãta o tome.“Proãlo je tri i po meseca od snimaça, film

je mogao veñ da bude u bioskopu da jemontiran na stolu, klasiåno. Ovako, prvosam åekao da uvezu tu maãinu, pa se, kakosam åuo, ispostavilo da ne moæe da primi iKusturiåin i moj film, tako da on radipomalo, a ja åekam. Naãao sam se, eto, u jednoj meni potpuno nepoznatoj situaciji.”

I ostali konkurenti za ovogodiãçe festi-vale su, zbog ovih ili onih razloga, u faziåekaça. Snimaçe Janeza zavrãeno je joãsredinom oktobra i åeka se montaæa. Red-iteý filma Æivojin Pavloviñ kaæe da je pro-ducent MP Agencija imao “neke neprilike,pa nikako da uðemo u montaæu. I snimaçe je bilo puno trzavica, ali to je vaýda neãtoãto se kod nas ne raåuna. U svakom sluåa- ju, bitno je da je film snimýen, da je ta na- jteæa faza zavrãena”. Film Mihajla Vuko-bratoviña Ljubavi Ane Marije nije ni sni-mýen, konzerviran je veñ deset meseci,kako kaæe rediteý – dok se ne prikupi os-tatak novca. Producent je Film danas, akoproducenti su i sponzori. “Nismo probilibudæet, jednostavno nismo prikupili potre-ban novac. Nedostaje oko 15 odsto filma.U meðuvremenu, izmontirali smo uraðenimaterijal kako ne bismo gubili vreme, a

uspeli smo da prikupimo i neãto novca, paoåekujem da ñemo nastaviti najkasnijepoåetkom leta. Posle svega åeka nas final-na montaæa i sve ostale obrade.”

I tako, za razliku od proãle godine,kada je u ovo vreme bio izvestan samofilm Darka Bajiña Balkanska pravila, åinise da prebrojavaçe veñ sad moæe dapoåne. Pet ñe, izgleda, biti zavrãeno doletçih festivala, a da li ñe i ostalih pet i kojimeðu çima – nije moguñe predvideti. Fes-tivali u svakom sluåaju nisu dovedeni u pi-taçe, forma "koliko festivala-toliko filmo-va" biñe sigurno zadovoýena, pa ñe Mini-

starstvo biti zadovoýno i ovogodiãçomfilmskom produkcijom. s

SOÇA ÑIRIÑ

O nepodnoãýivoj kçiæevnoj istini

Ne nagraðivatiBasaru!Danas u Srbiji æivi popularan i veoma ceçen pisac sredçe

generacije, autor znaåajnih kçiga ãtampanih u viãe izdaçakome ne sme biti dodeýena nijedna znaåajna nagrada

dobije Nobelovu nagradu za kçiæevnost.Kod nas, meðutim, joã nije ni poåeloåuðeçe kçiæevne i, ako je uopãte ima, in-telektualne javnosti zaãto Svetislavu Basa-ri ne moæe da bude dodeýena nijednanagrada u ovoj Jugoslaviji, ovakvoj kakva jeste, a svima nam se åini da savrãeno do-

bro znamo kakva je to danas zemýa i u ãtase u çoj vlast izmetnula.

Ako je Nobelova nagrada, a jeste, nesamo najvaænije, negoponekad i politiåkiobojeno priznaçe, zaãto je upravo sada nagraduza kçiæevnost dobiotako kontroverzan stva-ralac kao ãto je DarioFo? Da se neãto krajçeneobiåno dogodilo vidise i po tome ãto se o do-bitniku ovogodiãçe No-belove nagrade za kçi-æevnost åeãñe govori kaoo pozoriãnom stvaraocunego kao o dramskompiscu i kçiæevniku. Ka-ko je jedan pisac spre-man za ekscese, åija seleviåarska druãtvena kri-tika nalazi u opasnoj blizini javnih ispada,mogao da dobije Nobelovu nagradu u tre-nutku kada se åini da su nekadaãça evrop-ska levica i naroåito socijalizam poåiãñenisa politiåke pozornice? Kako se nagrada

koja obiåno zavrãava u rukama pisaca zakoje se ponekad otvoreno kaæe da su povoýi Zapada naãla u rukama Darija Foa

dok neku ulogu u javnom æivotu najraz-vijenijih zemaýa sveta viãe ne igraju nimnogo blaæe i tradicionalnije ideje, ideali iciýevi od onih koje ovaj pisac zastupa? Dali je tek sada takav pisac dovoýno bezo-pasan, ili je pravi smisao ove nagrade da sepokaæe gde moæe da vlada humanistiåkasloboda razliåitih druãtvenih koncepcija –dakle u umetnosti, a gde se mora brinuti opragmatiånim pitaçima druãtvenog razvo-

ja, ãto pre svega znaåi brinuti o ekonom-skom prosperitetu?

Istina, åini se da je italijanski autor No-belovu nagradu do-bio, kao u nekoj do-broj farsi, pola sto-leña prekasno ili, kaou nekoj dobroj par-odiji, umesto jednogBrehta. Uostalom,dramski pisci nisuimali posebnu sreñusa Nobelovim ko-mitetom. Ukoliko na-gradu nisu dobijaliprvenstveno za ost-vareça u drugimæanrovima, drama ihnije mogla vinuti me-ðu besmrtnike – åakni jednog Ibzena iliStrindberga, iako su

bili na oku ãvedske akademije. Kada se toima u vidu, moæda je mnogo lakãe razume-ti zaãto Duãko Kovaåeviñ nije åak ni naspisku kandidata, a prijem u Srpsku aka-demiju takvog dramskog stvaraoca, tu-

maåa dramske kçiæevnosti i profesora, pai pozoriãnog kritiåara, povrh svega joã iizuzetnog pesnika, esejiste i prevo-

"Ãto viãe Basara govori, to je daýi od onihmuklih prostorija i di-

vana na kojima sekroji sudbina, åak i

kçiæevna, joã uvek.Meãtri svih huýa – zarih nema i u

kçiæevnosti? – moguzadovoýno da odahnu"

Åuðeçe svetske kçiæevne javnosti joã se nije stiãalo i mnogi se i daýepitaju kako je Dario Fo mogao da

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



diocakao ãto je Jovan Hristiñ viãe zavisiod zdravstvenog biltena nego çegovogizuzetnog dela.

PREDRASUDE: Tradicionalne insti-tucije, poput Nobelovog komiteta, kao i

veñina drugih tradicionalnih institucija urazvijenim i otvorenim druãtvima zapadnihzemaýa, imaju dovoýno snage da prevazi-ðu neka svoja unutraãça ograniåeça i damakar povremeno naåine krupan iskorak,preðu u domen neoåekivanog. One to åinepo cenu da pogreãe, jer je to najboýe meri-lo slobode. To je jedna od osnovnih vr-lina graðanskog druãtva, gotovo neza-misliva u ruralnim i rodovskim zajed-nicama koje nisu tradicionalne, negosuviãe skuåene i uskogrude za nekitakav smeo potez.

Premda su na oãtricu primitivnih

predrasuda umetnici nailazili u svimvremenima, a ona nije mimoiãla nineke savremene srpske pisce, poputRastka Petroviña i Vinavera, ipak sumnogi autori åiji je radikalizam biosasvim oåigledan dobijali priznaça –od Crçanskog do Miýkoviña i od Ra-domira Konstantinoviña do MilutinaPetroviña. Uprkos tome, danas u Srbijiæivi popularan i veoma ceçen pisacsredçe generacije, autor znaåajnihkçiga ãtampanih u viãe izdaça komene sme biti dodeýena nijedna znaåajnanagrada. Da ironija bude veña, jedinunagradu koju je dobio dodeýivala je, uonoj staroj Jugoslaviji, "Æeýezara Si-sak". Tu nagradu dobio je SvetislavBasara za roman "Fama o biciklistima"u vreme kada je teorija zavere delova-la jedino u çegovim satiriånim fan-tazmagorijama. Otkako se prelila nastranice ãtampe, a naãa istorija pretvo-rila u propast, Basarine kçige su svebliæe åitaocima, a sve daýe od to-boæçih zaãtitnika tradicije. Basarinostvaralaãtvo i çegova kritiåka moñ pri-padaju buduñnosti, a ne proãlosti. Basara je

najradikalnija negacija nasleðenog sistemamiãýeça i prevaziðenih predstava okritiåkoj dimenziji stvaralaãtva. U postko-munizmu, Basara je noñna mora onih kojinisu u miru sa sobom i svojom proãloãñu.

MEÃTAR: Kada se u "Ukletoj zemýi"surovo rugao Predsedniku, a zna se ko jeto, i kada se izrugivao zemýi nazvanoj Etr-uscija, a to je zemýa u kojoj æivimo, Basa-ra je bio åitan, ali ne i shvañen. Satira sekod nas ceni tek kada prestane da budeopasno uæivati u çenoj oãtrini i duhovitos-ti. Zato je Basarina kçiga ostala daleko odonog nuænog razumevaça koje bi pomog-

lo da se neãto lakãe udiãe kuæni zadah os-traãñene politike i boýe podnosi istorijasvedena na uæas.

U jednom ograniåenom prostoru jav-nog delovaça koji mnogi uopãte ne vide, aoni koji ga vide zaziru, Basara je osuðen naposebno ispaãtaçe. Dok Salmana Ruædijaniko ne vidi, ali ga svi åuju, Salmana Basr-

ija, u kome je Basara prepoznao sebe kaokçiæevnog junaka "Uklete zemýe", svivide, ali ko ga åuje? Ãto viãe Basara go-vori, to je daýi od onih muklih prostorija idivana na kojima se kroji sudbina, åak ikçiæevna, joã uvek. Meãtri svih huýa – zarih nema i u kçiæevnosti? – mogu zado-

voýno da odahnu. Govoreñi, svako sebiåini ãtetu. To ipak odgovara Basarinomcinizmu i zato se on ne uzdræava. Ne ãt-edeñi druge, on ni sebe ne ãtedi.

Ovih dana izruguje se jedna nova Ba-sarina kçiga, jednako jetko, udelu kçi-æevnosti u savremenoj propasti i zasluga-ma nekih pisaca – savetnika i doglavnika,åak i predsednika – za politiku koja je dopropasti dovela. U svom cinizmu Basaraume da ode predaleko, pa tako recimonipodaãtava Vuka ili Dositeja, u åemu,naravno, nije u pravu. Da li je to dovoýanrazlog da se ne vidi prodornost i ubedýi-vost rugaça poloæaju kçiæevnosti u druãt-vu, odnosu kçiæevnosti, socijalizma i post-

komunizma, problemima saradnika i slugareæima, laænih buntovnika i prividnihdemokrata, veånih pisaca ãkolske lektire i

kçiæevnih anonimusa? Iako se Basarin najnoviji roman odliåno prodaje, neumoýivizid ñutaça podiæe se oko kçige o VelikomDisidentu (alias Dobrici Ñosiñu) i çe-govim suplentima, kao da çihovo ruæeçe

poniãtava sprdçu koju Basara tera sasvojim kçiæevnim prijateýima i onuposebno gorku ãalu koju je samome sebinamenio. Basara je nepodnoãýiv jer ne deligrehe i logiku proãlih vremena.

STVARNO I VIRTUELNO: U tomnovom romanu "Loony Tunes" (Luni

tjuns) kçiæevne kreature pre-meñu se sa stranice na stranicuupozoravajuñi na razlikuizmeðu stvarnog i virtuelnog,tako vaænu u savremenom sve-tu preplavýenom informatikomi kompjuterima. Basarine spo-

dobe treba da nas podsete na toãta stvarno jesmo i gde zaistaæivimo. Zato ne sumçam da niova Basarina kçiga neñe dobitineko znaåajno priznaçe. Imalobi se kçizi ãta i da zameri, ali tobledi pred åiçenicom da nemasmelosti i znatiæeýe da se saçom zapodene dijalog. "Lunitjuns", kao i neke druge kçigeovog autora, krasi nepodnoãýi-va kçiæevna istina: nepod-noãýiva i kada je reå o poetici, ikada je reå o politici.

U skuåenom i priprostomdruãtvu Basara bi jedino mogaoda dobije neku virtuelnu na-gradu, iako je svaku pravu na-gradu odavno zasluæio. Uosta-lom, pre mnogo godina, kada jeuz pomoñ lokalnog SIZ-a kul-ture jedva objavio nevelikusveãåicu u koju se smestila çe-gova prva zbirka priåa, Basara je sebi dodelio Nobelovu na-

gradu za samoñu. Zato bi bilo najboýe daskloni svog praãçavog Nobela za samoñu ida na çegovo mesto stavi jednog virtuel-nog Nobela za nepodnoãýivu kçiæevnuistinu. To je ona istina duhovitosti i maãtekoju niko ne nagraðuje, jer ona sluæi svimakoji åitaju, a ne samo onima koji o nagrad-ama brinu.

Jedna prevelika briga ipak mori åuvarekçiæevnog reda: ãta ako je u pravu onaj likiz drame, neprijateý naroda, koji veli da jenajjaåi åovek koji je sam? s

(P.S. Tekst je napisan 30. oktobra 1997.godine za jedan beogradski dnevni list, alisticajem okolnosti, uprkos ýubaznom pozi-vu, da li zbog ãtrajka u redakciji ili obiånog

nesporazuma, ostao je u kompjuteru. Ovdese ãtampa bez drugih izmena osim stilskih.)ALEKSANDAR JERKOV

"U skuåenom i priprostom druãtvuBasara bi jedino mogao da dobijeneku virtuelnu nagradu, iako je

svaku pravu nagraduodavno zasluæio"

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije




Gra†åki

CentarVreme


[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



setih, britpop, poharali top-liste prvimalbumom Nude , zavijaçem tankih im

kukova i sliånim opscenim radçama uspotovima bacili u nesvest hiýade de-vojåica, i zatim (privremeno) nestali izvidokruga javnosti. U meðuvremenu supoodrasla braña Gallagher sa svojimbendom Oasis preoteli od Suede zas-luæenu titulu rodonaåelnika zvuka koji je, osim ãto je svetu podarionovi paket zarazno pevýivihmelodija sa Ostrva – upore-div sa onim spektakularnimThe Beatles \ The Byrds tala-som iz ãezdesetih – postao iveoma vaæna izvozna stav-

ka britanske privrede. Neg-de u to doba, Suede su sni-mili drugi album Dog ManStar da bi u jesen 1996, udoba vrhunca Oasis hister-ije, usledio komercijalnouspeãan LP Coming Up.Kritika ga u to vreme nijedoåekala baã salvama ko-mplimenata – joã uvek isu-viãe opåiçena, odnekud,"mraånijim" i "artistiåkijim" Dog Man Star – ali vrednostpesama sa te ploåe kao daraste kako vreme prolazi.Na ta tri albuma, Suede supodarili åoveåanstvu niz ev-ergrin-hitova poput SoYoung, Animal Nitrate, Met-al Mickey, We Are The Pigs , The Wild Ones, New Generation, The 2 Of Us,Trash, Filmstar, Starcrazy itd. Stvari sutako, maçe-viãe, doãle na svoje mesto:moæda su neki drugi drpili veñe pare islavu u ãirim narodnim masama (sum-çam da u Engleskoj postoji neko ko nezna ko je Liam Gallagher, na primer), ali

su Suede (inter)nacionalno opãtepriznatiThe Smiths devedesetih, ãta god (im) toznaåilo. Zlobnik bi rekao da je to, otpril-

Suede: Britpop prvoborci

Ãminkeri van trendaike, kao da je Anderson engleski Dr Igiili barem Bajaga, ali to je zaista deplasir-ano...

PRIÅE SA TAMNE STRANE: Ne-davno su Suede izdali novi "dugometraæ-

ni" zvuåni zapis, (pre)ambiciozni dvos-truki CD Sci-Fi Lullabies ("Nauånofan-tastiåne uspavanke"?!). Radi se o kole-kciji od dvadeset i sedam (!) pesama,mahom B-strana, okrajaka, patrýaka,restlova, viãkova... a sve to u ukupnomtrajaçu od oko 125 minuta. Preko dva

sata visokih tonova iz grla Bretta Ander-sona – ko bi to mogao da izdræi? Ma ne,stvar uopãte nije tako pogibeýna kako naprvi pogled izgleda. Sci-Fi Lullabies suipak (dovoýno) autentiåne Priåe sa tam-ne strane; to je ploåa kojom Suede neñeprivuñi mnogo novih fanova, ali ñe oni-ma koji vole çihovu muziku biti neãto

jasnije zaãto. Definitivno bez hit-poten-cijala kakav nose çihovi "klasiåni" albu-mi, ova istinski "dugosvirajuña" kolekci-

ja prava je ambijentalna eine kleinenachtmusik, ekstenzivna enciklopedijasuedeovske melanholije, deãparacije iurbane dekadencije. Prepuna bizarnihpesama åiji "fade out" ume da traje duæe

od "glavnog toka" – a da to sluãaocu ug-lavnom uopãte ne smeta! – Sci-Fi Lulla-bies opire se sluãaçu na paråe, i zahtevaod sluãaoca strpýeçe ravno onome kojepokazujemo prema filmu u kojem se"niãta ne deãava", a koji nas ipak neåimopåiçava. Da li je to samo lepãe ime zadosadu? Ne nuæno. Suede su nesumçivomogli, prikladnim saæimaçem, da na-prave visokokvalitetan kondenzat, ali iovakva "celokupna dela" imaju svoj smi-sao. I taj nije samo u zadovoýavaçukolekcionarske strasti. Album je priliånointeligentan "sloæenac" pesama koje

povezuje neizleåiv "molski" ugoðaj;neke od çih, kao My Insatiable One, The Big Time, My Dark Star, Together, Bentswood Boys, Europe Is Our Play-ground, Have You Ever Been This Low?, Money ili W. S. D. spadaju negde u"gorçi dom" çihovog opusa, iako su

imale B-tretman.NAUKA I FANTAZI-

JA: Ostaje da se vidi i åu- je ãta ñe sledeñe, u svojoj"oficijelnoj" diskografiji,ponuditi Suede, a uosta-lom i kuda ñe (nas) sve

odvesti cela priåa oko brit-popa, bez kojeg jednovreme nije moglo da seæivi, da bi se zatim dotera-lo do toga da od çega nemoæe da se pobegne ni nakraj sveta. Ili u danaãçuSrbiju, ako baã hoñete.Trendovi, uostalom, dola-ze i prolaze – a sve u veå-nu slavu i trajnu korist ne-zasite ale muziåke industr-ije – a pesme ostaju. Onekoje treba da ostanu, da-kako. U tom smislu, Suedesu meðu onima koji nemoraju mnogo da se brinuza buduñnost. Njih ñe, ãtobi rekao naã predsednik,

biti ili ih neñe biti. Nema izgleda da nasneãto u dogledno vreme liãi potrebe dasluãamo refrene poput onog iz New Gen-eration. Pa, neñemo vaýda umorni i sne-ni u krevet sa tehno-prangijaçem?Taman posla. Ruæno bismo saçali. Zato je boýe pustiti nauånofantastiåne uspa-vanke. Nauke tu moæda i nema mnogo,

ali fantazije ovim ostrvskim ãminkerimanikada nije nedostajalo. s

TEOFIL PANÅIÑ

R aspevani engleski androgin BrettAnderson i çegova grupa Suedeizmislili su, poåetkom devede-

Prepuna bizarnih pesama åiji "fade out" ume da traje duæe od"glavnog toka" – a da to sluãaocu uglavnom uopãte ne smeta! –Sci-Fi Lullabies opire se sluãaçu na paråe

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



prisutna opsesivna tema nacistiåkog po-groma. Elfrida Jelinek transponira ubist-vo Roma na nacistiåke zloåine u Auã-vicu, sugeriãuñi da u korenu ovih pojavaleæi isti ksenofobiåni mentalitet zdravog

seoskog patriote i malograðanina.Tipiåno za postupak Elfride Jelinke, uovoj drami ne postoje dramski likovi uuobiåajenom smislu, veñ drama nastajepo principu sloæenog kolaænog ukrãtaçarazliåitih jeziåkih struktura, koje se osa-mostaýuju do dramskih figura.

