vreme, 1997. június 28

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-junius-28 1/67

2288.. JJUUNN 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II BBRROOJJ 334499 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 320

G E N E R A L I

P I Ã UVuk Obradoviñ o sastankuKadijeviña i Jazova 14. marta 1991.kada su ministri odbrane jeli ribu izkonzervi. O skidanju petokrake...

Nikola Åubra svedok sa sednica Ãtabavrhovne komande JNA objaãnjavazaãto vojska nije izvela dræavni udar1991. godine

Janko Bobetko, autor knjige za koju jeIvan Zvonimir Åiåak rekao da je trebaprevesti i poslati u Hag. Dokumenti o

uåeãñu Hrvatske u ratu u Bosni

V oj na

taj na

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME No 349PolitikaTema Vremena: Generali piãu 6Intervju: Nikola Åubra 8

Srbija: Razvod nevenåanih 10Åasopisi: Metla za nepodobne 12Crna Gora: Partnerstvo za nemir 14Afere: Prodaja "kanadera" 15Monarhija: Peåat na kruni 26

EkonomijaGuverner: Kec iz rukava 11Fudbal: Privatizacija "Partizana" 19Intervju: Miran Mejak 24

SvetDosije: Hongkong 31Osmorica: Metafora åizme 36Evropa: Na ivici fijaska 37Kremý: Goli ministar 38

KulturaIntervju: Ejbel Ferara 40Film: Otpadnici za hepiend 41Biografije: U pozadini slave 42Pozoriãte: Sloboda ili revolucija 43Dijalog: Vladarska reå 44Bajaga: Zvezdana praãina 46

ÆivotNa licu mesta: Sarajevo u 20 slika 48Sol Belou: Vek na dlanu 52Podlistak: Vimbldon 57Feýton: Internet 64

4 Nedeýa18 Dnevnik uvreda28 Ljudi i vreme39 Meridijani47 Scena62 Krimi priåa65 Poãta66 Vreme uæivaça

Dizajn naslovne strane: Ivan Hraãovec

Podlistak: Tenis u VimbldonuSpecijalni dodatak povodom najåuvenijeg teniskogturnira na svetu. Zanimýivosti, anegdote, pobedni-

ci i poraæeni... Istorija i buduñnost strana 57

Kompletna priåa o svetskoj temi godine: posledçi ostatak britanskogkolonijalnog carstva u posedu "crvene" Kine

strana 51

Feýton: Svedok vekaSol Belou o Trockom na odru,Marlonu Brandu, Merilin Monro,Dæeku Nikolsonu, æivotu, smrti istvaraçu...

strana 52

Fudbal na berziPoãta je prodata, nek' se spremi"Partizan"! Kako"Vreme" saznaje,poslove privatizacije ãampionavodiñe firma "Dilojt Tuã". Deoakcija i - navijaåima!

strana 19

Rukopisgenerala:Ãtampaçe vojnih tajni

"Vreme" ekskluzivno objavýuje svedoåanstvo generala Nikole Åubre,"åetvrtog åoveka" JNA, o razlozima zbog kojih vojska nije izvela dræavniudar 1991. godine. "Vreme" predstavýa kçigu generala Janka Bobetkaza koju je reåeno da je treba prevesti i hitno poslati u Hag. Dokumentio uåeãñu vojske Hrvatske u operacijama u Bosni

strana 6

DOKAZ O PRISUSTVUVOJSKE HRVATSKE UMOSTARU (iz knjigeJanka Bobetka) ¬

Dosije: Hongkong se vraña kuñi

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME s 28. JUN 1997.4

Miloãeviñ na Kosovu Miloãeviñ je ove nedeýe opet boravio na Koso-vu, a Kosovo je mesto çegovih politiåkihraskrsnica i dramatiånih najava

24-25. aprila 1987. godineNoñ i zora u Kosovu PoýuMiloãeviñ je izgovorio trireåenice koje su ga naåinilenacionalnim voðom: "Nikone sme da vas bije. Vas nikone sme da bije. Nikad vasviãe neñe tuñi".

28. jun 1989. godine Po-vodom proslave 600 godinaKosovske bitke. Prema zva-niånim procenama, viãe odmilion ýudi prisustvuje mi-tingu na Gazimestanu, aMiloãeviñ poruåuje:

"Srbija je posle mnogogodina, mnogo decenija,

konaåno povratila svoj dræavni, nacionalni i du-hovni integritet. Ne smemo zaboraviti da smo

jednom bili vojska – velika, hrabra i ponosita...Ãest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama ipred bitkama. One nisu oruæane, mada ni takve

joã nisu iskýuåene".

25. juna 1997. Miloãeviñ tokom posete Koso-vu kaæe: "Nema tog pritiska zbog koga bismopristali da damo i jedan pedalj na Kosovu i Me-tohiji..."

NEDELJA 21. jun - 28. jun 1997

D R A Ã K

O G

A G O V I Ñ

F O N E

T

M O M I R

S T O

K U Ñ A

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


28. JUN 1997.s VREME 5

NE OKREÑITE STRANUdok ne proåitate...

Ras banka – pratilac vaãe

buduñnosti

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Uko-liko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju posk-upýeça lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.

Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Beå 43 1 408 96 52.

Izdavaå : NP “VREME” d.o.o. Beograd, Miãarska 12-14 poãtanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik), Boris Popoviñ i Dragoljub ÆarkoviñV. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME” Beograd, Miãarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub ÆarkoviñKOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav MiloãeviñSEKRETARIJAT: Elena Krstanoviñ (sekretar redakcije)REDAKCIJA: Dejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, SonjaÑiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, Branka Kaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, Vesna Kostiñ(ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura), Goranka Matiñ (urednik fotografije), Milan Miloãeviñ, Zoran B.Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ, Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, Ljiljana Smajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet),Nenad Stefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, Miloã Vasiñ, Svetlana Vasoviñ -Mekina, Perica Vuåiniñ, Ljubomir ÆivkovDOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)GRAFIÅKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik), Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ, VladimirStankovski, Slobodan Tasiñ; Daktilograf: Vera Mirkoviñ;Lektori: Stanislava Mijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori:Gabrijela Mariñ, Ivana Milanoviñ

VREME MARKETING: Goran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ, Milena ZdravkoviñNEWS DIGEST AGENCY: Duãka Anastasijeviñ, Zoran StanojeviñPRODAJA I PRETPLATA: Nikola Ñulafiñ, Tatjana JovanoviñRAÅUNOVODSTVO: Mirjana JankoviñRukopisi se ne vrañaju.Telefoni:3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks:3238-662E-mail: [email protected] WWW: http://www.beograd.com/vreme"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vaviñ;Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected] (Beå)"VREME KNJIGE": Predrag Markoviñ (urednik)Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889,

PRIPREMA:Grafiåki centar "VREME";ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Marãala Birjuzova 3

OBRADA TIRAÆA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME28. JUN 1997. broj 349

BebaIspod prozora predsednika Mi-

loãeviña porodila se jedna æena izgrupe Srba iz Istoka, sa Kosova,skupine koja veñ nedeýama pro-testuje u Pionirskom parku. Na-ravno, nije se porodila na klupiveñ u bolnici, ali jakoj simbolicinovinari teãko odolevaju, pa jestvoren utisak da je prvi plaå togdeteta morao barem za tren prenu-ti Miloãeviña iz zamiãýenosti podbremenom dræavnog posla. Ovi

Srbi, povratnici na Kosovo, bunese zato ãto su izbaåeni iz stanova ukoje su se, inaåe, bespravno use-lili; u tom smislu oni jesu Milo-ãeviñeve ærtve. Stvar je u tome daoni u åinu sopstvenog povratkavide herojsko delo. Iz çih govorilogika gazimestanskog mita, jeroni su povratkom na "svetu ze-mýu" uåinili svetiteýski gest; nisuoni Srbi domoroci, niti, ne daj

boæe, Albanci... oni su neãto drugoi za çih banalna pravila igre ne bitrebalo da vaæe. Otuda i prete dañe, ako ih u te stanove ne vrate,traæiti azil u nekoj stranoj ambasa-di. Veruju da ñe tom naivnompretçom "ispisivaça iz srpstva"nekoga da ganu i da ñe çihovonepravo, kombinovano s oåajem,preko noñi postati pravo i trijumf,sve zbog opasnosti da svoj genets-

ki potencijal raspu po svetu. Mi-loãeviñ je otiãao na Kosovo, a onisu joã u Beogradu. Njihovi putevise neñe ukrstiti. I predsednik jepovratnik na Kosovo, ali, za raz-liku od nevoýnika iz Istoka, çeganiko neñe prevariti da ode tamo daæivi. Beba je roðena, Miloãeviñ jeproklamovao da neñe dati ni pe-daý zemýe, a oåajnici iz parka,koliko ja shvatam, ne traæe zemýu

veñ – stanove. sD. Æ.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.



Posle bitke

Generali piãuZakasneli raporti: Vuk Obradoviñ o puåu 1991, o poseti KadijeviñaMoskvi; Nikola Åubra o ratu koji nije izgubýen; Janko Bobetko o

hrvatskoj vojsci i sebi samom ponajviãeGeneral Janko Bobetko roðen je 10. janu-

ra 1919. u selu Crnac pored Siska. Zavrãio je

sredçu ãkoli u Sisku, a 1939. upisao jeagronomiju na Sveuåiliãtu u Zagrebu.Uåesnik je NOB-a od 1941; kao partizani,poginuli su mu tri brata i otac. Iz Drugog svjetskog rata iziãao je sa åinom pukovnika, ageneral JNA postao je 1954. Od 1966.zamjenik je komandanta Pete armijske oblas-ti u Zagrebu, a od 1967. zastupnik u SaboruSR Hrvatske. Sa svih vojnih i politiåkihfunkcija smjeçen je 1971. zbog podrãke "hr-vatskom proýeñu" ili "maspoku", i prvi putpenzioniran. Do 1989. nije imao pravo na javna istupaça i pasoã. Reaktiviran je u Hr-vatskoj vojsci 1992, nakon ãto je bio vojni

savjetnik na Baniji. Od 10. aprila 1992. ko-mandant je "juænog bojiãta", a od 20. novem-bra iste godine pa do 15. jula 1995, kada jepo drugi put penzioniran, vrãi duænostnaåelnika Glavnog stoæera Hrvatske vojske.U Republici Hrvatskoj odlikovan je sýedeñim ordenima: Veleredom kraýa PetraKreãimira IV s lentom i Danicom, Redom kneza Domagoja sa ogrlicom, Redom banaJelaåiña, Redom hrvatskog trolista, Spomenicom domovinskog rata

Predsedniãtvu SFRJ, predsedniku Savez-nog izvrãnog veña, predsedniku Predsed-niãtva Republike Slovenije i predsednikuVlade Republike Slovenije. Uz nacrt pis-ma, u kome sam izloæio svoj predlog zaangaæovaçe JNA u konkretnoj situaciji,predloæio sam i kratko obrazloæeçe...

2. Taåku 4. iz dopisa realizovati takoãto bi se dejstvom avijacije i kombinovanihkopnenih sastava iz Ptuja i eventualnoVaraædina stavio pod kontrolu mariborskiaerodrom na koji bi ãto pre vazduãnimputem trebalo prebaciti ãto veñe snage izgardijske motorizovane brigade i drugih jedinica radi ojaåaça ugroæenih snagaJNA..."

Ovo je odlomak iz onoga ãto poslije petgodina ñutaça govori za list "Danas" gen-eral dr Vuk Obradoviñ. U çegovim sje-ñaçima govori se o dramatiånim dogaðaji-ma 1991. godine, pa i o tajnoj misiji VeýkaKadijeviña u Moskvi. Citiran je ruski gen-eral Jazov koji, pokazujuñi na sliku Gor-baåova, kaæe: "Ma samo kada bi nam ovajdozvolio, pokazali bismo mi Amerikanci-

ma, bili bi oni maçi od makovog zrna".Na povratku u Jugoslaviju, svjedoåiObradoviñ, Kadijeviñ je nekoliko putaponovio da "su Rusi u blatu do kolena te da

"Tridesetog juna 1991. godine, u10.45 åasova, uruåio samgeneralu Kadijeviñu nacrt

pisma koje je po mom pred-logu trebalo odmah uputiti

nisu u staçu da pomognu sebi a kamolinama..."

Vuk Obradoviñ, nekad najmlaði gener-al u JNA, koji je sredinom 1992. dao os-tavku, u feýtonu u dnevnom listu "Danas",

pored pomenutog, govori o sukobima pro- jugoslavenske i prosrpske struje u Vrho-vom ãtabu odbrane i o neodluånosti arm-ijskog vrha da zagazi u rat. Ãto se, zapravo,

desilo. Da li je JNA zaista vodila pravirat...

Generali su poåeli pisati. "Hrvatska nijedobila niti jednu bitku protiv JNA", rekao je za "Vreme" penzionirani general-puk-

ovnik Nikola Åubra, åija se kçiga "Vojskai razbijaçe Jugoslavije" uskoro treba pojaviti u prodaji. Ta kçiga takoðe govori okontroverzama vojnog vrha åija se zemýaraspada.

S druge strane fronte takoðe je doãlovrijeme za ponovno osvjetýavaçe dogaða- ja i uloga liånosti u istoriji. "Hrvatska jezauvijek uniãtila san o stvaraçu 'VelikeSrbije' i dobila ovaj rat", piãe u memoari-ma "Sve moje bitke" stoæernog generalaHrvatske vojske u penziji Janka Bobetka.

Stoæer general Bobetko u svojoj kçizipiãe: "Ako neprijateý ima minobacaå, a ja

nemam, neprijateý je u prednosti. To jetoåno. Ali ja imam lovaåku puãku. Za lo-

Podrumaãi i trezoraãiGeneral Sefer Haliloviñ (nekad major u JNA), prvi naåelnik generalãtaba Armije

BiH i osnivaå Patriotske lige naroda (PLN), nakon ãto je smjeçen 1993, objavio jenekoliko feýtona u "Slobodnoj Bosni" i "Danima". Njihova suãtina je optuæivaçe ak-tivnih oficira za nekompetentnost i opstrukciju dok je on bio glavnokomandujuñi, teoptuæbe okrivýivaçe Stranke demokratske akcije (SDA) za malverzacije i lopovluk.Tvorac je krilatice "Boýe podrumaã nego trezoraã" (obiåna raja se skrivala u podrumi-

ma, a preplaãeni privilegirani funkcionari u blindiranom podzemnom trezoru Narodnebanke BiH).

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 728. JUN 1997.

vaåku puãku se isto tako moæe razraditinaåin voðeça borbe. Lovaåkom puãkomneñu pucati na udaýene ciýeve, nego ñu semaskirati, dobro ukopati i åekati na l5 met-ara, a da bih to uåinio, moram biti hrabar i

odluåan...""Gospodine predsjedniåe, gospodineministre", citira general Bobetko svojesveåano referisaçe dr Tuðmanu i ministruodbrane Gojku Ãuãku od 28. avgusta 1992.godine, "izvjeãtavam da su jedinice Juænogvojiãta oåistile od okupatora juæni dio hr-vatskog teritorija, a time osigurale i granicesuverene Republike Hrvatske. U joã nedo-voýno analiziranim svim podacima uniãtilismo do konca ãestog mjeseca 17 aviona,dva helikoptera, 24 tenka, osam oklopnihtransportera, a iz stroja je izbaåeno oko1700 neprijateýskih vojnika".

Ãest godina poslije poåetka i godinu ipol dana posle zvaniånog zavrãetka jugoslovenskih ratova, kao u kakvoj psiho-seansi, ratne strategije i taktike ponovo sevrañaju.

Dva glavnokomandujuña generala dviju vojski dræava åiji sukob åini kýuå rata ubivãoj Jugoslaviji objavila su svoje us-pomene. Prvi je posýedçi savezni sekretarza obranu SFRJ i general armije JNA Veý-ko Kadijeviñ, a drugi stoæerni general Hr-vatske vojske Janko Bobetko. Ka-dijeviñeva kçiga "Moje viðeçe raspada"objavýena je 1993. u izdaçu "Politike".

Ãtampana je na nekvalitetnom papiru na166 stranica, ima meke korice i nekolikofaksimila pisama koje je Kadijeviñ primiood lorda Karingtona ili Sajrusa Vensa ikoja poåiçu sa "dragi generale". Nema niti jedne mape, niti fotografije. Opña je ocjenaove kçige da nije odgovorila niti na jednood suãtinskih pitaça, te da predstavýapokuãaj opravdavaça za promaãaje u Slo-veniji i Hrvatskoj i prebacivaçe odgovor-nosti na "svjetske moñnike", u duhutadaãçe aktualne srbijanske politike. Bo-betkovi memoari "Sve moje bitke" suãta joj je suprotnost. Objavýena je 1996. uvlastitoj nakladi i u luksuznom izdaçu.Sadræi 790 strana, velik broj faksimila do-kumenata, mape u boji vojnih operacija,fotografije, miãýeça hrvatskih uglednikao autoru, kazalo imena, saæetak na en-gleskom i çemaåkom...

MONOGRAFIJA O SEBI: Kçiga je,zapravo, Bobetkova monografija o samomsebi, bez mjere i granica, i nije mali prob-lem za prosjeånog åitaoca da se snaðe uçoj. Meðu fotografijama se – pored onihkoje prikazuju generala na frontu i u po-rodiånom krugu, pa sa kardinalom Ku-

hariñem, dr Fraçom Tuðmanom – nalazi ifotografija çegove majke kako posjeñujedjeåji vrtiñ 1963. Kad je rijeå o faksimili-

ma, tu tek ima svega: od in-strukcije za npr. "Býesak"1995, do åestitke za Novu 1995.godinu naåelnika zdruæenoggeneralãtaba ameriåke vojske

Dæona Ãalikaãvilija, pa genera-love pohvale obiånim vojnicimana frontu, pismo desetogodiãçakaiz Vinkovaca koji ga moli da çe-govom ocu povisi plañu...

General Bobetko nije propustio a da neobjavi niti jednu pohvalu, orden, imen-ovaçe ili unapreðeçe koje je dobio od drTuðmana. Takoðer, tu je i kolaæ naslova izhrvatskih novina: "Bobetko uzdrmao Æe-nevu", "Budemo li morali – tuñi ñemo iBeograd" itd. Objavio je i pjesmu u dese-tercu "Bobetkova garda". Treba li reñi dasvi "gosti" u kçizi – od akademika Rudija

Supeka, dr Zdravka Tomaca, generala Ðu-re Deåaka do Jevrema Brkoviña – o gener-alu Bobetku piãu kao o potpuno bezgreãn-om vojskovoði bez straha i mane, te da isam o sebi ima isto miãýeçe.

Bobetko 1991. nije aktivno komando-vao i, kako sam priznaje, çegova uloga –premada nimalo sporedna – bila je uglavn-om savjetodavnog karaktera. Za razliku odmnogih "koji su se u svojoj euforiji zano-sili mislima da im nitko niãta ne moæe",piãe Bobetko, "ja sam dobro poznavo sna-gu JNA, i bio sam svjestan da Hrvatskojneñe tek tako dopustiti da se osamostali".

Prva upozoreça u tom smislu dao je "u vr-ijeme one afere oko filma sa Ãpegeýem".Mnogo je o svemu razmiãýao i zakýuåioda je to povijesni trenutak u kome "na naãusreñu, vojni puå nije izvrãen".

"GENERAL OD KOGA STREPIKRAJINA": Naåelnik Glavnog stoæeraHrvatske vojske general Bobetko je postao20. novembra 1992. Slijedi "razraðivaçeodluåujuñih bitaka Domovinskog rata:Juæno bojiãte, Maslenica, Medaåki dæep,Býesak, Oluja i hercegovaåka bojiãnica".(vidi faksimil na str. 3) Kao i prethodni

opis rata na "juænom frontu",i ove su opisane sa bezbrojtaktiåkih detaýa, ãto ih åinipraktiåno neprepriåýivim.Operacija "Maslenica", od

22. janura 1993, izvedena je zato da se "neprijateýodbaci sa komunikacija,

osigura odreðena dubina, otvori Ædri-lo". Izvedena je oprezno, uz potpunoiznenaðeçe, poãto su "svi ti seýaci Srbibili naoruæani, i u formaciji odreðenih ået-niåkih snaga, vrlo brzo su se mogli prik-upiti", pa se odnos snaga lako mogaopromjeniti. Inaåe, na snazi je bilo primirjena osnovu Vensovog plana. Potom je us-lijedila operacija "Medaåki dæep" – posr-ijedi je, po Bobetkovim rijeåima, ovla-davaçe "polazne linije za konaåno

åiãñeçe Like i liåke visoravni", ãto je ost-vareno za åetiri sata. Premda je mogao idaýe napredovati – nije; dr Tuðman naãaose pod meðunarodnim pritiskom. Napisañe joã i da je zarobýeno neãto civila, ali da suubrzo puãteni; o miniraçu kuña u Divose-lu i ratnim zloåinima nad civilima, zbogåega je HV morala optuæiti dva svojaoficira, nema ni rijeåi. Slijedeña operacija je "Býesak" u zapadnoj Slavoniji. Planira-na je 5. novembra 1994, a izvedena od 1.do 4. maja 1995. Opet iznenaðeçe, opetvelika pobjeda generala Bobetka i, nakonãto je odlikovan najviãim vojnim i dræav-

nim priznaçima, penzioniran je 15. jula1995. No, ipak je, tvrdi, isplanirao i "Olu- ju" od 5. augusta 1995: komandanti na ter-enu imali su se samo dræati çegovih direk-tiva. Konzultantski tim ameriåkih penzion-iranih generala ne samo ãto je bio skup veñi zadivýen stupçem bojeve gotovosti i uv- jeæbanosti na koji je Bobetko uzdigao HV.

Generalski rukopis izaziva velike stras-ti. Zbot toga ñe mnogi koji imaju ãta reñiñutati zauvek. Kod Bobetka je obrnut slu-åaj. s

FILIP ÃVARM

PrepiskaGeneral Duãan Pekiñ objavio je 17. januara 1995.

otvoreno pismo generalu Janku Bobetku u "Veåerçimnovostima", kao "dugogodiãçem prijateýu, kolegi i sab-orcu iz NOR-a, korektnom, razumnom i pozitivnom pri-

padniku JNA" s kojim je 1943. leæao u istoj bolesniåkoj sobi u Belom Manastiru, na-kon raçavaça u borbi protiv Nijemaca i ustaãa.

"Mogu ti reñi", piãe Pekiñ, "da su Srbi bili spremni da æive u Republici Hrvatskoj,ali kao ravnopravni graðani. Poãto im to nije omoguñeno, Srbi se nisu protivili ni mirn-om razlazu, niti tome da Hrvati formiraju sopstvenu nezavisnu dræavu na teritoriji gdesu veñinski narod. Tamo gde su Srbi u veñini – oni neñe da æive u hrvatskoj dræavi, izpoznatih razloga, veñ sa Hrvatima mogu biti samo dobri susedi".

Bobetko je odgovorio 24. januara 1995, takoðer u novinama: "Hrvatska je nudila ikonfederaciju, kao moguñnost æivota jednih pored drugih. To vaãa dræava nije prihva-tila. Hrvatska je Srbima na çenom podruåju ponudila tolika prava, koja ni sami 1991.nisu traæili.(...) Ukoliko ne bude iãlo mirnim putem, znat ñu ãta mi je åiniti, baã kao ãtosam znao i 1941. i 1991."

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.



Intervju: general Nikola Åubra

Strah od puåa"Da smo znali kakva ñe tragedija da se dogodi, sigurno je dabismo, uprkos svemu, izveli dræavni udar, mada ni sada neverujem da bismo bili u staçu da spasimo zemýu"

ðutim, reåeno im je da oni to ne moguuåiniti, da nam ne bi bili u staçu dati nimoralnu podrãku, odnosno da bi takvevojne mere morali i osuditi.

Joã jedan razlog ãto JNA nije uvelavanredne mere je ãto na to nismo bilipripremýeni, nismo imali adekvatnekadrove – mi smo se uvek pripremali zaborbu protiv spoýnih agresora.

Meðutim, da smo znali kakva ñe trage-dija da se dogodi, sigurno je da bismo, up-rkos svemu, izveli dræavni udar, mada nisada ne verujem da bismo bili u staçu daspasimo zemýu. Smatram da nije postojaoniti jedan unutraãçi faktor – politiåki ilivojni – koji je mogao spasiti bivãu Jugo-slaviju.

Ipak, koliko se odmaklo u priprema-

ma za dræavni udar prije nego ãto jetraæena podrãka SSSR?Moram da kaæem da smo do marta

1991. imali do detaýa razraðen planvanrednih mera, pripremýene ýude, uput-stva i uredbe. U tom sklopu je bila pred-viðena i primena prinude i izolovaçe svihonih koji bi se suprotstavili JNA.Vanredne mere obuhvatile bi celokupnipolitiåki æivot, ali bi bile ograniåene naodreðeni period dok se ne pronaðe politiå-ko reãeçe. Iz moralnih razloga iãli smo dato prihvati Predsedniãtvo SFRJ, koje je poUstavu bilo vrhovni komandant oruæanihsnaga.

Kakvi su, u stvari, bili odnosi vrhaJNA i Predsjedniãtva SFRJ?

Formalno, vrlo dobri. Svi mi ålanoviÃtaba vrhovne komande, bili smo u do-brim odnosima sa Borisavom Joviñem,general Kadijeviñ posebno. No, u svojojkçizi Joviñ je naknadno drugaåije inter-pretirao neke skupove kojima sam i sâmprisustvovao.

A sa rukovodstvom Srbije?Imali smo odliåan odnos. Rukovodstva

Srbije, Crne Gore i JNA bila su na istoj

poziciji; na poziciji da se do krajçih mo-guñnosti borimo za Jugoslaviju. Toliko.Rekli ste da odgovornost JNA za

komande i, praktiåno, åetvrti åovjek JNA,ãto ñe reñi da je uåestvovao ili bio svjedokdonoãeça mnogih odluka najviãeg vojnogvrha 1991/92. Ovih se dana u prodaji tre-ba pojaviti çegova kçiga "Vojska i razbi-

jaçe Jugoslavije"."Moj motiv da napiãem kçigu je

pokuãaj da objektivno analiziram koliko jerukovodstvo JNA krivo za raspad zemýeu graðanskom ratu", kaæe general Åubra,"kao i ulogu unutraãçih i spoýçih poli-tiåkih faktora u toj tragediji. Objektivnomanalizom moæe se ustanoviti odgovornostvojnog rukovodstva za to ãto nije uvelovanredno staçe pre izbijaça sukoba, za

meãaçe u politiku, nesnalaæeçe prilikomintervencije u Sloveniji i, konaåno, ãto izte intervencije nisu izvuåene adekvatnepouke".

"VREME": Zaãto JNA nije izveladræavni udar?

ÅUBRA: Sada – kada svi znamo ãtase i kako dogodilo – smatram da je JNAtrebala uvesti vojnu upravu, dakle izvrãitidræavni udar. Meðutim, u vreme kada smoo tome raspravýali i odluåivali i sam sâmbio protiv.

Zaãto?Predsedniãtvo SFRJ i predsednici svih

ãest republika dogovarali su se tada o sud-bini ove zemýe i tvrdili da ñe se svi prob-lemi reãavati mirno i demokratski. Zatim,bili smo u ekonomskoj krizi: uvoðeçevanrednih mera dodatno bi pospeãilo neg-ativne ekonomske trendove u privredi, atvrdilo bi se i da smo zaustavili demo-kratske procese poãto su veñ bili provede-ni viãestranaåki izbori. Nadaýe, svi uspeã-ni vojni udari imali su podrãku nekoga iz-van zemýe. Mi nismo imali bilo åiju po-drãku. General Veýko Kadijeviñ pokuãao

je, 14. marta 1991, da od marãala Dimtiri-

ja Jazova dobije saglasnost da ñe SSSRparirati NATO-u ukoliko se ovaj pakt od-luåi za intervenciju u Jugoslaviji. Me-

ao podsekretar u SSNO za ekon-omske poslove, general NikolaÅubra bio je ålan Ãtaba vrhovneK

raspad SFRJ leæi i u çenom mijeãaçuu politiku?

Mi smo bili ideoloãki opredeýeni,duãom vezani za Jugoslaviju. Pokuãavalismo tako saåuvati jugoslovensku orga-

nizaciju komunista u Armiji do posledçegmomenta, åak smo i pokrenuli inicijativuza osnivaçe Saveza komunista – Pokretaza Jugoslaviju (SKPJ) kada je isticao kra-

jçi rok da se JNA depolitizuje i profesion-alizuje. Kada je JNA stupila u rat, imala jeza ciý zaãtitu socijalizma i Jugoslaviju.Naåin izgradçe socijalizma kakav smoprimeçivali nije bilo potrebno ãtititi, alisam i tada rekao da ñu biti vrlo tuæan uko-liko Jugoslavija nestane kao dræava.

Od tih ciýeva odustalo se kada se 18. jula 1991. povukla JNA iz Slovenije. Sle-deñi ciýevi bili su da se omoguñi da uJugoslaviji ostanu oni koji to æele – poredSrbije i Crne Gore, raåunalo se na srpskinarod u Krajinama, te Makedoniju i Bos-nu. Na kraju, ratni ciý je bila zaãtita Srba,pa je tako stvorena Srpska Krajina: JNA jeobezbedila çene granice, ostavila i oruæje,opremu i kadrove potrebne Vojsci SrpskeKrajine.

Dakle, JNA je zavrãila tako ãto jepreãla na srpsku stranu?

Nije – ona se i daýe borila za Jugo-slaviju. Ali, do Jugoslavije nije nikom bilostalo sem Srbima i Crnogorcima. JNA je

odbranila Jugoslaviju, iako se ona svelasmo na Srbiju i Crnu Goru.Smatrate da je ipak najveña greãka

vojnog vrha intervencija u Sloveniji?Ta, da je nazovem "carinska operacija"

JNA u Sloveniji viãe je bila pokuãaj psi-holoãke akcije zaplaãivaça, nego oruæaniokrãaj. Po mom miãýeçu, izostalo je pra-vo poznavaçe situacije, to jest da ñe TOSlovenije napasti kolone koje su mirnoiãle, u marãevskom poretku. RukovodstvoJNA, pa i komandne strukture na terenu,bilo je zateåeno i iznenaðeno.

Inaåe, odluku o angaæovaçu JNA uSloveniji nije donelo Predsedniãtvo SFRJ,koje tada nije funkcionisalo, veñ SIV.Vojno rukovodstvo donelo je opet odluku

Åubra o Bobetku"Generala Janka Bobetka nisam up-

oznao. Poznato mi je da se u Drugomsvetskom ratu korektno poneo, ali i dase 1971. za vreme 'maspoka' pokazaokao ekstremni hrvatski nacionalista.Takoðe, åuo sam da je kao stareãina uJNA bio vrlo strog i vrlo grub, do temere da su potåiçeni beæali od çega",kaæe Nikola Åubra.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 928. JUN 1997.

– nakon razrade moguñih varijanti – onaåinu upotrebe jedinica JNA.

Meðutim, za povlaåeçe je krivo Pred-sedniãtvo. Ali, mora se reñi da je odranijepostojao mig iz Srbije da se Slovencima

dopusti da odu. To je bila kardinalna greã-ka. Ako je to jednoj republici dozvoýeno,onda na to imaju pravo i sve ostale. Kada

je 18. jula donesena odluka o povlaåeçu,prisustvovao sam sednici SIV-a. PremijerAnte Markoviñ obratio nam se sledeñim

reåima: "Gospodo ili drugovi, kakohoñete, Jugoslavije viãe nema".

Uåeãñe JNA u ratu u Sloveniji, ali ikasnije u Hrvatskoj, ostañe zapamñenopo paralizi mnogih jedinica koje su bileblokirane po kasarnama...

Za neizvlaåeçe garnizona JNA iz Slo-

venije i Hrvatske, koji su se kasnije naãliopkoýeni, ima mnogo opravdaça. U pr-vom redu, reå je o razuðenoj infrastrukturi

– velikom broju usitçe-nih jedinica i objekata, ovelikim materijalno-teh-niåkim sredstvima sa ma-lim brojem ýudi, o porodi-

cama vojnih lica... Zatim sutu bolnice i druge pozadin-ske ustanove. Da bi ste iz-vukli operativu, morali bisteostaviti pozadinu. To se do-godilo u Osijeku – operativa se izvukla na

"Poligon C", a u gradu jeostala pozadina. Ipak, natom planu moglo se uåini-ti znatno viãe. Mogli su sespajati ýudi, oruæje i mu-nicija, kao ãto je uåiniogeneral Momåilo Periãiñ uZadru, kada je stavio doznaça rukovodstvu Zadrada ñe sruãiti deo objekatau gradu ukoliko ne budedeblokiran. To je racional-no ponaãaçe komandantakoji ñe sve uåiniti protivonoga ko je doveo u pi-taçe bezbednost çegovihýudi.

Ali, treba reñi da se useptembru 1991, kada suu Hrvatskoj masovno blo-kirane kasarne, jednos-

tavno viãe niãta nije mog-lo uåiniti vojniåki. Velikaodgovornost pada naPredsedniãtvo SFRJ koje

je dopustilo demobilizaci- ju klase iz septembra1990.

General VladimirTrifunoviñ postupio jedrugaåije od generalaPeriãiña?

Trifunoviñu se sigurnone moæe suditi kao izda-

jniku. Meðutim, moæe muse prigovoriti ãto nije izv-laåio ceo korpus nego sa-mo kasarnu u Varaædinu,ãto nije blagovremeno ok-upio usitçene jedinice i,kako rekoh, spojio ýude,

oruæje i municiju.Vojni vrh je u Srbiji bio optuæivan i

za "strategiju kreni – stani".Kada se govori o tome, onda treba

znati da je to bila najveña pomoñ stranogfaktora Hrvatskoj. Åim bi se hrvatsketrupe naãle u nepovoýnoj situaciji, vrhov-

niãtvo bi se obratilo svom stranom mento-ru, a ovaj opet Predsedniãtvu, Miloãeviñu,Kadijeviñu... Tada se donosila odluka da

se prekine sa dejstvima i otpoånesa pregovorima – to je ta "strate-gija kreni – stani". Reå je, zapra-vo, o popuãtaçu pod pritiscimaspoýa iz straha politiåkog ruko-

vodstva da se ratno staçe neprenese na Srbiju i Crnu Goru.Za razliku od "zengi", koje

se niti jednog od tih åetrnaestprimirja nisu pridræavale i koje su ih koris-tile za pregrupisaça i napade, JNA jeprimirja u potpunosti poãtovala. Naime,taktiåke radçe kojim bi se obezbedilo dotada postignuto nisu se nastavýale.Stareãinama se nije moglo izdati nare-ðeçe da nastave sa konsolidacijom, jer jeuvek postojala opasnost da u akciji poginenekoliko ýudi, ãto bi povuklo odgovor-

nost za akciju posle nareðeça o primirju...Poslije svega, da li je JNA zapravobila vojska graðanskog rata?

JNA je bila vojna organizacija koja sespremala za borbu protiv spoýnog agreso-ra. Zbog svog heterogenog nacionalnogsastava, ona se ni u kom sluåaju nije mog-la angaæovati u graðanskom ratu. Posebnotreba naglasiti da u jedinicama nije bilomeðusobnih razraåunavaça po nacional-noj osnovi. Tako je brigada iz kasarne"Marãal Tito" u Zagrebu, u åijem je sasta-vu bilo i 20 odsto Albanaca, a åiji jenaåelnik ãtaba bio Makedonac, izvuklakompletno ýudstvo i oruæje.

Ali mnogi oficiri i generali postali suratni komandanti u vojskama s kojima

je JNA bila u sukobu.Smatram da oficir ne treba da digne

oruæje na svoj narod – zato im ne zam-eram ãto su napustili JNA. Meðutim nemogu da prihvatim da su se odmah naãli ustroju protiv svojih dojuåeraãçih drugova.Tu postoji element izdaje, mada mi nismonikoga proglaãavali izdajnikom i dezerter-om.

Da li je JNA ipak izgubila ratove

koje je vodila?Ne smatram da je JNA poraæena. Hr-

vatska nije dobila niti jednu bitku; nijenigde pobedila – pobedila je diplomatijaspoýnih faktora koji su bili na çenoj stra-ni. Uloga JNA svela se na to da de factobrani i oslobaða Srbe. Vojnih operacija, upravom smislu, nije ni bilo. U Srbiji,naime, nije bilo motiva za rat: imali smoprimere da su u Ãidu rezervisti bacalioruæje u kukuruz i vrañali se kuñama.Kakav je to motiv imao Srbijanac daratuje u Hrvatskoj i brani Jugoslaviju kad

je Hrvati nisu æeleli? Jer kad je rat, onda segine. A samo budale to æele. s

F. ÃVARM

General Nikola Åubra se poslije okonåaça Ãkole zarezervne oficire (inæeçerija) aktivirao kao potporuånik u

JNA. Kako kaæe, pola radnog vijeka u JNA – dvadeset godina – proveo je u inæeçeriji, a drugu polovinu u Up-ravi Generalãtaba (Peta uprava) za planiraçe razvojaoruæanih snaga. Zavrãio je tzv. ratnu ãkolu, doktoriraoekonomiju i redovan je profesor kibernetike na Beograd-skom univerzitetu. Penzioniran je u åinu general-puk-ovnika 1992.

G O R A N K A M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


10 VREME s 28. JUN 1997.

Koalicija "Zajedno"

Razvod nevenåanihSrbija pruæa veoma åudnu sliku: reæim se uruãava, a opozicija seraspada. Najnoviji razlaz samo pokazuje kako su se svedosadaãçe opozicione strategije pokazale neproduktivnim

Zoran Ðinðiñ i Graðanskog saveza Ves-na Peãiñ uputili su proãle nedeýe, posledvomeseånog åekaça, Vuku Draãkoviñupoziv na sednicu Predsedniåkog kolegi- juma koalicije "Zajedno". On je ironiåno

odgovarao da ñe sastanak sazvati kadçegovi koalicioni partneri porastu uvisinu i proãire se u ãirinu – pa da ondareãavaju "ukrãtenicu".

Zoran Ðinðiñ i Vesna Peãiñ odræali susastanak "dvojca bez kormilara" i potomsaopãtili da viãe neñe biti razgovora oodnosima u koaliciji "Zajedno", veñ dañe se oni koncentrisati na mobilizacijudemokratskih snaga za borbu za izborneuslove.

Draãkoviñev odgovor imao je oblikoptuænice protiv Ðinðiña – da letiMiloãeviñevim avionom sa potpredsed-

nikom SPS-a Miloradom Vuåeliñem; dasada realizuje ono ãto se usred tromese-ånih demonstracija tajno dogovarao spredsednikom Srbije Slobodanom Milo-ãeviñem; da stavýa taåku na koaliciju"Zajedno" i da radi na stvaraçu koalicijesa SPS-om.

Ðinðiñ je odgovorio da niãta od toganije taåno, da nije leteo Miloãeviñevimavionom, da ne raåuna na saradçu saSPS-om veñ na razoåarane pristaliceSPS-a i da se s Crnogorcima dogovaraoo reformskom paketu, a o åemu je reå –videñe se. Usput je optuæio Draãkoviñada je dao izjavu kojom podræava prome-nu saveznog ustava, åime ojaåava svogdirektnog protivnika Slobodana Milo-ãeviña... Svaða se nastavila i sutradan, uutorak (24), i tada je veñ sadræalaotvorene tvrdçe o kraju koalicije, odbi- jaçu odgovornosti za ono ãto dosadaãçikoalicioni partner govori i radi, itd, itd...

SPORNI MANDATI: U pozadini jespor voðen na nekoliko frontova, okogradskih vlasti u Novom Sadu, varniåilo je u Beogradu i u obe skupãtine. Najak-tuelniji sukob bio je oko toga da li opozi-

cioni poslanici treba da verifikuju man-date u saveznom parlamentu – reå je o22 mandata saveznih poslanika koalicije"Zajedno" koji leæe negde spakovani kaomiraz iz nekog braka rasturenog na samdan svadbe. Po koalicionom ugovoru,SPO bi trebalo da raspolaæe sa 10 man-data, a zahvaýujuñi tome ãto je koalicija"Zajedno" u veñem broju izbornih jedin-ica osvojila samo po jedno mesto, i to uonim jedinicama gde je SPO davao pr-vog na listi, ova partija kçiæi åak osammandata viãe nego ãto joj po ugovorupripada. SPO sada ne æeli da se odrekne

mandata, poãto viãe nema voýe da daýe"nagraðuje Ðinðiña".Odbijaçe da se verifikuju mandati

Doñi ñe zima, praviñemo sneãka,biñe i Srbija slobodna k'o Åeãka

Slogan iz sneæne revolucije 1997, koji ñemo joã dugo ponavýati

eki to smatraju rasipniåkim talen-tom. Ono ãto je radila ãest i po

godina, srpska opozicija radi i

zasedaçe Skupãtine SRJ, koja ñe moratida izabere predsednika Republike, ko-

alicija "Zajedno" ratovala je na nekolikofrontova i raziãla se.Predsednici Demokratske strankeN

ovih dana – ponavýa svoje piýarskesvaðe i gubitniåke kombinacije. Pred

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 1128. JUN 1997.

saveznih poslanika za SPO je: a) sredst-vo pritiska na reæim; b) taktiåki verovat-no vaænije, moæda posledçe sredstvopritiska na Ðinðiña, a da se ne razruãiteãko izgraðena arhitektura vlasti u

"osloboðenim" gradovima.Neãto drugaåije izgleda priåa o nas-tavku bojkota Skupãtine Srbije.Demokrate i Graðanski savez najavili suda bi rado uãli u Skupãtinu gde bi pod-noãeçem na stotine amandmanaorganizovali opstrukciju par-lamenta, a time bi poslovniåkomzamkom vezanom za pravila radatokom vanrednog zasedaçaspreåili da skupãtina u neposred-noj buduñnosti bude raspuãtena.

Opozicija je do sada primeçi-vala opstrukcioni govor – najplas-

tiåniji je primer rasprave o "Politi-ci" 1992. (Paroãki govorio sat i tridesetpet minuta), i radikalska opstrukcija1993. u toku rasprave o povereçu Ãain-oviñevoj vladi, koja je rezultirala ras-puãtaçem Skupãtine.

SPO ne prihvata ovakvu taktiku ko-alicionih partnera i objavýuje da u sk-upãtinu neñe ulaziti, i da ne ide na razgo-vor s premijerom Marjanoviñem, kojeDraãkoviñ naziva "stupicom". Demo-krate odlaze na razgovor, ali ga napuãta- ju zbog iskýuåeça nedræavnih medija sasastanka. Bojkot kao politiåko sredstvo

nije se dosad pokazao korisnim zaopoziciju moæda i zato ãto ga je preåestokoristila. Posledçi put su poslanici De-

posa, DS-a i DSS-a izaãli iz skupãtine1995. godine zbog ukidaça TV prenosaskupãtinskih sednica, na kojima je, in-aåe, Ãeãeý razarao atmosferu. Socijalistise nisu dali fascinirati bojkotom opozici-

je i praktiåno su je najurili iz skupãtinetima ãto su tolerisali pogrde i raznedruge nepristojnosti i, po pravilu, ispra-ñali opozicionare s podrugýivoãñu åestogrubýom od poznate reåenice Zorana

Liliña, tada predsednika Skupãtine:"Zatvorite vrata za sobom!"

Posle pokuãaja opozicije da u Skupã-tini Srbije konstituiãe tzv. Paralelni par-lament, u zimu 1996. skupãtinski åi-novnici zabranili su prisustvo poslanikau zgradi skupãtine, uz poniæavajuñeobrazloæeçe o deratizaciji; tokom po-slaniåkog ãtrajka glaðu, u jesen 1996,opet je usledila deratizacija i dezinsekci- ja. Posledica takvih strategija je hroniåanpad ugleda Skupãtine. Opozicija nijeumela da koristi Skupãtinu kao poligon i

pokuãavala je da fer uslove izboridrugim sredstvima.

S druge strane, pitaçe je da li u borbi

za izborne uslove ima efekta antiizbornaagitacija, koja se tu i tamo i sada pomi-çe. Pred svake izbore (i 1990, i 1992, i1993, i 1996), opozicija je veliki deo ka-mpaçe troãila na pretçe da na izbore

neñe izañi. Nusprodukt je poveñaçe broja apstinenata meðu kojima se sigurnonalazi deo opozicionog biraåkog poten-cijala.

