vreme, 1997. szeptember 27

7/29/2019 Vreme, 1997. szeptember 27.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-szeptember-27 1/82

2277.. SSEEPPTTEEMMBBAARR 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II BBRROOJJ 336622 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

PPRRVVII PPUUTT

DDRRUUGGII KKRRUUGG



filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v lad

[email protected]



VREME No 362PolitikaIzbori: Nekako nakrivo 6Poreð eça:

Decenija siromaãeça 11Kosovo: Studentski protest 14Crna Gora: Debele granice 19Srbija: SIDA ubija 20 Jubilej:Sto godina srpske hemije 24

SvetKina: Treña revolucija 28Bosna: Novi ambasadori 32Sarajevo: Sluåaj Ostojiñ 33

Slovenija: Kuåanova tajna 34Bugarska: Dosijei na sudu 35

KulturaBitef: Lica neænosti 38Salman Ruãdi: Esej 40Cetiçe: Treñe bijenale 42Podlistak: Peti element 43Pirati: Æito i kukoý 51Fleka: Srediãte urbazone 52

ÆivotSarajevo: Koncert U2 54Istraæivaçe: Volite li radio 56Biznis: Cena fudbala 59Sajmovi: Mala kola i veliki Kol 60

4 Nedeýa12 Duh Vremena

18 Dnevnik uvreda26 Ljudi i vreme37 Meridijani53 Scena62 Poãta66 Vreme uæivaça

Naslovna strana:Zoran Liliñ i Vojislav ÃeãeýFotografija: Branko PanteliñSarajevo: Koncert U2Nije bilo sumçe da ñe Bono ispuniti staro obeñaçe i odræati koncert u Sara-

jevu. Taj koncert bio je simbol i poruka strana 54

Srbija: SIDA ubijaLekari broj nosilaca HIV virusa uJugoslaviji proceçuju na ãest dodeset hiýada. Dosad ih je obolelo656, a umrlo 455. Aktivisti koji sebore protiv epidemije shvataju da jeobrazovaçe jedina trenutno poznatavakcina. Pitaçe je samo koga trebaobrazovati strana 20

Kina:Treña revolucijaKýuåna odluka po kojoj ñe 15.kongres uñi u partijsku istorijuodnosi se na buduñnost dræavnesvojine koja ñe biti redukovana nastrateãki najznaåajnije privrednegrane, odnosno na oko hiýadu naj-veñih preduzeña strana 28

Vladajuñi socijalisti nikada nisu imali maçe poslanika u skupãtini Srbije;Vojislav Ãeãeý i Vuk Draãkoviñ nikad nisu bili jaåi, Ðinðiñ ispada iz igre. Nasceni su ostala tri igraåa; u Srbiji je pat pozicija, a dræavna zgrada je nagnu-ta udesno kao kosi toraç u Pizi. Sve je spremno za staru åetniåku pesmu:"Stani, kolo, jebem li ti nanu, zapela mi kokarda za granu" strana 6

D R A K O

G A G O V I Ñ

Prema nepotpunim i nez-

vaniånim podacima, posleovih izbora u novom srp-skom parlamentu sedeñepredstavnici osam stranaka.

SPS ......................... 110SRS ........................... 82SPO ........................... 45Savez Vojvoð anskihMað ara ........................ 4Koalicija Vojvodina........ 4Lista za Sandæak ........... 3Demokratka alternativa . 1Koalicija za Podujevo .... 1

Izbori: Nekako nakrivo



VREME ■ 27. SEPTEMBAR 1997.4

Susret predsjednika SR Jugoslavije i RepublikeSrpske (RS) Slobodana Miloãeviña i dr BiýanePlavãiñ, te ålana Predsjedniãtava BiH Momåila Kra- jiãnika okonåao se sporazumom. Nakon pet sati pre-govaraça, pred Miloãeviñem kao posrednikom i svje-dokom, Plavãiñeva i Krajiãnik su se dogovorili da separlamentarni izbori u RS organiziraju 15. novembra,a predsjedniåki (za RS i za ålana Predsjedniãtva BiH)7. decembra. Ove druge izbore trebalo bi da pripremiposebna komisija koju bi formirao novi parlament. Dotada, kaæe se u saopñeçu, akteri raskola u RS obust-aviñe svaku daýçu konfrontaciju i ustanoviti jedin-stven medijski prostor tako ãto bi se dnevnicinaizmjeniåno emitirali iz Baçaluke i sa Pala.

Pored Plavãiñeve i Krajiãnika, u Belom dvoru bilisu i drugi bosanski Srbi: predsjednici vlade i par-

lamenta RS Gojko Kliåkoviñ i Dragan Kaliniñ. Prijekoncentracije ovoliko predsjednika na relativno mal-om broju foteýa, iz Belog dvora iziãli su JovicaStaniãiñ, ãef dræavne bezbjednosti MUP-a Srbije, iPredrag Ñeraniñ, naåelnik Centra dræavne bezbjednos-ti MUP-a Baçaluka.

Iako je proãla godina otkako se Miloãeviñ iPlavãiñeva nisu susreli, teãko da je proãao dan a da senisu pomiçali – pogotovo nakon raskola izmeðuglaveãina sa Pala i predsjednice RS u Baçaluci. Odtada traju i razliåite inicijative da se svi okupe ipomire. Miloãeviñ je u tom pravcu i napisao otvorenopismo Plavãiñevoj pozivajuñi je u Beograd. Ona jeodluåno odbila doñi Miloãeviñu "na noge". U jednom

trenutku, åinilo se åak da ñe on otiñi u Baçaluku:navodno, SFOR je odobrio da Miloãeviñev avion sle-ti na tamoãçi aerodrom. No, umjesto predsjednika

SR Jugoslaviju u Baçaluci se obreo patrijarh srpskiPavle; umjesto pomireça desio se Krajiãnikov debaklsa kontramitingom. Plavãiñeva je tada ocijenila da senakon svakog susreta Miloãeviña i Krajiãnika unutar-srpski raskol zaoãtrava. Svoju poziciju je prikazalakao borbu za demokraciju, te protiv kriminala i ko-rupcije, naglaãavajuñi da je isti proces zahvatio Srbijui Crnu Goru. Teãke rijeåi su pale, a i inaåe se "Carica"u Baçaluci i "Sultan" u Beogradu ne podnose.

Plavãiñeva sada objaãçava da je vazda bila za ko-munikaciju, no da je predsjednik SR Jugoslavije ko-municirao iskýuåivo sa Palama. Njegov javni pozivda se naðu i o svemu popriåaju nije shvatila ozbiýno, jer je izostalo objaãçeçe o çenom privoðeçu nabeogradskom aerodromu 30. juna. Da li joj je Staniãiñneãto objasnio kada je preko vikenda u Baçaluci oåi-

to pripremao susret i sporazum od 24. septembra, nijepoznato. Na neki naåin, moglo bi se reñi da suPlavãiñeva i Miloãeviñ sada "egal" u meðusobnimponiæeçima: privoðeçe – za javno odbijaçe ruk-ovaça 1993. na Jahorini.

Åini se, meðutim, da je Plavãiñeva dosegla maksi-mum svoje "ekspanzije" u Bosanskoj krajini, a Kra- jiãnik se ipak konsolidirao u svom dijelu RS. Drugimrijeåima, nastala je pat-pozicija koja se ne moæe rijeãitibez teãkih potresa. A baã to åini i osnovu na kojoj jepostignut kompromis. Premda je Krajiãnik neãtosliåno nudio i ranije, Plavãiñeva i çeni su smatrali damu bez åvrstih uporiãta u policiji i "svojih" medija nesmiju vjerovati. Miloãeviñ je, kao i obiåno u ovakvim

situacijama, pobrao lovorike: em "faktor mira i stabil-nosti u regionu", em predsjednik nad svim srpskimpredsjednicima.

Susret Plavãiñ – Miloãeviñ

u reæiji J. Staniãiña

KompromisKompromis

NEDELJA 20. - 27. septembar 1997.



27. SEPTEMBAR 1997. ■ VREME 5

NE OKREÑITE STRANUdok ne proåitate...

Ras banka – pratilac vaãe

buduñnosti

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Uko-liko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju posk-upýeça lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.

Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Beå 43 1 408 96 52.

Izdavaå : NP “VREME” d.o.o. Beograd, Miãarska 12-14 poãtanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik), Boris Popoviñ i Dragoljub ÆarkoviñV. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME” Beograd, Miãarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub ÆarkoviñKOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav MiloãeviñSEKRETARIJAT: Elena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJA: Dejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, SonjaÑiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, Branka Kaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, Vesna Kostiñ(ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura), Goranka Matiñ (urednik fotografije), Milan Miloãeviñ, Zoran B.Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ, Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, Ljiljana Smajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet),Nenad Stefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ, SvetlanaVasoviñ - Mekina, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik), Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ, VladimirStankovski, Slobodan Tasiñ; Daktilograf: Vera Mirkoviñ; Lektori: Stanislava Mijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori:Gabrijela Mariñ, Ivana Milanoviñ

VREME MARKETING: Goran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ, Milena ZdravkoviñNEWS DIGEST AGENCY: Duãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATA: Nikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVO: Mirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected] WWW: http://www.beograd.com/vreme

"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vaviñ;Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected] (Beå)

"VREME KNJIGE": Predrag Markoviñ (urednik)Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889,

PRIPREMA: Grafiåki centar "VREME";ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Marãala Birjuzova 3

OBRADA TIRAÆA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME27. SEPTEMBAR 1997. broj 362

Bingo!Izgleda da ovoga puta na izbori-

ma nisu krali, ali jesu na igrama nasreñu. Tako ñe republiåka uprava javnih prihoda pokrenuti istraguoko muñki s novcem u aferi "Bin-go", jer je negde isparilo tri milionadinara. Prst se upire ka Srpskoj nar-odnoj lutriji ili FK "Partizan". Za-nimýivo. Ovde niko nije gadýiv napare, tuðe posebno. Nekako slutimda ñe sve da se svali na Narodnulutriju, jer u loæi drugooptuæenog

sedi krem srpskih poãteçaåina naåelu s premijerom Srbije MirkomMarjanoviñem. Prodavci lutrijeoduvek su u ozbiýnim dræavamabili pod paskom strogih organa. Uonim najozbiýnijim to je stvar dr-æavnog monopola u kome se pravi-la precizno definiãu kao da ovlaãñe-ni za narodnu kocku rade sa urani- jumom, a ne sa lozovima. Ovde je,istina, i æivot lutrija, pa je teãkoutvrditi pravila. Ako je sve igra nasreñu, ãto ne bi bila i lutrija! Neka-ko se i oåekuje da budete prevareni.Nije narod badava permutovaosmisao jedne poslovice, pa se åestokaæe da "sreña prati lude". Slutimda se niko neñe æacnuti na ovukraðu. "Dnevni telegraf" herojski jegurao ovu temu. Vaýalo je oåeki-vati da ñe i drugi mediji od te temenapraviti tiraæ. Nekada, u sreñnodoba kad se nije ovoliko varalo ikralo, novine bi barem dve nedeýeæivele od te teme. Sad to i nije vest.

Neko neãto ukrao? Pa ãta! Joã kadse åuje da su pokradeni oni koji se"binguju" i da je pokradena dræava,ne bih se zaåudio da lopinamastignu åestitke. Ovde je, dakle, sveobrnuto naglavce i dokazi za to nemoraju se traæiti samo na izborima.Uostalom, oni se odræavaju, popravilu, svake åetvrte godine, a sasreñom se igramo svaki dan. Silogi-zam bi trebalo da bude vrlo prost:ako je æivot lutrija, a na lutriji sekrade, onda je zakýuåak samo jedan – pokraãñe nam i æivote!

D. Æ.




Izbori '97

Nekako nakrivoVladajuñi socijalisti nikada nisu imali maçe poslanika u Skupãtini Srbije;Ãeãeý nikad nije bio jaåi, Vuk Draãkoviñ nikad nije bio jaåi, Ðinðiñ ispada

iz igre; na sceni su ostala tri igraåa; u Srbiji je pat pozicija, a dræavnazgrada je nagnuta udesno kao kosi toraç u Pizi

korifejima opozicionarstva, na putu je dabude marginalizovan, a to mora ispasti naloãe jer se smaçuje politiåka ponuda baã uonom delu politiåkog spektra koji jednodruãtvo åini stabilnim. Draãkoviñ ñesmeçivaçem Ðinðiña verovatno joãpogorãati svoje odnose s elitom koju ovajkontroliãe i udaýiñe se od moguñnosti daispuni predizborno obeñaçe da ñe govori-ti u ime demokratske Srbije.

Odmah posle izbora, gradonaåelnikuBeograda Zoranu Ðinðiñu poslat je svilenigajtan zbog toga ãto, kako kaæe portparolSPO Ivan Kovaåeviñ, nije radio u interesusvih graðana nego je agitovao za bojkot igraðane koji glasaju nazvao magarcima

ako se i moglo pretpostaviti,septembarski izbori '97. pro-tiåu u znaku bitke na poli-tiåkom centru, åak moædane samo bitke nego pravogK rata izmeðu predsednika SPO i predsed-

niåkog kandidata Vuka Draãkoviña i pred-sednika DS i neformalnog voðe bojkotaraZorana Ðinðiña.

Joã dok su brojani glasovi, prvi rezultatizbora mogao se osetiti u krugu beogradske"dvojke" gde SPO nastoji da odmah od"narodnih poslova" udaýi Zorana Ðinðiña,a grupaciju oko çega razbije. Politiåki uti-caj "kruga dvojke", sa mnogobrojnim in-telektualcima, disidentima, analitiåarima,

(misli se oåito na antiizborni plakat nakome pored nekoga s nakalemýenim ma-gareñim uãima piãe: "Ija, ija, i ja idem naizbore jer verujem da na çima neñe kras-ti"!) Tako se nekako namestila nezgodnakoincidencija da baã na desetu godiãçicuMiloãeviñeve Osme sednice (23. septem-bra) jedan vaæan politiåki obraåun u Srbijiopet, eto, zapoåiçe tumaåeçem alegorija.Pre deset godina je, ako se iko toga joãseña, i ako je to joã uopãte vaæno, jedanpolitiåki obraåun zapoåeo raspravom otome da li crteæ na naslovnoj stranici "Stu-denta" predstavýa glogov list i da li suzubiñi koji su ga zagrizli, vampirski itd.Ðinðiñu je moglo biti zamereno i da je

Z O R A N

S I N K O




potvrdu svojih ranijih rezultata ovoga putauloæio dosta truda, upotrebivãi svoje go-vorniãtvo u kampaçi koja je okupýala rel-ativno najveñe skupove ýudi na pravimsveåanostima, koja je delovala upristojenoi, za ovdaãçe uslove, raskoãno, sa zastava-ma, vatrometom, videobimovima, baloni-ma i velikim plakatima.

Vuk Draãkoviñ, predsednik SPO, moæ-da zato ãto je baã tako hteo, verovatnijezato ãto je od svojih koalicionih partnera

napuãten kao nedovoýno perspektivan,prvi put je posle ãest godina vodio kam-paçu sam, boreñi se na åetiri strane – pro-tiv reæima, protiv Ãeãeýevih radikala, pro-tiv ostalih ålanova koalicije "Zajedno" iprotiv vojvoðanskih autonomaãa.

On je kao treñi ispao iz predsedniåketrke, ali je ostvario rezultat koji mu dajeãlagvort da proklamuje svoju dominaciju udemokratskom centru, a çegovim sarad-nicima da ga proglase za usamýenog heroja ovih izbora. Kad ovaj broj izaðe izãtampe, çegov konto ñe moæda izañi naneãto oko 850.000 glasova (787.836 po

posledçem zvaniånom podatku saopãten-om u utorak 23. septembra, izmerenom u28 izbornih jedinica na neãto preko ãestmiliona biraåa). I Draãkoviñ i çegovi

partijski saradnici, pokazujuñi viãak sa-mopouzdaça, ponavýaju da je on potvrdiosvoj dosadaãçi najboýi rezultat iz 1990;

Draãkoviñevci1990. SPO 790.6161992. Depos I 797.8311993. Depos II 715.5641996. "Zajedno" 969.198

1997. SPO 724.504(nepotpuni rezultat na 6\7 biraåkog tela)

da je sadaãçi Draãkoviñev rezultat veñi odrezultata oba Deposa i samo neãto maçiod rezultata koalicije "Zajedno" iz 1996, ukojoj su uåestvovali SPO, DS, DSS, DC iGSS. To, matematiåki gledano, nije dalekood istine: SPO je 1990. sakupio 790.616glasova, a Draãkoviñ kao predsedniåkikandidat imao je te godine 824.674 glaso-va i bio teãko depresivan zbog toga; DeposI iz 1992. je sakupio 797.831, Depos II iz1993. imao je 715.564 glasova; a koalicija"Zajedno" imala je na saveznim izborima1996. godine 969.198 glasova. Sam Draãk-oviñ je, dakle, sakupio neãto maçe nego

ãto su sakupýali svi zajedno. Ipak, poãto seçegov liåni rezultat godinama vrti okosliånih brojki, moæe pretpostaviti da je toçegova "teæina" i da mnogo viãe sakupiti

ne moæe.Nevoýa se sastoji u tome ãto se obimtakozvanog demokratskog centra u Srbiji u

posledçih nekoliko godina skupio kao ãa-grinska koæa – u tom prostorudemokratskog centra pored Deposa obitav-ala je i Demokratska stranka, 1992. godinesa 196.347, a godine 1993. sa 497.528; dok je 1993. u igri bila joã i KoãtuniåinaDemokratska stranka Srbije sa 218.056glasova. Joã proãle jeseni, u prvom kruguparlamentarnih izbora '96. videlo se da je izdemokratskog centra nekud isparila treñinabiraåa, ali je ta nezgodna åiçenica nestalaiz vidokruga zato ãto su socijalisti greãkomizgubili lokalne izbore, a onda nespretnopokuãavali da ih pokradu (kao u Niãu), ilibahato poniãte.

Sliåan fenomen moæemo pratiti, naprimer, i u Vojvodini. Aktivisti koalicije"Vojvodina" tvrdili su u predizbornoj kam-paçi kako su oni snaga bez koje se uVojvodini (milion i ãesto hiýada glasaåa)niãta ne moæe i da demokratska opozicija uSrbiji viãe ne postoji. Njihov predsedniåkikandidat osvojio je 99.000 glasova, ãto jeza åetrdesetak odsto glasova viãe od pre-thodnih 57.000 kojima su se hvalili kao ve-likim uspehom, ali priliåno daleko od onih277.000 glasova koje je 1990. osvojio Ivan

Ðuriñ, kandidat vojvoðanskih reformista iUJDI-ja i u ovoj konstelaciji daleko odnekog stvarnog uticaja.

NEUSPEH BOJKOTA: Na prvi po-gled Ðinðiñev poduhvat s bojkotom izgle-da neuspelo. Jednu masovnu akciju razbilisu espeovci, jednu studentsku akciju ome-la je policija, tribine nisu bile poseñene isve se svelo na rat plakatima, noñnakoãkaça i na dva uspela grafita: "Ãto jes' jes' SPO je za SPS!" i "Crvekapica pojelaVuka, a ne obrnuto!" U trenutku kada ovajtekst ide u ãtampu, podaci Republiåkeizborne komisije pokazuju da je izborna

jedinica Palilula sa 48,8 odsto izaãlih na bi-raliãte, jedina u kojoj je (ne raåunajuñi ko-sovske opãtine) procenat aktivnih biraåa

N E N A D

P E T R O V I Ñ

SAM PROTIV SVIH:Vuk Draãkoviñ

M I R K O

P E T R O V I Ñ




zitet pravih ratnih priprema i sastojala se izsatanizovaça onih koji "nose stranezastave", pozivala je "patriotske snage",tvrdila je kako "Srbiju neñe voditi tuðaruka", opravdavala je policijsko nasiýe, sa-tanizovala je studente, çihove profesore igraðansku elitu.

Oni su igrali na tanku æicu kompleksaneuspeãnih, prikazujuñi graðansku pobunukao stvar nedopustivog luksuza kojineodgovorna elita sebi moæe priuãtiti. To jemoralo da pogoduje uhu osirotelih rad-niåkih slojeva koji kao na "belom hlebu"strepe da ñe ih reforme, privatizacija,svetska zavera i strani kapital rasterati i dokraja upropastiti i çih i çihovu naciju ukojoj traæe utoåiãte.

Srpski radikali su zbog akcija paramili-tarnih grupa vezanih za ovu stranku u Hr-vatskoj i Bosni, pa i po nekim akcijama uVojvodini, po retorici svog lidera u svetuozloglaãeni kao opasna nacionalistiåkagrupacija. U Srbiji, oni su izvor strepçemaçina. Toliko velika ultranacionalistiåkagrupacija procentualno ostaje veña od onekoju u Francuskoj predvodi Lepen i u

Rusiji Æirinovski. Sam Ãeãeý svoja nacio-nalna obeñaça polako premeãta ubuduñnost u vreme kad "Rusija bude stala

Najmaçi izlazakPalilula 48,8Voædovac 53,6Novi Beograd 55,8Åukarica 59,0

Subotica 54,4Panåevo 55,5Novi Sad 57,7Vraçe 54,3Kosovska Mitrovica 18,1Priãtina 13, 6Peñ 18,0** Bez potvrde do zakýuåeça lista

na noge". Analiza bi pokazala da je çihovatako velika koncentracija moæda znak da sesrpsko druãtvo nalazi u staçu mentalnoggraðanskog rata.

Negde na zavrãetku graðanskog protes-ta na kraju proãle zime, istoriåar AndrejMitroviñ je u tekstu za "Vreme" sa opre-zom ukazivao na neka opomiçuña iskust-va sa istorijom: duge krize poput ove kojuæivimo vode ka velikim sukobima pa ikrvavim razreãeçima – setimo se ãta smopreæiveli u vreme prve faze raspada Jugo-slavije i one dve tri godine nemoñi da sekriza razreãi; izmeðu pada carizma igraðanskog rata u Rusiji proãlo je takoðedosta vremena, sliåno je i sa Francuskomrevolucijom, jer pad Bastiýe bila je stvartrenutka, a krvava revolucija uistinuusledila je posle oko dve godine; Ãpanija jetakoðe prolazila kroz nekoliko kriznih go-dina pre nego ãto je izbio rat.

Na srpskoj politiåkoj sceni Ãeãeýeviradikali se nisu do sada pokazali kao opas-na antireæimska grupa. Oni su do sada biliviãe pretorijanska garda reæima nego ãto suga ugroæavali, åak i kad su se s çim koãka-

li, mada ni u tom pretorijanstvu nisu delov-ali koncentrisano i organizovano. Demo-kratske stranke su ukazivale na to da

koga ñe lepãim izgledati svetu, predstavase okrenula protiv svog autora.

RADIKALSKA OPOMENA: Tvorciteorija o zaverama verovatno potceçujufenomen zvani dr Vojislav Ãeãeý. On je

socijalistima moæda simpatiåan, moæda suga smatrali upotrebýivim, ali on viãe nijepod çihovom kontrolom. On, dok otkuca-va bomba socijalne krize i dok istiåe vremeåekaça na promene, æari i pali u Vojvodi-ni (Novi Sad, Zreçanin Panåevo), u na- jveñim gradovima (Beograd, Niã) i u zoniu kojoj se srpsko stanovniãtvo meãa s mus-limanskim (Uæice, Kraýevo). Poýe nakome cveta srpski radikalizam obuhvata"najevropskiju srpsku pokrajinu" i naj-moñnije industrijske centre, podruåja kojabi morala da budu ãampioni modernizma idemokratije, a kojima preti masovna neza-

poslenost. Mnogi ñe uspehe radikala pripi-sati verbalnoj agresivnosti i razmetýivostidr Vojislava Ãeãeýa. To meðutim ne ob- jaãçava zaãto su radikali kao partija dobiliviãe glasova od svog voðe. Biñe da su gla-sovi za radikale – "glasovi protiv".

U Vojvodini istraæivaça otkrivaju da jena izborima od 1990. do 1996. strah biodominantno oseñaçe. Milka Puzigaña u jednom ålanku u åasopisu "Sociologija"(1996) uoåava kako je strah od graðanskograta bio kombinovan sa strahom od gladi inezaposlenosti. Ãeãeý svojim agresivnimponaãaçem na javnoj sceni veãto kanaliãetaj strah, omoguñuje malom åoveku da seprojektuje u nekoga ko deluje bezobzirno iko na sve ima jednostavan odgovor.

Faktiåki, uspon i konsolidaciju drÃeãeýa pomogla je proteklih ãest mesecibivãa koalicija "Zajedno" svojim raspadomi podeýenoãñu na izborni i antiizborniblok. Taktiåki, podigao ga je reæim, naroåi-to çegov leviåarski, julovski deo, kam-paçom dugog trajaça koja je od decem-bra 1996. do maja 1997. sadræala porukeizolacionizma i mræçe spram sveta.Tokom graðanskog protesta u jesen i zimu

'97, na dræavnim medijima voðena je pro-paganda koja je morala pogodovati samoradikalima. Ta propaganda imala je inten-

CENA BOJKOTA:Zoran Ðinð iñ

G O R A N K A

M A T I Ñ



■ VREME 1127. SEPTEMBAR 1997.

radikali pomaæu reæim, ali je to ipak ostalonejasno velikim delovima populacije, panije iskýuåeno da neki radikali sebedoæivýavaju kao "opoziciju", mada kad seu javnoj komunikaciji pomene opozicija

sagovornici obiåno podrazumevaju da tajpojam ne obuhvata radikale. Njihove voðe,a ne i "redovi" upotrebýavane su kao oruðeza razbijaçe opozicije. Nema tog protivni-ka reæima koji nije bio meta radikalskihnapada.

Portparol SPS Ivica Daåiñ ovoga putapouzdaniji nego ranije, na pitaçe o usponuradikala rekao je kako su oni uspeli dapredstave kako u stvari provode programSocijalistiåke partije. To je u osnovi taånadijagnoza, neki sociolozi (Srbobran Brank-oviñ) otkrili su kod radikalskih glasaåa sin-drom superlojalnosti tipa "nije dovoýno

biti samo za Slobu, treba biti za Slobu i zaÃeãeýa".Socijalisti su posle 1993. bili uspeli da

Ãeãeýa umereno suzbiju. Poãto je çihovafiksacija da prava opasnost po opstanakreæima dolazi s demokratskog centra, lakosu mu se vratili. Sada je jasno da oni pre-ceçuju svoju moñ upravýaça radikaliz-mom. I kad je bilo priliåno jasno da se ko-alicija "Zajedno" pocepala, socijalisti nisumeçali smer svoje kampaçe, napadali sulokalnu vlast koalicije "Zajedno", na TVokruglim stolovima su se domunðavali saÃeãeýem, oåito uæivajuñi u çegovom raz-

araçu svakog dijaloga i poniæavaçuopozicionih prvaka.Ãeãeý je socijalistima oåigledno frustr-

iranim onim ãto su proãle zime doæivelipod piãtaýkama imponovao ove godine,kao ãto im je imponovao 1992.

Posledice su to da je koncentrisanapolitiåka snaga koja ñe se opirati nago-veãtenim promenama u Srbiji i çenom ot-varaçu prema svetu.

Kao zemýa u kojoj ponovo jaåa desni-ca, Srbija ñe ponovo biti predmet podozre-ça i sumçiåavosti, ãto ñe, kao u beskrajn-om kolu, poveñavati unutraãçe frustracije i

izolacionizam.U takvoj konstelaciji Draãkoviñ kaotreñi ulazi u igru s proklamovanom namer-om da zastupa interese demokratske Sr-bije. Zarad tog zadatka on ñe morati dapobeðuje sebe, da pravi kompromise, daobuzda æeýu svojih saradnika za plenom i,viãe od toga, da svoju poslaniåku grupukoja verovatno broji 46 poslanika dræi uparlamentu disciplinovano.

Moæe se oåekivati da ñe se u ovakvojkonstelaciji svi dræati Makijavelijevog up-utstva – nastojañe da naprave savez s jaåimprotiv slabijeg. Kakav bi se aranæman

mogao napraviti i koliko ñe trajati, sada jeteãko predvideti. ■MILAN MILOÃEVIÑ

1987. 1997.Druãtveni proizvodpo stanovniku 2.535 730

Cene (avgust)beli hleb 0,90 0,60braãno 0,77 0,64mleko 0,26 0,45uýe 0,90 1,30paradajz 0,53 0,63paprika 0,54 0,63kupus 0,29 0,38krompir 0,48 0,38 jaje 0,08 0,11pileñe meso 2,05 2,72 juneñe meso b.k. 6,80 3,93sviçsko meso b.k. 5,83 4,08

slanina 4,69 4,30kafa 10,43 9,40benzin 0,60 0,55Plata (jul) 196 115(izraæeno u USD)

na famoznoj Osmoj sednici koja je odræana23. septembra 1987. Politiåke reperkusije

tog dogaðaja su poznate; da vidimo kolikose promenio kvalitet svakodnevnog æivota.

U Srbiji je inflacija u toku 1987. godineskoåila na 166 odsto, a septembarski skokcena iznosio je 11 odsto. Tokom cele te go-dine proizvoðaåi su, u strahu od zamrza-vaça cena, s vremena na vreme u pro-davnice slali cenovnike sa korekcijamanaviãe. Tadaãçi SIV 25. jula odluåuje dase cene liberalizuju, odnosno da se slobod-no formiraju. Poskupýuju hleb, meso,ugaý, benzin, loæ-uýe... Tada popularni"narodni hleb" poskupýuje sa 90 na 190tadaãçih dinara. DEM vredi 429,5 dinara.Proizvoðaåi su govorili da je potraæça natræiãtu veña od ponude, tako da nema ra-zloga da se cene dræe na uzdi. Krajem god-ine, taånije 16. novembra 1987. godine,zvaniåno devalvira dinar. Ameriåki dolarvredi 1297 dinara. Napokon, sledi zamrza-vaçe cena a potom i prve nestaãice i noviredovi.

Inaåe, te 1987. godine proseåno åetvo-roålano domañinstvo na ishranu je troãilooko 56 odsto porodiånog budæeta. Uproseånoj porodici radilo je za kuñnibudæet, kako su izraåunali statistiåari, 1,6

ålanova domañinstva. Bile su potrebne okodve plate za podmirivaçe minimalnih egz-istencijalnih troãkova. A kako kuñni budæet

K rajem ovog meseca navrãava sedeset godina otkako je SlobodanMiloãeviñ doãao na vlast. Bilo je to

"stoji" danas, najboýe govori podatak da susamo za minimum minimuma, dakle zahranu, potrebne takoðe dve plate.

O naãoj kupovnoj moñi govori joã jedan podatak.

Naime, te davne 1987. godine za Srbijui Crnu Goru bruto druãtveni proizvod postanovniku, obraåunat prema kupovnoj

snazi nacionalne valute, vredeo je 4300USD, a 1995. godine samo 2650 USD. ■Z. HERMAN

Tek poreðeça radi

Decenija siromaãeça

M I R K O

P E T R O V I Ñ



12 VREME ■ 27. SEPTEMBAR 1997.

okajali praroditeýski greh i da se neumit-no vrañaju u prvobitno staçe koje je pre-thodilo spoznavaçu razlike izmeðu do-bra i zla.

Ta sklonost vrañaçu tamo otkud suýudi izbaåeni kad su postali ýudi bila jeovde vidýiva odranije po sitnim, pa svekrupnijim bestidnostima u govoru i u op-hoðeçu. Smokvin list je odbaåen kaostrano telo, kao nepotreban simbol svesti

o svojoj golotiçi, o greãnosti i potrebiuzdræavaça. Najpre je moglo izgledatida je u pitaçu samo naglo nacionalnoosveãñivaçe, nestrpýivo i nervozno, koje su rðavi politiåari usmerili protiv dru-gih i pretvorili u agresiju.

Ali, sad viãe nema sumçe da slaborazlikovaçe dobra i zla u Srba ide prven-stveno i najviãe na sopstvenu ãtetu, adrugi su uglavnom sluåajne ærtve. Ta or-ijentacija ka rajskoj beslovesnosti dobila je najviãe glasova na izborima, s tim ãtoÃeãeýevi glasaåi æele da odmah stignudo kraja, a oni ãto glasaju za levicu joã sepomalo usteæu i oklevaju. Miloãeviñ içegova Familija plaãe se da su otiãli pre-daleko i voleli bi da se malo zaustave, aliÃeãeý im ne dopuãta, gura ih i podseñada su oni sami otvorili stalni konkurs zanajveñeg Srbina i pri tom ukinuli sveobzire i pravila.

Da, uspon Ãeãeýa je svakako naj-znaåajniji izborni rezultat i åini mi se da je on ostvaren ponajviãe na raåun socijalista, ãto znaåi da se deo biraåkog telaokrenuo od zla ka gorem. Oåigledno,neki ýudi su izgubili veru u obeñaça da

Miloãeviñ moæe neãto da popravi, nisuprimetili da je "Srbija u pokretu", nenameravaju da se voze od Feketiña do

Duh Vremena

Srbija liãena nadeGubýeçe voýe za otporom u Srbiji se veñ oseña u sukobima koji su

pocepali demokratsku opoziciju, u nespremnosti da se jasno sagleda svarugoba Ãeãeýeve politike, u zavaravaçu da je to stranka kao i druge...

Subotice i ne oåekuju strane kredite.

Umesto toga izgleda im logiånije da seçihova beda moæe smaçiti na Ãeãeýevnaåin: izbacivaçima i proterivaçimaraznih maçina, Albanaca, "nepri- jateýa"... Za te çegove simpatizere nijesve ni u nadi da ñe se sami od toga oko-ristiti. Nekima je dovoýna i skromna ute-ha da vide tuðu nesreñu i malko jojdoprinesu.