Dva relativno prepoznatýiva "juna-ka" u ovom komadu jesu kolumnista na- jtiraænije austrijske bulevarske novine"Krone" i voða koncentracionog logorau Treblinki. Ne libeñi se da ova dva likasvrsta jedan pored drugog kao dve straneiste medaýe. Jelinek hladnim posmat-

raåkim okom usmerava paæçu na jeziåkikod kojim se novine poput "Krone"sluæe, a koji odslikava odreðeno staçesvesti. U srediãtu drame "Ãtap, ãipka iãtangla" je motiv verbalnog nasiýa pri-sutnog u govoru savremenih medija, kojipovlaðuju ograniåenosti i vulgarnostimasa. Elfrida Jelinek konstruiãe svojudramu kombinujuñi govor ãtampe, zatimtrivijalnu jezik svakodnevice, te visokopoetiånu Celanovu poeziju. U tako nas-taloj konstrukciji, izgraðenoj na kontras-tima, smeçuju se izveãtaji sa posledçegskijaãkog takmiåeça, podaci o ærtvama

u Auãvicu i interesovaçe za psa Reksa iomiýene televizijske serije.

JEZIÅKI KODOVI: No konac kojipovezuje sve jeziåke kodove u drami"Ãtap, ãipka i ãtangla" jeste motiv smrti.Kod Elfride Jelinek mrtvi uvek pro-gaçaju æive, koji bi da ih zaborave. Dok,s jedne strane, druãtvo radi na potiski-vaçu i zaborave nacistiåke proãlosti, sdruge strane ta neobraðena, joã uvekprisutna proãlost javýa se u sadaãçosti uobliku netrpeýivosti prema stranim ele-mentima. Tako seosko stanovniãtvo Aus-trije, koje æivi uglavnom od turizma,priæeýkuje, s jedne strane, prisustvostranaca dok, s druge, strance sa dozvo-lom stalnog boravka doæivýava kaouýeze. U vezi sa tim Elfrida Jelinek ka-æe: "Ono ãto me uznemirava je istovre-meno prisustvo najveñih suprotnosti uovoj zemýi, i zloupotreba åoveka".

Ãireçu animoziteta i netrpeýivostidoprinose, po miãýeçu Elfride Jelinek,naroåito mediji koji sugeriãu masama ãtatreba da misle, preuzimajuñi na taj naåinpostepenu vlast nad ýudima. Upravo uovom elementu jednog æivota Jelinek

vidi "verbalno nasiýe" koje vodi u prav-cu "novog vremena brutalnosti".Zbog svog beskompromisnog mora-

Ãta se gleda: Austrija

Vreme nove

nosti, povod nastanka çenog komada"Ãtap, ãipka i ãtangla" bio je upravo jedan takav dogaðaj. Naime, 1995. god-ine u austrijskom selu Obervartu dogodi-lo se muåko ubistvo: kada su åetvoricaRoma pokuãala da odstrane metalnu ãip-ku na åijem je vrhu stajala tabla sa natp-isom "Romi natrag u Indiju" odjeknula je eksplozija. Iako se ovo dogodilo uvreme kada je nepoznati poåinilac sla-

çem pisama-bombi potresao Austriju,podmetnuta bomba u romskom naseýusvedena je na lokalni obraåun sitnih

kriminalaca. Naåin voðeça istrage i r e-agovaçe bulevarske ãtampe, koja je ovajsluåaj predstavila kao bezazleni dogaðaj,ispunilo je Elfridu Jelinek – po çenimsopstvenim reåima – besom i potrebomda progovori u ime onih koji "ne moguda govore ili åiji jezik mi ne razumemo".

BEZ DRAMSKIH LIKOVA: To ãto je komad "Ãtap, ãipka i ãtangla" nastaokao reakcija na odreðenu druãtvenuklimu u sluåaju Elfride Jelinke joã neznaåi da on predstavýa realistiåko re-konstruisaçe dogaðaja ili klasiånu sati-

ru. Kao i u gotovo celokupnom kçiæev-nom opusu Elfride Jelinek – u romani-ma, pripovetkama i dramama – i ovde je

I

brutalnostiElfrida Jelinek, jedna od najznaåajnijih kçiæevnica nemaåkoggovornog podruåja zabranila je da se çen novi komad "Ãtap,ãipka i ãtangla" postavi u Austriji – u zemýi u kojoj inaåe æivi iradi. No, ovaj komad je nedavno ipak doæiveo premijeru u Beåu

ako Elfrida Jelinek ne spada u onepisce koji svojim delom neposrednoreaguju na politiåke dogaðaje u star-

PISAC I REDITELJ: Elfrida Jelinek i Dæordæ Tabori

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



lizma i rendgenskog pogleda na austrijs-ki mentalitet, a uprkos svojoj kçiæevnojreputaciji, Elfrida Jelinek je jedna odomiýenih meta austrijske bulevarskeãtampe. Nakon ãto ju je proãle godine

popularna desniåarska partija JergaHajdera proglasila za neprijateýa kultureElfrida Jelinek, izjavýujuñi da viãe nemoæe da podnosi daýe medijske pritiskeodluåuje se na povlaåeçe iz javnogæivota na "unutraãçu emigraciju". Zato je prva premijera komada "Ãtap, ãipka iãtangla", po autorkinoj æeýi, izvedenaproãle godine u Hamburgu, a ne u Beåu.Nakon ãto ju je najugledniji nemaåki po-zoriãni åasopis "Teater hojte" izabrao zapisca godine, Elfrida Jelinek je popustilanagovorom direktora Burgteatra KlausaPajmana da odobri beåku premijeru

ovog komada.IZNENAÐENJE: To ãto je Pajmanpoverio reæiju Dæordæu Taboriju, åuven-om osamdesettrogodiãçem piscu ireæiseru, iznenadilo je sve poznavaocepozoriãta zato ãto su Tabori i Jelinekpredstavnici dve potpuno razliåite pozo-riãne oseñajnosti. Tabori dræi do psiholo-gizacije i dramske strukture komada, a

Jelinek zastupa artificijelnost figura i an-tidramsku pozoriãnu dramaturgiju.Taborija odlikuje blag, humanistiåkiobojen humor, koji pokazuje razume-vaçe za sve ýudske stvari, dok je Elfrida

Jelinek oãtra i nepomirýiva u svojoj osu-di mraåne strane åoveka. No, Pajmanovasmelost urodila je plodom. Tabori je arti-ficijelne govornike preobrazio na sceni uprepoznatýive figure, razvio dinamikuçihovih meðusobnih odnosa, uneo vic umraånu temu, ne oduzimajuñi niãta odçene ozbiýnosti. Ignoriãuñi scenska up-utstva Elfride Jelinek, Tabori se odluåioza jednostavnu ili efektnu scenografiju:za stepenasto izgraðenu binu prekrivenuogromnom austrijskom zastavom, åetirimrtvaåka kovåega i klavir. Parodistiåkielement televizijskog spektakla doãli su

u ovom okruæeçu do punog izraæaja.Ironijom sluåaja, samo nedeýu danaposle premijere, koja je dobila velikipublicitet u ãtampi, uhapãen je FrancFuks, osumçiåen za podmetaçe bombeu Obervartu, kao i za slaçe bombi u ob-liku pisama. Nije poznato da li je znao zapremijeru komada. s

KATARINA VEÃOVIÑ

zakýuåak åini se prirodnim. Njegovakçiga obiluje koincidencijama u da-tumima – godine (1891) kada je Seraumro, Matis se upisao u parisku aka-demiju Æilijan da studira slikarstvo. Iste

godine, Edison patentira filmsku kamerukoja je oliåeçe diskontinuiteta jer regis-truje 16 slika u sekundi koje naãe oko in-terpretira kao pokret.

Everdel uspostavýa prekid ili nekon-tinuitet kao kýuånu temu modernizma. Ita tema nije nastala iz æeýe da se "stvar-nost" podvrgne odreðenom "stilu", kakomnogi objaãçavaju dostignuñe modern-izma.

Jedan od najboýih primera nekontin-ualnog stila – Dæojsov Uliks – nije dobiosvoje zasluæeno mesto u Everdelovojkçizi koja se zadræava samo na Portretu

umetnika u mladosti. Isto tako Everdelskoro preskaåe Paunda, tj. govori samo oçegovoj pesmi Na stanici metroa, madabismo oåekivali da ñe Paundovi Kantosibiti jedan od glavnih primera nekontinu-iteta.

Everdelovo poglavýe o Vitmanu go-vori o tome kako ñe Eliot i Paund prekoçega da naslede of Francuza, "pesmebez metra" ili slobodan stil.

Sledeñe poglavýe bavi se otkriñemneutrona 1889. g. U mozgu nije otkrivennikakav kontinuitet; samo mnoãtvo ñelijanalik na atome. Tri sledeñe glave daju si-

multani pregled dogaðaja u Parizu 1900.na svetskoj izloæbi u Sent Luisu 1904.godine i u toku annus mirabilis u Evropi1913. godine. Nekontinualnost poåiçeda vlada u svim oblastima ýudske ak-tivnosti. Poåetkom 1905. godine "kvan-tum svetlosti" – sama svetlost – okupiraAjnãtajna. Krajem te godine Ajnãtajnpostavýa svoj åuveni princip po kome je jedina konstanta brzina svetlosti. Trideseti tri godine kasnije nuklearna fizija doka-zuje kako se masa moæe prevesti u en-ergiju u mikronskim koliåinama, a 1945.godine to se pretvara u praksu.

Posle ove najave apokalipse u Hiroãi-mi, Everdel se vraña Pikasovim Gospo-ðicama iz Aviçona, koje nastaju izmeðu1906. i 1907. godine. Jedna od "gospoð-ica" ubrzo je prepoznata kao "prva ýud-ska figura u zapadnoj umetnosti koja jeslikana sa svih strana odjednom". Tako"kubizam predstavýa konaåno razbijaçeumetnosti i sveta na sitne åestice iliatome; on isto tako otvara put za çihovoponovno kombinovaçe na nov iiznenaðujuñi naåin". Ovo posledçe bi semoglo reñi i za Everdelovu kçigu – ona

osvetýava intelektualnu istoriju naãe erena nov i iznenaðujuñi naåin. s

MAJA HERMAN-SEKULIÑ

Ãta se åita: Amerika

Brojevi pre slikaKçiga Vilijama Everdela "Prvi modernisti" osvetýavaintelektualnu istoriju naãe ere na nov i iznenaðujuñi naåin(William R. Everdell: The First moderns: Profiles in the Origins of TwentiethCentury Thought, The University of Chicago Press, str. 501)

Vulf u vreme otvaraça jedne izloæbe uLondonu 1910. godine, ali proces jepoåeo mnogo ranije – negde 70-ih godi-na XIX veka i nije, kao ãto Vilijam Ever-del, autor kçige Prvi modernisti, izvrsnoargumentuje, poåeo u kçiæevnosti iumetnosti, nego u teoriji brojeva. On jesvestan da ñe se ýudi koji se bave lepomumetnoãñu ãokirati: "Svako ko je åuoneãto o modernizmu åuo je za Pikasa.Veñina je åula za Dæojsa. Ali, ko je åuoza Dedekinda?" Reå je o tekstu RiåardaDedekinda koji je 1872. godine prvi narigorozan naåin uzdrmao pozitivizam

19. veka, postavýajuñi temeýe za glavnikoncept modernizma koji je doneo dis-kontinuitet.

Dedekind je utvrdio da su matem-atiåari u zabludi ukoliko misle da se

bave kontinuitetom. Takva stvar ne pos-toji. Novi princip je ubrzo naãao svojemesto u fizici. Uskoro ñe Lidvig Bolc-man proglasiti kontinuum za "iluzijustatistiåara", poãto je ponaãaçe atomanepredvidýivo. Godine 1900. mladiAjnãtajn ñe proglasiti Bolcmanovo delo"veliåanstvenim". I dok se sve ovo deãa-valo, Æoræ Sera se pripremao da pomoñuhiýada mladih taåaka naslika "Nedeýnopopodne na ostrvu Grande Jatte", kojese danas smatra "prvom modernomslikom."

Istoriåar umetnosti ne bi doãao do po-

jave poentilizma preko matematike i fiz-ike, ali za Everdela, koji predaje istorijuu privatnoj ãkoli u Bruklinu, takav

Da, negde davno "ýudski karakter sepromenio", mislila je Virdæinija

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



kovnim vrednostima, da Milo Milunoviñspada u naãe najznaåajnije umetnike vi-sokog modernizma, trebalo je da pro-tekne åak trideset godina od çegove sm-rti da bi se naåinila çegova, neophodna,potpuna retrospektiva. O ovaj struåni iprofesionalni zahtev iz razliåitih razloga

ogluãili su se i Muzej savremene umet-nosti i Narodni muzej, koji su na prvommestu bili duæni da prirede ovakvu Mi-lunoviñevu izloæbu, tako da je tek SANUpreuzela obavezu da izmiri ovaj poveñidug organizovaçem izloæbe svognekadaãçeg ålana.

AUTODIDAKT: Ovom, u suãtini,slikarskom autodidaktu bez solidneumetniåke ãkole nije bila prirodna pri-padnost ijednoj od mnogobrojnih stilskihformacija koje su tokom çegove pe-desetogodiãçe slikarske karijere tutçalemimo çega. Sam je viãe puta svedoåio,

a u nekoliko navrata i u vidu teorijskiheseja iznosio svoje slikarske uzore kojisu se kretali od Ðota i Mazaåa, u najrani-

Izloæbe: Retrospektiva Mila Milunoviña

Racionalni duhTrebalo je da protekne tri decenije od umetnikove smrti da bi,

nakon ãto su se ogluãili muzeji, SANU izmirila dug premanekadaãçem ålanu joj mladosti, kasnije Pjera dela Franåes-ka i postimpresionista, u posledçoj fazigeometrizovane asocijativne apstrakcije,naravno i Pikaso koji je najviãe uticao nanaã ukupni posleratni modernizam.

Veñ 1927. godine primeñeno je kakoçegova slika uvek mora biti konstruk-tivna, kompoziciono jasna i åista, plas-tiåki postavýena, a Ivana Simeonoviñ-Ñeliñ zakýuåuje da taj duh geometrizma

Milunoviñev izuzetno zanimýiv, sloæen i bogat æivot zapoåeo je 1897. godine naCetiçu. Buduñi da je bio iz imuñne trgovaåke porodice, majka ga, kada je imaosedam godina, ãaýe na ãkolovaçe u Moncu (kraj Milana), u jedan privatni zavodu kome ostaje do 1911, kada se, kao ðak italijanske komercijalne ãkole u Skadru,pridruæuje pobuçenim Albancima meðu kojima ga nakon dva meseca odmetniãt-va hvataju Crnogorci i vrañaju kuñi na Cetiçe. Sledeñe godine ga ponovo, ovogaputa sa puãkom i punom vojnom opremom jer kao dobrovoýac kreñe u Prvi bal-kanski rat, kao maloletnika vrañaju kuñi. Tada ga majka joã jednom ãaýe u Itali- ju – u Firencu da uåi slikaçe, te dve godine (1912-1914) provodi na Ãvajcarskojslobodnoj akademiji (Academie Suisse). Posle rata æivi na Cetiçu gde je pre-meãten kao nastavnik Ãkole likovnih umjetnosti. U Beogradu se definitivno nas-taçuje 1948. godine kada je, poãto je stekao zvaçe majstora-slikara, dobio ma- jstorsku radionicu koja je pripala likovnoj Akademiji i u kojoj ñe imati ateýe do

kraja æivota. Ålan SANU postaje 1950, a JAZU 1966; dobitnik je najveñihdruãtvenih priznaça i umetniåkih nagrada.

Milunoviñ nikada neñe napustiti.IZGLED PEDESETIH: Milunoviñ

je, bez sumçe, bio jedan od glavnih pro-tagonista sredçe, stabilne linije kontinu-iteta srpskog modernizma meðuratnog i

naroåito posleratnog perioda, bez ikakvepotrebe da se upuãta u riziåne avangard-istiåke ili jeziåke eksperimente.

A u posleratnom periodu on ñe namodernistiåkom krilu naãe umetnostiimati jednu od najistaknutijih uloga.Ãtaviãe, çegova specifiåna plastiåka po-etika tih godina sasvim pouzdano semoæe prepoznati kao centralno mestonaãeg "dizajna" i ukupnog vizuelnogidentiteta pedesetih i delimiånoãezdesetih godina. Danas se po izgledutih formi moæe prepoznati i identifiko-vati slika epohe poznog modernizma

jugoslovenskog druãtva, a koja je svojumetniåki zasigurno najvredniji dopri-nos dobila i u slikarskim delima MilaMilunoviña. Time ne samo da jepogoðen, veñ je u dobroj meri i odnego-van ukus tadaãçe nove klase jugoslov-enskog druãtva, odnosno çegove poli-tiåke, diplomatske, vojne elite titoistiåkeepohe u punom zamahu, koju ponajviãeodlikuje upravo neagresivni modern-izam koji je Sveta Lukiñ taåno krstio kao"socijalistiåki estetizam".

Za ovaj znaåajni kulturni dogaðaj, saizuzetnom paæçom oåekivanom

izloæbom i monografijom, mora se istañikako je ispunio svoje glavne ciýeve: naizloæbi je detaýno prikazan Milunoviñevslikarski opus sa oko 130 radova, dokstudija o çegovom delu sadræi sveneophodne karakteristike, sadræinske je-dinice i dokumentaciju koji su u ovomtrenutku dovoýni, ali i podsticajni zadaýa istraæivaça i tumaåeça. Time jeogromni napor koji je Ivana Simeono-viñ-Ñeliñ uloæila u çegovo ostvareçedobio puno struåno opravdaçe. s

JOVAN DESPOTOVIÑ

Rad Mila Milunoviña: "Morski jeæevi"

I ako se i pre ove studijske izloæbeznalo, ne samo po veliåini çegovogopusa veñ i po dobro poznatim li-

D . K

A Æ I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



objavio izmeðu 1970. i 1977. godine u åa-sopisima Index, Letopis matice srpske i Poýa. Njegov tadaãçi opus gradio se nauticajima simbolizma i ekspresionistiåkepoezije i predstavýao je vrstu istraæivaça

jezika. Eksperimentisaçe sa jezikom Tiã-ma objaãçava kao rezultat çegovog in-teresovaça za konceptualizam. Krajemãezdesetih i poåetkom sedamdesetih on jepripadao grupi konceptualnih umetnikapod nazivom Köd , koju su joã åinili i Slav-ko Bogdanoviñ, Miroslav Mandiñ, MirkoRadojiåiñ i Janez Kocijanåiñ. Dela ovihumetnika nastala u to vreme doæivýavajutek danas revalorizaciju. "Bilo je to dobanakon '68, u znaku 'nove oseñajnosti' iMarkuzeove filozofije" – priseña se Tiãma."Grupa umetnika okupýenih oko Tribinemladih zakupila je kuñu u Teslinoj 18 i

æivela u nekoj vrsti komune. U sklopu tekuñe æivele su starije gospoðe, koje su bilenagluve, tako da se nisu mnogo bunile. To je zgrada u blizini Futoãkog parka, pa nas

je okruæivalo div-no drveñe... Orga-nizovali smo Tri-binu mladih; Mi-roslav Mandiñ jeradio filmski pro-gram, Åeda Dråa je vodio Levi holgde su se odræava-li dæez koncerti, a

ja sam bio zadu-æen za literarnetribine... Bio je tu i Parket salon, lik-ovna galerija gdesu izlagali umetni-ci, kao grupaOHO, Soto, BorisBuñan... Sve to nije moglo da opsta-ne, zbog politiåke

situacije koja je tada vladala, ali i zato ãtoklima na kulturnoj sceni nije bila spremnaza tako neãto. Bili smo suviãe anarhiåni inismo pripadali zvaniånim strukturama. Uto vreme su Latinka Peroviñ i Marko Ni-keziñ nekako uspeli da u Beogradu pruæekakvu-takvu zaãtitu ekipi oko Studenta.Pokuãaj obraåuna sa umetnicima iz NovogSada je, meðutim, mnogo maçe zaok-upýao paæçu javnosti... Na kraju, neki odnas su åak dospeli i do zatvora poput Slav-ka Bogdanoviña i Miroslava Mandiña"...