BEZ KONCA: I najzad, svaki izbor-ni turnus pratilo je udruæivaçe i cepaçe, juriãaçe i odustajaçe, pa sadaãçi doga-ðaji samo pokazuju da postoji velika ãa-nsa da se igra koja traje ãest i po godinaproduæi bez kraja. Pitaçe je kako ñe bi-raåi sve to oceniti, ali Draãkoviñevizborni ãtab zasad oåito igra na kartumoralnog æigosaça ("DS i GSS su izda-li Koaliciju" – Ivan Kovaåeviñ).

Ðinðiñevi argumenti – Draãkoviñeveambicije su nerealne; monarhistiåka iravnogorska strategija nisu dovoýnoefikasne i mora se napraviti pobedniåkastrategija; koalicija "Zajedno" nije niåijimonopol, a Draãkoviñ ne pokazujenameru da se sa svojim koalicionim part-nerima dogovara o strategiji...

Argumenti Draãkoviña – Vuk nije nasceni od juåe, ravnogorska i monarhis-tiåka orijentacija SPO-a nije prikrivana imorala je biti poznata i u avgustu proãlegodine (kada je koalicioni ugovor sk-lopýen), i zimus, kada su pristalice SPO-

a nosile slike Draæe Mihajloviña nademonstracijama i ovog proleña i leta.

Draãkoviñ na jednom koloseku, sa do

Crnogorci su isterali svoje a Slobodan Miloãeviñ je joã jednom pokazao da nikakve åarãijske priåe ne mogu da dosk-oåe çegovoj kadrovskoj kombinatorici. Eto, tako trebadoåekati predlog Zorana Liliña, da Duãan Vlatkoviñ, aktuelni

srpski ministar finansija, bude novi guverner Narodne bankeJugoslavije.

Gospodin Vlatkoviñ je u ovu priåu uleteo kao kec iz ruka-va, ne samo zato ãto ga niko, u takozvanim dobro obaveãten-im krugovima, nije pomiçao kao moguñeg kandidata veñ ãto,koliko pre meseca dana, ni on sebe nije video na toj funkciji.To je, ujedno, i prvi put u novijoj istoriji ovih prostora da se jedna ista osoba dva puta naðe u stolici prvog åoveka central-ne banke. Duãan Vlatkoviñ je bio posledçi guvernernekadaãçe SFRJ, a poãto ga je raspad zemýe zatekao na tommestu, na çemu se zadræao neuobiåajeno dugo: od 1986. do1992. godine. U istoriju ñe svakako uñi i kao åovek koji je sanajisturenijeg mesta posmatrao upad Srbije u platni prometSFRJ i kao guverner koji je odobrio rad Dafine Milanoviñ.Njegovi saradnici iz tog vremena kaæu da ga je tokom burnihi dugih sednica u NBJ odlikovalo izuzetno strpýeçe i upor-

nost. Åak i ako bi sastanci potrajali desetak sati, ne bi doz-voýavao da se prekidaju dok se ne donesu odluke. Novinari

i saradnici ga pamtekao korektnog åoveka.

Duãan Vlatkoviñ ro-ðen je 12. februara1938. godine u BaåkojTopoli, ãto ga moæe kv-alifikovati za dobru sa-radçu sa Mihaýom Ke-

rtesom, ãefom saveznihcarina. Zavrãio je Ekon-omsku ãkolu u Suboticii Ekonomski fakultet uBeogradu (1962). Radio je kao vojvoðanski sek-retar za finansije, bio jeålan Vlade SAP Vojvo-dine, ålan PredsedniãtvaSAP Vojvodine, pred-sednik Vojvoðanske ba-nke i delegat u Skupãti-ni SFRJ. Njegova su-

pruga Tatjana je zubni tehniåar; ima dvoje dece – ñerku Vale-ntinu i sina Vladimira. Voli koãarku i atletiku. s

V. K.

DRUGI PUT: Duãan Vlatkoviñ

Guverner

Kec iz rukava

Junaci iz ove priåe "Vremena"duguju graðanima 300.000pari zimskih cipela, åiji suðonovi pocepani tokomsneæne revolucije

v

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


12 VREME s 28. JUN 1997.

sada najboýim rezultatom od oko800.000 biraåa, koji moæe biti umaçenza glasove otcepýene Rakitiñeve grupe,uveñan uåeãñem u vlasti u nizu gradova,umaçen za utisak o loãoj kadrovskoj

politici...Ðinðiñ je na drugoj ãini, sa najboýimrezultatom od oko 400.000 glasova, kojimoæe biti uveñan publicitetom koji Ði-nðiñ ima kao gradonaåelnik Beograda,umaçen za glasove koje je odneoMiñunoviñ, uveñan za nove saputnike.

Ãanse Graðanskog saveza u takvojpodeli mogu biti minorizovane ukolikoÐinðiñ u tome naðe raåunicu, jer ovapartija viãe ne igra ulogu jeziåka na vagi.Od lakog otpisivaça Vesnu Peãiñ moæeda spasi dobar meðunarodni rejtingGSS-a, koji Ðinðiñu moæe biti koristan.

Ãeãeýeve ãanse uveñane su u ovak-vom åetvoropartijskom modelu, i on bise mogao kotirati negde izmeðu svojihrekorda, dakle izmeðu 700.000 i milion isto hiýada glasova, ako socijalisti ne sh-vate da im vojvoda preuzima deo gla-saåa.

A PENDÆETIRANJE...: Svako unastaloj situaciji sam meri svoju dubinu.Opozicija izvesno gubi predsedniåkeizbore, ali mesto predsednika Srbijepostaje maçe vaæno. Stvar joã nije sas-vim izgubýena, jer do izbora ima vreme-na, a prevrtýivost mentaliteta svih aktera je velika; i posle izbora moguñe je prav-iti koalicije, ali opet, poãto izmeðu SPO-a, DS-a i radikala nema mnogo koali-cionog potencijala – rastu ãanse da joã jedan mandat ostane socijalistima, ãtosve zajedno znaåi produæetak reæimanesmeçive vlasti.

Sa stanoviãta pokazivaça upra-výaåkog umeña, ãto je za opredeýeçebiraåa vaýda veoma vaæno, utisak poslenajnovijeg opozicionog åina mora bitikatastrofalan. Junaci olako zakýuåujuugovore, imaju slab oseñaj za obavezu

da se oni poãtuju, malu sposobnost pred-viðaça i loãu percepciju vlastite moñi.Ko ñe im dati dræavu u ruke? Trebaoåekivati gubitak teãko steåenog meðun-arodnog kredibiliteta, razoåaraçe bi-raåa, umaçeçe izbornih ãansi, a moædai generalni zakýuåak graðanstva dasadaãçe opozicione partije viãe nisustvar javne brige. Srbija tako pruæa veo-ma åudnu sliku: reæim se uruãava, aopozicija se raspada. Vaýa ovde reñisamo joã jedno: junaci naãe priåe duguju300.000 pari zimskih cipela, åiji suðonovi pocepani tokom sneæne revolu-

cije koje se sada señamo s ýubavýu igoråinom. s

MILAN MILOÃEVIÑ

Obraåuni

Metla za nepodobneSudbina åasopisa "Srpska politiåka misao" je dokaz nastojanjada se kritiåko razmiãýaçe zameni "umilnim pevaçem u horu"

nosio primedbe na pojedine tekstove, açegovo urednikovaçe su mnogi usamoj redakciji doæivýavali povremeno ikao pokuãaj da se nametne kao supervi-zor. Tako je dr Ðuriñ prilikom pripremeåetvrtog broja åasopisa (1995. godina)traæio da se izostavi tekst pod naslovom

"Jedna pretpostavka politiåke posluãnos-ti", u kome autor objaãçava fenomenpopularnosti Slobodana Miloãeviña upr-kos poraznim uåincima çegove politike.Ðuriñu je u istom broju zasmetao i åla-nak pod naslovom "O jednom tipu rece-pcije socijaldemokratije u Srbiji", ukome se kritikuju neke domañe kçige osocijaldemokratiji åiji su autori istovre-meno i ålanovi direkcije JUL-a. Predesetak dana pojavio se inaåe posledçibroj åasopisa na engleskom jeziku, a poizlasku iz ãtampe ålanovi redakcije sukonstatovali da je "neko", dok su tek-

stovi bili u ãtampariji, samovoýno i ile-galno izvrãio prepravke pripremýenogteksta, ãto je zaista neåuven postupak,bar kada je o nauånoj periodici reå.

DIFERENCIJACIJA: Viãemeseånovarniåeçe izmeðu direktora Instituta zapolitiåke studije kao izdavaåa (s jedne) iredakcije åasopisa i ålanova ureðivaåkogsaveta (s druge strane) okonåana je ne-davno "diferencijacijom" ålanova re-dakcije i saveta. "Srpska politiåka mis-ao" ñe, naime, nastaviti da izlazi, ali bez"nepodobnih" ålanova redakcija i Ure-ðivaåkog saveta, ali najverovatnije i sa

dr Ðuriñem kao glavnim i odgovornimurednikom, iako, kako tvrde çegovi do- juåeraãçi saradnici, kraj çegovog ime-na u bibliografiji objavýenih kçiga izapaæenih nauånih radova stoji priliånoprazna rubrika.

Dr Vladimir Cvetkoviñ, bivãi urednikåasopisa, i dr Slobodan Antoniñ, ålan re-dakcije i jedan od najistaknutijih autora,kaæu da sve ono ãto se dogaða oko"Srpske politiåke misli" nagoveãtavaopasan presedan. U posledçih nekolikogodina sfera nauke i Univerziteta bila jerelativno zaãtiñena od metle ideoloãkediferencijacije. "Åistile" su se redakcije,smeçivani su direktori fabrika koji nisu

z izuzetnu medijsku paæçu iminutaæu koja na RTS-u pripadasamo privilegovanima, javnosti

je nedavno predstavýen meðunarodniåasopis "Nauka, politika, preduzetniãt-vo", åiji su izdavaåi Ruska akademija so-cijalnih nauka i Meðunarodni centar za

sociopolitiåka istraæivaça. Sudeñi poushiñenosti izveãtaåa sa ovog skupa, ustartu je izgledalo da je u pitaçu epo-halan projekat, ako ne i pokuãaj da se naovim prostorima razapne novo teorijskonebo. Pa makar se to otvaraçe novihteorijskih vidika najavýivalo formulaci- jama koje su povremeno zvuåale pri l-iåno arhaiåno.

Zavidna minutaæa na RTS-u i bar polastrane u reæimskim glasilima bili su ob-ezbeðeni pre svega åiçenicom da je ov-om skupu, i to u ulozi promotera novogåasopisa, prisustvovala dr Mira Mar-

koviñ. Ovom dogaðaju prisustvovali su imnogi naãi i ruski akademici, ministri,politiåari, a kamera je pokazala i "akade-mika" hadæi Struju kako zainteresovanoprati raðaçe inicijative (åasopisa) zakoju je reåeno da moæe "uåiniti nauku ra-zvijenijom, a politiku demokratskijom".

Iste nedeýe u Beogradu je bez mnogomedijske buke (izuzme li se nekoliko te-kstova u "Naãoj Borbi") gotovo ugaãen jedan znaåajan teorijski åasopis, ãto sva-kako neñe uåiniti nauku razvijenijom, a joã maçe politiku demokratskijom. Reå je o åasopisu "Srpska politiåka misao",

koji je pokrenut krajem 1994. godine ikoji je za veoma kratko vreme, zbogsvoje analitiånosti, objektivnosti i kritiå-nosti, u mnogim nauånim krugovimaizuzetno visoko oceçen. Veñ poãto jeizaãla prva sveska, u kojoj je obraðena te-ma "Oblici liåne vlasti u Srbiji u 20. ve-ku", bilo je onih koji su tvrdili kako poja-va ovog åasopisa predstavýa "zvezdanetrenutke druãtvene periodike u Srbiji".

Sa visokim ocenama struåne javnostio kvalitetu ovog åasopisa nije se izgledaslagao dr Æivojin Ðuriñ, direktor beo-gradskog Instituta za politiåke studije,koji je ujedno i izdavaå "Srpske politiåkemisli". U mnogo navrata dr Ðuriñ je iz-

U

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 1328. JUN 1997.

iznova uzurpira pravo na apsolutnuistinu, a åitava politåka misao vrati nanivo i vreme kada su, na primer, "God-

ine raspleta" ovde bile doæivýavane kaovrhunska pamet i najkreativniji izdanak"srpske politiåke misli". U meðuvre-menu smo, doduãe, dobili i "Dan i noñ".Drugi, opet, u tome ne vide prevelikuopasnost za politiåku nauånu misao u Sr-biji veñ samo insistiraçe na disciplinar-noj ortodoksiji koja svojom navodnom"objektivnoãñu" (a reå je, u stvari, o jalo-vosti) æeli da zaradi blagonaklonost vlas-ti. Sreñom po srpsku politiåku misao, uovoj nauci (i to u svim generacijama)ima dovoýno onih koji mogu i æele dadobace neuporedivo daýe od ortodoksije

i izbegnu "umilno pevaçe u horu".Dr Slobodan Antoniñ smatra da je

staçe u srpskoj politiåkoj misli znatnoboýe nego u samoj politiåkoj stvarnosti.Po çegovim reåima, nevoýa je u tomeãto se Srbija joã nalazi u preddemokrat-skom staçu i ãto nama tek sleduje onoãto su drugi istoånoevropski narodi veñpreãli – ruãeçe autoritarnog reæima idemokratsko preoblikovaçe politiåkogæivota. U Srbiji je, kaæe Antoniñ, krugpolitiåkih pitaça o kojima bi trebaloraspravýati i daýe veoma suæen, i u tompogledu mi zaostajemo za veñinomsredçoevropskih kultura. S druge stra-ne, politiåka teorija kod nas mnogo jeboýe podnela raspad socijalizma i mark-sistiåke ãkole miãýeça nego drugde uistoånoj Evropi.

"Iako je veñina onoga ãto su pisali iãto sada piãu pripadnici najstarijeg poko-leça naãih politiåkih nauånika, da bu-dem otvoren, bezvredno, postoji sasvimdovoýno starijih pisaca åiji radovi veo-ma dobro mogu da posluæe naãoj nauå-noj i ãiroj javnosti kao putokaz za lakãesnalaæeçe u sferi politike. Za mene su to

Ljuba Tadiñ, Miodrag Joviåiñ, Pavle Ni-koliñ, Voja Stanovåiñ, Vladimir Goati,Dragan Pantiñ, Milan Matiñ, Vuåina Va-

soviñ i drugi. I u "sredçoj" generacijinauånika koji se bave politikom priliånosu se jasno odvojili oni koji ozbiýno

prate svetsku misao, koriste iskustvenaistraæivaça i trude da se da nepristrasnosagledavaju druãtvenu stvarnost, odneznalica i opsenara koji po praviluzavrãavaju kao puki prirepak nekeideologije ili politiåke stranke. Meðuovim prvima svakako su Vukaãin Pav-loviñ, Milan Podunavac, Mladen Laziñ,Slobodan Samardæiñ, Kosta Åavoãki,Sreñko Mihajloviñ, Todor Kuýiñ, IlijaVujaåiñ, Zoran Slavujeviñ, JovicaTrkuýa, Aýoãa Mimica, Milan Brdar,Åeda Åupiñ, Slobodan Vukoviñ, LjiýanaBañeviñ, Jovanka Matiñ..."

Sagovornik "Vremena" poimeniånogovori i o mlaðem naraãtaju politiåkih isocijalnih nauånika koji su do sada osta-vili neki trag i uspeli da se izbore za jas-na merila razgraniåeça, kako u odnosuna ideologiju, tako i u odnosu na pseud-onauku. U ovu kategoriju dr SlobodanAntoniñ ubraja Aleksandra Molnara, Sr-bobrana Brankoviña, Ogçena Pribiñevi-ña, Jovana Teokareviña, Zorana Stoiýko-viña, Vladimira Iliña, Sçeæanu Milivoje-viñ, Zorana Lutovca, Duãana Pavloviña...

"Sve u svemu, ako naãa politiåkastvarnost nije onakva kakva bismo æele-li da jeste, tome nikako nije kriva naãapolitiåka nauka, pa ni politiåka misao uãirem smislu reåi, veñ, rekao bih, dugo-godiãça dominacija jednog tipa poli-tiåke kulture koja åitav spektar politiåkihodnosa svodi na samo jedan – odnosharizmatskog voðe i odanih sledbenika",kaæe dr Slobodan Antoniñ.

Oba sagovornika "Vremena", osimãto su bivãi ålanovi redakcije "Srpskepolitiåke misli", u meðuvremenu supostali i bivãi saradnici beogradskog In-stituta za politiåke studije, u kome su bili

zaposleni sa treñinom radnog vremena.U meðuvremenu im je napisan otkaz. sNENAD LJ. STEFANOVIÑ

bili po voýi, ali se nisu åistili instituti inauåni åasopisi. "Bili smo po strani i iz-gledalo je da to ãto radimo nije mnogointeresantno, pogotovo ne reæimu", kaæeu razgovoru za "Vreme" dr Slobodan

Antoniñ. "Ovo ãto se sada zbiva poka-zuje da sve moæe da bude 'interesantno',bez obzira na male tiraæe ovakvih åaso-pisa. Liåno sam se zimus åesto pitao zaã-to reæim pravi toliko problema okoRadija B92 kad se ta stanica jedva åula iu celom Beogradu. Onda sam uvideo da je to vlastima veoma bitno, da oni nemogu da dopuste da bilo ãta izmaknekontroli. To je izgleda logika sistema: dase sve kontroliãe, ili da se kontroliãe ko-liko god moæe".

Doskoraãçi urednik åasopisa "Srps-ka politiåka misao" dr Vladimir Cvetk-

oviñ istiåe kako su u domañim nauånimkrugovima oduvek postojali samozvaniåuvari poretka koji, pre sveg, vode raåu-na o svojoj politiåkoj karijeri. Ovakvipolutani izmeðu politike i nauke pokazuju istovremeno i jaku ambiciju da arbitr-iraju u stvarima nauke. Upravo tako neã-to dogodilo se redakciji "Srpske poli-tiåke misli". Po reåima dr Cvetkoviña,åitava priåa ima moæda joã jednu maçepoznatu dimenziju. U struånim krugovi-

ma pomiçe se kako SPS, navodno, nam-erava uskoro da pokrene åasopis koji bitrebalo da se zove "Smisao". "Moæda jeovo guãeçe 'Srpske politiåke misli'akcija koja je motivisana æeýom da seukloni konkurencija na teorijskom træiã-tu", kaæe dr Cvetkoviñ.

STVARNOST I UMILNO PEVAN-JE: Sudbina åasopisa "Srpska politiåkamisao" i pokuãaji da se kritiåko razmiã-ýaçe ponovo zameni "umilnim peva-

çem u horu" nuæno otvara i pitaçe kudadanas uopãte ide politiåka misao u Srbiji.Neki u svemu ovome vide pokuãaj da se

Savetnici"U vrhove stranaka stiæu tako os-obe sumçivih kvaliteta, razni 'savet-nici lidera', 'analitiåari', 'istraæivaåi javnog mçeça' i u pri lic i su daznaåajno utiåu na voðeçe politike.Ima u tome svega, od direktnog radaza policiju, do åvrste vezanosti zavlast. Åelni ýudi mnogih stranaka ok-ruæeni su upravo tim eãalonom nedo-voýno struånih, a istovremeno i poli-tiåki i moralno nepouzdanih ýudi, i to

jeste veliki problem politike ovde",kaæe dr Antoniñ.

NA METI: S. Antoniñ i V. Cvetkoviñ D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


14 VREME s 28. JUN 1997.

M

Crna Gora

ilo Ðukanoviñ je zadræao politiåkopravo da i ubuduñe o Miloãeviñugovori ono ãto misli, jer je, zva-

niåno, ostao doslijedan izjavama iz interv- jua "Vremenu": "Miloãeviñ je prevaziðenpolitiåar" i "svako zadræavaçe Miloãeviñau politiåkom æivotu Srbije i Jugoslavije je

pogubno". Ponovio je to Ðukanoviñ u ne-koliko navrata kasnije, pa i u predveåerjeposýedçe odluke Glavnog odobra DPS-a,kada je zagovarao i polagaçe neke vrsteprijemnog ispita za buduñeg predsjednikaSRJ. Ðukanoviñ, Svetozar Maroviñ i Mili-ca Pejanoviñ-Ðuriãiñ, potpredsjedniciDPS-a i, po ovdaãçem uvrijeæenom miã-ýeçu, buduñe "alfe" i "omege" Crne Gore,odluåno su se na prozivci u noñi izmeðuponedeýka i utorka opredjelili "protiv"inicijative SPS-a da Miloãeviñ naslediZorana Liliña na mjestu predsjednika SRJ.Izvori "Vremena" bliski pomenutoj trojcitvrde da je Miloãeviñ, i pored jednoglas-

nog stava Glavnog odbora (GO) crnogor-skih socijalista da se ne mijeça savezniUstav, prionuo na armiraçe saveznog pre-stola radovima na promjeni Ustava i da odte namjere neñe odustati.

Elem, viãe je nego jasno da je Milo-

ãeviñ mogao biti zaustavýen i na samojsjednici Glavnog odbora DPS-a. Sa odr-ijeðenim zaprepaãñeçem proprañeno je iz- jaãçavaçe nekih ålanova GO, osvje-doåenih pobornika Ðukanoviñeve i Ma-

roviñeve opcije, pa åak i ýudi koji uæivajuneograniåeno povjereçe Ðukanoviña; jav-no su se, naime, na prozivci, u prisustvuÐukanoviña, izjasnili za podrãku Miloãe-viñevoj kandidaturi. Ovde se pomiçe

hipoteza da su Ðu-kanoviñ i Maroviñzamolili nekolikosvojih saradnika daglasaju protivnosvom uvjereçu,kako bi Miloãeviñdobio podrãku, alisa malom veñin-

om, koja se sadaoznaåava kao veo-ma mrãava.

Zbog svega to-ga, nakon objavýi-vaça odluke GO,a posebno kad sesaznalo ko je kakoglasao, poåela je

podgoriåkom åarãijom da burgija znati-æeýa o kakvom "dilu" je rijeå i kakav je biociý ovoga manevra. Tim viãe ãto, po opã-tem uvjereçu, odluka DPS-a ne odraæavaraspoloæeçe ni graðana, a ni samog ålanst-va DPS-a. Ãtaviãe, desetak dana prije toga

Niti je Slobodan Miloãeviñ uklonio Mila Ðukanoviña, niti jeÐukanoviñ zaustavio MiloãeviñaPartnerstvo za nemir

Sve bi ovo moglo da delujekrajçe opasno da niz åiçenicane ukazuje da je u pitaçu obos-trano blefiraçe u stilu: "Mi im,

kao, pretimo, a oni se, kao, boje". Najpre, jedinice VJ u CrnojGori imaju niz dobrih razloga da nastave da toleriãu vladine ak-tivnosti koje se eufemistiåki nazivaju "tranzit", jer i same dobijaju deo tog kolaåa – neki izvori iz RM tvrde da bi vojni brodoviodavno stali da im Ðukanoviñeva vlada uredno ne isporuåujegorivo koje se ilegalno uvozi preko Albanije. Bez saglasnostiVlade, vojska bi ostala bez mnogih objekata i usluga bez kojih bi

morala da se oslaça na sve taçi savezni budæet: ista luka u kojoj"spavaju" gliseri besplatno vrãi remont ratnih brodova, oficirskestanove na Piçeãu obezbedila je takoðe Vlada, baã kao i teren zanovu ratnu luku u Valdanosu...

Zbog åega onda armija "zvecka sabýom", pruæajuñi utisak daseåe granu na kojoj sedi? Odgovor je jednostavan: zato ãto joj jetako naredio çen pretpostavýeni, to jest Vrhovni savet odbrane,na åijoj je posledçoj sednici (12. juna) Pavle Bulatoviñ, uzMiloãeviñevu podrãku, traæio da vojska zatvori teritorijalne vodeza tranzit glisera. Tako je ispaýivaçem raketa u pravcu gliseravojska kobajagi odgovorila na kobajagi ozbiýan zahtev. Time susvi zajedno pokazali koliko im na srcu leæi geslo koje je ugravi-rano na oficirskoj sabýi koja je povodom Dana armije uruåenaZoranu Liliñu, a koje glasi: "Ne vadi me bez povoda, ne vrañaj

me bez åasti".D. A.

"Sluæba za informisaçe GÃVJdanas je odluåno demantovala da je sa topovçaåa Ratne mornariceusidrenih u bokokotorskom zalivuotvarana vatra na Budvu i Kotor. Reå je o joã jednom providnomtriku pristalica svrgnutog premijera Ðukanoviña, koji paýeçemautomobilskih guma nastoje da isprovociraju intervenciju svojihinostranih zaãtitnika..."

Ovako bi, ako je verovati nekim dramatiånim upozoreçimakoja su se ovih dana åula iz Crne Gore, mogao da izgledapoåetak nekog buduñeg televizijskog "Dnevnika". Najdaýe je u

tom pravcu otiãao predsednik "Narodne sloge" Novak Kilibarda,koji je proãle nedeýe objavio da su "Druga i Treña armija VJstavýene u staçe poviãene pripravnosti", te da "SlobodanMiloãeviñ i Momir Bulatoviñ nastoje da poseju strah kod graða-na" i da se spremaju da "vojno-policijskim snagama primireCrnu Goru". Istovremeno, Vlada Crne Gore je zapadnim ambas-adama neformalno izrazila svoju zabrinutost zbog indikacija dase vojska svrstala na stranu "antireformske" struje predsednikaBulatoviña i Miloãeviña.

Utisku da Ðukanoviñevi protivnici zveckaju sabýom doprin-eo je i sam Momir Bulatoviñ, koji je u svojim javnim napadimana korupciju unutar Ðukanoviñu bliskog MUP-a u nekolikonavrata pomiçao vojsku kao instituciju koja bi mogla da stane naput ãvercu i kriminalu i hvalio se (ili æalio, kako se uzme) da ima

boýu saradçu sa vojnim obaveãtajcima nego sa "svojom"dræavnom bezbednoãñu.

Tekst s Liliñeve sabýe

ÆIVELI: Ðukanoviñ i Vuåeliñ u Budvi P E C A

V U J A N I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 1528. JUN 1997.

Å

Afere

Niåiji avioniKako je pukla bruka u bratskoj Gråkoj: jedan predsednik Srbije, jedan gråki premijer, jedan

ministar, dva kiparska trgovca, jedna bivãadræava, jedna sadaãça vojska i jednaprivatna firma pokuãali su da izvedu

trgovaåki posao na svaåije zadovoýstvo. Ali,pojavilo se suviãe kandidata za

"ugraðivaçe" u cenu. Pojavili su se i pretendenti navlasniãtvo nad tim avionima, pa je stvar zavrãila na sudu

etiri vatrogasna aviona CL-215"Canadair", "osloboðena" izZadra, vlasniãtvo vlasnika kojeg viãe nema (ali ima nasledni-ke), okreñu se sada protiv svo-

jih najnovijih gråkih vlasnika i prete da ihpoãaýu u zatvor – jer su bili alavi.Niz bivãih i samozvanih vlasnika u

dugom posredniåkom lancu za sada ñutii niãta ne objaãçava: ni kada su i kakoavioni dospeli u Gråku; ni da li su, nakoga i kako registrovani, pa preregistro-vani, pa opet preregistrovani; a naroåitone kako je doãlo do oãtrog obaraça rukuizmeðu vojnog i civilnog vrha SRJ, jed-nog oliåenog u samom predsedniku Mi-loãeviñu, a drugog u Ministarstvu odbra-ne SRJ, i da li cela priåa ima samo pro-zaiånu ekonomsku, ili i politiåku dimen-

ziju?Grcima je trebalo svega dva meseca

da od dokumentovanih novinskih napisa osumçivom poslu stignu bar do vrata sud-nice, u kriviånom postupku protiv odgo-vornih zbog prevare i falsifikata, iako ñese na presudu verovatno dugo åekati. UBeogradu od neåeg sliånog nema ninagoveãtaja, iako oåigledno postoji baremspor oko toga da li su se åetiri "osloboðe-na" aviona CL-215 "Canadair" vodila kaovlasniãtvo JAT-a ili Ministarstva odbraneSRJ. Jedini koji, kako izgleda, nemajunedoumice jesu zemýe-naslednice SFRJ,posledçeg nespornog i legitimnog vlasni-ka aviona: diplomatski predstavnici

Makedonije, Slovenije i Hrvatske u Atinisu jasno stavili do znaça zemýi-doma-ñinu da im se taj posao niãta ne sviða i daraåunaju na obeãteñeçe kada ostavinskarasprava oko imovine pokojne SFRJ bude

zavrãena (videti okvir).Jer, kako je ukazala i prethodna istragagråkog javnog tuæilaãtva, avioni su "robapotekla od kriminalne delatnosti".

MUVANJE: Priåa o åetiri aviona "Ca-nadair", model CL – 215, kako je u pos-ledça dva-tri meseca gråki mediji otkrivaju – a niko ne demantuje – poåiçe krajem1991, kada su se avioni obreli prvo na ti-vatskom, pa na podgoriåkom, pa na beo-gradskom aerodromu. Negde u to vremepoåela je i çihova "ãetça po papirima": izvlasniãtva SFRJ, odnosno RV i PVO, pre-baåeni su JAT-u, uz obavezu da ih koristi

za gaãeçe poæara u zemýi (videti okvir).Potom su prebaåeni na kiparsku MikiMaus-firmu "Stigman

Air Support Ltd" (ko je Stigman, nijepoznato), åiji su suvlasnici tadaãçi za-menik direktora JAT-a Milan Æikeliñ i iz-vesni g.Vasilis Hristodulu, a koja se javýapred gråkom dræavom kao prodavac.Poåetkom ove godine, ãef kabineta minis-tra odbrane SR Jugoslavije gen. maj.Borivoje Kovaå ãaýe Ministarstvu odbraneGråke pismo u kome ovlaãñuje jednog pri-vatnog trgovca oruæjem iz Beograda da "uime i za raåun" ("for and on behalf of")Ministarstva odbrane SRJ potpiãe kupo-prodajni ugovor (videti okvir). Gen. Kovaå

v

podgoriåka agencija "Damar" izvrãila je,po narudæbi DPS-a, sondaæu javnogmçeça po kojoj se 64 odsto ispitanika iz- jasnilo protiv izbora Miloãeviña, dok ga jesvega 21 odsto podræalo. Anketirani ål-

anovi DPS-a veñinom su (45 odsto) protiv,dok je 38 odsto za izbor Miloãeviña. Rezu-ltati ove ankete uåiçeni su javnim tek na-kon odluke GO.

U svakom sluåaju, javnosti se iz raznihizvora pokuãavaju nametnuti razna ob- jaãçeça, poåev od onog da je preovladalabriga za oåuvaçe partnerstva sa SPS-om,da se izbjegla moguña i opasna destabiliza-cija dræave, do uvjeravaça da je sve toplod dogovora sa srbijanskom opozicijomkojoj se åini velika usluga izmjeãtaçemMiloãeviña na savezni nivo uoåi izborakoji treba da odluåe buduñnost Srbije.

Åuju se i miãýeça da bi se u teãkojkriznoj situaciji i haosu Miloãeviñ pona- jboýe snaãao i da bi to ugrozilo politiåkuelitu oko Ðukanoviña, ali i da bi se odbi- jaçem podrãke uzaludno ærtvovalo koali-ciono partnerstvo sa SPS-om, jer bi,navodno, izbor Miloãeviña u saveznomparlamentu proãao uz pomoñ radikala inekih malih stranaka. Nije moæda predale-ko od istine ni tvrdça da je "dirigovanaveñina" za Miloãeviña ostvarena na molbulidera srpske opozicije, posebno Ðinðiña,koji se sastao sa Ðukanoviñem, i navodnose zalagao za pomoñ u izmjeãtaçu

Miloãeviña iz Srbije, åime bi se, opet,navodno, stvorile ãanse za trijumf demo-kratske opozicije na izborima u Srbiji, atime i za demokratizaciju Srbije.

Jedino je sigurno da graðani Crne Gorenikad pomnije nisu pratili deãavaça uzatvorenim krugovima politiåkih elita odPodgorice do Dediça.

Sigurno je da bi Bulatoviñ odavno ek-spedovao Ðukanoviña da je imao moñi da touåini. Nije propuãtao nijednu iznovapruæenu ãansu za politiåko preæivýavaçe,kao ni priliku da se oglasi novim napadom.Apetiti u tom smislu opet su mu porasli, pa je nakon glasaça o podrãci Miloãeviñu pro-tumaåio da je rijeå o veñini koja i çega po-dræava. Nije zbog toga propustio da okupisvoj tim, da popije piñe, pa i da najavi mo-guñnost izbacivaça Ðukanoviña iz DPS-a,bez obzira na to ãto je jedva izbjegao rizikda se na sjednici GO, u noñi izmeðu 23. i 24 juna, stavi na glasaçe inicijativa zautvrðivaçe çegove odgovornosti. Prekin-uo je sjednicu, uskrañujuñi pravo na rijeådvadesetorici prijavýenih, moæda i zbogtoga, kako ocjeçuje jedan od izvora "Vre-mena", da se uåvrsti uvjereçe da je broj

ruku podignutih za Miloãeviña broj koji ñe uodluåujuñem trenutku i çega spasiti. s

VELIZAR BRAJOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


16 VREME s 28. JUN 1997.

odbio je ýubazno – ali energiåno – da za"Vreme" komentariãe ovu stvar; firma"Target" ýubazno odgovara da nema ko-mentar.

Za to vreme sporni avioni od oktobra

1995. leæe na aerodromu baze 112. es-kadrile gråkog Ratnog vazduhoplovstva uElefsini kod Atine. Leæe i rðaju na slanomvazduhu, jer kada su preko Soluna – tajno isa åeãkim oznakama – doleteli u Elefsinu,niko se nije pobrinuo da ih propisnokonzervira.

Otprilike u isto vreme, oktobra 1995,Ministarski savet premijera Andreasa Pa-pandreua odobrio je kupovinu, ali tek poã-to je taj sitan posao, teæak tek 24,4 milionadolara, utvrðen na najviãem politiåkomnivou – izmeðu gråkog premijera i pred-sednika Srbije liåno. Tako je u gråkoj Sk-

upãtini izjavio Stefanos Tzumakas, jedanod nadleænih ministara (za poýoprivredu),verovatno nesvestan da je to, koliko jepoznato, prvi put da neko javno i direktnopovezuje Miloãeviña sa ekonomskim ak-tivnostima u "sivoj zoni".

Poãto je "pretilo da Gråka bude optuæe-na za krãeçe sankcija", koje su u vremeodobravaça posla joã bile na snazi, bio jeodabran "metod kupovine preko posredni-

ka", glatko je rekao mini-star poýoprivrede Tzuma-kas, koji je zajedno sa min-istrom odbrane Akisom Co-hatzopulosom u novoj

gråkoj vladi nadleæan zagaãeçe poæara, pa tako i zakupovinu vatrogasnih avio-na. Braneñi se poåetkom juna u Skupãtini od optuæbiopozicije da je zloupotrebiodræavna sredstva, Tzuma-kas je dodao i da su kupo-prodaju "garantovale dvedræave".

Utoliko je zanimýivijekako je Ministarstvoodbrane SRJ smoglo snageda ospori JAT-u posao koji

je proteæirao predsednikliåno. To se ipak desilo –iako u zadçi åas – i ãef kabineta ministra odbraneSRJ obratio se gråkim kole-gama nastojeñi da dokaæeda avioni, zapravo, pripadaju Ministarstvu odbrane, pada samo ono moæe da ih proda. Ali, gråkoministarstvo je ignorisalo te signale, kao

ãto je ignorisalo i viãestruka upozoreçagråke firme "Defenco", koja je radila sa

pruæaçe usluga civilnom sektoru: naplañivane su dnevniceposade i elementarno odræavaçe; po prirodi stvari, najviãe ih jekoristila i za çih plañala SR Hrvatska, kaæu ýudi iz JRV, a

potvrðuje jedan visoki funkcioner tadaãçe hrvatske vlade, sadau Beogradu. Joã avgusta meseca 1991. "kanaderi" su gasilipoæare na teritoriji Hrvatske, seña se jedan tadaãçi visoki oficirJRV i PVO i kaæe da su Srbi iz Krajine na te avione i pucali unekoliko navrata (bez ærtava, ali je bilo pogodaka): ãta oni imajuda gase ustaãama poæare? Avioni su kasnije iz Zadra prebaåenina aerodrom Tivat, koriãñeni i odatle, a zatim, posle 5. marta1992, poåiçu pregovori o preuzimaçu. Ugovor sa JAT-omzakýuåen je 14. jula 1992. Vazduhoplovci kaæu da je JRV godi-nama hteo da se tih "kanadera" oslobodi, jer je odræavaçe sku-po, leteçe naporno i, uopãte uzevãi, ne odgovaraju vojsci; niko,meðutim, nije hteo da ih uzme. Do oktobra 1995 – do pred Dej-ton, zapazite, molim – avioni leæe na Suråinu; onda se kriãomprebacuju za Solun i Elefsinu, sa åeãkim oznakama, na brzaka,kao da se nije moglo saåekati skidaçe sankcija. Sa vlasniãtvomse muva, falsifikuju se papiri, u cenu se "ugraðuju" razni slobod-ni umetnici, Miloãeviñ – kaæe gråka ãtampa – uglavýuje posaosa Papandreuom, a Ministarstvo odbrane u Beogradu, ono u Ati-ni i proizvoðaå – besne.

Sada se svi prave blesavi: JAT nema komentar; gen. Kovaånema komentar; Bruno Vlahoviñ iz "Targeta" nema komentar.Gde su pare od prodatih aviona? Koliko je gråka dræava te avi-one platila? Koliko je tih para u SR Jugoslaviju stiglo? Ko se sve– i koliko – u cenu "ugradio"?

Na odgovore ñe se – kao i obiåno – saåekati do daýeg.(Uprkos sedmodnevnim nastojaçima redakcije "Vremena",

ni Ministarstvo odbrane SRJ, ni JAT, ni "Target" nisu naãli za

shodno da komentariãu ove podatke koji su im bili na vremedostavýeni.)

"Canadair"CL-215 "Canadair" je jedinstvena vrsta vazduhoplova, speci-

jalno projektovanog za gaãeçe ãumskih i sliånih poæara. Reå jeveoma robustnom i koncepcijski zastarelom, ali izuzetnopouzdanom avionu sa dva zvezdasta klipna motora "Pratt &Whitney" R-2800. Avion je amfibijskog tipa: sleñe i na vodu i napistu. Ideja je bila napraviti avion koji ñe moñi da izvrãi ãto veñibroj naleta na mesto poæara u ãto krañem vremenu. Tako je nas-tao koncept zahvataça vode u letu: "Canadair" se spuãta do pov-rãine vode i dodirujuñi je zahvata 5346 litara u vremenu od 40-60sekundi; zatim uzleñe i leti na lice mesta. Sa jednim puçeçemgoriva ti avioni su na jadranskoj obali (gde su poæari blizu mora)postizali 20-30 naleta na mesto poæara. Operativna visina nadpoæarom je najmaçe 20 metara i zavisi od procene koliku pov-rãinu treba pokriti. Posada se sastoji od tri ålana (dva pilota i me-haniåar). Mana tog aviona je, kaæu piloti koji su na çima leteli,to ãto nema servo-komande i izolaciju kabine, pa je leteçenaporno (komande su direktne i vuku se na miãiñe), a temperatu-ra nad mestima poæara je veoma visoka, pa se posade preznojav-aju. Inaåe, za bezbedno uzimaçe vode tom avionu treba pravou-ganik dimenzija 2000 X 70 metara, mada moæe i na krañempravcu, ako mora.

Dræava SFRJ kupila je poåetkom osamdesetih godina ãestaviona CL-215 sredstvima SIV-a i dala ih na operativnu upotre-bu Protivpoæarnoj avio-eskadrili JRV i PVO, stacioniranoj leti uZadru, a zimi na Batajnici. Piloti i mehaniåari proãli sutromeseånu obuku u Kanadi, a nekoliko kanadskih instruktorabilo je nekoliko meseci ovde. Jedan se avion u meðuvremenu

sruãio, a jedan je kanibalizovan u rezervne delove, pa ih je osta-lo åetiri. Avioni su koriãñeni po Pravilniku JRV i PVO za

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 1728. JUN 1997.

Prvi dokument:

Savezni sekretarijat za pravosuðe i upravu3/1-010/5-1992-03 (Peåat)

27.07.1992.Jugoslovenski aerotransport(neåitko)Broj 640

27.07. 1992.

ANEKS UGOVORAo prenosu sredstava SRJ na JP "Jugoslovenski aerotransport".Ugovorne strane: Dræava SRJ – Savezno izvrãno veñe, Savezni sekre-tarijat za pravosuðe iupravu, koji zastupa Svetozar Zeåar, s jedne strane, i Javno preduzeñe

"Jugoslovenski aerotransport", koje zastupa Milan Æikeliñ, s drugestrane.

Ugovorne strane ovim Aneksom preciziraju Ugovor o prenosu sredsta-va SRJ naJP "Jugoslovenski aerotransport", zakýuåen dana 14.07.1992. podbrojem1/584.

(Nedostaje Ålan 1 Aneksa)

Ålan 2.Dræava SRJ – Savezno izvrãno veñe, Savezni sekretarijat za pravosuðei upravu saglasan je da s bez çegovog daýeg uåeãña, a na osnovu Ugo-vora 1/584 i ovog Aneksa, izvrãi upis prava vlasniãtva na vazduhoplov-

ima oznaåenim u ålanu 1. ovog Aneksa u Jugoslovenski registar civilnihvazduhoplova u korist JP "Jugoslovenski aerotransport".

Ålan 3.Javno preduzeñe "Jugoslovenski aerotransport" obavezuje se da svojimsredstvima obezbedi nanajracionalniji i najefikasniji naåin pruæaçeusluga na gaãeçu poæara na teritoriji SRJ, za åije namene su koriãñenivazduhoplovi iz ålana 1. ovog Aneksa.

Ministarstvom odbrane SRJ i "Targetom",kao i druga zvaniåna upozoreça na pravnuneregularnost posla i loãe staçe aviona.

I tako je februara 1997. posao sklopý-en: gråka dræava je od kiparske firme

"Stigman" kupila åetiri aviona, doduãe uloãem staçu, ali je zato uz çih dæabe dobi-la 13 rezervnih motora i oko 3500 komadaraznih rezervnih delova.

SKANDAL!: Onda je opozicija po-slaniåkim pitaçem pozvala vladu na odgo-vornost zbog zloupotrebe dræavnih sred-stava u poslu je koji obavýen bez konkur-sa, ãto su avioni u neupotrebýivom staçu i– pre svega – zato ãto su papiri o vlasniãtvuaviona falsifikovani. Sada postoji opasnostda oni budu zapleçeni, jer je "moguñe dadotiåni avioni joã pripadaju Ministarstvuodbrane bivãe Jugoslavije, a ne gråkom bi-

znismenu Vasilisu Hristoduluu", kako jezakýuåeno u istraænom postupku. Gråkadræava, kao primalac "robe potekle od

kriminalne delatnosti" – tj. robe pokradeneod SFRJ – mogla bi da bude primorana daisplati obeãteñeçe dræavama-naslednicamaSFRJ kada bude zavrãena meðunarodnaostavinska rasprava, kaæe sada gråka

opozicija.Prethodna istraga je veñ pokazala da sufalsifikovani papiri na osnovu kojih se1995. Hristodulu predstavio kao vlasnikaviona i prema kojima je on, kako otkrivalist "Ta Nea", joã 1992. kupio od JAT-a avi-one koji su, navodno, odmah bili ispisani izregistra vazduhoplova SR Jugoslavije. Me-ðutim, veñ sada je izvesno da je u Gråkojfalsifikovana potvrda o autentiånosti doku-menta SRJ kojim se potvrðuje da su avioniispisani iz registra, tj. da nisu viãe çenovlasniãtvo. Falsifikatori su, doduãe, raspol-agali originalnim peåatima 4. Odeýeça

gråke policije, ali je na dokumentu laæanpotpis nadleæne sluæbenice; ona je u istraziizjavila da ne bi ni mogla overiti auten-

tiånost nekog dokumenta koji ne razume, jer nije bio ni preveden.

Iako sva relevantna dokumentacijaverovatno nikada neñe ugledati svetlo dana– a sve ukazuje da je vrlo obimna – veñ

sada je jasno da je u celom procesu spornaupravo "ãetça po papirima", od kojih subar neki falsifikovani, delimiåno ili u pot-punosti, u Gråkoj ili u inostranstvu.