Meðutim, da bi se objasnio Ãeãeýevuspon ili dolazak na vlast, ãto mnogioåekuju i predviðaju, ni teorija o rajskomslepilu Srba za dobro i zlo nije sasvimzadovoýavajuña. Takvo slepilo je uvek

prolazno i nikad baã toliko masovno dabi se desilo da na slobodnim izborimapobedi neko kao Ãeãeý. Mislim, dakle,da je on sada, sa trideset odsto glasova,negde blizu svojeg maksimuma. Ako mupoðe za rukom da se odavde popne dovrha vlasti, to viãe neñe biti na izborima,

legalnim putem i pod normalnim okol-nostima. Ali, to opet ne znaåi da su predçim nepremostive prepreke.

U zavrãnoj fazi preobraæaja klovna uvoðu, ãto je moæda neprijatno blizu, nisuviãe dovoýne samo slepe pristalice.Vaæno je da otpor veñine oslabi i izgubismer i smisao. To gubýeçe voýe za ot-porom u Srbiji se veñ oseña u sukobimakoji su pocepali demokratsku opoziciju,u nespremnosti da se jasno sagleda sva

rugoba Ãeãeýeve politike, u zavaravaçuda je to stranka kao i druge...Miloãeviñ je, oåigledno, predugo bio

neoprezan, uzdajuñi se u Ãeãeýevu sp-

remnost da ratuje protiv demokratskeopozicije, preti celom svetu i uvek prih-vata ulogu dvorskog straãila. Sad je stom igrom gotovo. Straãilo je poåelo daneodoýivo privlaåi sve viãe Miloãeviñe-vih pristalica i taj proces se ne da zaus-taviti. Samo neka druga energija, nekidrugaåiji pokret, poput onog koji jeproãle zime preplavio gradove u Srbiji,mogao je osujetiti Ãeãeýev pohod, alinije, moæda zato ãto je, u stvari, veñ bilokasno.

U svakom sluåaju, Miloãeviñ i socijalisti viãe nikoga ni na ãta ne pokr eñu.

Oni mogu joã neko vreme da odræavajuzateåeno staçe, podmiñivaçima, splet-kama i podvalama, ali to nije dovoýno dase zaustavi talas faãizacije. Jer, suãtinatog pokreta je u prepuãtaçu, inerciji, uprijatnom odustajaçu od pokuãaja da seneãto popravi. Tu je zatim i opojno os-

eñaçe pripadaça velikom brat-stvu sebi sliånih, koje je u pr-irodnom, lako shvatýivom su-kobu s nesliånim. Sve je odjed-nom glatko i logiåno, kao uvekkad umesto ýudskih zakona de-luju samo zakoni prirode.

Veñina ýudi ovakvim pok-retima prilazi uzdræano i to tek

poãto se dokopa vlasti. Ali, ta veñina uSrbiji je danas toliko iscrpýena i liãenasvake nade, da izgleda kao da u Ãeãeýuvidi barem krañi i bræi put do nekog kraja koji je ionako neminovan. Ponor kojise otvorio poåiçe da privlaåi. Umestostraha, sad je preostala samo neka laka jeza, drhtavica i znatiæeýa.

Ona poåetna nacionalna ideja sasvim je zaboravýena i zapravo se izokrenula.Meðu ýudima sklonim Ãeãeýu nema viãe

toliko onih koji od çega oåekuju dastvarno osvoji neke teritorije i isporuåineãto ãto Miloãeviñ nije mogao. Napro-

Ova zemýa Srbija potkraj ve-

ka poåiçe da nalikuje narajsko naseýe. Rezultati po-sledçih izbora, na primer,lepo pokazuju da su Srbi

Straãilo je poåelo da neodoýivoprivlaåi sve viãe Miloãeviñevihpristalica i taj proces se ne da

zaustaviti




tiv, åini mi se da mnoge ýude çemuprivlaåi tajna, nesvesna æeýa da sve pro-padne i zavrãi se na najgori naåin. Nema,naime, u Srbiji baã toliko budala kojeveruju da ñe on stvarno moñi da sa Kos-ova prosto protera milion Albanaca. Ali,hteli bi da on to svakako pokuãa, madaznaju kud bi to vodilo. I tu sad, naravno,viãe nije reå o nacionalnim interesima,nego o samoubistvu nacionalizma i æeýida narod nestane u poæaru.

Na ovim izborima Vuk Draãkoviñ iSPO postigli su svoj najveñi uspeh, alinikad nisu bili slabiji i beznaåajniji negodanas. Pali su s drugog mesta na treñe i,ãto je joã gore po çih, jasno je da suovoga puta dali sve od sebe i da boýe nemogu. Njihova staromodna, restaurators-ka poruka sigurno gubi pristalice, avreme i porazi neñe blagotvorno delovatini na Draãkoviñeve mesijanske i pro-roåke moñi. U svakom sluåaju, SPO viãenije u centru scene i meðu glavnim akter-ima. Ovaj najveñi uspeh, plañen je, dak-le, znaåajnom marginalizacijom SPO-a,

a donekle i cele demokratske opozicijekoju je Draãkoviñ hteo da predstavýa.

Niko sad nije u staçu da kaæe ãta ñese dogaðati u parlamentu Srbije i ko ñe skim praviti koaliciju. Ako Miloãeviñ neuspe da od opozicije otkupi onoliko po-slanika koliko mu je neophodno za veñi-

nu, moguñe je da ñe SPO dobiti ponududa uðe u vladu. Od svih moguñih koa-licionih kombinacija ta izgleda najrealni- je, ali ne obeñava ni kratkoroånu stabil-nost. Deleñi vlast i odgovornost, SPOne bi mogao da napravi nikakav bræipreokret, a ta nekadaãça prevratniåkastranka poåela bi da liåi na Novu demo-kratiju.

Najzad, izgledi stranaka koje su os-tale u bojkotu da opstanu i, moæda, pre-

uzmu neku inicijativu, nisu naroåito ve-liki, ali su moæda i veoma dobri. Naime,

Ponor koji se otvorio poåiçe daprivlaåi. Umesto straha, sad jepreostala samo neka laka jeza,

drhtavica i znatiæeýa

ove stranke oslonile su se na åudo kojese dogodilo proãle zime i odluåile dasvoju buduñnost zasnuju na pretpostavcida se to moæe ponoviti, ili da jedino natome ima smisla raditi. Ovo zvuåi poma-

lo romantiåno, ãto u politiciobiåno znaåi beznadeæno. Ali,ko zna, moæda narodu opetodjednom doðe neko nadah-nuñe.

Ima, meðutim, i predvidi-

vih situacija koje bi mogle po-moñi plemeniti napor stranakakoje su se ohrabrile da pro-

puste ove izbore. Ako, na primer, drugikrug predsedniåkih izbora ne uspe, ãto bibilo logiåno, onda se svi ponovo vrañajuu igru i traæe zajedniåkog kandidata. Umeðuvremenu, moglo bi se pokazati dani vlada ne moæe da se formira, jer u par-lamentu nema ni veñine ni koalicije...Sve to zbiýa miriãe na krizu vlasti, åemuse moæemo radovati samo pod uslovomda se, baã u takvoj situaciji, Ãeãeýu nedopusti da se åesto viða s nekim viãim

oficirima vojske ili policije. ■STOJAN CEROVIÑ




u smislu da se protesti mogu pretvoriti upravo krvoproliñe i sliåno, studentima supredoåile i inostrane diplomate, koje sutih dana boravile na Kosovu.

Uostalom, u susretima predstavnika

Unije nezavisnih studenata Univerzitetau Priãtini sa specijalnim izaslanikomSAD za Bosnu Robertom Gelbardom,zatim Nikolasom Hilom (drugim sekre-tarom ameriåke ambasade u Beogradu),kao i sa Dæulijanom Brajtvajtom (drugimsekretarom britanske ambasade u Beo-gradu), çima je najavýeno "senzibili-zovaçe spoýnog faktora", ãto je inaåe jedna od faza koju su studenti predvideliu svom planu. U okviru toga, oni smatraju da je za takav "odjek" neophodnapriprema i domañe javnosti, koja je vaæ-na komponenta za uspeãno organi-

zovaçe mirnih protesta. U tom smislu,ålan predsedniãtva Unije studenata AlbinKurti posebno izdvaja direktne kontaktesa studentima koje organizuju po raznimfakultetima: "U tim susretima studenti suizrazili spremnost i odluånost da se pro-testi odræe. Ãto se tiåe meðunarodnescene, mi ñemo informisati i pozvati kaoposmatraåe vladine i nevladine organiza-cije i asocijacije, ambasade i svetskemedije. Meðunarodno prisustvo je vaæanuslov za uspeh protesta i çegovo neesk-aliraçe, jer ekscesna situacija moæe nas-tati ukoliko policija bude intervenisalaprotiv mirnih protestanata, te interven-cije su, po pravilu, brutalne kada ne

podleæu monitoringu meðunarodnih fak-tora", obrazlaæe Kurti.

Izgleda da je ostalo malo vremena dastudenti obrade jedno, kako sami kaæu,vaæno i odgovorno pitaçe: strategiju or-

ganizovaça protesta. To ñe "smisliti"Organizacioni odbor, saåiçen od 9 åla-nova – pet studenata i åetiri profesora.Imena ålanova Organizacionog odboranisu obelodaçena.

Na Konferenciji za ãtampu koju suovih dana organizovali studenti, istaknu-to je da je odluåeno da se formiraju orga-nizacioni odbori i na nivou fakulteta."Odbori ñe biti sastavýeni od po pet ål-anova, od kojih ñe trojica biti studenti, adva predavaåi", reåeno je u susretu sanovinarima. Povodom nekih optuæbi datu ima uticaja i "sa strane", Muhamet

Mavraj, predsednik Skupãtine Unije stu-denata je to oãtro negirao: "Studenti nisuniåija karikatura". U svakom sluåajuzainteresovani nisu mnogo saznali o na-åinu i strategiji studentskih protesta. Od-govori su bili kratki. Ipak, na pitaçe ko-liko ñe protest trajati, Mavraj je rekao:"Protesti ñe se zavrãiti kada se ostvarenaãi zahtevi, a ne bude li se oslobodiosamo jedan jedini fakultet, onda ñe se,ãto se nas tiåe, protesti i daýe nastaviti".

Novina u strategiji Unije studenata jeste i proglas kojim se svi studenti pozi-vaju da se uveåe ãetaju na priãtinskomkorzou, koji je, uzgred budi reåeno, veñgodinama poluprazan. Meðutim, ipak je

bilo odaziva. Svake veåeri, veoma tihoglavnom ulicom kosovske metropoleãeta najmaçe oko hiýadu studenata Al-banaca, dok ih budnim okom i spremnim"maricama" prate pripadnici policije.

Nakon ãto se studenti raziðu, policajcilegitimiãu one koji su "zaostali". To seovde tumaåi kao pokuãaj uterivaça stra-ha.

U meðuvremenu Odbor za organi-zovaçe protesta na nivou Univerzitetaobjavio je Platformu realizovaça protes-ta, u kojoj se kaæe da se predviða pra-vovremeni poåetak akademske ãkolskegodine, ali i da ñe se nauåno-obrazovniproces prilagoditi protestima i çihovomtrajaçu.

Uticajni politiåki krugovi na Kosovuizraæavaju strah da se mirni protesti za

ostvarivaçe prava na koriãñeçe ãkolskihobjekata lako mogu pretvoriti u protestesa politiåkim zahtevima. Joã je sveæeseñaçe na deset zahteva koje su poået-kom ove godine studenti uputili liderukosovskih Albanaca Rugovi, gde je åaksedam taåaka bilo politiåke prirode;izmeðu ostalog i konstituisaçe kos-ovskog parlamenta i postavýaçe AdemaDemañija za çegovog predsednika. Stu-denti su, doduãe, na inicijativu nekihpojedinaca ovoga puta odustali od toga iobeñali korektnost. Ali, da li ñe çihovudatu reå, ukoliko protest zapoåne, poãto-vati i neki drugi?! ■

BESA TOVRLANI (AIM)

Kako daýe?

Granica strpýivostiNaprasni "strah" Miloãeviñevog tima od "svojih dole" u stvari

govori samo o nepromenýivoj srpskoj politici odugovlaåeça

pre neku godinu stvorene dræave proiz-iãle iz bivãe Jugoslavije. Mada su se go-tovo sve zapadne zemýe, ukýuåujuñi iSAD, izjasnile u prilog ãiroke autonom-ije za Kosovo, åiçenica je da niko odçih nije ni pomislio da predstavi konturete autonomije. To moæe da govori o dvestvari: ili da oni ostavýaju prostor dvemasukobýenim stranama da se dogovore ostatusu Kosova kao autonomne jedinice,ili o çihovom u suãtini ne baã previãestatiånom stavu o politiåkom reãeçu zaKosovo.

Mnogi zamiãýaju da se eventualni dijalog ne moæe odigrati direktno izmeðudvojice glavnih aktera Miloãeviña i Rug-ove, veñ su skloniji miãýeçu da ñe, kaopoput sporazuma Miloãeviñ – Rugovaoko normalizovaça ãkolstva na alban-skom jeziku, morati (i pored neslagaçasrpske strane) da postoji posrednik, kojiñe u najmaçu ruku donositi i odnositidokumente na potpisivaçe. I do sada je,

uostalom, postojao izvesni model dijaloga – preko ãtampe, gde su jedni dru-gima poruåivali i podseñali na to ãta je i

jednostavno saterani u ñoãak. Srbija,odnosno Jugoslavija, obavezom da ispo-ãtuje potpisane taåke Dejtonskog spora-zuma, ne bi li se konaåno skinuo spoýnizid sankcija, a Albanci sa Kosova zbogtoga ãto osim politiåki izraæene æeýe zanezavisnoãñu, nemaju neke druge instru-mente kojima bi u ovom trenutku iz-vojevali neãto viãe za sebe. Zbog toga sesvetska diplomatija stalno i poziva naprincipe o nemeçaçu spoýnih granica

silom, reãavaçu problema mirnim pu-tem i nestvaraçu novih dræava. Koliko je ovaj princip "nepr omenýiv", govore

eklo bi se da predstoji teæak,muåan i dug period za kosovskeAlbance i Srbe. Ubrzano se pri-R

prema odræavaçe konaånog dijaloga okorazreãeça pitaça Kosova, mada se åinida ni jednima ni drugima to ne odgovarau potpunosti. Jer, srpska javnost van Ko-sova stalno se "bombarduje" izjavamada taj problem ne postoji, a, s druge stra-ne, åini se da kosovski Albanci nisu do-bili oåekivanu podrãku meðunarodnog

faktora . Za çih je to dobar razlog da neæure. Ali, biñe da ovoga puta ni jedne nidruge niko i ne pita za æeýe, veñ da su

▲




åije je Kosovo. Upravo se preko stranicanekih listova koji su se pozivali na pov-erýive izvore saznalo da su se prvi tajnirazgovori izmeðu predstavnika Srbije ikosovskih Albanaca vodili u ãvajcarskojambasadi. Ako se ovome i moæe vero-vati, joã nije poznato ko su bili uåesnici iãta je bilo u fokusu razgovora. Sami Al-banci izjasnili su se o minimumu predus-lova za otvoren dijalog: normalizovaçenastave na albanskom jeziku i situacije uzdravstvu, povratak elektronskih medija,povratak radnika na çihova radna mesta,oslobaðaçe politiåkih zatvorenika...Druga, srpska strana ima svoj uslov:razgovor da, ali ne o politiåkom statusuKosova koji bi bio van çene kontrole. I

jedni i drugi su izgleda sa ovim predus-lovima zaglavili u svojevrstan ñorsokak,i biñe da niko nije voýan da barem javno

popusti. Posle posete lidera kosovskihAlbanaca Ibrahima Rugove Nemaåkoj isusreta sa ministrom inostranih poslovaKlausom Kinkelom, veoma pompezno jenajavýena pripremýena ameriåko –nemaåka inicijativa, koja na svoj naåinsimboliãe usaglaãavaçe ameriåkog ievropskog stava oko pitaça Kosova.Gospodin Kinkel je izneo da ñe osnovniciý ove inicijative biti upravo us-postavýaçe dijaloga, odnosno pritisakna zvaniåni Beograd da viãe ne odugov-laåi sa onim ãto ñe, gotovo je izvesno,biti primoran da uradi, a s druge strane jepreporuka kosovskim Albancima da,kako je nedavno izjavio politiåki direktornemaåkog Ministarstva inostranih poslo-

va Volfgang Iãinger, zaborave san onezavisnoj dræavi. Da ñe pritisci dvejuzemaýa biti uporni, govori i instaliraçe

ameriåkog kulturnog centra u Priãtini iveñ najavýeno otvaraçe nemaåkog kul-turnog centra u Peñi.

ULOGA JUL-A: A kao prvi korakuspostavýaça dijaloga, insistirañe se na

implementaciji sporazuma o obrazova-çu, kojem je posredovala italijanskazajednica Sent Eðidio. Krugovi bliskiovoj zajednici tvrde da su u nedavnomobilasku nekoliko fakultetskih zgradaUniverziteta u Priãtini (gde je albanskimstudentima uskrañeno pravo na nauånoo-brazovne aktivnosti na svom jeziku) sadekanima srpske nacionalnosti napravilipopis, ali da su iz zvaniånog Beogradadobili odgovor da su voýni da odmahotvore vrata sredçih ãkola i nekih os-novnih gde osnovci ne pohaðaju nastavu,"ali da im to ne dopuãtaju Srbi sa Koso-

va". Taj naprasni "strah" Miloãeviñevogtima od "svojih dole" u stvari govorisamo o nepromenýivoj srpskoj politiciodugovlaåeça, gde se, verovatno, kadazagusti, raåuna na neke koncesije. Umeðuvremenu, sredçoãkolci i studentialbanske nacionalnosti kojima je, reklobi se, preko nosa sedeçe na podu idræaçe svezaka na kolenima, izgleda dasu ozbiýno reãili da neãto promene.

Iako trvde da ñe protest najavýen za1. oktobar biti miran, tako se ne mora izavrãiti. Uostalom, nije sluåajno da sesamo pre nekoliko dana oglasio JUL, åiji

je direktor supruga glavnog krojaåa sud-bine miliona ýudi na ovim i bivãim pros-torima Jugoslavije, koji æeli da "prenekog krvoproliña" na Kosovu meðunar-odnoj zajednici bude jasno da Srbijaneñe biti kriva. Ovo se ovde tumaåi kaoopasna pretça srpskog reæima. I na pi-taçe specijalnog izaslanika za Bosnugospodina Gelbarda upuñenom studentuNezavisne unije studenata Univerziteta uPriãtini, koja je i inicijator manifestacijanezadovoýstva zbog neimplementacijesporazuma – da li su razmiãýali da moæeizbiti krvoproliñe, odgovorio je: "Pa,ionako nas svakodnevno ubijaju, iakosedimo kod svojih kuña". No, ukolikoposle izbora u Srbiji i zapoåne konkreti-zovaçe preduslova za brzi dijalog, ãto jenajavio i Klaus Kinkel, i ukoliko se brzo"sredi" sve za realizovaçe sporazuma oobrazovaçu na albanskom jeziku, stu-denti ñe verovatno odustati od svojihmanifestacija. No, kosovske Albance veñkopka drugo pitaçe: da li baã uvekpokretaå sreðivaça staça mora da bude jed i æuå kod obiånih ýudi; pretça da ñese izañi na ulice i rizikovati masnice,

raçavaça ili ærtve golorukog naroda.Ako se sporazum i bude ostvario neñe lito biti za zapadnu diplomatiju "iskreno

PRITISCI I OKLEVANJA:

Medlin Olbrajt, Klaus Kinkel,Slobodan Miloãeviñ, Ibrahim Rugova

R E U T E R S

Z O R A N

R A Ã

M A T I J A

K O K O V I Ñ

E M I L Å O N K I Ñ




pruæena ruka kosovskim Albancima" iSrbiji uslediti nagrada – moæda åak iskidaçe spoýnog zida sankcija, kao dase ranije niãta nije dogodilo?! Ne vodi liupravo jedan takav odnos u nezapam-

ñeno nezadovoýstvo koje zaista neiskýuåuje krvoproliñe?VAÆAN ILI GLAVNI: I Kinkel je u

jednom trenutku rekao da ñe gospodinRugova u predstojeñim pregovorimaimati znaåajnu ulogu. Nije rekao da ñeon biti jedan od glavnih aktera. Gospod-in Rugova je tada poruåio: "Nemaåkanam je prijateý, do sada smo saraðivali, iod sada ñemo. A sa prijateýima sve semoæe"... Upravo se ovo smatra veomadvosmislenom porukom lidera ovdaãçihAlbanaca. Na prvi pogled zvuåi optimis-tiåki, ali se ovo moæe posmatrati i kao

balans u odnosu na nemaåki stav i svedruge inostrane stavove koji se tiåu sta-tusa Kosova. Upravo je taj demokratskisvet redovno tapãao i podsticao gospodi-

na Rugovu da odræava mirno staçe naKosovu i hvalio ga zbog uspeha u tome.Ne iskuýuåe se, meðutimå moguñnost damu se ovakva çegova politika moæevratiti kao bumerang, jer kako analitiåari

smatraju, sada je za çega kasno da odus-tane od odabranog metoda politiåkeborbe zarad ostvarivaça aspiracijaproklamovanih ciýeva albanskog narodaza nezavisnost. S druge strane upravomu "prijateýi" savetuju da bi tzv. aktivni- ja mirna rezistencija mogla doneti nepri-like. Inaåe, lider Rugova se veñ poduæenalazi na meti jednog dela politiåke jav-nosti na Kosovu i dela populacije, kojiinsistiraju na aktivnijim metodama de-lovaça. Zar nisu i odreðeni diplomatskikrugovi ubeðivali mlade sudente dasvoje proteste odloæe za posle izbora u

Srbiji, jer ñe se moæda neãto promeniti.U tom smislu je interesantan i Rugovinsusret u Tirani sa novoizabranim socijal-istiåkim rukovodnstvom pred, u

ovdaãçoj ãtampi pompezno najavýenisusret albanske i jugoslovenske diplo-matije na Skupãtini Ujediçenih nacijaplaniran za kraj septembra u Njujorku.Prema najavama oåekuje se da se, na

inicijativu Medlin Olbrajt, sastanu prem-ijer albanske vlade Fatos Nano i ministarinostranih poslova Paskal Milo sa jugoslovenskim ministrom Milanom Mi-lutinoviñem. Doduãe, posle javne åestit-ke na pobedi albanskih socijalista kojusu uputili ovi jugoslovenski, tako neãto ine iznenaðuje, posebno zbog izvesnihnada koje moæda gaji jugoslovenska dip-lomatija da ñe nova albanska vladaizraziti svoj veñ viãe puta iznet stav oreãavaçu pitaça Kosova i ýudskih pra-va Albanaca, ali u okviru granica Jugo-slavije. No, u svom posledçem nastupu

za Bi-Bi-Si, ministar spoýnih poslovaPaskal Milo je insistirao da niko ne moæeda pregovara u ime kosovskih Albanaca,ali je rekao i da ñe se zaloæiti da se reãialbansko pitaçe svuda gde Albanci æive.Joã postoji velika nedoumica zbog åega je Kinkel Rugovi dodelio samo "vaænuulogu", a ne i kýuånu oko reãavaça kos-ovskog problema.

Opasnost od daýe radikalizacijestaça na Kosovu nikako se ne moæeprenebregnuti. I daýe se, doduãe sveåeãñe, dogaðaju napadi na patrolepolicije, ili, pak, policijske stanice. I

daýe odgovornost preuzima tzv. Oslo-bodilaåka vojska Kosova, koja u svomsaopãteçu prilikom preuzimaça odgo-vornosti za posledçe napade prvi putporuåuje "onima" u Beogradu da semnogo ne raduju zbog stava meðunar-odne zajednice oko reãavaça pitaçaKosova, "jer ni vas neñemo ostaviti namiru". Ne jeçava ni aktivnost ovdaãçepolicije, koja svakodnevno presreñe, le-gitimiãe, privodi, ispituje... Priãtinski od-bor za zaãtitu ýudskih prava izneo je po-datak da je samo u avgustu preko 300Albanaca na ovaj ili onaj naåin "imaloposla" sa policijom.

Ovdaãçi dobri poznavaoci politiåkihkretaça smatraju da ovako kýuåalu at-mosferu na Kosovu moæda mogu daohlade samo "stranci", otvarajuñi svojekancelarije i tako, za poåetak, ipakpokaæu da Kosovo nije baã totalnoodseåeno od sveta i da ima onih koji"prate situaciju". Po priãtinskim poli-tiåkim kuloarima åuje se da se u najsko-rije vreme planira i otvaraçe kancelarijeEU, koja bi kao "zadatak" imala amorti-zaciju velikog nezadovoýstva graðana

Kosova koje bi se inaåe moglo ispoýitina ulici... ■

BESIM ABAZI (AIM)




Begeå je pitomo baåkoseoce smeãteno poredputa koji povezuje Baå-ku Palanku s NovimSadom. U ovom naizg-

led tako obiånom i idil-iånom preåanskom am-bijentu, usred plodnihçiva na kojima se pre-sijava æito i zlati kuku-ruz, u nedeýu su, kao iu ostatku jedinstveneSrbije, odræani izbori.Vredni baåki paori æu-ýevitih ruku obukli sunedeýna odela, otiãli ucrkvu – tamo se znared, znao se i za vremeTita – a zatim u Mesnu

zajednicu, na glasaçe.To ne bi bilo niãta neo-biåno ni vredno medijs-ke paæçe da ih tamo, uizbornoj komisiji, kaopredstavnik Socijalis-tiåke partije Srbije, nijedoåekao graðanin Æiv-ko Sandiñ. Señate li setog imena?

Bio je 24. 12. 1996;iz cele Srbije pohrlili sugraðani zgroæeni ruãilaåkim delovaçemopozicije, koja se tada zvala "Zajedno", da

pomognu slobodarskom Beogradu daponovo nikne iz pepela i ruãevina u kojesu ga ovi izdajnici "odenuli". Tom prili-kom je tadaãçi predsednik Srbije Slobo-dan Miloãeviñ poslao onu åuvenu ýubavnuizjavu svom narodu – dakle, onom koji gavoli – a nareåeni Æivko Sandiñ je, iz pre-dostroænosti koja nikada nije na odmetkada se ima posla sa bandom i reakcijom,doputovao u Beograd naoruæan pucaý-kom. Poãto je banda, u skladu sa svojimdestruktivnim karakterom, poåela da pro-vocira, g. Æivko je izvadio piãtoý, a zatimga i upotrebio ispalivãi metak u demon-

stranta – "ãetaåa" Ivicu Lazoviña. To jeuåinio tako ãto je uperio "utoku" pravo uglavu nesreñnog Lazoviña, a zatim pote-gao oroz – sve to sa udaýenosti ne veñe od

jednog metra. Lazoviñ se danima borio saduãom; nekim åudom je preæiveo pucaçza koji mu nijedan ekspert za vatrenooruæje – a bogami ni za medicinu – ne bidao ni pet odsto ãansi, ali je zato ostao tra-

jni invalid, bez ikakvih ãansi da se vrati uzdravstveno staçe u kakvom je bio preSandiñeve revolucionarne akcije.

Mnogo je vode od tada proteklo Du-navom od Begeåa do Beograda; Æivku

Sandiñu nikada nije suðeno za ono ãto jeuåinio, iako nema nikakve dileme da jepucao åoveku u glavu. Uostalom, cela tril-

Zagrizi

er-scena zabeleæena jena TV snimcima kojisu jesenas obiãli svet.Nije poznato da seprotiv çega vodi ne-

kakav istraæni ili kriv-iåni postupak. To zna-åi da je revolveraãSandiñ i daýe ugledanålan naãeg druãtva iaktivista vladajuñe st-ranke, poslovno spo-soban, poreski obvez-nik, graðanin sa aktiv-nim i pasivnim bi-raåkim pravom, liå-nost åiji postupci nepodleæu kriviånomgoçeçu, dokazujuñi

svojim primerom onoãto su politiåki anali-tiåari odavno prime-tili: Slobodan Milo-ãeviñ, åovek koji je iSandiñu onog dana iz-

javio da ga voli, nika-da se i ni pod kojimuslovima ne odriåesvojih ýudi, osim akose ovi ne odreknu çe-ga. Ako naprave ka-

kav belaj, on ih skloni malo u stranu, dokse çihova nepodopãtina ne zaboravi. Onda

ih, na velika ili mala vrata, ponovo vrati uopticaj. Oni znaju za tu çegovu oåinskuvernost, i zato je tako malo onih koji se odçega odmeñu.

Srbija je poznata po ãýivama i kratkompamñeçu – koje moæda ima neke veze skonzumacijom alkoholizovanog ekstraktaãýive? – tako da se niko nije posebno uz-buðivao zbog toga ãto jedna politiåka st-ranka, i to baã ona koja vodi dræavu usvetlu buduñnost, angaæuje takvu liånostza ovlaãñenog meraåa i prosuðivaåa tuðegpolitiåkog poãteça i fer-pleja. Moæda to inije tako bitno u kontekstu izborne aritme-

tike – Sandiñ ili neko drugi, u åemu je raz-lika? – ali je zato najbezobrazniji moguñidoprinos legitimizaciji najbrutalnijeg poli-tiåkog nasiýa kao suverenog "prava nanestaãluke" onih koji se kunu u IspravnogBoga i ponosno nosaju "ikone" sa çego-vim likom, uvek spremni da upucaju sveãto bi da obeãåasti relikviju. Poruka koju jevlast poslala urbi et orbi iz æivopisnog Be-geåa glasi: "Moæe nam se, bre"! Porukasuptilna kao pucaç, hladna kao metak, inepodnoãýivo istinita. Da je na vremeznao da se ispravno politiåki opredeli,Åarls Menson bi ovde do sada, umesto ãto

doæivotno trune u ameriåkom zatvoru,moæda veñ bio i ålan Komiteta... ■

TEOFIL PANÅIÑ

metak

Dnevnik uvreda Gra†åkiCentarVrememiãarska 12

beograd

cena 1.1din za 1cm filma vaæi za osvetljavanje

viãe od 1050cm, pri stabilnom kursu dinara iplañanje u gotovini

telefoni

3244 254

3246 936

297mm

2540dpi

150lpi

1.1dinfilmovanje

no vo!!!

S N I MA N J E

C D -a sa

MAC -a i PC -a!




▲

predsjedniåki mandat. Milica PejanoviñÐuriãiñ ne krije razoåaraçe uåinkomMilutinoviña i Graniña i od Bulatoviñatraæi da javno saopãti da li je izgubio

Prevlaku i ãta se o tome dogovarao uDejtonu i drugdje. Turistiåki poslenicipak, otvoreno tvrde da znatnijeg razvojaturizma, pogotovo u Boki, nema dok sene otvori granica sa Hrvatskom, a pred-sjednik Momir Bulatoviñ odgovara dazbog "te zatvorenosti viãe ãtete trpi Hr-vatska, jer od Crne Gore zavisi da li ñese Hrvatska razvijati gradçom puta pre-ko Crne Gore do Albanije i daýe prekoGråke do Instanbula".

Taj put, taånije brza autocesta popu-larno nazvana "Balkon Jadrana", kojatreba da poveæe Zapadnu i SjevernuEvropu obalom Jadrana sa Bliskim is-tokom, realnost je koju su prihvatile iHrvatska i Crna Gora. U Hrvatskoj supripreme uveliko odmakle, a u CrnojGori je najavýena gradça brze auto-ceste Debeli brijeg - Ulciç, priprema sedetaýno odreðivaçe trase, ali nijesaopãteno da je to tek jedna dionica ve-likog autoputa koji ñe graditi Evropskaunija, o åemu je "Vreme" veñ pisalo. Tajpoduhvat treba da relativizuje pitaçePrevlake, koja, sasvim je izvjesno, osta-

je sastavni dio Hrvatske, zbog åega Hr-

vati i pripremaju gradçu turistiåkih ob- jekata na Prevlaci. To bi doprinijelo us-postavýaçu mekane granice izmeðu

Crna Gora u kavezu

Debele graniceMnogo pitaça posle susreta Milutinoviña i Graniña

time åak i uslovýavalo potpisivaçe spo-razuma o graniånim prelazima. "Dræaveratuju godinama, decenijama imaju ner-ijeãene teritorijalne i druge probleme, aliposlije rata u obostranom je interesu dase podignu graniåne rampe, kao ãto se toradi svuda u civilizovanom svijetu",kaæe sagovornik "Vremena" iz Du-brovnika.

Niko, dakle, nije obrazloæio zaãto suMilan Milutinoviñ i Mate Graniñ pres-koåili pitaçe Debelog brijega, ali je to uCrnoj Gori doæivýeno kao istrajavaçeBeograda i çegovih pobornika u Pod-gorici, da u izolaciji ãto duæe odræe CrnuGoru. Protivnici Momira Bulatoviña su,meðutim, otvoreniji, pa tako Novak Ki-libarda kaæe da ñe se rampa na Debelombrijegu podiñi poslije izbora, odnosno

kada saopãtavaçem fakta da Prevlakapripada Hrvatskoj Bulatoviñu neñe bitiukçiæeni negativni poeni u trci za novi

ampu na graniånom prelazu De-beli brijeg, jedinom prelazu iz-meðu Crne Gore i Hrvatske, nijeR

podiglo potpisivaçe Sporazuma ograniånim prelazima izmeðu SRJ i Hr-vatske. Zatvoreni su i graniåni prelaziprema Albaniji. Morska granica premaItaliji daleko je od priæeýkivane otvore-nosti, a sve je guãñe sito na graniciizmeðu Crne Gore i Srbije. Za velikoåudo, neãto normalnije staçe vlada nagranici Crne Gore i Bosne i Hercego-vine, ãto je sve skupa neumoýivonametnulo zakýuåak da se Crna Goranaãla u svojevrsnom kavezu. Razlozi zaspuãtenu rampu na Debelom brijegu suviãe nego prozaiåni, posebno poslije ot-varaça svih ostalih graniånih prelazaizmeðu SRJ i Hrvatske. To za "Vreme"

objaãçava autoritativan izbor iz Du-brovnika, odakle su emitovani signali dabi vaýalo otvoriti Debeli brijeg, pa se

POGLED NA PREVLAKU: Reð enje posle izbora G O R A N K A

M A T I Ñ




Srbija i SIDA

HIV ubijadva puta

Aktivisti koji se bore protiv epidemije shvataju da je obrazovaçe jedina trenutno poznata vakcina.