Nakon svega, koje je mesto poezije usvetu koji nas okruæuje?

"Poezija je u loãem poloæaju danas, ge-toizovana je, tu åovek moæe da utekne kao

u neko pribeæiãte; ali, i to govori o situacijiu kojoj se nalazimo"... s

SAÃA RAKEZIÑ

Slobodan Tiãma, pesnik

Pravo na bekstvoTiãma je ãiroj publici pre svega poznat kao pevaå i tekstopisackultnih novosadskih rok grupa – Lune i La Strade, koje –premda nisu podigle puno buke, predstavýaju jednu odnajzanimýivijih pojava na domañoj sceni osamdesetih godina

"

N

problem je ãto i mnogi kçiæevni kritiåariposmatraju poeziju sa nipodaãtavaçem –za çih je to neki vid bekstva od stvarnosti,

eskapizam... Kada sam objavio Marinizme,shvatio sam da neki moji prijateýi gledajuna to sa prezirom – ratno je vreme, a onpiãe pesmu o moru! Poeziji nema mesta u

tom surovom svetu, gde caruje moñ i sveãto moñ proizvodi. Mislim da je åovek biñe

koje mora da ima pravo na bekstvo – poez-ijom se ne moæe voditi rat, niti spreåiti.Breht je pred Drugi svetski rat rekao – 'Mimoramo da stvorimo literaturu koja ñe dase suprotstavi nasilnicima' – ali kako je tomoguñe? Poezija pre svega treba da sve-doåi o åovekovom staçu, o patçi, o çego-voj neduænosti, jer on je jedno potpunonevino stvoreçe, koje se zateklo u odre-ðenoj situaciji. Åak i kada piãem pesme omoru, to govori neãto o situaciji u kojoj senalazim. Marinizmi su slika mora usredrata. Drugi je problem ãto je veñina ýudizainteresovana za rat, çihova paæça je us-

merena na ono ãto je ruæno"...SEÑANJE: Najnovija Tiãmina zbirkaVrt kao to sastoji se od pesama koje je on

ikada nisam vodio raåuna o karijeri,nestajao sam i ponovo se raðao",kaæe o sebi Slobodan Tiãma, åija se

zbirka pesama Vrt kao to nedavno pojavilau izdaçu Ruæe lutaça. To je druga kçigapoezije ovog autora, objavýena nakon pri-liåno zapaæenih Marinizama (1995). Tiãma je ãiroj publici pre svega poznat kao pevaå itekstopisac kultnih novosadskih rok grupa – Lune i La Strade, koje – premda nisu podi-gle puno buke, predstavýaju jednu od naj-zanimýivijih pojava na domañoj sceni os-amdesetih godina.

Iako je nastala pre Idola, Ãarla akrobatei Elektriånog orgazma, prvobitna postava La Strade nije bila ãire priznata kao nosilacnovih tendencija u domañoj muzici, moæda

samo zato ãto su bili daleko od medijskelarme glavnog grada. "Rokenrol je biomoje utapaçe u supkulturno, u kolektivno,ali na dobar naåin", kaæe Tiãma. "Shvatiosam da kroz rokenrol mogu da se izrazim,iniciran pankom i çu vejvom. Bio je toodjek deãavaça koja su se odraæavala naãirem, svetskom planu. U vreme kada je'novi talas' nastajao, postojala je svest omediju i potreba da se kroz rokenrolsaopãte neke ideje... Baveñi se rokenrolom,meðutim, sreo sam se sa mnogim ruænimstvarima; u supkulturi postoje svi problemikoji se reflektuju i u zvaniånoj kulturi –problemi vrednovaça, autentiånosti..."

IZNENAÐENJE: Nakon ãto je na-pustio aktivno bavýeçe rok muzikom,Slobodan Tiãma je iznenadio mnoge svojepoklonike objavýujuñi zbirku poezije, koja je bila znatno drukåija od çegovih rok pe-sama. "Ljudi su skeptiåni kada åuju da sebavite pesniãtvom. Neki zbog toga ãto jepesniåka produkcija preobimna, a nekizato ãto misle da je proza ipak vaænija.Æivimo u svetu medija – mediji proizvodestvarnost, oni nas zatrpavaju informacija-ma koje dolaze iz 'objektivnog sveta'...

Åovek je fasciniran tim vrtlogom u kojemæivi, i tu nema mesta za poeziju; veliki brojýudi oseña prezir prema poeziji. Meðutim,

"Æivimo u svetu medija:mediji proizvode stvarnost,

oni nas zatrpavaju informacijamakoje dolaze iz objektivnog sveta...Åovek je fasciniran tim vrtlogom

u kojem æivi, i tu nemamesta za poeziju"

"Æivimo u svetu medija:mediji proizvode stvarnost,

oni nas zatrpavaju informacijamakoje dolaze iz objektivnog sveta...Åovek je fasciniran tim vrtlogom

u kojem æivi, i tu nemamesta za poeziju"

P R E D R A G

P O P O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



U In memoriam:

Branko Laziñ(1923-1998)Taj humor, na pozadini

nevjerojatne memorije i golemogznaça, ostaje najdubýe urezana

uspomena na çegov blagi i

dobrohotni lik

subotu popodne, na pariskomegrobýu Montmartre, sahraçen je Branko Straçakoviñ, poznati

francuski povjesniåar komunizma srp-skoga porijekla, poznatiji u Francuskoj,

ali i dijem svijeta, pod pseudonimomBranko Laziñ. Od Branka Laziña su seoprostila vodeña imena francuske in-teligencije, akademici Alain Besancon(Alen Bezanson) i Jean-Francois Revel(Æan Fransoa Ravel), zatim Pierre Ri-goulot (Pjer Rigulo), jedan od autoraupravo objavýene Crne kçige o komu-nizmu i Boãko Æivadinoviñ, u ime pri- jateýa i zemýaka.

Smrt Branka Laziña, u ponedjeýak,5. sijeåça, nakon duge i teãke bolesti,proprañena je u francuskom tisku zas-luæenom pozornoãñu. I Figaro u koje-

mu je Laziñ pisao, ali i Mond te Libera-sion tom su prigodom objavili poduæenekrologe. Åak i Limanite, glasilo francuske Komunis-tiåke partije, objavit ñe krañu informaciju o smrti Bran-ka Laziña, dakle o onome koga je gotovo pola stoýeñanazivalo najpogrdnijim moguñim psovkama. Svedonedavno, zar ne, "antikomunisti su (bili) psi" danavedemo te toliko ýupke i egzistencijalistiåke rijeåi jednog Jean-Paul Sartrea (Æan Pol Sartr). Dojuåeraãçi"neprijateý" i "bijesni antikomunist" u Limaniteu jenapokon dobio epitet "ålana jugoslovenskog pokretaotpora".

Branko Laziñ je, naime, sudjelovao u pokretu otpo-ra "monarhistiåkom i antititovskom", napisat ñe Lib-

erasion, generala Mihajloviña od 1942. i bio zaduæen udevetnaestoj godini æivota, za stvaraçe "dokument-acije o komunizmu". Nakon ulaska Titovih partizana uBeograd, Laziñ bjeæi u Ãvicarsku gdje, u Æenevi, nas-tavýa univerzitetske studije i doktorira tezom "Leçin iTreña internacionala". Kad je ta kçiga objavýena, bilo je to 1950. (u izdaçu Baconniere, Neuchatel) (Ba-konijer, Nesatel), s predgovorom jednog Raymanda Arona (Rej-mona Arona), Laziñ je poåeo stjecati svjetsku reputaciju koja ñenovim brojnim ðacima biti samo potvrðena. Laziñ je sam, ili usuradçi s Miloradom Draãkoviñem, objavio niz kapitalnih dela izhistorije svjetskog komunistiåkog pokreta, djela koja i danas, na-kon djelomiånog otvaraça arhiva u Moskvi i drugdje, nisu niãtaizgubila od svoje vrijednosti i aktuelnosti. Spomenimo samo Ko-minternu – Historijska osvjetýeça, ili Biografski rjeånik Komin-terne, u nakladi najuglednije svjetske institucije za prouåavaçekomunizma, åuvenoj standfordskog Hoover Institute. Osim tograda, treba spomenuti i Laziñevu publicistiåku djelatnost uvodeñim svjetskim glasilima: IHT, Volstrit æurnal, Il Ðornale, ili uåasopisima L'Kontra sosijal komenter (gdje je bio i ålan uredniãt-va), Politik Enternasional itd. Od 1997. pa do 1982. a na pozivRaymonda Arona i Jean-Francois Revela, Laziñ radi u tada naju-glednijem francuskom tjedniku Lekspres.

No, najzanimýiviji i najplodniji dio çegove biografije i bib-liografije predstavýa svakako dugogodiãçi rad u Institutu zadruãtvenu povijest, koji je osnovao Boris Souvarine (B. Suvarin)pisac glasovite kçige Staýin – Historijski pregled boýãevizma

(1935), i u åasopisu tog instituta, ponajpre u Biltenu za istraæivaçai informacije o meðunarodnoj politici poznatijem pod kraticomBEIPI, i kasnije Istok-Zapad , gdje ñe Branko Laziñ, poslije Sou-

varineove smrti, u studenom 1984, biti joã jednim svjedokom velikih ideolo-ãkih i politiåkih sukoba koji su obiýe-æili XX stoýeñe. I pod çegovim voðst-vom, kao i ranije pod voðstvom Sou-

varinea, åasopis Istok-Zapad ostao je jednom od vodeñih svjetskih referencaza kritiåki uvid u zbiýu komunizma.

Oni koji su ga poznavali sjeñat ñese diskretna i nenametýiva sugovorni-ka, åovjeka izvanredno otvorena duha,åiji je antikomunizam bio toliko radi-kalan, toliko argumentiran i ukorije-çen u bukvalno enciklopedijskom po-znavaçu prouåavanog predmeta. Vo-lio je na svoj raåun reñi da se ipak jed-nom obmanuo: bila je to çegova ocje-na o sovjetsko-kineskom sukobu, åiji je znaåaj u poåetku bio potcijenio.

Njegov ured u zgradi Instituta zadruãtvenu povijest u aveniji RaymondPoincare, na broju 15, nedaleko parisk-oga trga Trocadero, bilo je mjesto ok-upýaça mnogih koje je nuæda – bijegod komunistiåke laæi i stvarnosti – iliintelektualna radoznalost vodila k iz-vorima dubýih spoznaja o komunistiå-koj utopiji na vlasti, kako bi rekao rus-ki povjesniåar Michel Heller, Laziñevprijateý, åiji posmrtni ostaci takoðerpoåivaju na Montmartreu, nedaleko odvjeånoga doma Branka Laziña. Prese-ýeçem Instituta iz Poincareove u pre-dgraðe Nanterre prorijedili su se bili tisastanci, tribine i okupýaça, prije noãto ñe slom komunizma uåiniti svoje.Pad komunizma neñe iznenaditi Bran-ka Laziña, ali za ceo åasopis Istok-Za- pad izgubiti razlog postojaça. Laziñ ñetada, s çemu svojstvenim humorom,

predloæiti da se prestanak izlaæeça åasopisa poprati slijedeñimnatpisom na vratima uredniãtva Zatvoreno zbog pobjede!

Taj humor, na pozadini nevjerojatne memorije i golemogznaça, ostaje najdubýe urezana uspomena na çegov blagi i do-brohotni lik. I taj åovjek blage i vedre naravi, åak i u Francuskoj,morao je jednom, kad je Hruãåov dolazio u posjet Parizu poået-

kom ãezdesetih godina, otiñi na prisilni odmor na Korziku, a naraåun Ministarstva unutraãçih poslova.Premda se nikada viãe nije vratio u rodnu zemýu, bio je dubo-

ko vezan za çu, i pomno pratio sve ãto se u çoj zbiva. S toplinom je govorio o svojim gimnazijskim drugarima, o velemajstoru Gli-goriñu, na primer. O svim akterima novije i one titovske jugo-slavenske avanture znao je sve, ili pak ono bitno. U nekrologu ãtoga je objavio u Mondu Pierre Rigoulot je napisao: "Unatoå svomedugom izgnanstvu... Branko Laziñ je duboko u duãi ostao Srbin.Nikada se, meðutim, nije prepustio zovu sirena Miloãeviñeva na-cional-boýãevizma".

Opraãtajuñi se, nad otvorenom rakom, od prijateýa kojemu je posvetio jednu od svojih kçiga Demokratski procvat . Jean-Fransois Revel je istaknuo da je ostao "klinicist komunizma".

Preostaje mi samo da izrazim duboku zahvalnost samozataj-nom Uåiteýu! s

FRANO CETINIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Projekat "Persu"Originalni projekat "Persu" u formi oglasa

i "mail zinova", predstavýa afirmisaçe jugos-lovenske i strane dizajnere, izdavaåe i fo-

tografe, koji su u saradçi sa beogradskomãtamparijom "Publikum" ostvarili radove svet-skih standarda.

Osnov "Persu" projekta åine fotografije –portreti devet stvaralaca u dinamiånim pozamai netipiånim situacijama, predstavýenih u kru-gu, najsavrãenijoj formi veåitog kretaça,poput Publikumovog znaka "åoveka u trku".

Predstavýeni su dizajneri: Slavimir Stoja-noviñ (realizovao sa Publikumom kalendar Dans Balkanique), Jovan Jelovac i Biýana Bi-lakoviñ – studio Trans: East (plakat Roler-blades), Slobodan Manojloviñ i Mirjana Piãta-lo – Studio studio (katalog Grafiåki bijenale

IV ), dizajner i izdavaå Radomir Vukoviñ(åasopis Kvadart ), fotograf Aleksandar Ku- juåev (kalendar Dans Balkanique), izdavaåPredrag Markoviñ – Stubovi kulture (kçigaU potpalubýu), dizajner univerzalista Nez-nani Autor (katalog Milan Jovanoviñ), åuve-ni ameriåki dizaj-ner Dejvid Karson(plakat Karson u Beogradu) i mul-timedijalni ume-tnici Nada Rajiåiñi Stanislav Ãarp –U.G. FIA (åasopis

L'Impossible).U duhu Publi-

kumove sopstvenekvalitetne ãtampe,portreti tih autoraobjavýeni su kaooglasi i umetnuti urazliåite ãtampane medije. Na çihovoj poleði-ni predstavýene su tehnoloãke moguñnostiãtamparije.

Kreativni autori promovisani su i u formi"mail zinova" – originalnih malih publikacijakoje se ãaýu poãtom kulturnim institucijama,predstavnicima kulturne elite Beograda i me-dijima u ciýu podsticaça slobodnog izraæa-vaça i kreativnosti.

Probe "Mrtvih duãa" u JDP-u"Prethodni period koristili smo za saniraçe veñ poznatih problema. Sada je doãlo

vreme da krenemo sa normalnim radom. Za nekih dvadeset dana najaviñemo joã jedankomad, a za trideset – i treñi", najavio je Jovan Ñirilov povodom poåetka Gogoýevih"Mrtvih duãa", prvog projekta Jugoslovenskog dramskog pozoriãta od poæara. Rediteý je Dejan Mijaå. Mijaå je saopãtio da ñe Åiåikova igrati Voja Brajoviñ, tek u utorak 13. januara, na drugoj probi. Igraju joã Milan Gutoviñ, Branka Petriñ, Marko Bañoviñ,Vlasta Velisavýeviñ, Mlaða Veselinoviñ, Boda Ninkoviñ, Miãa Janketiñ, Ljiýana Krstiñ,Branko Cvejiñ, Goran Ãuãýik i drugi. Branka Petriñ i Mlaða Veselinoviñ igrali su u

"Mrtvim duãama" i 1956. godine u postavci Mate Miloãeviña. Najavýeno je da ñepremijera biti polovinom marta, naravno na sceni "Bojan Stupica". S. Ñ.

Nagrada "LazarTrifunoviñ"Jasmini Åubrilo

Nagrada "Lazar Trifunoviñ" kojase svake godine dodeýuje za najboýulikovnu kritiku, ove godine je pripalalikovnom kritiåaru Jasmini Åubrilo.Æiri, u åijem su radu uåestvovali Jo-van Despotoviñ, Lidija Merenik iBranislav Dimitrijeviñ, u æeýi dapodstakne kreativnost najmlaðe gen-eracije likovnih kritiåara, jednoglas-no je odluåio da ovo priznaçe dode-li Jasmini Åubrilo za objavýene lik-ovne kritike u åasopisu za kçiæev-nost i kulturu "Reå".

U obrazloæeçu nagrade istiåe se

da se likovne kritike Åubrilove od-likuju visokom informisanoãñu, pre-ciznim uvidom u najnovije tenden-cije likovne scene, jasnim selektiv-nim odnosom i sistematiånoãñu sa-opãtavaça stava o likovnim feno-menima o kojima piãe.

Inaåe, nagrada je ustanovýena1993. godine i uruåuje se dobitniku14. januara na dan roðeça LazaraTrifunoviña. Ovo laskavo priznaçeprvi je dobio likovni kritiåar MiletaProdanoviñ, zatim Ljiýana Ñinkul,Lidija Merenik i Branislav Dimitr-

ijeviñ, a ove godine i Jasmina Åu-brilo.

Æiri za dodelu NIN-ove nagrade kri-

tike za roman godine, na svom sastankuod 5. januara, naåinio je sledeñi odbirromana koji ulaze u uæi izbor za ovu na-gradu: Svetislav Basara "Looney Tu-nes", Milovan Danojliñ "Oslobodioci iizdajnici", Zoran Æivkoviñ "Vremenski

darovi", Dragoslav Mihailoviñ "Zlot-

vori", Goran Petroviñ "Opsada crkveSvetog Spasa" i Jovan Raduloviñ "Pro-ãao æivot".

*Æiri u sastavu Nikola Miloãeviñ,

predsednik, Miroslav Egeriñ, ÐorðijeVukoviñ, Aleksandar Iliñ i ÆelidragNikåeviñ na svojoj zavrãnoj sednici 12. januara 1998. godine doneo je odlukuda se NIN-ova nagrada kritike za naj-boýi roman na srpskom jeziku objavý-en u 1997. godini dodeli MilovanuDanojliñu za roman "OSLOBODIOCII IZDAJNICI" u izdaçu "Filipa Viã-

çiña" iz Beograda. Æiri je odluku do-neo veñinom glasova (3:2): NikolaMiloãeviñ i Æelidrag Nikåeviñ glasalisu za roman Svetislava Basare "Loon-ey Tunes" u izdaçu Narodne kçige izBeograda.

U romanu Milovana Danojliña pri-poveda se o odrastaçu deåaka u ratno iporatno vreme na srpskom selu i o teãkompreæivýavaçu u tragiånim okolnostimarata i unutraãçih razdora. Pisan saæeto,æivo, upeåatýivo, jeziåki i misaono bogat,ispuçen oãtroumnim zapaæaçima i iz-vanrednim humorom, Danojliñev romanpodstiåe na trezveno razmiãýaçe o srp-skoj sudbini u XX veku.

Milovan Danojliñdobitnik NIN-ove nagrade

SCENA

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije




Gra†åki

CentarVreme


[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Zima u Vrçaåkoj Baçinije samo za penzionere!

Redovne linije:Vrnjaåka Banja - Ljubljana

Ðakovica - KoperBeograd - Zagreb - Pula (autoputem)

Novi Sad - Beograd - Herceg Novi

Zimske åarolijeKopaonik, Zlatibor, Brezovica,

Vrnjaåka Banja

AUTOPREVOZVRNJAÅKA BANJA

(036) 661-035 (Vrnjaåka Banja)

(011) 444-8282 (Beograd)

(021) 333-790 (Novi Sad)

(061) 316-975 (Ljubljana)

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



ÆIVOT

Nikome ne diktiramo ãta treba da radi, jedini diktat je ono ãto je potpisanou Dejtonu, kaæe komandant baze pukovnik Mark Litel

ravak zemýe... Inaåe, komandant Mark Li-tel je iz Masaåusetsa, æivi u Luizijani gde jestacionirana i jedinica kojom komanduje.Iako je, kaæe, bio pripremýen pred dolazaku Bosnu (ovde je od avgusta proãle god-ine), iako je doãao "otvorenih oåiju",oåekivao je da su stvari boýe nego ãto jesu.Liåno, nije bio spreman da vidi ovolikorazaraça, pogotovo ãkola, crkava, dæami- ja... Svestan je teæine zadatka, oåekuje sa-radçu svih entiteta, i to dobija.