GDE SU PARE?: Joã jedna spornataåka mogla bi biti suma koju je prodavacna kraju dobio – prema gråkim izvorima, uSrbiju je stiglo samo 16 miliona dolara,dok su se u ostatak "ugradili" (balkanskieufemizam za proviziju i mito) razniposrednici i "srpska nomenklatura"ukýuåena u politiåku podrãku posla. Bule-varski dnevnik "Avrijani" ne usteæe se odtvrdçe da je liåno ambasador SRJ u Atini

Milan Milutinoviñ "pogurao" posao, kada je stvar zapela uplitaçem Ministarstvaodbrane SRJ. Neki drugi izvori u Beogradu

v

Gråki bulevarski dnevnik "Avrijani", koji je marta ove godine otkrio aferu sa "kanaderima", izneo jeu javnost najviãe podataka i objavio faksimile dva dokumenta jugoslovenske strane.

Drugi dokument:

Levo u vrhu grb sa belim dvoglavim orlom, ispod piãe:

SAVEZNO MINISTARSTVO ZA ODBRANUKABINET MINISTRAPov. br. 12-2/47

( Prevod sa engleskog)Poverýivo30.01.1997.Beograd

GRÅKOM MINISTARSTVU ODBRANE

Zadovoýstvo nam je obavestiti vas da ovim putem u punojmeri ovlaãñujemo TARGET Eksport-import kompaniju,Beograd, Kneza Miloãa 82, koju predstavýa g. Bruno Vla-hoviñ, da pokrene sve aktivnosti u vezi sa prodajom 4 (åeti-ri) vazduhoplova C-215, sa zalihom rezervnih delova, kojisu uskladiãteni kod Gråkog ratnog vazduhoplovstva, i dapotpiãe ugovor u ime i za raåun SAVEZNOG MINISTAR-STVA ODBRANE S.R. JUGOSLAVIJE.

Za sva daýa obaveãteça molimo vas da se obrañate samo ko-mpaniji TARGET i g. Vlahoviñu, koji ñe sprovoditi ovaj pro-

jekt.

POSEBNA OPASKA: Mi radimo na dokumentaciji za ovajprojekt. Imajuñi u vidu sve dokumente sa kojima smo suoåeni,

molimo vas za razumevaçe. Potpuna dokumentacija biñe vampodneta åim bude kompletirana.

Beograd, 30.01.1997.

Za Savezno ministarstvo odbrane

General-major Borivoje Kovaå

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


18 VREME s 28. JUN 1997.

imaju potrebu da se ud-

ruæuju u nadnacionalneasocijacije: komunistisu tako, vo vremja ono,osnovali Komunistiåkuinternacionalu (Komin-ternu), liberali liberalnuitd. Oni koji, grupno iorganizovano, veruju uboga, organizovani su ucrkve i ostale verskezajednice, a ove su, pak,udruæene u Svetski sa-vet crkava (u daýemtekstu: SSC). Ova aso-

cijacija okupýa viãe od330 crkava ålanica, sasve najveñim protes-tantskim i pravoslavnimcrkvama, dok je Rimo-katoliåka crkva prisutnau SSC u svojstvu pos-matraåa. Razume se da je u celu rabotu bilaukýuåena i Srpska pravoslavna crkva, i da je ista dugo smatrana primernim ålanomSaveta. Problemi su poåeli kada je SPCpoåela da sledi – ili, åak, da inspiriãe – svojnarod u çegovom bizarnom pokuãaju

odvajaça od savremenog sveta i çegovihpravila. Zato je posledçih godina, naroåitotokom rata u bivãoj SFRJ, rastao brojnesporazuma na relaciji SPC – SSC.

Ovih dana, na zasedaçu Svetog ar-hijerejskog sabora SPC doneta je odluka daova crkva istupi iz ålanstva u dotiånoj asoci- jaciji, sledeñi u tome nedavnu odlukusestrinske Gruzijske pravoslavne crkve koja je, odluka, u bratskoj Gruziji izazvala dostapolemika. Ovde se o svemu ñuti, nit' Crkvaoseña potrebu da obrazlaæe svoju odluku, nit'plañeni predstavnici javnosti oseñaju potre-bu da je neãto oko toga priupitaju. Meðutim,mitropolit crnogorsko-primorski AmfilohijeRadoviñ, zlatoust kakvim ga je Bog stvorio,ipak je ponudio razloge za ovaj drastiåanåin: objaãçavajuñi zaãto SPC viãe neñe dase druæi, Amfilohije kaæe da "ima zajednicakoje su uvele æene za biskupe i pastore, imazajednica-ålanica koje blagosiýaju protivpr-irodne stvari, kao ãto je, na primer, venåaçeistog pola... pravoslavna crkva to ne moæeprihvatiti osim da izda samu sebe".

Svako dobrovoýno udruæivaçe podra-zumeva i dobrovoýno razdruæivaçe, pa jei SPC vlasna da radi sa svojim ålanstvom u

SSC ãta god joj je voýa. Ipak, obrazloæeçekoje je izloæio g. Amfilohije nalazi se natragu glasovitog Vibovog aforizma: "Koli-

Dnevnik uvreda

Pizmom

udi sliånih uv-ereça s razli-åitih taåaka ze-mýinog ãara

Lj ko me rasplaåe poskup-ýeçe, toliko me zasme- je objaãçeçe". Izlazi-mo, dakle, ("mi", jer je idolepotpisani krãten u

SPC) iz Svetskog save-za crkava zato ãto tamoneke ålanice priznajuæenama isti status kao imuãkarcima, tj. omogu-ñavaju im da propove-daju Reå Boæju sa olt-ara?! Biñe da to znaåida "mi" joã nismo raz- jasnili dilemu da li jeæena insan ili hajvan,ima li duãu ili je bez-duãno æivinåe, da li jenastala kao biotehno-

loãki viãak iz Adamo-vog rebra ili nekakodrugaåije? Ili moædaupravo zato ãto smo tra- jno razreãili te dileme,doãavãi do suprotnogodgovora od onog dokojeg su doãli, na pri-mer, Anglikanci?

Jedan ciniåni kolega kaæe da ñe pred-loæiti Dræavi da sledi primer Crkve i da is-tupi iz svih meðunarodnih organizacija (izkojih veñ ranije nije izbaåena) u kojimaæene vode glavnu reå, ili onih gde ima

muãkiça sklonog seksualnoj obradidrugog muãkiça. I FSJ bi mogao da istupiiz FIFE zbog legalizacije æenskog fudbala,moguñnosti samoiskýuåivaça i distancir-aça od ãizmatiåkog ostatka planete su be-skrajne...

Boraveñi proãle godine u Engleskoj,greãni potpisnik nije odoleo iskuãeçu daposeti jedan sakralni objekat Anglikanskecrkve u kojem åinodejstvuje sveãtenik,hm, nepriliånog pola; osim neãto viãegglasa propovednika ("koloraturni sop-ran", ãta li je), sve je bilo isto kao i pri bilokom drugom obredu jedne hriãñanskecrkve. Uostalom, reåi Svete kçige nemeçaju se u zavisnosti od pola çihovogåitaåa-interpretatora. Posle sam otiãao dookupýaliãta lokalnih (pravo)vernih Srbapri klubu SPC u zapadnom Londonu, gde je sve bilo Onako Kako Treba: æene su, unarodnim noãçama, ñutke posluæivalemezetluk i piñe, a muãkarci vaæno raspra-výali o nepravednosti Haãkog tribunala iåudoviãnosti Novog Svetskog Poretka.Gledao sam te æene rumenih obraza ioborenih pogleda Veåite Krivçe: ne,çima neñe dati da ikada izaðu iz Starog

Svetskog Poretka, åak ni tamo, u srcu No-vog... s

TEOFIL PANÅIÑ

na ãizmu

R A D O S L A V

R A N I S A V L J E V I Ñ

kaæu, meðutim, da joã ni dolar iz togsumçivog posla nije stigao ovamo.

U meðuvremenu se sa tim poslomdeãavaju i druge zanimýive stvari: kanads-ka korporacija "Bombardier", prozvoðaå

"kanadera", nekako (kako?) je saznala zaova muvaça sa avionima i 27. februaraove godine ponudila gråkoj vladi åetiri fab-riåki remontovana aviona istog tipa (CL-215), ali po ceni 14,7 miliona dolara ukup-no. Saznavãi nekako (pravo pitaçe je –kako?) proãle nedeýe za tu ponudu, gråkaopozicija digla je odgovarajañu galamu:ministra Tzumakasa optuæila je da ne samoãto kupuje robu sumçivog porekla, nego je kupuje i po ceni mnogo viãoj od træiãne,a od sumçivih posrednika.

Ãef prodaje firme "Canadair" za Evro-pu Gi Ãarpantije, kako "Vreme" saznaje,

bio je veoma ýut kada je åuo za transakci- ju; firma je – izgleda – imala nameru da teiste avione i rezervne delove otkupi od SRJugoslavije, a da joj za uzvrat proda (preb-ijaçem cena) barem jedan mali avion"Falcon", jer su avioni savezne vlade "LearJet" zastareli i suviãe buåni za danaãçepropise. Tako su naãi vrli trgovci tuðimavionima stali u taçir ne samo gråkojdræavi u jugoslovenskoj vojsci, veñ i boga-toj i moñnoj korporaciji; "BombardierAerospace Group North America" ima37.000 zaposlenih, godiãçe prihode od 5,9milijardi dolara i obuhvata i firme "DeHavilland" i "Lear Jet" – izmeðu ostalog...

Na komentar da se javnim priznaçemo nameri da se ovom transakcijom prekrãesankcije UN protiv SRJ gråka dræava ipakkompromitovala, jedan zapadni diplomats-ki izvor u Atini samo se nasmejao.

LONAC IDE NA VODU...:Ako je u priåi o posledçim jugosloven-

skim "kanaderima" uopãte iãta novo, to jeåiçenica da ona otkriva koliko su ãarene,koliko duge i koliko åvrste niti Milo-ãeviñevih poslova u Gråkoj, koliko visokoone seæu i koliko su nerazmrsive dok neko

iznutra ne odluåi da progovori. Avioni su, naprimer, sedeli u gråkoj vojnoj bazi godinu ipo dana, a da se o tome nikada nije ni ãuãnu-lo! S druge strane, kada se "ãuãnulo", to jeuradila gråka firma koja je saraðivala saMinistarstvom odbrane SRJ i kojoj je posaopropao, pomogla je korporacija "Bombar-dier", vlasnik firme "Canadair", a skandal uGråkoj detoniraju bivãi Miloãeviñevi sarad-nici i prijateýi iz bivãe vlasti.

U oåekivaçu sudskog raspleta gråkestrane afere o zloupotrebi dræavnih sredstava,Gråka ima joã desetak "kanadera" da gasiãumske poæare ovog leta. Bivãe jugosloven-

ske republike, kao ni SRJ – ni jedan jedini.sSONJA SEIZOVA (ATINA)MILOÃ VASIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 1928. JUN 1997.

Fudbal kao berzanski posao

Poãta je prodata,nek' se spremi "Partizan"!

Na talasu aktuelnih priåa o privatizaciji, kako "Vreme" saznaje,beogradski fudbalski klub Partizan æeli da postane privatno preduzeñe.

Privatizaciju i kasniji izlazak na berzu trebalo bi da vodi ekspertkonsultantske firme "Dilojt Tuã"

dolara (1,7 milijardi maraka), a Real izMadrida za Peðin transfer u drugi klubtraæi odãtetu od 150 miliona dolara (11puta 150 miliona je milijardu i 650 milionadolara). Mada vam se åini da je ovde reå osabiraçu baba i æaba (a, uzgred budireåeno, J.P. Morgan tvrdi da je izmislionaåin da savremena ekonomija i tako neãto

raåuna), poenta je u åiçenici da je fudbaldanas postao veliki biznis i viãe nije samonajvaænija sporedna stvar na svetu, veñ imaãina za pravýeçe para.

NA BERZI: U tome se najdaýe otiãlou zemýi koja je izmislila ovu igru – u En-gleskoj. Kako to za londonski "Ekonomist"kaæe Umberto Gandini, organizacioni

AKCIJE I BOBEKU:Osvajanje Kupa Marãala Tita

Ã

ta je vrednije: pola srpske teleko-munikacione kompanije ili fud-balski klub? Fudbalski klub,naravno! Pod uslovom da u timuigra jedanaest igraåa kalibra Pre-

draga Mijatoviña.Raåun je prost: srpske vlasti su 49 ods-

to "Telekoma" prodale za oko milijardu

v

T A N J U G

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME s 28. JUN 1997.20

direktor AC Milana: "Svi uåe kako se igrafudbal posmatrajuñi italijanske klubove.Ali svi od engleskih klubova uåe kako sevodi posao."

Dobar deo evropskih fudbalskih timo-

va je privatno vlasniãtvo. Britanci su, me-ðutim, otiãli joã daýe – na berzu. Prvi su to,pre decenije i po, uåinili Totenhem i Manåester Junajted . Danas se åak osamna-est britanskih fudbalskih klubova kotira naberzama: 12 najboýih na Londonskoj berzi(oåekuje se da im se pridruæe joã tri kluba – Njukasl, Aston Vila i Åarlton); pet klubova je kotirano na Alternativnoj investicionojberzi (AIM), na koju izlaze nedovoýnopoznate kompanije u poslovnom usponu; atri kluba ( Rendæers, Manåester Siti i Arse-nal) izdalo je akcije preko Ofexa (ãto jeskrañenica za Off the Exchnage, odnosno

posebno træiãte izvan berze). O prodaji

fudbalskih akcija na berzama sada serazmiãýa i u Italiji.

NAÃ PRIMER: Izlazak fudbala naberzu razvio je sasvim novu industriju u fi-nansijskom svetu. Kako piãe britanski"Dejli telegraf", u investicionim kompani- jama åitava armija analitiåara prati kre-taçe fudbalskih akcija. Totenhem je an-gaæovao firmu "Kolin Stjuart" kao svogbrokera (berzanskog posrednika koji zaçih kupuje i prodaje akcije). "Singer &Friedlander", u åijem je sastavu i "KolinStjuart", oformio je åak fudbalski investi-cioni fond od 40 miliona britanskih funti(oko 70 miliona dolara). Finansijska grupaNomura ima berzanski indeks za akcijefudbalskih timova, a Londonska berza radi

na formiraçu posebnog sektora nameçe-nog samo trgovini akcijama fudbalskih ti-mova.

I mada se jugoslovenskim timovimamahom rukovodi kao da su u privatnomvlasniãtvu, oni su kod nas zvaniåno delovisportskih druãtava; odnosno neke vrstedruãtvenih preduzeña. Na talasu aktuelnih

priåa o privatizaciji, kako "Vreme" saznaje, beogradski fudbalski klub Partizan æelida postane privatno preduzeñe. Ukoliko seotklone postojeñi otpori (unutar starih, gen-eralskih i politiåkih konzervativnih struja uupravi) privatizaciju Partizana i çegovkasniji izlazak na berzu trebalo bi, uz po-moñ naãih struåçaka, da vodi ekspert kon-sultantske firme "Dilojt Tuã" koji je iManåester Junajted "izveo" na londonskotræiãte hartija od vrednosti.

Ideja je da se, posle procene vrednosti,pola akcija Partizana naðe u vlasniãtvuSportskog druãtva Partizan, koje je osniv-

aå kluba i druãtveni titular çegove svojine.

Druga polovina akcija trebalo bi da se naðeu rukama zaposlenih, ranije zaposlenih,simpatizera (kao poklon i uz prodaju sa ibez popusta).

No, kako u Partizanu smatraju da, bar upoåetku, niko ne bi trebalo da ima kon-troloni paket akcija, posle ovakve poåetnesvojinske raspodele kluba, krenulo bi se uemitovaçe dodatnih akcija (takozvanadokapitalizacija). Vrednost novih akcijatrebalo bi da bude jednaka polovini pro-ceçene vrednosti kluba, a oåekuje se da ihkupe pre svega sponzori (iz onog poznatogTima 11). Tako bi se vlasniãtvo nad fudbal-skim klubom Partizan preraspodelilo pomodelu treñina sportskom druãtvu, treñinazaposlenima, treñina sponzorima. Nije

poznato da li ovaj model, koji je podudaransa onim koji zagovara "Politika", ima nekeveze sa åiçenicom da se Dragan Hadæi

Antiñ, direktor "Politike", nalazi u ruko-vodstvu kluba.

Prema novom zakonu o privatizaciji,koji se upravo usvaja u srpskom parlamen-tu, Partizan neñe biti u prilici da ostvari

ove ideje sa treñinama, jer ålan 21. Zakonao svojinskoj transformaciji predviða da sepre bilo kakve privatizacije 10 odsto akcijaod ukupnog iznosa kapitala neke firmeprenese u vlasniãtvo Republiåkog fondapenzijskog i invalidskog osiguraça. Takobi i penzioneri trebalo da imaju neku vajduod para koje se vrte u fudbalu. A one nisumale.

TV BUM: Najvaænija sporedna stvarna svetu veåito je privlaåila novac, aliranije su ga po pravilu ulagali ýudi koji sudo bogatstva doãli u nekom drugom poslu,a fudbal su finansirali kao pasionirani navi-

jaåi pojedinih klubova. Koliko pre deceni- ju i po taj hobi nije morao biti skup: KenBejc je kupio Åelzi za jednu funtu (neãtoispod dva dolara), preuzimajuñi istovre-meno i dugove ovog londonskog kluba;Irving Skolar dao je 300.000 funti za To-tenhem 1982. godine. A pre dve godinePiter Dæonson platio je 10 miliona funti za Everton. Ãta se izmenilo?

Prve velike pare donele su reklame.Firma "Opel", koja je evropski deo "Dæen-eral Motorsa", plaña AC Milanu po sezoniãest miliona dolara da bi mu se ime naãlona dresu ovog nadaleko åuvenog kluba.

"Opel" sponzoriãe i Bajern iz Minhena. Akompanija "Nike" izdvojila je 200 milionadolara za desetogodiãçi ugovor sa brazil-skim nacionalnim timom.

Ali pravi finansijski bum doãao je teksa prodajom prava televizijskih prenosa.Cifre su sada veñ u vasioni: izmeðu 1997. i2001. godine 20 timova engleske Prem-ijerne lige dobiñe od TV stanice BSkyB(satelitski TV program Ruperta Murdoka)milijardu dolara (!?) za ekskluzivne TVprenose. TV stanicama se novac vraña nanekoliko naåina: da biste gledali BSkyB,plañate posebnu meseånu (ili godiãçu)pretplatu, a postoje i kanali na kojimaplañate samo onu utakmicu koju æelite dagledate (slika na televizoru vam je zata-mçena dok ne nazovete odreðeni telefons-ki broj i date im broj svoje kreditne kar-tice; zatim vi dobijete sliku, a sa vaãegraåuna nestane novac). I, naravno, akosamo BSkyB prenosi utakmice sve pare odreklama idu ovom TV kanalu.

Gaj Feld i Dæulijan Istop, analitiåari"Junajted benk of Svicerland", objaãçava- ju za "Ekonomist" da, po çihovim proce-nama, Manåester Junajted samo treñinu

svojih prihoda od oko 70 miliona funti(oko 140 miliona dolara) ostvaruje prodajom ulaznica za utakmice; ãestina je

VISOKO KOTIRANI: "Manåester junajted" lider londonske berze T A N J U G

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 2128. JUN 1997.

Gra†åki

CentarVrememiãarska 12

beograd

cena 1.1din za 1cm filma vaæi za osvetljavanjeviãe od 1050cm, pri stabilnom kursu dinara i

plañanje u gotovini

telefoni

3244 254

3246 936

297mm

2540dpi

150lpi

1.1dinfilmovanje

zaraðena prodajom TV prava, a ostale

pare dolaze od sponzora, ugostiteýstva, tr-govine. A razmiãýa se i o sopstvenom TVkanalu, pa ko hoñe da gleda Manåester Junajted,morañe da se pretplati, ili da platipo utakmici. Vlasnici Åelzija grade hotel,stanove i poslovni prostor na stadijonu, uekskluzivnom delu zapadnog Londona.

Ni igraåi nisu izuzetak kad je u pitaçuposlovni duh. Erik Kantona, francuskireprezentativac na privremenom radu uEngleskoj, zatraæio je da povik svojih navi- jaåa "Ooh, aah Kantona" registruje kao ko-mercijalni zaãtitni znak u Britaniji.

Iako Italijani po mnogim ocenama ig-

raju fudbal uspeãnije od Engleza, çihoviklubovi se nisu pokazali kao dobra poslov-na preduzeña. Jedan od razloga je i åiçen-ica da se po tamoãçim zakonima sve doproãle godine sav profit morao reinvestira-ti u klub, a joã se plaña i porez od devetodsto na prodate karte i prihode od TVprenosa. Osim toga, pravila zaãtite znaka uItaliji ne poãtuju se strogo, pa je zemýapreplavýena majicama, ãalovima i sliånimartiklima sa klupskim znameçem proiz-vedenim mimo klubova ili çihovih zas-tupnika. Proceçuje se da od poslovaprodaje robe sa klupskim znameçem Manåester Junajted zaradi viãe nego sviitalijanski klubovi zajedno. Umberto Gar-dini smatra da ñe biti potrebno bar joã trigodine da bi se Italija pripremila za izlazakfudbalskih klubova na milansku berzu.

MAFIJA: Prema londonskom "Ekon-omistu", ni u Juænoj Americi situacija nijedorasla poslovnim potencijalima. Brazilcisu majstori na terenu, ali van çega se radiamaterski i korupcionaãki. Ålanovi upravaklubova najåeãñi su posrednici prilikomprodaje igraåa i po pravilu u çihovim dæe-povima zavrãavaju provizije od prodaje ig-

raåa u Evropi, Japanu ili u drugim delovi-ma juæne Amerike. Samo proãle godineovu zemýu je napustio 381 igraå. Hoñe li

brazilski ministar sporta Edson Arantes do

Nascimento (poznatiji kao Pele) uspeti toda promeni predlogom zakona kojizahteva da klubovi objavýuju finansijskebilanse i da plañaju poreze – ostaje da sevidi. Pele im nudi i poreske olakãice ukoli-ko postanu kompanije kojima rukovodeprofesionalni menadæeri.

Ako je suditi po jednom razgovoru koji je potpisnik ovih redova, svojevremenovodio sa Vladimirom Cvetkoviñem, direk-torom Crvene zvezde, situacija nije niãtaboýa ni kod nas. Gospodin Cvetkoviñ jebio spreman da ispriåa sve o ovom klubuosim o çegovim finansijama. Ni jedan je-

dini finansijski podatak (ukupan prihod,obrt, troãkovi, o profitu da i ne govorimo),po reåima g. Cvetkoviña, nije bio za jav-nost! Kao da je reå o privatnom vlasniãtvu jednog åoveka (u svetu, kompanije koje sekotiraju na berzi moraju sve svoje finan-sijske kçige da otvore za javnost).

Ipak, najgore je u Rusiji. Sredinomovog meseca, nedaleko od Moskve, LarisaNeåajeva, finansijski direktor fudbalskogkluba Spartak , naðena je izreãetana poredsvojih kola. U çenoj nadleænosti bili su iposlovi sponzorisaça ruskog ãampiona,ãto se smatra vaænom åiçenicom pri ot-krivaçu uzroka ovog zloåina.

Niãta boýe nije proãao ni Valentih Siå,predsednik ruskog hokejaãkog saveza, koji je ubijen dva meseca ranije. On je oãtroupozoravao na meãaçe mafijaãa "biznis-mena" u sportske poslove.

Hoñe li se fudbal pretvoriti u obiåanposao? Teãko, jer je gotovo sasvim sigurnoda ñe çegovo mesto u æivotu evropskih ilatinoameriåkih nacija uvek biti posebno.Pa ipak, "prelepa igra" – kako ga je jednomnazvao gospodin Arantes do Nascimento –zahteva sjajne igraåe. A najboýi naåin da

se dobiju sjajn igraåi je da se vodi sjajanposao. s

VESNA KOSTIÑ

VREDNOSTI: Sedmorica Mijatoviña za pola srpske poãte

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME s 28. JUN 1997.22

Encyclopedia Britannica ponovo u Jugoslaviji

Uåionica bez zidovaveka hrani i oblikuje umove i duh nebrojenihsvetskih lidera u bilo kojoj oblasti ýudskihdelatnosti.

Starija od danas najmoñnije dræave naovoj planeti, Britannica se odavno preselilau Novi svet kome je tradicija moæda bila po-trebna i viãe nego ostalima, ali odakle potiåei veñina noviteta naãe civilizacije. Dosad jeobjavýeno 15 izdaça ove enciklopedije, anajnovije se sastoji od 32 kçige sa preko 44miliona reåi opremýenih s viãe od 23.000fotografija, crteæa, mapa, umetniåkih repro-dukcija, grafikona (znatnim delom u boji) i

sl. Pojedini tomovi u proseku imaju oko1000 stranica, a ono ãto ih åini razmernotankim i praktiånim za rukovaçe ujedno je irazlog da je Britannica veñ posloviåno ce-çena kao "najboýe ãtampana i povezanakçiga na svetu": najfinija, tzv. biblijskahartija u koju su najmodernijom – i zamnoge ne samo nedostiænom, nego i tajnom– tehnologijom umetnute bogate full-colorilustracije, a sve to uvezano na naåin koji ga-rantuje iznenaðujuñu izdræýivost i trajnostkakva priliåi priruånicima koje koristi ponekoliko naraãtaja iste porodice, ili hiýade

nimalo ne odstupamo od istine, ali tradicio-nalna uåtivost i solidno kuñno vaspitaçe au-tora i izdavaåa ove enciklopedije nalaæu imda svoje kapitalno delo ne prikazuju kaokonaåno, nego i te kako æivo i u razvoju,neprekidnom dopuçavaçu i usavrãavaçu,kao i samo ýudsko znaçe.

Prvi put objavýena joã 1768. u prekrasn-om Edinburgu, u Ãkotskoj, kao trotomnauniverzalna enciklopedija s podnaslovom

“...Reånik umetnosti i nauka”, Britannica je po svemu nadmaãila oåekivaça – moæda isnove – dvojice ýudi koji su se izborili daona ugleda svetlo dana: Colin Macfarquhar iAndrew Bell veñ 1797. ãtampali su treñeizdaçe svog sveznajuñeg åeda i poåeli da gadistribuiraju u tada mladim SAD, gde je tak-oðe brzo steklo popularnost, zahvaýujuñi iåiçenici da je meðu prvim korisnicima oveenciklopedije s one strane Atlantika bio nikodrugi do George Washington. Time je zapo-åeo joã jedan od çenih nedostiænih kontinu-iteta – Encyclopedia Britannica veñ dva

ada uz pojam Encyclopedia Bri-tannica vezujemo superlative ’na-

jstarija’, ’najveña’, ’najboýa’ i sl.K

pripadnika javnih ustanova.Uprkos (najblaæe reåeno) impozantnom

izgledu luksuznog prekookeanskog brodakoji se usidrio na polici, Encyclopedia Bri-tannica je meðu izdaçima te vrste odavno

smatrana najlakãom za upotrebu, pristupaån-om åak i osnovcima odnosno – uz sve ostaleprednosti – odliånim naåinom da se usavrãiznaçe engleskog jezika. Tako je kompletnaBritannica podeýena u åetiri funkcionalnadela koje i najobimnije korisniåko iskustvouvek iznova opravdava. Prvi je dvotomni In-dex sa viãe od 228.000 ’ulaza’ (entries) i pre-ko 700.000 referenci i dodatnih obaveãteçagde i kako najbræe pronañi ono ãto traæite uenciklopediji. Sledeñi deo je Micropedia od12 tomova ( Ready Reference) sa viãe od 18miliona reåi i 16.000 ilustracija u 81.000

DHL

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 2328. JUN 1997.

ålanaka, enciklopedijskih jedinica i un-akrsnih referenci koje saæeto pruæaju os-novne informacije iz svih oblasti. Treñi deo,po kome je Britannica najpoznatija ãiromsveta, kao “rols-rojs meðu enciklopedija-ma”, ima 17 volumena pod zajedniåkimnaslovom Macropedia (Knowledge In Depth), s 23 miliona reåi i viãe od 7500 ilus-tracija u gotovo 700 ålanaka – neki su duæineåitavih kçiga! – koji obuhvatno i detaýnoobraðuju suãtinske pojmove i teme, mameñivas na sate i sate uæivaça u åitaçu. Posledçiod 32 toma je svojevrsni vodiå za daýi usponka vrhuncima åovekovih dostignuña: Prope-dia (Outline Of Knowledge), “mozak oveenciklopedije”, izvanrednim pregledomtema sa preciznim uvidom u ãirem kontekstuomoguñuje vam samostalno prouåavaçe åaki oblasti u kojima ste novajlije. Ovaj tomsadræi i spisak autora zasluænih ãto Britanni-

ca nosi i nezvaniånu titulu “Univerzitet sa5000 profesora” (meðu kojima su i nekiJugosloveni!), kao i “Uvek otvorena bib-lioteka”.

Dodatak uz Enciklopediju je Godiãçak (Book Of The Year), u istom formatu, opremii povezu kao i cela Britannica, koji u svomprvom delu donosi najnovije statistiåke po-datke iz viãe od 200 dræava (ukýuåujuñi ibivãu YU), a u drugom hronologiju na-

jvaænijih dogaðaja i pojedinaca iz prethodnekalendarske godine. Godiãçak omoguñujeda Britannica ostane potpuno aktuelna, a

Ekskluzivni distributer Encyclopedia Britannica i svih çenih izdaça za Austriju,Jugoslaviju i zemýe Istoåne Evrope je kompanija Exclusive Book Distributors Ltd., sasediãtem u Æenevi, Ãvajcarska. Njen vlasnik i direktor g. Rolf Ellmers boravio je proãlenedeýe u Beogradu radi obuke novih agenata za prodaju ove enciklopedije, a u ålanku uproãlom broju Vremena, omaãkom su izneti netaåni podaci o cenama, visini depozita inaåinu plañaça i isporuke Encyclopedia Britannica u SRJ. Svi zainteresovani za pre-

cizne informacije mogu se obratiti beogradskom predstavniãtvu, na brojeve telefona: 011/ 446-06-06 i 450-934.

vlasnici kompleta mogu po povlaãñenim ce-nama kupovati ne samo Godiãçak nego i os-tala vrhunska izdaça iste kuñe: Atlas, reåni-ke Merriam-Webster, Deåju enciklopediju,Great Books Of The Western World (ukýu-åujuñi jedinstveni Syntopicon) i, naravno,odnedavno Encyclopedia Britannica CD-ROM.

Poãto je u prethodnoj deceniji bila prisut-na i u prethodnoj Jugoslaviji, EncyclopediaBritannica se proãle godine vratila u naãuzemýu, koju ravnopravno beleæi i meðu

svojim koricama (i to åak tri puta: kaoKraýevinu Jugoslaviju, SFRJ i SRJ – pa ipod slovom J, sa smernicom za Y). Ãtaviãe,Britannica u Beogradu ima svog eksk-luzivnog uvoznika i distributera za SR Jugo-slaviju – preduzeñe Out Press – i ãestodliåno obuåenih regionalnih agenata, upra-vo zato da bi çena izdaça bila ãto pristu-paånija i u ovakvim okolnostima (a to podra-zumeva povoýne uslove kupovine, dinarskecene, plañaçe u 6 ili 12 rata, itd.).

Analiza strukture dosadaãçih kupaca ikorisnika – a çih je ohrabrujuñe viãe nego

ãto bi se na osnovu standarda i plateæne moñiovde moglo pretpostaviti! – pokazuje podu-darnost sa statistikom sa veñine svetskihtræiãta gde je ova enciklopedija ustaýena:kupci su kulturne i obrazovne ustanove, jav-ne i humanitarne institucije, ali u 85 odstosluåajeva Britannica nezadræivo privlaåipojedince, struåçake svih profila, graðanekojima je takvo izdaçe najpre porodiåna in-vesticija, dugoroåno ulagaçe u najveñi kap-ital savremenog sveta – znaçe, a u koristsvojih potomaka.

Britannica je besprekorno sredstvo na-vikavaça dece na koriãñeçe kçiga, amnoge svakako viãe zanima CD-ROM en-ciklopedije, mada nije udobno ’prelistavati’ga u krevetu. Britannica zabeleæena u tomnovom mediju viãestruko je jeftinija nego u32 toma, ali prevareni i nesluñeno prikrañeniostaju oni koji lakomisleno kupe naoko bag-atelni, nelegalni CD-ROM Britannica kojise pojavio i kod nas: u Åikagu izdavaåi oveenciklopedije paæýivo prate i analiziraju sve’svoje’ pirate, a joã se nijedan nije ni pribliæioopremi i ilustracijama originala. s

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME s 28. JUN 1997.24

Intervju: Miran Mejak

Zveckaçe æetonimaSlovenija, za sada, ne potraæuje Ðerdap, Smederevo, Niã iKragujevac... Mukama sa sukcesijom kao da nema kraja

primer, Litostroj) potegnu podatke koje jesavezni budæet dao, recimo, 1946. godine.I to bi trebalo da bude osnova za razdeobupojedinih fabrika?! U svakom sluåaju, ju-goslovenska delegacija je ovim manev-

rom na posledçem sastanku, uloæivãi no-ve amandmane, zapravo uniãtila sav do-sadaãçi napor oko postizaça sporazuma.

Da li sve to ãkodi samo vama?Ne, to i te kako nanosi ãtetu i çima.

Ne razumem gde je tu çihova logika, gde je tu dobitak za çih? Gde su pozitivni re-zultati? Ãto se tiåe materijalnih stvari,odugovlaåeçe je za çih (jug. stranu –prim.aut.) sasvim sigurno loãe poãto zbogneraãåiãñenih raåuna ne mogu da us-postave kontakt sa meðunarodnim finan-sijskim organizacijama; uz to, Jugoslavijane moæe da postane ålan Svetske trgovin-

ske organizacije... I sve to zbog tvr-doglavog ustrajavaça da su dræava u kon-tinuitetu. Nakopali su sebi na vrat mnogoproblema, ãto potvrðuje i posledça dek-laracija iz Sintrija koja je Jugoslaviju upo-zorila da ñe, ukoliko æeli da uredi odnosesa meðunarodnim finansijskim organiza-cijama, prvo morati da pokaæe odreðeninapredak na poýu sukcesije.

U Sloveniji je upravo protekla pro-slava ãeste godiãçice osamostaýeça,govori se o slovenaåkoj dræavnosti, tra-æe se koreni u daýoj istoriji... Moæete li,s dræavotvorne taåke glediãta, razumeti

tu tvrdoglavost Jugoslavije, koja, poreåima çenog glavnog pregovaraåaKoste Mihailoviña, insistirajuñi nasvom kontinuitetu zapravo odbija da seodrekne 119 godina starog meðunarod-nog priznaça srpske odnosno crnogor-ske dræavnosti?

Jugoslaviju je razbilo srpsko rukovod-stvo. Poãto je to fakat, oni sad æele da seoperu od te istorijske åiçenice pa insisti-raju na çenom "produæetku". Tu nemarazgovora – oni su razbili vazu i sad niãtane pomaæe da priåaju kako nisu. Sad bihteli da nateraju nas da priznamo kako

smo se mi otcepili. I dok se to ne reãi,neñe daýe da razgovaraju. E pa, ni mi nato ne pristajemo. Ne dolazi u obzir.

Slovenaåka delegacija je navodnopostigla dogovor sa ostale tri o naåinuraspodele jugoslovenske imovine u ino-stranstvu – ambasade, konzulati, rezi-dencije...

Taåno, ali to ipak neñe iñi bez saglas-nosti Jugoslavije. Mi se jesmo meðusobnodogovorili, ser Artur Vots je predlagao ida nam se daju neki avansi, meðutim, Sr-bija na to nije pristala, ãto znaåi da od toganeñe biti niãta.

Ko trpi najviãe ãtete zbog toga ãto jemnogo tih objekata u inostranstvu po-luprazno, åak i prazno?

I vaã posledçi sastanak u Briselubio je neuspeãan, uprkos novom po-sredniku?

Ako analiziramo naåin na koji je jugoslovenska delegacija uopãte prihvati-la Votsov memorandum, tvrdim da je ona

(svim pitaçima koja su za druge deleg-acije joã bila koliko-toliko prihvatýiva –kao, na primer, deoba arhiva) davala takoopreåne stavove, da je uistinu samo poko-pala Votsov memorandum. Eto, kada smopomenuli "referentni dan" za koji smo sesvi davno sloæili da bude 31. decembar

1990. godine (kako je va-æilo od 1992. godine dodanas), sada je jugoslove-nska delegacija iznela novstav – da referentni danviãe nije 31. decembar,veñ period do 31. decem-

bra!U åemu je razlika"31." ili "do 31. decem-bra"? Verbalno, ne åinise dramatiånom?

Ma kako se åinilo da je u pitaçu samo nijansa,ova promena datuma imadalekoseæne posledice za

ceo proces pregovora, poãto to znaåi daoni (Jugoslavija – prim. aut.) ne priznajuda na ceo sluåaj treba primeniti jugoslov-ensko zakonodavstvo koje je vaæilo nadan raspada dræave, dakle 31. decambra

1990. godine, veñ pokuãavaju na osnovutog novog momenta (do 31. decembra) dakombinuju sve jugoslovensko zakonodav-stvo od 1945. godine naovamo, primeçu-

juñi na svaki poseban segment onaj deozakonodavstva koji çima najviãe odgo-vara, ãto je, naravno, za nas potpuno ne-prihvatýivo. Pa svaki laik razume da jeonaj zakon koji je vaæio na kraju godinesvojom verifikacijom anulirao vaæeçeprethodnih zakona! Ja nisam ovlaãñen datumaåim strategiju jugoslovenske deleg-acije, koja je ionako potpuno maglovita,ali jasno mi je da na osnovu takvog poteza

sada æele da vode raspravu o svakom seg-mentu posebno. Verovatno misle da u sva-kom konkretnom sluåaju (uzmimo, na

federacije. Poãto u meðunarodnoj zajedni-ci nema Vrhovnog i neprikosnovenog su-da, ova brakorazvodna parnica joã traje, a

bivãi supruænici se po belom svetu i daýesvaðaju oko kriterijuma za raspodelu bla-ga. O slovenaåkim pogledima na ovaj,åini se, nerazreãiv spor, razgovarali smo uLjubýani sa Miranom Mejakom, ãefomslovenaåke delegacije na meðunarodnojkonferenciji o sukcesiji bivãe SFRJ.

"VREME": Gdesu zapeli pregovori odeobi imovine bivãeJugoslavije?

MEJAK: Prego-vori oko imovine opetsu se spotakli na os-

novnom pitaçu, kojeglasi: "Koliko ima na-slednika?" Jugoslov-enska delegacija sma-tra da ona predstavýaJugoslaviju u konti-nuitetu, a da su se Bo-sna i Hercegovina,Hrvatska, Makedoni-

ja i Slovenija – otcepili od Jugoslavije. Toznaåi da bi pri podeli imaça sada imalimaça prava nego ãto bi to bio sluåaj prirazdruæivaçu, kada bi se imovina delilapraviånije. Jasno je da je za nas ostale

dræave naslednice takav stav neprihvatýiv.Dok ne postignemo sporazum da je reå opet ravnopravnih dræava naslednica, teãko

je oåekivati bilo kakav napredak u suk-cesijskim pregovorima.

Sve ove godine vaãe delegacije se pe-riodiåno sastaju, a pitaçe deobe imov-ine joã nije ni stiglo na dnevni red?

Zato ãto za sve ove godine nismo us-peli da postignemo saglasnost da Jugo-slavija prihvati stanoviãte Badinterove ar-bitraæe da se Jugoslavija raspala. Ãtaviãe,Kosta Mihailoviñ stalno naglaãava daBadinterova komisija zbog neobjektiv-

nosti i politiåkih odluka ne moæe biti pra-vedan sudija. Tako smo ostali na mrtvojtaåki.

Joã od 1992. godine u Æenevi i drugimgradovima vodi se rasprava o podelidræavne imovine bivãe jugoslovenske

"Sad bi hteli da nasnateraju da priz-namo kako smo se

mi otcepili. I dok seto ne reãi, neñe daýeda razgovaraju.E pa, ni mi na to nepristajemo"

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 2528. JUN 1997.

To je ãteta za sve nas. Na primer, nanaãu tuæbu je stan ãefa bivãe jugosloven-ske misije u Njujorku ispraæçen, dakle,mi smo dobili proces i za Jugoslaviju jetaj stan postao neuseýiv. Stan je sada pra-

zan ali troãkovi izdræavaça terete tuzajedniåku imovinu, a moæete misliti koli-ki su troãkovi za stan koji se nalazi u elit-nom delu Njujorka? Konaåno ñe, siguran

sam, samo troãkovi za odræavaçe objektapojesti vrednost celog stana!

Koliko Slovenija ima razumevaça

za koketiraçe vaãeg juænog suseda saJugoslavijom, pri åemu se namiguje namoguñnost da Hrvatska pristane na

jugoslovenski kontinuitet, pri åemu bisvi vaãi dosadaãçi napori pali u vodu?

Rekao bih da je saradça izmeðu naãeåetiri dræave veoma dobra, konkretna, is-krena, ponekad akcenti moæda jesu razli-åiti, radi uspeãnijeg reãavaça pojedinihproblema, jedna dræava moæda daje viãeprednosti u reãavaçu odreðenih pitaçanego neka druga, ali to nama ne smeta.Moæemo da se dogovorimo.

Kosta Mihailoviñ tvrdi da Slovenija,

konkretno, jedino æeli da deli finan-sijsku aktivu, ãto je maçi deo celognasledstva, te da se glavni spor bije oko

logike åetiri ostale dræave koje svu im-ovinu u inostranstvu i na teritoriji sa-daãçe Jugoslavije smatraju masom zadeobu, dok sve ono ãto je ostalo na teri-toriji bivãih republika ne smatraju za-

jedniåkim nasleðem. Kako ñete se tudogovoriti?Mi samo æelimo da podelimo imovinu

federacije. Deo te imovine je lociran na-poýu, recimo, u stranimbankama, u bivãoj JNA kaoi u objektima i deviznimrezervama kojima raspolaæeNarodna banka Jugoslavije.Uopãte ne nameravamo dadelimo ostalu imovinu, po-åev od Ðerdapa, Smedere-va, Kragujevca, Niãa, i takodaýe, naãlo bi se tu sigurno

mnogo viãe investicija i objekata nego u Slovenij i...Ne, mi na tome nismo insis-tirali, veñ zahtevamo samoono ãto je bila imovina fed-eracije. Inaåe, prema naãimpodacima, ukoliko bismo sei mi ravnali prema çihovoj(jugoslovenskoj – prim.aut.) varijanti, onda bi Slov-enija joã viãe dobila.

Jednom ste, upravopovodom razliåitih kriter-ijuma za deobu, izjavili da

"akademik Kosta Mihai-loviñ (koji se svojevreme-no bavio raåunicom ko jekoga iskoriãñavao) perver-zno uæiva dok raåuna ka-ko je jeftino 1965. bilovojvoðansko æito koje su

jeli Slovenci". Ako uz svereåeno dodamo i podatakKoste Mihailoviña da me-ðusobno razgovarate na

engleskom jeziku, nameñe se pitaçe –kako uopãte pregovarate?

Lepo razgovaramo, mada ponekad

peæorativno kakvu stvar æigoãemo. Pone-kad se u pauzama sesija sretnemo i nahodniku; na sastancima zvaniåan jezik

jeste engleski, ali kada se sretnemo nez-vaniåno, onda svako govori jezik kojimsmatra da treba. Konkretno, ja sa Kostompriåam srpski; i uopãte, toleriãemo se. Re-cimo, ako mi çemu åestitamo Novu god-inu, a on nama ne, ja mu to ne zamerim, to

je stvar kulture pojedinca. A posle, kad sesretnemo kroz dva meseca, kaæe mi da jedobio åestitku. Bar neãto.

A ãta je sa registrom od 9000 jedini-ca, koji je jugoslovenska strana ponud-

ila kao osnovu za dogovor?Ah, taj famozni spisak dræavne imov-ine koji su oni naåinili i na kome Kosta

temeýi mnoge svoje diskusije. To nije iza-zvalo bilo kakvu reakciju, kako kod me-ðunarodnih pregovaraåa, tako ni kod osta-lih republika. Ogroman rad uloæen u sas-tavýaçe tog registra jeste Sizifov posao;

ãto se nas tiåe, registar je bespredmetan, auloæeni posao uzaludan. Zamislite, oni suunutra popisivali svaku traktorsku prikoli-cu, sve objekte koji su bili izgraðeni izbudæeta, pri åemu su "zaboravili" da pri-beleæe i imovinu JNA koja je vredna sto-tine miliona dolara! A zapisali su traktor-ske stanice, vredne nekoliko hiýada dola-ra...