Pitaçe je samo koga treba obrazovati

Crne Gore i Hrvatske. To je, dakle, ãar-garepa, koja ñe omoguñiti da se lakãezaborave ratna dogaðaça, a prihvataçetoga sad i odmah, joã u izbornoj kam-paçi, za Bulatoviña moæe biti pogubno.

Bulatoviñ zato ovih dana na izbor-nim konvencijama ubjeðuje da Prevlakunijesmo izgubili niti su je Hrvati dobili,

jer tamo su, kako kaæe, vojni posmatraåiOUN i tek kada hrvatski vojnik stane naPrevlaku, biñe jasno da je nemoguñeoåuvati teritorijalni integritet Crne Gorei Bokokotorskog zaliva. Ta izjava iz-mamila je pitaçe Udruæeça ratnih in-valida i porodica poginulih boraca uratu 1990-92: "Hoñe li to predsjednikMomir Bulatoviñ da ponovo ginemo zaPrevlaku? I dok traju nadigravaça utom smislu, ostaje da se vidi da li ñe senakon predsjedniåkih izbora neãto tupromijeniti, odnosno ãta ñe biti ako Bu-latoviñ bude primoran da preda kýuåevestraæare na Debelom brijegu i da li jenavodni graniåni spor samo izgovor zaneotvaraçe prelaza Debeli brijeg idræaçe Dubrovnika na distanci od 500-600 kilometara od Crne Gore.

Zagonetno je, takoðe, zaãto je i daýezatovrena granica prema Albaniji, iakosu se tamo stiãali dramatiåni dogaðajizbog kojih je zatvorena. Crna Gora je unekoliko navrata apelovala da se ukine

privremena odluka, åak i da se poveñabroj graniånih prelaza, ali umjesto togavojska je do nesluñenih razmjera pojaåa-la kontrolu te granice, tako da je reæimprelaska jedva neãto boýi od onog naDebelom brijegu.

No, graniåne rampe su postavýene ina svim znaåajnijim putevima koji izCrne Gore vode u Srbiju, postavýene sui carinske ispostave. Sve je viãe æalbikoje upuñuju na zakýuåak da je tu gran-icu teæe preñi nego bilo koju drugu, timprije ãto srpski policajac i carinik sva-kog iz Crne Gore doåekuje maltene kaoda je u pitaçu okorjeli ãvercer i krimi-nalac.

Neãto je povoýnije na graniånimprelazima prema Hercegovini, sve ko-mplikovanije na vodenoj granici premaItaliji na kojoj vojska pojaåava kontrolu.Crnogorcima, tako, ostaje nebo, ali su ikýuåevi neba u Beogradu. Novinar"Vremena" bio je svjedok kada je proãlenedjeýe na podgoriåkom aerodromu ca-rina pretresla crnogorsku privrednu del-egaciju na povratku sa sajma u Bariju iuvjerio se da je to bila neuporedivo rig-

oroznija kontrola od onih uobiåajenihna Suråinu. ■

VELIZAR BRAJOVIÑ

laca HIV virusa u Beogradu, samo 35 sustudenti. Ãtaviãe, za razliku od SAD i zem-aýa evropskog severozapada gde su naju-groæeniji homoseksualci, ili nesreñne Af-rike gde se virus side najåeãñe prenosi het-eroseksualnim kontaktima, kod nas se epi-

demija ãiri po mediteranskom modeluzapaæenom u Ãpaniji i Italiji. U ove dve ze-mýe skoro sedamdeset procenata zara-æenih åine narkomani koji drogu unoseiçekcijom, a kod nas je taj postotak 51,3.Iako se i u ovoj grupi virus prenosi i seksu-alnim kontaktom, ipak je glavni uzrokzaraze koriãñeçe tuðih igala i ãpriceva.Statistiåari su zapazili da porast brojazaraæenih meðu narkomanima svuda dono-si porast broja zaraæenih heteroseksualnimkontaktom, pa je blizu pameti da je to ra-zlog ãto je tako u Jugoslaviji HIV virusdobilo 17 posto pogoðenih, ãto ih pobrojnosti svrstava odmah iza narkomana(za razliku od Evrope, gde su na drugommestu homoseksualci). Najugroæenija jemlada populacija, ali pre svega mlaði od18 godina. Åak 60 odsto leåenih jugoslov-enskih narkomana prvi kontakt s drogomimalo je pre punoletstva.

DIJABETIÅARU JEDAN!: To znaåida bi jedna od prvih mera prevencije sidetrebalo da bude registrovaçe i prañeçezdravstvenog staça narkomana i çihovosnabdevaçe sterilnim ãpricevima. U Ãvaj-carskoj, recimo, kojoj smo, ako ni po åemu

drugom, bliski po broju narkomana uodnosu na broj stanovnika (proceçuje seda oni imaju 378, a mi 310 na sto hiýada

JAZAS (Jugoslovenska asocijacija za bor-

bu protiv SIDE) nabavila uz finansijskupomoñ meðunarodnih humanitarnih orga-nizacija "Akcija sever-jug" i "Hendikep in-terneãnal", kao i Humanitarnog biroaEvropske unije – 22 ñe biti postavýena uBeogradu, a ostatak u Novom Sadu, Niãu iPodgorici. Na poklon je dobijena i zalihakondoma koja ñe potrajati do kraja godine,a sav prihod od çihove prodaje (cena: di-nar-komad) iskoristiñe se za nabavkunovih. Akciju je pomogao i JUL.

Naravno, kondomi se proizvode u svimmoguñim bojama, postoje i rebrasti i saraznim drugim "izraslinama", ima ih sa

ukusom åokolade, vanile ili jagode. Na- jboýi su, kaæu autoriteti, marke Durex, anajgori tajvanski. Za naãu priåu je ipak bit-nije da li su testirani elektronskim mik-roskopom, da sluåajno negde ne puãtaju, ida li im je proãao rok trajaça. Polovinukondomata nameçenih prestonici trebalobi da koriste iskýuåivo studenti, jer ñe senalaziti na fakultetima Beogradskoguniverziteta, u studentskim domovima i naStudentskoj poliklinici.

Poãto je ciý ove akcije suzbijaçe side,ispada da su ovom boleãñu najugroæenijibaã studenti. Nikome se ne moæe zameritiãto se brine za zdravýe akademaca, ali odskoro hiýadu zvaniåno registrovanih nosi-

Srbija bar u nekim oblastima ubr-zano nadoknaðuje zaostatak zarazvijenim svetom. Evo, stigli sukondomati. Od 32 automata zakupovinu prezervativa – koje je




li ñe takva æena na vreme saznati da jetrudna, jer narkomanke, a o çima jeuglavnom reå, imaju usporen metabo-lizam, pa menstruacija moæe da izostane ipo nekoliko meseci za redom. Kad vam seto prvi put desi, i shvatite o åemu se radi,na isti naåin ñete protumaåiti i sledeñisliåan dogaðaj. Kad ustanovite da ste trud-ni i zaraæeni HIV-om, za svojevoýniprekid trudnoñe obiåno je veñ kasno. Posledesete nedeýe trudnoña se moæe prekinutisamo iz medicinskih razloga, a infekcijaHIV-om se u te razloge ne raåuna! Vaýda

zato ãto to ãto ste vi zaraæeni ne znaåiobavezno da ñete zaraziti dete. Posteýicaga obiåno dobro åuva, pa verovatnoña dase rodi zaraæeno od zemýe do zemýe var-ira izmeðu 20 i 48 odsto. Infekcija se desiobiåno tek na kraju trudnoñe, najåeãñe pri-likom samog poroðaja, a neretko i posle,preko majåinog mleka. U proseku se virussa majke na dete prenese u jednoj treñinisluåajeva, a kod nas je od devetnaestorodece HIV pozitivnih majki zaraæeno sed-moro.

ZARAZNE SUZE?: Trenutno imamopetoro dece mlaðe od sedam godina koja

nose virus HIV. Takva deca åesto nedoåekaju ãkolu, ali je ove godine trebalo daåak dva deåaka sa HIV virusom poðu u

▲

Raspored kondomataBeograd (ukupno 22)Dom omladineStudentski kulturni centarStudentski gradStudentski dom "Karaburma"Studentski dom "4. april"Filozofski fakultetMedicinski fakultetStomatoloãki fakultetPravni fakultetElektrotehniåki fakultetEkonomski fakultetPrirodno-matematiåki fakultet

Studentska poliklinikaZavod za bolesti zavisnostiDermatoveneroloãka klinikaInstitut za tropske i infektivne bolestiInstitut za majku i deteGradski zavod za zaãtitu zdravýaAutobuska stanicaÆelezniåka stanicaDva javna toaleta

Novi Sad (4)

Niã (4)

Podgorica (2)

stanovnika, ãto nas zajedno svrstava ugorçi deo svetske tabele), ãpricevi se dele

besplatno. Ali, poãto je ovde mozakodavno prvenstvo u odluåivaçu prepustioraznim drugim organima, srpska priåa jeposebna. Naãi narkomani kad god mogukupuju insulinske ãpriceve, ali ñe vam sva-ki mlaði dijabetiåar potvrditi da gaapotekari vrlo sumçiåavo gledaju kad pre-ko pulta zatraæi ovaj artikal. Odmah prvopomisle da je narkoman i vrlo su neprijatni.Zgaðen izraz lica apotekarke uopãte ne biuzbudio heroinskog ovisnika, pogotovoako je u krizi, ali on ipak ima razloga zastrah. Narkomani gaje razne strahove, ali jestrah od side zanemarýiv u odnosu na strahod krize i strah od policije. Jeste, po naãimzakonima nije kaæçivo biti zavisan od her-oina (a o tom narkotiku je najåeãñe reå), aliako policija kod vas naðe bilo kojukoliåinu teretiñe vas za posedovaçe, patuñi i dræati u krizi, ne bi li od vas izvukliime dilera koji vas snabdeva. Pokuãajte utakvim okolnostima da im objasnite da stebolesni i da imate neka prava. Moæda je joãgore to ãto ñe se o vaãoj bolesti, ako ste"registrovani", priliåno lako saznavati svu-da gde je potrebno da se podvrgnete lekar-skom pregledu, kad se zapoãýavate, na

primer. Ova dijagnoza ñe vas pratiti i akose od droge izleåite. Zato se naãi narko-mani dræe podaýe od svih zvaniånih insti-tucija.

PRAÑENJE I EVIDNECIJA: Virus AIDS-a

Jedan od kanala kojim se infekcija iznarkomanske preliva u "obiånu" populaci-

ju jesu narkomanke koje za "doup" zaraðu- ju prostitucijom. Meðu testiranim prosti-tutkama, doduãe, samo je åetiri posto HIVpozitivnih, ali su po prirodi stvari çihoviseksualni kontakti vrlo åesti. Sem toga, uovoj zemýi su i prostitutke kriminalci, pane postoji nikakav, a kamoli taåan uvid uçihovo zdravstveno staçe. O muãkojprostituciji niko ne sme ni da misli.

Kod nas ima triput viãe zaraæenihmuãkaraca nego æena, ãto se moæe objasni-ti åiçenicom da je meðu ovdaãçim narko-manima, bar leåenim, preko 80 odstomuãkaraca. Ipak se, s obzirom na to da jerizik da se zarazi seksualnim kontaktomdvaput veñi za æenu (zato ãto se zaraæenasperma u çenim polnim organima dugozadræava, a ti su organi mnogo podloænijiinfekcijama nego muãki) i da je broj het-eroseksualno zaraæenih u porastu, moæe seoåekivati da se ova razlika meðu polovimasledeñih godina smaçi, a zatim nestane.

A æena moæe i da zatrudni. Ne samo ãtoona sama moæe da se inficira transfuzijamakrvi prilikom abortusa ili poroðaja veñ,ukoliko je zaraæena, moæe inficirati i dete.Moæe se postaviti pitaçe zaãto u ovom

drugom sluåaju ne abortira. Ako zna danosi HIV virus, to jest. Ali, 40 odsto æenasazna za infekciju tek pri za trudniceobaveznom sida testu. Joã je neizvesnije da

0 1 0 2 0 3 0 4 0 5 0 6 0

homo+bisek.

narkomani

homoseksualci

hemofiliåari

transfuzija

heteroseksualci

nepoznato

%

E v ropa

Ju go sla vi ja

Oboleli prema transmisivnim grupama u 1996. godini




prvi razred. Stariji æivi u Podgorici i imaveñ preko sedam i po godina. Znaåi, treba-lo je da postane prvak proãle godine. Nje-

gova majka (otac mu je umro od side) po-kuãala je tada da ga upiãe, ali su roditeýiçegovih nesuðenih drugova iz odeýeçaodbili da svoju decu ãaýu na nastavu dok uuåionici sedi i on. Sve se ponovilo i ovegodine. Njegov novobeogradski sapatniktrebalo je da upiãe ãkolu koja, kao i deåjepozoriãte, nosi ime Duãka Radoviña, apostala je popriãte drame koja nije za decu.Direktorka te ãkole, æena koja jedina nijezasluæila da ostane anonimna, a jedina je toostala, odbila je da upiãe deåaka åim jevidela "suviãnu" potvrdu Instituta za trop-ske i infektivne bolesti da dete ne boluje"ni od jedne infektivne bolesti koja bi nal-agala izolaciju". Kada su roditeýi ostaledece saznali za to odbijaçe i naåuli da sudeåakova majka i mlaði brat umrli od side,nastala je panika. Prvo su deca odbila da saovim drugom dele klupu, onda mu je jedandeåak "prebacio" da nema majku, bar jedan od roditeýa mu je u dvoriãtu priãao ipitao: "Jesi li ti onaj mali ãto ima sidu?".Koliko su se roditeýi, za koje se kasnije is-postavilo da i nisu tako neobaveãteni, po-trudili da problem objasne svojoj deci, go-vori pokuãaj jednog prvaka da u ãkolskom

dvoriãtu ubode zaraæenog deåakanekakvim ãiýkom. To je vaýda posledçeãto je trebalo da uradi, ako nije æeleo da se

zarazi. Na kraju su i ovde roditeýi odbili daãaýu decu na nastavu dok se nepoæeýnideåak ne ukloni.

Iako je reakcija ovih roditeýa bilasramno histeriåna, niko ko ima decu nemoæe za one çihove argumente koje su us-peli suvislo da saopãte lekarima i funk-cionerima ministarstava prosvete i zdravst-va (koji su ih, na specijalnom roditeýskomsastanku, bezuspeãno ubeðivali da opas-nosti nema i da deåak ima pravo da nor-malno pohaða ãkolu) ne pokaæe razume-vaçe. "Sedmogodiãçaci su nemirni, padaju i povreðuju se, kvare im se desni i is-padaju zubi, a åesto liæu isti sladoled", ob- jaãçavali su. "Ko nam garantuje da se vi-rus ne prenosi pýuvaåkom?" Zaista, ni za jedan sluåaj infekcije nije utvrðeno da jenastao preko pýuvaåke, ali åiçenica je davirusa ima i u pýuvaåki, znoju, urinuzaraæenog, åak i u suzama. Lekari kaæu da je koncentracija virusa u ovim telesnimteånostima premala da bi doãlo do in-fekcije i da se zaraza prenosi samo putem

krvýu, spermom i vaginalnom teånoãñu imajåinim mlekom, ali i u svetu i kod naspostoji oko pet odsto sluåajeva za koje se

ne zna odakle je doãao virus.Lekari i aktivisti koji se bave sidom su

na ovom sastanku, ãto je razumýivo, bilipriliåno emotivni i iskýuåivi u stavu dadeåak treba normalno da pohaða nastavu.Vladi nikako nije prijao skandal predizbore, pa su çeni predstavnici ve-likoduãno ponudili zapoãýavaçe uåiteýicekoja ñe deåaku dræati individualne åasove.Isto se desilo i u Crnoj Gori. Zato sadadeåak ide na åasove koji se odræavaju uãkolskoj biblioteci, u meðusmeni. Ãansa dase naðe reãeçe koje bi praktiåno iskýuåilomoguñnost ãireça zaraze, a ovu i svubuduñu decu koja nose virus spaslo od pot-pune druãtvene izolacije, propuãtena je. Anije da se niãta nije moglo pokuãati. Realnaopasnost za ostalu decu postoji samo ukoli-ko se istovremeno povredi neko od çih izaraæeno dete. Zato zajedniåki åasovi fiz-iåkog ne dolaze u obzir. Osoba koja bi bila

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

NOVO SREDSTVO U BORBI PROTIV AIDS-a: Kondomati u Beogradu

Ãta treba znatiVirus side se NE prenosi: rukovaçem, priborom za jelo, vazduhom, govorom, ki-

jaçem, kaãýaçem, rubýem, odeñom, obuñom, kvakama na vratima, dræaåima u grad-skom saobrañaju, sediãtima, ubodom insekata, ujedom æivotiça, boravkom u istimprostorijama sa zaraæenim.

(IZ UPUTSTVA SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE)




zaduæena samo za zaraæenog deåaka treba-lo bi neprekidno da pazi da se on ne upuã-ta u grube igre ili druge aktivnosti koje bimogle dovesti do krvareça. Trebalo jedeci objasniti kako da se ponaãaju u sluåa- ju eventualne opasnosti. Izgleda da to nijeobjaãçeno ni samom deåaku koji nosi vi-rus. Na ono surovo pitaçe da li ima sidu,zbuçeno je, kaæu, odgovorio: "Ne, jaimam loptu". Kaæu da se ovom pametnomdetetu sviða ãkola, pa su u onih nekolikodana dok se nije naãlo "reãeçe" i on nijemogao na åasove, "morali" da ga laæu da jeprehlaðen. Åak su mu i baktrim davali dabi ga ubedili. Babi i dedi koji se o deåakubrinu sigurno nije lako da se nose sa to-likom porodiånom tragedijom, ali poãtoçihov unuk joã nije oboleo (kod tridesetakprocenata nosilaca virusa bolest se ne raz-vije ni posle 15 godina od zaraze), a mladorganizam ima mnogo veñe ãanse u borbiprotiv bolesti, bilo bi mnogo boýe da gaãto ranije naoruæaju svim saznaçimaneophodnim za æivot sa HIV-om.

KUPOVINA ÆVAKE: Joã jedno pi-taçe koje su nadleænima postavili uplaãeninovobeogradski roditeýi traæi odgovor.

"Ako je sve tako kao ãto kaæete, zaãto le-kari i zubari beæe od HIV pozitivnih ili, unajboýem sluåaju, ne skidaju maske irukavice", pitali su. Da je tvrdça oponaãaçu zdravstvenih radnika koju ovo

pitaçe sadræi taåna, potvrðuje i dr ÐorðeJeftoviñ, naåelnik Odeýeça za HIV i siduInfektivne klinike, koje se stara o svimobolelima u Jugoslaviji. Sida ubija indirek-tno, uniãtavajuñi imunoloãki sistem i ot-varajuñi time put svim moguñim infekcija-ma. Zato je pacijentima dr Jeftoviña åestoneophodna pomoñ raznih specijalista: of-talmologa, hirurga, stomatologa. A oni su utolikom strahu da je struånu pomoñ vrloteãko obezbediti. Na sastanku Etiåkog ko-miteta Srpskog lekarskog druãtva, dr Mari-na Latkoviñ sa Stomatoloãkog fakultetaispriåala je da je pokuãala da objasni kole-

gama iz domova zdravýa da im od pacije-nata obolelim od side, ukoliko koristezaãtitne maske i rukavice, ne preti nikakvaopasnost. "Viãe nisu prosto odbijali takvepacijente, veñ su ih sve poslali kod mene."Pre nekoliiko meseci je jedan trinaesto-godiãçi deåak koji je HIV-om zaraæen pri-likom transplantacije bubrega obavýene uIndiji (ovde se nije mogao obezbeditiodgovarajuñi organ), izdahnuo poãto su galekari, pre nego ãto su mu zaustavilikrvareçe izazvano postoperativnim komp-likacijama, proãetali kroz nekoliko no-vosadskih i beogradskih klinika. Åudi li

onda nekog ãto je proãle godine sedamýudi inficirano HIV virusom prilikomtransfuzije krvi? Od 5489 testiranih jugoslovenskih zdravstvenih radnika nikod jednog nije otkriven virus side.

Ove bolesnike ne odbacuju samo le-kari. Ako informacija o bolesti procuri uçihovu okolinu, a åesto nekako procuri,iako po zakonu lekar za otkrivaçe dijag-noze moæe da zaradi i godinu dana zatvora,nastupa trenutna i sigurna socijalna smrt.Ne samo ãto su oboleli od side gubiliposao, ne samo ãto su se stanari zgrada ukojima æive takoreñi evakuisali kad utvrdeda su im susedi puãteni na kuñno leåeçe,veñ ih je åesto odbacivala i najuæa poro-dica.

Aktivisti koji se bore protiv ove epi-demije shvataju da je obrazovaçe jedinatrenutno poznata vakcina. Pitaçe je samokoga treba obrazovati. Izgleda da je trenut-no najpreåe uticati na veñ "obrazovane"zdravstvene i prosvetne radnike. Moæda ñebiti potrebno da se zakonske odredbe kojenalaæu otpuãtaçe i zatvorske kazneponekad i primene. Zatim treba obrazovatidræavne sluæbenike kojima bavýeçe ovom

boleãñu ulazi u opis radnog mesta. Mini-star unutraãçih poslova mora narediti pol-icajcima da se odgovarajuñe ponaãaju (tu

Planetarna poãast Struåçaci Svetske zdravstvene orga-

nizacije proceçuju da na planeti ima27,9 miliona nosilaca HIV virusa.

Zvaniåni podaci kazuju da je 1.644.183od çih veñ obolelo, mada SZO smatrajuda je dosad obolelo oko 8,4 milionaýudi, a da je 6,4 miliona umrlo. Svakogdana oko 8500 ýudi zaradi HIV virus.Od AIDS-a je obolelo 830.000 dece.Proãle godine je virusom zaraæeno400.000, a umrlo 350.000 dece. Za bor-bu protiv ove bolesti u svetu se godiãçeizdvaja sedam milijardi dolara, od togasvega pet posto u zemýama u razvoju.

Broj nosilaca HIV virusa po regionima: Podsaharska Afrika – 14 miliona;

Juæna i Jugoistoåna Azija – 5,2 miliona; Latinska Amerika – 1,3 miliona; Angloamerika – 750.000 Karibi – 270.000Severna Afrika i Bliski Istok – 200.000 Istoåna Azija i Pacifik – 100.000 Australija i Novi Zeland – 13.000

U Evropi je registrovano 600.000HIV pozitivnih, meðu kojima je 167.000bolesnih. Po pojedinim zemýama staçe je sledeñe: Francuska – 45.395Ãpanija – 45.132 Italija – 38.418 Nemaåka – 16.138Velika Britanija – 14.082

Naã sluåaj U Jugoslaviji je od prvih sluåajeva

zabeleæenih 1985. do danas zaraæeno1016 osoba, bar po zvaniånim podaci-

ma. Lekari stvaran broj nosilaca virusa uSRJ proceçuju na ãest do deset hiýadaýudi. Dosad ih je obolelo 656, a umrlo455. Smrtnost u SRJ je 69,5 posto(Evropa 62,6 posto).

Æene åine 24,14 posto obolelih(Evropa 18,5 posto).

75,77 posto obolelih su Beograðani.Od poåetka ove godine u Beogradu jeinficirano 32 osobe, obolelo 25, a umrlo27.

edukacija neñe mnogo pomoñi). Tek tadañe vredeti informisaçe naãih æena, koje i

ginekologe izbegavaju, sredçoãkolaca,koji su u godinama kad se najåeãñe poåiçei sa seksom i sa drogama, i roditeýa.

A ãto se kondoma tiåe, çih ima u sva-koj normalnoj trafici. Danas trafika imasvuda, a mnoge rade i noñu. Ima ih na bi-raçe, åak i po niæim cenama od onog jed-nog dinara. Ako je nekog sramota da ihkupi, otiñi ñe pre u trafiku, gde ñe, ako iz-abere povoýan trenutak, samo trafikant-kiça znati da nije kupio ævaku, nego ãto ñepriñi aparatu oko åije sadræine nemasumçe. Ko nema naviku da se snabdevaovim proizvodom setiñe se da mu je potre-

ban u posledçem trenutku, a teãko je pov-erovati da ñe se to desiti na fakultetu ili ubolnici. Zato bi prikladnije bilo da su kon-domati rasporeðeni po toaletima noñnihlokala na zlu glasu. Ne moæe se tvrditi daniko neñe proåitati uputstvo za upotrebu nasrpskom jeziku, koje se dobija uz svakiprezervativ kupýen na ovaj naåin, ali akoneko i sa savladavaçem ove veãtine imaproblema, pitaçe je da li mu iãta moæe po-moñi. ■

ZORAN B. NIKOLIÑ

Ako vas muåe sumçe, moæete seobratiti jednoj od ovih ustanova:

Institut za infektivne bolesti –Centar za HIV infekciju i sidu

Bulevar vojske Jugoslavije 16, telefon011/683-366

Gradski zavod za zaãtitu zdra-výa, 29. novembra 54, telefon 011/

3230-038

Zavod za zaãtitu zdravýa stude-nata u Beogradu

Proleterskih brigada 57, telefon 011/ 4443-442




Stogodiãnjica Srpskog-hemijskog druãtva

Srbija na Zapadu

ãto veñem stepenu u svim granama nar-odne privrede i reãavanje pitanja koja seodnose na nastavu hemije u naãim ãkola-ma...”. Svi osnivaåi su zavrãili univerz-itetske studije, svi su, osim Radomira Ma-

jstoroviña, studirali i na poznatim evrop-skim univerzitetima u Petrogradu, Berlinu,Minhenu, Lajpcigu, Ãtutgartu, Cirihu,Æenevi, Parizu, Beåu. Lozaniñ, Leko i Jo-viåiñ imali su najveñu evropsku nauånureputaciju.

ULAZAK U EVROPU: OsnivanjeSrpskog hemijskog druãtva bilo je vaæankorak ulaska Srbije u Evropu, naglaãava urazgovoru za “Vreme” profesor dr JovanA. Jovanoviñ, profesor Tehnoloãko-meta-lurãkog fakulteta u Beogradu i predsednikSrpskog hemijskog druãtva. Nije bez iz-

vesne lepe simbolike i åinjen-

ica da je profesor Jovanoviñunuk, po majåinoj liniji, os-nivaåa srpskog hemijskogdruãtva dr Marka Leka.

“Krajem proãlog veka,privreda Srbije, pa i hemijskaindustrija, znatno su zaosta- jale za privredom veñineevropskih, a naroåito zapad-noevropskih zemalja. Istina,postojale su fabrike i fabriåicekoje nisu mogle bez hemije:proizvodili su se barut, koæa,staklo, papir, hemijski se ana-lizirale mineralne vode, raznerude, prehrambeni proizvodi,a radile su se i hemijske anal-ize za sudsku medicinu, od-nosno policiju. Razvoj privre-de Srbije bio je, meðutim, uusponu, i to velikom, zahval- jujuñi paænji koju je dræavaonda posveñivala obrazovan- ju”, kaæe profesor Jovanoviñi dodaje da je posebno zan-imljivo i znaåajno da je, tada,pred kraj proãlog veka, hemija u Srbiji, ãto se tiåe nastave inastavnog rada, za razliku odprivrede, dræala korak saEvropom. Na Velikoj ãkoli uBeogradu i u gimnazijama poSrbiji , na Vojnoj akademiji, uUåiteljskoj ãkoli, ali i ustruånim ãkolama, hemija je

predavana na savremen naåin: profesorisu bili neki od naãih najveñih nauånika, apored manjih laboratorija postojala je i do-bro opremljena Dræavna hemijska labora-torija.

Osnivanje Srpskog hemijskog druãtva

zapravo je podstakao poziv organizatoraIII internacionalnog kongresa za primenjenu hemiju koji se 1898. odræavao u

Beogradu, dr Luka Paniñ iz Beogradskogapotekarskog skladiãta, dr Josif Sodomski,hemiåar Uprave dræavnih monopola i Ra-domir Majstoroviñ, hemiåar Dræavne hem-ijske laboratorije. Procenjuje se da je u Sr-

biji krajem proãlog veka bilo 20-30hemiåara. Profesor Lozaniñ je bio spreåenda prisustvuje osnivaåkom sastanku, ali jekasnije bio jedan od njegovih najuglednijihi najaktivnijih ålanova. Cilj udruæenja jebilo uzajamno obaveãtavanje o svim gran-

ama hemije, “referovanje o novinama uhemiji i prañenje savremenog razvitkanauke, primenjivanje hemijskih znanja u

Krajem proãlog veka hemija je u Srbiji bila na evropskomnivou. Gde smo danas?

J edan povratak u proãlost omoguñio jenaãoj letargiånoj nauci da joj meðun-arodna zajednica, konaåno, posle go-

dina sankcija, blokade i pokidanih veza,odãkrine vrata za buduñnost. Proslava sto-godiãnjice osnivanja Srpskog

hemijskog druãtva oznaåava iformalan povratak naãe nau-ke u svetske tokove: nedavno je Unija hemijskih druãtavaJugoslavije ponovo primljenau u ålanstvo IUPAC-a (Me-ðunarodno udruæenje za åistui primenjenu hemiju). Ovaj jubilarni nauåni i sveåaniskup okupiñe ove nedelje uBeogradu nekoliko stotinanauånika - meðu kojima su itri Nobelovca - iz dvadesetakzemalja. Tako visoka nauåna

reprezentacija do sada se ni-kada nije okupila na ovimprostorima, a to je izuzetnonauåno i kolegijalno priznan- je jednom od deset najstarijihhemijskih druãtava u svetu.

OSNIVAÅI: Pre 100 go-dina, upravnik Dræavne hem-ijske laboratorije dr MarkoLeko pozvao je jedanaesto-ricu hemiåara da osnuju “Sr-psko hemijsko udruæenje”.Na sastanak u ono lepo zdan- je na uglu Kralja Milutina iNjegoãeve u Beogradu, koje je i danas upravna zgrada In-stituta za hemiju, pozvani suSima Lozaniñ, profesor hem-ije i rektor Velike ãkole, drMarko Nikoliñ, inspektor car-inskog odeljenja Ministarstvafinansija, Jovan Bademliñ, direktor IImuãke gimnazije, dr Kosta Jovanoviñ, up-ravnik Rudarske laboratorije Ministarstvanarodne privrede, dr Dobrosav Knez-Milojkoviñ, dræavni hemiåar u Beogradu,dr Aleksandar Zega, hemiåar opãtine grada

Beograda, dr Milorad Joviåiñ, profesor IIbeogradske gimnazije, Vojislav Prljeviñ,hemiåar laboratorije Rudarskog odeljenja u

OSNIVAÅ: Dr Marko Leko



27. SEPTEMBAR 1997. ■ VREME 27

HELENA BLAGNE,slovenaåka estradna zvezda, kaæe za ýub-ýanski nedeýnik MAG: "Bilo bi dosadnona ovom svetu ako mene ne bi bilo. Veo-ma sam zanimýiva za medije. Mogu reñi:

podnosim gluposti, dok se to ne oseña namom raåunu. U æivotu je tako: ili baciãkopýe u trçe, ili ideã napred. To su stvarikoje mene ne interesuju i veoma loãe bise odrazile na moj rad, ako bih se bavilatraåevima po sistemu 'baba rekla, baba ka-zala'. To nije moj nivo, to nije moj stil,prelazim preko toga i ne osvrñem se".

PREDRAG KORAKSIÑ CORAX,karikaturista: "Nisam ni pomiãýao da bu-dem ålan neke partije, a nisu me ni zvali.Ja se o tome stalno

izjaãçavam u kari-katurama i jasno jeda hoñu da imam jednak odnos premasvima. Zaãto bihiãao u neku stranku,kad sam ja strankaza sebe?" ("TV no-vosti")

DR NELE KARAJLIÑfrontmen bivãeg sarajevskog benda, danas beograd-ske varijante "Zabraçenog puãeça", u priåi o dvagrada – Sarajevu i Beogradu – kaæe: "To je stalninesporazum. U Beogradu nikako nisu mogli da sh-vate ãta se tada dogaðalo u tom logoru koji se zvaoSarajevo i koji je imao dva okruæeça: unutraãçe koje je razjedalo tkivo iznutra, i vaçsko koje ga je sruãilospoýa, pred oåima kamera. Sa druge strane, Sarajevonije moglo da razume ãta se dogaða u Beogradu, jernisu imali svest o tome koliki je Beograd i koje su di-menzije toga grada. Uvek mi je bilo teãko objaãça-vati im da u Beogradu ima viãe onih koji navijaju zaTuðmana nego ãto Karlovac ima stanovnika". Na kra-

ju priåe o dva grada, pored ostalog je konstatovao: "Ja verujem da ñe se izmeðu ta dvagrada ponovo uspostaviti komunikacije, da ñe svest bræe teñi, naroåito svest o sebi,mada moram da priznam da je tu Beograd u velikoj prednosti". ("Duga")

MILOÃ KREÅKOVIÑ,upravnik Beogradskog dramskog pozoriãta, o pedesetoj sezoni ovog teatra kaæe:"Uz veliku i nenadoknadivu podrãku Skupãtine grada, ovih dana se obnavýa svet-losni park pozoriãta koji je do sada bio u takvom staçu da su recimo rediteýi svojrad, promene scena, prilagoðavali naãem dvokanalnom "ãtenverku" koji ne doz-voýava kratku scenu. Tako, na primer, ako glumac izgovara krañi monolog, onmora da ga produæi na bar dva minuta kako bi se pripremilo svetlo za sledeñuscenu. Sada smo na pragu definitivnog reãeça koje ñemo, naravno, tokom daýegrada poboýãavati". ("Naãa Borba")

MIKI JEVREMOVIÑ,pevaå, koji je uåestvovao na proslavi 850godina Moskve, o susretu sa hrvatskom

koleginicom Terezom Kesovijom kaæe:"Bilo je to jedno lepo, muziåko prijateý-stvo, bez ostatka. Kada sam osamdesetdevete posledçi put uåestvovao naSplitskom festivalu, mnogo toga mi je

bilo jasno. Videvãi da sam, buk-valno, skloçen u stranu, izmeðu

ostalog i åinom 'skidaça' sasvih ploåa 'Splitski bis-

eri', na konferencijiza ãtampu samrekao da bi tre-balo da se setetih i tih pesamai krenuo iz sale.