Za vojniåki sastav kaæe da ga åine ýudiiz cele Amerike, uglavnom profesionalnivojnici, mada ima i onih iz rezervnog sas-tava. Najvaænije je, kaæe, da su ovde svidobrovoýno. Istiåe da se u ameriåkoj arm-iji, posle vijetnamskog iskustva, dosta ul-aæe u podoficirski kadar, u çihovo ãkolo-vaçe i obuku, tako da su narednici "kiå-ma" i ove jedinice. Naravno, svi vojniciimaju meseånu platu, narednik sa pet god-ina vojniåkog staæa oko 2000 dolara. Voj-nici su neãto plañeniji nego u Americi,osloboðeni su poreza, imaju i drugih bene-ficija, ali se, po çemu, ne moæe reñi da im je novac jedini motiv. Da vojniåki poziv nije put u visoko druãtvo - ilustruje izrekom:

"Nikad se neñete obogatiti ako kopate ro-vove, u armiji ste"! Naravno, dodaje, svakiekstra novac, pogotovo kad nema gde da sepotroãi, dobro je doãao, jer i vojniåka po-rodica je kao bilo koja druga, pa se materi- jalni motivi ne mogu zanemariti.

Kakav je reæim u bazi, a kakvi nep-osredni zadaci? Ustaje se do pet i trideset,slede fiziåke veæbe; oni koji ostaju u bazirade na odræavaçu opreme, napoýe se ideu obezbeðeçe konvoja i politiåkih razgo-

vora, odlazi u patrole i inspekciju naoru-æaça u oba entiteta... Radne obavezenekad traju i do deset uveåe, ali do ponoñisu svi na spavaçu. U bazi se konstantnoodræavaju kursevi iz engleskog i matema-tike, jer mada svi vojnici imaju najmaçesredçu ãkolu, razliåitog su obrazovaça.Ambiciozniji mogu sluãati i predavaça zakoledæ iz raznih oblasti. Komandant je jedan od predavaåa jer je po obrazovaçuistoriåar. Po potrebi dolaze i profesori saameriåkih i evropskih univerziteta.

IZLAZAK U GRAD: Vojnici nemajuono ãto "polaznici" bivãe JNA znaju kao"izlazak u grad", i to, kako nam kaæu, de-luje pomalo frustrirajuñe na çih. Nadaju se

d Zvornika ka Tuzli, na teri-toriji koja pripada srpskomentitetu u BiH, brda koja sespuãtaju do puta baã oåiãñenaod ãuma, k'o da su ãume tuðe.O

Pred linijom razgraniåeça dva entitetaameriåka predbaza "Sijera 10", na granici,u selu Memiñi, nikakvih obeleæja. Nema nipolicije. Sa muslimanske strane nikle kaf-ane, lokali raznih namena - tu se pazarnimdanima odvija trgovina izmeðu Srba i

Muslimana. Sa srpske strane ledina. Ne ul-aæu u "infrastrukturu".

DOBROVOLJCI: Ameriåka baza jenekoliko kilometara viãe, uz tuzlanski put,oko pet kilometara pre Kalesije. Na ulazu ubazu, koja broji oko hiýadu vojnika i koja je opremýena svim sadræajima za æivot isredstvima za "rad" - rutinski pregled.Dovode nas do komandanta pukovnikaMarka Litela, koji nas srdaåno prima, zah-vaýuje na poseti. Upoznaje nas da çegoveskadron boravi u dva kampa, da je ovoglavna baza. Kaæe da je çihov zadatak daobezbede mir, stvore ambijent da se sviproblemi reãavaju politiåkim sredstvima,da se obezbede uslovi za ekonomski opo-


D R A G A N

T O D O R O V I Ñ

Ameriåka baza kod Kalesije

Nismo okupatoriAmeriåka baza kod Kalesije

Nismo okupatori

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



da ñe biti i toga, jer samo neposrednimkontaktom sa lokalnim stanovniãtvom pre-vaziñi ñe se çihove zablude "o zlimameriåkim vojnicima".

Pa kakva su im iskustva sa onima koji

ih smatraju "okupatorima"? Komandantnas upoznaje da dosta vremena provodinapoýu, da razgovara i sa "vaænim" i saobiånim ýudima, i ni od koga nije åuo niã-ta sem da im je drago ãto su ovde. Upoznat je sa "informacijom" dræavnih medija RSda su okupatori, ali smatra da je to dalekood istine, jer su ih ovde pozvali svi entiteti.Koncentrisani su na to da se mir odræi, sa-raðuju sa oba entiteta, nikome ne diktirajuãta treba da radi, jedini diktat je ono ãto jepotpisano u Dejtonu. A te dokumente nijepotpisao SFOR, nego predstavnici entiteta.Njegov liåni utisak je da ýudi prihvataju

çihovo prisustvo, jer mnogi kaæu da biçihov odlazak znaåio novi rat. Strana mis-ija, smatra, puno koãta, ali to mu doðe kaoæivotno osiguraçe i ono se plaña, a åovek je sreñan ako ne mora da ga iskoristi. Takoñe i oni biti sreñni ako misija dovede dotrajnog mira, bez obzira na troãkove.

A da li meðu çegovim vojnicima imapredrasuda o "zlim Srbima"? Kaæe da åes-to mora da odgovara na sliåna pitaça. Zatoponavýa da vojnici ne prave razlikuizmeðu Srba i Muslimana zato ãto su Srbiili Muslimani. Dodaje da oni nemaju un-apred stvorenu sliku o tome ko je ko, do-voýno problema su imali da saznaju gde jeBosna i da se upoznaju sa tim kakav ih ter-en oåekuje. Ãto se tiåe oficirskog kadra, otome nema ni govora, jer oni znaju "istor-ijske åiçenice", kao i to da i ovde, kao usvakoj zemýi, ima dobrih i loãih politiåara.Osim toga, ãto su duæe ovde, vojnici posta- ju i emotivno vezani za ýude i sredinu ukojoj su, svuda vide samo ýude kojima jepotrebna pomoñ. Tako je pukovnik iniciraohumanitarnu akciju koja je, kako kaæe,"eksplodirala". Uvidevãi kakve su potrebedece za osnovnim ãkolskim priborom, ele-

ktronskom poãtom je obavestio nekolicinuprijateýa. Akcija je dobila takve razmereda je za dva meseca stiglo preko 5000 pa-keta u vrednosti oko pola miliona dolara.Svi paketi su adresirani na Litela, vojnici ihdele deci u oba entiteta, samo u Srebrenicu je otiãlo dva kamiona. Zbog adrese je ko-mandantu promakao i porodiåni boæiñnipaket, otiãao je nekome na poklon.

Poãto je SFOR zaduæen za obezbeðeçerezultata opãtinskih izbora, pitamo koman-danta kako ñe se to izvesti u Srebrenici (uzoni çegovog dejstva) u kojoj æive Srbi, aizbegli Muslimani su osvojili vlast. Odgo-

vara da ñemo za to morati da pitamoOESC. Njegovo je da to protekne u miru.Iskustvo ovog rata je da se niãta ne reãava

silom, zato treba biti obazriv, jer bi nasilnaprimena rezultata izbora uåinila stvarigorim nego ãto jesu. Åesto ide u Sre-brenicu, jasno mu je da su ýudi optereñeni,govori im da je najvaænije da ostanu mirni.

A kakve su çegove prognoze o duæiniboravka ameriåkih trupa u Bosni? Podseñada je predsednik Klinton rekao da imanameru da ih zadræi ovde. Ipak, to je poli-tiåka odluka, i niko sa sigurnoãñu ne moæereñi koliko ñe oni ostati. Pret-postavýa da ñe ostati sve dok svine budu sigurni da ñe mir trajati.Kaæe da rat ne moæe nikome bitiu interesu, jer u ratu svi gube.Zato ñe ostati dok okruæeçe nebude stabilno: da ekonomija po-åne da se razvija, a æivot se vratiu normalu.

SUVENIRI: Zajedno sa ko-mandantom polazimo u obilazakbaze. Dozvoýava da fotografiãe-mo sve, izuzev ulaza. Fotografi-ãemo i çega, dajemo mu "Vre-me" sa Karadæiñem na prvojstranici. Odbija, bira Mijatoviña za "druãt-vo". Kreñemo. Prvo do ãatora - spavaoniceza vojsku. Izgradili su ih marinci - ãatoriodvojeni od zemýe gredama, suvi, peñi nakerozin, televizori, muziåke linije, iznadkreveta amajlije, porodiåne fotografije...Vojnici iznenaðeni posetom. Kreveti baãnisu zategnuti kako pravila bivãe JNAnalaæu.

Kelvin Ejvor je iz Juæne Karoline, 14meseci pod ugovorom, u Bosni od avgusta.Ne zna kako da "sloæi u reåi" oåekivaça iimpresije. Armija ih je poslala da odradeposao, jeste teãko, ali ne æale se, potpisalisu. Utisci o ýudima? On je pogreãan åovekza to pitaçe, voleo bi kad bi imao kontaktesa lokalnim stanovniãtvom, ali mehaniåar je i ne izlazi napoýe. Oficiri su smeãteniuslovnije, "kontejneri" sa erkondiãnom.Obilazimo stareãinu, servis za praçe veãa,salon za zabavu sa bilijar stolovima... Sve

je pod ãatorima, naravno dobro izolovano,u svakom veñem ãatoru televizor "k'osoba".

Dolazimo do montaæne crkve koja jeuniverzalna. Sa vojnicima razgovara oficirza "jednaku ãansu". Opremýenost i åistoñakupatila i WC-a da im pozavide boýi srps-ki restorani. Frizerska radça, krojaånica,picerija, prodavnice suvenira, åistaå cipela(ako neñeã sam, platiã dva dolara)...

Prodavnice suvenira imaju i Muslimani Srbin. U muslimanskoj radçi razni taçi-ri sa "svojim" motivima, lule, intarzije sa"cjelovitom BiH", "ýiýanima" u raznim

materijalima... Srbin ima boýu ponudu,pored flaãa sa krstom u çima, raznih suve-nira sa åetiri ista slova, ikona, naðu se i

kokarde. Bilo i zastava, crnih, sa natpisom"S verom u Boga za kraýa i otadæbinu".Otiãlo. U Ameriku. Za potrebe vojske radii prodavnica sa robom bez poreza. Alko-hola nema, uz konzerve kole i sokova, koje

se mogu uzeti u neograniåenim koliåinamaza nostalgiåare tu su bezalkoholno pivo iãampaçac. Restoran, ilitivojniåka menza, radi 24sata. Na meniju je uvek

dvadesetak jela, isto toliko vrsta salata,kolaåa, torti, voña... Jede se koliko hoñeã, ikoliko puta moæeã. Åist komunizam.

Narednica Rajen je iz Dæordæije,zaduæena za odnose sa javnoãñu. "Javnost"su vojiåke novine i TV stanice, kao iprañeçe komandanta kad opãti sa "treñimlicima". Ne kaje se ãto je ovde, oseña sekao "uåesnik istorije", imañe o åemu dapriåa deci. Crnoputi Dæon (veñina vojnikaima neãto preko dvadeset) priliåno jenabijen. U vojnoj politici. Policajac je i ucivilu, u dræavi Njujork. Kaæe da nije imaopredstavu o pojedinostima, doãao je pa ãtabude. Obuka ga je pripremila za uslove,oåekivao je da ñe biti opasnije, ali mu jedrago ãto je ovako kako jeste. Patrik je tak-oðe iz dræave Njujork. Iz maçeg grada.Pun je utisaka, ne moæe da naðe reåi. Sve je kao na filmu sa temom iz proãlosti. Poã-to je straæar na ulazu u bazu, pitamo ga ãtabi uradio kad bi sad proãao neko sa poter-nice koja je na vidnom mestu pored çega(na slikama Karadæiñ, Martiñ...). Odgovarada bi postupio po pravilu i nareðeçu. Ãtato konkretno znaåi? Ukýuåuje se koman-dant Litel. Oni æele da se optuæeni za ratnezloåine predaju sudu. Najboýe je da tourade sami, objaãçava, pa ako imaju argu-mente neka se oåiste od optuæbi. Ukonkretnom sluåaju, ako bi pouzdanoidentifikovali traæenog, priveli bi ga i treti-rali sa poãtovaçem.

Ovo bi bio kraj prve posete jednog nov-inara iz Srbije ameriåkoj bazi u misiji

SFOR-a. A na kraju zahvalnost prevodiocuIvani Ðorðeviñ iz Beograda. s

DRAGAN TODOROVIÑ

OD LUIZIJANE DO KALESIJE: Mark Litel

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



na raåunicu: nastavnici rade koliko su plañe-ni, a uåenici kojima je stalo do uspeha praveozbiýne kalkulacije kad doñi u ãkolu i kadodgovarati odreðeni predmet.

PAMETNA DECA: Sagovornik “Vre-

mena” Slobodanka Boæoviñ, profesor u Pe-toj beogradskoj gimnaziji, kaæe da su ovegodine pravi bum u beæaçu s åasova na-pravili uåenici prvih razreda gimnazije:“Imamo ãkolu koja nastoji da uåeniku pruæisaznaça koja on na prelazu iz osnovneãkole u sredçu ne moæe da savlada. Ono ãto

je joã gore, najmlaði gimnazijalci kad odu saåasova ne uåe veñ gube vreme, i onda to nemogu da nadoknade. Stariji su veñ uhodani.Oni taåno isplaniraju, uåe kod kuñe i kaddoðu u ãkolu uglavnom dobiju pristojneocene”. Tvrdi da gimnazijalci nisu nezain-teresovani za sticaçe novih znaça, ali neæele da sluãaju gluposti ili nepotrebne stvari,i da je postojeñi sistem oceçivaça popril-iåno represivan: “Deca su pametna i taånoznaju gde i kod koga mogu neãto da nauåe”.

U pomenutom istraæivaçu, izostajaçesa nastave veliki procenat uåenika objaãça-va preoptereñenoãñu, umorom, apatijom idepresijom, dok çihovi nastavnici na samvrh stavýaju strah od slabih ocena i nezain-teresovanost uåenika za nastavu. Umoruopãte ne evidentiraju. Evidentne su razlikeizmeðu uåenika i nastavnika i u bolesti, kaorazlogu izostajaça sa åasova. Za uåenike jebolest realni uzrok, a za nastavnike najla-godnija varijanta da se izostane sa nastave,

jer lekari olako izdaju opravdaça.NORMA: Opãta, viãegodiãça ðaåka

tiha pobuna protiv haosa i oseñaça bajatos-ti ovdaãçe ãkole nije “ganula” nadleæne.Deca, ona ambicioznija, veñ godinamastudiraju u sredçoj ãkoli, ona slabija veñgodinama propadaju, a ministarstvo komu-nicira iskýuåivo jalovim naredbama. U pro-cepu izmeðu vlasti, nastavnika i dece, donovog poziva na “ribaçe” u Ministarstvudirektori zataãkavaju stvari. Para nema, pro-fesori prete ãtrajkom, ministar reformom, adeca upozoravaju: “u ãkoli nam je dosadno”.

Dok su na s poåetka pomenutom skupu

direktori s ministrom i çegovim pomoñnici-ma veñali ãta da urade sa neposluãnimuåenicima i kako da represivnim meramazavedu red u ãkolama, u razredima su sedelisamo oni koji su u posledçem trenutku po-pravýali ocene. U dnevnicima pojedinih gi-mnazija åak nisu bili ni registrovani oni kojitog dana nisu bili u ãkoli. Celu priåu o jadu uãkolama moæda najboýe ilustruje opaæaçeprofesora jedne sredçe ãkole: “Tek kad ihne doðe dvadesetak imam oseñaj da preda-

jem u normalnom razredu. Ãta moæete saåetrdesetak i viãe uåenika da radite uodeýeçu. Niãta, osim da izdeklamujete le-

kciju, okrenete se i izaðete. Pa mi ne mo-æemo ni da popamtimo çihova imena”. s

BRANKA KAÝEVIÑ

Istraæivaça

Beæaçe iz ãkoleProcenat uåenika kojima je na åasovima dosadno u pojedinimãkolama doseæe åak 65 procenata

ili bar smaçi masovno beæaçe uåenikasredçih ãkola sa åasova, pokazalo se da jeodabrani put zavoðeça discipline pogreãan,a i popriliåno zadocneo. U posledçoj blic-akciji ãkolskih nadzornika, u beogradskimsredçim ãkolama (po nareðeçu Ministarst-va) jedino su uredno na radnim mestima bilidirektori. Nastavnici kako-tako, a treñinauåenika se raspustila pre vremena. Podacinadzornika nisu predoåeni javnosti, a mini-star prosvete dr Jovo Todoroviñ je, nekako uisto vreme, najavio reformu ãkolstva koja

samo ãto nije krenula.Joã pre dve godine grupa ãkolskih psi-hologa i pedagoga predoåila je Ministarstvuporazne rezultate istraæivaça o izostajaçuuåenika sa nastave. Istraæivaçe je uraðeno udeset ãkola iz ãest gradova Srbije. Uzorak jebio dve hiýade uåenika, 52 nastavnika i 213roditeýa.Veñ tada je bilo jasno da su u pot-punom ãkolskom haosu uåenici spontanoizdejstvovali sebi status studenata – odgo-varaj predmet, a onda se baci na pametnijaposla.

DOSADA: U odgovorima zaãto izbe-gavaju ãkolu uåenici konstatuju da im je

naåin izvoðeça nastave dosadan. Retko supomiçali nezainteresovanost, nezanimýi-vost ili monotonost. Procenat uåenika koji-

ma je na åasovima dosadno u pojedinim

ãkolama doseæe åak 65 procenata. U istojsrazmeri je i strah od slabe ocene. Ðacizahtevaju boýe odnose sa nastavnicima(çih 70 odsto), poboýãaçe kriterijuma zaoceçivaçe, åeãñe ispitivaçe maçeg obimagradiva, uvaæavaçe izviçeça zanenauåenu lekciju.

Ma koliko se prosvetne vlasti trudile dadokaæu da iz ãkola beæe slabi ðaci, is-traæivaçe pokazuje da je razlika izmeðu us-peãnih i neuspeãnih po izostajaçu sa åasovagotovo zanemarýiva.

“Uspeãno” izostajaçe iz ãkole (ãto po-drazumeva pobeñi a ne dobiti neopravdan

izostanak) poprima razmere ozbiýnoguåeniåkog biznisa, proraåuna verovatnoñezapisivaça ili nezapisivaça u dnevnik. U

jednoj beogradskoj gimnaziji demokratski jeizabran tim za predviðaçe najpovoýnijegtermina za “nabijaçe” uspeha iz svakogpredmeta. Razmeçuju se e-mail poruke, ko-mpjuterski proraåunavaju najpovoýnije var-ijante, kad ko treba da ide u ãkolu. Odabranitim lobira i kod nastavnika, kako sami kaæu,“samo kod onih koje cene kao predavaåe,vaspitaåe i ýude”. Zatim sledi ozbiýna anal-iza kako provesti slobodno vreme, kakoubediti roditeýe ili doktore za opravdaçe. U

svojim evidencijama uåenici beleæe samoneopravdane izostanke dok opravdane zane-maruju. U ãkolama se jednostavno sve svelo

K ada je pred poåetak zimskog ras-

pusta Ministarstvo prosvete Srbijepokuãalo da preko direktora spreåi

A L E K S A N D A R

K E L I Ñ

DAJ DIM: Ðaåko vreme uæivanja

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



M

(sad je to "kuñica zabav-nih aktivnosti 'Anðeo'", jerse morala izvrãiti prefor-mulacija), ti koji bi trebaloda daju saglasnost nisu tu.

Stareãina hrama i Sinod susmatrali da bi bilo dobroda dobijem bar negativandogovor, ali nisam uspelani to. Onda smo iskoristilito ãto u ãifrarniku delat-nosti stoji i kategorija "os-talo obrazovaçe", jer tu, ustvari, i spadaju aktivnostikoje se ovde odvijaju.Ipak, praktiåno, mi funk-cioniãemo kao vrtiñ.