Imate li uopãte predstavu koliko suti podaci verodostojni? Imate li pristuparhivima?

Ne. A kako kad åak ni naãi dræavýani,ukoliko æele da dobiju potvrdu od neke

bivãe savezne institucije o svojim godina-ma sluæbovaça, proseku plate itd., kakobi kompletirali dokumentaciju potrebnuza penziono osiguraçe, niãta ne dobiju,nikakav odgovor!? Obiånom graðaninu jeuzalud da im piãe, nikad ne dobije odgo-vor. Jugoslavija insistira na toboæçem"paketnom" reãavaçu spora. To znaåi danas uceçuje kako bismo popustili, reci-mo, arhivima, koji nama nisu dostupni.Dræe arhive kao taoce, sve je blokirano... Iodbijaju da razgovaraju o parcijalnim pro-blemima. A mi smatramo da bi bilo pam-etnije i ekonomiånije za obe strane da raz-

delimo, recimo, zlato u Bazelu, zgrade itako daýe.Posle posledçeg jalovog sastanka,

kada je jugoslovenska strana odbila dase podeli zlato u Bazelu, izaãli ste uslovenaåku javnost sa idejom da nemadruge nego da se u sluåaju sukcesijepokrene meðunarodna arbitraæa, daona presudi?

Tu ideju zvaniåno joã nismo operacio-nalizovali, ali intenzivno o çoj razmiãýa-mo... Naravno, problem u arbitraæi jesteda se sve dræave naslednice sloæie oko çe.Ãto znaåi da i Jugoslavija mora da dâ svoj

pristanak. U suprotnom, nikom niãta.Je li arbitraæa igde u svetu uspela?Naime, åak jedan od vaãih eksperataprof. Ãkrkova tvrdi da od arbitraæeneñe biti niãta?

Celu stvar joã pripremaju naãi vodeñieksperti i joã se nismo definitivno od-luåili... Inaåe, bilo je dosta takvih primerau svetu, a naã primer je sluåaj par exel-lance za meðunarodnu arbitraæu.

Razmiãýali ste da za arbitraæu zam-olite Savet bezbednosti OUN, åija bi re-zolucija bila obavezujuña za SRJ...

Joã razmiãýamo o tome, mada je prob-

lem uvek isti – ukoliko nema konsenzusa,bilo bi veoma teãko podeliti imovinu, ãto je ionako veoma komplikovan posao. Tu

v

IZ ALPSKOG UGLA: Miran Mejak B O R U T K R A N J C

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME s 28. JUN 1997.26

svi papiri moraju biti savrãeno u redu,zato je potreban uvid u sve katastarskekçige, dokumentaciju... Zato verujem dabi bilo teãko naterati sve dræave da na os-novu zakýuåka neke meðunarodne orga-

nizacije operativno zavrãe posao do kraja.Moguñe jeste, ali nije tako jednostavno.Neko vreme je u igri oko deobe ne-

kretnina u inostranstvu pomiçan pose-ban metod licitacije. Je li on joã aktu-elan?

Naãe åetiri dræave su se veñ dogovorileoko tog sistema na osnovu koga bi pode-lili ambasade; po tom sistemu, svako odnas ima pravo na odreðen broj æetona, apotom se u skladu sa tim izvikuju ambas-ade; svako zna koliko ima æetona na ra-spolagaçu i u odnosu na to licitira... Uko-liko se "zaleti" pa za odreðenu ambasadulicitira iznad nameravanog, mora raåunatis tim da ñe mu zafaliti za drugi æeýeni ob-

jekat.Neãto kao igra "monopol"? Koliko

æetona, toliko ambasada i konzulata...Da, to je ideja koja je razraðena na in-

stitutu u Zagrebu, koju smo svi ostali pri-hvatili kao izuzetno dobru.

Ako Jugoslavija ne da svoj pris-tanak, ni to neñe iñi?

Ukoliko ne bude konsenzusa, ni odtoga nema niãta.

Imate li kakvu raåunicu koliko je,recimo, ambasada kojima Jugoslavijaraspolaæe u inostranstvu – vaãih?

Po kýuåu Meðunarodnog monetarnogfonda, koji mislimo da primenimo, od sto-tinak ambasada koje su bile u vlasniãtvuprethodne dræave raåunamo na oko 16 od-sto; ukoliko su sve ambasade zajedno vre-dne oko 400 miliona dolara, to znaåi dami treba da dobijemo oko 60 miliona do-lara.

Da li su iz te mase izuzete ambasadeili, recimo, zlato, koje je Srbija imalapre nastanka Kraýevine SHS?

Treba videti po papirima je li ih imala.Ja mislim da nije. Uostalom, to je potomionako postalo vlasniãtvo Kraýevine Ju-

goslavije, i tako daýe... Meðutim, Jugo-slavija o svemu tome ionako uopãte neñeda razgovara.

Kad oåekujete da bi spor mogao bitireãen?

Teãko da bih mogao da vam na to od-govorim. Pitaçe je. Dokle god se oko svihnavedenih pitaça ne dogovorimo i dok neutvrdimo koliko je naslednika, nema ãan-si za napredak. Jer, to pitaçe ne moæemoda zaobiðemo. Kada smo poåeli prego-vore, pre pet godina, tada smo saraðivalisa Paniñevom delegacijom i verovao samda ñemo posao oko sukcesije brzo zavrãi-

ti. Meðutim, kako stvari sada stoje,neñemo zavrãiti nikada. s

SVETLANA VASOVIÑ-MEKINA

Raspave: O monarhiji

Peåat na kruniDa li zalagaçem za monarhiju pomaæemo demokratiju ili ne

narhija je uspostavýena posle Drugogsvetskog rata, 1945, na izrazito nedemo-kratski, manipulantski naåin. Da li bi mo-narhija dobila "na poãtenim izborima"veñinu 1945. u Jugoslaviji pitaçe je za

raspravu, jer se u toku rata, okupacije igraðanskog rata veliki deo stanovniãtvanesrpskog opredeýeça "oslobodio" nekogkompleksa inferiornosti koji je imao sas-vim prirodno, 1918. – prema Srbima.Meðu Srbima, nasuprot onome ãto piãu iz-vesni "nauåni savetnici", pokret za repub-liku nije bio snaæan pre Drugog svetskograta. Åak ni komunisti nisu uzimali takoåesto, naroåito posle 1935, pitaçe monar-hije u svojoj agitaciji.Tada su ipak svi poli-tiåki ýudi i komunis-ti, bili na viãem ni-

vou nego danas.Oni, koji danaspredlaæu i æestoko sezauzimaju za monar-hiju uglavnom pola-ze od demokratskogstanoviãta: da vraña-çe monarhije "upreðaãçe staçe",kao i celi druãtveniporedak, mora daproðe kroz demo-kratsku proceduru;nisu sloæni samo u

tome da li to treba da bude "narod" krozreferendum ili ustavotvorna skupãtina.Meðutim, zanimýivo je da republiku nikone brani, ni na strani vlasti, ni na straniopozicije. Da li zbog uvereça da republikaima sigurnu i apsolutnu veñinu? Prazninaideoloãkog uvereça i idejne rasprave bila je jedan od glavnih nesreñnih åinilaca kojisu opoziciju doveli dovde. Na strani vlasti,meðutim, postoji jedan idejni kukaviåluk,iako i kod çih postoji idejna praznina. Pa unaãim skupãtinama, u republiåkim i usaveznoj, nikada se ne izgovara reå "soci- jalizam", iako su vladajuñe stranke "soci- jalistiåke", iako ih opozicija optuæuje da suåak i "boýãeviåke". Oåigledno je da meðu

opozicionarima ima i te kako mnogo poli-tiåkih slepaca ili malih neuspeãnih dema-goga.

Meðu agitatorima za monarhiju imapak i te kako dosta guslara i to sa najviãimtitulama. Iako imaju dovoýno titula inagrada, nemaju dovoýno znaça ni zakakvu ozbiýniju raspravu. Nekada je is-

toriåar Branko Peranoviñ pisao i govorioda istorija nije guslareçe. Za politiku bi semoglo reñi posebno u ovom prelaznomstaçu, ne samo da nije guslareçe nego da je to jedan od najopasnijih puteva za naãe ima koje iole politiåko druãtvo. Taåno je da je republika kod nas doãla zajedno s komu-nizmom – naãa Republikanska demokrats-ka stranka posle 1918. bila je viãe negomarginalna – ali komunizam je otiãao, a

çegovi ostaci poka-zali su da su viãenego duboko zasaðe-ni u druãtvima Crne

Gore i Srbije. Komu-nizam je viãe razvi- jao depolitizaciju ne-go ãto je stvarao poli-tiåko druãtvo u tokuvladavine od åetrde-set pet godina, ali jeon u sprskom druãtvuuspeo potpuno daprekine istorijske ve-ze ne samo s monar-hijom nego i sa poli-tiåkim strankama, sadruãtvenim komuni-

kacijama, sa moralnim shvataçima, da nepomiçemo åiçenicu da je razorila sindi-kalnu svest – koja se mukom poraða unaãim danima.

OBRENOVIÑI I RADIKALI: Ali,moæda bi trebalo pre svake rasprave onaãoj monarhiji – (naãa republika je, mogucinici reñi, u stvari "komunistiåka monar-hija") – da se raspravi kakve su bile naãemonarhije, u Crnoj Gori i Srbiji. Kaddoðemo na to pitaçe videñemo da se nemoæe poistovetiti monarhija i demokratija.U zaostavãtini prethodnog reæima to jeizuzetno jako: da je naãa monarhija, saizuzetkom 1903-1917, bila u Srbiji des-potska, te da je ogromno vreme potroãeno,

Sasvim je prirodno ãto su glasovi "zauspostavu monarhije" mnogo jaåinego oni za odbranu republike. Mo-

Dve najstarije evropskemonarhije koje su us-

peãno vladale nekoliko vekova – Hoencelorni iHabzburgovci – i nesaçaju da se vrate na vlast u Nemaåkoj, Austrijiili Maðarskoj, iako imapojedinaca-nostalgiåara

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 2728. JUN 1997.

kao i u mnogim drugim narodima, da seuvedu neke demokratske ustanove, istinauz poãtovaçe monarhije. Ako takvademokratska borba protiv despotskogmonarha ne postoji ni u svojim obrisimado poåetka XX veka u Crno Gori, u Srbijise vodio maltene graðanski rat izmeðu jedne despotske monarhije, kakva je bilaObrenoviñeva dinastija, i onda revolucio-narne Narodne radikalne stranke iz 1881.godine. Tako izgleda sasvim nelogiånotvrðeçe da bi dolazak monarhije znaåio

"dokaz da su u Srbiji poåele reforme". Re-forme u Poýskoj i Åeãkoj kreñu mnogobræe nego u Saveznoj Republici Jugo-slaviji, pa nisu monarhije, a nisu ni bile.Ali reforme napreduju viãe nego kod nas umonarhiji kakva je bila Rumunija. Drugiargument je da ñe nam monarhija "otvoritivrata sveta", ãto takoðe ne vaæi i prosto jeignorantski. Ugled naãih dinastija, izuzevPetroviña u XIX veku, bio je verovatnonajniæi u Evropi. Za Obrenoviñe kao ba-hate, iako inteligentne despote nije bilo sla-bosti izuzev kod onih koji su ih s vremenana vreme koristili (Austro-Ugarska);

Karaðorðeviñe je tukla åiçenica pokoýaposledçih Obrenoviña 1903, kao inedemokratska vladavina izmeðu 1929. i1941. godine. Tako izgleda smeãan monar-histiåki guslar koji tvrdi da "kraý jemåipoãtovaçe ustava, a ustav onemoguñavasvaku liånu vlast". Naãe ustave nisu ruãilestranke ili pojedinci nego naãi knezovi ikraýevi, a crnogorski vladari nisu ih niimali sve do 1910. godine.

KLERIKALIZACIJA POLITIKE:Postavýa se bitno pitaçe: da li zauzi-maçem za monarhiju pomaæemo pokretuza reformu ili mu odmaæemo? Ima ýudi,åak i u nauci, koji tvrde da je "raspoloæeçeu biraåkom telu sasvim jasno – spremno

(je) za radikalnu promenu sistema vlasti",a da ne dolazimo do rezultata samo zatoãto "nemamo politiåke åinioce i pred-stavnike koji umeju da reforme sprovedu udelo". Ovakva tvrðeça otvaraju pitaçedemagogije ili pitaçe neznaça joã od1990. godine do novembra 1996, i to vrlo jasno: bez obzira na postotak kraðe isliånih manipulacija – veñina ne samo dapodræava do danas naã reæim "u kontinu-itetu" nego ne postoji nijedan vidýiv i jasanznak da u stanovniãtvu postoji snaæan

pokret za reforme, za demokratiju i zaevropeizaciju. Naprotiv, i na selu, i meðuæenama, i u prigradskom stanovniãtvumaçih gradova postoji rasprostraçenaksenfobija joã iz vremena komunistiåkogreæima, sada poveñana raspadom Jugo-slavije, izvesnom satanizacijom Srba iizolacijom u svetu. U borbi da smaçimotaj vladavinski blok vaýalo bi da ýudi re-forme, odnosno promene sistema, upoter-býavaju "najlakãe" i najprimamýivije sta-vove. Monarhija nije takav stav, joã maçevrañaçe na graðanski rat izmeðu åetnika ipartizana. Na tim pitaçima u naãoj zemýi

postoji veñina, ne za praznoglave i po-vrãçake, i ta veñina obuhvata i dobar deoopozicije, ako ne veñinu opozicije.

Od tri glavne opozicione stranke, samose jedna izjasnila za monarhiju, zavrañaçe na graðanski rat i klerikalizacijunaãe politike. Klerikalizaciju koja nije ni-kada u srpskom druãtvu postojala, joã tamood XIV i XV veka! A znaju dobro is-toriåari kako je srpsko druãtvo bilo pre-seåeno u svome razvoju osmanlijskom in-vazijom veñ od XIV veka, kao ãto je bilopreseåeno revolucionarnim zbivaçimaizmeðu 1945. i 1990. godine.

Zato je najispravnije glediãte profesoraBore Kuzmanoviña koji tvrdi, najpre, da

monarhija nije "jedan od prioritetnih pi-taça", a da "moæe da bude kamen razdorai u opoziciji". Dakle, agitacija za monarhiju ne samo da "ne doprinosi ujediçavaçuopoziconih snaga" nego "åak odmaæe". DrAleksa Ðilas odgovara tradicionalistimakoji veruju da je maltene cela Evropa urukama monarhija. Naprotiv, dve najstarijeevropske monarhije koje su uspeãno vlad-ale nekoliko vekova – Hoencelorni iHabzburgovci – i ne saçaju da se vrate navlast u Nemaåkoj, Austriji ili Maðarskoj,

iako ima pojedinaca-nostalgiåara. Doda- jemo i francusku dinastiju; vladale tri di-nastije u toku osam vekova, i najzad jedoãla republika jaåa nego igde u Evropi.Republikanizam u Francuskoj, kao ni u jednoj drugoj republici, postao je deo fran-cuskog nacionalizma. Reñi "republikanac"u Francuskoj danas, posle viãe od dva vekaod Revolucije, znaåi potvrditi da je reå o patrioti.

Naravo, ima u Evropi, åak i negde uAziji, izvesnih zemaýa u kojima se monar-hija vrlo pametno pomirila s narodnom su-verenoãñu i zadræala jednu funkciju koja je

nepolitiåka, viãe administrativna, odnosnosimboliåna. Ali naãi monarsi – Petroviñi,Karaðorðeviñi i Obrenoviñi – nikada nisuumeli niti su hteli da se mire s narodnomsuverenoãñu i da poãtuju sami sebe. Pos-ledçi Karaðorðeviñ Petar II nije bio zaoåovek, niti despot, ali je svojom politiåkomamoralnoãñu zapeåatio istoriju dinastije.Prvenstveno on sâm. Ni partizani ni narod-na suverenost nisu u toj meri doprinelipadu monarhije za sva vremena kao ãto jeto uåinio, istina nesvesno i pod pritiskom jedne velike sile, Petar II. Ali, to ne oprav-dava niti moæe da izvrãi restitutio in inte-grum, vrañaçe u preðaãçe staçe. s

DESIMIR TOÃIÑ

KAKAV JE UGLED NAÃIH DINASTIJA: Milan Obrenoviñ, Nikola Petroviñ, Petar I Karaðorðeviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


28 VREME s 28. JUN 1997.

Izjava nedeljeLJUDI I VREME

"Neviðena je sreña da se

Hrist rodio u Jerusalimu." ALEKSANDARTIJANIÑ,senzacionalnootkriñe eks min-istra, kolumni-ste i glavnog io d g o v o r n o gurednika lista"Graðanin"

BORISAV JOVIÑ,bivãi predsednik Jugoslavije, u listu "Svedok" komentariãe izjavu Azema Vlasija koji je tom listu odbio da dâ intervju jer za çega piãe "ratni zloåinac Borisav Joviñ": "To je rekao Azem Vlasi! Objavi to molim te. Neka vaãi åitaoci proåitaju ãta mislisvojevremeno jedan od lidera secesije Kosova, i åovek koji se sada predstavýa zademokratu". A na pitaçe ãta on misli o Vlasiju Joviñ kaæe: "Niãta! On je u æivotupostigao sve ãto je postigao zahvaýujuñi sistemu kome je verno sluæio, a imao je i

koristi od tog sistema koji sad pýuje."

IRA MARINA HULJEV (22),plesaåica modernog plesa po zagre-baåkim diskotekama, prva Hrvaticakoja se slikala za duplericu "Plejboja"(hrvatsko izdaçe), govori o svom

poduhvatu: "Åim je izaãao prvi brojhrvatskog 'Plejboja' kazala sam pri- jateýima da ñu se kad-tad slikati gola.Nitko me nije ozbiýno shvatio. Po pri-rodi sam pustolovan tip, volim sve ãto je neobiåno i uæivam u stvarima zakoje mnogi nemaju hrabrosti. Kad me je stilistica 'Plejboja' pitala æelim li seslikati za list, bez razmiãýaça sam pri-hvatila poziv. Bio je to za mene izazovi åast jer sam znala da ñu biti prva ýe-potica u hrvatskom izdaçu i unatoåtome ãto sam se prvi puta u æivotuslikala razgoliñena, nisam osjeñala ni-kakav sram niti tremu. Osim ãto samse zabavila, dobila sam i primamýivhonorar, ãto je dodatni razlog zbogkojeg sam pristala na slikaçe."

SLOBODAN VUKOVIÑ,viãi nauåni saradnik Instituta za krimi-noloãka i socioloãka istraæivaça, duæevreme prouåava jugoslovensku privat-niåku elitu, nove biznismene: "Is-traæivaça pokazuju da nova politiåka el-ita ima natproseåno uåeãñe vladajuñepolitiåke elite. Svaki peti vlasnik privat-nog preduzeña sa viãe od trideset zapos-lenih dete je komunistiåkih politiåara idirektora, a skoro svaki drugi dolazi sarukovodeñih mesta u politici i privredi.Tako dve treñine ove elite åine oåevi i si-novi vladajuñe politiåke elite. Novaprivredna elita zapoåela je svoj pohod naideoloãkim osnovama, nastavýa ga naãpekulativnom kapitalu i sada teæi da sekonstituiãe u legalnu vlasniåku grupu.Njeni pripadnici u dve treñine sluåajevasvoju decu ne ãaýu u vladajuñe partije izkojih oni potiåu, veñ u opozicionu poli-tiåku elitu. Sedeñi na dve stolice oni æeleda im sutra, ako zatreba, deca zaãtite im-etak od eventualne eksproprijacije."("Blic")

DUÃAN MAKSIMOVIÑ,pokretaå inicijative za osnivaçe Penzion-erske partije Srbije: "Nezadovoýavajuñi

AMFILOHIJE RADOVIÑ,mitropolit crnogorsko-primorski, u listu "Blic" govorio odluci Svetog arhijerijskog sabora da Srpska pravo-slavna crkva istupi iz Svetskog saveta crkava: "Imazajednica koje su uvele æene za biskupe i pastore, imazajednica – ålanica koje blagosiýaju protivprirodnestvari, kao ãto je, na primer, venåaçe istog pola – Pra-voslavna crkva to ne moæe prihvatiti, osim da izdasamu sebe. Istina, SPC je åiste duãe i htela je da uloæisvu svoju snagu i vekovno iskustvo u prevazilaæeçuraskola u hriãñanstvu, ali i pored najboýe voýe ne

moæe da pomogne, jer stvari idu joã dubýe u propast."

poloæaj penzionera postao je jedan od najkrupnijih druãtvenih, ekonomskih i civili-zacijskih problema i sazrela je potreba da penzioneri stupe na politiåku scenu Srbijei zajedno sa drugim graðanima kojima su çihovi problemi bliski putem svojepartije utiåu da se stvore uslovi da svi æive pristojnim æivotom dostojnim åoveka."

BRATISLAVA MORINA,komesar za izbeglice i srpski ministar za brigu oporodici, u intervjuu za list "Borba" govori oizbegliåkim tragedijama: "Moja je porodica, i saoåeve i sa majåine strane, i u Drugom svetskomratu, ali i sada izbegliåka porodica. Tako da sam ja, na liånom primeru, osetila tragediju izbegliãt-va... Zaãto sam ja na udaru? Zato ãto ne dam dase pýuje po Srbiji, po Vladi, po graðanima... Jaimam za svakog izbeglicu, poimeniåno, od åega

je umro. Ali, mi moramo da budemo svesni da suizbeglice kategorija koja ne æivi veåno i da,uostalom, niko ne æivi veåno."

ZORICA BRUNCLIK,ålan Glavnog odbora i Komiteta za kulturu JUL-a, u listu"Demokratija" objaãçava kako je postala politiåar: "Mislim da je Ãeãeý moæda bio presudan da se opredelim za bavýeçepolitikom. Iz razgovora sa çim shvatila sam da po çemu æenapostoji da bi bila uz ãerpu ili ãporet, samo da bi bila inkubator

koji raða decu za topovsko meso. Moja vizija nije svet samuãkarcem koji je dominantan i tu se Ãeãeý i ja razlikujemo.Mislim da je krajçe vreme da jedna æena vodi ovu zemýu."

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

Z O R A N

J O V A N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


28. JUN 1997. s VREME 29

ENA BEGOVIÑ,popularna hrvatska glumica, u listu"Gloria" govori o svom politiåkom an-gaæmanu: "Na sreñu, dovoýno sam zbri-nuta da mi niãta ne treba ni od HDZ-a,niti od bilo koje druge stranke. Svojusam karijeru napravila desetak godinaprije nego ãto se HDZ pojavio. Prematome, rijeå je iskýuåivo o dobroj voýi dadam doprinos dræavi. Predizborni spotHDZ-a, i ostale politiåke angaæmane,prihvatila sam besplatno. HDZ me neko-liko puta zamolio za uslugu i ja sampristala. Tako sam i proslavu predsjedni-kova roðendana u HNK-u pristala odra-diti besplatno. Ne mijeãam se mnogo u

politiku, ali podræavam åovjeka koji jemnogo napravio da neovisna dræava Hr-vatska uopñe nastane i koji ñe, zasig-urno, ostati upamñen u povjesti."

FAHRETA ÆIVOJINOVIÑ,poznatija kao lepa Lepa Brena, u no-vosadskom listu "Svet" priznaje: "Volelabih da sam karijeru zavrãila 1980. godine,pa kad nema Tita, da nema ni mene."

SRÐAN DRAGOJEVIÑ,filmski rediteý, u listu "Demokratija"objaãçava zaãto ga neki kritiåari nevole: "Ta naãa rðava osobina da pot-ceçujemo sve ãto je uspelo u inostranst-vu najboýe se moæe ispitati ne samo nameni nego i na sluåaju Kusturice. Meni je to razumýivo. Lako je mladom film-skom kritiåaru da voli neko holivudskogovno, jer suviãe su oni daleko od çega.Ali kad je tu uspeãan åovek kojeg moæeda sretne na ulici, taj uspeãan åovek togmalog kritiåarskog miãa samo podseñakoliko je on mali, koliko je çegov æivotneispuçen, neostvaren, koliko su te çe-gove ambicije i zlobe velike. To je jako jednostavna priåa."

ZORAN LILIÑ,predsednik Jugoslavije, u toku åetvoro-godiãçeg mandata, prema agencijiTaçug, ostvario je zavidan predsedniåkibilans: "Prisustvovao je 17 puta znaåa- jnim manifestacijama, imao je 12 zva-niånih i radnih poseta inostranstvu, u ãestsluåajeva prisustvovao je meðunarodnimskupovima, dva puta je bio domañininostranim ãefovima dræava, trideset petputa je boravio u radnim posetama u ze-mýi i odræao 50 govora."

MILAN BULAJIÑ,direktor Muzeja ærtava genocida, ima predlog kako dase utvrdi taåan broj ærtava rata: "Zloåin je ãto mi nidanas ne znamo ni pribliæan broj ærtava iz proãlog rata.Maksimalno moramo insistirati da se utvrdi taåan brojærtava rata, da ne bi smo doãli u situaciju da Tuðmanopet miniminizira srpske ærtve, kao u sluåaju Jasenov-ca. Moja ideja je da se uz prisustvo Ujediçenih nacijaizvrãi popis stanovniãtva na podruåju cele bivãe Jugo-slavije. Samo tako bismo doãli do taånih podataka."

MIRKO VASIÝEVIÑ,profesor, objaãçavao je na savetovaçuMladih socijalista ãta je Zakon o svojin-skoj transformaciji: "Naåela na kojimase zasniva transformacija izvuåena su izPrograma SPS. Zakon nastoji da saåuvaautonomiju preduzeña i da preduzeñeodbrani od stampeda privatizacije. Us-

peãno preduzeñe treba da uðe u trans-formaciju kada viãe nema moguñnostiza razvoj i za trziãte."

DUÃAN KOVAÅEVIÑ,dramski pisac, iznosi svoj sud o piscima i agitatori-ma programa Socijalistiåke partije Srbije: "Boýisatiriåni program od programa SPS-a ja nisam åuo.U to ãto oni piãu moæe da veruje samo åovek sa am-nezijom. Moæda to stvarno i piãu humoristi."

MIHAJLO SVILAR,bivãi gradonaåelnik Novog Sada, u subotçem dodatkulista "Dnevni telegraf" objaãçava zbog åega je kaogradonaåelnik unajmio telohraniteýe: "Normalno jeda ja kao gradonaåelnik imam telohraniteýa. Imaosam neprijatnosti kad sam bio direktor jedne velikefirme kakva je 'Grafika', a posebno kao gradonaåelnik.U tome su me posebno iznenadili i razoåarali borci.Zamerali su mi ãto sam davao izjave koje sam davao oçima i ãto su izbaåeni iz budæeta. Zvali su me noñutelefonom, pretili åak ubistvom i meni i porodici, pisa-li pisma. Ta pisma posebno åuvam. Psovali su mi sve

po spisku, pisali kako bi ostao i daýe liåki kozar, kojibi åuvao ovce, da nije bilo boraca, jer moja su obaroditeýa bila u NOB-u. U jednom pismu ozlojeðeniborac, nemajuñi viãe kud, i istresavãi sve psovke, nakraju pisma piãe: 'Jebo te Vuk, slomio ti kuk'."

MILANBEKO,ministar zatransforma-ciju VladeSrbije, tvrdida je "Srbi-

ja danas je-dna od najatraktivnijih metaza strana ulagaça."

JELENA KARLEUÃA,devetnaestogodiãça estradna pevaåica, u listu "Veåerçe novosti" ob-

jaãçava svoj imidæ i zaãto se za omot albuma slikala gola: "Nadam se daimam ãta da istaknem. Ãto se glasa tiåe, on dolazi do izraæaja preko pes-ama. Nijedan pevaå ne moæe da postane zvezda bez originalnog imidæa.Ne æelim da budem klasiåna pevaåica narodne muzike, koja ñe se lepoobuñi, stati mirno na podijum i neñe se pomeriti dok ne otpeva pesmu.Treba da se pomere granice shvataça slobode. Prva sam pevaåica no-

vokomponovane estradne branãe koja se bez stida, laænog morala idvoliånosti usudila da se slika provokativno i bez odeñe. Nemam odeñu,ali sam rukama prikrila da se ne vidi ono ãto ne bi trebalo. Nije vulgarno,veñ profesionalno. Neko moæe da se slika nag, a da to izgleda lepo,neæno i efektno. Isto tako, neko i obuåen moæe da deluje vulgarno."

G O R A N K A M A T I Ñ

G O R A N K A

M A T I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 3128. JUN 1997.

v

SVET

Hongkong se vraña kuñiHongkong se vraña kuñiÃta simboliåni åin "dole Britanija – æivela Kina!" åini toliko izuzetnim

da je mesecima, a naroåito posledçih nedeýa i dana koji se nestrpýivo"odbrojavaju", u srediãtu politiåke i medijske paæçe cele planete

U noñi na prela-sku jednog letçegmeseca u drugi –izmeðu 30. juna i1. jula – na Dale-kom istoku istorija okreñe stranicunovog poglavýa:Hongkong se vra-ña kuñi! Povratak

posledçeg ostat-ka nekadaãçeg britanskog kolonijalnogcarstva – one taåke gde je otprilike izla-zilo sunce koje u prostranoj imperiji ni-kada nije zalazilo – pod suverenitet mat-iåne zemýe Kine biñe svetski politiåko-medijski spektakl godine. Njegovvrhunac zakazan je za trenutak taåno uponoñ 30. juna: dok na centralnom pe-kinãkom trgu Tijenanmenu veliki sat,postavýen pre nekoliko godina daodbrojava mesece, sate i minute do ob-nove kineskog suvreniteta nad Hongkon-gom, bude otkucavao posledçu sekun-du, na nekoliko hiýada kilometara udaý-enom ostrvu posledçi put ñe biti

spuãtene britanska i hongkonãka domin-ionska zastava, a istovremeno na jarbolepodignuta kineska i zastava Specijalnogadministrativnog regiona Hongkong.

Ãta ovaj simboliåni åin "dole Britani- ja – æivela Kina!" åini toliko izuzetnimda je veñ mesecima, a naroåito pos-ledçih nedeýa i dana koji se nestrpýivo"odbrojavaju", u srediãtu politiåke imedijske paæçe cele planete. Odgovor

je istovremeno i veoma teæak i veomalak. Najteæi svakako zbog toga ãto ñedan koji ñe smeniti prethodni, taj utorak1. jula, u Hongkongu biti kao i svaki dru-gi. Hongkonæani, ñe raditi isto ãto i uponedaýak – æuriti na (isti) posao, svrati-ti u (isti) kafe ili åajdæinicu, kupiti (iste)novine: "Ta Kung Pao" na kineskom ili"South China Morning Post" na en-gleskom jeziku, platiñe ih (istom) zelen-om novåanicom,"svojim" hongkonãkimdolarom: 6,5-milionska trgovinsko-ber-zansko-bankarsko-luåka koãnica nas-taviñe svoj dinamiåni, pulsirajuñi æivotustaýenim ritmom, koji pokoja mamur-na glava i, eventualno, blagi pad ili skok

akcija na berzi ni na koji naåin neñeporemetiti.

S druge strane, moæda baã ta normal-nost åini ovaj moderni transfer dræavnogsuvereniteta vanserijskim i bez prese-dana: prvi put u istoriji i Istoka i Zapadato se zbiva bez rata, ratne pobede,odnosno poraza. Iako ñe Britanci vero-vatno sa uzdahom tuge ispratiti jedan odnajblistavijih draguýa iz svoje imperijal-

ne krune, a Kinezi sa neskrivenim pono-som doåekati definitivni – ãto se çih tiåe– zavrãetak Opijumskih ratova (prvi jepoåeo joã 1839. godine), i jedno i drugobiñe smeãteno u okvire primopredajneceremonije åiji je protokol dugo i briæýi-vo unapred pripreman na obe strane.

ZAOKRET: Osim mirnog povratka,ãto ni usponu ni raspadu kolonijalizmanije (bilo) svojstveno, u sluåaju Hongko-nga to nije jedini presedan. Ako se zane-mari i onaj da je ovo, opet, prvi sluåaj umodernoj istoriji da se "neãto" iz kapital-izma, makar i formalno, vraña u komu-nizam, ne moæe se mimo fascinirajuñeg"miraza" koji sadaãçi Hongkong – pre

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


32 VREME s 28. JUN 1997.

150 godina "jalovo ostrvo" nad kojim seondaãçi britanski ministar spoýnihposlova lord Palmer, nakon ãto ga je bri-

tanska ratna mornarica zauzela zapitaoda li se takav ratni plen uopãte isplati –vraña matici. Zemýe i posedi koje sukolonijalni gospodari napuãtali po pravi-lu su ostavýani siromaãni, ekonomskinerazvijeni, druãtveno i politiåki zaosta-li.

Hongkong se vraña kao prebogata"udavaåa". Sa 21.650 dolara nacional-nog dohotka po stanovniku, mnogostru-ko je bogatiji od Kine (530 dolara), abogatiji je i od Britanije i veñine evrop-skih dræava.

Konaåno, ovim velikim, daleko-seænim politiåkim zaokretom na Dale-kom istoku, na globalnoj geopolitiåkojmapi sveta stvara se novi pazl. Iako Bri-tanija, åija je imperijalna moñ dugo veñna zalasku, gubi malo; Kina, koja se naprelasku iz jednog milenijuma u drugipomaýa kao svetska sila u usponu kojanajviãe obeñava, dobija mnogo. Uzogromni ekonomski potencijal koke kojanosi "zlatna jaja", u okvir kineskihdræavnih granica stiæe, meðutim, i na- jveñi politiåki izazov: u Hongkongu vla-da zakon, koji je sa ekonomske taåkeglediãta veoma liberalan ali i veomaåvrst. Tamo se, takoðe, slobodno misli,govori, piãe, demonstrira...naroåitoæestoko protiv nedemokratskih poteza"severne prestonice". Pod budnompaskom meðunarodne zajednice, Kinapreuzima nelagodni teret obaveze da sedræi zadane reåi o punoj autonomijiHongkonga (jedinstveni ñe biti samoodbrana i spoýna politika), koja podra-zumeva da se zateåeno ne dira i nemeça u narednih 50 godina.

VELIKO IÃÅEKIVANJE: Sve ovo je viãe nego dovoýno da objasni razloge

i motive velikog iãåekivaça, koje ñepoåetkom iduñe nedeýe maleno ostrvo uJuænokineskom moru uåiniti centrom

Novi guverner

Tungova ambicijarvi Kinez koji nakon 156 godina britanske uprave nad Hongkongom ulazi u"guvernersku palatu" 1. jula jeste 60-godiãçi Tung Åihvai, jedan od poznatihhongkonãkih tajkuna. Delikatan zadatak da Hongkong vrati u Kinu, a da is-

tovremeno saåuva osebujni hongkonãki ekonomski i politiåki identitet, toliko razliåitod matice, verovatno je jedan od najveñih Tungovih izazova u çegovomdosadaãçem burnom æivotu.

Po biografiji, Tung Åihvai je tipiåni Hongkonæanin: sa porodicom, ocem, ma- jkom, bratom i dve sestre stigao je ovde kao 12-godiãçi deåak iz Ãangaja. Bez obzirana poåetnu traumu prinudne selidbe iz rodnog grada, uz oca, utemeýivaåa jedne odnajveñih dalekoistoånih brodovlasniåkih imperija "Orijent pomorska " ("Orient Over-seas"), proveo je lagodnu i bezbriænu mladost, ãkolujuñi se, najpre u Britaniji, potomu Americi. Meðutim, sa teãkim iskuãeçima suoåio se nakon oåeve smrti (1982. god-

ine), kada se saznalo da je "Orijent pomorska" pred bankrotom. Tung Åihvai se tadapokazao kao izuzetno snalaæýiv poslovni åovek koji je neiscrpnom energijom, teãkimradom i "kucaçem na prava vrata" uspeo da spasi kompaniju i ponovo je vrati meðuvelike i uspeãne.

Do danas je ostala tajna ko je Tungu pomogao kada mu je bilo najteæe; tragajuñiza 200 miliona dolara sveæeg kapitala, Tung je putovao i u Tokio i na Tajvan, gde jeçegov otac imao dobre poslovne veze, ali se otuda vratio praznih dæepova. Neoåeki-vano, u pomoñ mu je priskoåio hongkonãki tajkun Henri Fok, poznat po dobrim veza-ma sa Pekingom, ãto je kumovalo nagaðaçima da je Fok u ovom poslu bio samoposrednik, a pravi direktni davalac pomoñi kineska vlada. Iako ovo nikada nije doka-zano, stoji åiçenica da Tung Åihvai ima vrlo do-bre odnose sa Pekingom i da je na sadaãçufunkciju proãlog decembra imenovan uz çegovblagoslov, kao i da se u kineskoj prestonicismatra "åovekom od povereça".

U nastojaçu da razbije ovakva sumçiåeça,Tung Åihvai u javnim nastupima energiåno istiåesvoju privræenost vladavini prava, nezavisnostisudstva i dobrim poslovnim obiåajima, ãto je sveu Hongkong pristiglo sa "zapadnih strana",tvrdeñi da ni ubuduñe "novac i politika uHongkongu neñe iñi ruku pod ruku". BuduñeTungovo ponaãaçe biñe, meðutim, na velikomtestu kada je reå o dosegnutim demokratskimpravima u sferi slobode ãtampe i javnog demon-striraça raspoloæeça, åesto veoma kritiånog pre-ma kineskoj vladi. Tu su i prethodna sumçiåeçanajveña, a çegove izjave sa tim u vezi dvosmis-lene: "Od sada pa nadaýe, demokratija u

Honkongu biñe obeñavajuña i joã vizionarskija.Nadam se da ñe svet, kada je bude oceçivao,imati na umu da je ne moæe uporeðivati sademokratski najnaprednijim zemýama na svetu,veñ polazeñi od zakonodvane 'nulte taåke', sakoje startujemo".

Svoj politiåki kredo pomireça dva sistema uokviru jedne zemýe, ãto mu je prioritetni zadatak,Tung Åihvai formuliãe tako ãto naglaãava da jeçegov ciý da se u Hongkongu ubuduñe viãe mis-li o "jednoj zemýi", a u Pekingu viãe o "dva siste-ma". Ako se ova Tungova ambicija ostvari, tran-zicija bez presedana i buduña koegzistencija lib-eralnog i efikasnog kapitalizma sa ortodoksnim

komunizmom pod istom dræavnom kapom biñemoguña. s

STARI I NOVI SIMBOL: Mobilni telefon ikineska zastava

P

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 3328. JUN 1997.

v

sveta. Gde ñe, prañeni u stopu hiýadamafotoaparata i TV-kamera, novinarskihbeleænica i mikrofona, jedni poreddrugih stajati ãef kineske dræave i partijeÐijang Cemin, britanski princ Åarls, bri-tanski premijer Toni Bler, ameriåkidræavni sekretar Medlin Olbrajt...

Samo onima kojima se posreñilo dabar jednom kroåe u Hongkong znaju da je to taåno, ali i da nije sve. Deo magijeovog megagrada koja, makar i samo jed-nom doæivýena, pleni zauvek, jeste çe-gova neponovýiva lepota. Ona je satka-na od darova prirode koja ih je na ovom

mestu nesebiåno rasipala i onoga ãto je uproteklih vek i po ýudska ruka doticala,meçala i dopuçavala, po neobiånojmeri svoje potrebe ukrãtaça Istoka i Za-pada; tako je stvorena haotiåna harmoni- ja kontrasta i paradoksa, koja vas na sva-kom koraku zbuçuje i oduãevýa-va.Odnosno, joã pre nego ãto uopãte za-koraåite: dok se avionom spuãtate naaerodrom Kai Tak i proleñete bukvalnoizmeðu nebodera, toliko blizu da vam seåini da zavirujete u tuðe stanove; kadzadrhtite od straha da pista nije dovoýnodugaåka pa ñete se zaustaviti tek u moru,zaglavýeni meðu brodovima svih tipova,veliåina i zastava; dok najpopularnijim

hongkonãkim prevoznim sredstvom feri-botom "Star" (Zvezda) sa Kaoluna (polu-ostrva) prelazite uski moreuz i dok vamse, iznikli direktno iz mora, primiåu,postajuñi sve veñi i veñi, vitki neboderiod belog mermera, stakla i åelika; ako stedoputovali iz Pekinga, poæuriñete u"Gucci", ili kod "Ballya", da vidite ãta senosi u Evropi; a ako ste prispeli sa tihstrana, otkrivaçe Hongkonga odveãñe

vas verovatno do prveradçe ili galerije krcatekineskim vazama i sk-rolovima; kad krenete upotragu za fotoapara-tom, kamerom, lap-to-pom, televizorom, vide-orekorderom, satom,nakitom, biserima...svim onim ãto se u Ho-ngkongu kupuje "najjef-tinije na svetu", ionakoñe vam se veñ mutiti uglavi od ritma kojim

æivi ovaj neobiåni grad,neverovatne osobenostii identiteta koji su stvor-ili çegovi æiteýi, mu-åeñi svoju muku anagraðujuñi posetioca

samo çenom svetlom stranom, oliåen-om u uspehu, nadi i optimizmu.

PODVIG: Tajna ove hongkonãkeekskluzivnosti ponikla je, veruju mnogi,iz nestalnosti istorije, neizvesnosti sud-bine i nesigurnosti, koja je æivotHongkonæana, iz generacije u generaciju, åinila stalnom borbom za opstanak, akoju su oni uvek spremni – i to je deotradicije – da prihvate kao stimulativni

vana su i ãezde-setorica istak-nutih predsta-vnika sa Tajvanau nadi da ñe

moæda bar oni(ako doðu) pro-meniti miãýeçe. Po istoj formuli,meðutim, za dve godine u Kinu ñe sevratiti Makao, posledça portugalskakolonija na ovom tlu, koji se nalaziprekoputa Hongkonga, na drugoj stra-ni delte juænokineske Biserne reke.

Od glavnih aktera pekinãkog dogo-vora od pre 13 godina, ceremoniji çe-

govog ostvareça pri-sustvovañe kao poåa-sni gost moæda jedinoMargaret Taåer. On-

daãçi kineski prem-ijer Dæao Cijang uk-loçen je sa politiåkescene nakon stude-ntskih demonstracija1989. godine, a DengHsijaoping, kome je jedina neispuçenaæeýa ostala da nogomdotakne hongkonãkotlo, umro je u februa-ru ove godine. s

"Konj ostaje u trci"inesko-britanska Deklaracija opovratku Hongkonga potpisa-na je u Pekingu u decembru

1984. godine. Potpise ispod çe stavilisu ondaãçi britanski i kineski prem-ijeri: Margaret Taåer i Dæao Cijang.

Zamisao o reintegraciji kolonije samaticom i sreñna formula o "jednoj ze-mýi-dva sistema", koja Kini omo-guñuje obnovu suvereniteta nad ostr-vom, a Hongkongu nastavak dosadaã-çeg naåina æivota u kapitalizmu, prip-isuje se u celosti harizmatskom ki-neskom voði Deng Hsijaopingu, koji je

u ovom veku najviãe doprineodruãtveno-politiåkoj stabilizacijimnogoýudne zemýe i çenom ekonom-skom usponu. Tvrdi se da je jediniDengov komentar Na ondaãçusumçiåavost sa kojom je primýenaspremnost Pekinga da pod svoje orto-doksno komunistiåko okriýe primi ioåuva prosperitetno "åedo kapitaliz-ma", izreåen na çegov figurativninaåin, bio: "Neka koç nastavi trku".

Ideja o "jednoj zemýi-dva sistema"

rodila se u Dengovoj glavi dok je nasto- jao da na miran naåin razreãi najteæu ki-nesku hipoteku modernog doba – pitaçeTajvana.

Otkako se na ovo najveñe ostrvoiskrcao Åai Kajãek, voða Kuomintanga,sa svojim trupama(1949),Tajvan nepriznaje reæim u Pekingu; takoðe, ne æelida åuje niãta o jednoj zemýi sa dva siste-ma. Ipak, na hongkonãku proslavu poz-

PRESTIÆ I USPEH: Honkonæanin i njegov rols-rojs

K

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


34 VREME s 28. JUN 1997.

OstrvoHongkong

OstrvoKaolun

Nove Teritorije

AerodromKai Tak

izazov. Nakon zavrãetka Drugogsvetskog rata Honkong je imao 650.000stanovnika, åiji se broj u proteklih 50godina udesetostruåio (viãe od 80 odsto

populacije åine, naravno, Kinezi). Veñi-na çih nije se rodila u Hongkongu.