Taj moj gest je proprañen aplauzom 250novinara, a Tereza je prva potråala zamnom. Upravo zbog svega toga bio samiznenaðen çenim kasnijim politiåkimangaæmanom. Uveren da je preterala, ot-pisao sam je kao prijateýa. Ja sam åovekkoji misli da je muzika iznad svega, aline moæe neãto, pa makar bilo tako bolnokao ruãeçe kuñe, biti motiv za blañeçecelog naroda. ("Svedok")

MILOÃ KNEÆEVIÑ,

saradnik beogradskog Instituta za geopolitiåke nauke,povodom objavýivaça zbornika radova pod nazivom"Geopolitiåka stvarnost Srba" a na pitaçe kolika jevaænost æivotnog prostora za jednu naciju: "U naãoj jav-nosti postoji neka vrsta prostornog nihilizma. Prostor jezadræao raniju vaænost, jer da nije tako, zaãto bi se velikii mali narodi otimali za çega? Rat koji se vodio od 1991.do 1995. godine, a koji je interpretiran kao etniåki i na-cionalni, zapravo je bio rat za teritorije". Na pitaçe kakose RS tretira u zborniku, pored ostalog, kaæe:"RepublikaSrpska, bez obzira ãto je ona u Dejtonskoj shemi udenu-ta u jedinstvenu Bosnu, posmatra se kao jedan dræavnideo srpskog naroda zapadno od Drine. U zborniku se jas-no vidi da Drina, koja ima i simboliåki karakter, nije tre-

tirana kao granica nego kao spona, ali na nauåni naåinkoji ima istorijske dokaze". ("Graðanin")

SLOBODAN

UNKOVIÑ, jugoslovenski amba-sador u Kini i odne-davno poåasni profe-sor na NU (Narodn-om univerzitetu) Æen-min: "Fasciniran samkineskim ostvareçi-ma u izgradçi soci- jalizma." ("Politika")

MARIJA BOGDANOVIÑ,dekan beogradskog Filozofskog fakulteta ikandidat za funkciju rektora, povodom jav-nog pisma sa zahtevom za çenu ostavku,fragmentarno objavýenog u "Politici":"Tvrdim da apsolutno nijedna tvrdçaizreåena u pismu i objavýena u 'Politici' nijetaåna. Sve ãto se odvija na Filozofskomfakultetu javnog je karaktera i obavýa sepo postojeñoj proceduri, Statutu i predVeñem koje se sastaje jednom meseåno iodluåuje da li ñe se dospeli materijali åitati,prihvatiti, odbaciti... Naã Univerzitet ñenadæiveti i ovaj i sve buduñe politiåkereæime. U tom smislu, on mora da budeåist, depolitizovan i dostojan funkcije kojuima u druãtvu". ("Demokratija")

B O R I S S U B A Ã I Ñ

G O R A N K A M A T I Ñ




nom, preobrazilo je zemýu iz temeýa.Kina je postajala najfascinantnije

svetsko (ekonomsko) åudo, åije su bla-godeti u svakodnevnom æivotu, krozpostepeno, ali stalno poboýãaçe, osetili

praktiåno svi Kinezi. Taj novi "di-namizam" doveo je, meðutim, domnogih kontradikcija i sasvim drugaåijihizazova. Neravnomerni regionalni raz-voj, poåetno, a u nekim sluåajevima idramatiåno socijalno raslojavaçe,pomeraçe seoskog stanovniãtva prema"obeñavajuñim" gradovima (u potrazi zaposlom Kinom stalno krstari oko 10 mil-iona ýudi) prateñe su pojave burnog raz-voja sa kojima se zemýa do sada rela-tivno uspeãno nosila. Najviãe zahvaýu- juñi tome ãto se, kako kaæu neki stranianalitiåari, centralno rukovodstvo zemýe

i partije ponaãalo u skladu sa drevnomkineskom mudroãñu da – kada prelaziãpotok, oprezno pipkaã kamen na koji ñeãstati.

No, sve ima svoje limite, pa tako i ki-neski oprez. Viãegodiãçe odlagaçe dase takne u najosetýiviju taåku – neefika-sna dræavna preduzeña, u kojima radioko 130 miliona urbanih stanovnika –samo je komplikovalo problem, a poje-dine æivotne situacije nalik su neverovat-nim apsurdima.

Radnici osam srodnih dræavnihpreduzeña u provinciji Ãansi, poåetkomgodine, nakon ãto relativno dugo nisuprimali plate, poåeli su uoåajaçu da potkradaju

tiåkog) druãtvenog tkiva– dræavnu svojinu u pred-uzeñima. Njegovu objavuda ñe najveñi broj dræa-vnih firmi biti pretvorenu akcionarska druãtva,kupýen od boýih i jaåih,ili jednostavno zatvorenmnogi smatraju najdale-

koseænijim reformskimpotezom u Kini joã odpoåetka osamdesetih go-dina. Iduñi stopama ve-likog prethodnika, Ðijang je pokazao sliåno umeñebarataça reåima, koje,istini za voýu, nije bez duha: dok je obrazlagao zaokret u trans-formaciji dræavnih preduzeña, izjavio je da je i kada pojedinackupuje deonice to "forma javnog vlasniãtva".

Mada slagalica novog kineskog rukovodstva joã nije sasvimzatvorena, profilisana je gotovo u potpunosti. Po svemu sudeñi,Kinu ñe u 21. vek uvesti ãangajski dvojac. Osim Ðijanga Cem-ina, çegov je ålan i Ðu Rongði, sada prvi zamenik kineskogpremijera i joã uvek formalno treñi na hijerarhijskoj lestvici.Samo do iduñeg proleña, meðutim, kada ñe se premijer Li Peng

povuñi (jer po ustavuviãe na to mesto nemoæe biti biran), i eve-ntualno postati pred-sednik Parlamenta. ÐuRongji (gradonaåelnikÃangaja u vreme dok je Ðijang Cemin biopartijski ãef), koji se

smatra izuzetno sposo-bnim menadæerom i dosada najzasluænijim zanepokolebýivi reform-ski kurs i istovremeno"najodgovorniji" zanajnepopularnije po-

teze vlade (stezaça kreditnih kaiãeva, "hlaðeçe" ekonomije,obuzdavaçe inflacije), promovisan je veñ na ovom kongre-su, smatraju upuñeni, u buduñeg premijera. Ðu Rongði, koji je svojevremeno, pre desetak godina, predsedavao kineskimdelom jugoslovensko-kineskog meãovitog komiteta za ekon-omsku saradçu, popularan je meðu stranim biznismenima uPekingu kojima se sviða çegova neposrednost u komuni-kaciji i çegovu spremnost da reãi svaki problem. ■

S.S.

plodove sa oranica svojihsuseda seýaka. U æeýi daim pomognu, seýani suse dogovorili da zajed-niåki prikupe novac i

pozajme ga radnicima,kako bi krenuli u neki bi-znis. Radnici, bez do-voýno iskustva i znaça oposlu, sa pozajmýenimnovcem otvorili suåetrdesetak lokala za za-bavu, gde su radnice izfabrike naãle posao kaoprostitutke. Prenoseñiovu neveselu priåu, kaoilustraciju sve ãireg rad-niåkog nezadovoýstvazbog toga ãto su ostali na

repu probitaånih ekonomskih reformi,ameriåki dnevnik "Vaãington post" tvrdida je cela dogodovãtina snimýena navideo-traku koja je neposredno uoåipartijskog skupa kruæila meðu najviãimfunkcionerima.

UBEÐIVANJE: Najverovatnije sanamerom da se i najtvrdokorniji meðuçima ubede u nuænost vlasniåkog pre-struktuiraça dugogodiãçe "komunis-tiåke svetiçe" dræavnih preduzeña. I pre-ma zvaniånim statistikama, samo oko100.000 dræavnih firmi u Kini "proizvo-di" oko 70 odsto ukupnih dræavnih gubi-

taka u privredi. Ili, iako se çihov udeo u

ukupnom druãtvenomproizvodu zemýe iz go-dine u godinu smaçuje,da bi se (sada) sveo nasamo oko dve petine,

dræavne firme odnoseåak åetiri petine kreditadræavnih banaka. Upravilu tehnoloãki zao-stale, sa viãkom upos-lenih i teretom socijalnebrige o çima, nekonku-rentne u odnosu premadomañim nedræavnimfirmama, neatraktivneza strane investitore,postale su koånicaekonomskog napretka,ugroæavajuñi prven-

stveno finansijske tokove i neophodnutransformaciju bankarskog sistema.Tako je, konaåno, iznuðena kongres-

na ãok-terapija: od ukupno viãe od300.000 dræavnih firmi, samo ñe çihoko 1000 imati obezbeðenu "dræavnubuduñnost".

Ostali ñe biti prisiýeni da na træiãtupokuãaju da opstanu, ili da propadnu.Iako nisu precizirani svi detaýi, ni rok dokoga ñe ova, kako je neki nazivaju,"treña kineska revolucija" biti izvedena(spomiçe se da ñe potrajati i do 10 godi-na), posmatraåi i analitiåari se slaæu da jeKina povukla joã jedan izuzetno hrabar i

dalekoseæan potez. ■

SEÃKA STANOJLOVIÑ

R E U T E R S

OTPISAN: Ñiao Ãi

USPON: Ðu Rongð i, buduñi kineski premijer (prvi s leva)




mjesta, po kojem ñe Alija Izetbegoviñimenovati 13, Momåilo Krajiãnik 11, aKreãimir Zubak 9 ambasadora. Niko se

posebno nije iznenadio da je 22. augustaprobijen rok da oni budu predloæeni, jeru posýeratnoj Bosni nijedan sporazumvremenski nije poãtovan. Ni meðunarod-na zajednica nije pretjerano poæurivalatri strane isåekujuñi razvoj situacije u Re-publici Srpskoj, nadajuñi se da ñe u nekuambasadorsku foteýku zasjesti i neki"Biýanin kadar".

Prvi su, krajem proãlog mjeseca, svoju listu sastavili Hrvati. Iz izvora bliskihKreãimiru Zubaku procurjelo je da jeMilan Akmadæiñ imenovan za ambasa-dora u Beogradu, Anton Balkoviñ u Bos-nu, Branimir Huterer u Buenos Airesu,Ilija Koæuý u Madridu, Vlatko Kraýeviñu Vatikanu, Vladislav Pogaråiñ u Otavi,Miroslav Palameta u Rimu i VitomirMails Raguæ u Briselu. Ime ambasadorau Tokiju do ovog trenutka nije objavýe-no.

Najpoznatija liånost sa hrvatske liste je upravo buduñi ambasador u BeograduMilan Akmadæiñ. Prije rata je radio kaoãef protokola u najveñem bosanskoher-cegovaåkom preduzeñu Energoinvest, aza vrijeme Zimskih olimpijskih igara bio

je i ãef protokola Olimpijade, ãto mu jeomoguñilo uspostavýaçe odnosa samnogim znaåajnim liånostima iz inos-transtva. Pomalo neoåekivano, Akmadæiñ je u ime HDZ-a 1993. godine postavýenza predsjednika Vlade BiH umjesto dot-adaãçeg premijera, takoðe Hrvata, JurePelivana. Meðutim, ubrzo nakon toga iz-bio je boãçaåko-hrvatski rat. Akmadæiñ je napustio Sarajevo i o çemu se viãeniãta nije åulo. Od Akmadæiña koji jevaæio za sarajevski kadar i åovjeka koji je radio u velikim multinacionalnimsistemima, oåekuje se da u Beogradu us-

postavi dobre odnose sa tamoãçim poli-tiåkim krugovima i pokrene diplomatskeodnose koji su sada na mrtvoj taåki.

Oåekivano na listi ambasadora Hrva-ta naãli su se i nekadaãçi zamjenik min-istra inostranih poslova BiH VladislavPogaråiñ i sadaãçi ambasador u RimuVlatko Kraýeviñ. Izuzev sarajevskogprofesora Branimira Huterera, ostali

kandidati su uglavnom malo poznatiovdaãçoj javnosti.IZNENAÐENJE: Nekoliko dana

kasnije i Boãçaci su saopãtili svoje nom-inacije. Bosanski ambasador u Ankaritrebalo bi da bude Omer Behmen, u Be-åu Hasan Derviãbegoviñ, a pri OEBS uBeåu Bisera Turkoviñ. Za ambasadora uBudimpeãti predloæen je Muhamed Ku-pusoviñ, u Dæakarti Edib Bukviñ, Islam-abadu Enes Kariñ, Kuala Lumpuru Os-man Muãiñ. U Londonu bi trebalo da os-tane dosadaãçi ambasador Huso Suãiñ, uRijadu Senahadin Bistriñ i StokholmuIzet Serdareviñ. BiH bi pri misiji UN uNjujorku i daýe trebalo da predstavýaMuhamed Ãañirbegoviñ, u Teheran pu-tuje Ahmet Haliloviñ, a u Zagreb HasanMuratoviñ.

Veliko iznenaðeçe je bilo nomi-novaçe sadaãçeg ministra za trgovinu uVijeñu ministara Hasana Muratoviña.Muratoviñ, inaåe profesor na Maãinskomfakultetu u Sarajevu zapoåeo je svojupolitiåku karijeru u ratu kao predstavnikBiH za odnose sa Unproforom. Sud- jelovao je u nizu izuzetno vaænih prego-

vora sa Momåilom Krajiãnikom na koji-ma se, razgovaralo o "labavýeçu" op-sade Sarajeva i razmjeni ratnih zarobý-enika. Kao dosýedan, a åesto i uspjeãanpregovaraå, stekao je popularnost u jav-nosti. Nakon ostavke Harisa Silajdæiñapoåetkom 1996. godine, Muratoviñ bivaizabran za novog premijera BiH. Poslijeizbora, Silajdæiñ ponovo dolazi na åelozajedniåke vlade – Vijeña ministara, aMuratoviñu pripada mjesto jednog odministara. Neki tvrde da je odlazak Mu-ratoviña iz vlade rezultat starih nesugla-sica sa Silajdæiñem. No, Muratoviñ je to

kategoriåki odbio, rekavãi da je insistiraona nekom lakãem radnom mjestu.Zanimýiva liånost je i novi ambasa-

dor u Islamabadu Enes Kariñ, po zani-maçu profesor teologije. Jedno vrijeme je pripadao najtvrðoj liniji SDA, koja jesvijet tumaåila iskýuåivo kroz vjerskudogmu. Kao takav doãao je na åelo min-istarstva za sport, obrazovaçe i kulturu(!) Meðutim, Kariñ je vremenomdoæivjeo iznenaðujuñu transformaciju ipostao vrlo otvorena liånost liberalnihpogleda na svijet. Pred kraj svog mini-starskog mandata otvoreno je ustao u

zaãtitu nezavisnih medija. Uoåi proãlo-godiãçih izbora napustio je SDA i zajed-no sa Silajdæiñem osnovao Stranku zaBiH.

Nezvaniåno se moæe saznati da jeAlija Izetbegoviñ ponudio ambasadorskomjesto u Londonu sarajevskom profeso-ru na Pravnom fakultetu i nekadaãçemdirektoru Soros fondacije u BiH ZdravkuGrebi. Grebo, izraziti opozicionarýeviåarskih pogleda, odbio je ovo, naz-vavãi ponudu neozbiýnom. Po çegovimrijeåima, protivnik je nacionalnog kýuåau izboru bosanskohercegovaåkih kadro-va, ali se takoðe ne slaæe i sa stranaåko-nacionalnom politikom koju ñe zastupativeñina tih ambasadora.

Veliko interesovaçe izazvalo je ob- javýivaçe imena srpskih ambasadora.Momåilo Krajiãnik je predloæio da JovanZametica bude ambasador u Vaãingtonu,Branko Ðeriñ u Moskvi, Todor Dutina uTel Avivu, Ljubomir Zukoviñ u Atini,Danilo Dursun u Ljubýani, MiroslavJankoviñ u Parizu, Ljubo Grkoviñ u Ka-mberi i Milan Zagajac u Bernu. Joã trimjesta na Krajiãnikovom spisku su up-

raæçena i do trenutka kad se ãaýe ovajtekst (u utorak), nisu objelodaçena.U sarajevskoj javnosti se s posebnim

BiH Ambasadori

Opasni ZameticaNajpoznatija liånost sa hrvatske liste je upravo buduñi ãef misije u Beogradu Milan Akmadæiñ

Poåetkom avgusta tri ålana bosan-skog predsjedniãtva dogovorila suse o rasporedu ambasadorskih

SAVETNIK: Jovan Zametica




interesovaçem gleda na Jovana Za-meticu, koji se ovdje smatra vrlo opasn-om osobom po bosanske interese.Zametica se ãkolovao u Londonu, imadvojno dræavýanstvo i dobre veze sa bri-

tanskim politiåkim krugovima. Smatra seda ima izrazit dar za politiåko lobiraçe ipripisuje mu se da je odgovoran zanavodni britanski prosrpski stav nasprambosanske krize. Sarajevska ãtampa tvrdida je Zametica dijete iz boãçaåko-ruskog braka i da se nekada zvao Omer.Navodi se i da je majka Ruskiça ostvari-la presudni uticaj na politiåko opre-deýeçe Zametice. U svakoj prilici se is-tiåe da je eventualni buduñi ambasador jedan od najbliæih Karadæiñevih saradni-ka.

NOVINARI – AMBASADORI: Za

ambasadora u Ljubýani predloæen je Da-nilo Dursun, predratni direktor sarajevskog hotela "Holidej in". Dursun se uSarajevu smatra odgovornim za to ãto jepoåetkom rata dao "zeleno svjetlo" zapostavýaçe snajperista na ovaj hotel.Meðu predloæenim ambasadorima su idva novinara, koji su nekada radili u sa-rajevskom listu "Osloboðeçe" – Miro-slav Jankoviñ i Ljubo Grkoviñ. Obojicasu dopisnici agencije SRNA iz Pariza iKambere i svoje dosadaãçe pozicijezamjeniñe ambasadorskim foteýama.

Zanimýivo je da su, sa izuzetkomZametice, svi ambasadori koje je pred-loæio Momåilo Krajiãnik, prijeratni sarajevski Srbi.

Ministar inostranih poslova BiHJadranko Prliñ nije zadovoýan ãto sukadrovska rjeãeça objavýena u javnosti.Za list "Osloboðeçe" izjavio je da imenakoja su u opticaju ne moraju znaåiti i de-finitivno imenovaçe. Po Prliñevimrijeåima moguñe je da neka od zemaýane da agreman za pojedine ambasadore,ãto bi moglo poremetiti åitav proces. Ukrugovima bliskim MUP-u saznaje se da

je jedna od spornih liånosti upravo JovanZametica protiv åijeg imenovaça suSAD. Po nekim informacijama on je veñodbio ponuðeno ambasadorsko mjesto.Nakon posledçe sjednice PredsjedniãtvaBiH Momåilo Krajiãnik nije htio dapotvrdi ove informacije novinarima, åaknije htio ni da nabroji svoje kandidate,ironiåno primjetivãi " da ne moæe da sesjeti svih imena".

Objavýivaçe imena ambasadora dosada je komentarisala samo Socijal-demokratska partija. Njen predsjednikZlatko Lagumdæija veoma je oãtro izjav-

io "da ovakvi ambasadori neñe sramotitisamo sebe veñ i sve nas". ■

RADENKO UDOVIÅIÑ

administracije za pitaça ratnih zloåina,pokazuje izbor Velibora Ostojiña zapredsjednika Odbora za ýudska pravaparlamenta BiH. Naime, visoki ameriåkizvaniånik zahtijevao je od optuæenih rat-nih zloåinaca u bivãoj Jugoslaviji da sepredaju ili da æivot provedu u bjekstvu.

"Za çihovu vlastitu sigurnost dobro-voýna predaja je najboýe reãeçe. Udrugom sluåaju oni ñe bjeæati do krajaæivota. Optuæeni ñe vidjeti Hag. Oni ñebiti privedeni pravdi u Hagu. Nemadrugog puta za optuæene", kazao je Ãefer.Bez imalo griæe savjesti, meðutim, po-slanici skupãtine BiH spremni da åuvajuparlamentarne stolice do posýedçeg da-ha, digli su ruku i ýudska prava povjerilibivãem lektoru RTV Sarajevo upam-ñenom ãto je kao struåçak za jezik uvi- jek znao da sve "nazove pravim ime -nom". Tako je, recimo, u svojim javnim

istupima Muslimane iskýuåivo zvao Tur-cima, a Hrvate ustaãama, kojima apso-lutno nema mjestana srpskim teritorija-ma.

Teãko je povjero-vati, åak i kad je Ve-libor Ostojiñ u pi-taçu, u tvrdçu svje-doka åije je izjavezabiýeæio Roj Gat-man, dobitnik Puli-cerove nagrade, da jenovoizabrani povje-renik za ýudska pra-va igrao nogomet saodsjeåenom glavom jednog Boãçaka, alise upravo na to pozi-va Druãtvo za ugroæene narode,Odeýeçe za BiH, protestujuñi, kako senavodi, "zbog ponaãaça poslanika".Sada, kaæe se u ovom saopãteçu, po-slanici prihvataju tezu o tri zarañenestrane, a maksimalno oteæavaju posaosudu u Hagu.

Kako je "bosanski Gebels", kako ga

je nazvao Simon Vizental izabran? Takoãto je Sejfudin Tokiñ, poslanik Zdruæeneliste, glasao protiv, S. Lonåar i B. Dokiñ,

Zloåin bez kazne

Sluåaj Velibora Ostojiña"Bosanski Gebels" na åelu Odbora za ljudska prava

predstavnici opozicionih stranaka iz RS,bili su suzdræani, a izbor Ostojiña jedno-glasno su podræali iskýuåivo poslaniciSDS, SDA i HDZ.

Pokuãavajuñi da odbrani neodbraçi-vo, kopredsjedavajuñi Ministarskog vi- jeña i predsjednik Stranke za BiH HarisSilajdæiñ rekao je da je posrijedi "autom-atizam", "previd" i da treba uåiniti sve da

se otkloni. I predsjednik Glavnog odboraSDA Halid Geçac zatraæio je zaãtitu u"mehanizmu postizaça konsenzusa", jerpo çegovom miãýeçu Velibor Ostojiñ"pripada jezgru onih koji su poåinilizloåine". Geçac je çegov izbor nazvaokrupnom greãkom poslaniåkog klubaSDA i, "bez obzira na posýedice", poçegovom miãýeçu "izbor je trebalo spr-ijeåiti". Ovaj vaæan åovjek u SDA pred-laæe da se izbor poniãti, ali ostaje pitaçekakve su to posýedice koje bi se u tomsluåaju mogle pojaviti.

Reviziju predlaæe i SGV, izborom su

zgranuti mirotvorci, humanitarci, kultur-ni i prosvjetni radnici i seýaci. Lijepo je

ãto ýudi znaju ko je napravio zlo i da suznali ãta traæe kad su pisali grafiti: "Sud ikazna za zloåine", ali nije lijepo znati dasu im se tri nacionalne stranke narugale,da se SDA podsmjehnula vlastitom naro-du kada je glasala za predsjednika Ko-misije za ýudska prava, izbjeglice i azil.Moæda malo okoliãno, ali SDA je ipak

rekla Boãçacima da ne raåunaju na pov-ratak kuñi. ■

NAGORKA IDRIZOVIÑ

KOMPANJONI: Velibor Ostojiñ (u sredini)

A psurdnost reãeça koje je ponudioDavid Ãefer, ambasador Klintonove




Bugarska

Dosijei na suduPosledçih godina nije bila retkost da neki politiåari budukompromitovani zbog svoje ãpijunske proãlosti

su imala pristup arhivima Dræavne bez-bednosti uceçuju neke poslanike.

"Drugi ciý zakona je da se izaðe ususret oåekivaçima za druãtvenupraviånost. Ovako ñe pogoðena lica

imati priliku da se upoznaju sa dokumen-tima o çima", izjavio je Veselin Meto-dijev. Neki od poznatijih disidenata suåak stvorili klubove "Åista proãlost" åiji je osnovni zadatak da se podræi zakon.

"Treñi zadatak je da se otvore doku-menti koji bacaju viãe svetlosti na nacio-

nalnu istoriju; ovakoñemo znati ãta se dogodi-lo od Prvog svetskog ratasve do danas", kaæe min-istar iz ODS.

Obe strane u sporu otome da li je Zakon neo-

phodan imaju svoje argu-mente, a koji ñe prevag-nuti u Ustavnom sudu –saznañe se uskoro. Za ra-zliku od ranije prakse,sada je odluka sudija pot-puno nepredvidiva. Ra-zlog je ãto se i sameustavne sudije kao pri-padnici razliåitih partija

razliåito odnose prema zakonu. Recimo,bivãi poslanik antikomunistiåkog Savezademokratskih snaga Georgi Markov,danas ustavni sudija, kategoriåki se us-protivio otvaraçu dosijea.

SUDBINA TAJNI: Bez obzira na tokakva ñe biti sudbina Zakona, svi su poli-tiåari svesni postojaça veoma ozbiýnogproblema – da li je istina ono ãto jesadræano u arhivima? Ali, taj problem nemoæe biti reãen ni na koji naåin. Niko,naime, ne bi mogao pouzdano reñi kakva je bila sudbina tajnih arhiva posle 10.novembra 1989. godine. Tada je Dræavnabezbednost bila podreðena vladajuñojBugarskoj komunistiåkoj partiji. Nijebilo nikakvih prepreka da tadaãçi upra-

výaåi ili pak çihovi naslednici – sve dodanaãçeg kabineta Ivana Kostova – un-iãte, ili pak promene sadræinu nekihdosijea. Mnogi smatraju da je deo tih ar-hiva nestao joã pre 1989 godine, drugimisle da su neki dokumenti falsifikovani.Upravo te sumçe neñe moñi da budurasejane. Potpuno je moguñe da umestoodgovora na pitaça iz nedavne proãlosti,na svetlost dana izaðe samo deo istine iliåak samo neke izmiãýotine. A ovaj prob-lem ne bi mogao biti reãen Zakonom odosijeima. I niko ne bi mogao da garan-tuje da se taj zakon neñe pretvoriti u novu

bombu, koja ñe podeliti kako politiåare,tako i obiåne graðane. ■

GEORGI FILIPOV (AIM)

veãtaje o çemu. Biñe obelodaçena ime-na bivãih agenata, od kojih su neki bilipolitiåki douãnici. Oni, meðutim, neñemoñi da se zaãtite, a Ustavom zemýe jeovo pravo eksplicitno garantovano sva-kom graðaninu.

Treñi problem je u tome ãto bi Zakonmogao naãkoditi nacionalnoj bezbednos-ti zato ãto ñe biti objavýena imena age-nata. "Ne mogu zamisliti ko bi pristao dapostane agent naãih sluæbi bezbednostiako zna da ñe kroz izvesno vreme nekapolitiåka snaga moñi da obelodani çego-vo ime nekim drugim zakonom", izjavio je tim povodom poslanik BSP i bivãiustavni sudija Ljuben Kornezov.

Predlagaåi, meðutim, imaju svoje ar-

gumente u prilog donoãeçu ovakvog za-kona: "Ovaj zakon imao je tri ciýa kojanisu osporena niti u druãtvu, niti meðuposlanicima", objasnio je autor zakonaVeselin Metodijev, potpredsednik vladeIvana Kostova: "Prvi je da se bugarskipolitiåari oslobode zavisnosti u sluåajuda su bili u vezi sa bivãom Dræavnombezbednosti", objasnio je ministar.

Posledçih godina nije bila retkost daneki politiåari budu kompromitovanizbog svoje ãpijunske proãlosti, u veñinisluåajeva bez realnih dokaza. Verzije oposlanicima – agentima plasirane su na

stranicama ãtampe, a pogoðeni politiåarinisu mogli da se zaãtite. Otvaraçemdosijea nestañe moguñnost da lica koja

akon o otvaraçu dosijea ponovo je podelio politiåare u Bugarskoj,a veliko je pitaçe neñe li podelitiZ

i obiåne ýude. Reãeçe problema je urukama Ustavnog suda koji treba da seizjasni o legitimnosti ovog zakona.

Veñina Ujediçenih demokratskih

snaga (ODS) u Narodnom sobraçu iz-glasala je Zakon o otvaraçu dosijeabivãe Dræavne bezbednosti da bi javnostnajzad saznala ko su bili saradnicinekadaãçih tajnih sluæbi. Trebalo je daZakon stupi na snagu joã sredinom av-gusta. Meðutim, 52 poslanika izopozicije – Bugarske socijaliståke partije(BSP), Ujediçeça za nacionalni spas(ONS) i Evrolevice – osporila su predUstavnim sudom legitimnost zakona.Odluka suda oåekuje se ove nedeýe.Ukoliko otvaraçe tajnih arhiva dobijezeleno svetlo, specijalna komisija namer-

ava da obelodani dosijee viãih dræavnihsluæbenika u zemýi.

Poslanici iz opozicije osporavajuvaýanost ovog zakona iz tri razloga. Nji-hova osnovna teza glasi da je naruãenapodela vlasti. Parlamentarna veñina jeglasala da u tu komisiju budu ukýuåenisamo predstavnici izvrãne vlasti – mini-star unutraãçih poslova Bogomil Bonev,ãefovi Nacionalne sluæbe bezbednosti,Nacionalne obaveãtajne sluæbe, Vojneobaveãtajne i kontraobaveãtajne sluæbe,Nacionalne sluæbe obezbeðeça i sluæbe"Arhiv" pri Ministarstvu unutraãçihposlova. Upravo je to izazvalo nezado-voýstvo opozicionih partija, jer u ko-misije nije ukýuåen nijedan predstavnikzakonodavne vlasti, odnosno, niko odposlanika. Tako bi poslanici izgubili mo-guñnost da kontroliãu pregled i odabirdokumenata, ãto je za neke od çihozbiýan problem.

ZAÃTITA: Zakonom nije predviðe-na nikakva moguñnost da se bivãi agentikomunistiåke Dræavne bezbednosti zaã-tite, tvrde podnosioci æalbe Ustavnomsudu. Inaåe, svaki graðanin zemýe imañe

moguñnost da utvrdi da li je bio "ob- jekat" koji je obraðivala sluæba Dræavnebezbednosti i ko je pisao sluæbene iz-

ZAVIRITI U TAJNE: Sofija



Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronað ete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi




PJONGJANG

IzborPrema izveãtajima zvaniåne ãtampe

u Pjongjangu, moñna severnokorejskaarmija zalegla je svom teæinom iza svogvrhovnog komandanta Kim Dæong Ila udugo odlaganom izboru novog ãefavladajuñe Radniåke partije. Proces prvogdinastiåkog prenosa vlasti u ostatku ko-munistiåkog sveta poåeo je u nedeýu namitingu partijskih predstavnika Central-ne provincije koja okruæuje Pjongjang.Kim Dæong Il je najstariji sin VelikogVoðe Kim Il Sunga, osnivaåa SeverneKoreje kojom je vladao gotovo polaveka, dok nije umro jula 1994. Od tadatraje ustoliåeçe sina, koji je od tri stuba

oåeve apsolutne vlasti – partijske, dræavne ivojne – odmah dobio samo vojnu. Od tada itraju nagaðaça kada ñe i da li ñe Kim mlaðidobiti nasleðe u celini, ãto je navodilo natvrdçe da u hermetiåki zatvorenoj staýinis-tiåkoj zemýi traje borba za vlast. ZvaniånaKorejska centralna novinska agencija(KCNA) javýa da su voðe Korejske nar-odne armije (KNA) takoðe jednoglasno pri-hvatitle predlog da Kim Dæong Il bude naåelu partije. Kim Dæong Il kontroliãe zemýukao vrhovni komandant oruæanih snaga.Kad postane partijski voð, za apsolutnuvlast ñe mu nedostajati samo joã nepopu-

çeno mesto predsednika republike. "Izbordruga Kim Dæong Ila za generalnog sekret-ara naãe partije biñe znaåajan dogaðaj uispuçavaçu hitnih zahteva vremena i istor-ije i jedinstvene voýe i iskrene æeýe svih ål-anova partije, naroda i vojnika KNA", izjav-io je predstavnik politiåkog odeýeça arm-ije. Analitiåari cene da ñe Kim biti formalnouzdignut na partijski vrh 10. oktobra u okvi-ru proslave 52-godiãçice osnivaça partije.Oåekuju se partijski skupovi u svim drugimprovincijama glaðu izmuåene zemýe, nakojima ñe Dragi Voða biti predlagan, uoåisednice Centralnog komiteta koji ñe Kimaformalno proglasiti za generalnog sekretara.