SLAVKO BOÆIÑ:Na samom poåetku nas jedosta omelo to ãto u naãem

programu veronauka zauzima prvo mesto.Morali smo da preregistrujemo obdaniãte i dapraktiåno prepustimo privatnom licu da gavodi. To je velika senka koja pada na sve ovo, jer maltene svu odgovornost imamo na sebimi, hram sv. Ðorða, a jedinu vajdu ima privat-nik. Naæalost, to se joã uvek plaña, a naãa jeæeýa da sve bude besplatno, odnosno, da dâkoliko ko od roditeýa moæe. I nadamo se dañemo, ako Bog da, uskoro raãiriti to obdaniãtena jedno ãezdesetoro dece, dogradçom,odnosno adaptacijom postojeñih prostorija ida ñemo tada ponuditi kvalitet, pa koliko komoæe da plaña, a za sponzore ñemo se sami

pobrinuti. Tada bi sve bilo registrovano kaohumanitarna organizacija.

Kontrola kvalitetaS. B.: Mi smo odluåili da veronauci treba

da ih uåi devojka (pre svega polazeñi od togada je ona bliæa deci nego ãto bi bio nekimuãkarac) sa Teoloãkim fakultetom. Naãlismo je po preporuci dr Radovana Bigoviña, aona se zove Robertina Petroviñ.

M. M.: Doðu novinari pa oåekuju davide åasnu sestru, a uåiteýica je kao anðeo,plava jedna devojka, vrlo moderna. Ali je uponaãaçu od nas obiånih ýudi drugaåija,ima neku mirnoñu, neki odnos. Njoj se nedeãava da mnogo povisi ili snizi ton, to je sveonako... I zaåudo, (u tom periodu od tri dopet godina treba da budete maher da imzadræite paæçu) deca je besprekorno sluãajui uåestvuju. Oni to sve obraðuju kroz kratkepriåice, kroz slikovnice, oni to sve znaju. Jasam sa çima preãla kompletan Stari i Novizavet. Sigurno ñe biti duhovno snaæniji iobrazovaniji. Veronauku imamo sredom ipetkom. Ciý veronauke jeste da osnaæi detekao liånost i da ga odbrani kasnije.

Jedna majka koja je Jevrejka htela je daupiãe dete kod nas. Rekla sam joj da moæe,ali samo ako krsti dete. Ona je rekla: "Ne,

kod nas se poreklo i vera raåunaju po majåi-noj liniji." Ja sam onda rekla: "Dobro, ondaga upiãite negde drugde". Postoje hiýade

poåele oktobra '96. Ja sam se posle pet godi-na vratila iz Francuske, sa idejom da otvorimvrtiñ sa nastavom pravoslavne veronauke. Postruci sam uåiteýica. Radila sam dugo kaouåiteýica, a onda sam otiãla u Francusku.Pred odlazak u Pariz, u Ostruænici sam vodi-la ãkolicu 'Koraåiñ', koja je bila priprema zapolazak u ãkolu. Po povratku sam prvo traæi-la prostor, meðutim nisam pronaãla niãta po-voýno i pogodno. Onda sam prolazila ovuda

i svidelo mi se. Upoznala sam se sa ocemSlavkom i izloæila mu ideju, a on kao da jesamo åekao da se pojavi neko, baã sa takvimpredlogom. Rekao je: 'Znate ja o tome veñdugo razmiãýam'. Otac Slavko je kao stareãi-na ovog hrama izuzetno hrabar åovek da na-pravi iskorak za novo. To ne mogu da kaæemgeneralno za naãu Crkvu, ipak je to bilapedesetogodiãça blokada i joã uvek merkajudogaðaça. Moæda je to i dobro, da oni prvoprate ãta se dogaða ovde i kakve ñe ovaj projekat rezultate dati.

Ovo je stara zgrada. Tu je bila samo salakoja se koristila za crkvene slave. Dograðen jeaneks sa sanitarnim prostorijama, garderobom

i kuhiçom. Patrijarãija je, uloæila, ne znamtaåno, ali mislim tridesetak hiýada maraka".

Protojerej Slavko Boæiñ, stareãina crkve

sv. Ðorða: "Samo to obdaniãte je kao idejazaåeto od mene. Imao sam prilike da obiðemskoro pola sveta u horu beogradskihsveãtenika, te sam tamo izbliza video da priveñim crkvama postoje crkvena obdaniãta,koja vode uglavnom kola srpskih sestara.Samim postavýeçem za stareãinu, patrijarhPavle mi je dao odreãene ruke na neki naåin,imajuñi povereçe u mene, i sve sam uradiosa çegovim blagoslovom. Hvala Bogu, mismo uz materijalnu pomoñ Patrijarãije i iz-vesnog broja pojedinaca uspeli da zgradudovedemo na makar malo viãi nivo nego ãto je u drugim obdaniãtima u Srbiji, kao, uosta-lom, ãto nam je ciý da kompletna ponudakoju Crkva pruæa toj deci ima takav nivo.

SaglasnostMILKA MIHAJLOVIÑ: Ja sam pod-

nela zahtev da ovo bude vrtiñ u kome ñe seuåiti veronauka, i to je dobilo saglasnost svihinspekcija. Dobila sam i saglasnost od Mini-starstva za brigu i staraçe o porodici. Me-ðutim, nije dobijena saglasnost Ministarstvaprosvete, zato ãto se uåi veronauka.

"VREME": Baã to je Ministarstvo na-velo kao razlog odbijaça?

M. M.: Ne, nije. Oni do dana danaãçeg

nisu rekli ni "da" ni "ne". Ja sam pokuãala dadoðem do nadleænih ýudi u Ministarstvu, alikad god åuju da je u pitaçu vrtiñ "Anðeo"

ilka Mihajloviñ, upravnica vrtiña"Anðeo": "Vrtiñ je zvaniåno otvo-ren 1. septembra '97, a pripreme su

Pravoslavno obdaniãte

Ogledi u portiNa zidu vise åetiri velike ikone. Dve Bogorodice i dva sveta Ðorða.Desno u uglu velike sobe su od grana napravýene jasle, pune slame


D R A

Ã K O

G A G O V I Ñ

v

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



vrtiña gde moæe da se upiãe, ovde ne moæe.Osnovna moralna obaveza koju sam ja prim-ila jeste da pod okriýem Crkve mogu dabudu samo krãtena deca. Pitaju me da li mi toCrkva uslovýava. Ne, to ja hoñu. Veronaukaovde nije fakultativna, ona je obavezna.Roditeýi to znaju i ja mislim da je veronaukaosnovni razlog ãto dovode decu kod nas. Dosada je ãestoro dece krãteno pred sam upis uobdaniãte.

Imali smo 31. decembra isprañaj Staregodine, jer ne moæemo mi dete odjednom izkompletnog miýea da iãåupamo, da kaæe:"Ãta je ovo, svi slave Novu godinu, a mi je ine pomiçemo?" Na Badçi dan smo paliliBadçak. Mislim da smo imali najveñuboæiñnu vatru. Imali smo jasle u kojima serodio Hristos, oni to sve znaju. Onda su tu

oni kao donosili poklone za bebu, jabuke iorahe. Onda je doãao Boæiñ Bata. Dobili supo teglicu meda i kesicu u kojoj su bile bom-bone, orasi, suvo groæðe.

Svako dete za roðendan dobije sveto-savski krstiñ. I oni su vrlo u veri. I naãa vera je ideologija i kad vi detetu to od malih nogupriåate, ono se saæivi sa tim. Jedna naãa de-vojåica je, kad je nedavno bila bolesna, rek-la majci: "Mama, stavi mi oko vrata krstiñ od

vrtiña i ja ñu da ozdravim." Koliko je to sug-estivno i jako. Ja sam uz ovu decu mnogestvari nauåila.

Verovatno ñe oni imati åemu da nauåesvoje roditeýe?

M. M.: Veñ ih uåe. Veñ je tri porodicepoåelo da redovno prima sveãtenika u kuñu.Osveãtali su svoje domove, jer je verouåiteý-ica deci priåala o tome.

S. B.: Svi smo vrlo zadovoýni, roditeýipogotovo. Ovo je situacija u kojoj deca odpet godina utiåu na svoje roditeýe. Teraju ihda poste, da se krste, da se Bogu mole, terajuda znaju Oåenaã, sve ono ãto ona sama zna-

ju, a çihovi roditeýi ne znaju. I reakcije suizuzetne.M. M.: Jedno od pitaça one ankete tica-

lo se eventualnog poveñaça ili smaçeçabroja åasova veronauke. Svi roditeýi sunapisali da æele da sve ostane u postojeñimokvirima. Jer, koliko god su æeleli da im decauåe veronauku, toliko su se i bojali da mi nezastranimo, pa da ispadne da ih sve sprema-mo za kaluðere. Ja sam normalna verujuñaæena. Krãtena sam, '50. godine sam roðena,moj otac je krstio i moje dve sestre, venåanasam u crkvi, moja su deca krãtena, slavimslavu, znaåi u tim nekim normama sam ver-nik. Da nismo to ãto jesmo, mogli bi deci kozna ãta da ubacimo. U Turskoj, kad je naizborima pobedio onaj islamista, on je prvotraæio resor obrazovaça. Obrazovaçe je na- jubojitije oruæje, jer se çime stvara sutraãçavojska.

Pitali su me: "Ãta ñe se desiti sa tom de-com kada krenu uãkolu, pa budu sa de-

com koja nisu imalaveronauku?" To ñe-mo pratiti. To morada se proprati u dve-tri generacije, da bise znalo. U ãkoli ñeverovatno doñi donekog suoåavaça,kada se sretnu sa ma-terijalistiåkim teori- jama kao ãto je Dar-vinova, mada oni ov-de imaju i male enci-klopedije, koje prate

nezavisno.Stalno odsutni

Od 15. januarauvodimo i popodne-

vu smenu, takozvani "klub". Ta prostorijase upravo oprema. Uoåili smo veliki prob-lem ýudi koji rade popodne, jer tada nemaorganizovanog zbriçavaça dece. Uvodimoi aktivnosti petkom, subotom i nedeýomuveåe, da bi roditeýi mogli i da se odmore.Klub ñe koristiti i deca koja su ovde na ce-lodnevnom boravku, a naviknuta su da nespavaju preko dana. Mi ne moæemo nasilnoda meçamo ono ãto roditeý nije izgradiokod dece åetiri ili pet godina. Za mene jevoýa roditeýa zakon. Ovde nema pravila,koje vaæi u mnogim dræavnim vrtiñima, dase deca moraju dovesti do osam sati ujutro.Ustanove ove vrste se i otvaraju da bi bilena usluzi roditeýima. Ovo su uglavnomýudi koji se bave nekim privatnim poslom,ili rade kod privatnika, gde ako treba ima darade non-stop. Dogodi se da se åovek napovratku sa sluæbenog puta i po viãe satizaglavi u nekoj saobrañajnoj guævi. Do-voýno je da nam se javi i neko ñe ga ovdesaåekati, do sedam-osam sati, bez ikakvihproblema. Ja sam posle dva i po meseca

rada obavila vrlo opseænu anketu gde suroditeýi mogli da napiãu åime su zadovoý-ni, a åime nisu. Traæili su da radno vreme

Usekovaçe

barbikeMilka Mihajloviñ: Bio je praznik zakoji ni ja nisam znala Usekovaçe glavesv. Jovana krstiteýa. Uåiteýica verona-uke im je priåala o tome, a posle toga susvim barbikama pokidane glave. Kadasam ih upitala zaãto su to uradili, odgo-vorili su da je tako i svetom Jovanu od-seåena glava. Prema tome i to, seli smootac Slavko i ja sa uåiteýicom i dogovor-ili da se sve to ãto je drastiåno, gde sepomiçu osude i kaæçavaça izbegne.Jer su straãna sva ta pogubýeça i kazne iiskupýeça. Na poåetku su, kada vide

Isusa Hrista na krstu na pitaçe: "Ko jeto?", odgovarali: "To je indijanac". "Pazaãto je tako?" "To ga je drugo pleme ka-znilo, jer nije bio dobar." Na poåetku suu crkvu ulazili tråeñi i kupili novac i ãtadohvate, a sad znaju da priðu ikoni,prekrste se, poýube je.

Slavko Boæiñ: To je jedno loãe isku-stvo, neãto ãto su deca pogreãno shvatila.Ali ubuduñe, rekao sam verouåiteýici, ne-ka vodi raåuna, neka konsultuje struå-çake, psihijatre, psihologe, da vidi kakopristupiti tom uzrastu, s obzirom na to danema udæbenika, nema domañeg iskustva.

bude joã fleksibilnije. Åovek, ako hoñe da radii zaradi, ne moæe da se veæe za pola pet.

Kontrola kvantitetaRoditeýi plate taj meseåni iznos, i viãe

nemaju nikakva davaça. Dakle, ne plañajuposebno plesnu ãkolu, francuski, plastelin,ovo i ono...

Ima ýudi koji su dovodili decu smatrajuñida kad je neãto pri crkvi mora da je dæabe.Treba napraviti razliku izmeðu obdaniãta isirotiãta. Ljudi meni donose igraåke. Jakaæem: "Hvala lepo". Najruænije je odbitipoklon, ali ja naravno to prosledim ocu

Slavku i to se nosi u Zveåansku, tamo gde tre-ba, jer ovde je sve strogo planirano, i veliåinakockica i sve ostalo. Ako je dete koje se up-isuje treñe po redu roðeno u istoj porodici,ono ima 10 posto popusta, a ako je åetvrto 50posto. I mi imamo jedno åetvrto dete. Ja samprvo htela da ga primim besplatno, ali roditeýto nije hteo da prihvati. Ipak sam odluåila dapopust u tom sluåaju bude 50 odsto, ne viãe, jer bi neko doveo i peto i ãesto, i sedmo, kojebi, zbog svojih kulturnih navika, rasturilo svuovu ostalu decu. U principu, ko danas imaåetvoro-petoro dece? Nisam za rasnu diskrim-inaciju, daleko bilo, ali Cigani, znate, tu bi mi

doveli dvoje-troje dece, i razlaz, bilo bi goto-vo i sa projektom i sa svim ostalim. s

ZORAN B. NIKOLIÑ

BEZ POVIÃENOG TONA: Vaspitaåica meðu "muãterijama"

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



pronaãao nove neprijateýe. Oni koji supoginuli, osakañeni ili poludeli u slavon-skom blatu i paklu u jesen 1991. ionakonikada nisu bili çegova briga.

Upravo u vreme kada se ovaj rat i

zvaniåno i formalno zavrãava, Srbi i Hr-vati poåeli su, izgleda, intenzivno da sedruæe na sportskim poýima. KoãarkaãiPartizana i Cibone igrali su u Beogradu nadrugi dan pravoslavnog Boæiña, a vaterpo-lo reprezentacije Jugoslavije i Hrvatske nasvetskom prvenstvu u Australiji na danSrpske nove godine. Istoga dana u Zagre-bu sastali su se i koãarkaãi Zriçevca iBeobanke. Uskoro slede i revanãi. Zriçe-vac dolazi u Beograd na dan svetog Jova-na, a Partizan ide na revanã u Zagreb 5.februara, za koji beogradski sportski novi-nari, koji inaåe obavezno svece guraju unaslove kada najvaýuju ovakve utakmice,

joã nisu pronaãli odgovarajuñeg u crkven-om kalendaru.

PA ÃTA BUDE: To ãto su se ovimeåevi igrali na pravoslavne praznike zasada nije previãe pomoglo naãim sportisti-ma. Moæda zato ãto i na drugoj strani imaigraåa i trenera pravoslavnog porekla. Iobrnuto. Cibona je na drugi dan Boæiñagotovo rutinski pobedila tim Partizanausred Beograda, i usred prepunog “Pion-ira”. Beobanka je na Srpsku novu godinuigrala nereãeno sa Zriçevcem. Vaterpolis-

ti su istoga dana igrali sa Hrvatimanereãeno 6:6. Izjednaåujuñi gol jugoslov-enski tim postigao je samo pet sekundi prekraja ovog meåa, i to tako ãto je DaniloIkodinoviñ gotovo iz oåaja, i gotovo sapola terena, uhvatio na spavaçu hrvatskoggolmana. Sam Ikodinoviñ, koji je svojimgolom u posledçim sekundama jugoslov-enskom timu otvorio prolaz do borbe zamedaýu i tako podsetio na koãarkaãa SaãuÐorðeviña koji je proãlog leta na Evrop-skom prvenstvu u Barseloni u meåu protivHrvatske uåinio neãto sliåno, ovako jeopisao svoj podvig: “Nisam imao nikakavizbor, reãio sam da ãutiram pa ãta Bog da”.Bog je izgleda u tom trenutku pogledao ukalendar i dozvolio da izjednaåimo.

I dok su vaterpolisti i koãarkaãiBeobanke i Zriçevca odigrali sasvim ko-rektne meåeve na kojima su “divýali”samo reporteri RTS-a, atmosfera koja jevladala oko utakmice Partizan – Cibonaimala je podosta onih ãizofrenih srpsko-hrvatskih tonova koji su obeleæili i pre-thodne ratne godine. Reå je o onoj vrstiludila po kome je sport zapravo samo“produæetak rata drugim sredstvima”.