Otuda i stalni oseñaj "pozajmýenogvremena, na pozajmýenoj zemýi" (kakokaæe novinar Riåard Hjug), koji je usluåaju Hongkonga proizveo efekat ra-van podvigu: i "vreme" i "zemýa"(is)koristili su se na fascinantan naåin,podizaçem jednog od najlepãih gradovana svetu, koji je istovremeno produkti-van kao Japan, Amerika, ili Holandija,na primer, åija je (teretna) luka druga poveliåini na svetu, a po finansijskoj snazi– treñi bankarski centar na planeti, bezobzira na to ãto se tu stalno dolazilo i od-lazilo, od trenutka kada su Britanci u

januaru 1841. godine zauzeli ostrvoHongkong (ãto na starom kantonskomdijalektu znaåi "mirisna luka). Kasnijesu mu pridodali (1856, nakon drugog

Opijumskog rata) poluostrvo Kaolun tekonaåno (nakon po Kineze poniæava- juñeg ugovora o 99-godiãçem zakupu,1896. godine) i podruåje u zaleðu ostrvai poluostrva poznato pod imenom Novateritorija.

Put do prosperiteta i uspeha bio jedug i krivudav, iako mu je polazna osno-va uvek bila povoýna geostrateãkalokacija "juænih vrata Kine", kroz kojase, veñ prema okolnostima, ulazilo iliizlazilo.

Tokom 19. veka, kako je koja vojska(domaña, ili strana) prolazila Kinom,Hongkong je poveñavao broj stanovnikanovim talasom izbeglica; trend se nas-

tavio i u 20. veku, tim ãto su uz "plime"beleæene i "oseke".

Najdrastiånija redukcija populacijedesila se tokom japanske okupacije Hon-

gkonga (1941-1945. godine), ali su se ko-feri pakovali i kad god bi se, zbog doga-ðaja u matici, nad Hongkongom nadvilesenke neizvesnosti: najpre kada je MaoCedung proglasio komunistiåku NarodnuRepubliku Kinu i kada se verovalo da ñeçegova armija umarãirati i u Hongkong;potom kada je u jeku "kulturne revolu-cije" u Kini i u koloniji sredinom ãez-desetih izbila "leviåarska pobuna"; onda,krajem sedamdesetih, kada se poåeloãuãkati da ñe je Britanci vratiti Kini i,posledçi put, relativno nedavno, krajemosamdesetih, nakon tenkovske interven-cije tokom studentskih demonstracija uPekingu, kada se (privremeno) odigrala i

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 3528. JUN 1997.

ñe svako ko poãteno pogleda iproceni ãta smo mi ovde radili,priznati da smo obavili dobar

posao."Tung Åihvai, nakon 156 god-ina prvi kineski administratorHongkonga, koji preuzimaduænost 1. jula: "Oseñaj ponosa je neãto veoma snaæno u Hon-gkongu. Mi Kinezi gledamo naponovno ujediçeçe kao na pr-irodno pomireçe koje ñeokonåati period neprirodne razd-vojenosti. Mi, nas 6,5 milionaHongkonæana, postajemo konaåno gazde u svojoj sopstvenojkuñi... Postoji takoðe konsenzus o buduñem pravcu kojimHongkong treba da krene. Naãa je æeýa da pokaæemo svetu

da Hongkong moæe åak da bude i uspeãniji kao deo Kine,nego ãto je bio u svojoj kolonijalnoj proãlosti". s

Oproãtajna izjava:

Dobar posaoKris Peten, posledçi britanski guv-

erner Hongkonga, uoåi definitivnogoproãtaja sa funkcijom: "Svaki Kinez,makar bio i ogoråeni antikomunista, os-etiñe legitimni ponos ãto dolazi kraj on-ome ãto mnogi Kinezi smatraju po-niæavajuñom epizodom iz proãlogstoleña. Takoðe, mnogi Kinezi prisetiñese nekih maçih akata diskriminacije uproãlosti, ili nemoguñnosti da sami uradeono ãto bi voleli da urade. To je ineizbeæno i razumýivo. Ipak, mislim da

Hongkongpo stanovniku...

r poseduje najveñi broj rols-

rojseva na svetu

r ispija najveñu koliåinu

koçaka

r kladi se na najveñe iznose na

koçskim trkama

r

rutinski odraðuje najduæeradno vreme

r po duæini æivotnog veka drugi

je na svetu – duæe æive samo

stanovnici "pospanog" San

Marina.

(Prema "Njusviku")

ZBOGOM:K. Peten

DOBRODOÃLI: Tung Åihvaj

Povratak Hongkonga pod kineski suverenitet, koji bi se jakim reåima mogao okarakterisati kao "sudar svetova" – us-

peãnog kapitalizma i komunizma koji se bori za opstanak, ze-mýe koja broji viãe od milijardu i dvesta miliona stanovnika imalog ostrva "i okoline" sa ukupno 6,5 miliona æiteýa, ekonomije koja proizvodi na-cionalni dohodak od viãe od 20.000 dolara po stanovniku i one koja proizvodi samo530 dolara, graðana koji gotovo svi imaju telefon sa zemýacima od kojih çih 36 ko-risti jedan telefon – intrigira svetsku javnost pitaçem kako ñe sve to, u vremenu kojedolazi, zajedniåki funkcionisati.

Ima, meðutim, i onih, naroåito u poslovnom svetu, koji tvrde da se neñe promen-iti takoreñi niãta. Pogotovu na ekonomskom planu, jer dve ekonomije su u posledçedve decenije gotovo u celosti integrisane: na hiýade hongkonãkih kompanija relocir-ale su svoje fabrike u juænu Kinu, preko hongkonãke luke Kina obavýa oko 40 odstosvoje trgovine, oko 60 odsto ukupnog stranog kapitala investiranog u Kinu dolazi izHongkonga i, konaåno, veñ sada su Kina i Hongkong jedno drugom najznaåajniji tr-govinski partneri. s

znaåajna seoba kapitala.EKONOMSKI BOOM: Magnetska

privlaånost Hongkonga bila je, meðutim,uvek jaåa. Najznaåajnija u tom smislu"doãýaåka seoba" zbila se krajem åetr-desetih i poåetkom pedesetih, kada jeKina okonåala kolonijalni status Ãanga- ja. Na stotine ãangajskih industrijalacaizbeglo je tada u Hongkong. Njihovemaãine, kapital i poslovno umeñe u ko-mbinaciji sa jeftinom radnom snagomizazvale su hongkonãki ekonomski bum:u narednih åetrdesetak godina u koloniji

je otvoreno oko 150.000 fabrika, åiji suproizvodi, u rasponu od deåjih igraåakado elektronike, preplavili svet zaãtitnimznakom "Made in Hongkong". Privredn-om usponu kolonije doprineli su i Brit-anci, naroåito guverner Dæon Kopervajt,koji je poåetkom ãezdesetih na ovo mes-to doãao kao bivãi ministar finansija. On je dotadaãçi britanski oprez i ustezaçe

da se investira u koloniju toliko blizunepredvidivoj Kini dramatiåno pre-okrenuo, etablirajuñi novu, dinamiånubiznis-filozofiju, pod geslom: "ne – iz-voznim taksama i carinskim tarifama, ne– porezu viãem od 15 odsto i da – svako-me ko je zainteresovan za bilo kakav bi-znis" (otada je za osnivaçe kompanijepotrebno popuniti formular ne duæi od jednog lista papira).

Sve ostalo bilo je na Honkonæanima,koji su ãansu uhvatili u letu. Kako u pri-godnom broju "Njusvika", posveñenog

dolazeñem dogaðaju godine, piãe MajklEliot, ono ãto je u Hongkongu nezabo-ravno jesu çegovi ýudi koji su "sa malopomoñi koju su dobili sa strane, sa vrlomalo prirodnih rasursa koji su im stajalina raspolagaçu, ali sa mnogo sop-stvenog znoja, podigli jedan od na- jveliåanstvenijih gradova na svetu." s

SEÃKA STANOJLOVIÑ

Sudar svetova

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


36 VREME s 28. JUN 1997.

Samit osmorice

Metafora åizmeZaãto ñe Denver ostati zapamñen po kaubojkama Bila Klintona

miliona novih radnih mjesta. Ameriåkipredsjednik naãao se u idealnoj prilici dapridikuje svojim kolegama i preporuåi

im da krenu ameriåkim putem.A poãto se samit ove godine odræa-

vao u slikovitom Koloradu, Klinton jeotiãao i korak daýe, pa je partnerima zataj put simboliåki namijenio i kao poklonuruåio sedam pari kaubojskih åizama. Te

åizme su odmah izrasle u metaforu sami-ta u Denveru. Klintonovim saveznicima ipartnerima, kako se vrlo brzo ispostavi-lo, nisu se dopale ni pokloçene åizme,ni ponuðeni privredni model slobodnog

preduzetniãtva u kome zaposleni neuæivaju zaãtitne mehanizme i privilegijekoje sistemi socijalne zaãtite u Evropi iJapanu u startu podrazumijevaju.

IDEOLOÃKI SPOR: A to opet imaveze sa neåim drugim ãto je na ovomsamitu G-7 drastiåno izmijeçeno uodnosu na prije desetak godina. U

proãloj su deceniji na vlasti u zemýamaG-7 redom bile konzervativne politiåkepartije ili koalicije konzervativnihstranaka. Od svih çih, preæivjela jesamo vladajuña koalicija Helmuta Kola,ali ni ona se, hvala na pitaçu, ovih dana

Diplomatska napojnicaN

a ameriåki za-htjev, liderisedam najra-

PRVI PUT SA ELITOM: Boris Jeljcin sa sedmoricom velikih

aæu da je osamdesetih godina, izazatvorenih vrata malog ali odab-ranog kluba sedam industrijskihK

velesila svijeta, ameriåki predsjednikskoro svaki put morao da otrpi da mupredsjednici i premijeri dobrostojeñihprivreda Evrope i Japana åitaju toboædobronamjerne lekcije o loãim stranama"troãkadæijske" politike i ogromnih defi-

cita. Kaæu da je proteklog vikenda uDenveru Bil Klinton osvetio svoje pre-thodnike Ronalda Regana i DæordæaBuãa. Ãtaviãe, kaæu da se, suprotnomaniru dobrog domañina, nije mogaosuzdræati od hvalisaça "najjaåomprivredom na svijetu, najzdravijom koju je ova generacija vidjela".

Uistinu, stopa nezaposlenosti amer-iåke privrede najniæa je u posýedçe 23godine i iznosi svega 2,5 posto (u Ve-likoj Britaniji nezaposlenost se kreñeoko sedam odsto, u Njemaåkoj iznaddeset odsto, dok je u Francuskoj dosegla12,5 odsto).

Rast druãtvenog proizvoda u Ameri-ci ide po stopi od 4 odsto, viãe nego udrugim industrijskim velesilama, a in-flacija je u SAD pala na zanemarýivih2,5 odsto. Deficit je za 77 odsto maçinego kad je Klinton prvi put izabran zapredsjednika, a u tom istom perioduotvoreno je u Sjediçenim Dræavama 12

zvijenijih demo-kratskih dræava svijeta primili su u Denveru Borisa Jeýcina udruãtvo kao ravnopravnog partnera. Godiãçi ekonomski skup,koji je do sada bio poznat pod skrañenicom G-7, ubuduñe ñe seoficijelno zvati Samit osmorice. U Denveru je Jeýcin prisus-tvovao svim sesijama lidera SAD, Kanade, Francuske, Nje-maåke, Italije, Japana i Velike Britanije, izuzev jednoj jednosat-noj konsultaciji o lani dogovorenoj ekonomskoj i finansijskojpolitici. Ruski predsjednik je na taj naåin nagraðen ãto je pristaona ekspanziju NATO pakta, a Zapad je pokazao da se premaRusiji odnosi sa poãtovaçem, kao prema velikoj sili, bez obzirana to ãto je Sovjetski Savez izgubio hladni rat. Demonstrirana jespremnost Zapada da rusku privredu integriãe u globalne tokove,onako kako je poslije Drugog svjetskog rata uåiçeno sa Nje-

maåkom i Japanom.Ameriåki pritisak Jeýcinu je izdejstvovao mjesto za stolom

bogatih i moñnihnacija, ali Klintono-va politiåka presija

ne moæe poniãtiti el-ementarne ekonomske åiçenice. A åiçenica je da privredesedam najrazvijenijih zajedniåki proizvode u vrijednosti od15,5 biliona dolara, dok ruska proizvodça jedva dosiæe 800milijardi dolara. Pojedinaåno gledano, ruska privreda obimom

je veña jedino od kanadske, s tim ãto Kanada ima pet putamaçe stanovnika od Rusije. Ruska inflacija se izraæava dvoci-frenim brojevima, a druãtveni proizvod opada sedam godinauzastopno. Nezaposlenost je nemoguñe egzaktno prikazati,buduñi da bi radnu snagu trebalo prvo raãålaniti na dio kojiprivreðuje i dio koji vegetira u radnom odnosu, ali bez ikakvogstvarnog posla. Ti detaýi natjerali su domañina ovogodiãçegskupa najrazvijenijih na neke proceduralne novine: prekrãen jeobiåaj donoãeça dviju odvojenih rezolucija: politiåke i ekon-

omske. Na Klintonov predlog, objavýen je samo jedan komini-ke, sa Jeýcinovim ravnopravnim potpisom. s

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 3728. JUN 1997.

neãto ne osjeña dobro. Japanska konzer-vativna Liberalno-demokratska partijaizgubila je 1989. veñinu u gorçem domuparlamenta. Republikanci su u SADizgubili na predsjedniåkim izborima

1992. godine, Konzervativna stranka je uKanadi propala na izborima 1993. god-ine, u Italiji su na vlasti stranke centra ilijevo od centra, britanska Konzervativ-na partija pala je ovog proýeña na 31odsto biraåkog tijela, najmaçe ãto jeimala od 1832. godine, a u maju 1997.francuske konzervativne stranke osvojilesu u prvom krugu parlamentarnih izborasamo 29,9 odsto od ukupnog broja glas-ova. Åiçenica je da je u aprilu ove god-ine anketa londonskog "Ekonomista"pokazala da oko 75 odsto glasaåa po-dræava veñu potroãçu i viãe socijalnih

dræavnih programa, åak i ako to zasobom automatski povlaåi skok poreskihobaveza.

Eto zaãto ni Evropa ni Japan ne tråeda primjeçuju ameriåki model. U Fran-cuskoj je upravo, na opãte zaprepaãteçe,pobijedila socijalistiåka izborna platfor-ma protivýeça globalizaciji svjetskeprivrede i podrãke veñoj javnoj potroãçikako bi se otvorila nova radna mjesta.Evropýani se boje da ñe otvaraçe çi-hovih privreda globalnim uticajima – ãtoautomatski znaåi da poslodavci lakãezapoãýavaju, ali i otpuãtaju radnike, te

sniæavaju nadnice kako bi ostalikonkurentni na træiãtu – znaåiti viãe siro-maãtva i viãe socijalne nejednakosti.Æospen je pobijedio obeñavajuñi glasaåi-ma da ñe uz finansijsku podrãku dræaveotvoriti 350.000 novih radnih mjesta i dañe, k tome joã bez sniæavaça nadnica,radnu nedjeýu skratiti sa 39 na 35 sati.Obeñao je i da ñe usporiti proces privati-zacije dræavnih kompanija, koji obiånoprati smaçeçe broja zaposlenih u timkompanijama.

Ova pitaça nisu bila na dnevnomredu samita, ali ne znaåi da nisu bila usrediãtu debate. Ne treba se zato åuditiãto bilans ovog skupa nije impresivniji.Posrijedi je ideoloãki spor, koji se nerjeãava na samitima. s

LJ. SMAJLOVIÑ

Evropska unija

Na ivici †jaskaLideri EU su postigli kompromis o stabilnosti "eura"

francusko-nemaåke saradçe". "Ako æeli-mo da preæivimo, mi Evropýani se mora-mo uhvatiti u koãtac sa tri izazova:mondijalizacijom, tehniåkim napretkom inaãim druãtvenim modelima koji su uopasnosti", primetio je on.

Najveña senka pala je i na moguñnostskladnog ulaska nove "dve, tri, åetiri ze-mýe, poåev od 2000, 2001. godine", kako

je to u pola åetiri ujutrona zavrãnoj konferen-ciji za ãtampu rekaofrancuski predsednikÆak Ãirak. Åiçenica je,meðutim, da su odlukeo broju komesara bu-duñe Evropske ko-misije i preraspodeli"vrednosti glasova"prilikom donoãeça od-

luka u savetima ministara odloæene dodaýçeg. A ostala je i zagonetna formu-lacija u predlogu novog "Sporazuma izAmsterdama", koja govori da ñe proãi-reçe Evropske unije obuhvatiti "viãe oddve, a maçe od ãest novih zemaýa ålani-ca". Ali, iako to zvaniåno nije bilo nadnevnom redu, u Amsterdamu je veñ pr-vog dana naðen ipak pristojan kompromisza konaåno puãtaçe u pogon mehanizamai rokova za uvoðeçe jedinstvene valute"euro". Lideri EU u Amsterdamu su posti-gli kompromis o stabilnosti "eura" i pod-sticaçu privrednog rasta i zapoãýavaça.Time je potvrðeno uvereçe svih, od mon-etaristiåki nastrojenih pobornika åvrstine"eura" u Nemaåkoj, do vladajuñih fran-cuskih socijalista koji ne odustaju od spa-

jaça stabilne evropske valute sa funkcijom privrednog rasta i poveñavaça zapos-lenosti da je nuæno oåuvati budæetsku sta-bilnost buduñe jedinstvene valute "euro".

Konaåno usvojeni "Pakt o stabilnosti"predviða finansijsko kaæçavaçe zemaýakoje uðu u "euro", a ne poãtuju zahtev dabudæetski deficit godiãçe ne sme bitiiznad 3 odsto godiãçeg druãtvenog proiz-voda. Nemaåka je zadovoýna time ãto na-godba ne predviða nikakvo finansiraçezapoãýavaça dodatnim parama iz budæe-ta, veñ "preusmeravaçem" veñ postojeñihfondova. s

DRAGAN BLAGOJEVIÑ (BETA)

L ideri zemaýa Evropske unije sutek posle 12 sati maratonskogzasedaça na zavrãnoj sednici

samita u Amsterdamu, u pola åetiri u zoru,izaãli s nagodbom o reviziji Sporazuma izMastrihta o ekonomsko-monetarnoj ipolitiåkoj uniji, koja je maçkava i os-tavýa nereãenim kýuåno pitaçe promeneinstitucija EU. Neoåekivani zakýuåak jed-nog od "najmrãavijih"susreta na vrhu Evrop-ske unije mogao bi bitida je uspostavýen nov"raspored snaga i utica-

ja" unutar petnaestorice.Tako se sada uoåavasvojevrsno "ekonomskosavezniãtvo" Bon-Lon-don, koje brani åvrstuvalutu i naglaãeno træiã-ni model privrede i druãtva, dok na nekimsektorima – spoýna politika, bezbednost iodbrana, naroåito – i daýe funkcioniãeokrçena osovina Pariz-Bon. To jasnoodraæava i poklapaçe interesa maçe-viãe"trojnog motora" Evropske unije, jer sedolaskom Blerovih laburista na vlast Veli-ka Britanija vrlo vidýivo nametnula kaotreñi partner dosadaãçoj "osovini Bon-Pariz". Bler je, po opãtem, a naroåitouvereçu britanske ãtampe, bio pravazvezda ovog za sve ostale uglavnommuånog samita.

TRI IZAZOVA: Izvesnu pometçu jeu "osovine" i "pokretaåke snage" EU uneoi dolazak socijalistiåke vlade LionelaÆospena na vlast u Francuskoj. Predse-davajuñi samita holandski premijer VimKok je, po zavrãetku samita, krajçe dip-lomatski izjavio da je postignut "potpunidogovor o sadræini novog Sporazuma izAmsterdama" i elegantno izbegao da kaæeãta misli o sadræini tog sporazuma. Nem-aåki kancelar Helmut Kol ga je nazvao"znaåajnim kompromisom" i "åvrstom os-novom za projekat evropskog ujediça-vaça koji sledi".

Bivãi predsednik Evropske komisijeÆak Delor, vatreni pristalica ujediçeçaEvrope, bez dlake na jeziku je presudio:"To je pravi fijasko". Delor je zakýuåio da"nije bilo ni metode, ni voýe" i da je "Am-sterdam pokazao da su zaribali toåkovi

I N F O B E Å

+ 431 15 10

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


38 VREME s 28. JUN 1997.

Afera u Kremýu

Gola istina ogolom ministruMinistar pravde Rusije bivãi komunista Valentin Kovaýovotkako je stupio na duænost pravnika broj jedan Rusije bio je"na udici" jednog bankara i jednog mafijaãa

da udje i u TV emisiju za decu. Trebavideti ãta potom sledi... Ona kaæe da je toãto sadræi video traka, u onima koji su jegledali u redakciji izazvalo gadjeçe. Dra-mu u kremaýskoj vrhuãki nisu izazvali

podaci o kriminalnoj radçi, u kojoj jeministar pravde, moguñno je, bio samouceçivan, veñ sami snimci.

OGOLJENA ISTINA: Kao åovekkoji dræi do sebe, ministar Kovaýov jeogoråen zbog insinuacija. Tvrdi da on –nije on i da mu je podmetnut – dvojnik.Kao åastan åovek, zatraæio je da bude"privremeno smeçen", dok se ne preispi-taju sve okolnosti i ne ustanovi cela, "gola"istina, poãto ne moæe da ostane na duænos-ti dok se sa çega ne skine ýaga. Predsed-nik vlade Viktor Åernomirdin prihvatio jeçegovu ostavku odajuñi mu priznaçe za

gest koji je ocenio kao "potpuno adekvatannastaloj situaciji". A "situacija" je nastala,takoreñi – sluåajno.

U aprilu je uhapãen predsednik jedne oduglednijih (finansijski jaåih) banaka "Mon-taæspecbanke" gospodin Arkadij Angeýe-viå. On je osumçiåen da je glavni akter upýaåki (verovatno dogovorenoj) jednedruge banke ("Jedinstvo"), åijih je 200 mil-iona dolara jednostavno isparilo – ãto se

ustanovilo kada je nestao çen gaz-da Dmitrij Burejåenko. On je sadanegde na Kipru, u Berlinu ili Ãvaj-carskoj, ko ñe znati. Angeýeviå je,

navodno, u tom biznisu uñariosedam miliona dolara. U mosk-ovskom zatvoru Butirka, sada åekada to bude dokazano.

Ali, nije to "glavna caka": "ca-ka" je u sefu prvog åoveka "Mon-taæspecbanke" Angeýeviåa, u kojem je policija naãla milion dolarau gotovom, razne dragocenosti pri-bliæno iste vrednosti, desetak rus-kih pasoãa za inostranstvo (koji se

razlikuju od "domañih" pasoãa, tj. liånihkarata), jedan izraelski i jedan nemaåki pa-soã (sve na ime g. Angeýeviåa) i – avionskekarte za London. Ãto ñe reñi da je policijastigla u posledçi åas, jer se vlasnik sefa, tvr-di se sada, "oåigledno spremao da se sa po-rodicom skloni daýe od mesta zloåina".

Ali, ni to nije sve: "glavna stvar" u ovojpriåi leæala je u sefu iza milion dolara i nak-ita – video kaseta na kojoj je snimýena noñ-na seansa u solncevskoj baçi i u kojoj jeglavnu ulogu imao ministar Valentin Kova-ýov.

PUTEVI ISTINE: Iako javnost Rusijeviãe niãta ne moæe da zaprepasti – ona jesvojevremeno sluãala Jeýcinovog zamenika

Aleksandra Ruckoja koji je pretio da ima"dva kofera kompromitujuñih materijalaprotiv Kremýa", videla je kako se "tajno iz

R MOSKVA

uska baça, ovdaãça verzija evrop-ske saune – nastala mnogo pre negoãto je civilizovana Evropa poåela da

se kupa – uvek je imala posebnu ulogu uæivotu Rusa, a naroåito çihove elite, kakou epohi bojara i imperatorskog dvora, takoi u doba Staýinovog totalitarizma, Hruã-åovýevog poststaýinizma i Breæçevýevogzastoja – sve do naãih dana. Za obiånogRusa, baça najåeãñe predstavýa trenutkeuæivaça, ma koliko da je æivot gorak. Zaministra pravde Rusije Valentina Kovaý-ova trenuci koje je proveo u baçi bili sukobni.Kad je nedeýnik "Soverãeno sekret-no" – ãto bismo mi rekli "strogo poverýi-vo" – proãlog petka objavio reportaæu ukojoj je "golu istinu o golom ministru" il-ustrovao snimcima iz moæda najåuvenije"zatvorene" prestoniåke baçe, poznate kaoomiýeno mesto okupýaça mafijaãke elite,u poåetku je sve liåilo na jednu od senzacija kakve ovaj list lansira u svakom broju, apotom ih i sam zaboravi.

MINISTAR I DAME: Pozadina priåe

i çene pojedinosti, a posebno izvor na kojise poziva novinarka nedeýnika Larisa Kis-linskaja, pokazali su se toliko atraktivnimda ovoga puta senzacija nije ostala nepri-meñena. Naprotiv, çena verzija priåe uoko 2,5 miliona primeraka "æutog nedeýni-ka" preko vikenda je ustostruåena, jer su jeprenele sve centralne i lokalne televizijskemreæe, ãto u zbiru åini celokupno stanov-niãtvo Rusije pomnoæeno sa najmaçe dva.Sve ãto je objavýeno i reåeno tim povo-dom, medjutim, samo je deo priåe. Celupriåu sadræi video kaseta koju je LarisaKislinskaja, kako kaæe, dobila od sluæbeni-

ka Ministarstva unutraãçih poslova i koja je jednog septembarskog dana (noñi) snim-ýena u daåi u Solncevu: malo u bazenu,

malo u baçi (sauni), a poneãto, bogami, i ukrevetu. Sve to – skrivenom kamerom.

U javnosti poznat kao åovek koji se –ne samo kao bivãi komunista (napustio jeKP kad je postao ministar pravde, u janua-ru 1995), veñ i po vaspitaçu – dræi strogihmoralnih normi i koji bi, da se samo on pi-ta, i protiv korupcije i protiv organizovan-og kriminala delovao mnogo oãtrije nego

ãto mu sada dopuãta çegova funkcija, Val-entin Kovaýov se naãao u nezgodnoj situ-aciji. Na objavýenim snimcima, jedanåovek koji veoma liåi na çega uæiva u ba-zenu te åuvene baçe u podmoskovskomgradiñu Solncevo – u druãtvu muãkaraca idama "sumçivog morala", kako su zdravoza gotovo primili svi koji su se osvrnuli nalansirani skandal.

Novinarka Kislinskaja, braneñi se odretkih kritiåara koji joj zameraju da jeprekrãila pravila novinarske etike – jerniko, pre ekspertize, ne moæe biti siguranda je gola osoba na fotografiji baã mini-star samo zato ãto veoma liåi na ministra– tvrdi da nikakve sumçe ne moæe biti, a

da su objavýeni snimci samo deo "dogad- jaja" snimýenog skrivenom kamerom usolncevskoj baçi, i to deo koji bi mogao

KROZ ÃPIJUNKU: Ministarsa prijateljicama u sauni

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 3928. JUN 1997.

Belog doma iznosi pola miliona dolara", zakoje se posle tvrdilo da nisu ni postojali, åi-tala je sa trake skinute mraåne dogovore pri-padnika najuæe vladajuñe vrhuãke... priåa saministrom pravde ipak je izuzetna, jer prvi

put otkriva zakulisne veze izmedju vlasti ipodzemýa, o kojima se mnogo priåa, ali odkojih joã nijedna nije dokazana.

Sada se mnogima åini da jeste. To ñeustanoviti istraga, naravno, a dok se to åeka– javnost guta priåu novinarke Larise Kis-linske: Prvi put je za famoznu video trakuåula usput, od neimenovanog funkcionerafederalne policije. Priåa je bila toliko åu-doviãna da nije poverovala. Ali, poãto je upitaçu intriga, kaseta je nalazila tajneputeve da iz istraænog materijala stigne urazne video-rekordere, tako da je za kratkovreme mnogo ýudi saznalo za tajni æivot

ministra pravde. Kvislinskaja, koja je, upr-kos neverici, nastavila potragu za kasetom,posle dve nedeýe stigla je na ciý: neki"obiåan sluæbenik" federalnog MUP-a dao joj je kasetu.

Odluåila je da objavi priåu, jer se "mini-star sam namestio". On, naravno, moæe daide u baçu, åak i da bude u æenskom druãt-vu, ali mora da vodi raåuna o svojoj funkcijii odgovornosti koju ona podrazumeva. Min-istar je omanuo: naãao se "u ulici crvenihfeçera"; da li svesno ili obmanut, sada jesvejedno. Za "Soverãeno sekretno" je oåi-gledno da je ministar moæda namamýen, ili

kao partner iskoriãñen u mafijaãkim poslov-ima. Sada policija tvrdi da su çene akcijeprotiv organizovanog kriminala åestoblokirane, jer uticajni ýudi "interveniãu" ispasavaju kriminalce. Policija je, navodno –poturivãi video kasetu najtiraænijem nedeý-niku – æelela da diskredituje ministra pravdekao jednog od onih koji su stajali iza direk-tora "Montaæspecbanke". I nije bio jedini.Navodno je i kremaýska "siva eminencija"Boris Berezovski takodje intervenisao, unastojaçu da ubedi policiju da je bankar"ærtva i neduæni muåenik". Javnost oåekujeda ñe istina, makar i tajnim putevima, stiñido çe, jer ne veruje da ñe je vlasti obelodan-iti i ako je otkriju. Za sada se tvrdi da je ãef solncevske mafije izvesni Sergej Mihajlovzvani Mihas, koji je uhapãen u Ãvajcarskoj,bio "u dobrim odnosima" sa Angeýeviåem.On je, opet, bio "savetnik" ministra pravde.Ministar Kovaýov je bio gost u sauni koja jeomiýeno steciãte solncevskih mafijaãa i pritom nije posumçao da u svim prostorijamaza goste postoji nevidýiva rupica – oko zaskrivenu kameru. Sada se åeka rasplet. Ali,da li je ministar bio naivan, da li ñe se poka-zati ærtvom ucene ili ærtvom policijske za-

vere – åak i ako to istraga ustanovi – malo jeverovatno da ñe javnost ikada saznati. s

S. B.

PNOM PEN

SvedokÃef Crvenih Kmera

Pol Pot je star i moædabolestan åovek, slomýen iizdan od sopstvene geril-ske armije. Ali, on je i tekako u staçu da uzdrmakambodæansku politiåkuscenu u sluåaju da budeizveden pred sud zbogzloåina protiv svog naro-da. U retkom prizorusloge, dvojica kam-bodæanskih kopremijera,koji su se i jedan i drugi u svoje vreme svrsta-li uz Potove Crvene Kmere, objavili su ove

sedmice da Pol Pot mora biti izveden predMeðunarodni sud. Izveãtaji o Polu Potu i çe-govoj sudbini su protivreåni. Jedan general,koga je vlada poslala da pregovara sa gerilci-ma, kaæe da ga je video æivog u zatoåeniãtvufrakcionaãke jedinice Crvenih Kmera koja ga

je zarobila poãle sedmice. General je rekao dañe Pol Pot iz dæungle na severu zemýe bitiuskoro izruåen vlastima u Pnom Penu. Me-ðutim, kopremijer princ Norodom Ranartitizjavio je utorak da u Kambodæi ima ýudi kojibi viãe voleli da Pola Pota vide mrtvog negopred sudom. Malo je politiåkih igraåa u ze-mýi – od kraýa Norodoma Sihanika do Rana-

rita, pa nadole – koji nisu u nekom periodubili u savezu sa åovekom pod åijom je vla-davinom terora 1975-79. godine izdahnulooko dva miliona Kambodæanaca. "Svi su onibili povezani sa Polom Potom u nekom tre-nutku", kaæe jedan diplomata. "Mnogi ýudi uKambodæi imaju taj problem". "Pol Pot nijesam ubijao ýude", kaæe jedan poznavalac Cr-venih Kmera. "Moæda liåno nikoga nije niubio. Imao je druge da to obave za çega."Mnogi lokalni politiåari, ukýuåujuñi drugogkopremijera Hun Sena, nekadaãçi su CrveniKmeri koji su se kasnije raziãli sa Polom Po-tom. "Imamo i sad u vladi bivãeg pripadnika

Crvenih Kmera", kaæe Lao Mong Haj, direk-tor Kmerskog instituta za demokratiju. Dvoji-ca premijera su poslali zajedniåko pismo gen-eralnom sekretaru UN sa molbom da Svetskaorganizacija pomogne da se konaåno sudiodgovornima za pokoýe. SAD su takoðezatraæile da se 69-godiãçi Pol Pot izvede predMeðunarodni sud. Analiåari kaæu da je vaænoda se Polu Potu, ako ikada bude uhapãen, sudipred meðunarodnim sudom. "Kambodæanskisudovi nisu nezavisni. Nema izgleda da bi toovde bilo poãteno obavýeno, pa ne bi ni sluæi-lo svrsi iznoãeça istine o onome ãto se zaistazbilo", kaæe jedan analitiåar u Pnom Penu."Suðeçe u zemýi izazvalo bi viãe razdoranego ãto bi zaleåilo rana." Duæ celog poli-tiåkog spektra Pol Pot i Crveni Kmeri imaju

veze prepletane tokom tri de-cenije. Kraý Sihanuk se svrstao sagerilcima, koje je kasnije nazvao"umerenim Crvenim Kmerima",kada je bio svrgnut sa prestola u

desniåarskom udaru 1970. Siha-nuk je ponovo stupio u savez saçima posle vijetnamske invazijena Kambodæu 1979. godine, ko-

jom je Potova vlada zbaåena i ot-erana u gerilu. Ranarit je voða ro-

jalistiåkih snaga koje su se tokomosamdesetih borile rame uz ramesa Crvenim Kmerima protiv vijet-namskih okupacionih trupa i novevlade koju je u Pnom Penu post-avio Hanoj. Drugi premijer Hun

Sen pridruæio se Crvenim Kmerima poået-kom sedamdesetih. Raçen u borbama pred

Pnom Penom 1975. godine, Sen je prekinuosa çima i pobegao u Vijetnam. Sa Vijetnam-cima se vratio u Kambodæu i poåeo svojepeçaçe ka vrhu. Mnogi viãi funkcioneri Ka-mbodæanske narodne partije bili su u ra-zliåitim razdobýima pripadnici CrvenihKmera i ne kriju da im je stalo da Pol Pot os-tane u dæungli.

MOSKVA

KlimaDoçi dom ruskog parlamenta izglasao je

u utorak dugooåekivani zakon koji treba da

bude od pomoñi velikim ulagaåima i da odkaprica ruskog poreskog sistema zaãtitifirme koje eksploatiãu prirodne izvore ze-mýe. Dræavna duma je konaåno izglasalatzv. sporazum o podeli proizvoda koji doz-voýava ulagaåima da svoj porez isplate udobrima, umesto velikim svotama u keãu.Na primer, i ruske i inostrane petrolejske ko-mpanije moñi ñe da ispune obaveze premaruskoj vladi dajuñi joj deo nafte koju vade.To bi olakãalo finansijski teret kompanijamau prvim godinama rada, kada je profit zane-marýiv. "Izglasavaçe ovog zaklona znaåi dase klima za ulagaça u ovu zemýu veoma

poboýãala", izjavio je novinarima liberalniposlanik Aleksej Meýnikov, koji se dugozalagao za zakon. Duma je odobrila listuprvih sedam nalaziãta koja mogu da se ko-riste po novim propisima. Reå je o pet naft-nih poýa, jednom nalaziãtu zlata i nalaziãtugvozdene rude. Zaklon treba da budepotvrðen u gorçem domu, ãto se neñe desitipre jeseni. Komunistiåki i nacionalistiåkiposlanici borili su se protiv ovog zakona go-dinama, tvrdeñi da se radi o rasprodaji pr-irodnog blaga Rusije strancima. Pokuãaj ko-munista da u posledçi åas spreåe zakon nijeuspeo, jer u Dumi komunisti nemaju veñinu.

Ukupna ulagaça u sedam projekata cene sena 16 milijardi dolara. Samo su dva nalaziã-ta zasad privukla strane investitore. s

MERIDIJANI

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME s 28. JUN 1997.40

Ejbel Ferara, rediteý

Kraý Njujorka"Ne umem da snimam filmove o neåemu ãto nepoznajem; govorim o onome ãto sam doæiveo"

poveæe i sa autorom, kako bih i sa çim na-pravio razgovor on me je zaåuðeno po-gledao a zatim i upozorio: "Nema proble-ma, ali on je åudan mali tip koji se joã åud-nije smeje i odgovara sa jednom ili dvereåenice... I opasan je, brzo se iznervira". Ipored Velerovog upozoreça, te 1992. go-dine u Kanu Ferara se jednostavno nije pojavio u zakazano vreme. Prilika se ponovoukazala u Veneciji '96. Ovoga puta, Ferara je bio jedna od zvezdi festivala i çegovagent mi je zakazao polusatni razgovorponajviãe zbog gore ispriåane epizode. Uzakazano vreme, Ferare nije bilo. Ipak, po-

javio se nakon petnaest minuta zakaã-çeça, seo nasuprot i rekao:

"... ne volim da jedem brzo", nakonåega je usledio karakteristiåan, isprekidansmeh, na kome je upoziro Veler.

"VREME": Iako se deãava u Nju- jorku, "Mafijaãka sahrana" se po vrstiliterarnosti razlikuje od vaãih prethod-nih filmova.

FERARA: Uh, baã ste me zatekli ovimpitaçem. (pauza) Ljudi obiåno misle dasam kao klinac åitao samo krimiñe...

... nisam mislio na vaãe obrazovaçe,veñ na asocijacije na "Brañu Karama-

zove" ili Dæojsa koje film pobuðuje...... to je priåa o momcima, loãim mom-

cima, koji su æiveli neãto pre ovog vreme-na, pa mi se uåinilo interesantnim da imajuneãto od fatalizma Dostojevskog. Åiçeni-ca je da su mi najbliæi momci iz mogsusedstva u Njujorku u kojem je odrastao.

Da li Kristofer Voken u glavnoj ulozitreba da asocira na sopstvenu ulogu u"Kraýu Njujorka", gde jednog trenutkaima sve a zatim to i gubi...

Da, postoji takva scena u "Kraýu Nju- jorka" kada Voken sedi u hotelu a slika åi-tavog grada se reflektuje na çegovom licu.Ali Kris je ovde uskoåio kao prijateý. Pr-vobitno sam planirao Nikolasa Kejdæa, alion me napustio bukvalno dan pred poåetaksnimaça. Taj momak se mnogo zeza.Poruåio sam mu da poznajem prave mafi- jaãe i da ñu da naruåim da ga koknu. On jemislio da se ãalim, a ja sam bio smrtnoozbiýan Kris me je ubedio da to ipak neuradim, a bio sam u velikom iskuãeçu...(he, he).

Niko drugi nije na vaãoj listi zaodstrel...

Za sada...

Kaæu da ste, za razliku od VudijaAlena, odliåan poznavalac Njujorka. Uçemu se odvija i radça vaãih filmova

ada sam pre nekoliko godinaintervjuisao Pitera Velera,glavnog protagonistu filma"Lovac na maåke" EjbelaFerare, i izrazio æeýu da me

K

KULTURA

PRIÅA O LOÃIM MOMCIMA:Ejbel Ferara

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 4128. JUN 1997.

"Anðeo osvete","Kineskiça",pomenuti "KraýNjujorka", "Zliporuånik"...

Vudi æivi ublizini Central pa-rka, i to je svetkoji on poznaje.Moj komãiluk jebio malo æeãñi.Ne umem da sni-mam filmove o neåemu ãto ne poznajem.Govorim o onome ãto sam doæiveo iligledao u bioskopu.

U posledçe vreme vam je bliæa teh-

nika dugog kadra...Volim da pratim emocije junaka, mojihglumaca, a montaæa ih seåe.

Harvi Kajtel mi je rekao da ste muostavýali mnogoprostora za impro-vizaciju u "Zlomporuåniku".

Harvi je odrast-ao u veoma sliånomsusedstvu. Harvi jemoj brat. Imao sampuno povereçe uçega i veliåina tog

filma leæi u çegovoj potpunoj posveñenos-ti. Iako sam imao spremna rediteýskareãeça, sve sam zaboravýao kada bih vid-eo Harvija kako igra i kamera je samo pra-

tila çega.Saraðivali ste zajedno i u "Zmijskimoåima". Kako se Madona naãla u tom

filmu? Odkuda Madona u çemu?Za çu sam radio spot "Bad girls" u

kojem je igrao i Kristofer Voken. A kadasmo pravili audiciju za "Zmijske oåi" ona je, kao neka poåetnica doãla na audiciju inije traæila nikakvu protekciju. Harvi i jasmo zakýuåili da je bila najboýa.

U vaãem najnovijem filmu igrañeKlaudija Ãifer (film je prikazan na festi-valu u Kanu 1997, op. a.)...

Ona nije bila na audiciji... (he, he, he)Njen agent se nekako dokopao scenarija izvali su me na razgovor. Dugo sam jegledao i rekao sam, Ejbel, ako po neåemubudu pamtili ovaj film biñe to zbog çe. Alite veåeri sam rekao: " ... to je veoma teãka

uloga nisam siguran. Javiñe vam se mojagent". Takav sam tip. s

DINKO TUCAKOVIÑ

"Kejdæ se mnogo zeza.

Poruåio sam mu da poznajem prave mafijaãe i da ñuda naruåim da ga koknu.On je mislio da se ãalim, a ja sam bio smrtno ozbiýan"

Film: "Mafijaãka sahrana"

SAD 1996, uloge: Kristofer Voken, Kris Pen, Izabela Roselini,reæija: Ejbel Ferara

Otpadnici za hepiend

Minucioznost stila åesto je bila kýuåza prepoznavaçe filmova Ejbela Fe-rare, åak i kada je "putovao" kroz æan-rovske prostore od horora i krimiña domelodrame i nauåne fantastike. I çe-govi junaci, bez obzira na epohu ili bojukoæe, uvek su isti – oni su u sukobu sasvetom i samim sobom, na (ne)milostiBoga u kojeg sumçaju. Ferara, kao çi-hov proteæe, uvek je nalazio za svoje ot-

padnike nemoguñi hepiend, usprkos so-cijalnim, verskim ili rasnim razlikama.On je jedan od retkih autora kojeg

smo mogli da pratimo u kontinuitetu od"Anðela osvete", "Njujorka, grada stra-ha", "Kineskiçe", "Zlog poruånika",preko "Invazije treñih biña" i "Lovca namaåke", bilo u bioskopu ili na TV-u (le-galno ili piratski). Nestaãni deåko saçujorãkog asfalta na koga je kritiåki es-tabliãment gledao sa prezirom, u meðu-vremenu je postao kult autor oko kojegse otimaju festivali u Veneciji i Kanu.

"Mafijaãka sahrana" (u originalu

samo "Sahrana") gotovo da predstavýaiznenaðeçe, jer otkriva konvencional-nost do sada neviðenu u opusu Ferare.Duboko u korenima filmske istorije imitologije, Ferara kao da je pokuãao daiskoraåi u svet koji poåiva na razliåitimstubovima. Prizivajuñi jasno "BrañuKaramazove" Dostojevskog i "Finega-novo bdeçe" Dæojsa, Ferara pomalo os-tavýa na cedilu svoje verne sledbenike,

åiji su univerziteti bili bioskopske sale.Ipak, sjajno se snalazi u gotovo teatralnoj

postavci drame zloåina i greha, sa dra-matiånim razreãeçem u jednoj noñi. Nje-govi mafijaãi nisu hiperdizajnirani "vite-zovi asfalta", nego smrtnici sa ogromnimteretom greha na pleñima. Ferara ne ideal-izuje i ne mistifikuje çihove kanone odzakona ñutaça do poýupca greha, nego jefasciniran ekvilibristikom çihovog op-stanka na klizavoj stranputici koja vodi uviãe nego izvesnu katastrofu.

Iako distributerska reklama nudi Ko-polinu trilogiju "Kum" kao moguñi pan-dam ili uzor, Ferari je bliæi svet Sko-rcezeovih loãih momaka optereñenih ka-toliåkim odgojem koji im implantiraideju greãnosti i niskim socijalnim star-tom. Birajuñi izmeðu Boga i sasvim iz-vesnog Åistiliãta pa zatim Pakla, i Mark-sa (u konkretnom sluåaju filma, Komu-nistiåke partije Amerike), braña mafijaãinemaju izbora i ostaju u zatvorenomkrugu zle krvi koja nosi prokletstvo.