BUKUREÃT

HerojiRumunska vlada odluåila je da stane na

put privilegijama koje uæivaju desetine hiý-ada "heroja" antikomunistiåke pobune iz de-cembra 1989. godine. Vlada u saopãteçupiãe da je zatraæila od parlamenta da ukinespecijalna prava, ukýuåujuñi poreskeolakãice, besplatne stanove i besplatno

dræaçe zemýe, kojima je obdareno preko30.000 Rumuna, navodnih boraca tokomdecembarskog ustanka. "Ovaj potez vlade je

MERIDIJANI

moralan i neophodan. Revolucionari ñe

izgubiti privilegije koje su, veñinom, dobilibez ikakvog razloga", izjavio je na dræavnojteleviziji ministar za kulturu Jon Karamitru.Decembra 1989, mnogi Rumuni su se golimrukama tukli sa teãko naoruæanim pripad-nicima dræavne bezbednosti vernim streýa-nom diktatoru Åauãeskuu. Oko 1500 ýudiubijeno je tokom pobune. "Mi ñemo u pot-punosti zaãtititi prava onih koji su bili raçe-ni ili uhapãeni tokom pobune, kao i pravaæena i dece onih koji su tad ubijeni", rekao jeKaramitru. Broj boraca iz decembra 1989 –u poåetku proceçen na oko 3000 –muçevito se popeo na preko 30.000 "hero-

ja revolucije" koji su poæurili da iskoristespecijalna prava koja im je ponudio bivãileviåarski predsednik Jon Ilijesku. "Ilijesku je æeleo da zapuãi usta pravim revolucionar-ima. Nije hteo da se oni æale zbog çegovogneuspeha da ideale revolucije pretvori ustvarnost", kaæe Karamitru. Ilijesku je izgu-bio vlast na izborima proãlog novembra.Privilegije revolucionarima sadræe i pravounajmýivaça poslovnog prostora za sim-boliåne sume, kao i besplatnu voæçuæeleznicom. Rumunska ãtampa piãe obrojnim potvrdama "borcima sa specijalnimzaslugama" koje su ilegalno izdate tokomproteklih godina u zamenu za mito ili kaonagrada Ilijeskuovim pristalicama. AdrijanDumitresku, voða Udruæeça veterana rev-olucije "21. decembar", kaæe da je najmaçe6000 "revolucionara sa potvrdama" trenut-no u redovima policije i armije – bivãimstubovima Åauãeskuovog reæima. "Mislimda su ti dokumenti falsifikovani. Sve ãto supolicija i vojska radile u decembru 1989. jeste da pucaju na nas", kaæe Dumitresku.Rumuni i danas malo znaju o pravimzbivaçima sa kraja 1989. Zvaniåni izveãta- ji tvrde da je veñina ærtava u ustanku ubijena

mecima tajanstvenih snajperista koji su naz-vani "teroristima". Ni jedan jedini "terorista" do sada nije izveden pred sud.

VAÃINGTON

IlegalciImigranti koji ilegalno æive u SAD morañe

da napuste zemýu da bi se sa druge stranegranice prijavili za povratak i boraviãnu "ze-lenu kartu", ukoliko Kongres ne produæi rok-ove koji istiåu iduñe sedmice. U ovom åasuimigranti bez papira koji imaju osnovu da traæelegalan boravak mogu da ostanu u SAD da bisakupili potrebnu dokumentaciju – pod uslo-vom da plate kaznu od 1000 dolara. Kako ovamoguñnost istiåe za koji dan, meðu imi-grantskim zajednicama je nastala panika.

Dræavni Servis za useýeçe i naturalizaciju(INS) kaæe da oåekuje poplavu prijava ýudikoji ñe pokuãati da dobiju trku sa rokovima."Poruka imigrantima glasi da se prijave pre 30.septembra", izjavio je u utorak izvrãni komesarINS Pol Virtju. To ne znaåi, kaæe on, da ñedræava krenuti u masovnu hajku i deportacije."Naravno, ispravno je reñi da je lice koje ile-galno boravi u SAD uvek subjekat zaodstraçeçe po normalnim propisima o de-portaciji." Kongers je 1994. godine napisaouredbu koja dozvoýava imigrantima bez pa-pira da mogu da ostanu u SAD za vreme pod-noãeça zahteva za stalni boravak. Zamisao jebila da se olakãaju nevoýe stranaca kojiispuçavaju uslove za legalizaciju svog statusai da se istovremeno oslabi pritisak na ameriåkekonzulate u inostranstvu. Tokom 1995. i 1996,nekih 345.000 ýudi iskoristilo je ovu mo-guñnost, koja je brzo postala krupan izvor pri-hoda za INS. Ove godine agencija ñe naplatitigotovo 200 miliona dolara od kazni. Klintono-va administracija je zatraæila da se rokoviproduæe, ali se Kongres joã nije odluåio. Pre-ma novom zakonu o useýavaçu, ilegalni imi-grant koji bude uhvañen u SAD posle 27. sep-tembra biñe suoåen sa kaznom od tri do 10 go-

dina zabrane povratka, u zavisnosti od toga ko-liko je dugo æiveo u ilegali. ■

PRIPREMA AGENCIJA BETA




KULTURA

ni razlog zbog kojeg su baãtinici Tomas-ovih autorskih prava onemoguñili real-

izaciju pomenutog projekta. To, me-ðutim, nije spreåilo velãke pozoriãnike,tvrdoglavo reãene da se pozabave adapt-acijom dela svog sunarodnika, da baãposredstvom Tomasa uspostave ironiåanpogled na vlastiti nacion.

"POLUDELI" VELÃANI: Tako je inastala predstava åiji se autori rugajusopstvenom mentalitetu, parodiraju vr-line Velãana i podsmevaju se veliåaçuduha svoje nacije. Na planu scenskeforme u predstavi Grad koji je poludeodominira princip, koji nam je dobropoznat od pre nekoliko godina, sposob-nost ålanova trupe da u istoj ravni tretira- ju dramsku reå, pesmu, muziku, scensku

sliku, pokret tela, mimiku, grimasu, te dakombinovaçem tih elemenata prave du-

hovite, povremeno i atraktivne obrte. Sobzirom na to da je u sluåaju çihoveprethodne predstave predmet ironiånogpoigravaça bio neprikosnoveni dramskiautor, ironija se odnosila na dominantnuliniju u istoriji zapadnog teatra. Sada,meðutim, beogradska publika nije moglau potpunosti da odgonetne "kýuå" velãkeparodije, a reagovala je na opãta mesta inajdirektnije karikature karakteristiåneza sve vrste nacionalne mitomanije. To jesvakako bilo dovoýno za uspostavýaçenajneposrednijeg kontakta izmeðu glu-maca i publike, za specifiånu teatarskuzabavku åija bi konsekvenca, u na- jboýem sluåaju, mogla da vodi i ka rela-

luåaj gostovaça Vulkejno te-atra iz Svonsija, Velika Brit-

anija, na ovogodiãçem Bitefupotvrðuje pravilo da je lakãepodsmevati se drugom nego

Sse smejati na sopstveni raåun. Kada supre nekoliko godina, takoðe na Bitefu,izvelu predstavu Kako æiveti , u kojoj suna sebi svojstven naåin parodirali Ibzen-ov dramski opus, ålanovi ove velãketrupe su pobrali simpatije ovdaãçe pozo-riãne publike, ali i dobili nagradu Festi-vala. No, sada je predmet çihovog in-teresovaça literarna "svetiça" Velsa –Dilen Tomas i çegova drama Pod mleån-om ãumom. Nije iskýuåeno da je reputa-cija koja prati ovaj teatar, åije su pred-stave poznate po æestokoj ironiji, temeý-

31. Bitef

Åetiri lica neænostiSamokritika Velãana, amerikanizacija Åehova, japijevska tuga i

balkanski doprinos svetskom mraku

"JAPIJI" U MEGALOPOLISU:"Onom na koga se odnosi"




tivizovaçu naãih, domañih nacionalnihmitova. U svakom sluåaju, Velãani sumnogo boýi utisak ostavili svojevre-meno parodirajuñi Ibzena.

POETIZACIJA ÅEHOVA: Uzima-

juñi baã Galeba Antona Pavloviåa Åeho-va za osnovu neobiåne predstave, u kojojnema glumaca veñ se umesto çih, kaoglavni akteri, pojavýuju lutke, taånijekostimi, elementi kostimografije, tkanineili predmeti koji simbolizuju konkretnelikove iz drame, ameriåka umetnica HaniTierni je najverovatnije æelela da pokaæekako çen teatarski postupak moæe danaglasi poeziju åak i u delu koje u sebisadræi izuzetan naboj poetiånosti. Podo-zrevam, ipak, da je çen izbor dramekoju ñe postaviti na scenu u izvesnojmeri i posledica fascinacije amriåkih in-

telektualaca Åehovom, te çihovom po-trebom da se dokazuju baã na çegovojliteraturi.

Joã jedan od zanimýivih efekata ovogteatarskog postupka jeste i svojevrsnademistifikacija pozoriãne umetnosti bu-duñi da Hani Tierni, u pratçi svoje asis-tentkiçe Dæejn Vang, koja svira violon-åelo i peva, tokom cele predstave stoji zaposebnim "komandnim pultom" i uz po-moñ konca animira "lutke". I zaista, ovoduhovito pozorje, mada nimalo novo nitiodveñ originalno, u prvi je mah delovalokao prijatno osveæeçe 31. Bitefa, nago-vestilo je joã jedan traåak neænosti u na-ãem svetu surovosti. No kada je dekodi-raçe karaktera uz pomoñ lutaka okonåa-no, kada je rediteýka istroãila sav asorti-man duhovitih efekata koji proizilaze izodnosa uspostavýenog na relaciji lik –lutka, e tada smo opet bili suoåeni s Åe-hovýevom autentiånom poetiånoãñu koju smo nadaýe, nakon prvih deset-petn-aest minuta predstave, hteli to ili ne, bezobzira na svu autorkinu naivnost i iskre-nost, detektovali iskýuåivo kao dramskiradio materijal. Krajçi rezultat eksperi-menta koji nam je demonstrirala HaniTierni, opita koji je, po çenom tvrðeçu,nastao na tragu Meterlinkovog dramskogsimbolizma, jeste snaæna poetizacija koja, istini za voýu, Åehovýevoj literaturi inije neophodna.

NA VILSONOVOM TRAGU: Pr-edstava Onom na koga se odnosi, u reæijiFila Soltanofa i izvoðeçu ålanova çe-gove trupe intrigantnog naziva Med Dog(Besni pas), nastala je po uzoru nasvojevremeno prevratniåka istraæivaçaRoberta Vilsona kojima su pre dvadeset iviãe godina prisustvovali i gledaoci Bite-

fa. Sastavýena od jasno diferenciranihelemenata na åijem se poåetku nalaziProlog, a na åijem je kraju Epilog, ova

predstava, zasnovana na savrãeno pro-raåunatim pokretima aktera, kretçamakoje se na nivou svakog pojedinaånogsegmenta u nedogled ponavýaju, prika-zuje proseåan dan u æivotu mladih ame-

riåkih japija – od jutarçeg buðeça, od-laska na posao i jurcaça kroz vrevustanice metroa, preko guæve na radnommestu, pa sve do prividnog veåerçegopuãtaça u diskoteci i odlaska na spava-çe. No, dok su Vilsonovi projekti delov-ali na gledaoce gotovo hipnotiåkom sna-gom, spojem zvuka i scenske slike, pro-vocirajuñi gledaoce sugestivnom en-ergijom aktera åije je ponaãaçe na scenibilo liãeno psihologiziraça i klasiånihuzroåno-poslediånih mehanizama, dotleSoltanof od samog poåetka insistira napriåi, na narativnosti, dozvoýavajuñi da

u çegovu predstavu na kraju provali psi-hologija koja ñe nimalo prikriveno dasugeriãe banalno naravo-uåenije. U tom kontekstupredstavu Onom na kogase odnosi prepoznajemokao kritiåko sagledava-çe sudbine ýudi osuðe-nih na æivot u megalopo-lisu u kojem vladaju su-rovi zakoni preæivýava-ça i borbe za opstanak.

Pa ipak, ovaj projekatñe ostati upamñen po au-tentiånoj iskrenosti iogromnoj energiji mla-dih izvoðaåa okupýenihu trupi Med Dog. Upra-vo ñe snaga i æestina,kao i pomenuta iskrenost koju su po-darili ovoj predstavi potvrditi pravilo dasvaki naraãtaj ima legitimno pravo da nasebi svojstven naåin otkriva veñ ot-kriveno.

KROZ SEDAM VELOVA: Posleuspeha koji je çegova drama Bure baru-ta doæivela na sceni Jugoslovenskogdramskog pozoriãta u postavci Slo-bodana Unkovskog, kao i posle bite-fovskog gostovaça skopske verzije istogkomada koju je reæirao Saão Milenkovs-ki, Dejan Dukovski je postao miýenikbeogradske publike. Videlo se to i kadase na programu ovogodiãçeg Bitefa naã-la predstava Mamu mu jebem ko je prvi poåeo, nastala po novoj drami ovog spi-sateýa.

I ovoga puta Dukovski zadræava os-novnu dramaturãku strukturu kojom sepredstavio u Buretu baruta; i ovde jeçegov tekst strukturiran kao niz kratkih

scena, mahom duodramskih sukoba, kojisada, meðutim, nisu direktno meðusobnopovezani, premda kontekst ovim priåa-

ma daje smisao celine. Makedonskipisac opet nam se predstavio kao majstorscenskih dijaloga u kojima junake çe-govih drama identifikujemo kao repre-zente savremenog, urbanog sveta u

kojem se ipak reflektuju odreðeni ar-hetipski obrasci odnosa izmeðu dobra izla, lepog i ruænog, ýubavi i mræçe, anapose – veåite åovekove potrebe daodredi svoje mesto na svetu.

Realizujuñi svoje ideje i analizirajuñisudbinu koja je u savremenom svetuzadesila sedam temeýnih vrednosti nakojima poåiva zapadna civilizacija, sud-binu Smisla, Radosti, Vere, Nade,Ljubavi, Åasti i Greha, Dukovskiparafrazira neka od opãtih mesta iz istor-ije literature, od komedije del arte, prekoÃekspira i Getea, De Sada i Dos-

tojevskog, pa sve do Beketa i naãih dana.Sledstveno iskustvu koje nam je blisko,

pisac, naravno, izvlaåi mraåne zakýuåke,a åini to na naåin koji nije uspeo da seuzdigne iznad oåekivane, dakako pesi-mistiåke, slike kraja milenijuma koja je isama postala svojevrsno opãte mesto.Tamo, meðutim, gde je Dukovski uspeoda u toj i takvoj slici prepozna i fiksiraono ãto je autohtono naãe, ãto je tipiånobalkansko, ãto predstavýa naã udeo uopãtem mraku kraja XX veka, u kojemsu dovedene u pitaçe sve moralne i du-hovne vrednosti, makedonska predstavafunkcioniãe sjajno. Tome naroåito dopri-nose glumci, meðu kojima posebno vaýaizdvojiti Nikolu Ristanovskog, TonijaMihajlovskog, Irenu Ristiñ i NikolinuKujaåu, åija je interpretacija likovedramske literature Dejana Dukovskog usebi sadræala posebnu vrstu temperamen-ta i senzibiliteta kojem nije naudila åakni posledça scena predstave, koju redit-eý Aleksandar Popovski, isuviãe pa-

tetiåno, reãava koreografski.Bitef se nastavýa... ■

ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIÑ

PARODIJA BEZ KLJUÅA: "Poludeli grad"




like" zamisli u ovom prinudno ograniåen-om obimu.)

Kejt Ãapinski je profesionalna igraåica,iz generacije Marte Grejem. I dok Ãapinskislika, ona pravi pokrivaåe, dæempere i

prsluke i prodaje ih buticima, pri åemu suse Ãapinskijevi, tokom dugog niza godina,izdræavali od tog neznatnog prihoda, zahv-aýujuñi kojem je i Harold mogao da slika.

Akumal je popriåao sa Dejvidom Ãap-inskim o moguñnosti da on liåno pokuãa dapromoviãe Haroldove radove, te su sesloæili da pokuãa. Tad se profesor iz Ban-galorea opkladio sa slikarevim sinom da ñeu roku od dvanaest meseci upriliåitiHaroldu Ãapinskom veliku izloæbu u Evro-pi, moæda u Londonu, ili u Amsterdamu ida ñe Enciklopedija Britanika morati dadopuni svoj dodatak o apstraktnom ekspre-

sionizmu, stvarajuñi prostor za dostignuñeovog predugo zapostavýenog majstora.Harold Ãapinski je, meðutim, veñi deo

svoje karijere proveo potpuno izolovan odtræiãta umetniåkih dela, neprimeñen odgalerista i trgovaca umetninama. Godine1950. çegovi radovi su bili uvrãñeni uizloæbu novih talenata, pa su åak dobili ipohvalne prikaze u Njujork Tajmsu, ali odtada nije usledilo gotovo niãta, izuzevnekoliko beznaåajnih grupnih izlagaça.Ravnoduãnost ga je oterala u osamu. Anijedan establiãment ne podnosi da priznasvoju greãku.

Akumal je, dakle, morao da se uzvereuz taj bedem ravnoduãja i skepse, ili da garazori. O vlastitom troãku je napravio slaj-dove sa radovima Ãapinskog i krenuo ufrontalni napad na umetniåki svet Menhet-na. Nije imao uspeha: bedem je åvrsto od-olevao. Na kraju krajeva, kako je i mogloda se oåekuje da taj ludi Indijac iz poýo-privredne sredçe ãkole u Bangaloreu pri-meti neãto ãto je promaklo çujorãkimumetniåkim mandarinima? Posle tridesetakgalerija u kojima su odbili åak i da po-gledaju slajdove, Akumal je odluåio da seokuãa u Evropi. I tada se za çega – a i zaÃapinskog – kolo sreñe preokrenulo.

Decembra 1984. Akumal je stigao ulondonsku galeriju "Tejt" bez prethodnougovorenog sastanka, s kutijom slajdovapod miãkom. Posle nekoliko minuta,Ronaldu Aleju, kustosu zbirke savremeneumetnosti, telefonirali su sa recepcije iobavestili ga da se pojavio izvesni gospod-in Indijac u priliåno uzrujanom staçu i dainsistira da nekome pokaæe seriju slajdovakoji, po çegovom tvrðeçu, predstavýajuepohalno otkriñe. Alej je pristao da pogledaslajdove. Akumal je sruãio bedem.

Poãto je video slajdove, Ronald Alej jerekao: "Zapaçen sam da je jedan pred-stavnik pravog apstraktnog ekspresioniz-

ma ovakvog kalibra nepoznat", i povezaoAkumala sa galerijom "Mejor". Takoðe jeu pisanoj formi uobliåio svoja oseñaça po-vodom opusa Ãapinskog. Tokom nekolikonarednih sedmica mnogi evropski struå-

çaci poãli su çegovim stopama. ProfesorNorbert Linton sa Odseka za istoriju umet-nosti Univerziteta u Saseksu napisao je:

"On je sasvim izvesno slikar neuobiåa- jenog kvaliteta... ovi slajdovi ukazuju naredak kvalitet sveæeg i razigranog (za raz-liku od æalobno-produhovýenog) apstrakt-nog ekspresionizma, izvanredan oseñaj zaboju na platnu ili papiru." Vodeñi galeristiiz galerija savremene umetnosti u Kelnu iAmsterdamu takoðe su izrazili svoje

oduãevýeçe. A Dæejms Mejor iz galerije"Mejor" odleteo je u Njujork, sav uzbuðeni proæet dubokim utiscima, da izabere ra-

dove za retrospektivu Ãapinskog. Opklada je dobijena.

Pretpostavýa se da je, pored istinskogoduãevýeça ãirom Evrope povodomkvalitetom Ãapinskijevih radova, bilo i iz-

vesne doze radovaça, jer se kroz sluåajÃapinskog çujorãka umetniåka scena po-kazala u veoma loãem svetlu. Njujork je

tako dugo i neprikosno-veno vladao umetniåkimsvetom da je ova evrops-ka osveta morala biti sla-dak zalogaj.

Ãto se tiåe profesoraRamaåandera i on je uovom "lansiraçu" Haro-lda Ãapinskog svakakozasluæio svoj deo kolaåa.Ali, ãta je to Akumalu

omoguñilo da vidi onoãto je svima ostalim pro-maklo? Odgovor je, iz-gleda: leptirovi. "Svojeåasove likovnog poha-ðao sam na jednom poý-anåetu nedaleko od ku-ñe. Tamo sam provodiodosta vremena, gaçajuñileptirove. Na stotine hi-ýada leptirova, znate, usvim onim sjajnim pre-livima. Nikada nisamubio nijednog leptira, sa-

mo sam jurio za çima,diveñi se tolikoj raskoãiboja. I mislim da su sesve te boje duboko usa-dile u mene... sve te per-mutacije i kombinacijeveñ su bile tu, u meni.Trebalo je samo da pro-naðem neåije radove ividim jesu li u staçu dami vrate sve one bojekoje sam upio u detiçst-vu. A Ãapinski se tome,izgleda, veoma pribli-æio."

Veñ stoleñima jeusud istoånih naroda daih "otkriva" Zapad, uzdramatiåne i obiåno ne-

prijatne posledice. Priåa o Akumalu i Ãap-inskom je jedan mali primer u kojem je Is-tok dobio priliku da uzvrati na taj kompli-ment, pri tom joã i sa sreñnim ishodom. Aako se od nas traæi da poverujemo kako jesve poåelo na nekom poýanåetu u Kalkuti,gde je neki mali Indijac jurcao kroz vrtlogleptirastih boja, zaãto da ne? I to je,

napokon, podjednako verovatno kao i sveostalo u ovoj priåi. ■PREVOD: RAÃA SEKULOVIÑ

IZA REÃETAKA:Knjiæevnik pod"fatvom"




Treñe cetiçsko bijenale

Egzil kao temaBijenale aktuelizuje problem mobilnosti umetnika ne samo kaoegzistencijalni åin, veñ kao druãtvenu i profesionalnu nuænost

nika: na otvorenim mjestima grada (projekti Juri Alberta i Nenada Ãoãkiña) i uneoficijelnim izlagaåkim prostorima (projekti grupe "Ãkart" i Anke Buriñ).

U Dvoru kraýa Nikole realizovana je

izloæba "Skriveni æivot kraýa Nikole".Internacionalni reciklaæ "art fest" orga-nizovan je, u okviru III cetiçskog bijenala,u nikãiñkoj æeýezari. "Oplemeçivaçe" in-dustrijskog otpada, akcije koje se veñ duæiniz godina organizuju na evropskoj art-sce-ni, u Parizu, Edinburgu, Barseloni, uæeýezari u Nikãiñu realizovala je grupaãpanskih umjetnika i studenata FLU saCetiça.

U okviru muziåkog, poetskog i pozo-riãnog programa predstavýa se grupa inos-tranih umjetnika, uåesnika Polifonix –meðunarodnog festivala poezije i muzike,

videa i performansa u zgradi Vladinogdoma, gdje su izvedeni i performansi Jusu-fa Hadæifejzoviña i Soçe Vukiñeviñ, a na

ýetçoj pozornici izveden je baletski spek-takl "Magbet", u organizaciji Centra zakulturnu dekontaminaciju iz Beograda.

Na ovoj najznaåajnijoj likovnoj mani-festaciji u Crnoj Gori i Jugoslaviji, meðuoko 150 umjetnika iz brojnih evropskih ze-maýa, uåestvovali su i umjetnici iz Srbije:Neãa Paripoviñ, Jovan Cekiñ, Zoran Nask-ovski, Bata Krgoviñ, Uroã Ðuriñ u selekcijiSvetlane Racanoviñ i umjetnici Era Mili-vojeviñ, Nina Kociñ, Talent Factory, grupa

"Ãkart" i Miroslav Mandiñ po direktnompozivu organizatora Bijenala. ■SVETLANA RACANOVIÑ

kao druãtvenu i profesionalnu nuænost uradu danaãçeg umjetnika.

Posebni dio Bijenala åini izloæba fo-tografija pod nazivom "Landless" (ili"Liãeni domovine"), postavýena u Nje-goãevoj Biýardi. Prezentujuñi svjedoåanst-

va fotografa i foto-reportera o razliåitimvrstama prisilnog putovaça, egzila,lutaça, iseýavaça ýudi u konfliktima

savremenog doba, i ova se izloæba uklapa uglobalnu temu Bijenala. (Problem egzilana teritoriji bivãe Jugoslavije tokom neko-liko posledçih godina predstavýen je naovoj izloæbi fotografijama objavýenim uåasopisu "Vreme").

U Srpskom poslanstvu postavýene suinstalacije Ere Milivojeviña, Jusufa Ha-dæifejzoviña, Nenada Ãoãkiña i radovimakedonskih umjetnika, a za potrebe Bije-nala aktivirane su zgrade i drugih ambasa-

da na Cetiçu.U okviru III cetiçskog bijenala izvede-no je i nekoliko zasebnih projekata umjet-

sali "Ivana Crnojeviña", u Vladiåi-nom domu na Cetiçu, 20. septem-bra sveåano je otvoreno III cetiçs-

ko bijenale, internacionalna smotrasavremene umjetnosti. Zamiãýeno kao ko-mpleksni projekat, akcija koja se realizuje

u nekoliko pravaca i nivoa, Cetiçsko bije-nale podrazumijeva prezentaciju i afir-maciju savremene umjetnosti razliåitogmedijskog karaktera, obezb- jeðuje susret umjetnika evrop-skog Istoka i Zapada, aktiviraaktuelne umjetniåke problemekoji nadilaze lokalne okvire,omoguñava ponovno uvoðeçenaãe likovne produkcije u ãirikontekst savremenog evrop-skog stvaralaãtva.

Centralna izloæba ovo-godiãçeg Bijenala prezentova-na je u prostorima Vladinogdoma pod nazivom "Nova iko-na". Ovom dinamiånom post-avkom, po zamisli generalnogkomesara Andreja Jerofejeva,bitno se problematizuje statusikone kao kultnog predmeta, je-dinstvenog i kodifikovanog,znaka tradicije i norme; ra-zliåitim intervencijama koje odåiste vizuelne provokacije voderadikalnoj dekonstrukciji se-mantiåkih slojeva kultne slike,

suãtinski se preispituje i prirodaikone i priroda samog medijaslike. Otud i podjela izloæbe nanekoliko odjeýaka: metafizika, ikono-klazam, ikone pop kulture, fetiãi, individu-alni kultovi, narcizam, kulturni idoli, socijalne ikone.

U zgradi Plavog dvorca realizovana jeizloæba "Putovaçe umjetnika – Kretaçe".Ova izloæba reflektuje jedan od bitnihciýeva Bijenala, ideju susreta umjetnika izsvih djelova Evrope, ali prati i opãte ten-dencije ka oslobaðaçu umjetnosti od svihoblika geografskog i kulturnog determiniz-

ma; ona aktuelizuje problem mobilnostiumjetnika promiãýajuñi putovaçe/kre-taçe ne samo kao egzistencijalni åin, veñ

U

G O R A N K A M A T I Ñ

Izloæba u Biljardi zavrãena jefoto-ambijentom "Vremena", au-

tor Goranka Matiñ; o izbeglicamagovore naslovne stranice naãeg

lista i fotografije (2x2,70)Vladimira Dimitrijeviña, Æeljka

Sinobada i Predraga Mitiña

OVA IDE!



AR 1997

U trenutku kada ameriåkafilmska industrija podiæe B fil-move na A nivo u smislubudæeta i statusa, evropska

filmska zajednica u najveñojmeri je prepustila pravÿeçeakcionih, fantastiånih i SF fil-mova mejdæorima, iz ekonom-skih i estetskih razloga podjednako. Takvi filmovi gutajuogromne resurse i najåeãñeizmiåu kontroli (najsveæiji jeprimer "Titanika"), te osim

povremenog novog Bonda, nespadaje u poÿe interesovaçaevropskih rediteÿa. Upravo tuse pojavÿuje francuski rediteÿ

Lik Beson (Luc Besson).Zahvaÿujuñi podrãci koju jeçegov "Profesionalac" (The Professional/Leon), nakon us-peha "Nikite" dobio odSonijevog Columbia Tristar studija, Besonova umetnostpostala je globalno relevant-na. Prihvatili su ga åak iFrancuzi. U stvari iza çegov-og najnovijeg filma "Peti ele-ment" stoji upravo francuskakompanija Gaumont , a pro-dukciju, zajedno sa JanomSmitom (Iain Smith) potpisu- je liåno Patris Ledu (PatriceLedoux). Beson svesno flertu- je sa tipiåno ameriåkim stil-skim pristupima æanru, reski-rajuñi da postane personalizo-vani, ekscentriåni senzibilitetsvojih ranijih filmova, da bidokazao kompetenciju napoÿu akcionog filma.Previzuelizacija je trajala punihgodinu dana, uz pomoñslavnih strip autora Mebijusa

Moebiusa, pseudonim ÆanaÆiroa, crtaåa Poruånika

Bluberija i SF serijala poputInkal sage i Arzaka) i Æan-Kloda Mezijea (Jean ClaudeMezieres, autor Valerijana).Fantastiåan dizajn kompleti-ran je kostimima Æana PolaGotjea (Jean Paul Gaultier) ipodelom posla oko specijalnihefekata izmeœu supervizora

Marka Stetsona (Blade Runner,The Right Stuff ) u radioniciDigital Domejna i Nika Dad-mena (Intervju sa vampirom),u londonskoj radionici zaizradu filmskih stvoreça.Rezultat je bogata, moñna, fan-tastiåna priåa.

■

nastajaçe"Petogelementa"



VREME ■ 27. SEPTEMBAR 199750

Digital Domain inc. je jedanod najvaænijih studija za dig-italnu produkciju u Los

Anœelesu. Osnovali su gaDæems Kameron, Sten Vinston i Skot Ros uz pomoñIBM i preduzeña KOKS iz Atlante. Digital Domain jestekla ugled pre svega zbogfantastiånih inovacija ineverovatnom talentu oper-ativaca koji rade u çemu.Trenutno rade na snimaçu"Titanika", a prvi film u komesu uåestvovali je "Danteov

vrh". Radili su takoœe na"Apolu 13", "Intervju sa vam-pirom", "Istinitim laæima" u

vidu saradnika. 1996. godineDigital Domain reizdaje"Terminatora 2" ali u 3dtehnici, ova premijera ñe os-tati upamñena kao najveñaikad napravÿena u istorijistudija Universal . Poznati suçihovi spotovi za Mercedesili za Krajsler Dæip koji je in-aåe i nagraœen Zlatnim lavomna meœunarodnom festivalureklama. To im je ujedno bi-

la i prva reklama koju susnimili (1994. godina) iodmah su za çu nagraœeni u

Kanu. Iste godine ñe snimitispot za Roling Stonse "Loveis strong" u reæiji DejvidaFiãera. 1996. godine izdajuCD-ROM "Barbi Modni Di-zajner" u saradçi sa Mate-lom. Pored spotova i reklama,takoœe poseduju i zabavnipark, kao i program za po-drãku mladih umetnika idizajnera.

■

KUPONZA FILM

PETI ELEMENTDONOSIOCU OMOGUÑAVA

50%POPUSTA

KUPONZA FILM

PETI ELEMENTDONOSIOCU OMOGUÑAVA

50%POPUSTA

NA CENU BIOSKOPSKE ULAZNICE

ZA SVE PROJEKCIJE DO 1730 h.

U BIOSKOPIMA:

OD 01. OKTOBRA:

NIÃ - VILIN GRADNOV I SAD - ARENA

OD 02. OKTOBRA:

BEOGRAD - DOM SINDIKATA,

R O D A,

FO N TAN A,

SLOBODA,

JUGOSLAVIJA, O D EO N,

DOM OMLADINE I AVALASUBOTICA - ZVEZDA

KIKINDA - ZVEZDALESKOVAC - DOM KULTUREI DOM VOJSKE JUGOSLAVIJELAZAREVAC - CENTARZA KULTURUÅAÅAK - SUTJESKAU ÆICE - PARTIZAN

PODGORICA - KULTURAPRIÃTINA - OMLADINAKRAGUJEVAC - ÃUMADIJA

SVE INFORMACIJE NA T ELEFON 3340-318 metrofilm

specijalniefekti




Pirati

Æito i kukoý

"Uslovi koje su postavili distributeri neodgovaraju potrebama na terenu", kaæeVlada Jovanoviñ, vlasnik kluba "Akvari- jus" u ulici Lole Ribara u Beogradu i jedanod inicijatora asocijacije vlasnika videoklubova, åije se zvaniåno osnivaçe oåeku- je. "Konkretno, to znaåi da su 'Tak' i 'Metro'uspostavili uceçivaåku politiku. Evo kakoto izgleda na primeru: 'Metro' je najavio dañe u narednih 6 meseci prodati 56 'Kolum-bijinih' filmova u 7 kola. U svakom koluima eventualno po dva filma koja bi naãiklijenti hteli da gledaju, a ostali su stari,veñ odgledani.

Vlada Jovanoviñ kaæe da se klubovineñe povuñi iz posla zbog ovakvih distrib-uterskih uslova, nego ñe se samo preokre-nuti na drugi vid piraterije. "Ãta nam drugopreostaje? Ja sam meðu prvima bio za toda se uklone pirati, a sad viãe nisam sigu-

ran da je to moguñe. Kako da se motiviãuklubovi? Prosto. Onima koji pristanu daposluju legalno treba omoguñiti slobodnuprodaju. Tvrdim da bi i distributeri takoviãe zaradili. I joã neãto: izbacivaçe piratatrebalo bi da podrazumeva i izbacivaçeDiznijeve produkcije, ãto sam ja i uåinio,

ali ãto nijedna kçiæara nitiradça u kojoj se prodaju videofilmovi nije uåinila. A to distrib-uterima i inspekciji uopãte nesmeta."