Vaýda zbog toga, u najavama ovog meåadominirale su poruke kako se igra za na-cionalnu åast i ponos i kako na poraz ne

toånu Slavoniju, Fraço Tuðman ñe podel-iti medaýe za uspeãnu i brzu reintegraciju

ove oblasti u sastav Hrvatske, dok Slo-bodan Miloãeviñ najverovatnije neñe reñiniãta. On je sebi u meðuvremenu sebiZ

a svet, rat izmeðu Srba i Hrvata izvaniåno je zavrãen. Na dan kada

ovaj broj “Vremena” stigne nakioske (åetvrtak 15. januar), odavno spak-ovani vojnici UNTAES-a napustiñe Is-

Viãe od igre

Pomozi Boæe!Zaãto je Partizanu pripisana uloga “grobara” srpskog sporta

v

VIÃE SREÑE U GOSTIMA:Dejan Tomaãeviñ

M A R K O

M E T L A

Ã

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Hronologija meðusobnih susretasportista iz SR Jugoslavije i Hrvatske

Ðorðeviñeva trojka i Kroacijina petarda

06.03.1996. Rukomet, Budimpeãta, kvalifikacije za Evropskiãampionat, Jugoslavija – Hrvatska (æene) 17:22

08.03.1996. Rukomet, Budimpeãta, kvalifikacije za Evropskiãampionat, Jugoslavija – Hrvatska (æene) 18:30

28.05.1996. Rukomet, Seviýa, Evropski ãampionat,Jugoslavija – Hrvatska (muãkarci) 27:24

26.07.1996. Vaterpolo, Atlanta, åetvrtfinale Olimpijskog

turnira, Jugoslavija – Hrvatska 6:820.08.1996. Vaterpolo, Istanbul, Evropsko prvenstvo za om-

ladince, Jugoslavija – Hrvatska 5:309.01.1997. Koãarka, Pezaro (Italija), Evropska liga,

Partizan – Kroacija osiguraçe 75:7610.01.1997. Rukomet, Segedin, Liga evropskih ãampiona –

æene, Buduñnost (Podgorica) – Graniåar (Osijek) 21:1712.01.1997. Rukomet, Segedin, Liga evropskih ãampiona –

æene, Buduñnost – Graniåar 23:2323.01.1997. Rukomet, Trondhajm, Loto-kup,

Jugoslavija – Hrvatska (muãkarci) 29:2506.02.1997. Koãarka, Solun, Evropska liga,

Partizan – Kroacija osiguraçe 71:8205.04.1997. Vaterpolo, Napuý, polufinale Kupa evropskih

ãampiona, Beåej – Mladost (Zagreb) 5:626.04.1997. Stoni tenis, Manåester, Svetsko prvenstvo,

Jugoslavija – Hrvatska (muãkarci) 3:111.05.1997. Vaterpolo, Njuport Biå, USA OPEN,

Jugoslavija – Hrvatska 12:629.05.1997. Vaterpolo, Atina, Svetski kup, kvalifikacije,

Jugoslavija – Hrvatska 3:5

01.06.1997. Vaterpolo, Atina, Svetski kup, za 7. mesto,Jugoslavija – Hrvatska 6:5

17.06.1997. Odbojka, Bari, Mediteranske igre,Jugoslavija – Hrvatska 3:1 (æene)

18.06.1997. Rukomet, Bari, Mediteranske igre,Jugoslavija – Hrvatska 20:22 (æene)

24.06.1997. Vaterpolo, Bari, Mediteranske igre, finale,Jugoslavija – Hrvatska 8:7

27.06.1997. Vaterpolo, Atina, turnir mladih reprezentacija,Jugoslavija – Hrvatska 3:8

30.06.1997. Koãarka, Barselona, Evropski ãampionat,Jugoslavija – Hrvatska 64:62(“trojkom” Ðorðeviña u posledçoj sekundi)

23.07.1997. Fudbal, Beograd, Kvalifikacije za Ligu ãampiona,Partizan – Kroacija 1:0

30.07.1997. Fudbal, Zagreb, Kvalifikacije za Ligu ãampiona,Partizan – Kroacija 0:5

04.08.1997. Vaterpolo, Maribor, Evropski juniorski ãampionat,Jugoslavija – Hrvatska 11:7

21.08.1997. Vaterpolo, Seviýa, Evropski ãampionat,polufinale,Jugoslavija – Hrvatska 8:7

17.10.1997. Vaterpolo, Petanija (Izrael), Mediteranski kup,Primorac (Kotor) – Primorje (Rijeka) 3:7

14.11.1997. Vaterpolo, Atina, LEN kup,Partizan Bambi – Slobodna Dalmacija 6:7

03.12.1997. Koãarka, Atina, Nike kup za kadete,Buduñnost – Zagreb 32:16 (igrano 2 x 10 minuta)

08.01.1998. Koãarka, Beograd, Evropska liga,Partizan – Cibona 70:78

13.01.1998. Vaterpolo, Pert, Svetsko prvenstvo,Jugoslavija – Hrvatska 6:6

13.01.1998. Koãarka, Zagreb, Kup Evrope,Beobanka – Zriçevac 59:59

UKUPNO: “Mi” – “Oni”30 utakmica,14:13 u pobedama, uz 3 remija(U meðuvremenu je odigrana i jedna prijateýska utakmica. Krajem avgusta u Maðarskoj su se sastale koãarkaãicevrãaåkog Hemofarma i zagrebaåke Industrogradçe. Rezultat nije nigde objavýen.)

sme ni da se pomisli, jer bi bio ravan na-cionalnoj tragediji. Kao da, na primer, tajisti Partizan nije proãle godine igrao sa ne-uporedivo loãijom Kroacijom iz Splitakoja ga je dva puta pobedila na neutraln-

om terenu. Uoåi tih proãlogodiãçih meåe-va sa Hrvatima, trener i pojedini igraåiPartizana tvrdili su kako ñe igrati i “zaVukovar i Krajinu”, i za “srpsku nejaå is-teranu iz svojih domova”. U æeýi da“razbiju” Hrvate, tada im se deãavalo daomaçuju zicere, ili da Predrag Drobçak,momak koji je draftovan za NBA meðu 50najboýih igraåa sa planete, dva puta“zakucava” loptu u tablu umesto u koã,iako oko çega nema nikoga. Na “nor-malnim” utakmicama, Drobçak obiåno“zakucava” preko trojice igraåa.

Uoåi utakmice sa Cibonom niko,doduãe, nije pomiçao Vukovar i Krajinu,ali je bilo jasno da se motivacija igraåa

Partizana ponovo traæi tamo gde ne bismela, i da trener i uprava ovog tima nisuniãta nauåili iz proãlogodiãçeg loãegiskustva sa “Kroacijom”. Sve je ponovoliåilo na pripreme da se “Hrvati rasture”.

Kao u filmu “U raýama æivota”, u komemoñni i potentni Bata Æivojinoviñ, u “tar-zan gañama”, neprekidno preti svojoj part-nerki (uzgred Hrvatici) kaznenim seksu-alnim merama. I zatim zaspi.

MUCAVO I SMETENO: Nedavno,na parketu u “Pioniru” pojavio se upravotakav, smeteni i mucavi Partizan åiji igraåinikako ne uspevaju da suzbiju sopstvenestrahove od moguñnosti da pobede u jedn-om vaænom meåu, koji za 40 minuta igrenijednom ne doðu u poziciju za otvorenãut prema koãu, veñ to åine nerezonski,

sporo izlaze iz blokova, ili pogaðaju svakotreñe slobodno bacaçe. Ili se na krajuvade na neiskustvo iako su odavno izaãli

iz koãarkaãkog dupka. Uz to, i çihov tren-er Miroslav Nikoliñ ponekad deluje kao da

je sam iskoåio iz onog “Cepterovog” jaje-ta koje inaåe reklamira na TV uz poruku –“uvek se iznenadim”. Na utakmici protiv

Cibone çegov suparnik AleksandarPetroviñ viãestruko ga je nadmudrio. Uoåimeåa Petroviñ je svojim izjavama na sebenavlaåio sav moguñi negativni elektricitetbeogradske publike, maksimalno ras-tereñujuñi svoje igraåe. Na samom terenubavio se ne samo strategijom igre sop-stvenog tima, veñ i podbadaçem Partiza-novih igraåa tako ãto je, na primer, kapite-na crno-beli Harisa Brkiña u prolazu pod-setio na çegovo muslimansko poreklo.Brkiñ je uzvratio pýuvaçem i dobio teh-niåku, Cibona je dobila loptu i priliku da

se joã viãe odlepi, a iznenaðeni Nikoliñpropustio je priliku da svog kapitena iz-vuåe iz igre i napravi kakav-takav psi-

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



Julijanski doåek

Godina posleKao i ona "globalna" gregorijanska, tako je i "pravoslavna"Nova godina ponovo sveåanije doåekana u unutraãçostinego u Beogradu

a beogradskom Trgu Republikeponovo je masovno proslavýenaNova godina po julijanskom kal-

endaru, ili, kako je odomañeno, "srpska"

Nova godina. Rekord u broju okupýenihpostavýen proãle godine, kada mnogi nisuuspeli da priðu ni korak bliæe od Terazija,nije nadmaãen, ali je i ovoga puta doãlomnogo ýudi, opet se pevala "Meseåina" i –tu svaka sliånost izmeðu dve feãte prestaje.Proãlogodiãçe piãtaýke koje su se åule doStambola ovoga puta su nadjaåanepraskaçem petardi, a tuåe izmeðu sveåara(u proseku znatno mlaðih nego lane) zati-rale su tragove one optimistiåke uýudnostii veseýa podanika u kojima su se probudiliodavno uspavani graðani. Proãle srede,politika okupýenima nije bila ni na kraj

pameti. S razlogom: koalicija "Zajedno" seu meðuvremenu raspala, ãto je potvrðenoprireðivaçem dva odvojena vatrometa,æalosnim ishodom spora izmeðunekadaãçih saveznika, a sadaãçih su-parnika – gradskih vlasti i Demokratskestranke – oko "autorskih prava" na orga-nizaciju proslave. Ukratko, Beograd koji jeu noñi izmeðu 13. i 14. januara 1997. "biosvet", uspeo je da za godinu dana povratisvoj iz ratnih dana poznati imi-dæ dvomilionske selendre pokojoj treãte novokomponovanenaricaýke i kruæe pijani agre-

sivci mrkih pogleda.Najuoåýiviji dokaz prome-

ne klime u prestonici priloæila je muzika, taånije sastav koji sepojavio na bini: umesto pop irok perjanica ("Partibrejkersa",Ðorða Balaãeviña, "Familije","Love huntersa"...), razdraganemlaðarije s bubçevima i åes-titki iz belog sveta preko vid-eo-bima, o atmosferi su seovoga puta starali podgrejani rokenrol leãpoznat pod imenom "Generacija 5", oda-vno prepolovýeno "Zabraçeno puãeçe",neduæni Rambo Amadeus i ofucani BoraÐorðeviñ (trubaåima svaka åast). Vesela

N publika åastila ih je plotunima petardi, akako vele izveãtaji, nekadaãçi animatorðaåko-studentskih manifestacija na Terazi- jama 1992. godine Ðorðe David zamalo je

izbegao povredu na svom sadaãçem radn-om mestu pevaåa "Generacije 5" – jednapuna pivska flaãa proletela mu je tik krajglave. Sic transit gloria mundi.

Beogradska rokenrol prvoligaãi pro-slavýali su "srpsku" Novu godinu negdedrugde, u Niãu, na primer. Na tamoãçemhepeningu pod karakteristiånim nazivom"Povratak rokenrola na jug" svirala je"malo æeãña ekipa" nego u Beogradu: "Ba-be", "Elektriåni orgazam", "Deca loãih mu-ziåara", Vlada Divýan i "Old stars bend",uz podrãku domañih "Novembra", "Ker-bera", te "Dæemsa Brauna s juæne pruge"

Ãabana Bajramoviña. Razlika izmeðu"srpske" Nove godine u Beogradu i Niãu,te poznata åiçenica da domaña rok-scenapreæivýava jedino zahvaýujuñi povremen-im transfuzijama mlade i vrele krvi izBeåeja, Gorçeg Milanovca, Zreçanina,Ãapca ili Niãa navode na zakýuåak da serokenrol ne vraña samo na jug, veñ i na za-pad, sever, svuda (åini se), samo ne u depr-esivni i novokomponovani Beograd. Mali,

ali ohrabrujuñi znak da ýudi ponegde uprovinciji bar po neåemu pokuãavaju da"budu svet" kao pre godinu dana. Za prim-er prestonici. s

U. K.

V U K

M A R K O V I Ñ

holoãki “brejk”. Ako niãta drugo, mogao je bar da “moralno pobedi”.

U medijima koji su igraåe Partizana

danima loæili da “rasture” Hrvate, nep-osredno posle utakmice preãlo se na re-toriku nacionalne katastrofe i potopa. U

jednom nedeýniku tvrdi se åak da je pora-zom Partizana od Cibone “srpski sportdoæiveo posledçi, najveñi, a moæda i de-finitivni udarac”. Pri tom je Partizanu prip-isana uloga grobara srpskog sporta ioceçeno da je reå o joã jednom izgubýen-om (sportskom) ratu od Hrvatske. Hrvats-ki sportisti dobili su u ovom nadahnutomtekstu pohvalu iz Beograda da neuporedi-vo boýe od svojih srpskih protivnika nosena leðima “imperativ pobede”, odnosno da

ga podnose “sa sigurnoãñu iskrenih iodanih patriota”.

Neposredno posle utakmice, centarPartizana Dejan Tomaãeviñ kritikovao jesvoje saigraåe za kukaviåku i smetenu igrureåima – “Nemamo hrabrosti ni da se po-tuåemo”. Iz Zagreba su mu poruåili da“nije kasno za tuåu ni u Zagrebu”, na re-vanã utakmici. Moæda i sasvim nesvesno,Tomaãeviñ je svojom izjavom logiånodorekao i zaokruæio filozofiju koju je joã1991. u jednom govoru, u predveåerjerata, Slobodan Miloãeviñ najavio reåima:

“Ako ne znamo da radimo, znamo baremda se bijemo...” s

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



M

DOKUMENTI"Politika" i politika

Sluganstvo i otporiIz lista Republika prenosimo delove opseæne hronike o politiåkimdesantima, puåevima u novinskoj kuñi Politika koju piãe Miodrag Maroviñ .U prethodnim brojevima Vremena opisani su "puå" u Politici iz pedesetih i

åistka sedamdesetih, afera Vojko i Savle, sluåaj Student , "rekonstrukcija"

NIN-a... U ovom nastavku biñe reåi o nastavku åistki, protestimaprotiv Politike, sukobu Minoviñ-Boæoviñ...

inoviñu (...) nije bilo do-voýno ãto je pretçama iucenama priguãio otpor u re-dakciji Politike. Morao jekonaåno srediti i staçe u uti-

cajnom politiåkom nedeýniku NIN -u. Jedno-godiãçe urednikovaçe pridoãlog ÐokeStojiåiña samo je produbilo podele u ovoj re-dakciji. Minoviñ se çima i posluæio dakonaåno stabilizuje redakciju, postavýajuñi

na çeno åelo pouzdanog åoveka iz çenih re-dova. Da bi se to postiglo vaýalo je unu-traãçu podelu pretvoriti u javnu svaðu, i åi-taocima nameravane promene uåiniti nemi-novnim i neophodnim. Tu ulogu preuzima

jedan od NIN -ovih urednika Teodor Anðeliñ.On na stranicama ovog nedeýnika javno na-pada svog kolegu iz redakcije AleksandraTijaniña. U ålanku naslovýenom sa "Osamporuka Osme sednice" on ga svrstava uopasne neprijateýe novoga kursa. Tijaniñ mune ostaje duæan i pod krovom Politike, u naju-glednijem politiåkom nedeýniku, nastajepoduæa piýarska rasprava prañena svako-

jakim izrazima na raåun åas jednog, a åasdrugog çenog aktera.Ciý je postignut, atmosfera u NIN -u je usi-

jana. I direktor kuñe – maja 1989. godine –postavýa za glavnog urednika ove redakcije,koga drugog nego Teodora Anðeliña. To dovo-di do novog dubokog pada i tiraæa i ugleda

NIN -a, ali i do najmasovnijeg odlaska çenihnovinara u druge beogradske redakcije.

U meðuvremenu, odvija se i Miloãeviñevudar na Borbu, koja ispoýava sve odbojnijiodnos prema onome ãto se u Srbiji zbiva. Dastvar bude gora po novog Gospodara Srbije,glavni urednik Borbe Staãa Marinkoviñ dobi-

ja jugoslovensku nagradu kao najboýi glavniurednik u zemýi. To je za Miloãeviña previãei on organizuje preko SSRN Srbije politiåku

raspravu o neprijateýskom odnosu Borbeprema Srbiji. Preko partijskog komitetaStarog grada zakazuju se partijski sastanciu redakciji Borbe, na kojima se pokuãava-

ju minirati glavni urednik i çegov ure-ðivaåki koncept o istinitom izveãtavaçu iautonomnosti redakcije u tome. Kolektivredakcije, meðutim, odluåno staje izaglavnog urednika, a oãtre reakcije forumaSSRN iz svih drugih jugoslovenskih re-

publika primoravaju Miloãeviña naodstupnicu. Nije pomogao ni reæirani ãtra- jk grafiåkih radnika u Borbinoj ãtampariji,tokom kojeg se odbija ãtampaçe ovogalista zbog toboæe neizmirenih raåuna.

(...)Za ostvarivaçe naroåitog zadatka

odabira se stara i popularna Politikina ru-brika Meðu nama, u kojoj su objavýivanapisana zapaæaça, predlozi i kritike graða-na povodom svakodnevnih neprilika. U

julu 1988, gotovo neprimetno, uz dot-adaãçi naslov: Meðu nama dodaje se joã

jedna reå: Reagovaça. Ali, umesto skromnih

dvadesetak redaka, koliko su do tada pismaåitalaca imala, sada se za opãirne pisanijeodvajaju åitave stranice. I teme se, naravno,meçaju: umesto komunalnih, socijalnih, kul-turnih i drugih svakodnevnih sitnica koje æiv-ot znaåe, pisma se ustremýuju na ýude sapoznatim imenima, koji ne prihvataju ni dik-tat Osme sednice, niti novog diktatora. Se-zonu odstrela Miloãeviñevih neistomiãýenikaotvara åitateýka potpisana samo inicijalima:V. B. Njena meta je nekadaãçi politiåar i dip-lomata, ministar spoýnih poslova i potpred-sednik SFRJ, inaåe pisac–nadrealista KoåaPopoviñ. A povod za bezobzirni liåni napad je

jedan prikaz u Politici çegove tek izaãlekçige Beleãke iz ratovaça. Veñ sutradan jepostalo jasno da je hajka otpoåela: na metu

vrlih åitalaca, åija se imena izmiãýaju, dolaze

autonomaãi iz Vojvodine, pa onda oni sa Ko-sova i nova psovaåka rubrika postepeno seãiri na dve, pa i na tri stranice, kako se kam-paça blamaæe ýudi zahuktava. Pojedineposebno oãtre tekstove, posveñene poznatijimi znaåajnijim liånostima, prenosi, naravno, iTV Beograd u udarnim informativnim emisi-

jama. Svima postaje jasno da iza åitalaca–pa-triota stoje prikrivene politiåke liånosti. Javnapotvrda za to doñi ñe tek deceniju kasnije.Tadaãçi predsednik Predsedniãtva SFRJ – odMiloãeviña sredinom devedesetih godinaodbaåeni Borisav Joviñ – priznañe u kçiziposveñenoj rasturaçu Jugoslavije da je pod

pseudonimom pisao tekstove sa napadima na jugoslovenskog premijera Anta Markoviña.Trebalo je imati dobar stomak pa svariti

T O M I S L A V P E T E R N E K

OSAM PORUKA OSME SEDNICE:Teodor Anðeliñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



ono ãto se svakodnevno pojavýivalo na ovimsnaæno popularisanim stranicama Politike.Ali, propaganda zasnovana na isprobanompravilu "ponovi viãe puta laæ i ona ñe postatiistina" i ovog puta je delovala. Naravno, bez

obzira na stil, ili jezik, jer oni u svemuzamiãýenom nisu ni bili bitni. Politiku ekspres je veñ prethodni glavni

urednik – Draæin kadar – Boæidar Bogda-noviñ bio pretvorio u politiåke novine, koje sutada privræenoãñu novom Gazdi konkurisale isamom matiånom listu. Samim tim, novomglavnom uredniku Slobodanu Jovanoviñunije bilo teãko da od takvog lista napravi na-

jæuñi list u tom trenutku u zemýi. Novopeåe-ni æurnalista uveo je i nova pravila: Ekspres jekrenuo sa komentarima na dogaðaje o kojimaprethodno nije ni obaveãtavao åitaoce! Premaveñ uspeãno primeçivanom kodeksu – iz

vremena faãizma i staýinizma – da se ono ãtose ne saopãtava da se desilo nije ni dogodilo,pravýena je selekcija informacija, pod liånomJovanoviñevom kontrolom. Preñutkivana su

tako mnoga ozbiýna zbivaça. Ali, na çih sureagovali komentatori Slobodan Igçatoviñ iDragoýub Milanoviñ, a u dva-tri maha i samSlobodan Jovanoviñ. Kasnije ñe åitalac imatiprilike da vidi kako su ovi autori dospevali donajviãih novinarskih i politiåkih funkcija u Sr-biji.

I aktuelni premijer Ante Markoviñ bio jepoåastvovan izrazima: lopov, pokvareçak,laæov, strani plañenik, agent CIA i Vatikana – itako redom. A kada je ispýuvani prvi åovek

jugoslovenske vlade potegao optuænicu protivovih autora, nadleæni nezavisni sud nije imaovremena ni da je razmotri do Markoviñevog

poraza na izborima decembra 1990, i silaska sapolitiåke scene. Posle toga, pogotovo.U tom zlom vremenu, Politikina rubrika,

sada veñ sa prepoznatýivim novim naslovomOdjeci i reagovaça, postaje zvaniåno hvaýe-na i veliåana kao ogledalo osloboðenogsrpskog novinarstva. (...)

Politika je takvom ureðivaåkom politikom

sve dubýe tonula u beskrupulozno, ãovinistiå-ko i ratnohuãkaåko bezumýe. A çen åelniåovek Æivorad Minoviñ doæivýavao je slavublistave zvezde na srpskom æurnalistiåkom ipolitiåkom nebu. Prilikom çegovog ponovnogizbora za direktora i glavnog urednika Politike,na poåetku 1990. godine, zastupnica Slo-bodana Miloãeviña Radmila Anðelkoviñ rekla

je o slavýeniku: "U prelomnim trenucima, on je dao znaåajan doprinos razobliåavaçu onihsnaga koje su pre, za vreme i posle Osme sed-nice pokuãale da zaustave neizbeæna progre-sivna stremýeça SK Srbije". Time je legalizo-vano shvataçe da posao Politikenije da objek-

tivno i istinito informiãe o zbivaçima u druãt-vu i da ih kritiåki analizira, nego da razobliåa-va protivnike Osme sednice organa vladajuñepartije. Onaj ko tako radi postaje laureat na-

jviãih druãtvenih priznaça, koje dodeýujuposluãne profesionalne filijale novinara.Minoviñ tako zasluæuje nagradu za publi-cistiåko-ureðivaåki rad "Dimitrije Davi-doviñ", a çegov pajtaã, glavni urednik Ek-spresa, Slobodan Jovanoviñ Oktobarskunagradu Beograda za novinarsko delo!