"Mafijaãka sahrana" je iskorak izprepoznatýivog sveta Ejbela Ferare, alipre kao epizoda u smislu festivalskogetabliraça, negoli proãireça autorskihvidika. Da je zahvat uspeo, svedoåinagrada za epizodnu ulogu Krisu Penuna festivalu u Veneciji '96. i uåeãñe uKanu sa viãe nego sumçivim "BlackOutom". s

D. T.

IZABELA

ROSELINI

KRISTOFER VOKEN

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME s 28. JUN 1997.42

Kçige: Biografije u trendu

U pozadini slaveNajrazliåitijim postupcima, od realistiåkog do fiktivnog,prikazuju se u detaýe æivoti slavnih dræavnika, ýubavnika,avanturista, pisaca, glumaca ili bogataãa

"Aviçonske gospoðice".U galeriji bezbroj puta obraðivanih

liånosti nalazi se i Samjuel Beket, åije sudve biografije nedavno objavýene. Dæe-

jms Nolson u kçizi "Osuðen da bude sla-

van" prikazuje sloæen odnos Beketovogæivota i literature na gotovo 890 stranica,ãto bi sasvim sigurno zapaçilo samogBeketa, majstora saæetosti. Biografija En-tonija Kronina razgoliñuje mit zvaniBeket. On otkriva åitaocu dramu åovekakoji je sa samim sobom imao muke baãkoliko i sa pisaçem i bio sklon alkoholu idepresiji, imao neobiåne odnose sa æena-ma i koga je opsedala æeýa da sudbinusvog dela kontroliãe i posle smrti.

AKROJD: Pomenimo i biografijekoje slikaju ýude iz sveta pozoriãta i filma.U "Ruæinom pupoýku" opisuje se propastOrsona Velsa deåaka-genija; "Stvarni æiv-ot Lorensa Olivijea" portret je usamýeni-ka åiji je æivot pojela ambicija, ãto je kul-

miniralo u destruktivnoj vezi sa VivijenLi; u dnevniku penzionisanog glumca Ale-ka Ginisa "Moje ime me spasava" otkriva-mo visprenog posmatraåa savremenihkulturnih i politiåkih zbivaça.

I za kraj ovog prikaza novih biografija,pomenimo onu imaginarnu iz pera PiteraAkrojda. Akrojd je u kçizi "Milton u Am-erici" izmislio alternativnu æivotnu istorijuautora "Izgubýenog raja". U toj kçizi Mil-ton, Kromvelov pristalica, zbog povratkakraýa odluåuje da napusti Englesku da biizbegao zatvor ili smrt. Prelazi okean i pri-druæuje se puritancima u Novoj Engleskoj.Tu se odigrava uzbudýiva i misterioznapriåa, prepliñu se snovi i istorija, a PiterAkrojd, slikajuñi izmiãýene nevoýe Dæo-

na Miltona, piãe o ratu, hipokriziji, po-hlepi. s

ALMA MIDÆIÑ-ÃOÃTARIÑ

herojska figura i æena koja je sa Tenison-om imala snaænu duhovnu vezu. Jedan odbezbrojnih æenskih likova åije su tajne iuspesi obelodaçeni u ramu biografijetokom '96. potiåe iz kruga krunisanih gla-va. Flora Frejzer je uoåila da je æivotnestrpýive kraýice Karoline dobra osnovaza priåu, pa je suvoparni arhivski materijal

pretvorila u åitýivo ãtivo, oblikujuñi joã jednu popularnu biografiju.

PIKASO: Da ovo ne bi izgledalo kaoprofeministiåka selekcija novih naslova uBritaniji, okrenimo se muãkom svetu. Tuse kao prvo nameñe figura Pabla Pikasaåije su dve biografije izdate proãle godine.Norman Majler je napravio portret umet-nika u mladosti, uveren da je upravo to na-

jtajanstveniji deo æivota jednog od najboý-ih slikara modernog doba. Majler prika-zuje poåetke umetniåke karijere i snaguPikasove ambicije, ýubav prema boem-skom æivotu Pariza, kombinujuñi ro-maneskni pristup sa bogatstvom biograf-skog u, za Majlera tipiånom, raspusnomstilu. Biografija Dæona Riåardsona pos-

veñena je Pikasovom kýuånom stvara-laåkom periodu od 1907. do 1917, dobueksplozije kubizma u kome su stvorene

takvom ogledalu, bar za kratko, iãåezavasivilo sopstvene sudbine ili se traæe uzoriza ostvarivaçe vlastitih ambicija. Najra-zliåitijim postupcima, od realistiåkog dofiktivnog, prikazuju se u detaýe æivotislavnih dræavnika, ýubavnika,avanturista, pisaca, glumaca,bogataãa, ali se u vrhu popularnos-ti naãla i ove godine biografija Vir-dæinije Vulf.

VIRDÆINIJA VULF: Iako jeproãlo veñ pola veka kako otmenai sofisticirana anima Blumsberigrupe ne koraåa Bond stritom uskupocenim cipelama od kro-

kodilske koæe, çen æivot i çenadela predmet su neprestanogprouåavaça i tumaåeça. Kad godse uðe u neku od londonskihkçiæara, meðu novim naslovimabiñe bar jedan posveñen æivotu ovespisateýice. Ova najsveæija iz peraHermione Li napuãta konvencio-nalnu, narativnu strukturu da bi seusredsredila na ono mistiåno uliånosti æene koja je kao romanopisac isama bila opsednuta nesvesnim.

Slikajuñi istorijski miýe, ýude sa koji-ma se druæila, kuñe u kojima je stanovala,çeno detiçstvo i brak, odnose prema æe-nama ili samoubistvu, ovaj biograf otkrivasloæenost æivota æene-genija, prañen pre-drasudama, opsesijama, proæet radikalnimskepticizmom i subverzivnoãñu. Sasvimdrugaåiji ali ne maçe provokativan bio jei æivot spisateýice Dæordæ Eliot, åiju jebiografiju napisala Rozmeri Eãton, prika-zujuñi put koji je Eliotova preãla odsrameæýive provincijalke do emancipov-ane ýubavnice. Joã jedna biografija pos-veñena je æenskom liku Emili Tenison, su-pruzi slavnog pesnika. Ranije prikazivana

kao bezbojna liånost koja je æivot posveti-la odræavaçu kuñe, sada je, zahvaýujuñitrudu biografa En Tvajt, sagledana kao

P isati biografiju u Britaniji je unosanposao jer Britanci vole da åitaju oæivotu velikana, vaýda stoga ãto u

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 4328. JUN 1997.

loida, dospela i do francuskog parlamenta,a Vajsova drama stekla oreol kultnog dela.Piãåev cinizam kao da je iz literarne sferezarazio sam æivot.

Oåigledno da genijalnost drame "Mara/

Sad" nije jedino u sjajnim stihovima, du-hovitim replikama ili savrãenoj primeniBrehtovog literarnog prosedea, pa ni u raz-vijaçu principa tzv. dokumentaristiåkedramaturgije, inaåe svojstvenog Vajsu, veñi u autorovoj sposobnosti da sugestivno i svaýanom argumentacijom brani dva me-ðusobno iskýuåiva stava, da razliåitimideoloãkim obrascima obezbedi auten-tiånost i uverýivost. Jer kod Vajsa se nesudaraju samo dve papirnate ideje, dvaprazna, beæivotna principa, veñ dvegromade od krvi i mesa, ýudi koji u re-plike izgovorene u drami unose auten-

tiånost epohe i strasti ideologija kojim supripadali.SADA: Otuda, naime, u ovom komadu

jedan naspram drugog staje veñ unapredosuðen na smrt Æan-Pol Mara i markiz DeSad koji, utamniåen u duãevnoj bolnici,ima moguñnost da prireðuje pozoriãnepredstave (s bolesnicima kao glumcima),pa i da upriliåi scenski prikaz dogaðaja ve-zanih za ubistvo Prijateýa naroda. Pri tom,Vajsova igra je joã sloæenija no ãto se naprvi pogled åini: sukob izmeðu dvojice in-telektualaca koji na razliåite naåine sagle-davaju odnos åoveka i slobode ovde je

stavýen u kontekst duãevne bolnice gde,dakle, uloge igraju ludaci, pod kontrolombolniåke uprave koja zapravo reprezentujecarsku vlast, ãto ñe reñi da se reåeni disputo slobodi i revoluciji odvija u senci Napo-leonove diktature. Zato ñe i sve replike uovoj drami imati ironiåan prizvuk autorovesvesti o porazu, o jalovosti maraovski sh-vañene revolucije, ali i o nemoñi realiza-cije desadovskog koncepta istinski oslo-boðenog åoveka koga na kraju uvekoåekuje ili duãevna bolnica ili zatvor.

Somborska predstava pokuãala je dasve ove ideje realizuje na scenski uverýivnaåin, uvaæavajuñi åiçenicu da je u svestiovdaãçe publike joã uvek æivo señaçe napredstavu koju su na jednom od ranijihBITEF-a izveli maðarski glumci iz kapoã-varskog pozoriãta, a u Aåovoj reæiji. Koli-ko je u tome uspela reñi ñe publika i kritila.Pa ipak, joã samo jedna napomena vezanaza "upotrebu" komada "Mara/Sad" sada iovde. Reåi "sloboda" i "revolucija" kojeizgovaraju dramski junaci Petera Vajsamoguñe je zameniti nekim drugim. Naprimer, reåima "nacionalizam", "naciona-lni interesi" i sl. Reåi "voða" i "rat", me-

ðutim, nisu promenile svoj smisao.Razmislite o tome... s

ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIÑ

POZORIÃTE: "MARA /SAD"

Sloboda ili revolucijaGenijalnost drame nije jedino u sjajnim stihovima, duhovitim

replikama, ili savrãenoj primeni Brehtovog literarnog prosedea, veñ iu autorovoj sposobnosti da sugestivno brani dva iskýuåiva stava

reæiji Pitera Bruka premijerno izvedena uParizu, ova drama Petera Vajsa, u originalu

provokativno naslovýena kao "Progon iubistvo Æan-Pol Maraa, u scenskom iz-voðeçu ãtiñenika duãevne bolnice uÃarantonu, po zamisli markiza De Sada",izazvala je pravu pometçu. U drami piscakoji je pred nacistima napustio rodnuNemaåku uzevãi ãvedsko dræavýanstvo, paåak prihvatio ãvedski kao jezik na kojemñe ubuduñe stvarati, neki su prepoznalipokuãaj rehabilitacije ideja Prijateýa naro-da, kako su Mara, anatemisanog posle slo-ma Revolucije, zvali po imenu novina koje je ureðivao. I dok su jedni zato Vajsa na-padali, drugi su ga branili. Desnica je,dabome, listom bila protiv komada – zbogstraha od afirmacija komunistiåkih ideja,ili zbog optuæbe da delo veliåa demonskogmarkiza koji je u kontekstu graðanskogmiýea bio krajçe subverzivan. Levica je,pak, ne bez razloga, slutila da ova dramaneobiånog naslova najavýuje ono ãto ñe seãirom sveta dogaðati 1968. Zanimýivo jeda je meðu levo orijentisanim intelektual-cima tadaãçe degolistiåke Francuske biloonih koji su razumeli da pisac prednostdaje maraovskoj ideji revolucije komunis-tiåke provenijencije, ali i drugih koji su ko-

mad doæivýavali kao pohvalu desadovskojanarhiji. Burna polemika je ubrzo sa stran-ica ideoloãki ostraãñene ãtampe i æutih tab-

Milenkoviñ, neko izgovori reåi "sloboda"ili "revolucija" – nastane haos. Do tada sa-svim mirni, uspavani sedativima i nepre-stano pod budnim okom revnosnih åuvaraãtiñenici ãarantonskog azila za umobolnenajednom se trgnu iz letargije i, poput ok-idaåa, pokrenu se na ove magiåne reåi; onesvom silinom aktiviraju çihovo ludilo, pauznemireni i preko mere razdraæenipacijenti poånu da uzvikuju odavnonauåene parole, iznenada postaju svesniteskobe bolniåkog prostora i kroz erupcijuæestokih strasti, kao u transu, kreñu u svojenervozne ãetçe po Ãarantonu.

NEKAD: I dok pozornicom koju je os-mislio Juraj Fabri promiåe uragan ludilanabijen fino artikulisanom energijom iz-vanredno predanog ansambla somborskogNarodnog pozoriãta, a bolniåari brutalnostiãavaju pobunu, nastavýa se stari disputizmeðu dvojice protivnika, dva zagovorni-ka potrebe da se svet meça, no reprezen-tanata razliåitih pogleda na suãtinu tog sve-ta, pa samim tim i revoluciju. Prvi je Æan-Pol Mara (Saãa Torlakoviñ), jedan od voðaFrancuske revolucije, a drugi je De Sad

(Radoje Åupiñ), zloglasni markiz koji jesvoje ime podario pojmu "sadizam".Svojevremeno, 1964. godine, kada je u

K ad god na sceni somborskog Nar-odnog pozoriãta u predstavi "Ma-

ra/Sad" koju je reæirao Radoslav

STRAST I IDEOLOGIJA:Scena iz predstave "Mara/Sad"

Reå kritike Reå kritike

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


44 VREME s 28. JUN 1997.

Moris Æoli: "Dijalog u paklu..."

Vladarska reå Monteskje: Glede vaãeg ustava, niãta vam nije odbijeno, buduñi da itako moæete sve uzeti; glede vaãih ukaza, nema vam se ãto dopustiti

buduñi da i tako niãta ne traæite, a sve uzimate. Makijaveli: Oãtri ste na jeziku.

Makijaveli: Za dubokih istraæivaçakoja ste morali poduzeti pri pisaçuvaãeg nezaboravnog djela Uzroci veli-åine i propasti Rimýana sigurno stezapazili ulogu koju je kod careva igraoSenat poåev od Augustove vladavine.

Monteskje: To je, ako mi dopuãtate,mjesto koje povijesna istraæivaça, åinimi se, joã nisu uvijek potpuno rasvijetli-la. Ali, izvjesno rimski je Senat, sve dokraja Republike, bio autonomnom usta-novom koja je raspolagala golemim po-vlasticama i imala vlastite ovlasti; to jebila tajna çegove moñi, dubine çegovihpolitiåkih tradicija i veliåine koju je po-dario Republici. Poåev od Augusta, Sen-

at viãe nije niãta drugo doli sredstvo u ru-kama careva, ali nije jasno kojim su gaslijedom poteza uspjeli liãiti çegove mo-ñi.

Makijaveli: Rasvjetýavaçe tog pov-ijesnog trenutka nije, dakako, razlog ãtosam vas zamolio da se zadræimo na tomrazdobýu Carstva. To pitaçe nije u ov-om trenutku predmetom moje zaokupý-enosti; sve ãto vam æelim reñi jest to dabi Senat, kakvim ga ja zamiãýam, trebaovrãiti, naporedo s vladom, politiåku ul-ogu sliånu onoj koju je igrao rimski Sen-at u razdobýu nakon pada Republike.

Monteskje: Ali, u tom razdobýu za-kon viãe nije izglasavan na narodnimzborovima, usvajan je senatskim odluka-ma (senatus consultum); je li to ono ãtoste htjeli?

Makijaveli: Nipoãto: to uopñe ne bibilo u skladu sa suvremenim naåelimaustavnoga prava.

Monteskje: Koje vam sve pohvaleåovjek nije duæan uputiti zbog takvesavjesnosti!

Makijaveli: Da bih propisao ono ãtomi se åini nuænim, te mi pohvale uopãtenisu neophodne. Nikakva zakonodavna

moñ, to znate, ne moæe proisteñi izvanmog prijedloga; i, povrh toga, obznaçu-

jem ukaze koji imaju snagu zakona.Monteskje: Istina, zaboravili ste bili

na taj moment, koji ipak nije zanemariv;ali, u tom sluåaju ne vidim koje steciýeve namijenili Senatu.

Makijaveli: Dignut u najviãe ustavnesfere, çegova se izravna intervencijasmije oåitovati samo u sveåanim pri-godama; ako je, na primjer, nuæno dirnu-ti u temeýni pakt, ili ako je suverenitetdoveden u pitaçe.

Monteskje: Govor je taj joã uvijek uproroåanstva uvijen. Volite dræati u neiz-vjesnosti?

Makijaveli: Vaãi moderni ustavo-tvorci imali su sve dosad kao fiks ideju

da sve predvide, da sve odrede poveýa-ma koje poklaçaju narodu. Ja neñu up-asti u takvu greãku; i ne æelim sebezatvoriti u bezizlazni krug; odredit ñusamo ono ãto se ne moæe ostaviti neiz-vjesnim; promjenama ñu dati dovoýno

mjesta, kako bi u trenucima velikih krizai druga sredstva bila na raspolagaçu,osim onog zlokobnog kakvo predstavýa-

ju revolucije.Monteskje: Kao mudrac zborite.

Makijaveli: A ãto se Senata tiåe, na-pisat ñu u ustavu: "Senat propisuje pu-tem senatskih odluka sve ono ãto usta-vom nije predviðeno, a ãto je nuæno zar-ad çegova djelovaça; odreðuje smisaoustavnih ålanaka koji podlijeæu razli-åitim tumaåeçima; potvrðuje ili poniãta-va sve akte na koje mu je vlada ukazalakao na protuustavne, ili je na to ukazanoputem peticije graðana; moæe postavitiosnove zakonskih projekata od velikognacionalnog interesa; moæe predlagatipromjene ustava, o åemu ñe se rjeãavatiputem senatus consultuma."

Monteskje: Sve je to veoma krasno ina sliku i priliku rimskoga Senata. Izni-

jet ñu samo nekoliko primjedaba na vaãustav: on ñe, dakle, biti pisan veomaneodreðenim i dvosmislenim izrazima,kad unaprijed dræite da ålanci mogu bitipodloæni razliåitim tumaåeçima.

Makijaveli: Ne, ali treba sve pred-vidjeti.

Monteskje: Misliosam, naprotiv, da je naåe-lo vaãega djelovaça,kako ste se ranije iz-voýeli izraziti, da se utim stvarima sve ne pred-vidi i sve ne propiãe.

Makijaveli: Vidi seda glasoviti predsjedniknije zaludu pohodiopalaåu Temis, niti nosiosudsku togu. Moje rijeåinisu imale druge svrheosim ove: treba predvid- jeti samo ono bitno.

Monteskje: Recitemi, molim vas: Posjedujeli vaã Senat – taj tumaå i

åuvar zakona – i neku vlastitu moñ?Makijaveli: Ne, naravno.Monteskje: Sve ãto, dakle, bude ra-

dio Senat, zapravo ñete raditi vi.Makijaveli: Ne mogu a da se ne

"BACANJE PROKLETIH U PAKAO": Katedrala u Orvietu

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 4528. JUN 1997.

Monteskje:Unatoå vaãoj en-ergiånosti i oãtrovidnosti, priznajem, teãko mi je povjerovati da sezemýa neñe pobuniti protiv tog

drugog dræavnog udara ãto sepriprema iza kulisa.

Makijaveli: Narod ñe dragovoýno zatvoritioåi; jer, po hipotezi od koje polazim,çemu je agitacije preko glave, æudiza odmorom kao pustiçski pjesniknakon olujnog pýuska

za izbore – po opñinama – gradskihduænosnika, za ustanove gradske zaãtite iza joã mnogo toga drugog ãto treba

nestati ili biti stubokom promijeçeno.Monteskje: Zar niste preãutnopriznali sva ta prava, buduñi da stesveåano priznali naåela åija su ona samoprimjena?

Makijaveli: Rekoh vam, nisampriznao nijedno naåelo, nijedno pojedi-naåno pravo; povrh toga, mjere koje æe-lim oduzeti samo su izuzetak od pravila.

Monteskje: I to izuzeci koji gapotvrðuju, to je toåno.

Makijaveli: Ali, upravo zato moramdobro odabrati trenutak, jer u protivnommogao bih sve upropastiti. U Vladarusam napisao naputak koji bi trebaoposluæiti u sliånim trenucima: "Zavoje-vaå mora, u åasu kad zaposjeda dræavudobro razmisliti o svim nasiýima koja sumu neizbjeæna i poåiniti ih sve odjedn-om, da ih ne bi danomice morao obna-výati; a prije svega, mora vladar æivjetisa svojim podanicima tako da ga ni-kakav, ni loã ni dobar dogaðaj ne moæenavesti da mijeça svoje dræaçe: jer, kadu nevoýi skoåi nuæda za vrat, kasno ti jeåiniti zlo; dobro, pak, ãto ga åiniã nedonosi ti koristi, jer, ýudi smatraju da ga

åiniã iz nuæde, pa ti za ç nitko neñe bitizahvalan." Sutradan po objavýivaçusvoga ustava, donijet ñu niz ukaza kojiimaju snagu zakona i koji ñe jednim pot-ezom ukloniti slobode i prava, åija bi seuæivaça mogla pokazati opasnima.

Monteskje: Trenutak je, zacijelo, do-bro odabran. Zemýa je joã u strahu zbogvaãeg dræavnog prevrata. Glede vaãegustava, niãta vam nije odbijeno, buduñida i tako moæete sve uzeti; glede vaãihukaza, nema vam se ãto dopustiti buduñida i tako niãta ne traæite, a sve uzimate.

Makijaveli: Oãtri ste na jeziku.

Monteskje: Ipak neãto maçe negolivi na djelu, sloæit ñete se. Unatoå vaãojenergiånosti i oãtrovidnosti, priznajem,

teãko mi je povjerovati da sezemýa neñe pobuniti protivtog drugog dræavnog udaraãto se priprema iza kulisa.

Makijaveli: Narod ñe

dragovoýno zatvoriti oåi; jer,po hipotezi od koje polazim,çemu je agitacije preko gla-ve, æudi za odmorom kaopustiçski pjesnik nakonolujnog pýuska.

Monteskje: Od svegatoga pravite joã i lijepe re-toriåke figure; to je, ipak,previãe.

Makijaveli: Æurim davam kaæem da ñu, uostalom, sveåanoobeñati povratak svih sloboda kojeponiãtavam istom kad se stranke

primire.Monteskje: Vjerujem da ñemo se

naåekati.Makijaveli: Nije iskýuåeno.Monteskje: Zacijelo, jer vaãa naåela

omoguñuju vladaru, kad god mu je to uinteresu, da ne odræi zadanu rijeå.

Makijaveli: Ne æurite s izjaãça-vaçem; vidjet ñete ãto ñu uåiniti od togobeñaça; neñe proñi dugo, a ja ñu si datiu zadatak da u meni prepoznaju najliber-alnijeg åovjeka u kraýevstvu.

Monteskje: Gle åuda kojemu senisam nadao! U meðuvremenu, dakako,otvoreno poniãtavate sve slobode.

Makijaveli: Otvoreno nije rijeå dos-tojna jednog dræavnika; niãta ja otvorenone poniãtavam; to je upravo ono mjestogdje lavýu grivu treba splesti u lisiåjirep. Åemu bi sluæila politika ako se zao-bilaznim putem ne bi mogli postiñiciýevi koji nam ostaju izvan dohvata dokhodamo ravnom stazom? Temeýi sumoga zdaça poloæeni, snage suspremne, treba ih samo staviti u pogon.Ja ñu to uåiniti sa svim obzirima kojenalaæu novi ustavni obiåaji. To je pravo

mjesto za pokazivaçe umijeña vladaçai zakonodavstva ãto ih razboritost nalaæevladaru.

Monteskje: Primjeñujem da ulazimou novu fazu; spreman sam vas sluãati.s

(Nastaviåe se)

(Umetniåko druãtvo Gradac objaviñeuskoro poznatu kçigu Morisa Æolija "Di- jalog u paklu izmeðu Makijavelija i Mon-teskjea" u kojoj u zamiãýenom dijaloguova dva mislioca razmatraju praktiåne posledice svojih uvereça – despotizma iliberalizma. "Vreme" ñe objaviti nekolikosegmenata iz ovog posve interesantnogãtiva, åija je samo jedna od vrednosti toãto dan-danas zvuåi vrlo aktuelno.)

sloæim s vama.Monteskje: Vi ñete, dakle,

biti onaj koji ñe tumaåiti onoãto ñe on tumaåiti; ono ãto onbude mijeçao, vi ñete

mijeçati; vi ñete biti taj koji ñeponiãtiti ono ãto on bude poniã-tio?

Makijaveli: I ne pomiãýamda se zbog toga branim.

Monteskje: To zapravoznaåi da vi sebi pridræavatepravo razgraðivaça onoga ãtoste izgradili, oduzimaça onogaãto ste dali, mijeçaça vaãegustava – na dobro ili na gore –i åak da ga i potpuno odbacite ukolikosmatrate nuænim. Ne osuðujem unapr-ijed nijednu od vaãih pobuda ili nakana

koje bi vas mogle pokrenuti u takvim isliånim okolnostima; pitam vas samogdje ñe, sred te goleme samovoýe, bitimakar i najslabije jemstvo graðanima i,poglavito, kako ñe se oni sa svim timpomiriti?

Makijaveli: Vidim da vam se vrañavaãa filozofska tankoñutnost. Buditeuvjereni da neñu izvrãiti nikakve prein-ake temeýnih ustavnih postavki a da ihprethodno ne dam narodu na usvajaçeputem opñeg prava glasa.

Monteskje: Ali, vi ñete i daýe bitionaj koji ñe prosuðivati je li promjenakoju predlaæete temeýne naravi i treba li je stoga dati narodu na odobreçe. Ipak,æelio bih vjerovati da neñete ni ukazom,ni senatskom odlukom, uåiniti niãta ãtobi trebalo biti uåiçeno putem plebiscita.Hoñete li svoje ustavne amandmanestaviti na javnu raspravu? I hoñete li ihdati na usvajaçe na narodnim zborovi-ma?

Makijaveli: Ne, ni u kom sluåaju;ako bi jednom bila pokrenuta rasprava oustavnim ålancima na narodnim zboro-vima, niãta onda ne bi sprijeåilo da se

narod lati ispitivaça svega i svaåega te-meýem svoga prava na pozivaçe predviãi sud, i sutradan bi izbila Revolucijana ulici.

Monteskje: Ne moæe vam se poreñilogiånost: ustavni su amandmani, dakle,predoåeni kao cjelina, kao cjelina ñe bitii usvojeni?

Makijaveli: Nikako drukåije, doista....

Makijaveli: Niste zamijetili da jemoj ustav ãutke preãao preko mnoãtvasteåenih prava koja ñe biti nespojiva snovim poretkom koji sam upravo us-

postavio. To se, na primjer, moæe reñi zaslobodu ãtampe pravo na udruæivaçe,neovisnost sudbene vlasti, pravo glasa,

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME s 28. JUN 1997.46

"Obe strane jastuka": Knjiga o Bajagi&Instruktorima

Zvezdana praãinaPovremeno zasmeta autorovo insistiraçe na pokuãaju da sekroz Bajaginu istoriju ispriåa naãa tuæna priåa

Moca je izgubio kontrolu nad svojom kar-ijerom i postao izvrãilac tuðih ideja. Rat jebesneo. On je æiveo u koferu. Stvari se smi-ruju i pisac ponova vraña glumce na scenu.

AUTORSKA POSEBNOST: Vratimo

se kçizi. Jezikom suviãe barãunastim zamoj ukus ispriåana je priåa o vremenu ukome je bilo vaæno kada ñe neko objavitiploåu, a ne da li je marka skoåila. Istina, ret-ke su danas kçige koje se bave rokom. Zato

je ova kçiga vaæna, jer pitko i dokumento-vano priåa o naãoj najveñoj zvezdi osam-desetih. S druge srane, metodoloãki postu-pak kçige potpuno je nejasan. Pisac hoñeistovremeno da napiãe muziåku kritiku, daoslika "scenu" toga doba i da opiãe socijalniaspekt. Iz tog globalnog okvira on se usmer-ava na priåu o Bajagi i Slobodanu Miloãe-viñu, åija je jedina veza to ãto obojica æive

na Dediçu i ãto su velike zvezde. Bajaginaautorska posebnost je jasna, on opstaje usvojoj muzici van aktuelnog politiåkog tre-nutka. Svaki analitiåar primetiñe çegovumuziku kao romantiåarsku i pevýivu, jed-nostavnih melodija. Tekstovi su alegoriåni,

vizionarski, aktuelni.Zato toliko smeta Iva-åkoviñevo insistiraçena pokuãaju da sekroz Bajaginu istorijuispriåa naãa tuæna po-litiåka priåa. Publika

je sita politike, traæe

se nove teme. Bilo bidobro da kraj vekavrati rok u æiæu naãihinteresovaça. U tome

je ova kçiga omanu-la. Umesto da budeperjanica novih vred-nosti, æelela je da seprikloni srpskom sin-dromu da svi sve zna-mo, a najviãe o fud-balu i politici. Ne-

ñemo biti cepidlake. Ãtivo je viãe nego zan-imýivo, åitýivo i nenametýivo.

Ostaje da na kraju kaæemo da je Bajagauvek podizao praãinu oko sebe. Mali suuvek hteli da postanu on, ili barem da proda-

ju tu etiketu. To je dobar trade-mark . Srbi sesamo kasno "pale", pa Slovenci opet boýezaraðuju na Bajaginim koncertima. (Ovakçiga ima poåetni tiraæ od hiýadu komada.Smeãno za nekoga ko je prodavao pola mil-iona ploåa.) Bajaga je, kao ãto se kaæe, "firstclass", pa i pojedini dnevni listovi vide napomolu novu zvezdu i prave frku na estradisuludim izjavama onih koji su pobrkalilonåiñe. Za mene je to dobar znak; moæda ñesve na kraju biti samo rokenrol. Æelim svim

politiåkim zvezdama da krenu u legendu, ami bismo "442 do Beograda". s

DUBRAVKA MARKOVIÑ

smeha u telefonsku sluãalicu: "Doði da pop-ijemo kafu. Da se zezamo, pa se vrati. Svi-ram sledeñe nedeýe u Splitu".

Predsednik omladine kasnije je smeçen,nedostajala mu je referenca u biografiji da jedoveo Bajagu.

"BAJAGERE": Posle iskustva sa "Rib-ýom åorbom", Bajaga je zazirao od politike,åak je suviãe insistirao da on sa tim nemaveze. Pored beæaça pred politikom, Moca jebeæao i od samog sebe. Nikako nije mogaoda shvati da je velika zvezda, idol mladih.

Devojåice su vriãtale za çim; zvali smo ih"bajagere". Moca je ostao na poziciji zbu-

çenog gitariste, a Bajaga je postao institucija. Vagon u koji su mnogi hteli da se ukrca- ju. Ali Iznogud nikada nije postao kalif ume-sto kalifa. To se kapira joã u pubertetu. Mocase sve viãe povlaåi. Producenti rade i pojav-ýuju se umesto çega. Bio je u potpunoj pa-nici da saåuva svoju privatnost.

Objavýena je "Prodavnica tajni", a u jed-nom intervjuu u "Mladinskoj iskri" iz SplitaBajaga kaæe: "Ono ãto se kod nas podrazu-meva pod folkom uopãte nije naãa etno-muzika nego ãpanska, gråka, turska, islams-ka... Mene to veoma zanima i pokuãañu nanekoj sledeñoj ploåi da iskoristim taj åisto

naã etno-fazon." Poåelo je ukýuåivaçe naestradu, slike po novinama sa folk zvez-dama, svirke po kafanama, æivot u koferu.

ak" Mike Antiña. Nas pet-ãest devojåica izbuçeni dugokosi gitarista Momåilo Ba-

jagiñ krenuli smo sa probama, i tako smo

poåeli da se druæimo. Viãe smo vremenaproveli u SKC-u nego u ãkoli. Sluãali smoistu muziku, imali svoj svet, svoje idole. Onse oãiãao da ne padne na popravni kodDæemsa. Pao je. Kleli smo se u Lu Rida, aon je poåeo da svira u "Åorbi". "Prodao si se.Lutka sa naslovne strane. Fuj!" Go-dine l978. moj ortak postao je zve-zda. Ostalo piãe u kçizi IvanaIvaåkoviña "Obe strane jastuka", u"Priåi o Bajagi & Instruktorima".Uspomene naviru. Dolazio je naprobe "Hipnotisanog pileta" (Gile iJovec kasnije postaju deo "Elek-

triånog orgazma"). Bio je zvezda, ai daýe stidýiv i ýubazan. Jednomse javio i jednostavno rekao: "Iz-lazi mi solo ploåa, 'Pozitivna geo-grafija'". Iãli smo u Tuluz. Izgovor-iti ime benda na francuskom bilo jesmeãno jer je lomilo jezik. "Recisamo Bajaga i instruktori". Ubrzo

je izaãla sada veñ istorijska ploåa"Sa druge strane jastuka"... Ovo susamo fragmenti jednog druæeça i

jednog davnog vremena. Ivan Ivaå-koviñ je svojom kçigom pokrenuo te misli.

Autor je odslikao vreme u kome smo bili

ubeðeni da su Stounsi u pravu kada vriãte"It's only rock and roll". Vreme nas je de-mantovalo. Politika, propast komunizma irat suoåili su ovu generaciju sa realnoãñu ispustili je na zemýu. Ono ãto smeta u ovojbiografskoj kçizi jeste upravo to meãaçepolitike u muziku. Aktuelna politika æelela jeda se okoristi rokerima. Bili smo u Splitu.Goran Radman, buduñi direktor TV Zagreb,sreo se u Moskvi sa Bajagom. Bilo je pla-nirano da se centralna omladinska proslavaodræi na Poýudu, a Bajaga je trebalo da budepoklon SOJ-a mladima. On je u to vremeimao dobru tezgu u Makedoniji. Jednog ju-

tra u hotelu "Marjan", tadaãçi omladinskipredsednik izgovarao je na ivici plaåa: "Uz-mi helikopter i idi po çega". Bajaga urla od

B liæio se 25. maj 1976. Naum, profesorsrpskohrvatskog jezika, rekao je daza praznik spremamo "Plavi åuper-

PROSLAVA DANA ÃKOLE: Mladi Momåilo Bajagiñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 4728. JUN 1997.

SCENAFinansiraçedomañeg filma

"Republiåko ministarstvo kulture dalo je pre dve god-

ine Vansu, Centar filmu i Bandur filmu po 100.000 DEMza snimaçe filmova koje oni nikad nisu ni zapoåeli", re-kao je nedavno rediteý Srðan Dragojeviñ. Prema çe-govim reåima, ova tri producenta nikad nisu vratila Mini-starstvu dobijeni novac, a Vans i Bandur film upotrebili sutu svotu za "kupovinu licenci od mejdæorsa, ãto je dvos-truki kriminal: novac nameçen domañem filmu upotrebilisu za uvoz ameriåkog, a zatim su od te distribucije zarað-ivali". Za novac dat Centar filmu kaæe da je "po tvrdçidirektora Milojeviña, utroãen na snimaçe dokumentarnihfilmova".

"Mi smo novac vratili, i Dragojeviñ moæe slobodno dato proveri u Ministarstvu", kaæe Predrag Jakovýeviñ, jedan od vlasnika Vansa. On navodi da su sa 200.000 di-

nara nameravali da snime "Lavirint" Miroslava Lekiña, dasu dve godine uloæili u taj projekat, "ali to je bio vi-sokobudæetni film od 10 miliona dinara po predraåunu, pasmo odustali". Jakovýeviñ kaæe da ne zamera Dragojeviñu jer, "on je mladi rediteý pa ima pava da se buni". I ÐorðeMilojeviñ, direktor Centar filma, vidi u Dragojeviñevojmladosti razlog çegove optuæbe. "Znam kakav je nekadbio Æika Pavloviñ, a posle..." Milojeviñ podseña da jeCentar film kuña koja je napravila preko 100 filmova, a da je od vremena kad je dobijen novac uraðeno 15 dokumen-tarnih filmova, proseånog trajaça od jednog sata, pa zatone bi komentarisao Dragojeviñeve optuæbe. Najavýujepremijere dokumentarnih filmova (do kraja meseca) oPaji Jovanoviñu, Milivoju Æivanoviñu, Zoranu Radmilov-iñu, Miji Aleksiñu i Paji Vujsiñu i nove projekte za jesen.

Dragan Ivanoviñ, direktor Bandur filma, kaæe da jeDragojeviñeva informacija polutaåna. "Dobili smo novac,traæili smo ga za film o 'Zabavniku', pa kad je taj projekatpropao, ustupili smo ga filmu 'Treña sreña'. O tome pos-toje papiri, i Dragojeviñ zna za to. Zato ãto me je pre trimeseca presliãavao gde je 200.000 dinara koje smo dobiliod Ministarstva. Imali smo jednog Veýka Bulajiña, nadamse da neñemo imati joã jednog."

Ivanoviñ najavýuje "Sirote male hråke" Slobodana Ãi- jana i film Tea Angelopulisa "Jedne veånosti jedan dan",gråkog rediteýa sa kojim su veñ radili "Odisejev osmeh".Angelopulis ñe novi film delom snimati u Jugoslaviji, a

igrañe Izabela Aðani i Bruno Ganc. "Mislim da su çegovi Ãijanov film znaåajnija i vaænija informacija o Bandur filmu od Dragojeviñevih optuæbi.

Uostalom, pitajte Ministarstvo, oni imaju sve crno nabelo." Vasilije Tapuãkoviñ, pomoñnik ministra zaduæen zafilm, na odmoru je, a çegov kolega zaduæen za jedan dru-gi resor, koji je æeleo da ostane anoniman, prokomen-tarisao je da cele ove priåe ne bi bilo da Dragojeviñ ne tre-ba novac za novi film, da ñe on novac dobiti od Beograd-skog filmskog fonda, da je ta asocijacija zato i osnovana ida mu, znaåi, novac Ministarstva nije ni potreban. Njegovstav je bio toliko iskýuåiv da bi bilo gubýeçe vremenaobjaãçavati mu da i Dragojeviñ, kao i svi drugi rediteýikoji rade nove filmove, imaju prava na novac Fonda i da

ñe potrajati dok budæet Fonda bude dovoýan za snimaçefilmova.SONJA ÑIRIÑ

De valigiaIzloæba "De valiða"

("De valigia"), o kofe-ru, doputovala je na

Beogradsku æelezniåkustanicu 24. juna. Reå jeo jedinstvenom vozu punom radova konceptualnih umetnika iz15 evropskih zemaýa, zamoýenih da kreiraju na temu kofera,kao metafore liånog i kulturnog nasleða kome pripadaju. Ovaizloæba na æelezniåkim ãinama krenula je iz Soluna 20. marta i,posle tri nedeýe u Beogradu i po nedeýu dana u Niãu i NovomSadu, nastaviñe put Maðarske, Austrije, Italije, Ãpanije, Belgije,do Nemaåke. U svakoj zemýi vozu se prikýuåuje nov vagon sakoferima, delima 30 umetnika iz te zemýe. Na kraju ñe ovaizloæba imati 400 radova. Evo imena nekoliko jugoslovenskihautora: Velizar Krstiñ, Mileta Prodanoviñ, Talent, Jovan Trkuýa,Jelica Radovanoviñ, Vesna Pavloviñ, Zoran Naskovski...

R. K.

Majstorska ruka baleta"Radili smo na baletu 'Bahus i Arijadna'. Na probi iz åista mira,

u potpunoj tiãini Mita je ustao sa svoga mesta, doãao do mene,krvniåki me ujeo za ruku i kao da se niãta nije dogodilo vratio me nasvoje mesto. Po zavrãetku probe, pitao me je da li znam zaãto me jeujeo: 'Pet puta sam teopomenuo da je rukadole. Sada kada tebude bolelo, vaýda ñeãzapamtiti'."

Ovo je uspomenaRadeta Vuåiña, ba-letskog prvaka Narod-nog pozoriãta, na ko-reografa Dimitrija Par-liña, zapisana u mo-nografiji o çemu, pro-movisanoj na sveåa-nosti Udruæeça ba-letskih igraåa 23. juna.Objavýena je povo-dom desetogodiãçiceçegove smrti, aUBUS je 1996/97.proglasio Parliñevom

godinom.Monografija je satkana od uspomena saradnika velikog ko-reografa, pa je zato i Milica Jovanoviñ, urednik monografije, nazi-va – neænom. U uvodnom tekstu, ona je o Parliñu, izmeðu ostalog,zapisala: "Ostavio je za sobom veliki broj baleta. Njegova majstor-ska ruka pruæala se na oblast klasike i na oblast neoklasiånog ba-letskog izraza, na Ãpaniju Manuela de Faýe, na balete jugosloven-skih kompozitora, na avangardne poduhvate. Veliki broj baletskihnaslova – oko pedeset – umnoæavao se mnogobrojnim verzijama,tako da ako se kaæe da çegov opus sadræi sto pedeset koreografija, joã uvek taj broj nije dovoýno precizan. Njegove koreogafske verz-ije, a bilo ih je mnogo – samo balet 'Romeo i Julija' u Beogradu jeimao pet verzija – uvek su se bitno razlikovale jedna od druge". Isamo joã jedna ilustracija Parliñevog umeña: Moris Beæar ga je poz-

vao da na briselsku scenu "Balet XX veka" prenese svog "Åudesnogmandarina".S. Ñ.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


48 VREME s 28. JUN 1997.

l. ValterAutobus sa tridesetak beogradskih, no-

vosadskih, podgoriåkih i priãtinskih umet-nika i novinara, uåesnika Leteñe uåionice-radionice (LUR), jezdi, u sumrak, od Palaprema Sarajevu, okoliãnim brdsko-planin-skim putem; tu i tamo, u dolini se ukaæeGrad. Krajolik liåi na onaj iz åuvenog fil-ma Ãibe Krvavca, kada mrski okupatorskioficir filozofski kaæe drugom mrskom oku-patorskom oficiru: "Sehen Sie diese Stadt?Das ist Walter!". A negde gore, visoko uãumama i gorama iznad Valtera, umorniputnici prolaze pored betonskog stuba nakojem se koåoperi çima dobro poznatiplaviåasti plakat: "Ãeãeýa za predsednika".

Jedan zlobnik komentariãe da je Vojvoda,najzad, u stanovnicima Trebeviñke ãumenaãao svoju ciýnu grupu...

2. "Granica"Zaustavýamo se na jednoj taåki na

putu, ni po åemu razliåitoj od onoga ãtosmo videli pre. Tu je, kaæu, "entitetska"granica RS i BH Federacije. Uveliko jepao mrak, putnici prte svoje torbe iprelaze zamiãýenu graniånu crtu, a stoti-nak metara daýe od BG prometala åeka- ju ih "Centrotransov" autobus i Jasna,predstavnica sarajevske fondacije"Otvoreno druãtvo". Tu, na Vracamanema nikakve oznake koja upuñuje na"åekpoint", nema ni punktova policije ilivojske, bilo srpske, "federalne" ilimeðunarodne. Da naã vozaå nije znaogde da stane, mogli smo mirno da

ujezdimo u grad. Sutradan, åujemo da jefilozof Obrad Saviñ, navodno, i uãao uSarajevo sa BG tablicama.

3. "Oaza"Vozimo se glavnom gradskom trans-

verzalom, od Vraca do Ilidæe; za velikuveñinu putnika ovo je prvi susret sa(posle)ratnim Sarajevom: noñ daje sruãen-im i nagorelim graðevinama privid nest-varnog. Po principu toplo-hladno, oko nasse smeçuju relativno oåuvani delovi gradas onim æestoko razruãenim, gde nema niuliånog osvetýeça: samo groteskne silueteizobliåenih stambenih i poslovnih zgradapokazuju da je tu nekada bilo ýudi. Prolaz-imo pored "tramvajskog grobýa": nadesetine kompozicija uniãtenih granati-raçem parkirano je u svojevrsnom"spomen-depou". Ulazak u Ilidæu je putkroz apokaliptiåan predeo, bez ijedne kuñeu kojoj se moæe æiveti, tako napadno sliåan

meseåevom pejzaæu podriçskih selaizmeðu Zvornika i Vlasenice. A onda –"Oaza": idiliåno i komforno bungalov-nas-eýe, kao iz neke paralelne stvarnosti, ukojem odsedamo.