Vlasnik jednog od najpozna-tijih video klubova na Vraåaru –

æeleo je da ostane anoniman ("Zasvaki sluåaj, ne trebaju mi komp-likacije") – oåekuje da ñe se ovako krutstav distributerima vratiti kao bumerangveoma brzo i kaæe da su se veñ pojavilineki pirati koji nude tri filma za 35 DEMna çihovim kasetama. To su, podrazume-va se, najnoviji filmovi. "Ãta ñe meni 'Ka-petan Kuka' kad su ga sva deca odgledala,a i odrasli kojima je do takve vrste filma?Zar da ga åuvam u rafu åetiri godine dokne izraste nova generacija? A i oni, pitaçe je da li bi ih zanimali stari filmovi ." Zasebe kaæe da je budala zato ãto veñ trimeseca nema pirate, i isto toliko vremena

je na gubitku. "Publici se dopadaju dobrekopije, ali bi ipak da uz kvalitet imaju inov film. A cene su oåajne. U 'Taku' su namobeñavali popust, a niãta se nije desilo. Neznam ãta æele da postignu ovakvom poli-tikom. Da stvore lanac svojih video klubo-va? Da rasprodaju zalihe filmova tako ãtoñe od nas i naãih ålanova uzeti novac? Svemi ovo liåi na pokuãaj distributera da na-doknade gubitak iz vremena sankcija. Aod koga mi da nadoknadimo sadaãçi gubi-tak? Od kupaca? Poveñaçe cene bilo bineposlovni potez."

I tako problem postaje priåa dva jarca

na brvnu. A ta basna, setimo se, nemasreñan kraj. ■

SONJA ÑIRIÑ

U Jugoslaviji ne bi trebalo dabude viãe od 1000 do 1200 video klubova. Trenutno ih, po

naãoj evidenciji, ima oko 3000

za dve-tri marke ako ona na træiãtu koãta20 dolara. Nismo toliko bogati da bismodopuãtali lopovluk! 'Tak' i 'Metro' veñ imajuredovna kola, a tri maça distributera ('Proviæn', 'Delta' i 'Vidkom') povezala su se pa ñei oni svakog meseca imati po jedno kolonezavisnih proizvoðaåa. To znaåi da sa trikola aktuelnih filmova meseåno viãe nemani razloga ni opravdaça za nelagalno

poslovaçe video klubova... Oåekivali smostruånu pomoñ od MPA. Najavýivali suproãlog novembra da ñe doñi çihovi in-struktori, ali bili su izbori, pa demon-stracije, sad opet izbori... Oni su u meðu-vremenu shvatili da smo mi i sami neãtouradili, pa oåekujemo da ñemo nastaviti

tamo gde smo stali kad proðu ovi izbori.Obeñana su nam znatna sredstva."

Na sve ove komisijske i samokontrole"Metro film" je dodao joã jednu meru pro-tiv piraterije. Robert Pristovãek, direktormarketinga, objaãçava da ñe svakom klu-bu koji potpiãe sa "Metro filmom" ugovoro kupovini video izdaça "Kolumbije"dobiti Metro licencu. "Ãtampana je u zla-totisku, tako da ju je nemoguñe umnoæa-vati, i biñe uramýena na vidnom mestu uklubu. Tako ñe svaki kupac znati da li tajklub ima naãa i 'Kolumbijina' legalna

izdaça, a znañe i inspektori." Na pitaçeda li ñe time smaçiti broj video klubova,Robert Pristovãek odgovara da je to i nam-era i da se nadaju da ñe za dva-tri mesecaodvojiti kvalitet od kukoýa i legalizovati jugoslovensko træiãte. "U odnosu na brojstanovnika, u Jugoslaviji ne bi trebalo dabude viãe od 1000 do 1200 klubova. Tre-nutno ih, po naãoj evidenciji, ima oko3000 i mnogi rade u nemoguñim uslovima,u podrumima i stanovima." Metro licenca je besplatna, ali plañaju se kompleti filmo-va. "Cena kompleta nije merodavna, amoæe da se plati unapred, ãto podrazume-

va odreðeni popust, ili da se uplate samodepozit pa da se ostatak plati prilikompreuzimaça kompleta."

oåetkom septembra stigla su na jugoslovensko træ iãte prva videoizdaça ameriåkih filmskih ko-P

mpanija "Vorner" (Warner) i "Kolumbija"(Columbia Tri Star Home Video). Njihoviovdaãçi distributeri "Tak" i "Metro film",dakle prodavci çihovih originalnih videokaseta, smatraju da su time nestali svi ra-zlozi za video pirateriju. Vlasnici video

klubova, dakle kupci tih istih kaseta, neslaæu se sa tim.

"Sve do ulaska na træiãte prvih legalnihizdaça moglo je samo da se teoretiãe ovideo pirateriji zato ãto klubovi, zbogzatvorenog træiãta, realno govoreñi, i nisumogli legalno da posluju. Desilo se, me-ðutim, da su video klubovi, åim je 'Tak'pustio na træiãte prvo kolo, sami poåeli dasklaçaju piratske kasete. Prvo çihåetrdesetak u Beogradu, pa redom. Sada ih je oko stotinak bez ijednog pirata, dobro-voýno", kaæe Milivoje Todoriñ, generalnisekretar Jugoslovenske antipiratske

poslovne asocijacije.Paraleno, u toku je i sprovoðeçerepresivnih mera. Komisija, koju åine po jedan predstavnik Ministarstva, distrib-utera i asocijacije, iãla je od kluba do klu-ba i kontrolisala. Pridruæila im se i Repub-liåka træiãna inspekcija, pa je Komisijatime dobila ovlaãñeçe da kontroliãe ugo-vore, dozvole za rad i da oduzima piratskekasete. Todoriñ kaæe da su za sada oduzi-mali samo po pet primeraka, onoliko koli-ko je dovoýno za kriviånu prijavu, i najav-ýuje da ñe "u drugoj fazi biti masovnogoduzimaça", te da ñe tim povodom "na-praviti malu feãtu, javno, da svet vidi da se

u Jugoslaviji pridræavamo dogovora, a dapirati vide da moæemo i kako moæemo dauradimo ono ãto priåamo". Ta Komisija jedo sada uspela da prekontroliãe Beograd iNovi Sad, a do skupãtine ñe se verovatnoznati i situacija u Niãu i Kragujevcu."Ovih godina je bilo snalaæeçe, a sad, akohoñemo neki red, moramo da ga sprovodi-mo svuda. To znaåi i na TV stanicama.Video klubovi nam javýaju o filmovima saTV stanica, kriviåne prijave su u toku, a idokumenti o obeãteñeçu. Neverovatno jeda nam klubovi javýaju i o klubovima kojii daýe posluju s piratima – mislim da je to

znak da ñemo uskoro imati legalno træiãte.Ne moæe 2000 klubova, ako ih nema i viãe(teãko im je uñi u trag), da kupuje kasetu

Distributeri su dobili ãest meseci za legalizaciju video træiãta




Fleka, ikona beogradskog andergraunda

U srediãtu Urbazone

ðu deset najboýih klubova u Evropi. Onikoji su se spuãtali sprat niæe u Rajiñevojimali su dovoýno duha i elana da sebipriuãte utopiju. Potpuno opipýivu, iakotako daleku od zvaniånog naåina æivota.

Æeýa da se uspostave parametri za auten-tiåne vrednosti lokalne scene prerasta ustvarnost, i mnogi su vremenom ispliva-li na povrãinu kao konstanta alternativnepoetike Beograda. Disciplina kiåme jeveñ tada uzdignuta na tron kao uzor iobrazac muziåkog stvaralaãtva na ovimprostorima. "Trag za sobom je ostavio ihepening na Dorñolu", priseña se Fleka urazgovoru za "Vreme", "u napuãtenojfabrici, pod nazivom 'Linija EX', 1985.godine. Svirku brojnih bendova (Disci-plina, Toni Montano, Burbon Be, Parti-brejkersi i dr.) i izloæbu nekolicine slika-

ra (pokojni Rajko Gujoviñ, AleksandraÃaranoviñ, Milan Atanaskoviñ, Katarina

Benedetiñ) propratilo je nekoliko hiýadaýudi, a meðu posetiocima se naãao iDonald Kaspit, koji je gostovao u Beo-

godine. Usledile su grupne izloæbe, per-formansi, pozoriãne predstave, koncerti,session nastupi rok muziåara.

RUPA U RAJIÑEVOJ: Multimedi- jalnost ovog projekta neodoýivo podseñana zlatna vremena Akademije, na koju

Fleka ulazi poået-kom osamdesetihgodina kao pro-gramski urednik."Pre nego ãto sampoåeo da radim u'Klubu'", objaãçavaFleka, "boraviosam neko vreme uLondonu. Moja id-eja je bila da u Be-ogradu stvorim ne-ãto nalik klubovi-ma u Engleskoj u

kojima se okupýa- ju umetnici i muz-iåari, u kojima seodræavaju koncerti,predstave, perfor-mansi. Radio samistovremeno i u ta-daãçim omladin-skim novinama,preko kojih samtakoðe pokuãao dauspostavim i odr-æim vezu izmeðu'velikog sveta' i on-oga ãto se deãavaloduboko u poramaglavnog grada. To je bilo vreme kadasu Idoli postajalisve popularniji.Onda se pojavio iKoja sa Disciplin-om kiåme. Toj gru-pi sam posvetiopuno paæçe i ener-gije, ne toliko zbog muziåkog ukusa, ko-liko iz uvereça da vrede mnogo viãe

nego ãto je na prvi mah moglo da izgleda.Danas jasno vidim da nisam pogreãio."Slavna "Rupa" ubrzo se svrstava me-

IZ "RUPE" U ETAR: Miomir Grujiñ-Fleka D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

Urbazona je zamiãýena kao sabirni centar kreativne energije,kao infuzija u krvotok umiruñeg kulturnog organizma, kaopilula protiv apatije i letargije

aslaðivaçe neåijom agonijom ipropaãñu jeste, u trenucima doko-lice, zajedniåka odlika i razlogN

postojaça ãto novinarstva ãto kritike, tenije åudo ãto su pojmovi moderna umet-nost, postmoderna, avangarda, under-

ground, alternativa istroãeni i izrabýenizahvaýujuñi razornom dejstvu okolnosti.Problem alternative u naãoj sredini,

po reåima Miomira Grujiña Fleke (åijese ime i projekti uzimaju za sinonim ur-banog deãavaça u proteklih deset i viãegodina) leæao je u medijima koji nisupratili na primeren naåin dogaðaje nasceni: "Nije bilo ýudi istinski zaintereso-vanih za rad umetnika i rok grupa. Drugesredine su, kako danas tako i ranijih god-ina, bile prijemåivije za dogaðaje u Beo-gradu od samih Beograðana. Zagreb iLjubýana su åak i tokom rata aktivno

uåestvovali u projektima beogradskihumetnika. Medijskog odjeka na matiånojsceni gotovo da nije ni bilo, mada zbogtoga niko nije preterano æalio, jer se un-apred znalo da bi od nekvalitetnog novi-narskog pera bilo viãe ãtete nego koristi."

Urbazona je, kako u çenom progra-mu stoji, nastala kao vrsta svesne dis-tance od potpuno uniãtenih i nadaýe nep-rimenýivog sadræaja i znaåeça gorenavedenih reåi. Projekat je nastao iz jed-nog veoma jednostavnog pitaça: kako uprimitivnom plesu ruãilaåkih energija –koje stvarnost pretvaraju u popriãtegluposti – uoåiti, izolovati i prikupiti onuretku i na marginu potisnutu kreativnuenergiju? Na tom zadatku izrasla je Ur-bazona, otvoreni projekat u simbiozilokalne, gradske, umetniåke i rock&rollenergije. Mesto deãavaça: Beograd. Au-tor: Miomir Grujiñ Fleka iliti "glasãiãmiã savesti nad Keçigradom". Okosebe je okupio brojna imena: Srðana Ðil-eta Markoviña, Uroãa Ðuriña, DanijelaGlida, Dejana Anðelkoviña, LjudmiluStratimiroviñ, Katarinu Benedetiñ, SaãuMarkoviña, Soçu Saviñ itd. Jedna za

drugom, poåele su da se reðaju "Urbazo-na akcije". Modna revija ãeãira LjudmileStratimiroviñ probila je led juna 1993.




gradu povodom serije predavaça uMuzeju savremene umetnosti. Bio jeiznenaðen brojnoãñu ýudi okupýenih naovom hepeningu. Kao da nije oåekivaoneãto sliåno u ovom gradu, u fabrici kojase jedva dræala na temeýima..."

USMENI ROMAN: Stvari su se

odvijale nekom svojom logikom, i pola-ko se uãlo u devedesete. Emisija "Ritamsrca" seli se sa Studija B i osniva se ra-dio B92, u okviru kojeg Fleka emisijom"Ãiãmiã", ponedeýkom od ponoñi dotrojke, otvara sebi poýe delovaça (na-kon bolesti koja mu je oduzela vid), ukome ñe ponuditi sintezu svega ãto je dotada uradio. "Ãiãmiã", baã kao i "Aka-demija" nekoliko godina ranije, postajemedijator izmeðu off-scene i ãire javnos-ti. Kreacija, improvizacija, borba i otporbili su i ostali pokuãaj opstanka oveemisije u sveproæimajuñem ludilu.

"Ãiãmiã je za mene viãe od posla",objaãçava Fleka. "To je jednostavnonaåin æivota. Ove godine, 11. decembra,slavi osmi roðendan. Odluåio sam dadeset godina budem ãiãmiã, a kada se tajperiod okonåa, poåeñu da svodimraåune. Sve ove godine doæivýavam kaoveliko iskuãeçe, s jedne strane, i kaoogromno zadovoýstvo, s druge. Ovakvavrsta iskustva nije dostupna svakomumetniku. Moguñnost da se tri sata pri-poveda i svedoåi u sopstveno ime veliki je izazov. Doãao sam vrlo brzo na ideju

da od toga napravim literarnu formu, us-meni roman, recimo. Taj roman o podze-maýcima odvija se veñ osam godina. Po-lako ga saæimam, cedim, a neke izuzetno jake delove prebacujem na traku kaoneku vrstu beleãki. Situacija u kojoj samse naãao napravila je od mene modernogHomera i, kao ãto je on vodio Odisejakroz razna iskuãeça, tako i ja vodimsvog podzemaýca u susret sa nimfama ialama. To je za mene putovaçe i nerazmiãýam o çegovom ciýu."

TROTOROCK: Iz tog radio projek-ta kasnije je proistekao sijaset drugih

stvari, a meðu çima i Urbazona, zamiãý-ena kao pokret za novu umetnost irock&roll scenu, koji se odvija paralelno

u Trotoart i Trotorock sekciji. Oba naziva(izvedena od reåi "trotoar", sa jasnomaluzijom na urbanu kulturu i urbani sen-zibilitet) pomalo su ciniåna, jedna vrstaironiånog odgovora na barataçe na- jraznovrsnijom terminologijom u teorijimoderne umetnosti. Na Trotorock etiketi

naãlo se puno mladih bendova koji suodræali svoje promotivne koncerte naUrbazona Trotorock festivalima u Boæi-darcu, "Rexu", Bitef teatru. "Urbazonainsistira na lokalnim vrednostima scenekojom se bavi", naglaãava Fleka, "aliimali smo dovoýno sluha i za deãavaça ugradovima po unutraãçosti Srbije. Ben-dovi iz Jagodine, Vrãca i Kladovaafirmisali su se istovremeno kad i rokgrupe iz Beograda. Imali smo kontakte isa inostranstvom. Svi ti projekti bili sudosta ozbiýni i kvalitetni, jednom reåjudobro organizovani; film Marka Hukera

'Zombietown' obuhvatio je radio B92, au-tore Urbazone i predstavio na posebannaåin, iz vizuelnog ugla 'stranog pos-matraåa', Beograd i Beograðane. Ålanovibivãe grupe KLF (sada K Foundation) usaradçi sa Urbazonom snimili su doku-mentarni film o spaýivaçu milion funti uBeogradu septembra 1995. Na pomolu jesaradça sa legendom muziåke sceneKalifornije, osobom jugoslovenskogporekla i sanskritskog imena Uruga, koja je svirala sa Dæonom Li Huker om, Le-nonom, na Vudstoku, kasnije rame uzrame sa grupom Red Hot Åili Pepers.

Urbazona, pokret koji je startovao samrtve taåke, iz letargije i ozlojeðenosti’93, i danas opstaje, pored vidýivogpomaçkaça entuzijazma autora, kao perpetuum mobile , koren koji iz zemýeneprestano crpi vitalne sokove. U Urba-zoni se uåe one stvari koje su autorimakasnije neophodne da bi se ozbiýnijebavili svojim pozivom. Urbazona je ãko-la prvih koraka i prvih padova. Ona jesamo prijemna stanica koja je uspela dalansira mnoge 'poåetnike' na zavidnepozicije, a samim umetnicima je uvek

ostavýala slobodu kretaça, ili u naruåjeestabliãmenta, ili protiv çega." ■

JASMINA STOJANOVIÑ

Liåna kartaMiomir Grujiñ Fleka roðen je 1957. u Beogradu. Studirao je pravo i slikarst-

vo. Diplomirao 1985. godine na Fakultetu likovnih umetnosti, na kome je poha-ðao i postdiplomske studije. Ålan ULUS-a od 1986. godine, kao i Saveza novi-

nara od 1990. Od 1982. do 1984. radio kao glavni i odgovorni urednik åasopisa"4F" pri FLU. Tokom 1992. na TV stanici Kanal kulture radio kao autor i vodit-eý projekta "Linija EX", programa posveñenog neformalnim oblicima umet-niåkog izraæavaça. Od 1989. radi na radiju B92 kao autor projekta "Ãiãmiã-glasundergrounda". Autor je projekta Urbazona. ■

SCENA

"Zvono"Otvaraçem grupne izloæbe radova

autora koji su obeleæili proãlogodiãçusezonu, u utorak 23. septembra, galerija

Zvono je obeleæila åetvrtu godinu svog

postojaça. Na izloæbi su predstavýenisledeñi autori:

Radomir Damçanoviñ Damçan,Radovan Kraguý, Aleksandar Ðuriñ, Ni-kola Saviñ, Simonida Rajåeviñ, DejanDamçanoviñ, Goran Kosanoviñ, Mirja-na Rakoåeviñ, Ðorðe Odanoviñ.

K. R.

"Kçiæevnost" 7-8U letçem dvobroju uglednog beo-

gradskog åasopisa "Kçiæevnost", kojiizdaje "Prosveta", objavýeni su poetski,prozni i esejistiåki prilozi Æivojina Pav-loviña, Vase Pavkoviña, Pavla Ugrinova,Milisava Saviña, Eriha Koãa, Petra Pi-

janoviña, Vladete Jerotiña i niza drugihautora. Posebno je za- nimýiv, po veñdugogodiãçem obi-åaju, meðunarodnidodatak "Lettre in-ternationale", kojidonosi tekst Slave-nke Drakuliñ "Tiãi-na Jasenovca" i

polemiåku reakci- ju VladimiraUmeýiña "TiãinaJasenovca – poSlavenki Drakuliñ". Tu su iprilozi Edgara Morena, Ranka Ri-sojeviña, Dobrice Ñosiña, Petera Hand-kea, Stevana Tontiña, Ronela Aleksand-era, kao i intervju s Mihajlom Pantiñem.

Iako moæda nije u æiæi paæçe kul-turne javnosti na onaj naåin na koji je tonekada bila, "Kçiæevnost" i daýe nudidovoýno razloga za åitaçe i polemiåko

reagovaçe, a to je formula za dobar åa-sopis.T. P.

"JATO" – Mirjana Rakoåeviñ




A B C D E F

(1) 1. MUZIÅKE EMISIJE 700 818 ▼

(2) 2. VESTI – INFORMATIVNE EMISIJE 260 224 ▲

(6) 3. POLITIÅKE EMISIJE 92 60 ▲

(3) 4. KONTAKT – PROGRAMI 40 120 ▼

(7) 5. ZABAVNE EMISIJE 36 44 ▼(5) 6/7. SPORTSKE EMISIJE 28 68 ▼

(11) 6/7. KVIZOVI I NAGRADNE IGRE 28 32 ▼

(10) 8. EMISIJE IZ OBLASTI KULTURE 24 34 ▼

(4) 9. TOP LISTE 20 70 ▼

(12) 10/12. JUTARNJI PROGRAM 12 30 ▼

(8) 10/12. NOÑNI PROGRAM 12 40 ▼

(9) 10/12. EMISIJE KLASIÅNE MUZIKE 12 36 ▼

A Pozicija u prethodnom istraæivaçu (novembar '96);B Trenutna pozici-

ja; CKategorija radio-emisije;DBroj sluãalaca ove kategorije emisija (u

hiýadama); E Broj sluãalaca ove kategorije emisija u prethodnom is-

traæivaçu – novembar '96. (u hiýadama);F Tendencija (odnos broja sluãala-ca iz ovog i prethodnog istraæivaça)

gramima), ãto, vaýda, znaåi da se barBeograðani polako oslobaðaju sindro-ma "Vesele veåeri"...

Doduãe, glasoviti "Karavan", emisija I programa Radio Beograda, u kojoj

bizarni neofolk ritmovi i refreni sluæekao mentalni odmor od neobiåno lucid-nog sindikalnog humora, koåoperi sena visokom petom mestu, ãto signaliz-ira da se ne treba nadati tako brzimpromenama mentalne slike grada... Sdruge strane, ugodno iznenaðujeizuzetno visok plasman stanica, emisijai autora-voditeýa koji simboliãu urbaniduh, tako da se moæe reñi da se auditor-ijum raspolutio na one izrazito sklonepolitiåki, muziåki i radiofonski "nekon-vencionalnim" formama, i na ýubiteýe

izrazito proreæimsko-folklorne varijante (u koje, kao ikonoloãki urbanizo-vana varijanta, spadaju i derivati dance-scene, najviãe promovisani na "RadioKoãavi").

Tako je i moguñe da najpopularnijiFM glasovi budu DJ Deki i Extra Vla-da (!), te Bojana Lekiñ i Milica Kubu-roviñ. Stanice koje pokuãavaju da sesmeste negde izmeðu, u ugodni hla-dovinu "sredçe linije", uglavnom loãeprolaze u ovakvim sondaæama; jediniozbiýniji izuzetak je Radio 101, stanicakoja je postala neka vrsta deæurnogisporuåioca "ambijentalne muzike" zasvaku priliku, tako da, pored kuñnihogçiãta, suvereno vlada u raznim tr-govinsko-ugostiteýsko-usluænim ob-

jektima...Zanimýivo je da, u odnosu na

"vruñi" novembar proãle godine, nijeopala sluãanost Radija B92 i Radio In-dexa – bar po ovom istraæivaçu, poãtose podaci agencije "Partner" unekolikorazlikuju od ovih – ãto svedoåi o ve-likoj gladi za necenzurisanim infor-macijama. Izmeðu grozniåave poli-

tiånosti i apatiåno-eskapistiåke apoli-tiånosti neofolk populacije, beogradskiFM etar naseýen je i raznim drugimsadræajima.

U svakom sluåaju, radio stanicanam nikako ne nedostaje – mada trebabiti na oprezu, poãto sada, posle izbora,Radmila Milentijeviñ moæe da dobijezeleno svetlo za "legalistiåku" åistku uetru – a neke meðu çima se åak i mogusluãati; za tri-åetiri je to åak i vrlo pre-poruåýivo. U zemýi koja se odavnooprostila od visokih i ozbiýnih kriteri-

juma, to je ravno poklonu kojem se negleda u zube. ■

TEOFIL PANÅIÑ

APozicija u prethodnom istraæivaçu (februar '97);B Trenutna pozicija;C

Voditeý DRadio stanica na kojoj se pojavýuje; EProcena broja ýudi koji

ga rado sluãaju (u hiýadama); F Broj onih koji su ga rado sluãali (u hiýad-

ama) u prethodnom istraæivaçu (februar '97); G Tendencija (odnos brojasluãalaca iz ovog i prethodnog istraæivaça)

A B C D E F G

(6) 1. DJ Deki Dejan Panteliñ Pink 84 40 ▲

(4) 2. Extra Vlada Koãava 64 60▲

(5) 3. Bojana Lekiñ B92 32 48 ▼

(10/13) 4. Milica Kuburoviñ B92 28 20 ▲

( – ) 5/10. Igor Brakus B92 20 - ▲

( – ) 5/10. Vlada Jankoviñ Dæet Beograd 202 20 4 ▲

(2) 5/10. Saãa Timofejev B92 20 112 ▼

(10/13) 5./10. Ðoka Vjeãtica Studio B 20 20 ↔

(3) 5/10. Jovan Palavestra Radio Index 20 80 ▼

(10/13) 5/10. Aleksandar Vasiñ Radio Index 20 20 ↔

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ




Ponude slati poãtom na adresu:

Miãarska 12 - 14, Beograd , poãtanski fah 257Deta ljnije informacije na telefon (011) 3234 774 (Nikola Ñulafiñ)

VREME

pozivazainteresovane

prodavce iz svihveñih gradova

Jugoslavije da se jave radi prodaje

"Vremena"

VREMEtraæi u zakup kioske

na celom podruåju Jugoslavije

Åari predsjedniåke kampaçe:TRNORUÆICA U ZEMLJI ÅUDA - FORSIRANJE

PLEMENSKIH PODJELA

Predsjednikov predizborni marketing:RUÆENJE ISTORIJE - KO JE PETROVIÑE, JANKA

VUKOTIÑA,DANILA KIÃA UÅLANIO U DPS

Predizborna prepiska srpske i crnogorske policije:UNIFORME U SLUÆBI POLITIKE - CENTRALA

PODRÆAVA EKSPOZITURU Deset godina Osme sjednice:

RAÐANJE "CRVENOG ÅETNIÃTVA"

"Inkvizicija" u Crnoj Gori:OBRAÅUN SA MALIM VJERSKIM ZAJEDNICAMA -

RUÃI, NEÑE TE ÑERATI

Za Monitor govore:

Dr Blagota MITRIÑ:RAZARANJE FEDERACIJE

Don Branko SBUTEGA:ZAÃTO SE VRAÑATI NATRAG

N E D E L J NI K U N O V O M B R O J U D O N O S I :

BUDITE NEZAVISNI - ÅITAJTE




Svet biznisa

Koji je fudbalski klubnajveñi na svetu?

maraka (pogledaj tabelu). Proceçuje seda se meðu evropskim klubovima samoBajern iz Minhena primakao Manåeste-ru (nemaåki i ãpanski klubovi ne iznoseove podatke), sa oko 54 miliona marakaprihoda od prodaje robe sa svojim klup-skim obeleæjima.

Manåester Junajted je i finansijskinajunosniji evropski tim: u sezoni 1995/ 96. ostvario je profit od oko 50 milionamaraka. Na drugom mestu, po ovommerilu nalazi se Rejndæers sa oko dva-desetak miliona maraka. AC Milan jeiste sezone imao gubitak od oko 54 mi-liona maraka!

Razlozi za ovakve odnose mogu senañi i meðu podacima o izdvajaçu zaplate fudbalera. Dok je Milan na çihpotroãio neãto ispod 100 miliona DEM,Manåester Junajted je za plate svojihfudbalera izdvojio oko 40 miliona DEM(Juventus oko 64, Barselona oko 52, aBajern neãto iznad 40 miliona).

U engleskoj Premijernoj ligi u se-zoni 1995/96. na kupovinu igraåa po-

troãeno je oko 300 miliona marakaviãe nego ãto je zaraðeno od prodajeigraåa, a u firmi "D&T" tvrde da je la-vovski deo tog novca zavrãio u – Ita-liji.

Viãe od polovine klubova u Premijerligi dalo je viãe od 15 miliona marakana transfer igraåa. Ipak, utroãeni milioninisu garancija uspeha. Iako je sedam oddevet engleskih klubova koji su najviãetroãili na igraåe u gorçem delu tabele,Manåester Junajted, koji je na samom

dgovor na pitaçe iz naslovaovog teksta neñete traæiti meðunavijaåima, veñ meðu berzan-

skim struåçacima.Njima je sve jasno jer je odgovor zabeleæen na ekranimaLondonske berze: Manåester Junajted.Zaãto? Pa, prvo zato ãto tamo piãe daManåester Junajted vredi oko 1,6 milijardi maraka, a onda i zato ãto se uovom klubu godiãçe obrne viãe paranego u bilo kom drugom na svetu (pre-ko 1,5 miliona maraka). Akcije Man-åester Junajteda spadaju u kategoriju"plavih åipova" (blue chip, kako se naberzama nazivaju najkvalitetnije ak-cije).

Baã tako je zapisano u najnovijemGodiãçem izveãtaju o fudbalskim fin-ansijama revizorske kuñe "Dilojt i Tuã"(D&T), koji ona prireðuje veñ ãest god-ina (Dejl Torp, koji je "izveo" prvi klubna berzu, napustio je sada "D&T"). Nadrugom mestu je minhenski Bajern sagodiãçim obrtom od oko 1,4 milionamaraka, a slede ga AC Milan (oko 1,35miliona maraka), Juventus (oko 1,26miliona maraka) i Barselona (1,23 mil-iona maraka). Za ove klubove, inaåe,nema podataka o vrednosti, zato ãto seçihove akcije ne kotiraju na berzi. To jebritanski "specijalitet": u Engleskoj vamberze mogu dati finansijske podatke za18 tamoãçih klubova (10 ih je iz Pem-ijer lige, ãest iz Prve divizije i dva izdruge), a çihova ukupna vrednost pro-ceçena je na preko åetiri milijarde ma-raka.

Fudbal je odavno ne samo biznis,veñ prava industrija o åemu moæda na- jboýe svedoåi upravo pomenuti Godiã-çi izveãtaj, jer je saåiçen po uzoru naprave investicione studije. Kao dodatni

argument za ovakvu tvrdçu moæe daposluæi i åiçenica da je åuveni "Fa- jnenãenel tajms" tokom protekle godinednevno objavýivao u proseku viãe od jednog teksta o ovom sportu (koji se,uzgred, u izveãtaju "D&T" naziva "en-gleska igra") i imenovao je Patrika Har-vesona za svog specijalnog sportskog

izveãtaåa. Nije ni åudo kad se ima uvidu da vam je tokom te godine inves-ticija od 18.000 maraka u britanskeklubove kotirane na berzi mogla donetiprofit od 6000 DEM (ili 30 odsto)!

PLATE: Manåester Junajted izboriose za prvu poziciju pre svega zato ãtonajboýe eksploatiãe svoje ime: od pro-daje roba (majica, ãalova, ãoýa, kapa...)sa klupskim oznakama godiãçe zaradioko 56 miliona maraka, dok Milan iz is-tih poslova zaradi tek oko 12 miliona

Analiza prihoda"Manåester Junajteda" i FK "Milano"

sezona 95/96

"Manåester Junajted" FK "Milano"

Prihod od ulaza 18.8 16.6

Televizija 5.7 11.1

Sponzorstva 6.7 5.7

Prodaja robe 18.7 3.9

Ostalo 3.4 8.1

UKUPNO 53.3 45.4

O

▲

(u milionima funti)

Investicija od 18.000 maraka u britanske klubove kotirane naberzi mogla je doneti profit od 6000 DEM (ili 30 odsto)!




nike, videlo se na licu mesta, bila jemnogo uspeãnija.I, kada je veñ reå o obiýu, na ovo-

godiãçem Sajmu automobila prikazanesu 33 svetske premijere, uz to i preko

stotinu novih varijanti. Zvezda Frankfur-ta je, bez sumçe, bio smart, novi auto-mobil nastao saradçom fabrike kultnihåasovnika "Svoå" i "Mercedesa". U pita-çu je potpuno novi koncept vozila duga-åkog samo dva i po metra, sa dva sediãta,koji smelo pokuãava da vozaåe, pre sve-ga u gradovima, odvikne od stereotipa.Smart je idejni nosilac nove vrste mobi-liteta, i kao takav bi od proleña, po ceniod oko 16.000 maraka, sa motorom od600 kubika i 55 koçskih snaga,trebalo da osvoji gradske ulice

ãirom Evrope. Prezentacijasmarta bila je na nivou "Svoåa" i"Mercedesa". Nezaobilazni pun-kt na sajmu je stakleni lift, u ko-me je na sedam-osam spratovaizloæeno po nekoliko smartova usvim moguñim vrstama i boja-ma. U reklamnu kampaçu sma-rta ukýuåili su se i nemaåki poli-tiåari, taånije nemaåki kancelarHelmut Kol. Pozamaãni premijer je prilikom otvaraça Sajmademonstrirao prostranost ovog

simpatiånog automobilåiña takoãto je u çega uspeãno seo i, samsamcijat, ustao sa vozaåkog se-diãta.

Odmah iza smarta, po intere-sovaçu publike, bila je nova"Mercedesova" A-klasa, kojom je firma sa zvezdom prekrãiladugu tradiciju da pravi iskýuåi-vo velike automobile. "Merce-des" se sa uobiåajenim optimiz-mom i proizvodom koji je naj-markantniji u domenu sigurnosti putnika

meãa u kompaktnu-sredçu, takozvanugolf klasu. Ãanse za uspeh, prema rezul-tatima ispitivaça træiãta, nisu loãe.

Vodeñi nemaåki autokoncern "Folks-vagen" u prvi plan je gurnuo novi golf,åetvrtu generaciju. Golf je veñ godinamanajprodavaniji automobil na svetu i"Folksvagen" je pokuãao da pronaðe ko-mpromis izmeðu tradicionalnog dizajna,åemu oåigledno nagiçe veliki broj ku-paca, i najsavremenije autotehnike, kojase krije ispod haube. Novi golf ima ko-mpletno pocinkovanu karoseriju, kao,

uostalom, i çegov tradicionalni kon-kurent u Evropi "Opelova" astra, koja jetakoðe u Frankfurtu premijerno prikazala

novu generaciju. Pocinkovana karoserijabila je potrebnija astri i u "Opelu" senadaju da su time reãili najveñi problemkoji je muåio stari model – koroziju. Uborbi za potencijalne kupce, golf je ipak

u blagoj prednosti, izmeðu ostalog i zbogtoga ãto ñe nova astra krenuti u prodajutek na proleñe.