(...)Pojava viãepartizma u Srbiji i Jugo-

slaviji, na poåetku 1990. godine, dovodi

do novih i joã dubýih podela pod Politi-kinim krovom. Tome doprinose i sve jaåispoýni pritisci opozicionih partija, u çi-hovoj teæçi da ograniåe Miloãeviñev mo-nopol nad javnim glasilima u Srbiji. Poje-dinaåno, ili zajedniåki, opozicione partijeprikupýaju potpise graðana na peticijamaza oslobaðaçe javne reåi. Parole su usme-rene na dve glavne kuñe i glase: " Politikalaæe" i "TV Bastiýa mora pasti!".

Sve to snaæi otpor u samoj Politici. Tose ogleda i u masovnom pristupaçu Poli-tikinih novinara tek osnovanom Udru-æeçu profesionalnih (nezavisnih) novi-

nara. Ono nastaje kao reakcija velikog brojademokratski nastrojenih beogradskih novi-nara na promene koje se nakon smrti JugaGrizeýa dogaðaju u Udruæeçu novinara Sr-bije. Tamo se dovode posluãnici i funkcionerivladajuñe partije iz redova novinara. UNSpostaje slep i gluv za sve ãto se s çegovim ål-anovima deãava, i ãto ñe se odigravati unarednim godinama. U novo Udruæeçe –koje proklamuje nezavisnost i slobodu javnereåi – uålaçuje se, meðu stotinama drugih, ioko 50 novinara iz Politikine kuñe.

Minoviñ na to kreñe da se s çima obra-åuna. On predlaæe Radniåkom savetu pre-

duzeña Politike izmenu Pravilnika o nagrað-ivaçu radnika Novinske organizacije Politi-ka. Novi dokument obezbeðuje pravo direk-

toru Kuñe i glavnim urednicima çenih izdaçada sve one koji nisu æeleli da piãu po diktatu –kao i one kojima je veñ bilo zabraçeno pisaçe– proglase neradnicima i svima drastiånosmaçe primaça, ne bi li ih primorali da odu.

Protest protiv ove samovoýe dobija ãirokerazmere u Kuñi, a na to Minoviñ ciniåno odgo-vara: "Onima koji svojom aktivnoãñu van Poli-tike rade protiv çe mora se jasno staviti doznaça da zbog takve svoje aktivnosti morajuda pretrpe i odreðene konsekvence – u ovomsluåaju, materijalne prirode. Svima çima plateñe biti smaçene. Na taj naåin kolektiv Politike,koji tradicionalno ne daje otkaze svojim rad-nicima, ukazuje ovim ålanovima da nije zado-voýan çihovim radom".

Nekom åudnom koincidencijom spisaknovinara kaæçenih po novom Pravilnikupoklapa se u potpunosti sa listom uålaçenih u

novo novinarsko nezavisno udruæeçe. To,meðutim, nije bilo dovoýno Minoviñu. Onunosi i klauzulu prema kojoj se primaça rad-niku Politike mogu umaçiti "ukoliko prenosinepovoýne vesti o radniku ili staçu u kolek-tivu". Rukovodiocima izdaça (redakcija)dato je, takoðe, pravo da premeãtaju radnikekoji ne zadovoýavaju radne kriterijume naradna mesta niæih kvalifikacija. I ta klauzulaodmah je primeçena na prvu garniturupartijski veñ kaæçenih NIN -ovih urednika:Velizara Zeåeviña, Stevana Nikãiña, MilanaMiloãeviña, Miloãa Vasiña, Slobodanku Ast,Harija Ãtajnera i Boru Krivokapiña. Na pod-

nete æalbe, glavni urednik Teodor Anðeliñpoziva se na poslovnu tajnu i odbija danavede kriterijume kojima se rukovodiodonoseñi takve odluke. I ãta je ovima ostalonego da odu, ili pognu ãiju. Zoran Jeliåiñ,(prim. red) Miloãeviñ, Vasiñ, Ast i Ãtajnerodabrali su prvo i preãli u novi nezavisninedeýnik Vreme, a ostali su nastavili bitku usamome NIN -u za smenu samovoýnog i nes-posobnog glavnog urednika i povratak sop-stvenog statusa.

U junu 1990. godine u Skupãtini Beogra-da odbija se zahtev opozicionih partija da seraspravýa o ostavkama Æivorada Minoviña,

direktora Politike, i Duãana Miteviña, tadaveñ generalnog direktora RTV Beograd. Na-kon toga dolazi do masovnih demonstracijaBeograðana. Preko 30. 000 ýudi pred zgra-dom RTV Beograd saåekuju viãestruki kor-doni milicije, pa je bilo i fiziåkih obraåuna.Prebijeni su, pored ostalih, i kçiæevnikBorislav Pekiñ i tadaãçi predsednik Demok-ratske stranke profesor Univerziteta Drago-ýub Miñunoviñ. Voditeý TV Dnevnika te ve-åeri Zoran Lukoviñ odbija da proåita komen-tar sa napadima na demonstrante i pred upaý-enim kamerama napuãta voditeýsku foteýu.

Ovaj masovni protest Beograðana imao je

i dodatni razlog. Istoga dana kada je sveåanootvoren kao nezavisna TV-stanica, Studio B je nasilno zatvoren. Joã dok je trajao sveåani

v

N E N A D

S T O J A N O V I Ñ

NAPADNUT: Aleksandar Tijaniñ

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



koktel, na kojem su bili i ålanovi diplo-matskog kora, direktor RTV Beograd DuãanMiteviñ ãaýe inspektora za telekomunikacijeda novu TV zapeåati. To nasiýe dogaða sepred oåima i kamerama domañih i stranih

novinara i diplomata i, razume se, nailazi naopãte zgraæavaçe. Åak su i neki gradskifunkcioneri vladajuñe partije primorani daizraze zaprepaãñeçe zbog ovog brutalnogåina. Pod parolom "Sloboda za reå", demon-stranti zahtevaju da se skinu peåati sa StudijaB, Miteviñ smeni, a ovoj nezavisnoj stanicidaju na koriãñeçe odgovarajuñe frekvencije,kako bi se çena vidýivost rasprostrla na teri-toriju åitave Srbije.

Studio B ñe pod ovim pritiskom javnostinastaviti da radi u oktobru mesecu, neposred-no pred raspisane parlamentarne izbore. Ali,sa dometom ograniåenim na uæi deo Beogra-

da, stalno onemoguñavan u emitovaçu, iznu-tra razbijan i bestidno pýaåkan odnoãeçemvitalnih i skupih ureðaja. Savremenu opremuStudio B dobija iz inostranstva od meðunar-odnih organizacija koje podræavaju i materi-

jalno pomaæu razvoj slobodnih medija.I dok se Studio B bori sa svakovrsnim

preprekama i ograniåeçima, Politika dobijanovi zadatak – da mu parira sopstvenom TV-stanicom, uz veñ postojeñi Radio Politika.Minoviñeva odluka o pokretaçu nove TV-stanice ne nailazi ni na kakve teãkoñe: potreb-na licenca, a s çom i frekvencije, odmah sedobija i TV Politika startuje veñ 28. juna

1990, na Vidovdan, koji posle Miloãeviñevogmitinga na Gazimestanu dobija novi kosovs-ki oreol, kao dan svih Srba.

Razlog za ekspresno uvoðeçe ove TV-stanice ubrzo postaje jasan. U predveåerjeprvih viãestranaåkih izbora – zakazanih zadecembar te godine – pod ravnaçemdræavnog specijaliste za sreðivaçe staça ubeogradskom novinarstvu, izvesnog ÆivoradaÐorðeviña, TV Politika postaje praktiånoåetvrti kanal dræavne televizije, pa ñe åakdobiti i specijalnu namenu.

Sa ekrana TV Politike zasvetleñe posebnazvezda osloboðenog novinarstva gospoða

Mila Ãtula, raniji komentator zagrebaåkognedeýnika Danas.Nakon uspeãno poloæenog ispita na TV

Politika, Ãtula dobija udarno vreme u noñi ukojoj poåiçe izborna ãutça na ekranima ve-

like TV Beograd. U ulozi tuæioca bez priziva– u vremenu od 21 do 24 åasa, posle kojegnema odgovora na çene reåi – ona priåa "au-tentiåne" priåe o privatnom æivotu lideraopozicije.

(...)Na staçe u Politici i te kako utiåu doga-ðaji na politiåkoj sceni Srbije. Posebno oni ãtoubrzanim i dramatiånim tokovima dovode dokrvavih nereda u Beogradu 9. marta 1991.godine, sa izvoðeçem tenkova na ulice.

(...)Miloãeviñ (...) ærtvuje Duãana Miteviña i

rukovodeñu garnituru Informativnog progra-ma RTV Beograd, koju åine: Predrag Vitas,Ivan Krivec, Sergej Ãestakov i Slavko Budih-na. Ali odbija da kormilo Televizije Beograd inajvaæniji Informativni program prepusti jav-nosti veñ poznatim demokratski orijentisanim

i etici privræenim profesionalcima, koje re-dakcija kandiduje za rukovodeñe funkcije.Miloãeviñ za direktora postavýa RatomiraVica, koji je na toj funkciji bio i pre Miteviña,i tada pokazivao da ume da sluãa i pravi pro-gram po æeýi Gazde.

(...)U dogaðajima od 9. marta i potoçim

reakcijama ni Politikanije proãla bez potresa.Petodnevni nemiri u glavnom gradu izazvalisu – veñ sutradan po çihovom okonåaçu ismenama u RTV Beograd – Saopãteçe bun-tovnih novinara Politikine kuñe, organizo-vanih u Nezavisnom sindikatu novinara Poli-

tike. U çemu se zahtevalo da ostavke podne-su: Æivorad Minoviñ, Slobodan Jovanoviñ,Æivorad Ðorðeviñ, Teodor Anðeliñ i PetarJankoviñ, sve glavni urednici Politikinihizdaça: Politike, Ekspresa, TV Politike, NIN -a i Intervjua. Istovremeno je odræan skup,kojem je prisustvovalo viãe stotina Politikinihnovinara. Na çemu je zahtevano da sva poli-tiåka izdaça ove Kuñe budu nestranaåka, ada çihovi glavni urednici mogu biti samodokazani profesionalci. Za 18. mart predzgradom Politike zakazan je protestni skup,na koji su pozvani i svi drugi beogradski nov-inari. Saopãteçe su preneli Taçug i svi

mediji, sem Politikinih dnevnih izdaça.Suoåen sa ovako masovnim protestom,Minoviñ pribegava manevru ne bi li dobio uvremenu. Iako ne objavýuje pomenutoSaopãteçe, on prima delegaciju Nezavisnog

sindikata novinara i obaveãtava ih da ñe Rad-niåkom savetu Politikepredloæiti razdvajaçefunkcija direktora koncerna Politike i glavnogurednika matiånog lista, kao i da ñe ubuduñeizbor glavnih urednika svih Politikinih

izdaça biti obavýan putem javnih konkursa,a ne postavýaçem od strane vladajuñepartije. Poãto je to ponovio i na sastanku re-dakcije Politike, odustalo se od protestnogmitinga zakazanog za 18. mart.

Dobivãi na vremenu, Minoviñ pristupapromeni koja ne ugroæava çegovu vlast ukoncernu Politika. On ostaje i daýe generalnidirektor Kuñe, a za v. d. glavnog urednika

Politike 22. marta Radniåki savet imenujeAleksandra Prýu, spoýnopolitiåkog novinara,koji je veñ bivao u diplomatskoj sluæbi usedamdesetim godinama i pokazivaoneskrivene ambicije da nastavi taj posao, ali

samo kao ambasador. Poloæaj glavnog ured-nika Politike dobra je preporuka za to i Prýapoletno uskaåe u tu foteýu. Za sobom ima sauspehom poloæen ispit iz odanosti i diskre-cije, kao jedan od åuvara tajne o autorstvuhumoreske.

Odijum, meðutim, ne uspeva da izbegneglavni urednik NIN -a Teodor Anðeliñ. Njegaredakcija ne æeli na svome åelu i Radniåkisavet koncerna Politike primoran je da garazreãi te funkcije. Bio je to drugi ustupaknezavisnima da bi se atmosfera u Kuñi smiri-la. Vrãilac duænosti glavnog urednika, dozavrãetka konkursa za izbor novog ãefa re-

dakcije NIN -a, postaje jedan od ranijeinkriminisanih urednika Velizar Zeåeviñ.Zatiãje, ipak, kratko traje. Pod naletom

dramatiånih dogaðaja, koji prate raspad Jugo-slavije, Nezavisni sindikat novinara Politikeodræava 20. aprila skupãtinu u velikoj saliDoma omladine u Beogradu. U prisustvu viãestotina ålanova svih Politikinih redakcijaizraæava se nezadovoýstvo nepotpunimpromenama u Kuñi. Protestuje se ãto su nafunkcijama glavnih urednika ostali SlobodanJovanoviñ u Ekspresu, Æivorad Ðorðeviñ uTV Politika i Petar Jankoviñ u Intervjuu. Is-tovremeno se zahteva demokratska proce-

dura prilikom izbora glavnog urednika Poli-tike i predlaæe da za çega ne glasaju samo ål-anovi Radniåkog saveta Kuñe, nego i svi ål-anovi redakcije lista. I dok na zahteve zasmeçivaçima u tri redakcije nema odgovo-

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



ra, 25. aprila 1991. godine zbiva se odista is-torijski dogaðaj – tajnim glasaçem redakcija

Politike, prvi put, bira svog glavnog urednika.Za Aleksandra Prýu od 147 novinara, glasa

83. Tu slast da samostalno odluåuju o svomprvom åoveku novinari Politike ñe osetitisamo joã jednom: prilikom sledeñeg izboranovinara Momåila Panteliña. Nakon togaspoýni gospodari vratiñe sve na staro mesto i– uz formalne konkurse – predstavnici vlada-

juñe partije odluåivañe kako o tome ko ñevoditi Politiku, kao i druga çena izdaça, odznaåaja za uticaj na åitaoce.

U meðuvremenu, posebno dramatiånobiva u Politici ekspres. U çoj grupa od 40novinara potpisuje peticiju kojom zahtevasmenu Slobodana Jovanoviña, ali i çegovihdoglavnika – zamenika glavnog urednika

Slobodana Igçatoviña i Dragoýuba Mil-anoviña. Åitalac ñe se setiti çihovog pomi-çaça kao komentatora specijalne namene udoba ruãeça Anta Markoviña. Nagraðeni sune samo tim uredniåkim funkcijama u re-dakciji u kojoj su bili zaposleni, nego ipartijskim: Igçatoviñ je dogurao do ålana SKSKJ u raspadaçu, a Milanoviñ do izvrãnogsekretara CK SK Srbije. Sada su se kao Jova-noviñevi najpoverýiviji ýudi, zajedno s çim,naãli pred sudom redakcije. Pobuna, me-ðutim, ne uspeva. Udareno je na isuviãedragocene Miloãeviñeve ýude i on mobiliãesve svoje privræenike u vrhu Politikine kuñe

da se smena spreåi. Rezultat je: Radniåkisavet Politikeproduæava mandat Jovanoviñu,a ovaj svojim zamenicima, na ãta nastaje beliteror redakcije. Najaktivniji u ovom buntuuglavnom odlaze iz redakcije. Oni koji ostajubivaju stavýeni na led: nemaju pravo na pot-pisivaçe svojih tekstova, a ako su bili uredni-ci smeçuju – ih sa tih funkcija...

Mada u svim ovim zbivaçima Politika,uz RTV Srbije, predstavýa Miloãeviñev na-

jpouzdaniji oslonac, u çoj se duhovi nisuprimirili. U aprilu 1992. dolazi do smenedemokratski izabranog glavnog urednikaAleksandra Prýe. Njegove politiåke – a iznad

svega diplomatske ambicije – bile su doãle usukob sa interesima redakcije i ona – nakonizglasavaça nepovereça Prýi – bira ponovo

tajnim glasaçem Momåila Panteliña, ranijegsvog dopisnika iz Argentine, za åelnog åove-ka u listu. Prýa je, naime, opredeýujuñi se daãto pre nastavi sa ambasadorskom karijerom,

popriliåno bio napustio javno proklamovanoodreðeçe o nestranaåkim novinama, ãto jebilo vidýivo u izbornoj kampaçi. Lavirao jeveoma uoåýivo u ureðivaåkom konceptuizmeðu Miloãeviña – koji je faktiåki dræaosvu vlast u Srbiji – i tadaãçeg saveznog dvoj-ca bez kormilara (Ñosiña i Paniña), od kojihmu je zavisilo imenovaçe za ambasadora.Kako ni jednima ni drugima nije bio pouzdani jasan, morao je poduæe da åeka u tadaãçemSaveznom sekretarijatu za inostrane poslovena raspored i æeýeno imenovaçe.

U julu 1992. godine, javnim izjaãçava-çem novinara i ostalih zaposlenih u Politici

ekspres, izglasano je nepovereçe glavnomuredniku Slobodanu Jovanoviñu. Od 170 up-oslenih, za çegov odlazak glasalo je 90,meðu kojima je dve treñine predstavýao sas-tav redakcije. Kolegijum glavnih urednika

Politikinih izdaça pod rukovodstvom Æivora-da Minoviña pokuãao je da tu odluku oglasinevaæeñom, uslovýavajuñi çenu primenupotvrdom Radniåkog saveta. Na zaprepaã-ñeçe rukovodeñeg vrha, ovaj organ potv-rðuje redakcijsko glasaçe i Jovanoviñ 22.

jula 1992. godine mora konaåno da ode.Da li je ovo smeçivaçe izazivalo Milo-

ãeviñev pokuãaj da åitavu Politiku stavi pod

dræavnu ãapu? Ili je do takvog koraka dovelaizmeçena ureðivaåka politika u samom listu Politika?

I u Ekspresu je odlaskom Jovanoviña na- javýen prelom. Na mesto v. d. glavnog ured-nika doãao je, po izboru redakcije, VladimirZavoral – jedan od nekadaãçih zamenikaglavnog urednika kojeg je Jovanoviñ bio sk-lonio na sporedne poslove. On je za pomoñni-ke postavio iskusne profesionalce, i iz ured-niåkog sastava uklonio ranije bojovnike,pokuãavajuñi istovremeno da Ekspresu vratikarakter veåerçih novina.

Verovatno da je sve to bio znak da Milo-

ãeviñ energiåno nastupi. Povod mu je dalasama Politika. Oba dnevna lista ove Kuñe objavila su bila joã 22. jula saopãteçe o transfor-

maciji dotadaãçe Novinske organizacije Politikau Deoniåarsko druãtvo Politika, ãto jepodrazumevalo svojinsku promenu upreduzeñe za meãovitim kapitalom: privat-nim i dræavnim. Na Miloãeviñev mig, vlada

dostavýa Skupãtini Srbije na usvajaçe po hit-nom postupku Zakon o transformaciji Poli-tike u javnu ustanovu. A to je znaåilo, prak-tiåno, nacionalizaciju ove kuñe, prenoãeçeçene imovine u dræavne ruke, a time i pret-varaçe çenih zaposlenih u dræavne sluæbeni-ke. I pored protesta poslanika opozicionihpartija da se ovim krãi Poslovnik o radu Sk-upãtine, u çoj poåiçe debata o ovom vladin-om predlogu, ispod kojeg stoji potpis çenogpredsednika Radomana Boæoviña.

(...)U Politikinoj kuñi nastaje opãta pobuna.