4. "Biltovizija" i"Palmovizija"

Dole potpisani novinar, odmah poprispeñu u Sarajevo, juri u studio meðunar-odne TV IN (od miloãte zvane "Biltoviz-ija") i uåestvuje u talk-show razglabaçu onezavisnom novinarstvu, ratu, nacionalizmu

etc., zajedno sa Senadom Hadæifejzoviñem(TV BiH), Goranom Veæiñem i StojanomObradoviñem (nezavisna agencija "Stina",Split). Posle emisije, prilaze mi momci i de-vojke iz muziåke i tehniåke redakcije, in-teresuju se za muziåke i ostale novosti izBeograda, mole da im dostavim e-mailadrese svih beogradskih televizija, da saçima razmeçuju spotove. Otkrivaju mi ivaæan podatak o tajnom "noñnom æivotu"Sarajeva: mreæa srpskih predajnika po BiH,nakon ãto RTS 1 zavrãi emitovaçe, urednose prebacuje na "TV Palmu", tako da celoSarajevo (moæe da) gleda rekreativni porno-

program... Oblik "specijalnog rata" protivåednosti koju propoveda islam?

5. GradSutradan, prvi susret s Gradom na

daçem svetlu. Kao da je celo Sarajevo si-noñ gledalo televiziju, desetine ýudi mezaustavýaju na ulici, prilaze, razglabaju opolitici, pitaju ãta ima u Beogradu; nekimole da im se uåini neka usluga, odnesepismo, nabave neka dokumenta; biznismenu druãtvu prelepe sekretarice predlaæe danapravimo dobar posao na uvozu defici-

tarnih medicinskih udæbenika. Titova iVase Miskina u predratnom sjaju; pro-davnice su pune robe, kafane i aãåinice joã

dvadeset slikaSarajevo u

ÆIVOT

F O T O G R A F I J E : Ð O R Ð E T O M I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 4928. JUN 1997.

punije gostiju, burek i zeýanica i daýe na- jboýi na svetu. Marka i BH dinar su ravno-pravna i legalna sredstva plañaça (odnos1:100), cene neãto viãe nego u Beogradu.Samoposluge su preplavýene hrvatskom islovenaåkom robom, vrlo je vidýivo koli-ko Federacija ekonomski zavisi od najza-

padnijih republika bivãe SFRJ.

6. UniformeBosanski policajci, na ulicama priliåno

brojni ali neupadýivi i neagresivni (nemalegitimisaça iz dosade...), u mrkozelenimuniformama, sa viãeugaonim ameriåkimãapkama, vojnici BH armije u maskirnimodorama; skoro svaka grupica ãetajuñihsoldata sadræi i jednu vojnikiçu... Pripad-nici SFOR-a na sve strane, elegantni,suncem opaýeni, s "rej-ban" pogledom nasvet, nafatirani åvrstom valutom, sasvimleæerno, spontano i nenamerno, ali veoma

jasno demonstriraju da "nisu odavde"...Italijani, kao i uvek, najkoåoperniji, An-glosaksonci svih vrsta najdiskretniji.

7. Mensur meðukçigama

Velika kçiæara "Svjetlosti" u Titovoj.Mnogo predratnih izdaça, zagrebaåkih ibeogradskih, nalazim i kçige mnogih kojisu prethodnih godina gledali Grad odozgo,sa brda. Priliåno su jeftine... Prilazi starijiåovek pita me: "Imal' kçiga? Nije kao kodvas u Beogradu, ali snalazimo se". Ãef kçiæare Mensur nudi kafu i priåa o tomeda "kçiga ne moæe biti kriva". Svaka kçi-

v

ga je dobrodoãla, nametnuta izolacija jeproãlost, kçiga iz Hrvatske ima sve viãe, aMensur jedva åeka da se potpiãu odgovara- juñi meðudræavni sporazumi, pa da se ob-novi saradça s beogradskim izdavaåima.

8. Alija za tri groãa

U kçiæaru "Veselin Masleãa" ulaze,poãtapajuñi se, jedan krepki i jedanrezignirani staråiñ: "Imate li Islamsku dek-laraciju", pita Krepki. "Imamo, izvolite"."A, jes' jeftina! Vahide, uzmi i ti jednu,vaýañe ti!". Vahid gleda u pod: "Bjeæi,bolan, i dosad sam æivio brez çe, pa ñu iumrijet brez çe". Krepki i daýe navaýuje,a Vahid pomirýivo uzvraña: "Ãto da ku-pujem, pozajmiñu od tebe". "Vala neñeã,ãta god ti pozajmim, nikad viãe i ne vidim".Izlaze, ipak, s jednim primerkom. Ja se,ipak, opredeýujem za Almu Lazarevsku imerkam preskupog Mirka Kovaåa.

9. ÃiçelNegde kod Univerziteta, veliki

neoãteñeni spomenik Marãalu. Tito u ãiçe-lu, ophrvan teãkim brigama jednog vojsko-voðe. Ispod tog ãiçela ispilile su se razneæivuýke, a Grad koji je mnogo postradaozbog çihovih sukoba tvrdoglavo åuvabronzu çemu u åast. Drugde bi to bila bi-zarnost, ovde nekako prirodno izgleda. Pridrugom susretu viãe ga niko ni ne zapaæa.

10. NebojãaPrilazi mi mladiñ; kaæe, zove se

Nebojãa; ãeta sa mnom po åarãiji desetak

minuta. Priåa da je bio mobilisan u BHvojsku i da je poåetkom rata zvao svoju pr-ijateýicu u Beograd, koja nije htela s çimda razgovara jer je "åula da on koýe Srbepo Koãevu". "Jebi ga", kaæe, "åovjekvjeruje u ono u ãto hoñe da vjeruje".

11. Grupa viãkaU Beogradu se misli da je "Zabraçenopuãeçe" upravo izdalo novi album, s na-zivom "Ja nisam odavle". U Sarajevu iZagrebu se smatra da je "Zabraçenopuãeçe" upravo izdalo novi album s na-zivom "Fildæan viãka". Ako se sve podelilo– ãto ñe reñi: udvostruåilo se, a oslabilo iokilavilo – ãto ne bi i "Puãeçe"? Jedni, sNeletom Karajliñem, æive u Beogradu;drugi, sa Sejom Sexonom i Elvisom J.Kurtoviñem, u Zagrebu. U Sarajevu æivi joã samo publika.

12. KontinuitetDr Neletu za informaciju: s one strane

ulice, u Sarajevu, i daýe æive d(j)evojåicekojima miriãe koæa...

13. InternetTo nije samo globalna kompjuterska

mreæa nego i kafiñ s velikom baãtom, pre-ko puta "karingtonki". Sedimo, stojimo iliãetamo, svi – sadaãçe Sarajlije koje ovdeubijaju noñ, bivãe Sarajlije koje prebrojav-aju staru raju, ohrabrene åiçenicom da jeneãto od "dobrog duha Sarajeva" ipak

preæivelo rat i zapaçujuñu åiçenicu da je,kaæu, tek svaki deseti aktuelni Sarajlija æi-

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


50 VREME s 28. JUN 1997.

veo ovde i pre rata... Strani dopisnici,SFOR-ovci, sluæbenici OSCE i svih mo-guñih meðunarodnih organizacija, belos-vetski art-ãminkeri na proputovaçu... åineda ovo mesto izgleda kao "Rikov kafe" u

"Kazablanci".14. Sindrom

Usred opuãtene letçe noñi u "Inter-netu", jedan mladiñ, koji je cele veåeri pio,poåiçe da viåe, na sve i ni na koga odre-ðenog: "Ja ne znam zaãto se svi smijete,

åemu se svi vi ovdje veselite, kada je ovdjepoginulo petnaest hiýada ýudi, kada jedanas godiãçica smrti mog najboýegdruga". Trenutak nelagode, a onda se svenastavýa. Ako Beogradom ili Zagrebomhara "vijetnamski sindrom", u Sarajevupostoji, ni sa åim uporediv, "sarajevski sin-drom". Ispod privida normalnosti i zabora-va rata i æivota pod opsadom, ýudi su puni

trauma i frustracija. Nikad se ne zna ko ñe,kada i kako da "pukne".

15. NovineNa kioscima "Oprese" uredno se

prodaje sva hrvatska ãtampa, na ostalimsamo bosanska. U poznatoj privatnojkçiæari "Ãahinbaãiñ", u odeýeçu straneãtampe, pronalazimo i "Dugu" i "Intervju"po astronomskoj ceni. Kaæu, nabavýaju i"Vreme", ali se brzo rasproda. Sve je to,doduãe, skoro trostruko jeftinije u obliæçojLukavici, ali malo ko se usuðuje da prelaziu "drugi entitet", tamo gde su "rasni zako-ni" prihvañeni kao normalna stvar. "Oslo-boðeçe", iako bez mnogih novinara koji

su obeleæili çegove "zlatne godine", joã iz-gleda sasvim pristojno. "Veåerçe novine" inajåitaniji "Dnevni avaz" (avaz-glas) pod-señaju na ovdaãçu (polu)tabloidnu dnevnuãtampu, namnoæenu posledçih meseci. Po

povratku u Beograd, åitam "mudre" zapisedirektora jednog od takvih listova, kojikaæe da "çegovi novinari" neñe prihvatitiponudu "Dnevnog avaza" za saradçu,zbog imena lista. Da je neko iz Sarajevaodbio, recimo, saradçu sa "Srpskom reåi"zbog imena lista, to bi na ovoj strani Drine

bilo oceçeno kao fundamentalistiåka pro-vokacija...

16. StanoviU mnoge napuãtene sarajevske stanove

uselile su se izbeglice iz Podriça i drugihkrajeva BiH. Vlasti Federacije vrlo sporo,traýavo i kilavo obezbeðuju vrañaçe tihstanova legalnim vlasnicima. Naravno, tre-

ba obezbediti nekakav smeãtaj unesreñen-im ýudima koji su doãli u Sarajevo (svakoñe reñi: najboýe – u çihovom zaviåaju), alimeðunarodna zajednica sve jaåe pritiskazvaniåno Sarajevo da ispoãtuje elementa-rne odredbe svojinskog prava, jer bez toganema pravne dræave, veñ samo pýaåke ihajduåije. A Sarajlijama je, iznad svega,dosta hajduåije, i spoýne i unutraãçe...

17. Mini sukçe i feredæe

Ako u Sarajevu postoji nekakav

"proces islamizacije", onda je on dobrosakriven. Ulicama hodaju izazovno

razgoliñene "djevojke u ýetnim haýina-ma", i zapaçujuñe su malobrojne æene,naroåito mlaðe, koje se opredeýuju zaodeñu u skladu sa strogim islamskimpravilima. Sarajlije kaæu da je drugaåije po

maçim mestima u unutraãçosti, kao ãtosu Kalesija ili Visoko, gde je sve puno no-vokomponovanih muslimana. Veñspomiçani Nebojãa ima svoju teoriju: uBosni se i åuveni papanluk podelio nasrpski, muslimanski i hrvatski... Jedino suagresivna glupost i netolerancija ostali

zajedniåka svojina.

18.(Jugo)banka

U centru Sarajeva, kodMarindvora, na vrhu jedne

zgrade joã stoji velika reklama"Jugobanka". U Ilidæi, kod Robnekuñe, ono "Jugo" je odlepýeno,pa je ostala samo "banka". Plural-izam pristupa u reãavaçu bosan-ske krize? Predratni putokazi zaBeograd i Titovo Uæice (joã jesamo u Sarajevu Uæice i daýeTitovo...) stoje nedirnuti, iakostvarni put za te gradove sadavodi preko okolnih planina...

19. Æurkata na

akrepiPosledçe veåeri naãeg borav-ka u Sarajevu organizuje sedernek za umorne uåesnike

LUR-a iz svih bivãih jugoslovenskih re-publika. Sviraju zanimýivi Makedonci("Last solution", ako se ne varamo) i zaistaodliåna sarajevska grupa "Sikter", ozbiýnirokeri na tragu "Therapy?" zvuka. Na binuse peçe i pozamaãna crnkiça i peva saçima (veñina çihovih tekstova je na en-gleskom), a najveña atrakcija je specijalnagoãña – mlada Sarajka koja odliåno izgledai joã boýe peva. Pred jutro se razilazimo,

uz poruke tipa: "We will meet again", akone na nekom drugom LUR-u, onda unekom drugom æivotu...

20. Haj'mo uplanine

Vrañamo se kuñi istim putem, ali daçu.S vrha planine gledamo u Sarajevo, nest-varno blizu i nestvarno bespomoñno u kot-lini, tamo odakle ga je gledao, onomad, ve-seli Ediåka Limonov u druãtvu RadovanaKaradæiña. Plakatirani Vojvoda Ãeãeý je,naravno, i daýe na istom mestu. Dobrodoã-li kuñi... s

TEOFIL PANÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-junius-28 51/67s VREME 5128. JUN 1997.

Nagradna igra u julu

Poziv svim programerima na

konkursza najbolje kompjuterske igre

(32-bitne Win95/WinNT)m a d e i n S e r b i a

Poziv svim programerima nakonkursza najbolje kompjuterske igre

(32-bitne Win95/WinNT)m a d e i n S e r b i a

Najbolje igre ñe izañi na CD-u

POÃALJITE VAÃEPREDLOGE NAADRESU:"VREME"za nagradnu igru"32 bita"Miãarska 12-14

11000 Beograd

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME s 28. JUN 1997.52

Pozajmýeni intervju: Sol Belou

Vek na dlanu Artur Miler, Marlon Brando (kao anti-semita), Dæek Nikolson, Dæems Dæojs,

Hana Arent, Ernest Hemingvej, O'Hara,

Po, Norman Majler, Nabokov, GabrijelGarsija Markes, Truman Kepot, Vilhelm Rajh, J. D Selindæer, Salman Ruædi, KenSaro, Eæen Jonesko, O. Dæej Simpson. In-tervju smo pozajmili iz "Plejboja" i

preneñemo ga u naredna dva broja.

Sol Belou, kao izuzetan svedok istorije inajboýi portretista ameriåke lepe kçi-

æevnosti, daje pravu hrestomatiju izuzet-

nih ýudi koje je voleo ili mrzeo, sreo iliupoznao. U çegovom ogledalu su: LavTrocki (koga je Belou video na bolniåkomstolu, mrtvog, okrvavýene kose i brade),

Merilin Monro (previãe savrãena da bibila stvarna), Dæon Kenedi, Bil Klinton,

ERNESTHEMINGVEJ

DÆONKENEDI

LAV TROCKI

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 5328. JUN 1997.

(za "Avanture Ogi Marå" 1953, za "Her-coga" 1964. i za "Planetu gospodina Sam-lera" 1970), Pulicerovu nagadu ("Hambol-tov dar", 1975), Zlatnu medaýu za roman(1977), nagradu Nacionalnog instituta zaumetnost i reå (1952), nagradu Prijateýalepe kçiæevnosti, a 1976. dobio je i Nobe-lovu nagradu za kçiæevnost. Godine 1983.dobio je titulu komandanta u francuskojLegiji åasti.

I dok Belou voli da kaæe da pisci neæele dobro drugim piscima, çegovojpoziciji izuzetno znaåajnog pisca mnogiodaju priznaçe. Filip Rot ga naziva "leg-

endom ameriåkih pisaca – Jevreja" i "na- jkompletnijim i najuspeãnijim piscemAmerike"; Dæon Apdajk misli da je on "na- jboýi portretista ameriåke lepe kçiæevnos-ti"; Irvin Houv ga naziva "najveñim æivimameriåkim piscem"; Dæejms Kerol Outs gasmatra genijem i stavýa ga iznad veliåinakakve su Truman Kapot, Tomas Pinåon iTomas Volf.

I dok je Belou åitao na hebrejskom ipre nego ãto je poãao u obdaniãte (çegovamajka se nadala da ñe uåiti Talmud), çe-gov spisateýski talenat nije bio otkriven dosredine çegovih dvadesetih, kada je "Par-

tizanska revija" prvi put objavila neke çe-gove priåe. Njegovi roditeýi su emigrantiiz Rusije koji su se 1913. godine sa dvojedece doselili u predgraðe Montreala. Nji-hov treñi sin Sol rodio se dve godine kas-nije, 10. juna 1915. godine. U osmoj godi-ni æivota preleæao je teãku infekciju disa- jnih organa i leæao je u bolnici ãest meseci.Ubrzo poãto je ozdravio, porodica se pre-

selila u Åikago. Njegov otac Abraham ra-dio je u pekari, prodavao je drva za ogrev ipomalo ãvercovao alkohol u vreme pro-hibicije. Majka Liza umrla je kada je Solimao 17 godina, pre nego ãto se upisao na

Åikaãki univerzitet. Nakon dve godine pre-bacio se na Severozapadni univerzitet, gde je diplomirao antropologiju i sociologiju.Godine 1937. oæenio se Anitom Goãkin idobio posao, pisaçe biografija kçiæevnikaza tek formirani savezni WPA (Projekatpisaca). Tokom Drugog svetskog rata najpre je bio odbijen na regrutaciji zbog kile,a nakon operacije prikýuåio se mornarici.Prodao je pripovetku "Veoma mraånaãuma", ali je rat odloæio çeno objav-ýivaçe. Kasnije je Belou zakýuåio da nijedovoýno dobra i uniãtio je. Zatim jenapisao pripovetku "Åovek na klatnu", o

mladiñu koji åeka da bude regrutovan, zakoju je 1944. godine dobio 200 dolara, aiste godine rodio mu se prvi sin Gregori.

Godine 1947. napisao je "Ærtvu", koju je magazin "Tajm" opisao kao "dirýivupriåu o Jevrejinu optuæenom od fanatiånogbezboænika da ga je uniãtio" i ocenio kao"snaænu i dubokomislenu, ãto se retkosreñe kod danaãçih pisaca". Ipak, prodalase u samo 2257 primeraka i trebañe åitavihãest godina pre nego ãto Belou objavi sle-deñu.

Pedesete su bile zora zlatnog razdobýaameriåkog romana. U samo nekoliko god-

ina pojavili su se Selindæerov "Lovac uraæi", "Nevidýivi åovek" Ralf Elisona,Nabokovýeva "Lolita", Keruakov "Naputu". Belou je doprineo ovom talasu"Avanturama Ogi Marå", 1953. godine.Pisao je o mladom åoveku koji pun opti-mizma i æeýan avantura kreñe iz Åikaga usvet samo da bi shvatio "da koliko god setrudili da humanizujemo i upoznamo svet,

on nas iznenadi tako ãto postane joã åudnijii neshvatýiviji". Zbog svog snaænog jezika,ova kçiga se mnogo kupuje i danas. Mar-tin Amis je 1995. godine napisao da jeameriåki roman bio himera, mitsko krilato

prase, a na neki volãeban naåin Sol Belouga je vratio na zemýu.U vreme kada je ova kçiga napisana

nisu svi kritiåari bili tako blagonakloni.Norman Podhorec je kçigu smatrao pro-maãajem, a Entoni Vest je Belouovopisaçe nazvao drvenim i mrtvim. NormanMajler je smatrao da Belou piãe apsurdno ineubedýivo, i da preteruje u svakom prav-cu. Razlog za ovakve kritike je, izmeðuostalog, i to ãto se Belou ovom kçigomveoma udaýio od svoje prve dve, koje jenazivao "magistraturom" i "doktoratom".Kçigom "Ogi Marå" proãirio je granice

pisaça.Godine 1956. Belou se oæenio, po drugiput, Aleksandrom Cakabasov i godinudana kasnije dobio drugog sina Adama.Ovaj brak je trajao samo tri godine iokonåan je otprilike u isto vreme kada sepojavila çegova nova kçiga, pitoresknakomedija "Hendersen, kraý kiãe", 1959.godine, o putovaçima jednog åoveka krozsrce mitske Afrike. Kçiga je u "Njusviku"uporeðivana sa "Odisejom" i "Don Kiho-tom".

Kçiga je, po obiåaju, izazivala kontro-verze kod kritiåara. Dok su neki tvrdili da

on "uporno nastoji da postane vaæan ame-riåki pisac", drugi su ga uzimali u zaãtitukritikujuñi one koji ga kritikuju. Belou jena sve to odgovarao: "Ma, ja samo piãempriåe!"

Treñi put se oæenio 1961. godine Suza-nom Glasman, a godinu dana kasnije rodiomu se treñi sin Danijel. U to vreme jenapisao "Hercoga", novelu o suicidalnom

DÆEMS DÆOJS

VUDI ALEN

A

ko bi se pisci cenili po nagrad-ama koje su dobili, onda bi SolBelou sigurno bio najveñi æivipisac Amerike. Dobio je triNacionalne kçiæevne nagrade

v

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME s 28. JUN 1997.54

intelektualcu koji piãe pisma svetskimliderima, ali ih nikada ne ãaýe. Kçiga jedospela na prvo mesto bestseler liste "Nju- jork tajmsa" i tamo ostala punih 29 nede-ýa. Godine 1970. napisao je "Planetu gos-

podina Samlera", kçigu zbog koje ga je londonski "Sandej tajms" nazvao na- jznaåajnijim piscem engleskog jezika udrugoj polovini dvadesetog veka. U tovreme Belou je veñ bio profesor naÅikaãkom univerzitetu, napisao je "Ham-boltov dar", zbog kojeg ga je londonski"Tajms" nazvao "najtalentovanijim hroni-åarem zapadnog sveta". Ãvedska akademija dodelila mu je Nobelovu nagradu zakçiæevnost 1976. godine, uz obrazloæeçeda çegovo delo reprezentuje emancipacijuameriåkog pisaça, od tvrdog stila karak-teristiånog za tridesete godine ovog veka, i

da obiluje idejama, burnim strastima,vrhunskom duhovitoãñu i sjajnom ironi- jom.

Belou se åetvrti put oæenio Aleksan-drom Jonesko Tulåea 1975. godine i u svojoj kçizi "Dekanov decembar" opisao jeçihovo zajedniåko putovaçe u Rumuniju1982. godine, gde su iãli da obiðu çenubolesnu majku.

Pred izlazak çegove osamnaestekçige, magazin "Plejboj" je poslao svogreportera Lorensa Grobela da napravi in-tervju sa Belouom. Trebalo mu je ãestmeseci da ugovori sastanak. Najpre je Be-

lou bio teãko bolestan, a çegova tadaãçasekretarica je sumçala da ñe uspeti dadovrãi kçigu. Konaåno su se sreli u Bos-tonu u Belouovoj kancelariji na ãestomspratu Teoloãkog odseka Bostonskoguniverziteta. Kancelarija je izgledala veo-ma skromno, bez slika na zidu, bez sofe ukoju bi se mogli zavaliti, samo piãåev ma-sivni smeði sto, mali kabinetski okrugli stoi zid prepun polica sa kçigama (ukýuåu- juñi joã tri purpurne kutije na dotrajalomtepihu). Kancelarija bi viãe pristajalakakvom jeftinom detektivu. Seli su za ok-rugli sto i priåali do mraka...

Koliko ste bili bolesni i kako vam jesada?

Bio sam veoma bolestan. Iãao sam naKaribe sa suprugom da zavrãim kçigu ipojeo sam nekakvu otrovnu ribu. Njenotrov je veoma opasan i åesto smrtonosan.Napada nervni sistem, a ja toga isprvanisam bio svestan. Onda sam poåeo da seoseñam åudno. Nisam mogao da radim i jedne noñi sam se onesvestio u kupatilu.Moja æena je pozvala hitnu pomoñ, ali janisam æeleo da uðem u kola i bog zna kakome je ubedila da odemo nazad za Boston u

tamoãçu univerzitetsku bolnicu, i to u pos-ledçem trenutku, jer su mi tamo rekli dabih umro iste noñi. U stvari, mislili su da

ñu da umrem bez obzira na sve.Bio sam na intenzivnoj nezi petnedeýa i nisu uspeli da uspostavedijagnozu dok nisam izaãao oda-tle. Mislili su da imam Legionar-

sku bolest. Imao sam i problemasa srcem, pa su sumçali i naupalu pluña. U meðuvremenusam imao i operaciju beãike, ãtome je dodatno oslabilo. Sve to jeu mojim godinama veoma opas-no, ali sam preæiveo. Mada, mo-ram priznati da mi nije bilo lakoda se ponovo sastavim sa samimsobom.

Kada ste se oporavili od tro-vaça, da li ste bili u staçu dapiãete?

Kada sam doãao iz bolnice nisam

mogao ni da se potpiãem. Nisam bio ustaçu da kontroliãem svoju ruku, nisammogao sam ni da se hranim. Dali bi milonåe supe i kaãiku i to je bilo kao daudaram u tam-tam. Trebalo mi je godinudana da se oporavim.

Kako je to uticalo na roman na komeradite posledçih deset godina i za koji jevaãa bivãa sekretarica mislila da ganeñete zavrãiti?

Nije to baã tako reåeno. I to je sve ãtoimam da kaæem o tome.

Ãta Bostonski unverzitet oåekuje odvas?

Imam poseban dogovor sa univerzite-tom. Predajem kçiæevnost u jednom se-mestru, proleñnom. Ne predajem pisaçe.

Da li je reå o ameriåkoj, engleskoj ilisvetskoj kçiæevnosti?

Ãta god mi padne na pamet. Upravosam zavrãio predavaça brucoãima o am-bicioznim mladim piscima u devetnaestomveku. Åitali smo Balzakovog "Åiåa Goria",Stendalovo "Crveno i crno", Dikensova"Velika oåekivaça" i "Zloåin i kaznu"Dostojevskog.

Hoñete da kaæete da ne predajetepostdiplomcima?

Ne, viãe volim da radim sa mlaðima jermislim da mogu da u çima pobudim iz-

vesno oseñaçe za literaturu.

Ako biste danas poåiçali da stu-dirate, za ãta biste se opredelili?Za istoriju i kçiæevnost. Ali bilo bi teã-

ko nañi nekoga ko bi æeleo da predajekçiæevnost zbog miãýeça da je boýe bezåasova kçiæevnosti. Taj trend se zove de-konstrukcionizam.

Rekli ste da je predavaçe kçiæev-nosti bilo katastrofa. Zaãto?

Ljudi se danas kad predaju kçiæevnosttrude da prikaæu pisce, bez obzira na epohuiz koje potiåu, kao rasiste, koloniste, im-perijaliste, ãoviniste, eksploatatore, parazi-te i sliåno. Naravno da se tako moæe pred-

staviti i Ãekspir, ali zaãto bi to radili?Jeste li ohrabreni ili obeshrabreni

studentima koje sreñete danas, uporeðu- juñi ih sa prethodnim generacijama?

Da su iãli u malo boýe ãkole, verovatnobi åitali i pisali boýe kçige. Ali danaãçekçige se takmiåe sa filmom i drugimmedijima. Film pokuãava da vam prikaæeneåiji unutraãçi æivot bez pravog upliva uto. Razlika izmeðu kçige i filma je u tomeãto kçiga nije prost zbir nekih dogaðaja,ne prenosi nam samo neåiju spoýaãçostveñ i unutraãçost. A upravo taj unutraãçisvet nedostaje u filmovima.

Mnogi bi rekli da je film umetniåkaforma ovog vremena.

Lav Trocki na odruPre viãe od pedeset godina, 1940, bili ste u Meksiku kada je jedan od vaãih

heroja Lav Trocki ubijen. Da li vam je to ubistvo bilo realnije, s obzirom na to daste Trockog liåno videli u mrtvaåkom kovåegu?

Ne u kovåegu, veñ na stolu, u bolnici.Kako ste uspeli da uðete tamo? Trocki je bio znaåajna svetska figura, zar nije

bilo jakog obezbeðeça?Ne. U to vreme svako je mogao da doðe do svakoga. Rekao sam da sam ameriåki

novinar, te su me pustili. Trocki je bio uvijen u masivne krvave zavoje, çegovo lice ibrada bili su umazani krvýu.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 5528. JUN 1997.

To je kao kada bi uliånu svetiýku upor-edili sa kuglom za kuglaçe. To ãto je neãtookruglo i izgleda kao da moæe da se kotrýane znaåi da mu je to i namena. U komerci- jalnom smislu nema neke konkurencije jerýudi smatraju da je visoka umetnost pre-tenciozna. A kçiæevnost su upravo ýudi izfilmskog sveta promovisali na taj naåin.

Idete li åesto u bioskop?Idem u bioskop veoma åesto. Moja

æena je veliki ýubiteý filma i stalno me

vuåe sa sobom.Da li vas filmovi koje gledate zado-

voýavaju ili ste prema çim skeptiåni?Mogu biti skeptiåan, ali jednako i oåa-

ran. Ove emocije jesu i treba da budu deåjenaivne. Bio sam veoma sumçiåav u po-gledu "Ãindlerove liste", ali me je film ve-oma dirnuo. Ne mogu da kaæem da menisu ponele emocije kada sam gledaoscene poput one u kojoj mlada æena dajesavet, da bi trenutak kasnije bila ubijenapred vaãim oåima. Ne moæete se odupretitakvim scenama.

Ãta mislite o roli Robina Vilijemsa uekranizaciju vaãe kçige "Kraj dana"?

Nije mi se dopala. Mislim da je podle-gao izazovu da Tomija Vilhelma predstavikao histeriånog Jevrejina.

Nekom prilikom ste rekli: "Dajteglumcu sporednu reåenicu, i to ñe gaubiti. Dobiñe kilu pokuãavajuñi da jeiznese na scenu". Ima li glumaca kojimogu da odgovore na ovaj izazov?

Volim Dæeka Nikolsona, on je veomainteligentan glumac – ãto bi se reklo, za jednog glumca je veoma inteligentan. Bio je zainteresovan da reæira, ne i da glumi u

"Hendersonu, kraýu kiãe". Razmiãýao je otome godinama.Jeste li se ikada upoznali?

Naravno, uæivao sam u tom susretu.Iznenadilo me je da nije bacao ostatkemarihuane dok je motao dæoint, veñ ih jepaæýivo vratio u srebrnu kutijicu.

Mora da je bila posredi skupa trava?Ili su se mogle prodavati kao relikvije.

Ovi tipovi su blizu svetih ýudi onoliko ko-liko je to moguñe izvan Indije.

Jeste li podelili dæoint sa Nikolson-om?

Ne, nije me ni ponudio.

Glumci vas oåigledno zabavýaju.Jeste li znali neke od çih privatno?

Jedina glumica koju sam zaista poz-navao bila je Merilin Monro, a poznavaosam je u vreme kada je bila udata za Artu-ra Milera. Bila je poput osobe koja jeprikýuåena na visoki napon i ne moæe dase skine sa çega. U nekim trenucima stemogli da vidite koliko bi volela da moæe dase reãi toga, ali to nekako nije bilo moguñe.Mislim da nije bila ni svesna te svoje su-peregzaltacije. Bila je nestvarno ãarmant-na i lepa. Imala je neverovatan unutraãçisjaj koji se retko sreñe.

MGM je pokazao interesovaçe zavas nakon ãto ste objavili "Åoveka naklatnu", ali nisu bila u pitaçu prava nakçigu, zar ne?

Ne, sreo sam se sa momkom po imenuGoldvin, ali ne iz åuvene Goldvin familije,koji je doãao u Åikago da me upozna.Nadao sam se da æeli da otkupi kçigu.Umesto toga, rekao mi je da je video mojeslike i da misli da bih mogao biti dobarglumac.

Jeste li razmislili o toj ponudi?Bio sam van sebe od besa (smeje se).

Oh, kako sam pogreãio. Trebalo je to dauradim, ali u to vreme sam bio veomaponosan na åiçenicu da sam pisac.

I nikada niste pomislili dabiste mogli da se obogatite na fil-mu?

Nikada nisam imao æeýu da bu-dem bogat, ali ni najmaçu.

Godinama kasnije imali stepriliku da igrate sebe na velikomplatnu u "Zeligu" Vudija Alena.Kako vas je on nagovorio na to?

To je bila glupost s moje strane.Da sam znao o åemu je reå, nikadane bih prihvatio. Ali Vudi Alen jesve dræao u tajnosti. Nije æeleo dakaæe o åemu se u filmu govori.Samo je rekao da ñe okupiti iz-vestan broj intelektualaca na jedn-om projektu. Poznavao sam nekekoji su prihvatili uåeãñe, pa sammislio da bi moglo da bude dobro.

Poslao mi je nekoliko stranica sce-narija i to je delovalo vrlo zabavno.Snimalo se u nekom starom stanu

kod Central parka. Otiãao sam tamo i ãetaopo stanu, kad naleteh na nekog mladiñakoji je, takoðe sam, lutao po sobama. Re-kao mi je da je nasledio stan od roditeýa,ali da ne moæe da ga izdræava, te ga stogaizdaje filmadæijama. Pitao sam ga åime sebavi, a on mi je odgovorio da je pisac.

Da li je taj momak znao sa kimrazgovara?

Ne verujem.Moæda je to pravi opis pisca. Neko ko

besciýno luta po sobama stana koji nijeu staçu da plaña.

U danaãçe vreme kada se neko opre-deli za pisaçe, najpre razmiãýa o svojojfrizuri, potom o odeñi i konaåno o viskijukoji ñe da pije.

Ãta ste vi mislili kada ste se opredelilida postanete pisac?

Ne da ñu da budem neka glamuroznaosoba koja impresionira ýude naokolo.Zapravo, nisam imao predstavu o tome ãtaznaåi biti pisac.

Da li ste znali joã u ãkoli da ñete setime baviti?

Oh, svakako.Da li su roditeýi pokuãavali da vas

obeshrabre?Moja majka nije imala neki veliki uti-

caj, umrla je kada mi je bilo 17. Bila je za-brinuta, saznao sam kasnije, priåala je omeni sa susedima, prijateýima, frizerom.Ali moji roditeýi su doãli iz Sankt Peter-burga i bili su vrlo sofisticirani ýudi. Bilisu åitaoci. U principu, nisu se protivili mo- joj æeýi da se bavim pisaçem. Samo su sebrinuli da li je dete u staçu da doneseozbiýnu odluku o tome i imam li potrebne

kvalitete za taj posao. Kako su to moglitada da znaju? s

(NASTAVAK U SLEDEÑEM BROJU)

PTICA MLADOSTI:Artur Miler iMerlin Monro

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


VREME s 28. JUN 1997.56

U izdaçu "EKONOMIK 94", Beograd, i Ekonomskog

instituta - centar za vojnoekonomska i strategijskaistraæivaça, Beograd, izlazi iz ãtampe kçiga prof. dr

Nikole Åubre, general-pukovnika u penziji

VOJSKA I RAZBIJANJE JUGOSLAVIJECena u prodaji biñe 90,00 dinara, a u pretplati popovlaãñenoj ceni je 60,00 dinara. Pretplata od 60,00dinara po primerku uplañuje se na adresu: Izdavaåkopreduzeñe "EKONOMIK", Beograd, na æiro-raåun 40803-601-2-513298. Primerak uplatnice i narudæbenicu poslatina adresu: Izdavaåko preduzeñe "EKONOMIK", 11000Beograd, Molerova 32.

NARUDÆBENICA"EKONOMIK", Beograd, Molerova 32

Naruåujem________primeraka kçige dr Nikole Åubre"VOJSKA I RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE". Iznos od_______________dinara uplatio sam vam na æiro-raåunKupac____________________________________Ulica i broj___________________________________________Telefon______________________________________________Mesto i broj poãte______________________________________

Potpis naruåioca_______________________

MONITORCRNOGORSKI NEZAVISNI NEDJELJNIKU NOVOM BROJU DONOSI:

GLAVNI ODBOR DPS PODRÆAO MILOÃEVIÑA:- Ministar vojni komandovao: "Glasaj ponovo!"- Da li je Ðukanoviñ mogao sprijeåiti podrãkuMiloãeviñu- Ni Ustav viãe nije siguran

SRPSKA POLITIÅKA SCENA:POGLEDI UPRTI KA PODGORICI

ZORAN ÐINÐIÑ: Poåetak novog savezaVUK DRAÃKOVIÑ: Predstava je zavrãena- Ãta ñe biti kad gusle utihnuKUDA LETI VOJSKA JUGOSLAVIJE- "Tiho nasiýe" u Crnoj GoriIZA KULISA MUZIÅKOG HEPENINGA U BUDVI- Svi Vuåelini festivali u Crnoj Gori- Kako su na "Pjesmi Mediterana" graðene i ruãenekoalicijeRAT ZA DRÆAVNE MEDIJE:- Zaãto je lakãe nositi teret laæi od tereta istine

BUDITE NEZAVISNI - ÅITAJTE MONITOR

V I K O M B L

I C

ÆALI BOÆE FILMA ALÃTA DA SE RADI

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 5728. JUN 1997.

i

predstavljaju: Wimbledon ’97.

Godine 1934. Fred Peri je postao prvi Englez koji je pobedio na Wim-bledonu u pojedinaånoj konkurenciji za muãkarce. Taj uspeh je

ponovio 1935. i 1936. Ove tri uzastopne pobede ostale su za-beleæene kao rekord u narednih 40 godina. Fred Peri je

vaæio za najboýe odevenog igraåa svog vremena, pasu on i Tibby Wegner poåeli da proizvode Fred Per-

ry sportske majice. Buduñi strastveni puãaå lule,Fred je predloæio pomenutu za amblem, meðutimWegner je bio za lovorov venac. Pukovnik Duncan

MacCauley, tadaãçi sekretar teniskog engleskogkluba, doãao je da vidi da li Wimbledon æeli taj znak, a

kada mu je reåeno da on nije koriãñen do pre rata, dao je napismeno dozvolu FreduPeriju. Lovorov venac je bio jedan od najstarijih amblema u internacionalnomsportu koji je bio marketinãki iskoriãñen. Simbol Fred Perry bio je veãto komerci- jalizovan tako ãto su majice ponuðene kamermanima BBC-a, a Fred Peri ih jenosio kada je davao izjave za TV. To je bila pametna i uspeãna marketinãka inicijativa. Ljudi su postali svesni ovog loga i povezali ga sa Wimbledonom, na-

jreprezentativnijim teniskim turnirom, i sa najboýim teniserima.Sportska odeña sa znakom Fred Perry lansirana je u avgustu 1952. godine.

Fred Perry

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


58 VREME s 28. JUN 1997.

K neparnog gema. Kada posle 14 dana æenskii muãki pobednik iz ruku vojvodskog paraprimi æeýeni trofej i pripadajuñu titulu (oåemu se na Ostrvu ne govori, za razliku odprekomorskog turnira gde on predstavýacentralni momenat, zumiran kamerom), atime i mesto na teniskom Olimpu u nared-nih godinu dana, turnir je zavrãen. Sreñnijivlasnici satelitskih antena imañe tu privilegi- ju da prate veñi broj ATP i WTA turnira donovog Grand slam odmeravaça krajemleta, dok ñe se drugi zadovoýiti skrañenimsnimcima u pojedinim sportskim emisija-ma. No i jedni i drugi znaju da sve ostalo ãtosledi ima maçu draæ nego upravo zavrãeniãampionat, koji predstavýa krunu i ciý sva-kog tenisera. Ivan Lendl, teniser koji je na- jduæe u istoriji teniskog sporta bio rangirankao najboýi igraå (272 nedeýe), rekao je jednom prilikom, veñ na zalasku karijere, da

bi sve svoje titule meçao za onu jednu, ni-kad osvojenu – vimbldonsku.Istorija ovog turnira poåiçe 1877. god-

ine, kada je odræan prvi amaterski teniski

ãampionat pod patronatom Sveengleskogkriket i teniskog kluba. Takmiåeçe jeodræano samo u pojedinaånoj muãkojkonkurenciji, a pobednik, dobijen izmeðu22 uåesnika, bio je Spenser Gor. Gledaocisu platili jedan ãiling da bi gledali finale.Godine 1884. odræano je i prvo takmiåeçeu æenskoj konkurenciji, a pobednica ModVotson bila je boýa od preostalih 12 teniser-ki. Iste godine poåelo je i odmeravaçe sna-ga u muãkom dublu, a dodeýen pehar bio jepoklon teniskog kluba Univerziteta u Oks-fordu, gde se odræavao paralelni ãampionatu periodu od 1879. do 1883. godine. Kako je popularnost ovog turnira rasla,poboýãavali su se i uslovi gledaça. Ugraðe-na su sediãta (!), jer su sredinom osam-desestih ýudi pohrlili da vide britansko bli-zanaåko åudo Ernesta i Viýema Renãoa,koji su u singlu i kao partneri u dublu os-

vojili 13 titula izmeðu 1881. i 1889. godine.Popularnost igre u ovom periodu opisivana je kao “Renão juriã“.

Na poåetku veka, turnir u Vimbldonu

Vimbldon je dobro organizovana institucija u kojoj dvonedeýni turniråini samo krunu celogodiãçe brige o brojnim terenima (kojih ima 18) i

najsavremenijim teniskim informativnim sistemom

Sa 18 godina poãteno je namuåila tadaãçi prvireket æenskog tenisa Margaret Kort-Smit u Vim-bldonu, i do 1968. osvojila je ukupno tri vimbldon-ske titule, Otvoreno prvenstvo Amerike i prvo mestona WTA listi. Godine 1967. Bili Dæin King je posta-la prva æena posle 1939. koja je osvojila trostrukukrunu u singlu, dublu i meãovitom dublu u Vim-bldonu i Americi. Godine 1971. postala je prva te-

niserka koja je zaradila 100.000 dolara u jednoj god-ini, iste godine kada je ponovo osvojila ãampionskutitulu na Otvorenom prvenstvu Amerike. Godine1974. ponovo je najboýa u Americi, a 1972-1973. u Vimbldonu. Svoju posledçu, ãestu vim-bldonsku titulu u singlu osvojila je 1975. god-

ine, kada se i povlaåi iz pojedinaånekonkurencije, iako je nastavila da igra u pa-rovima i do 1978. i osvojila ukupno 10vimbldonskih i pet titula u Americi. BiliDæin King postavila je neverovatan reko-rd osvojivãi 20 titula (6 u singlu, 10 udublu i 4 u meãovitom dublu) u Vim-bldonu, rekord koji joã dugo neñe biti

prevaziðen.

Bjorn BorgBjorn Borg je najpoznatiji švedski teniser

svih vremena. Roðen u Stokholmu 1956. go-

dine, postao je najmlaði teniser koji je ušao uDejvis kup tim jedne zemýe. Borg je jedini

Teniski Olimpnedeýe sva sila tenisera i teniserki boriti zatitulu nezvaniånog ãampiona belog sporta.Isti taj poznavalac ñe o ovom turniru bitiobaveãtavan, pod uslovom da je zaintereso-van, kroz solidno kratke ålanke dnevnihnovina, ili ñe, u sluåaju neke senzacije,sportske ili socijalne, datom dogaðaju bitiposveñeno 15-tak sekundi informativnogprograma. Posledça åetiri turnirska dana,kada su na terenima ostala joã samo åetirinajuspeãnija takmiåara iz obe konkurencije,mogla su ranijih godina da donesu i vizuel-no zadovoýstvo teniskim fanovima. Istini zavoýu, posledçih godina smo u moguñnostida, zahvaýujuñi privatnim sponzorima, pra-

timo i neãto veñi broj meåeva, koji su, nauæas gledaliãta, toliko puta prekidani spo-tovima darodavca prenosa, åesto duæim ododmora predviðenog za igraåe posle svakog

ada krajem juna poåne teniskiãampionat u Vimbldonu krajLondona, svaki, pa i loã poz-navalac teniske terminologijezna da ñe se tokom sledeñe dve

Bili Dæin KingBili Dæin (Mofit) King (1943) je

ameriåka teniserka åiji su naglaãentakmiåarski zanos, borba za boýitretman æenskog tenisa i teniserki ipobeda (1973) nad teniskom zvez-dom Bobi Rigsom u egzibicionom

meåu doprineli ogromnom porastupopularnosti æenskogtenisa.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 5928. JUN 1997.

dobija internacionalni karakter i 1905. godineAmerikanka Mej Saton postaje prvi neen-gleski ãampion u obe konkurencije – osvojila je titulu u æenskom singlu. Ona je taj uspehponovila 1907, iste godine kada je Norman

Bruks iz Australije pobedio u muãkoj pojedi-naånoj konkurenciji. Od tada su joã samo dvaigraåa iz Velike Britanije, Artur Gor (1908,1909) i Fred Peri (1934-1936), uspela da os-voje titulu. Tokom Prvog svetskog rata turnirse nije odræavao, i Klub je opstao zahvaýu- juñi donacijama dobrotvora i ålanova kluba.Kada je takmiåeçe obnovýeno 1919. god-ine, stasala je nova generacija igraåa. Godine1920. pobednik je bio Amerikanac Bil Til-den, po miãýeçu mnogih, jedan od najboýihigraåa u istoriji ove igre. Te iste godine kupý-eno je novo zemýiãte na Church Roadu, poã-to su propali pokuãaji da se staro proãiri.

Sediãte Kluba je 1922. godine preseýeno uChurch Road i poåela je nova era. Izgradçaogromnog stadiona, prvobitno projektovan-og za 14.000 ýudi, uåinila je viãe za popular-izaciju tenisa nego ijedan drugi dogaðaj dodanas.