Sveæ vetar duva i iz Francuske. "Re-no" je predstavio novi model kangu, au-tomobil sa prihvatýivom cenom koji po-malo podseña na legendarni reno 4 i ciýana otprilike isti profil kupaca koji jekupovao "åetvorku". "Sitroen" je novimmodelom ksara pokuãao da u zaboravpotisne nesreñni model ZX, dok je

"Peæo" pokazao moæda i najviãe od svih

Francuza. Pored smele i uspeãne studije806 ran-abaut, koja predstavýa hibridpik-apa i kabrioleta, predstavýen je moæ-da i najlepãi automobil na sajmu, bar pomiãýeçu potpisnika ovih redova, peæo406 kupe, prepoznatýiv rad nenadmaã-nog dizajnera Pininfarine, koji ima izve-sne sliånosti i sa çegovim delom ferar-ijem 456 GT, koji je takoðe viðen naovom Sajmu.

Od skupocenijih noviteta sa najve-ñom pompom je predstavýena nova"Porãeova" karera, koja je sa novim bok-

ser-motorom sa vodenim hlaðeçem oz-naåila oproãtaj od starih vazduhom hla-ðenih motora. Inaåe, ako æelite da kupite

neki od "Porãeovih" modela, strpite sebar godinu dana. Naime, "Porãe" je saop-ãtio da je veñ rasprodata åitava proiz-vodça za sledeñih 12 meseci. Ni kodviãe klase ne moæe se zaobiñi "Merce-

des", koji je, kada se sve sabere, bio na- jagilnija firma u Frankfurtu, u ovom seg-mentu sa M-klasom, modelom koji ñe seproizvoditi u Americi i moñi da se vozi ipo loãijim putevima. Nepravedno bi bilozaobiñi "Alfa Romeo". Posle modela155, sledio je 156, tipiåna sportska alfakoja izgleda kao kupe, mada ima åetvoravrata.

Japanski i korejski proizvoðaåi bilisu, silom prilika, u drugom planu. Ipak,

od novih modela zapaæeni su "Daevu"

leganca i darts, "Hjundai" stareks, "Hon-da" integra, "Kia" klarus kombi i "Suba-ru" forester.

O brojnim studijama, meðu kojespadaju i "Mercedesov" trotoåkaã i"BMW"-ov dvotoåkaã, moglo bi se joãdosta pisati, ali je teãko poverovati, upr-kos "åvrstim|" uveravaçima, da ñe nekiod çih uskoro poåeti serijski da se proiz-vodi. U svakom sluåaju, na ovogodiã-çem Sajmu automobila viðeno je mno-go, åak i previãe, i sva je sreña da do Fra-nkfurta nisam doãao svojim automo-

bilom. Bilo bi teãko ponovo sesti za starivolan. ■

BORIS GAJIÑ

R E U T E R S

PROBA: Mika Hakinen na tri toåka




POÃTArazvoju dogaðaja koji mogu da ugroze mir, jer bi napad na ovu oazu neminovno ob-novio rat. Na Ozrenu sam se radio-putemobrañao muslimanima Graåanice i okoline,na naåin kako sam to i ranije viãe puta ra-

dio, pozivajuñi ih da ne dozvole da ponovodoðu u sukob sa Srbima, te da ne dozvoleda budu ubaåeni u procijep izmeðu Istoka iZapada. Podsjeñao sam ih na naãe kul-turno-istorijsko zajedniãtvo.

U Baçaluci nije bio planiran nikakavprevrat. Trebalo je na çemu da govoremnogi nepartijski ýudi, meðu çima i trisrpska episkopa. Trebalo je da ima izrazitopomiriteýski ciý. A Panåiñ ga uporeðuje sa"piknikom" od 24. decembra 1996. godine,a mene koji sam svoj oãtar stav protiv ovog"piknika" izrazio blagovremeno, u izjavi za"Blic", dovodi u vezu sa "vikendaãima".

Mene koji sam svoj negativni stav prema"personifikaciji srpske tragedije" viãe puta jasno izrazio.

Nije istina, gospodine Panåiñu, da smomi u Baçaluci bili "kontramitingaãi", jer jeSabor bio uredno prijavýen i odobren; kon-tramitigaãi su bili oni koji su uz upotrebupredsjednice i uz pomoñ SFORA bili protivçega. Nije istina da on nije odræan; odræan je i to pred viãe od 15.000 Srba, dok su onimitingaãi koji su bili usmjereni protiv çegapredstavýali grupu od samo par stotina

ýudi. Ovi su zaista pokuãavali da isprovo-ciraju sukob, ali su ih u tome sprijeåiliprisebni Baçaluåani.

Citirajuñi moju navodnu izjavu DT, ukojoj se prenoãeçe kazivaça drugih prisut-

nih stanovnika grada, u hotelu "Bosna",pokazuje kao moj stav (otkuda bih ja kaoåovjek sa strane mogao znati ko je ko uhuãkaåkoj grupici?), Panåiñ vrãi çenouopãtavaçe i takvu zloåinaåku operaciona-lizaciju koja me predstavýa åak kao rasistu(da sam protiv mjeãovitih brakova). Menekoji u bezbroj napisanih nauånih i dr. rado-va nisam ni nagovijestio neku misao takvogkaraktera. U ovom kazivaçu meãtana o an-tipaýanskim parolaãima posebno jenavoðen najgrlatiji, oæeçen, rekoãe, Srp-kiçom muhamedanske vjere i vlasniknekih trgovaåkih radçi. Njegovo uzvi-

kivaçe i mog imena bilo je za mene poseb-no uvredýivo, jer ja nikada nisam dobio nidinar od Republike Srpske, a dao sam joj(za humanitarne svrhe) ono ãto sam najviãemogao (15.000 maraka, sav honorar odameriåkog izdaça moje kçige, koji jeSrpski humanitarni fond za zapadnu Evro-pu oplodio u 150.000 DEM u ýekovima).Upravo je pun kamion nuænih medikame-nata stigao u Baçaluku, a ja sam za to do-bio Zlatnu poveýu. Zaãto bi onda stanovni-ci ovog grada bili protiv mene? Da to nisam

BLIC BORBa

Razotkrili ste se,Panåiñu

"Neåista krv", "Vreme" br. 361

Teofil Panåiñ je stilom visokoparnog in-telektualizma podle suãtine artikulisao laæio mojoj ulozi u baçaluåkim dogaðajima.Na naåin koji znaåi povredu mog intelektu-alnog i moralnog integriteta, stavýajuñi usvoj kontekst jednoumýa mene, koji samna javnoj sceni borbe protiv jednoumýa joãod kraja 60-ih godina. Zbog toga sam petputa ispaãtao; uglavnom po zapovjedi sre-dine iz koje nam je "poturen".

Panåiñeva traktirovka nema veze saonim ãto se zbivalo u Baçaluci. Ja nisamkrenuo u "æivotnu opasnost", u "osiçe gn-ezdo izdaje", da bih "okuraæio preæivele inepokolebýive rodoýube protiv novogsvetskog poretka". Doãao sam tamo napoziv zvaniånih predstavnika RepublikeSrpske, åasnih ýudi, pojavivãi se prethodnona narodnim tribinama Ozrena, Broda iÃamca. Nigdje nisam pozivao na borbu;kao nepartijska liånost samo sam apelovaona otreæçeçe zabludelih, suprotstavýajuñise nenadnom razvoju dogaðaja koji prijetida ugrozi oazu slobode u koju se Srbi sa-braãe poslije bjekstva koje traje od 1463;



6327. SEPTEMBAR 1997. ■ VREME

uradio, mogao sam se sa periferije N. Beo-grada pomjeriti "u krug dvojke", Panåiñu!

Redakcija "Vremena" nije smjela doz-voliti da jedan nekompetentan åovjek sudiniti o mom, niti o åijem drugom nauånom

radu. Moje djelo koje saåiçavaju osamkçiga i oko 150 ålanaka i studija dobilo jenajviãe ocjene, dvije vrhunske nagrade.Jedan svjetski poznat akademik rekao je dasam "srpsku istoriografiju prelomio nad-voje". Jedna kçiga i viãe ålanaka objavýe-ni su na inostranim jezicima. Oåiglednomoj najmýeni napadaå od svega ovoga niã-ta nije proåitao, åak ni moje nedavno pub-likovane kçige, koje najkompetentnijiocijeniãe kao "vrhunska istoriografska ifilozofsko-istorijska djela", a jedan odprikazivaåa svoj dugi osvrt zavrãi rijeåima:"Da je sreña da neko zabrani ove (Ðu-

retiñeve) kçige, pa da Srbi poånu da ihkriãom åitaju i javno se osveãñuju..."Vjerujem da su upravo ove moje kçige ra-zlog za Panåiñev napad, te da je onusklaðen sa starom frankovaåko-maåek-ovskom metodologijom (iz Tajne okruæniceHSS) koja nalaæe da se blagovremeno uzupotrebu srpskih slugana diskredituje svakiglas koji nastoji da dovede u pitaçe sveono ãto je do tada "dostignuto na srpskiraåun". Danas se ciýa da se osujete srpskeprotivteæe istorijske svijesti, jer one prijete

da dovedu u pitaçe sve manipulativnimputem ostvareno uz upotrebu srpskih ideol-ogizatora. Panåiñ "ima zadatak" da Srbenatjera da zapjevaju slavujske pjesme sasvojih razvalina.

Prepoznajem ja u stilu ovog juriãnikaglas istih onih purgersko-frankovaåkihkrugova koji su u drugoj polovini osam-desetih godina pokretali mnoge hajke pro-tiv dvije moje kçige pod zajedniåkimnaslovom "Saveznici i jugoslovenska ratnadrama", i protiv moje liånosti. Tada su imglavne poluge bili srpski titoisti i neotitoisti,ali i dio bivãih boraca koji nije vidio da seiza ovih napada krije strah da se moæe ot-kriti velika obmana u kojoj su oni igraliuloge nesvjesnih eksponenata. Danas,poslije pojave moje dvije nove kçige( Nasiý e nad srpskim ustankom i Upotreba

Rusije i Zapada) takvih opasnosti viãenema. Srbi su se opametili u novim muka-ma, pa nema viãe çihovih revnosnih sluga-na, a i veliki dio åestitih boraca napokon jeshvatio da je çihova borba bila voðena poproraåunu koji je od poåetka potkopavaoçihovo slobodarsko djelo; i koji je doveodo razaraça zajedniåke dræave.

Teofil Panåiå je doãao u pomoñ naãimmondijalistima i demokrastvujuñim bez na-cionalnih i patriotskih oslonaca. I razotkriosebe. Stoga bi bilo dobro da se povuåe u

svoju bazu, buduñi da ga je udar na mene,koji sam se "spuãtao na çihovo uæe" isko-mpromitovao. Bio bih zahvalan redakciji"Vremena" ako ovom u svakom pogleduneåasnom åovjeku zabrani da ubuduñe i

pomene moje ime na stranicama lista. To biza mene bila jedina satisfakcija.Beograd, 22. IX 1997.

Veselin ÐuretiñOdgovor naš eg novinara

u sledeñem broju

Naãi vagoni su boýi"Papreni vagoni", "Vreme" br. 358

U vaãem ceçenom listu, od 30. avgusta1997, na 24. strani objavýen je ålanak podnazivom "Papreni vagoni" i podnaslovom

"Gde je nestalo pet miliona maraka". Autorpomenutog teksta je vaã novinar potpisankao U. Komlenoviñ. Kako tekst obiluje im-provizacijama, autorovim glasnimrazmiãýaçima i sabiraçem cene jednogvagona tipa "Z" koji se proizvodi u GOÃI izSmederevske Palanke, bez proveravaçapodataka i åiçeniånog staça regulisanogUgovorom, duæni smo, a u ime objektivnogi istinitog obaveãtavaça javnosti, naãihceçenih poslovnih partnera i kooperanatada kaæemo sledeñe:

▼

PUBLIC RELATIONS

☎

Jesen u Vr ç aåkoj Ba ç i nijesamo z a penzionere!

Ãoping, turistiåka putovanja ,

seminari, ekskurzije

redovn e linije:Hercegnovi, Zagreb

Pula (autoputem),

Ljubljana i Kop er

viziranje pa soãa

036-661-035 (Vrnjaåka Banja)011-444-8282 (Beograd)

061-316-975 (Ljubljan a)




1. Ruski vagoni, ili taånije sovjetski,kako autor kaæe, i pomenuti vagoni za ÆTPBeograd nisu uopãte za poreðeçe, pa im nicena nije za poreðeçe.

Pre svega, ruski vagoni su klasiåni

vagoni za 160 km na sat, izuzev ãto su raðe-ni za posebne klimatske uslove kao ãto to iautor navodi.

U çima nije ugraðena oprema kao ãtosu:

- obrtna postoýa za brzine od 200 km/h,- elektromagnetna ãinska koånica,- åetvoronaponski statiåki pretvaraå,- klima ureðaj,- vakuum toalet (avionski tip),- razvodne table sa dodatnom

elektronikom,- boåna izbaåajna vrata sa fotoñelijom,- refleksiona stakla,

- enterijer posebnog dizajna (klasa cu-rositi vagona) itd.

Vrednost navedene oprema koja nijeugraðena u ruske vagone iznosi oko350.000 dolara.

Duæni smo, takoðe, da vas i vaãeceçene åitaoce informiãemo da je vagon saopremom koju je ÆTP Beograd ugovorio saGOÃOM jeftiniji u poreðeçu sa istimrangom evropskih proizvoðaåa vagona(Nemaåka, Francuska, Italija, Austrija).

Takoðe, istiåemo da je GOÃA, osim u

Zagreb i Ljubýanu, vagone kao za ÆTPisporuåio i Maðarima za pribliæno istucenu.

Poãtovani gospodine uredniåe, u imenaãe daýe uspeãne saradçe i objektivnog

informisaça javnosti, na ãta vas obavezujeZakon o ãtampi, molim vas da objaviteiznete åiçenice.

Æelimo da ostanemo u uvjereçu da je uobjavýenom tekstu - "Papreni vagoni" au-tora U. Komlenoviña ipak doãlo do ne-namernih greãaka, da nema zluradosti inedobronamernosti, a ponajmaçe poli-tiåkog predizbornog marketinga.

S poãtovaçemBranislav Milanoviñ, dipl. inæ.

predsednik Holding korporacije GOÃAOdgovor naãeg

novinara u sledeñem broju

Traæi se pravda"Pamflet protiv Srba" "Vreme" br. 361

Kao bivãi urednik "Zemunskih novina",iz davne 1964. godine (mogu da zamislim,kako vam je izgledao list), izvesni Drago-slav Petroviñ iz Beåa odgovara u "Vre-menu" na moje pismo iz broja 360.

Prvo, redakcija lista "Vreme" vrlo jeobrazovana, protiv je direktnih nacionalis-

tiåkih suåeýavaça, pa nije ãtampala deomog pisma, gde sam izneo da je u Srbijiposle turskog ropstva od 500 godina postojao obiåaj "prvenstva prve braåne noñi odstrane turskog age nad svakom srbijanskom

nevestom", tako da su Turci i Srbijanci gen-ski i likovno vrlo sliåni: velike uãi, velikausta i veliki dæep (Æak Klajn o Hadæiñu).

Drugo, åiçenica je da su pripadnici"ãeste liåke" i çihovi potomci doveli ko-munizam u Srbiju i Vojvodinu posle 1945.godine, i to ne izborima, nego oruæjem -"revolucijom". Dobili su veliki kapital(kuñe, çive i vinograde), badava, i takopostali veåiti komunistiåki glasaåi, jer nikou svetu ne poklaça neãto zabadava.

Tipiåni primer su socijalistiåki rukovo-dioci, bivãi i sadaãçi, kao Nebojãa Åoviñ,koji je relativno mlad od plate "stekao" stan

od 140 kvadrata i 55 kvadrata "nuz" prosto-ra. Uostalom, na Dediçu ima i bogatijihkomunistiåkih skorojeviña.

Sa druge strane, u Beogradu blizu stadi-ona OFK "Beograd", æivi jedan doktor nau-ka, redovan profesor na Stomatoloãkomfakultetu, koji æivi u dvosobnom stanu od60 kvadrata sa suprugom magistrom sto-matologije u penziji, çihovom ñerkom izetom, arhitektima bez zaposleça, koji,pak, imaju dvoje dece: od dve i tri godine.G. Petroviñu, ãestoro u dvosobnom stanu!

REUTERS (ROJTER)



uæivanjaVREME


Prijatelji se poznaju na muci, dakle selidbi. U to

vreme treba veoma paæljivo, po moguñstvu sa strane,

posmatrati njihovo ponaãanje dok nose teæak nameãtaj i proklete kutije. Svakako, onih ærtava koje

se na poziv da pomognu pri selidbi odazovu. Onima koji

su tog dana "zauzeti","bolesni" ili "putuju" nije zameriti. Znaju oni vrlo

dobro da ih åeka Svet kutija.

Kako bi Frojd objasnio moju

opsesiju kutijama? Sledeñi put kadase sretnemo na Sajmu knjiga, morañuo tome da zapitam prijatelja, naãegeksperta za psihoanalizu Æarka Tre-bjeãanina. Åek, åek! Da li mi je pri- jatelj, to jest, da li me je selio? Nije.Da nisam moæda ja njega selio?Nisam. Olakãavajuña (ili oteæava- juña) okolnost je to ãto se joã nismopozivali u pomoñ. Oteæavajuña (iliolakãavajuña) jeste ãto se (iz mojihusta u boæje uãi) moæda viãe neñemoni seliti. Koliko znam, on je veñnekoliko godina, odnosno Sajmova

knjiga, na staroj adresi, a i ja se, evoveñ skoro dve sezone, dobro dræim.Daj boæe da se, ako baã moramo, nadruoj muci poznamo, a da u kutijama(i njihovim raznovrsnim sadræajima)samo uæivamo!

Jeste, ponekad teãke, åak krajnjeneprijatne stvari mogu predstavljatiuæivanje. Blagi mazohizam je manjiili veñi deo naãih æivota. Mazohizamkao princip i Kutija kao simbol –kakav poåetak za psihoanalitiåare.

Prisetimo se, ali poãteno, da u po-hode na kutije za selidbe kreñemopreko volje. I priznajmo da to ãtopoåinje s mukom, kad se zalaufa,neprimetno postaje pasija koja seobavezno zavrãava egzaltacijom, åak epi-fanijom. Åista misterija!

Ono ãto na poåetku obesmiãljava, a nakraju postaje conditio sine qua non opisa-ne aktivnosti nalaæenja kartonskih parale-popipeda zadovoljavajuñe kubikaæe jesteåinjenica da oni uglavnom ne mogu jed-nostavno da se kupe u papirnici ili kakvojdrugoj prodavnici. Ima nas, svih uzrastanajrazliåitijih urbanih nomada, bar pola

miliona u Beogradu.Kako je straãna ta traænja za kutijama!

Pa sve i da ih ima na træiãtu maloproda- je, nevoljnici-selidbari po definiciji nemajupara da ih kupuju. Svi oni svakodnevno (nasvu sreñu, ne u istom trenutku) odlaze manje ili viãe ljubaznim prodavaåicama u samo-poslugama pitajuñi, uz manje ili viãe ãar-mantne i snishodljive osmehe (sa ili bez 100

g mlevene kafe u dæepovima), nije li umagacinu moæda preostala neka praznakartonska kutija. Nikome tu nije lako!

Nije nas samo prinuda, to jest potrebanaterala da svoje knjige i intimne stvaripotrpamo u viãeslojnim talasastim karton-om od stvarnosti odvojene i omeðene ku-bike dragocenog slobodnog prostora. Imatu i kolekcionarske strasti.

A zaãto zapoåinje ta borba?

U njima fiziåki prenosimo znanje,iskustvo i nepotrebne stvari steåene tokom

Kutije æivota u drugo, unapred veñ znamo, privre-meno staniãte. Zapadnjaåke kuñe, imanja istanovi u kojima porodice, koleno po kole-no, æive vekovima, za nas ovde su samoutopija.

Sve ovo bi delovalo beznadeæno depre-sivno, åak toliko da bi veoma brzo desetk-ovalo selidbare da nije instinkta samoo-dræanja, koji je muku transformisao u strast,u pokretaåku energiju. Od nevolje je na-pravio zadovoljstvo i spojio nespojivo (ilibar naizgled bizarno): pitanje opstanka i

kolekcionarstvo.Ta kolekcionars-

ko-kompeticijskastrast nagoni nas daod jadnih sakupljaåastare hartije, koji pobeogradskim ulica-

ma u kolicima gura- ju sabijene kilogra-me kartonskog, no-vinskog, potroãenogpisañeg i ãtampanogmakulaturnog papi-ra, na prepad otima-mo njihov celuloznihleb. Jeste, kao æi-votinje, ali opet i sauzviãenim uæivan- jem svesnih biñaproæetih straãñu vi-ãeg reda. Specijali-

zovanom straãñu.Ma ãta, eksperts-kom straãñu åija je jedina svrha raspa-ljivanja – kutija/ plen.

Oboæavam kutije i toliko sam seneprimetno srodio snjima da bih se, akotreba i ako se nare-di (a dræim da nis-mo daleko od toga),veñ sutra, kao Dio-gen svojevremeno ubure, sve pevajuñipreselio u jednu ku-

tiju za zamrzivaå ili veã maãinu. Karton,mada nepouzdan na kiãi, na snegu je do-bar termoizolator, a i u odræavanju liånehigijene sto odsto korisniji od drveta zaburad koje je na raspolaganju imao Dio-gen. O liãñu i travi u kojoj, ubranoj nabrzinu i u afektu, uvek lako moæe da seprovuåe kopriva ili zubaåa – da i ne govo-rimo.

Gde je uæivanje? U traæenju åoveka u

kutiji i oko nje. ■SLOBODAN IVKOV

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ



CRNAGORA 1

CRNA GOCRNA GOCRNA GOCRNA GOCRNA GORARARARARANEDELJUNEDELJUNEDELJUNEDELJUNEDELJU DANADANADANADANADANA

PREPREPREPREPRE IZBORAIZBORAIZBORAIZBORAIZBORA

CRNA GOCRNA GOCRNA GOCRNA GOCRNA GORARARARARANEDELJUNEDELJUNEDELJUNEDELJUNEDELJU DANADANADANADANADANA

PREPREPREPREPRE IZBORAIZBORAIZBORAIZBORAIZBORA

VREMEpredstavlja



2 CRNA GORA

Dodatak pripremili:

Roksanda Ninåiñ,Nenad Stefanoviñ,Velizar Brajoviñ

Fotografije: Goranka Matiñ

Ovaj dodatak objavljen je u "Vremenu" broj 362, od 27. septembra 1997.

Intervju: MiloÐukanoviñCentralna tema danas na jugoslovenskom,

ne na crnogorskom, politiåkom

prostoru je – demokratijastr. 3

AnalizeÃta ñe se u federaciji dogaðati u sluåaju da na

izborima u Crnoj Gori pobedi MiloÐukanoviñ

str. 4

Na licu mesta

Kampanja Momira Bulatoviña podseña na"mitinge istine", a kampanja Mila Ðukanoviña

na ameriåke filmove. Kome peva a komegovori Goran Bregoviñ

str. 7

TelevizijaMiloradÐurkoviñ odbija sve prigovore o

zatvorenosti crnogorske televizijestr. 13

Anatomija sukobaCrna Gora neñe predsednika po volji JUL, SRS

i jedne vaæne gospoðe u Beogradu, kaæeSvetozar Maroviñ

str. 14

Crnogorsko nebo

Prvi putniåki let do Slovenije u organizacijiMontenegroerlajnzastr. 16

Sadræaj



CRNA GORA 5

nikakav separatista. Opasnos-ti za opstanak Jugoslavije, posvemu sudeñi, uopãte nema ilione barem ne dolaze iz CrneGore. Ðukanoviñ je, me-ðutim, po neåemu drugomopasan – ali ne za Jugoslaviju,

nego za neograniåenu vlastSlobodana Miloãeviña. Prob-lem za Miloãeviña je u tomeãtoÐukanoviñ ne izjednaåavaSlobu i Jugu, naprotiv.Miloãeviñ je za Ðukanoviñanuæno zlo, a Jugoslaviju vidikao modernu, prema svetuotvorenu dræavu u kojoj biCrna Gora trebalo da budestvarno ravnopravna – kako uUstavu Jugoslavije i piãe – amoñ predsednika SRJ strogokontrolisana i zadræavana u

okvirima çegove ustavne na-dleænosti. Veñ se to, samo posebi, ne bi moglo dopastiåoveku koji neguje stilvladaça kakvom je privræenpredsednik Miloãeviñ. Ali imai neãto mnogo neprijatnije posadaãçeg predsednika Jugo-slavije, a to je politiåki karak-ter MilaÐukanoviña. On jeza poåetak mlaði (roðen1962), snaæniji i ãarmantnijiod Miloãeviña, poseduje dozuarogancije uporedivu sa çe-govom, mada neuporedivouglaðeniju, ima strategiju raz-voja dræave koju Miloãeviñ ni-kad nije imao, veãt je operati-vac, baã kao i predsednik Jugoslavije – ãto je pokazao

na mestu crnogorskog prem-ijera – i ãto je verovatno na-jvaænije, poznaje i posedujeiste mehanizme vlasti na kojese Miloãeviñ tako dugo i takouspeãno oslaça. Sve je toverovatno primetila i dr Mira

Markoviñ kad se u svojim åu-venim dnevnicima okomila naÐukanoviña (ne pomenuvãiga, doduãe, imenom), jer neñebiti da joj kraj svih lopova uSrbiji baã posebno smeta ãtosu uz Mila i oni koji su uCrnoj Gori na razne naåinedoãli do velikih para, jer nisuuz çega samo oni. Ako biMiloãeviñ moæda nekakomogao da “proguta”Ðu-kanoviña, sve su indicije daçegova supruga to neñe moñi.

Ona je poznata kao glavnikadrovik u Srbiji, a izgleda danaroåito voli da postavýa am-basadore. Prema jednom izvo-ru,Ðukanoviñ je nedavno biokod jugoslovenskog ministraspoýnih poslova Milana Mi-lutinoviña u Beogradu. Milu-tinoviñ mu je saopãtio ko odCrnogoraca treba da budeambasador u Vatikanu. Ðu-kanoviñ je primetio prvo, data osoba nije åuvena popoãteçu i drugo, da uopãtenije na crnogorskojkadrovskoj listi. Milutinoviñmu je rekao da je dobio nalogod Mire za to postavýeçe.Tako se i desilo, ali sveprocene govore da Ðu-

kanoviñ, ako postane pred-sednik, neñe doveka tolerisatitakvu praksu na koju su se uSrbiji izgleda svi veñ navikli.

Ne treba ni u jednom tre-nutku zaboraviti da je Ðu-kanoviñ u Crnoj Gori doãao

na vlast kad i Momir Bula-toviñ, da se do rascepa u DPSpre pola godine u Crnoj Goriuvek govorilo o “Momu iMilu”, da Milo zna sve ãto iMomo, s tim ãto je sad kren-uo u drugom politiåkompravcu, zajedno sa MilicomÐuriãiñ-Pejanoviñ,Svetozarom Maroviñem i ce-lom crnogorskom vladom.Bitno je, meðutim, daMiloãeviñ ovde nema posla nis autsajderom, ni sa slabiñem,

ni sa poltronom, ni sa primi-tivcem – ãto su za predsednikaSRJ najceçenije osobine kodsaradnika – a najmaçe imaposla sa åovekom koji ñeMiloãeviña priýeæno pratiti uçegovim taktiåkim bravura-ma ne postavýajuñi suviãnapitaça. ("Ima jedna glava uBeogradu, i kad god se negdeneka glava digne, on pokuãa-va da smisli neku drugumaçu glavu”, rekao je napredizbornoj konvenciji uKolaãinu glumac BranislavLeåiñ). Ðukanoviñ je veñpoåeo da postavýa pitaça, ito priliåno neugodna poMiloãeviña. Miloãeviñ zasadnema nikakve potrebe da na

ta pitaça odgovara, ali ãtaako MiloÐukanoviñ, koji sepostavýa kao prvi pravi tak-mac Miloãeviñu (ne Bula-toviñu), kao prvi stvarnidræavnik u SRJ, za desetakdana postane predsednik

Crne Gore?Miodraga Vukoviña, pot-

predsednika crnogorskevlade, pitali smo ãta ñe se usaveznim organima vlastipromeniti eventualnim dolas-komÐukanoviña na mestopredsednika Crne Gore.

“Sadaãçi predsednik Jugoslavije biran je na man-dat od åetiri godine. Da biprestao da bude predsednik,morao bi da prekrãi Ustav, dase to dokaæe, pa da u komp-

likovanoj proceduri izgubisadaãçe mesto. Ma koliko sene slagali s postupcimasadaãçeg predsednika SRJ,on je politiåka realnost, a naCrnoj Gori je da insistira nafunkcionisaçu svih organavlasti savezne dræave.Opomiçañemo predsednikaSRJ svaki put kad pokuãa daprobije ustavne okvire, kaoãto smo uåinili prilikom çe-govog pokuãaja da izdejstvujeda ga 'bira narod' umesto par-lamenta. Funkcija predsedni-ka SRJ jeste protokolarna, alije on bitna karika u lancusaveznih institucija, on ipakpredstavýa saveznu dræavu.Svi koji personalno pred-stavýaju emanaciju saveznedræave moraju biti svesnisvoje odgovornosti.

Personalni sastav Veñarepublika Savezne skupãtineñe se svakako promeniti pos-le sadaãçih parlamentarnihizbora u Srbiji i posle prevre-menih parlamentarnih izbo-ra u Crnoj Gori narednogproleña. U crnogorskoj dele-gaciji u Veñu republika imaposlanika, naãih dojuåer-aãçih partijskih drugova, skojima smo se potpunoraziãli zbog çihovog istra-javaça na postojeñem kon-ceptu federalizma. Mi kojismo ostali u DPS smo za toda se nijednim postupkomne smeju naruãiti ustavniprincipi jugoslovenskog fed-eralizma i ravnopravnosti re-

publika koje åine SRJ. TuSaveznu Republiku Jugo-

▲



6 CRNA GORA

slaviju smo napravili pre petgodina kao dræavni savez. Jugoslaviju su suvereno na-pravili Crna Gora, na osnovureferendumske odluke, i Srbi-ja nakon izjaãçavaça u Sk-upãtini. U Jugoslaviji izvorni

suverenitet pripada republika-ma, jer su one gradile Jugo-slaviju. Izvedeni suverenitetpripada Jugoslaviji – a ne obr-nuto. Momirovi 'DPS-ovci' ufederalnom Veñu savezne sk-upãtine, gde postoji mehani-zam republiåkog veta, veñ suizrazili spremnost da prihvateunitaristiåku koncepciju timeãto su bili raspoloæeni da prih-vate zamisao da saveznogpredsednika 'bira narod'umesto parlamenta. Oni ne

reaguju kad se u saveznoj ad-ministraciji prave zakoni koji-

ma se centralizuju dræavnefunkcije u oblasti poreza ilibezbednosti. Ne reaguju ni nainicijative da se saveznim za-konima preraspodeýuju na-dleænosti izmeðu saveznihvlasti, odnosno da se odreðeni

poslovi (bezbednosti) prenesusa savezne vlade na saveznogpredsednika. Promeniñemo,dakle, strukturu crnogorskedelegacije u Veñu republika,izabrañemo novu delegacijuposle sporazuma svih par-lamentarnih stranaka u CrnojGori, delegaciju koja ñe zastu-pati opciju ravnopravnostifederalnih jedinica,” objaãça-va Miodrag Vukoviñ.

Ljudi koji bi to trebalo daznaju kaæu da je u Veñu

graðana Savezne skupãtineviãe Milovih nego Momirovih

Crnogoraca, ali zato izgledada Momir ima viãe ministarau saveznoj vladi koje bimogao nazvati “svojima”.Pomiçu se na prvom mestuPavle Bulatoviñ, ministarodbrane koji je vaýda na-

jznaåajniji igraå u Momirovojizbornoj kampaçi, zatim Zo-ran Kneæeviñ, Rade Filipoviñ,Miña Markoviñ, zamenikministra unutraãçih poslova,Branislav Bulajiñ, zamenikministra spoýnih poslova.

Analitiåari proceçuju dabi sastav Skupãtine SRJmogao biti povod za novapolitiåka razraåunavaça u Jugoslaviji. Pobedi liÐu-kanoviñ na predsedniåkimizborima, Miloãeviñ moæda

neñe odmah pokuãavati da garuãi, mada je blizu pameti da

bi ga sabotirao na naåin nakoji je sabotirao lokalneopozicione vlasti u Srbiji.Pretpostavýa se da biMiloãeviñ teãko mogao da sepomiri sa pobedom Ðu-kanoviñeve opcije na prevre-

menim parlamentarnimizborima u Crnoj Gori, baãzato ãto bi se odmah prome-nio sastav poslanika u savezn-om parlamentu. Predsedniku Jugoslavije baã nikako ne bimoglo odgovarati da kraj sebeima maçe blagonaklonusaveznu skupãtinu, odnosnocrnogorske poslanike koji,kako je objasnio g. Vukoviñ,svaki åas mogu stavýati pone-ki veto.

U svakom sluåaju, o odno-

sima u Jugoslaviji tek ñe segovoriti. ■

ne bi vaýalo zanemariti ni znatno liberalniji pristup ekonom-skoj politici koji se ispoýava u crnogorskom politiåkom vrhu.

Ne treba, zatim, izgubiti iz vida ni åiçenicu da je privatiza-

cija, kao jedan od naåina restrukturiraça privrede, u ovoj fed-eralnoj jedinici dobila pravo graðanstva znatno pre nego u Sr-biji, åime je odstraçena jedna sada veñ arhaiåna i ãtetna dog-ma. To je bez imalo sumçe, ako niãta drugo, bar doprineloboýem imidæu Crne Gore u svetu i, samim tim, ulepãalo slikuo çoj meðu inostranim investitorima.