Politika i Politika ekspres izlaze sa alarmant-

nim naslovima preko åitavih prvih stranica.(...) Na çihovim stranicama tog i narednihdana osviñu pisma i izjave podrãke najemi-nentnijih intelektualaca: akademika, nauåni-ka, pisaca, umetnika, starih novinara, voðaopozicionih partija, kako iz Srbije, tako i izCrne Gore. Politika ãaýe otvorena pismapredsedniku Jugoslavije Dobrici Ñosiñu,saveznom premijeru Milanu Paniñu i patrijar-hu Pavlu, traæeñi od çih zaãtitu i moleñi ih dasvojim autoritetima spreåe ovu presiju vladeSrbije nad istinom.

Voðstvo Politike dobro se åuva da pri tomne dirne u autoritet Predsednika Republike i

sav odijum svaýuje na vladu i çenog prem-ijera Radomana Boæoviña. Voði se ostavýaodstupnica kako bi se ovaj çegov gaf, usluåaju æeãñih nemira, mogao pretvoriti u ar-bitraæu, koja ñe mu doneti i poene. Uoåýivose izbegava pomiçaçe i vladajuñe partije,åiji je predsednik Slobodan Miloãeviñ, madase u oãtrim pisanim protestima pomiçu ipokuãaji vrañaça ideoloãkog monopola i jed-noumýa iz ranijih perioda.

U Politici se osniva Ãtrajkaåki komitetzaposlenih, koji odluåuje da se, po drugi put uistoriji Politike, ovaj list ne pojavi na kiosci-ma. (Prvi put to se zbilo 6. aprila 1941, kada

su u bombardovaçu Beograda bile uniãteneãtamparija i zgrada Politike.)...Na pismo upuñeno Slobodanu Miloãeviñu

da spreåi donoãeçe ovog zakona nije biloodgovora. Pregovori predstavnika Ãtrajkaåkogkomiteta sa premijerom Boæoviñem takoðeostaju bez rezultata. Umesto oåekivanereakcije, Skupãtina Srbije, na posledçoj sedni-ci pred letçi raspust, usvaja vladin predlog za-kona. Kao odgovor na to, svi zaposleni u Politi-ci 30. jula 1992. stupaju u generalni ãtrajk.Sutraãçi dan osviñe bez Politikinih dnevnihizdaça na kioscima. Umesto çih, åitaocima sedeli letak, na kome je pod zaglavýem Politika

pisalo krupnim slovima: "Prvi dan bez Vaãeglista, 31.7. 1992. Politika u ãtrajku!«. s

(Nastaviñe se)

G O R A N K A

M A T I Ñ

D R A

Ã K O

G A G O V I Ñ

POUZDANIK: Slobodan Jovanoviñ LAVIRAO: Aleksandar Prlja

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.



forme", koja zbog egzistencijalno-ideoloãkepredestinacije pretpostavýa fenomenoloãkuravan ontoloãkoj, ãto je ispod nivoa stan-dardnog diskursa redakcije.

Kao osvjedoåeni kolaboranti s Tuðman-

om, u LSCG zadovoýni smo potoçim kola-borantstvom sa Miloãeviñem! Naãe gore jelist – lakãe ga publika vari.

Dejan Vuåiniñ, Bar

Majstori i muzika"Pozdravi i æeýe", "Vreme" br. 375

Gospoðo Jakovýeviñ, do suza sam biopotresen vaãim zlehudim iskustvom na pute-vima Srbije, kojim pored pijanih vozaåa i"tatinih sinova trkaåa" haraju i horde do-broduãnih 'majstora' sa istanåanim smislomza humor.

Zbog prirode posla godinama sam bioprinuðen da koristim usluge raznoraznihauto-saobrañajnih preduzeña, koja su memaçe ili viãe uspeãno provozala po blagopo-åivãoj SFRJ i nikada, ali nikada nisam imaoprilike da budem u prevoznom sredstvu åiji

je DJ 'normalan'.Svih tih godina (do pronalaska vokmena)

dva pitaça su me muåila:1. Kako se biraju 'majstori'?2. Ko ugraðuje i kakvi su to radio-aparati

koji se koriste u autobusima?

Meðutim, ãto zbog uroðene stidýivosti ivaspitaça ili straha da ne dobijem prekozuba i zavrãim sam na putu udaýen tek kojih30-ak kilometara od prvog naseýenog mesta,koje se recimo zove Miliña livade, propuãtaosam da porazgovaram o tome sa najkompe-tentnijom liånoãñu – majstorom. Ali, jednosam siguran. Majstori ili su imali nedostatakkiseonika pri roðeçu koji je uticao na centar

za muziku, ili su (ako su sreñno prebrodilidolazak na svet) lobotomirani kad im je doz-voýeno da vrte volan.

Istovremeno, apsolutno sam ubeðen daradio-aparati koji su se ugraðivali i, kako

åujem, joã ugraðuju u autobuse imaju mo-guñnost hvataça samo jedne stanice, ili ovinoviji tipovi (mislim na radio-aparat) imajutajanstveni åip koji izraðuje firma 'Åiåa' i kojipropuãta samo srpsku vrstu radio-talasa.

Naæalost, sve ovo je joã uvek teorija i pla-ãim se da ñe to i ostati obzirom na to da samu meðuvremenu kupio auto.

U svakom sluåaju, potpuno mi je jasnokako vam je bilo i æelim vam brz i uspeãanoporavak.

P.S. Auto sam kupio posle nezaboravnogputa (novembar 1993. god.) kada mi je rikn-uo vokmen i kada sam, kako mi se åinilo,nekoliko eona sluãao neãto ãto se zove, izvin-ite ãto ñu sad to napisati, karavan.

Goran Jovanoviñ, Zemun

Gledaçe u pasuýHoñe li biti "Malog Dejtona",

"Vreme" br. 377

Ovih dana dobio sam na lutriji poveñusvotu novca zbog åega sam se jako obrado-vao, jer sam iznenada postao priliåno im-uñan, bar za neko vreme. No poãto svaka

medaýa ima dva lica tako se i meni, naglonametnuo jedan neoåekivani problem. Na-ime, moji prijateýi i poznanici poåeli su da sepitaju na ãta ñu utroãiti tolike pare. Najgore

je to ãto su me neki osumçiåili da imamnameru ni maçe ni viãe nego da zaprosimLepu Brendu. Meðutim, to je najobiånija be-smislica, jer nema realne moguñnosti za takoneãto iako sam mlad i neoæeçen.

Preobraæaj tereta"Teret preobraæaja", "Vreme" br. 376

Kada g. Stojan Ceroviñ svoj materçi jez-

ik olako prelomi na srpski, to se, uobiåajeno,smatra prirodnim redom stvari, iako se pritome zapostavýa jednostavna åiçenica da jeopstanak na beogradskoj kulturno-politiåkojsceni praktiåno neostvariv sa jednim takvimfolklornim dodatkom, koji, odnedavno, joãima i nacionalnu pretenziju, osim u varijantiapsolutnog preobraæaja vlastitog kulturno-nacionalnog habitusa po mjeri Ðilas – Bula-toviñevske ujediniteýske formule o srpskomimenu i crnogorskom prezimenu, ãto je vrlozavodýiva i probitaåna komunistiåka kvakaza terazijsko poloviåno razjaãçeçe crnogor-ske nacionalne zagonetke do nivoa Miloãe-viñeve tzv. SRJ. I naravno, bilo bi nevaspi-tano da se takav podvig situira u kolaboraci-

ju, jer radi se o pravu liånog odabira, mada je jasno da je takav odabir, izmeðu ostalog,opredijeýen i oskudicom "demokratske plat-forme" propale koalicije "ZAJEDNO", ãtose vidi i iz same nominacije.

Izvuåen iz skojevskog vokabulara radipotenciraça nedvosmislenih negativnih re-miniscencija, pojam kolaboracija (SlavkaPeroviña sa reæimom) moæda bi i imaonekakvu uvjerýivost kada bi osvjedoåeni ref-erent "demokratske platforme", umjesto za-

pomaæuñeg stava da je "sudbina Ðukanoviñaod najveñe vaænosti za demokratsku opozici- ju u Srbiji", svojom politiåkom alhemijommogao da ubijedi decenijama dopingovanu

javnost da je Miloãeviñ prava mjera srpskenacionalne opozicije i çen komplementarnigrobar. Ali, gdje bi tada pisao?

Takoðe, bilo bi zanimýivo åuti koliko bidana g. Ceroviñ bio uvodniåar "Vremena"kada bi, kojim sluåajem, legitimnu i legalnuideju nezavisne Crne Gore tretirao makar donivoa çene teoretske ravnopravnosti saraznoraznim srpskim nacionalnim idejama izkoalicije "Zajedno". Ili je, najvjerovatnije,demokratska tzv. SRJ maksimum çegovedemokratske kondicije.

Vezivaçe Peroviña u paketu s omraæen-im Draãkoviñem smiãýeni je akt neskrivenefavorizacije Ðukanoviña i pokuãaj çegovogpreobraæaja u navodnog opozicionara bezkonkurencije. Åak i pod uslovom da kolabo-racija postoji, analogija Draãkoviñ – Peroviñ

je neumjesna, jer Bulatoviñ viãe nema vlast,taman onoliko koliko je Peroviñ ima.

Daýinsko upravýaçe mçeçem poCeroviñevom modelu, koje je na istom traguonog od prije tri godine: "Kao ãto Srbija ima

Ãeãeýa, tako i Crna Gora ima Peroviña"(S.C., "Vreme"), prozirno je, da nije degu-tantno, plasiraçe vlastite "demokratske plat-

POÃTA

NNB TEMA: DVOÅLANA FEDERACIJA

Posrtaçe posledçeg MohikancaDR ZVEZDANA POPOVIÑ – ERA KLONIRAÇA

Proizvodça rezervnih ýudiPORTRET: ÆIVADIN JOVANOVIÑ

Alæirski masakr viðen oåima francuskog filozofa Bernara Anri Levija

EMIL ZOLA – "OPTUÆUJEM"Sto godina posle

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


6517. JANUAR 1998. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplatni-

ka. U ovom broju obrañamo se privatnicima, vlasnicima preduzeñai radçi, i nudimo im da uz punu cenu polugodiãçe ili godiãçepretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Kada nam ovaj kupon stigne, naãa marketing sluæba kontaktirañesa vama i dogovoriti se oko saradçe. Dobro doãli u klub!

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-2-2031530 ili 40804-603-8-4031530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah257, 11000 Beograd. Uplata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu.Pretplatu u inostranstvu izvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo udrugim valutama preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja.Ukoliko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evrop-

ske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u tokupretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danomod 10 do 16h: Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

Ipak, nekima je to teãko dokazati i stalnoviåu: "vidi se to po tebi, jer kupujeã nekakavzlatni nakit, znaåi hoñeã to da uradiã i pluskupio si nov ãeãir da izgledaã lepãi".

No kako se priroda sastoji od mnogih

analogija, to nije åudno ãto se neãto sliånodeãava i na politiåkoj sceni. Naime, postojeýudi i mediji koji zlonamerno sumçiåe Re-publiku Crnu Goru da ima separatistiåkenamere jer su to oni videli gledajuñi u pasuý.Ovo sumçiåeçe pojavýivalo se, naæalost, ipre ove borbe za vlast tamo. To je zaista real-no isto toliko koliko je moguñe da ñu se jaoæeniti sa Lepom Brendom (onom Ameri-kankom)

Milutin Bracanoviñ, Novi Sad

Ãta lepojki nije jasno"Ljudi i vreme", "Vreme" br. 375

Gða Lepojka Miliñeviñ, aktuelna minis-trica zdravýa u Vladi Srbije, u rubrici "Ljudii vreme" lamentira o moralu i korupciji, paizmeðu ostalog kaæe: "Da nije navikla na ko-rupciju veñih razmera nego ãto je to bilo uvremenu za koje ona (oni) danas misli(le) da

je idealno".Kada joj (im) je to doãlo iz .... u glavu

konstatovala(li) je(su): "kako je u svim de-lovima druãtva pao moral", a novi joã nijepromovisan.

Åini mi se da gospa Lepojki joã mnogoãtoãta nije jasno a izmeðu ostalog i ovo na- josnovnije: – da u sistemu koji ne vaýanijedan segment druãtva ne moæe biti dobar, ida su sve to (baã kao i ona sama) produkti

jednog drugog neproduktivnog druãtva –sistema, koji mora (a i ona sama sa çim)kad-tad (ãto pre to boýe) siñi sa politiåke po-zornice, za dobrobit Srbije i svih çenihgraðana.

Sava Milovanov, Beåej

Naãi uinostranstvurado sluãaju

infotelefoninfotelefoninfotelefoninfotelefoninfotelefon

BeåBeåBeåBeåBeå

+431 - 15 - 10

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


uæivanjaVREME


Draga Naduda,

naslov kçige Majkla Igçatjeva o etniåkom

nacionalizmu (u kçizi je"opevan" i "sluåaj" Juænih

Slovena), naznaåen kaosubject ove poruke, ima

viãestruke veze sa onim o åemu æelim da ti piãem.Ovaj naslov mi je, posle duæeg vremena, pao na

pamet za "naãe" Badçe veåe.

To veåe sam, sticajem okolnosti, prove-la u gradiñu åetrdesetak minuta voæçe odToronta, u najneverovatnijem druãtvu, u

tamoãçoj "naãoj" crkvi, a posle i na "sve-åanoj" veåeri na istom mestu, odnosno ucrkvenom klubu. Tamo me je odvela mla-da studentkiça sa mog univerziteta (naãegporekla, roðena u Kanadi), koja me je ve-oma srdaåno pozvala da taj dan provedemsa çom i çenima, jer ovde nemam "nikogsvog". Kako sam dve nedeýe pre toga saPat, Dæulijom i Nikol bila u Saint Michael´skatedrali na ponoñnoj misi uoåi katoliåkogBoæiña, pomislih kako je baã dobro da sepodsetim kako to slave "naãi". Setih semoñnog glasa i prekrasnog pevaça naãegåika Ðorða Æuniña, koga smo u sliånimprilikama åule par puta u naãem detiçstvu,pa sam poæelela da åujem, sada i ovde,neãto takvo. I tako, poðoh u nepoznato...

Pri izlasku iz kola, parkiranih jedanblok daýe od crkve, zapahnuo me je oãtarmiris – ne tamjana, draga moja, veñ –præenog luka! Jer, u "klubu" se veñ od ra-nog popodneva pripremao prebranac zanarod-vernike, da se zaloæe posle sluæbe.Taj miris me je veñ na samom poåetkunekako dotukao te, sa stomakom u grlu,uðoh u crkvu. Guæva velika, vernici udeãe-ni, u crkvi buåno kao u kafani, a sveãtenik

viåe (bukvalno!) da bi ih umirio i da bi gaåuli. Sluæba je zvuåala kao da sam je jaodræala, toliko je bila "duhovno uzviãena".Na kraju sluæbe sveãtenik upozoravaprisutne da polako, bez guraça, stanu ured i priðu da uzmu badçak, jer ima za sve(!) i da potom isto tako polako siðu u"klub" na veåeru, koja je sveåana, upozo-rava on, kao da æeli da predupredi eventu-alno "pevaçe i pucaçe". Atmosfera me jepodsetila na neku od onih guævi u beo-gradskom gradskom prevozu, kad majstorviåe: "Ne guraj se, narode, svi ñe uñi!".

Spustih se i ja u smrad præenog luka,

ribe i kuvane rakije. Prostorija velika, mod-erno ureðena. Oåito je u çeno ureðeçe

sonom, bila na predavaçu koje je dræao veñpomenuti Majkl Igçatjev. Predavaçe je na jedan ãiri naåin bilo povezano sa temomblood and belonging. Poãto je prilika bilatakva, da ne objaãçavam sve detaýe, na

dotiånom predavaçu sakupio se gotovoåitav kanadski i ontarijski liberalni krem,bivãi i sadaãçi. Posle predavaça bio jeupriliåen prijem, na koji sam poãla naDonov nagovor.

Kako je Don poznavao veoma mnogoprisutnih, on je, paæýiv kao i uvek, nas-tojao da me upozna sa ãto viãe çih. Doksam se upoznavala sa tim ýudima – sh-vatih da ne pripadam ni tu. Ne zbog togaãto ne pripadam tom glamuru, slavi, lepo-ti, bogatstvu, moñi i vlasti, veñ zbog togaãto niko od tih ýudi nema nikakvu vezuni sa åim u mom æivotu, i teãko da bi je

mogao imati åak i kada bih se ja jakopotrudila da naizust nauåim ko je tu ko,i ko se tu s kim "voli" i "ne voli"... Neznam da li razumeã...

I tako doðoh kuñi, dosta smu-ãenih misli i nekako najednomzatekoh sebe kako – zavijam sar-mu od kiselog kupusa (molim pri-meti, prvu u æivotu)! Sarma se,eno, kråka dok ja kuckam ovuporuku, smrdi naravno, a ãta bidrugo, i podseña na blood and be-longing.... Odmah da kaæem, da nebrineã, dobro se oseñam i nemamviãe teãke misli. Zapravo, dok sam– mehaniåki ali pomno – pratila

mamin detaýni recept i crteæ lista kupusa,gde doðe meso, pa strelice koje me upu-ñuju ãta se prvo savije, pa upozoreçe dasve treba zaviti "åvrsto i reðati u ãerpu ukrug", osetih da sam se opustila i da, naneki teãko objaãçiv naåin – uæivam! Pos-tadoãe mi najednom strahovito komiånesve moje dotadaãçe misli, oseñaça i po-reðeça. Moram ti reñi da sam se naglassmejala. Uåinilo mi se kao da sam u krat-kom vremenu bila na dve razliåite plane-

te, pri åemu one pripadaju razliåitim gala-ksijama, a nekako i odnekud ja i sa jed-nom i sa drugom imam neke veze, madaoseñam da me je sarma neumitno oprede-lila!

Javiñu se opet, uskoro. Åuvaj se. Voli teMaja

P.S. Meteoroloãke prilike su povoýne,napoýu je, zaåudo, iznad nule, tako daomoguñavaju da noñas ostavim otvorenprozor. Nadam se da ñe to pomoñi da pre-æivim moje novo "sarma-otkriñe" na temublood and belonging. Kako ñu celu stvarkonaåno "svariti", javiñu kad sarmu pro-

bam. sMAJA KORAÑ

Blood

andBelonging

uloæen veliki rad i novac tih istih ýudi. Nazidovima slike: çegova svetost patrijarhsrpski Pavle, seoba Srba pod Åarnojeviñem,Draæa Mihajloviñ (istina, nekako u ñoãku)i slika Njenog veliåanstva britanske kraýice

Elizabete II iz sasvim mladih dana. Ovaposledça slika me je sasvim iznenadila, jerse ja ovde sreñem sa Kraýiåinim likomsamo na poãtanskim markama. No onda

pomislih da ta slika u "klubu" verovatnoiskazuje lojalnost ovih ýudi zemýi u kojojsada æive. Tu takoðe shvatih da tradicijaisticaça slika vlastodræaca ostaje tradicija,ma gde da si.

Na veåeri, a morala sam jesti da ne uvre-dim moju zaista dirýivo ýubaznu poznan-icu, upoznah jedno pedesetak prisutnih.Dok smo razmeçivali reåenice upoznava-ça i åestitki, uoåih da gotovo svi teãkogovore srpski, i to sa jakim zaviåajnim nag-

lascima. Slika atmosfere i ýudi koju hoñuda ti predoåim bila bi nepojamno grotesk-na, recimo kao neke scene iz Felinijevihfilmova, kada bih sebe mogla da doæivimkao "potpuno objektivnog" posmatraåa. Ali,svi ti ýudi su, po neåijoj definiciji – "moji"!Tako su me misli o blood and belongingispunile oseñaçem teskobe i teãke tuge. Dabih se nekako uteãila, pomislih kako bi miverovatno sve izgledalo drugaåije da samovo doæivela u nekom od rodnih sela tih"naãih" Kanaðana. Elem, miris præenogluka me je progaçao do sutradan uveåe.

U neobiånoj ali sasvim nedvosmislen-

oj vezi sa svim ovim je i jedan danaãçidogaðaj. Popodne sam, sa Donom Stiven-

I Z Z B I R

K E E T N O G R A F S K O G

M U Z E J A

7/29/2019 Vreme, 1998. január 17.


vreme, 1998. január 17

Documents