Utisci se veñ pretvaraju u novac, pa Duãko Ãuãçar, ekspert"Grupe 17", uoåava da je: "Crna Gora veñ poåela da sezaduæuje u inostranstvu i ona ima samo jedno ograniåeçe, ato je da joj ne mogu biti dostupni krediti, na primer, MMF-aili Evropske banke za obnovu i razvoj dok Jugoslavija ne pos-tane ålan tih institucija". No, to nije prepreka da joj se otvorevrata svih ostalih komercijalnih izvora finansiraça, jer se, pre-ma g. Ãuãçaru, u Crnoj Gori "zaista trude" da prema stranim

ulagaçima pokaæu pozitivnu generalnu politiku: "Dokle godoni rade na svom imidæu naprednih reformi, mislim da imneñe biti problem da doðu do stranih sredstava. Oni to mudrorade i da nema ovih trenutnih politiåkih sukoba na crnogor-skoj politiåkoj sceni, mislim da bi veñ privukli znaåajan brojstranih investitora i kredita" zakýuåuje g. Ãuãçar u nedavnojizjavi za "Naãu Borbu".

Iako do potpunog uspeha privatizacije i ekonomskog opo-ravka izvesno treba proliti joã dosta "suza, znoja i krvi" ipak semoæe reñi da je prva faza na tom putu veñ preðena, a 95 odstocrnogorskih preduzeña je transformisano i, ãto je joã vaænije,vlada u Podgorici ni na tren ne dovodi u pitaçe ovo svojeopredeýeçe. U drugoj federalnoj jednici ne samo da je napra-výen tek iskorak, nego nema ni nedvosmilene potvrde da se sanagoveãtene trase neñe skretati.

REFORMA PRIVREDE

Iskorak ka svetu65.000 radnika, a çih 70.000 odluåilo se za kupovinu pov-laãñenih akcija. Doduãe, i Crna Gora se kao i Srbija suoåava savisokim uåeãñem sive ekonomije u ukupnim privrednim ak-

tivnostima, ãto znaåi da dobar deo pojedinaånih bogatstavaostaje neoporezovano. Zato je doslednija i tvrða

politika oporezivaça jedan od prvih zadataka nakon stabi-lizacije politiåkih prilika.

Vlada je na sekundarnim finansijskim træiãtima u svetu ot-kupila oko 170 miliona dolara duga crnogorskih preduzeña, paje crnogorski inostrani dug sveden na 340 miliona dolara,odnosno smaçen je za treñinu. Tako je svaki Crnogorac sadaduæan oko 485 dolara. Zahvaýujuñi tome mnoga preduzeña supotpuno razduæena prema inostranstvu, a meðu çima suÆeýezara Nikãiñ, "Obod" Cetiçe, "Radoje Dakiñ", ÆTP,RTV, "Crnagoraput", "Koãuta", "Vukman Kruãåiñ", "Primor-ka", "Celuloza" Berane, "Velimir Jakiñ", "Ãupýa stijena", Rud-nik ugýa Berane, "Marko Radoviñ" i mnoga druga. U Srbiji,

inaåe, podaci o otkupu inostranog duga nisu zvaniåno dostup-ni javnosti.

U Program javnih radova do sada je uloæeno oko 120 milio-na nemaåkih maraka, åime su rekonstruisani, dovrãeni iliizgraðeni mnogi putevi i vodovodi, ãkolski objekti, aizgraðeno je i 400 stanova za potrebe dræavnih organa i insti-tucija, pa kulturni, sportski i verski objekti. Naæalost, ove re-zultate politike javnih radova ne treba shvatiti samo kao uspehjer ih ekonomska teorija i istorija ne preporuåuju kao najboýirecept izvlaåeça iz privredne krize u åijoj osnovi je loãaprivredna struktura i preskupa dræava. Umesto toga se, naroåi-to za male zemýe kakve su i Srbija i Crna Gora, predlaæe po-drãka delatnostima koje su okrenute izvozu, izvozu i samo iz-vozu. ■

V. K.

Lako je Crnogorcima – maloih je! To je, svakako, najras-prostraçenije objaãçeçe zarelativno boýu privrednusituaciju u Crnoj Gori u od-nosu na Srbiju. I u çemu si-gurno ima istine, ali oni upu-ñeniji ñe vam odmah reñi da

Do sada je u Crnoj Goripotpuno privatizovano 56preduzeña, u vrednosti od128 miliona nemaåkih ma-raka, a privatni sektor udruãtvenom proizvodu uåe-stvuje sa 30 do 35 odsto. Be-splatne akcije dobilo je



CRNA GORA 7

F O T O G R A F I J E : Æ

E L J K O B

R A C A N O V I Ñ

MILO ÐUKANOVIÑ: Promocija na Bijelim poljanama

MOMIR BULATOVIÑ: Promocija u Æupi nikãiñkoj

▲

U centru Kolaãina, prekoputa Spomen doma u komese ovih dana odræavaju pro-mocije predsedniåkih kandi-data, naåiåkano je mnogokafiña. Na staklu jednog stojinatpis – Kafe bar "Slobo". Is-pod samog naziva firme,

vlasnik "Slobe" zalepio jeposter predsedniåkog kandi-data Momira Bulatoviña iporuku "Istina". Samo neko-liko koraka daýe od Slobe iMomira, sa stakla susednogkafiña gleda poster predsed-niåkog kandidata MilaÐu-kanoviña i nekoliko poruka"Takav nam treba", i "Nikadsami, uvek svoji". Pre samodesetak meseci, Momo i Milogledali su zajedno sa posteranekada jedinstvene

Demokratske partije soci-jalista Crne Gore. Sada

gledaju svaki na svoju stranu,a oni ãto u kafiñima sede izaçihovih postera, ako se i po-gledaju, najåeãñe to åine pril-iåno ýutito.

Ova slika iz centra Kolaãi-na mogla bi se uzeti i kaosvojevrsna paradigma

crnogorske politiåke scenedesetak dana uoåi predsed-niåkih izbora u ovoj republi-ci. Oni koji piju kod "Sloba" iMomira ubeðeni su da jeMiloÐukanoviñ "lopov i sep-aratista", a çegov DPS druæi-na razbijaåa Jugoslavije iCrne Gore. To ãto misle ukafani, glasno zatim izvikujuna mitinzima podrãke Momi-ru Bulatoviñu. Oni ãto pijunekoliko koraka daýe tvrde (ikasnije takoðe izvikuju), da je

Momir "laæov" a ne isti-noýubac, da je najobiånija

NA LICU MESTA:

KAMPANJA I PODMETANJA

Pojaåavaçegasa ufiniãu trkeU Podgorici je boravio britanski kolega kojije u vreme ratova u Hrvatskoj i BiH nekoliko

godina proveo kao dopisnik sa ovih prostora.Objasnio je kako je po prvi put u Crnoj Gori:"Dok sam boravio u Beogradu kao dopisnik,nikako nisam uspevao da ubedim ãefove dame poãaýu do Podgorice jer ih to nijezanimalo. Svi smo se bavili isk ýuåivo ratom.Sada su me iz Londona poslali ovamo nanekoliko dana da objasnim ãta se to zbiva,a ovo ãto vidim je neãto gotovo urnebesnoi åini mi se da moæe da odredi buduñnost

åitave Jugoslavije. Usput, urednik mi je rekaoda u tekstu koji piãem, tek uzgred, pomenemkako se ovih dana odræavaju i izbori u Srbiji"

"Slobina tuæibaba","posluãnik braånog para saDediça", "vitez tuænog lika ibrka", "unitarista" koji bi da"proda" Crnu Goru zarad os-tanka na vlasti.

O tome ko ñe od dvojicenekadaãçih bliskih prijateýa

posle 5. oktobra postati pred-sednik Crne Gore odluåiñeneãto viãe od 450 hiýada gla-saåa koji se, kako se izboribliæe, sve nepomirýivije iæeãñe opredeýuju za Mila iliMomira. Po mnogim proce-nama, biñe to i najzanimýivijii svakako najznaåajniji izboriikada odræani u (doduãe,kratkoj ali izborima bogatoj)istoriji ove nove Jugoslavije.Takav utisak nije stekla samonovinarska ekipa "Vremena"

koja je proãle nedeýe boravi-la u Crnoj Gori, veñ i mnogi

od onih domañih i stranihnovinara i posmatraåa kojiveñ nedeýama opsedajuPodgoricu. U Crnoj Gorinaime, mnogo toga deãava sepo prvi put od kada postojiSRJ. Po prvi put doãlo je ras-pada jedne vladajuñe partije i

samim tim, pucaça vlada-juñe nomenklature. Takoðe,kako je to ovih dana primetiobritanski "Ekonomist", "Mo-mir Bulatoviñ, lojalanMiloãeviñu moæe upravopostati prvi lider neke od ãestbivãih jugoslovenskih repub-lika koji ñe izgubiti posao"."Ekonomist" uz to prog-nozira da bi tako neãto done-lo po prvi put mnogoneugodnosti SlobodanuMiloãeviñu i napomiçe da se

zbog toga "strahuje odvanrednog staça ako çegov



8 CRNA GORA

protivnik pobedi" u CrnojGori.

U Podgorici je ovih danaboravio joã jedan britanskikolega koji je u vreme ratovau Hrvatskoj i BiH nekolikogodina proveo kao dopisniksa jugoslovenskih prostora.Objasnio je kako je po prviput u Crnoj Gori: "Dok samboravio u Beogradu kao dop-isnik, nikako nisam uspevaoda ubedim ãefove da me poã-aýu do Podgorice jer ih tonije zanimalo. Svi smo sebavili iskýuåivo ratom. Sadasu me iz Londona poslaliovamo na nekoliko dana daobjasnim ãta se to zbiva, aovo ãto vidim je neãto gotovournebesno i åini mi se damoæe da odredi buduñnost åi-tave Jugoslavije. Usput, ured-nik mi je rekao da u tekstukoji piãem, tek uzgred, pome-nem kako se ovih dana

odræavaju i izbori u Srbiji. UPodgorici je sada zaista ne-uporedivo zanimýivije nego uBeogradu".

Zasluge ãto je u CrnojGori postalo ovako zanimýi-vo pripadaju svakakocrnogorskom premijeru MiluÐukanoviñu. Od trenutka(februar ove godine) kada jeu upravo u intervjuu "Vre-menu" izjavio kako je "Slo-bodan Miloãeviñ prevaziðenpolitiåar",Ðukanoviñ je de-finitivno krenuo putem sakoga se do sada joã niko odMiloãeviñevih oponenata nijevratio. Svi koji su mu se dosada suprotstavili zavrãili suu nekoj politiåkoj provaliji,pa je u prvi mah iÐu-kanoviñeva teza kako Jugo-slavija ne moæe biti ono ãtoodredi jedan braåni par saDediça, mnogima liåila navoæçu kamiona punog nitro-

glicerena po dæombastomputu. Od poåetka te voæçeproãlo je veñ nekoliko meseci,aÐukanoviñ i daýe vozi i svesigurnije stiåe renome prvog igotovo jedinog opozicionarau Jugoslaviji, iako on takoneãto odluåno odbijatvrdçom da je i daýe "diostrukture vlasti u SRJ" i nam-erava da tu poziciju samouåvrsti posle izbora 5. okto-bra.

Meðu onima koji su se dosada suprotstavýali Slo-bodanu Miloãeviñu i çegovojneprikosnovenoj vladaviniMiloÐukanoviñ je prvi kojidolazi iz samog srca sistema.On se savrãeno uklapa u teor-iju koja kaæe da bi Miloãeviñmogao biti ugroæen samo usluåaju ako se protiv çegapobuni neko "iznutra", nekoko dobro poznaje sistem,dugmiñe koje treba pritisnuti

kada je gusto, mehanizmedolaska i opstajaça na vlas-ti, i ko je pri tom, i daýeåvrsto ukopan u sistem. Odkada je ova nova i skrañena

Jugoslavija krenula i pos-trojila se u pravcu

Miloãeviñevog kaæiprsta,takvih suprotstavýaça iznu-tra nije bilo. Do sada na-jozbiýniji Miloãeviñev pro-tivnik, bivãi savezni premijerMilan Paniñ nije, na primer,posedovao nijedno realnouporiãte moñi. Bio je podjed-nako daleko od vojske,policije, ili naklonosti elek-tronskih medija. Nekadaãçigradonaåelnik BeogradaNebojãa Åoviñ izgubio jepotencijal ozbiýnog

Miloãeviñevog protivnikabræe nego ãto ga je stekao – onog trenutka kada je izaãaoiz "gravitacionog poýa"vladajuñe stranke.

MiloÐukanoviñ se, me-ðutim, ne samo zadræao ugravitacionom poýu svogDPS-a veñ i daýe åvrsto kon-troliãe veñinu uporiãta moñiu Crnoj Gori. Kontrola nadcrnogorskom policijom åiniga za sada priliåno sigurnimi svi Miloãeviñevi pokuãaji

da nekako dopre do çega iukloni ga, kao i veñinu onihkoji su mu se naãli na putu,

ostali su za sada neuspeãni.Sa tvrdçom kako je Milo

Ðukanoviñ do sada najjaåi inajozbiýniji opozicionar u

Jugoslaviji, slaæe se donekle iDragan Ãoñ potpredsednikNarodne stranke Crne Gore.On pri tom podseña da je na-jviãe ãtete Katoliåkoj crkvisvojevremeno naneo MartinLuter kada je krenuo da je re-formiãe. Ãoñ tvrdi da bun-tovnici unutar jednog reæima,po pravilu, najviãe uåine naçegovom ruãeçu. "Ðu-kanoviñ je bio na raskrsnicikada je morao da bira – ili dado kraja uplovi u brzu ekon-omsku propast ili da uzadçem momentu neãto ura-di. On realno dræi u svojojruci stvarne mehanizme ot-pora. Predsednik je Vlade,kontroliãe policiju, trenutnoje udarna pesnica protiv Slo-bodana Miloãeviña. U

Bulatoviñeva kampaça po atmosferi neodoýivo podseña nanekadaãçe "mitinge istine". Pre nego ãto politiåari zapoånugovore, u odsustvu umetnika koji pomaæu kampaçu, obiånoide muzika sa ozvuåeça u kojoj dominiraju patriotski tonovi.Najåeãñe se åuje "Bjelo dugme" koje pomiçe Jugoslaviju, ãtozvuåi pomalo smeãno kada se neãto kasnije na Ðukanoviñevimpromocijama ugleda Goran Bregoviñ



CRNA GORA 11

Slavko Baçac. Pre nego ãtose pojave na bini svi oni navelikom video bimu prethod-no objasne zaãto bi svoj glasdaliÐukanoviñu.

U svim mestima koje ovajkaravan poseti, brojnoj pub-

lici (ýudi iz Ðukanoviñevogtima tvrde da çegovim pro-mocijama prisustvuje bar du-plo viãe ýudi nego proãle go-dine kada suÐukanoviñ i Bu-latoviñ zajedno obilazili pro-motivne skupove po CrnojGori), se preko video bimaindirektno obrañaju i EmirKusturica, Goran Bregoviñ,Peða Mijatoviñ, zajedno saobiånim graðanima ili penzi-onerima zadovoýnim, naprimer, ãto im penzije stiæu

na vreme. Ili omladincimakoji bi radije da imaju mo-bilni telefon, nego da budupozivani na mobilizacije.

Kusturica, Bregoviñ, iglumci iz Beograda koji

uåestvuju na ovim promoci-jama, obiåno poruåuju, kakobi da mogu, glas dali Milu jeron moæe doneti demokratskepromene celoj Jugoslavijiåime se biraåu veoma veãtosugeriãe – ako je Milo dobar

onima iz Beograda, zaãto bis-mo onda mi verovali da jestvarno separatista kako totvrde Bulatoviñ i çegovepristalice. Kusturica, naprimer, sasvim otvoreno po-dræava Mila kao Jugosloven,ali pomiçe i Ðukanoviñevuvisinu i zlo koje su Jugoslavijido sada doneli "niski poli-tiåari". UÐukanoviñem spo-tovima i javnim nastupimavodi se priliåno raåuna i o"crnogorskom momentu",

tradiciji, korenima. Veñinaonih ãto podræavaju crnogor-skog premijera ne propuãtapriliku da kaæe kako je Bula-toviñ, koji je kao oficirskodete odrastao u Zadru, prvi

put video Lovñen tek u 19 go-dini æivota. A zna se da svaki"pravi Crnogorac", odmahposle majke i oca, po redu ilogici stvari mora da ugleda iprepozna Lovñen.

Bulatoviñeva kampaça je

neuporedivo jeftinija i jed-nostavnija, a vizuelno se raz-likuje od Ðukanoviñeve kaoãto se razlikuju na primer gos-podstveni glumac Voja Brajo-viñ i podgojeni TV novinarEmilo Labudoviñ (obaveznootkopåano gorçe dugme nakoãuýi i kafanski zarozanakravata) koji je u Podgoricivodio program na Bula-toviñevoj promociji. Bula-toviñeva kampaça po atmos-feri neodoýivo podseña na

nekadaãçe "mitinge istine".Pre nego ãto politiåarizapoånu govore, u odsustvuumetnika koji pomaæu kam-paçu, obiåno ide muzika saozvuåeça u kojoj dominirajupatriotski tonovi. Najåeãñe seåuje "Bjelo dugme" kojepomiçe Jugoslaviju, ãto zvuåipomalo smeãno kada se neãtokasnije na Ðukanoviñevimpromocijama ugleda GoranBregoviñ, autor pesama koji-ma se zagrevaju uåesnici mit-

inga Bulatoviñevog DPS-a.Od ýudi iz tima Momira

Bulatoviña moæe se åuti kakoje åitava kampaça zamiãýenakao neka vrsta pokreta sa dvaosnovna zahteva – borba pro-tiv lopovluka i borba protivrazbijaåa Jugoslavije. Bezobzira na utemeýenost ovihoptuæbi i naåin izvedbeovakve kampaçe, åini se daona nije baã sasvim nede-lotvorna. Ljudi koji dolaze naBulatoviñeve mitinge, kao ãto

je bio onaj u podgoriåkoj hali"Moraåa", æeãñe skandiraju"Milo, lopove" ili "Milo,lopuæo", nego ãto podræavajuMomira. A aktuelni predsed-nik Crne Gore i svi çegoviasistenti svakodnevno æestokogaze po "lopovluku" ibogataãima, i brinu o sudbini

Jugoslavije koju biÐukanoviñnavodno da razbije. Bezobzira ãta ko mislio o svemutome, åiçenica je da Ðu-kanoviñeva strana moraneprekidno da vodi raåuna o

PrezauzetostNovinari "Vremena" æeleli suda u ovom specijalnomprilogu o Crnoj Gori uoåiizbora zabeleæe i razmiãýaça

predsedniåkog kandidataMomira Bulatoviña. Uprkosobeñaçu da ñe nam Bula-toviñ (u pismenoj formi) de-taýnije obrazloæiti na åemuzasniva tvrdçe o separatizmuÐukanoviñeve politiåkeopcije, ili odbiti prigovorekako u Crnoj Gori sprovodipolitiku braånog para saDediça, u zadçi åas iz çe-govog kabineta stiglo je iz-viçeçe da zbog prezauzetos-ti odgovori na postavýena pi-

taça ne mogu stiñi na vreme.

Sa tvrdçom kako je Milo Ðukanoviñ dosada najjaåi i najozbiýniji opozicionar u

Jugoslaviji, slaæe se donekle i Dragan Ãoñpotpredsednik Narodne stranke CrneGore. On pri tom podseña da je najviãeãtete Katoliåkoj crkvi svojevremeno na-neo Martin Luter kada je krenuo da je re-formiãe. Ãoñ tvrdi da buntovnici unutarjednog reæima, po pravilu, najviãe uåinena çegovom ruãeçu

ovim nametnutim temamapredizborne kampaçe, ali i oistini da se znaåajan broj ýudilako prima i ostraãñujeovakvim priåama. U takvojkampaçi savrãeno ima mestai za novinara Emila Labu-doviña koji je do skoro vodioTV dnevnike TV Crne Gore,a sada poãto je skinut saekrana radi kao partijskikonferasije i stalno upotreb-

ýava "mi" i "naãa partija".Svakog novog govornikaEmilo najavýuje uz obiýeepiteta o åojstvu i poãteçu iraspaýuje mase krýaçem poonoj lopovskoj strani. Naprimedbu da je sve to, ipak,na priliåno niskom nivou,jedan od ýudi iz Bula-toviñevog ãtaba priznaje daEmilo dobro poznaje onekojima se obraña i zavrãava"dobar posao". U Bula-toviñevom timu Emilo je neã-

to nalik na nekadaãçeg beka▲



12 CRNA GORA

SLOÆNO OKO "VIJESTI": Novak Kilibarda i Slavko Peroviñ sa åelnicima DPS

italijanske fudbalske

reprezentacijeÐentilea. Veñi-na bekova je svojevremenopokuãavala da se nadigravasa Maradonom,Ðentile ga je(posebno na vaænim utakmi-cama) od poåetka krýao pocevanicma. I zavrãavaoposao.

Izuzme li se ova vrsta"efikasnosti" prema poli-tiåkom protivniku, finiã Bula-toviñeve kampaçe protiåe uznaku ozbiýnih malera. Na-jteæi se dogodio posle izuzet-no poseñenog mitinga uPodgorici kada je u prepunojhali sa zida viskog tri metrapao 16-godiãçi KenanKruniñ iz Nikãiña koji je na-kon tri dana umro odzadobijenih povreda. Pre oveBulatoviñeve promocije,Podgoricom su nekoliko satikrstarili autobusi i automo-bili (uglavnom sa severa CrneGore) åiji su putnici nosiliMomirove i Slobine slike iprozivali "laæove". Nekimasu od preduge voæçe proku-

vavali automobili. Jedan stari

golf ivangradske registracijesav oblepýen Bulatoviñevimposterima, "prokuvao" jetaåno ispred hotela "CrnaGora", tako da je izgledalokao da para izbija iz Mo-mirovih brkova. Oni koji in-aåe o tome brinu, tvrdili sukasnije da su pedantno preb-rojali autobuse i automobile iustanovili da je bar polovinauåesnika na ovom mitingudoãla sa strane. Poruka je,naravno, da Bulatoviñ ne uæi-va toliko podrãku u samojPodgorici kao ãto se to u prvimah nekome moglo uåiniti ida ñe se ko kako zaista stoji ucrnogorskoj prestonici videtitek kada Milo Ðukanoviñ nakraju kampaçe organizujezavrãnu konvenciju na stadi-onu.

U samoj Podgorici veñinapoznavalaca lokalnih prilikatvrdi da Ðukanoviñ trenutnoima prednost koja bi trebaloda mu donese konaånupobedu na izborima. Sam

Ðukanoviñ na svojim sku-

povima sa velikom dozomsamouverenosti izbore zaka-zane za 5. oktobar proglaãa-va formalnoãñu i obeñava dañe sve biti gotovo joã u pr-vom krugu. Ðukanoviñevasamouverenost se ne retko, ukrugu pojedinih çegovih sa-radnika pretvara u gotovopravu pobedniåku euforiju.Neki od çih u internimrazgovorima veñ æure sakadrovskim (pogotovo am-basadorskim) kombinacija-ma. Ozbiýnu manu Ðu-kanoviñevoj kampaçi moglabi da predstavýa i prevelikasvita koja ga prati na promo-tivnim skupovima i na koju,po svemu sudeñi, on nemamnogo uticaja. Ponekad pre-viãe dobrih automobila i dæi-pova koji jure po crnogor-skim planinskim varoãicimadeluje pomalo kontraproduk-tivno i previãe klintonovski.Nekima to izgleda ne smeta.Za vreme Ðukanoviñeve pro-mocije u Pýevýima sredoveå-

na æiteýka ovog grada Nura

Ñirlija povukla je tokom go-vora za rukav novinara "Vre-mena" i priliåno ushiñeno re-kla – "napiãite da je ovocrnogorski Klinton". Isprednedovrãene dvorane uPýevýama gde je promocijaodræana, bilo je, meðutim, ionih koji su gunðali gledajuñiveliku pratçu predsedniåkogkandidata koji nastupa sasloganom "takav nam treba".

U Crnoj Gori æestokopodeýenoj izmeðu "takavnam treba" i "istine", izmeðuMila i Moma, posle 5. okto-bra u svakom sluåaju viãe niã-ta ne moæe biti isto kao ãto jedonedavno bilo. To done-davno, raåuna se inaåe oddana kada je MiloÐu-kanoviñ odluåio da zakoraåipo æici ispod koje viãe nemaone Miloãeviñeve zaãtitnemreæe. Svi pre çega padali suposle samo nekoliko koraka.On je prvi koji ima ozbiýnuãansu da uspeãno i do krajapreðe na drugu stranu. ■



CRNA GORA 15

briga za svoje… Zato nemapotrebe da se u Beogradu ili u

Podgorici formiraju ãtaboviradi “kontrole” Crne Gore.Ne trebaju nam pretçe i iza-zivaçe nemira kod ýudi, jerCrna Gora neñe nigde osimnapred. Ni u podele, ni u se-cesije. Crna Gora ne æeli daåeka milost, hoñe dostojanst-vo za sebe i za druge. Za toCrnu Goru ne treba tuæiti. Netreba je mrziti, kriviti za onoãto ne misli niti govori, nitiåini… Nigde Jugoslavija nijetako stabilna kao u Crnoj

Gori, jer u Crnoj Gori seuvaæavaju razlike, poãtujuvere, grade demokratskapravila, otvaraju granice, nas-toje ãto pre popraviti æivotsvakog åoveka… Ne trebaCrnoj Gori pretiti Ustavnimsudovima, vanrednimstaçem, socijalnim nemirima,jer nije Crna Gora zaboravilada vodi raåuna o drugima kaoo sebi… Nije Crna Goranovåiñ koji se moæe prebaci-vati iz ruke u ruku, niti antik-

varni draguý koji ñe neko zar-obýenog dræati kao ukras u

nekoj od prisvojenih dedina-tive za çih i one koji im veru-

ju. Takva Jugoslavija je dokazçegove politiåke moñi iharizme, a ne voýe naroda.Zato Jugoslaviju moæete lakãekritikovati nego predsednika.To je Jugoslavija u kojoj sekrade voýa naroda i falsifiku-ju izbori. To je Jugoslavija ukojoj se s vremena na vreme,kako diktiraju politiåki ciýevivlasti iz Beograda, postavegranice izmeðu Crne Gore iSrbije, u kojoj se ustavi i pra-vo nastoje meçati kako to

odgovara prvom åoveku, aono ãto Ustavni sud nalaæeCrnoj Gori ne åini uvek u Sr-biji. To je Jugoslavija u kojojje, do juåe, dok je prvi åovekbio na åelu Republike bilo do-pustivo izbacivati na ulicusaveznu policiju i ministra, adanas se hoñe savezna policijajaåa i snaænija nego ãto dopuã-ta zakon. To je Jugoslavijakoja je lako zaboravila svemuke srpskog stradaça poKrajini i zbegovima. To je

Jugoslavija okruæena pretça-ma velikih i moñnih meðunar-

odnih centara koji joj prete dau svom interesu åini ono ãto je

dobro za çen narod, jer odrealnosti se ne moæe pobeñi.To je Jugoslavija u kojoj sedemokratija politiåkog pro-tivnika smatra neprijateýem,demokratija svaða, sukoba ipodela.” (Konvencija u Beran-ama, 17. septembra 1997. go-dine).

“Crna Gora i Jugoslavija,sigurno je, ne mogu napredbez demokratije. To je reåkoja neke zbuçuje, nekeodbija, a neki joj prete. Put za

demokratiju nije moguñ bezpoãtovaça voýe naroda. Zatosu poãteni i fer izbori temeýsvakog demokratskog druãt-va. Danas åujemo da je jedanod glavnih razloga krize uDPS nastao ãto smo g. Ðu-kanoviñ i ja, moæda joã nekoiz DPS pozvali da se nalokalnim no demokratskonaåelo… Predsednik Repub-like Crne Gore nam je zame-rio zbog toga ãto nismo smelikritikovati koalicionog part-

nera. Æao mi je ãto to pred-sednik republike ne æeli da ra-

zume, da to nije bila kritikakoalicionog partnera, to je bio

zahtev za uvaæavaçem ele-mentarnih graðanskih pravila.Bez obzira o kome se radi, jerne moæete biti demokratskadræava samo onda kad vamodgovara. Zbog toga ãto sedeãavalo u Beogradu i Srbijinas je svet tri meseca gledaokako demonstriramo, kako seoptuæujemo, svaðamo i deli-mo. Zbog toga su dolazilestrane kontrole i posmatraåi,zbog toga smo izgubili poslepotpisanog sporazuma u Dej-

tonu malo povrañenogmeðunarodnog ugleda i,naæalost, poneki kredit. Inaãem predsedniku ne smeta-ju oni koji kradu voýu biraåanego oni koji su zabrinutizbog toga ãto æale da çihovazemýa propuãta priliku dadokaæe da joj je mesto u po-rodici civilizovanih,demokratskih i kulturnih nar-oda. Ja znam da je mnogimateãko da razumeju demokrati-ju, znam to i sa najviãeg

nivoa.” (Konvencija u Igalu,17. septembra 1997. godine)■

Novi podgoriåki dnevni list "Vijesti" ovih dana objav-ýuje u vidu feýtona stenografski zapisnik XLVI redovnesednice Crnogorske narodne skupãtine 1908. godine. Tozasedaçe odnosilo se na bombaãku aferu, odnosno pokuãa-ju atentata na Gospodara i Kçaza crnogorskog Nikolu Ikoji je pripreman u Beogradu. Pojavýuju se, na primer,ovakvi citati:

"Rana ta teãka je i neprebolna i utoliko je teæa i jaåa,utoliko osetýivija ãto ju je stvorio udar, koji je upravýan izgrada Biograda. Doãao je velim, iz Biograda, iz prestonicebratske nam zemýe, doãao je odande odakle se Crna Gora spravom nadala neåemu drugome, osobito sada kada je naprijestolu Srbije zet uzviãenog Gospodara naãeg, odakle se,velim, Crna Gora s pravom nadala neåemu drugom, a to jeda ñe joj se otud pruæiti bratska ruka, ruka koja ñenagovijestiti slogu i ýubav bratsku. Ali ãto vidimo? Umjestote ruke otuda dolaze muçe i gromovi. I zvaniåna Srbija ãtosada radi? Pere ruke od toga pred cijelijem obrazovanijemsvijetom, ali kako, gospodo? Pere ruke, kao ãto ih je prao

Pilat, koji je Hrista predao da ga osude na smrt, tj. u stvarion ga je osudio, predavãi ga ruýi, a to je isto uåinila sad izvaniåna Srbija sa slogom izmeðu çe i Crne Gore, ona je tuslogu pod izgovorima, åija je providnost toliko providna,osudila na smrt!"...

Ovaj citat odabran je inaåe iz 16. nastavka feýtona pos-veñenog dogaðajima iz 1908. Sledeña dva nastavka u "Vijes-tima" najavýena su pod naslovima: "Na osnovu nepobit-nijeh ðela dolazimo do zakýuåka da su Crna Gora i Srbija unesporazumu, u neslozi" i "Biogradska ãtampa sebe je dove-la na tu mjeru, da je åast ýudima kad ih oni grde".

NeslogaIzgleda da Jugoslavija u (raz)gradçisadaãçosti i buduñnosti baã nikako nemoæe da se otme proãlosti.

SARADNICI: Svetozar Maroviñ i Milica Ðuriãiñ-Pejanoviñ



Pre neãto viãe od nedeýu dana – 16. septembra – jedan put-niåki avion je po prvi put od1991. godine poleteo iz SRJ zaSloveniju. Bio je to avionMontenegroerlajnza i vozio jedræavno-privrednu delegacijuCrne Gore u Maribor.

Prvi i zasad jedini avioncrnogorske avio-kompanije(Foker 28 sa 75 sediãta) na-bavýen je, señamo se, krajem1996. uz dosta politiåke imedijske praãine. Poãto je avi-on kupovan uoåi proãlo-godiãçih novembarskih izbo-ra, od celog sluåaja napravýe-

j i b f “P ãt

nas zagarantovano.” Oåekujese da ñe predstojeña izgradçahotela Ãeraton dodatno up-oãýavati Montenegroervejz.

Na jednoj od posledçihsednica Vlade usvojen je iz-veãtaj za ovu sezonu.Oceçeno je da je Montene-groervejz ostvario solidne re-zultate i odluåeno je da se nas-tavi proãireçe kompanije,odnosno poveñaçe flote. “Saboýim pripremama i pov-eñaçem kapaciteta, avio-ko-mpanija za dve godine moæda

ne bi mogla da poåne da ot-plañuje avion, ali je sigurnoda dræavi ne bismo pravili gu

radi. Avioni se uzimaju nakredit i sami sebe otplañuju.”

U kompaniji su svesni daje Crna Gora malo træiãte i dane moæe razvijati i redovnisaobrañaj – za koji je, uosta-lom, potrebna druga vrstaaviona – i turizam. DraganPopoviñ zato vidi Montene-groervejz kao servis turistiåkeprivrede u kojoj je dræava ve-liki investitor. Ostañe kaozasebna firma, ali ñe biti blis-ko integrisana sa turizmom.Proteklog leta su dovoziligrupe turista iz Praga, a turis-tiåka privreda je goste

ði l d æ b l

iåara Albana iz Rima u Bud-vu, planira se odlazak uMoskvu po ansambl Boýãojteatra åije je gostovaçe uCrnoj Gori veñ isplanirano.

Uskoro ñe Montenegro-ervejz otvoriti i liniju za Beo-grad – ponedeýkom i petkom,ujutro i uveåe. Tad ñe se nañisa JAT-om na istom træiãtu.

Dragan Popoviñ kaæe da jedosadaãça saradça sa JAT-om, posebno sa direktoromÆikom Petroviñem, bila vrlokorektna – “a da su hteli danas koåe, mogli su”. Sveukup-no, iz Beograda nije bilo priti-

k d

MONTENEGROERLAJNZ

Let u Sloveniju

vreme, 1997. szeptember 27

Documents