Dvadesete su na scenu izbacile i legend-arna åetiri musketara francuskog tenisa:Æana Borotra, Æaka Briçona, Anrija Kaãeai Renea Lakosta, koji su u periodu od 10 go-dina osvojili ãest titula u singlu i pet u dublu.Godine 1930. Bil Tilden je prekinuo domi-naciju Francuza i u svojoj 38. godini po treñiput osvojio titulu.

Sredina tridesetih godina smatra se zlat-nim periodom britanskog tenisa, kada je os-vojeno 11 titula, ukýuåujuñi tri uzastopne

Freda Perija u muãkom i dve Doroti Raundu æenskom singlu.

Tokom Drugog svetskog rata Klub je nas-tavio sa radom (iako se turniri nisu odræava-li), uprkos drastiånom smaçeçu broja osob-

ýa. Prostorije su koriãñene za brojne civilne ivojne aktivnosti, kao ãto su vatrogasna i am-bulantna sluæba, civilna zaãtita i jedinica zadekontaminaci- ju. Oktobra1940. bomba jepogodila cen-tralni teren ipotpuno uniãti-la 1200 sediãta.Godine 1946.odræan je prviporatni turnir, a1949. zavrãena

je rekonstru-kcija terena.Ameriåka dominacija u osvajaçu titula nas-tavila se sve do sredine pedesetih. Najznaåa- jniji ãampioni bili su Dæek Krejmer, Ted Ãre-der, Toni Trabert, Luiz Braf, Morin Konoli iAltea Gibson, prva crnkiça koja je osvojilatitulu. Od 1956. pa do poåetka 70-ih, ãampi-onska titula praktiåno je bila u posedu Aus-tralije i Lju Houda, Nila Frejzera, Roda Le- jvera, Roja Emersona i Dæona Njukomba.Neporemeñeni niz pobeda Amerikanki u æen-skom singlu prekinula je 1959. Marija Buenoiz Brazila, a 1963. Margaret Smit je postala

prva Australijanka, koja je osvojila Vim-bldon.

Pedesete godine oznaåile su i postepeno

napuãtaçe naåela amaterskog nadmetaça.Teniseri su poåeli da dobijaju finansijskasredstva, åiji je iznos bio znatno viãi negoãto je propisima regulisala ITF (Meðunar-odna teniska federacija). Inicijativa da se

promene uslovi takmiåeça potekla je odKluba, koji je predloæio da od 1959. ãam-pionat bude otvoren za sve igraåe. Predlog

su odbili i ITF iEngleska teniskaa s o c i j a c i j a(LTA). Godine1967. odræan jepozivni turnir(sponzorisao ga je BBC) na ko-me su uåestvov-ali profesionalci,osvajaåi titula u

svojim amaters-kim danima.Kasnije iste godine, nadmoñno je pregla-sano ranije odbijaçe LTA i 1968. je odræanprvi “otvoreni” ãampionat. Pobednici subili Rod Lejver i Bili Dæin King.

Godine 1973. skoro 80 ålanova Asoci- jacije teniskih profesionalaca (ATP) bojko-tovalo je Vimbldon u znak protesta ãto jeTeniski savez Jugoslavije suspendovao Ni-kolu Piliña. Uprkos odsustvu tolikog brojaigraåa, turniru je prisustvovalo 300.000posetilaca. Jan Kodeã iz Åehoslovaåke iAmerikanka Bili Dæin King osvojili su ãam-

pionat u pojedinaånim konkurencijama.Posledçih godina oboreni su mnogi

dugodræeñi rekordi. Bjorn Borg je 1980.

teniser koji je osvojio pet vim-bldonskih titula zaredom(1976-1980). U toku svoje ig-raåke karijere osvojio je svevaænije šampionate, osimOtvorenog prvenstva Australijei Amerike. Tri godine zaredom(1978-1980) bio je rangirankao najboýi na ATP listi. Os-

vojio je 62 turnira u periodu od1974. do 1981. godine,ukýuåujuñi i 11 gran-slem titu-la. Sa švedskom reprezentaci-

jom osvojio je Dejvis kup1975. godine. Borg je znatnounapredio teniski sport, jer jeprvi teniser koji je uveo intenzi-van trening, koji je u kombi-naciji sa fiziåkom dispozicijomi izvanrednim oseñajem za lop-tu uåinio çegovu igru nepre-vaziðenom do današçih dana.Povukao se iz aktivnog tenisasredinom osamdesetih i postao

poslovan åovek u svetu mode ikozmetike.

Martina NavratilovaMartina Navratilova (1956), åeško-ameriåka teniserka, dræi rekord svih

vremena po broju osvojenih titula u pojedinaånoj konkurenciji. Roðena uPragu, Åehoslovaåka (sada Åeška Republika), Navratilova je bila nacio-nalni šampion u svojoj zemýi od 1972. do 1975. i osvojila je juniorskutitulu u Vimbldonu 1973. godine. Zbog poremeñenih odnosa sa Åeh-oslovaåkom teniskom federacijom, emigrirala je u SAD 1975. i ubrzopostala jedna od vodeñih igraåica u æenskom profesionalnom tenisu.

Godine 1976. osvojila vimbldonsku titulu u dublu zajedno sa KrisEvert. Ãampionsku titulu u pojedinaånoj konkurenciji osvojila je1978. i 1979, kada je i završila godinu rangirana kao najboýa ig-raåica. U periodu od 1982. do 1987. godine bila je na åelu WTAliste (282 nedeýe), sa kratkim prekidom od 22 nedeýe. U tomperiodu osvojila je ãest uzastopnih vimbldonskih titula u pojedi-naånoj konkurenciji, kao prva teniserka kojoj je to pošlo zarukom, a posledçu šampionsku titulu u Vimbldonu osvojila je1990. godine. Navratilova je osvojila i åetiri titule na Otvorenomprvenstvu Amerike (1983, 1984, 1986, 1987), dve na Rolan Ga-

rosu (1982, 1984) i tri u Australiji (1981, 1983, 1985). Bila je izuzetno uspešna u igri parova, osvojivši 10gran-slem titula u Americi, osam u Australiji, sedam u Francuskoj i ãest u Vimbldonu. Godine 1992,Navratilova je osvojila svoju 158. titulu u pojedinaånoj konkurenciji i postavila do sada neprevaziðenrekord. Februara 1993, posle pobede nad Monikom Seleš na Otvorenom prvenstvu Pariza, postala jenajstarija igraåica koja je ikad pobedila prvoplasiranu na WTA listi. Godine 1994. postala je predsednik

WTA, a kasnije te godine povukla se iz pojedinaånog takmiåeça. Njena autobiografija "Martina" publik-ovana je 1985. godine.

v

SA SVEÅANOG OTVARANJA: Wimbledon ’97.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


60 VREME s 28. JUN 1997.

postao prvi igraå koji je osvojio muãki singlpet puta uzastopno, joã od vremena ViýemaRenãoa kada je takmiåeçe bilo organizo-vano po principu izazivaåa (od 1878. do1921, pobednik turnira sticao je pravo da

izazove nosioca titule od prethodne godine).Nemac Boris Beker ostañe u istoriji ãampio-nata upamñen kao najmlaði pobednik dotada (1985. godine, imao je 17 godina) i kao jedini ãampion koji nije bio rangiran kaonosilac. Dve godine kasnije, Martina Navra-tilova postala je prva igraåica koja je osvoji-la ãest titula zaredom u æenskom singlu, a1990. postavila je rekord svih vremena –devet pobeda u pojedinaånoj konkurenciji.

Ali, Vimbldon nisu samo rekordi, teni-ske legende ili veñ opãtepoznate jagode iãampaçac. Vimbldon je dobro organizova-na institucija u kojoj dvonedeýni turnir åini

samo krunu celogodiãçe brige o brojnimterenima (kojih ima 18) i najsavremenijimteniskim informativnim sistemom. Da bi utoku turnira svaki podatak bio potpunoobraðen i brzo dostupan svim korisnicima,IBM-ov servis u Vimbldonu obuåio jebrojnu ekipu koja radi po parovima i unosisve relevantne podatke vezane za meåeve.Jednom uneti, podaci se preko Token ringNetvorka, koji funkcioniãe oko terena,prenose do centralnog IBM-ovog serverakoji se nalazi u srcu turnirskog informa-tivnog servisa. Podaci koji se mogu dobitipreko ovog servisa veoma su znaåajni za

sudijsku organizaciju zbog planiraça meåe-va i rasporeda igraça.

Da li su ovako skup informativni sistem,

troãkovi odræavaça terena ili prestiænostturnira razlog za astronomoske cene karata,tek, da biste sebi priuãtili zadovoýstvo i po-gledali jedan ili viãe meåeva (o celom turni-ru je neverovatno i pomisliti), potreban vam

je bar pobedniåki åek sa nekog od maçihATP turnira. Na Vimbldonu postoje åetirivrste karata na centralnom terenu i terenubroj 1. Najskupýi je nivo dva (tzv. obvez-niåki deo), koji je u nivou sa kraýevskomloæom. Kupovinom karata za ovaj nivodobijate i privatno parking mesto, kao imesto gde se moæete odmoriti izmeðu me-åeva. Ovi delovi su obeleæeni parnimbrojevima i svi su natkriýeni. Sledeñi je tzv.otvoreni nivo, gde su karte neãto jeftinije i tosu jedina sediãta koja nisu pod krovom. Pos-ledça dva su unutraãçi i spoýaãçi nivokoji su pokriveni i tu su cene karata skoro

upola niæe nego u prvom nivou. Da ne bistebili u zabludi da sebi moæete da priuãtite najgore mesto prvog dana turnira, evo i pre-gleda cena karata za taj dan. Spoýaãçasediãta koãtaju prvog dana 395$, unutraãça495$, otvorena 595$, a ako vam je baã podmoraçe da se pogledujete sa ålanovima en-gleske kraýevske kuñe, morate da izdvojite isvih 650$. Ukoliko ste i daýe æeýni tenisa iniste osiromaãili, a finale vam je “must”poåetka sezone, moæete birati izmeðu 995$za najloãija i 2895$ za najboýa mesta. Pa,kad se boýe razmisli, i nije tako loãe pos-matrati Vimbldon iz udobnosti svoje foteýe,

uz hladno piñe, pa makar prenos prekidalireklamama i posle parnih gemova. s

Priredili: Silvio de Luka i Zoran Raspopoviñ

Boris BeckerIgrao je tenis i fudbal kao dete; fudbal je napustio zbog tenisa

kada je imao 12 godina. Njegov otac je arhitekta; uåestvovao jeu gradçi teniskog centrablizu çihovog doma uLeimenu. Boris Beker

je tri puta bio juniors-

ki ãampion Zapadne Nem-aåke. Proglaãen je za najtalen-tovanijeg igraåa na ATP listi1985. godine i igraåa godine na ATPlisti 1989. godine.

Ålan je nemaåkog Davis Cupaod 1985. godine.

Od 1995. godine çegov trener jeMike DePalmer Jr.

Seleã Zvuåi neverovatno,

ali u Monikinih devetGrand Slam titula nijeukýuåena vimbldonska.Njen najveñi domet naWimbledonu je finale1992. godine, kada jeizgubila od Ãtefi Graf.Najboýi çen ovogodiãçirezultat je polufinaleturnira u Francuskojkoje je izgubila od Mar-

tine Hingis.

Monika

Zanimljivosti

Novo za 1997. godinu

Prvi put ñe se igrati na novom ter-enu broj 1. na Wimbledonu. Pod timse misli da ñe ýudi koji su obiånoimali najboýa mesta za sedeçe mo-rati da pogode gde se sada nalaze.

Zarade

Pobednik singla u muãkojkonkurenciji dobija 415.000 funti,pobednica u æenskoj pojedinaånojkonkurenciji 373.500 funti.

"Fanovi" banana splita

Majstorski tim Banana grupe delibanane ýudima koji kampuju okoteniskih terena Wimbledona. Tak-

miåari svakodnevno muku muåe dapreðu preko "minskog poýa" od 700kora banana.

Pehar zamuãkogpobednika

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 6128. JUN 1997.

Bavi se tenisom od svoje sedme godine.Voli golf, Formulu 1 i oboæavalac je L.A.Lakersa (NBA). Proglaãen je igraåem god-ine na ATP listi 1993, 94. i 95. i igraåem go-dine na takmiåeçu Jim Thorpe. Trener mu

je bio Paul Annacone. Ålan je druãtva za bor-bu protiv raka.

Pit Sampras

Martina Hingis, trenutno prva igraåica na WTA listi, roðena je 30. septembra 1980. go-dine u Košicama (Slovaåka). Tenis je poåela da igra sa tri godine, a od pete je poåela dauåestvuje na turnirima. Trener joj je majka Melani, koja je ranije bila teniski šampion svojezemlje, a ñerku je nazvala po svom teniskom idolu – Martini Navratilovoj. U 12. godiniMartina je osvojila svoju prvu gran-slem titulu u juniorskoj konkurenciji na Otvorenomprvenstvu Francuske. Marta je 1994. godine ušla na WTA listu kao 399. igraåica, da bisamo 15 meseci kasnije, juna1995, bila rangirana meðuprvih 20. Ušla je u istoriju

æenskog tenisa kada je 8. jula 1996. godine postalanajmlaði osvajaå titule na

jednom teniskom prven-stvu. Pobedila je u æen-skom dublu u Vim-bldonu i bila je samo tridana mlaða od LotiDod koja je os-vojila vimbldon-sku titulu u singlu1887. godine.

Martina Hingis

prodata japanskom distributeru.u Pokriven je ceo svet, ali je u samom

poåetku odnos proizvodçe bio u koristEvrope sa 85% ukupnog prizvodnog pro-grama, a najveñi procenat raðen je u Ve-

likoj Britaniji. Danas je svega 15% u Evro-pi, a ostatak na Dalekom istoku.u Veñ je ugovorena kolekcija jesen/

zima 1997/98, a kolekcija proleñe/leto 98.treba da bude isporuåena polovinom jula.Moram da kaæem da nas ovi poåeci oh-

rabruju, mada jeæivotni standardono ãto diktira ob-im interesovaça.Ta roba spada ukategoriju skupýe,ali kvalitetne robe.u Pre sankcija

smo zapoåeli nekepregovore i åaksmo centrali posla-li uzorke i dobilipozitivan odgovor.U dogledno vrememogli bismo po-novo da zapoåne-mo sa pregovori-ma, jer naãa zemýaima kadrovskogpotencijala. Moglibismo da budemo jedna od zemaýa ukojoj se proizvodi

program i za domañe træiãte i za izvoz. s

G. K.

u Moram da napomenem da smo biliprva istoånoevropska zemýa koja je poåelada radi sa firmom Fred Perry. Na samompoåetku u pitaçu je bilo 20.000£, da bi veñnaredne godine taj iznos dostigao1.000.000£ i pokrivena bila åitava Jugo-slavija. Pola tog prometa otpadalo je nabeogradsko træiãte, koje je uvek bilo naj-

jaåe træiãte. Ateks, tada najjaåa kuña sa pre-ko 130 objekata na teritoriji Jugoslavije,bio je kupac za preko 20.000 majica Fred Perry. FP je poznat po svojoj majci "PIKE"(vrsta tkaça), koji se radi u preko tridesetboja. Ono ãto je Lacoste za Francusku, to je Fred Perry za Veliku Britaniju.

u Jugoslavija je ukupnim prometom saovom firmom nadmaãila Gråku, Portugali- ju ili Irsku u kojoj je Fred Perryprisutan odDrugog svetskog rata. To su bili izvanrednirezultati. Svojevremeno smo, zajedno sakuñom Fred Perry, bili sponzori znaåajnogteniskog revijalnog meåa izmeðu MonikeSeleã i Zine Garison.u To znaåi da je sve krenulo krajem

1996. godine. Prvi uvoz ñe se realizovati na

jesen 1997. godine.Na teritoriji Jugos-lavije, distributers-tvo za FP preuzela je firma Perfettoko- ja, izmeðu ostalog,zastupa i: Dunlop -Slezinger, Speedo,

Fruit Of The Loom i Rucanor.

u Kao i sve os-tale firme na za-padu, i Fred Perry je doæiveo recesiju.Sediãte firme je uLondonu, i nije baãpoznato da jesvojevremeno FredPerry prodao ko-mpaniju ameriåkojkompaniji FIGI,koja je bila vlasnikduæe od 20 godina,i da je u posledçe dve godine, faktiåki pos-le smrti Freda Perrija 1994. godine, firma

D E

J A N

T A S I Ñ

Za ljude sa ukusomZa "Vreme" govori Miroslav Stankoviñ, åovek za koga su vezanipoåeci saradnje "Fred Perija" u Jugoslaviji

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


62 VREME s 28. JUN 1997.

NA TRAGU Srpska krimi priåa

Mihajlo Pantiñ

Povratak Nebojãe Tutuãa( brbýaçe, po Voji Åolanoviñu)

Emu sam upoznao na Dunavu. Po-nekad dæogiram, ponekad pecam. Ustvari, ranije sam dæogirao, imao samdruga, Staãu. Staãu Majkiña, moædaste åuli, svojevremeno je bio uspeãansredçoprugaã, jednom je åak i pobe-dio na Tankosiñevom memorijalu u

Subotici. Doðem kuñi sa posla, sluæ-beniåkog, lektura-redaktura-korekturaa moje priåe niãta, åekaju u fioci; po-pravýam stil nepismenih pisaca, stva-rnosçaci i postmodernisti, sve istaboranija, foliranti, koçoãem i mrtva-rim nad çihovim bezveznim rukopisi-ma, svaki dan burek-jogurt, burek- jogurt, ponekad promenim, recimoåetvrtkom buhtle-åokoladno mleko ibogami, mic-po-mic (otkopåan tiãlic!), mesec za mesecom, godinica zagodinom, uveliko razmenio åetvrtubanku (jedna mi rekla zbogom, drugoj

ja dao kufer – samsonite, naravno, kad je bal nek' je tanderbal), polako se fo-rmirao pojas za spasavaçe, stomaånigabarit mi veñ stvara ozbiýne proble-

me u GSB-u. I setim se moga druga Staãe, Staãe Majkiña, iz gi-mnazije, bilo je to pre jedno ãest-sedam kompletnih planetar-nih rotacija (åujem da i tu neãto ne ãtima), zvrc-zvrc, gde si breStaãa, ãta ima, igra li se fudbal, ne, zabatalio, teretana, ne, niã-ta teæe od kaãike, bilo kakva rekreacija, ma ne, u stvari da, ug-lavnom ãpriceri, kilaæa, u pozitivnom trendu, daj bre onda dase naðemo, da malo tråkamo, po keju, o kej, o kej, kej-okej, ipoånemo, bogami, Staãa i ja da tråkaramo, svaki drugi dan,neki put nazove on, neki put nazovem ja, neki put niko ne na-zove, naðemo se kod "Juge", vratim se sa posla, preskoåim ru-åak, capcarap, nazujem adidaske, i zknem se pravac tamo, Sta-ãa veñ radi zgibove, udarimo sve do "Venecije", tu malo oladi-mo, ukrstimo dva-tri do osam ãpriceråiña, tankih, onda se pov-rnemo, da bacimo to na znoj ili na beãiku, sve do Uãña,ponekad razmimoiðemo Dragana Stojanoviña, ãeta heliotropniåovek i kontemplira o zloåinu i kazni, dobar-dan, dobar-dan,pa onda na neki splav, da malo olajavamo kçiæevnu åarãiju. S.Majkiñ je poznavao Vasu Pavkoviña, a çega i dan-danasåekam da mi doðe na jeste, isekao mi je kçigu priåa koju sampisao godinama, kao, ne sviða mu se koncept, ma nemoj, pre-vaziðen model, anahrono, nije kugla nego kocka, jeziåkanekonzistentnost i tako to. Mani se.

Dobro, de, kuda vam se æuri. Ovaj danaãçi svet ne ume

viãe da sluãa, ravnoduãan je i nezainteresovan, klizi po povrãi-ni, nema vremena... U redu, u redu, prelazim na stvar.Iãlo nam je, nema ãta, dva kila dole, jedno kilo gore i veñ

N e piãem kriminalistiåke priåe.Umeã da zapleteã, ali ne umeãda raspleteã, raspliçujeã se u

srediãçici, rekao mi je, jednom dav-no, Sveta Jovanov, dok sam joã biomlad pisac, takoreñi literarno ædrebeili dinosaurusova beba, kako vam dra-

go. A i Sveta Jovanov je tada bio mladkritiåar, pile od gugutke, neæan, neæan,al' ãto voli da dekonstruiãe, nematepojma...

Åemu takve priåe, kriminalistiåke?Åista matematika, dva-tri povrãna lika,gumene lutke koje uvek, preko noñi,ispuste na ventilu, i uvek drukåije iz-gledaju od onoga kako ih na prvi po-gled vidimo. Ah, da, umalo da ne pos-enilim... i obavezni, zarozani, polupi- jani, neodoýivo simpatiåan detektiv,bla, bla... (Ãuãka se da je pred penzi- jom i da ima hemoroide.) Uostalom,

zar sve ovo oko nas nije åist kriminal,svi smo mi potencijalne ubice, maro-deri ili lopovi, u najmaçu ruku. Samoda nam se pruæi prilika...

Ali, ovu priåu koju vam upravo priåam, nisam napisao ja.Ne, nisam, åasna reå, to nikako, veñ sam je samo "prepisao izæivota", kako bi to rekao neki stari kçiæevni dramoser, hoteñida bude ãto uverýiviji, neko simpatiåno matoro naklapalo kojesjajno izmiãýa, i sladi li sladi, recimo Hrabal, a moæe i Ale-ksandar Dima, stariji ili mlaði, svejedno, ne znam zaãto mi baãoni padoãe na pamet. A æivot, koji, uzgred, tako traýavo fabu-lira, e, taj æivot – ponekad ima obiåaj da kaæe DuãkoKovaåeviñ – taj vam je mnogo nezgodan pisac. Vagnera mi,ãto bi mi ãapnuo åika Voja Åolanoviñ. Dakle, åuo sam ovupriåu, veñ ñete saznati od koga, i sada vam je priåam. Poãtosam je kupio po toliko vam je i prodajem.

Elem, to mi se desilo proãlog leta, veñ je bilo zaãlo u sep-tembar (koje bre leto, åista zima, kiãurina k'o da neko odozgocedi åarape) kada sam najzad bio odluåio da posetim Emu. Ema je zver. Ne ona ptica sliånoga imena, veñ åista zver, krvolok,meãavina risa i karakala sa besprekornim nogama. 90x60x90.Åist udæbenik. O nosu ovoga puta neñemo opãirnije. Nije sve unosu, ima neãto i u oåima, ne kaæe se uzalud ãupaý nos izmeðuoåiju, mada ne znam zaãto. Kada sam je prvi put spazio, neãtome je tresnulo, kao da sam doæiveo saobrañajni udes, ma znateono, åoveku posle toga treba popriliåno vremena da bi shvatioãta mu se zapravo dogodilo. Bravo! Poreðeçe koje, uprkos os-

akañujuñoj havariji, ne hramýe. A koje bi, oýuãteno od onogaãto podrazumeva, imalo da znaåi: traæim tajmaut!Dobro, vreme je isteklo. Da priåam daýe? Pa, da priåam.

G O R A N K A

M A T

I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


s VREME 6328. JUN 1997.

smo se, posle sto-dvesta tråaça, oseñali boýe. Mada, i to je rel-ativno, ãto rekao onaj ludi Mariñev zet, åak se i rimuje, boýe-gore, Majkiñ se, istina, nekada poluprofesionalno bavio atle-tikom ali se, bogami, lakãe umarao od mene. By the way, dæo-gira li gospoða Dæong, baã sam voleo da znam, ona je tek neã-

to starija od mene a vidi ãta je sve uradila ponavýajuñi da jeovaj svet muãki, pa muãki, vi ste ovakvi (ãovinistiåke maåosviçe) a mi smo onakve (delikatne, naã orgazam ima devetkoncentriånih krugova), jaka firma, da je nisam onako dobroposrbio u Poýubcima i padobranima baã bi se prodala, malosutra, naroåito na Kaleniña pijaci, tamo se ubiãe bez æenskeemancipacije, bez Dæongove i dæogiraça. (Meðu nama budireåeno, kladim se da depilira brkove.) Tråkali smo i pråkaliMajkiñ i ja nekoliko godina i nismo imali nameru da pres-tanemo. Ali, svako u svom kinder-jajetu jednom otkrije åu-doviãte (kao ono Spilberg u "Parku iz doba jure") pa je takodoãao red i na Majkiña. Proãle godine, beãe li subota ilinedeýa, nije sad viãe ni vaæno, mrak u podne, tako se navuklo,pada li pada, niãta na TV-u, a meni doãlo da isteram åamotiçu,

nema veze ãto ñu da pokisnem i, Vagnera mi, spremim se, du-pla trenerka, ãuãkavac, duvam k'o parçaåa, lepo ti ja krenemuobiåajenom stazom, pored Kineza, kraj çihove nove ambas-ade sa radiokativnim mermerom, Ulicom treãçinog cveta, paonda do onoga prvoga solitera na zemunskom keju gde stanu- ju sudija Dimitrijeviñ i akademska slikarka Vera Popara, maznate, ona ãto se proãle godine razvela zbog onoga pisca zakoga kritiåari misle da je pripovedaå, a pripovedaåi da jekritiåar, ma na vrh mi je jezika çegovo ime, ne mogu da sesetim... nema veze, od solitera se povratim nazad. Sve mislimsad ñe i Majkiñ, kad ono niãta. Istråim se, vratim se kuñi, tuã,izmuýam presnu dæigericu i struganu ãargarepu u mikseru, na-dojim se kao Navaho-papuz i okrenem S. Majkiña. Javi se nekinepoznati æenski glas, posle se ispostavi da mu je to tetka,

kaæe: – Saæaýevam, Majkiñ je preminuo sinoñ oko devet, odinfrakta, lekari su rekli da je imao visok pretisak . I ãta sad, ode

kao da ga nikad nije bilo. Ah, da, posle mu naãli pesme (ozbiý-an åovek a pisao pesme, boæe), iz zaostavãtine, k'o SlobiZubanoviñu.

I ãta je bilo daýe? Åekaj, polako.Preðem na pecaçe. Prvo, naravno odem na konsultacije,

kod kardiologa. Takva i takva stvar, kaæem, doktore Albahari(ma nije bre onaj Albahari, ovaj je Sefard a onaj je Aãkenaz, iliobratno, zbunio sam se) hoñu temeýnu kontrolu. Åovek mefino skenira, skrozira, baci na ispitivaçe izdræýivosti i kaæe nakraju, ãteta ãto na Dunavu i Savi nema burlaka, mogli biste uvez, imate bikovsko srce, ali znate ãta, veñ ste u godinamakada se o tome vodi raåuna, dæoging je jako riziåan, naroåitoza netreniran organizam, ameriåki lekari prema najnovijim is-traæivaçima, a oni u tome predçaåe, preporuåuju samo inten-zivne ãetçe posle tridestpete godine, i hm, kaãýuc-kaãýuc,vrlo usporen seks, boýe preðite na neki mirniji hobi, evo pe-caçe, na primer, ja sam se uålanio pretproãle godine, svakogvikenda sam na vodi, vazduh, reka, zelenilo, mirni ýudi, a veñimam i rezultata, smuð od dve kile i ãesto i nekoliko krupnih

protfiãa, probajte i vi. I ja, bogme, probam. Kupim ãtapove,malo se izobrazim, da li na dubinsko, da li na plovak, da li navaralicu i naðem se na ovom treñem, ruæno paåe, mister-tvis-ter, silikonski peã, mali beli mepps, anglia TW je smrt za prot-fiãa i bandara, jedan naprema jedan, rekao mi Danilo Nikoliñ,taj zna ãta je riba, o teoriji rakova i da ne govorim, a i ono na- jvaænije, ãetaã, bre, stalno si u pokretu. Na prvom izlasku navodu, kraj onih ãlepova kod "Juge", gde sam sa Majkiñem po-habao najmaçe tri para adidaski (nema veze ãto su demode,nike moæe samo da im zavidi), nabasam na Emu.

Bomba! Bilo prosinulo neko sunce, jedan jedini sunaånidan u septembru, moæeã misliti, ja mrsim strunu, joã ne umemda zabacujem, pýuckam i duvam, a nisam nervozan åovek,strogo kul, meðutim, situacija je vanredna, joã nisam nauåio davladam sobom, promena vremena, vidim, nema niãta od ri-bolova. Levo od mene, na jedno pedeset metara, sedi Ema,

poluokrenuta, nezainteresovana, prividno, stavi-la naoåare za sunce tako da ne zna åovek gdeuopãte opservira i guãteriãe se. Bacam ja varali-cu i veñ mislim, ovo je bre ævaka za ludaka, kopeca ovako, osim onih podilejisanih kvarco-vanih Amera u reklamnim spotovima – kad onoBAP!!! – zvekne mi neãto iz sve snage, podnosamih nogu, kao da sam zakaåio sajlu od brodarestorana. Bio sam kilavo zabacio i vrteo samblinker tek dva-tri metra, reda radi, i tu se macanzakucao, uz samu obalu. (Onda nisam znao, ali

sada znam tako da mogu da vas edukujem. Kadvoda naglo raste, a tada je baã rasla od jakih sep-tembarskih kiãa, smuð prilazi obali, u razliv, zasitnom ribom. I tu sam klepio svog prvog kilaãa.Za tren se okupio silan svet, prosto me bilo juh-sramota, ãetaåi, kuåkari, trudnice, klinci nabiciklama, babe sa sitnom decom (jao, bako,vidi, ribica, Peða, Jakove, hodite 'vamo da vid-ite kakvu je åika uhvatio veliku ribicu) i ostaliribolovci, oni zaludni i oni pravi, ãto odmahstruåno komentariãu, pa naãta si ga, vidiã, Stevo,govorim ti ja da ovde leæi krupan smuð, ovaj jetek izaãao iz obdaniãta, ma nemoj, uhvati tiveñeg i tako, adrenalin radi li radi, od epizodiste

ja postanem junak dana. sKraj priåe Mihajila Pantiñau sledeñem broju

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


64 VREME s 28. JUN 1997.

Web TV

Virtuelna utopijaAko je televizor popularno nazvan "prozorom u svet", Internetñe ga pretvoriti u pravi "kibicfenster"

Na taj naåin sadræaj Interneta moæe da sepojavi na ekranu, a cela akcija je znatno

jeft inija od kupovine raåunara, naroåitoako veñ imate televizor. U Americi takvasprava koãta nekih 400 dolara, a na jesen bitrebalo da se pojavi aparat koji neñe koãtativiãe od 130 dolara (oko 220 nemaåkih ma-

raka). Pomnoæite tu cifru sa dva i dobiñetecenu za takav ureðaj u Jugoslaviji.Åiçenica da veñina ýudi na svetu za

pristup Internetu joã uvek koristi raåunargovori nam o tome da Web TV ima, poredoåiglednih prednosti, i izvesne mane. Pre-dnosti su, svakako, niska cena, åiçenica dasu TV aparati ãiroko rasprostraçeni i to ãtoveñina ýudi uglavnom zna da ih koristi.

Mane su sledeñe: ekran televizora i ek-ran raåunarskog monitora samo su ob-likom sliåni, u suãtini su to dve razliåitekoncepcije. Zbog toga televizor slovaprikazuje priliåno neprecizno (mutno ineoãtro), ãto ne predstavýa problem kadaåitate titlove ili kratko obaveãteçe, ali topostaje ukoliko treba da proåitate nekolikostranica teksta sa ekrana televizora (ãto In-ternet prezentacije zahtevaju). Takoðe,Web TV prijemnici nemaju moguñnost ar-hiviraça podataka koje ste skinuli samreæe, ukýuåujuñi i poãtu. Prostije reåeno,prijemnik ne moæe da snima (kao ni televi-zor) i to je jedan od razloga çegove niskecene. Dodavaçem drajva za disketu to bise moglo prevaziñi, ali bi svakako posku-pelo spravu.

Zbog specifiåne tehnologije, Web TVrisiveri ne mogu da koriste uobiåajene pro-

gramske pakete koje koriste raåunari, ãtoznaåi da moæete da zaboravite na Netskejpi Majkrosoft, barem za joã neko vreme.Umesto toga, koriste se specifiåni brauzeri(programi za pristup Internetu) koji vamomoguñuju da gledate prezentacije,razmeçujete poãtu i pratite çus-grupe, aliostajete prikrañeni za stvari kao ãto suprateñi zvuk i animacije, znaåi upravo onoãto Web åini seksi.

No, ni to neñe dugo. Majkrosoft je predva meseca potpisao vrlo ozbiýan ugovorsa WebTV mreæom u Americi, kojim seobavezuje da svoje programe prilagodi ko-

risnicima Web televizije. To moæe da znaåidve stvari. Prvo, televizor ñe u skorojbuduñnosti definitivno postati osnovni

&

p r e d s t a v lj a j u

Vodiå krozInternet (11)

medij za prañeçe Interneta i, drugo, sva je

prilika da ñe Amerika uskoro da promeniime u MSUSA (Microsoft United States of America).

Ipak, kýuåno ograniåeçe za potpuniprelazak sa raåunara na televizor je åistotehniåko. Web TV prijemnici su opremýe-ni modemima od 33.6 kbita, ãto je naraåunaru dobra brzina, ali je za TV straãnosporo. Takoðe, kada se prikýuåite na WebTV, blokirali ste i televizor i telefon, ãto umnogim kuñama ne bi naiãlo na odo-bravaçe. Oba problema reãila bi se ukoli-ko bi se razvijala posebna mreæa optiåkihkablova koja bi sluæila samo za Internet.Tako bismo dobili vezu koja moæe daizdræi mnogo veñi protok informacija negotelefonska æica. Åak i viãe od toga, kroz tajkabl moglo bi da se "proturi" i viãe neza-visnih telefonskih linija, i to sve za iste,nadajmo se male pare.

Sada se verovatno pitate ãta vam jeåiniti? Da li se isplati kupovina Web TVprijemnika, koji je pet puta jeftiniji odproseånog raåunara, ili je to samo stranpu-tica u svetu moderne elektronike, kao ãtosu bili Sinkler QL raåunar ili laserska vid-eo ploåa? Pa, najboýi savet je da se strpite

joã malo, najviãe godinu dana. Do tada ñepostati jasno da li Internet prelazi na

televiziju (slom komunizma) i da li se WebTV prijemnici mogu bez problema koristi-ti u Jugoslaviji.

Señate li se kako ste se smejali ýudimakoji maãu likovima sa ekrana verujuñi daovi mogu da ih vide? E pa, ako viditenekoga da to åini ovih dana, proverite na-

jpre da li poseduje Web TV prijemnik savideo kamerom koji omoguñava da vasdrugi ýudi zaista i vide. Jer, osnovna stvarkod Interneta je interaktivnost, odnosnorazmena informacija umesto iskýuåivo pr-ijema, i to ñe biti tema posledçeg nastavkaovog malog feýtona u narednom broju

"Vremena".s

ZORAN STANOJEVIÑ

U narednom broju: Interaktivnost

ada kaæem ýudima da je Internetkonaåno ostvareçe ideje komu-nizma (ili bar nekih çegovih kra-K

jçe idealist iåkih vizija), obiåno pomisleda se ãalim ili da naprosto pokuãavam daskrenem paæçu na sebe nekom sumanu-tom teorijom. Meðutim, druãtveno ure-

ðeçe Interneta zaista je komunistiåko. Svisu ravnopravni, pare ne postoje (barem nena zadovoýavajuñi naåin), svako mudoprinosi prema svojim moguñnostima, auzima koliko mu treba. Ako uzmemo uobzir da surova tehniåka ograniåeçazapravo favorizuju ýude sa idejama, onda

je jasno da malo preduzeñe sa juga Srbijeteoretski moæe imati daleko boýu Internetprezentaciju nego megakompanije poput"Dæeneral elektrika", "Sonija" ili "Mer-cedesa".

Ipak, ukoliko ste leviåar, nemojte sepreterano radovati. Ljudi koji razvijaju In-ternet rade na tome da se ovo trenutnostaçe ãto pre prevaziðe i da Internet post-ane eksponent kapitalizma kakav svet joãnije video, mesto na kome bi se novacokretao takvom brzinom da ne smem ni da

je pomenem u ovom tekstu. Posle teorije okomunizmu u prvom pasusu, to bi veñ bilopreviãe.

Jedan od naåina da se to postigne jesteda Internet postane sastavni deo svakogdomañinstva, i to ãto pre. Varijanta saraåunarom kao sredstvom za pristup Inter-netu priliåno je maçkava. Prvo, raåunar jeveoma skup i çegove moguñnosti dalekoprevazilaze potrebe proseånog korisnika

Interneta. Drugo, za jednim raåunaromudobno moæe da sedi jedna osoba, a i tu jereå o specifiånoj vrsti ýudi. Konaåno, zaveñinu ýudi je i programiraçe video reko-rdera ozbiýan problem, pa o strahu odraåunara ne treba ni troãiti reåi. Zbog togasu se stratezi Interneta okrenuli jedinomlogiånom izboru, aparatu koji je veñ sas-tavni deo vaãeg domañinstva i kojeg seniko (naæalost) ne plaãi, odnosno – televi-zoru.

Koristiti Internet pomoñu televizoramoæete veñ danas. Proizvoðaåi zabavneelektronike napravili su Internet risiver (pr-

ijemnik), takozvani Web TV, koji se poputvideo rikordera ukýuåuje u televizor s jedne i u telefonsku liniju sa druge strane.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


6528. JUN 1997. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplatni-

ka. U ovom broju obrañamo se privatnicima, vlasnicima preduzeñai radçi, i nudimo im da uz punu cenu polugodiãçe ili godiãçepretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Kada nam ovaj kupon stigne, naãa marketing sluæba kontaktirañesa vama i dogovoriti se oko saradçe. Dobro doãli u klub!

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nat pola godine (26 brojeva) t godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530 . Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

Letovanjau Gråkoj, Bugarskoj,Crnogorsko primorjeBudva - Vila Suzana

Ãoping, turistiåka putovanja,seminari, ekskurzije

redovne linije:Hercegnovi, ZagrebLjubljana i Koper

viziranje pasoãa

telefoni:036-661-035 (Vrnjaåka Banja)

011-444-8282 (Beograd)061-316-975 (Ljubljana)

Nismo pristrasni"Mereçe pritiska", "Vreme" br. 345

Piãemo vam povodom ålanka "Mere-

çe pritiska" ("Vreme", 24.5.97) sa æeý-om da ukaæemo na grijeãke u çemu, kojese odnose na naãu organizaciju Allianceto Defend Bosnia-Herzegovina (Savez zaobranu Bosne i Hercegovine). Sjediãtenaãe organizacije nije, kako vaã novinarpiãe, u Sjediçenim Dræavama veñ u Lon-donu, Velika Britanija. Nije takoðer taånoda smo mi pristrasni "u odnosu na jednuod strana u bosanskom ratu", ako se pritom misli na bilo koju pojedinu nacional-nu zajednicu ili politiåku stranku, ãto po-tvrðuje kako naã program tako i sadræajnaãeg glasnika "Bosnia Report".

Kao ãto se moæe vidjeti iz naãeg pro-grama (koji prilaæemo), naã Savez (åijisu sponzori ålanovi parlamenta iz svih tr-iju glavnih britanskih stranaka) "nestra-naåka je grupa koja podræava demokrats-ku i suverenu dræavu Bosnu i Hercego-vinu u kojoj ýudi svih religija i nijedne,svih etniåkih pripadnosti i kultura, moguda æive zajedno u miru i sigurnosti".Mi,inaåe, redovito åitamo vaã list koji je vrloinformativan i zanimýiv i koji åesto citi-ramo u naãim ålancima.

Srdaåni pozdrav,KVENTIN HORK, LONDON

POÃTA

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


uæivanjaVREME

66 VREME s 28. JUN 1997.

Odbojka"Nada umire posledça" iako "sistem ruãi uspeh",

"biznis ubija kvalitet" a"rezultati bude velike

sumçe", zato ãto se "neki provlaåe kroz mala vrata".Od normalnih ýudi,

raåunajuñi tu i one åiji je posao da vode sportske

ekipe, ne oåekuje se da, åak i u muånim trenucima

razoåaraça, daju ovakve izjave. Pomenuto

ograniåeçe, meðutim, ne vaæi za staleæ sportskih

novinara.

Odnekud, oni dræe – dominirajuña veñi-na, u svakom sluåaju – da im je suãtina po-sla u raspaýivaçu strasti, oduãevýeçazbog pobede koliko i, ili jaåe, tuge posleporaza. Originalni liåni doprinos dao jeneumrli Mladen Deliñ, uvodeñi (monoloã-ko, tokom prenosa utakmica) obrañaçesudiji sa "Gospodine XY!", intonirano uobliku meãavine psovke, besa, gnuãaça inepokolebýive vere da sudija namernogreãi u korist "naãe" ãtete. Ta inercija zaz-vonila je i u prvom trenutku poãto su oneuåestvovaçu Jugoslavije na finalnomturniru svetske lige u odbojci odluåili rezu-ltati meåeva u Argentini i na Kubi. A mibaã juåe pobedili svetske prvake reprezen-taciju Italije. Odbojkaãi, çihovi treneri ifunkcioneri nisu se pridruæili tom kukaçu,u korist pravila lepog – i sportskog, uosta-lom – ponaãaça: upuñivaça åestitke oni-ma koji su, makar i sreñnim sticajem okol-nosti, otiãli daýe.

Vaænije je, åini se, ãto na patos joã jedne"istorijske nepravde" nije pala publika;moæda to znaåi da su gledaoci boýi od nov-inara. Ako je tako, potvrðeno je i pravilo dasu graðani boýi od svojih (politiåkih) lidera;

potoçima ostaje da kukaju nad sopstven-om sudbinom – "Mi znamo ãta je za ýudedobro boýe od çih samih, åime smo osuðe-ni da ih usreñujemo protiv çihove voýe, ada nam oni uzvrañaju nezahvalnoãñu" –afirmiãuñi tako Gliksmanovo (i Marfijevo)ubeðeçe da je ýudska glupost neuniãtiva.

Elem, pobedili smo – u odbojci, u neko-liko utakmica – neke od najboýih na svetu.Proroci – sad ponovo podgrejani kao, naprimer, mr Æeýko Simiñ – nisu se proslavilini svojim zlatnim vizijama, ni dæabaobeñaçima pred proãlogodiãçu Olimpi- jadu u Atlanti. Na sreñu, "iskoåili" su

odbojkaãi kao ekipa profesionalaca neo-

setýivih na politiåarsko zanoãeçe onog ãtoAmerikanci zovu balls. Ili je, zarad zdravogskepticizma, boýe reñi "za sada neo-setýivih". I sjajnih, slobodno je dodati:posle prve igre sa Italijom u beogradskom"Pioniru" (kada je meå izgubýen uprkos15:2 u drugom setu), jedva da je nekoverovao u pobedu postignutu sutradan, urepriziranom voðstvu od 2:0, potomnereãenom 2:2 i, najzad, u odluåujuñem, poovdaãçi mentalitet pogubnom (cf. V.Dvornikoviñ: "Karakterologija Jugoslove-na"), odluåujuñem taj-brejku. Ako tu nijeradio nikakav sportskim i nekim drugim

novinarima omiýeni motiv (inat), veñ odab-rani, vrhunski, elitni profesionalizam – ovanaãa odbojka ima buduñnost.

Ãto se tiåe çene proãlosti, izmislili su je Amerikanci, sve uprkos drevnim igramai Odiseju koji se u jedan mah, na dugompovratku Penelopi, loptao sa prelepomprincezom Nausikajom. Zanimýivo je ãtose G.W. Morgan, izumiteý odbojke, vodio

istom potrebom kao i Dæejms Nejsmit, otackoãarke. Problem koji je vaýalo reãiti bilo je odræavaçe kondicije sportista u zimskojsezoni, kad vreme onemoguñava treningnapoýu. Morgan je 1895. godine pomeãaotenis, rukomet i koãarku, da dobije odbojku(verujuñi da je za çu pravo ime mintonettea ne volleyball, udaraçe lopte u vazduhu).Krajem proãlog veka, teniska mreæa podig-nuta je na visinu od 198 cm, a ekipama jebilo dozvoýeno da, bez ograniåeça,(koãarkaãku, dakle teãku) loptu vode, nose,bacaju ili odbijaju na protivniåku stranuterena. Pre nego Evropa, odbojku ñe prih-

vatiti Kanada i Indija (1900), Kuba (1905),

Portoriko (1909), Peru i Filipini (1910),Urugvaj (1912), Kina (1913), Brazil, Mek-siko i Japan (1917). Tu ameriåko-azijskuigru na otvorenom i u dvorani, na plaæama,u plitkoj vodi, sa ili bez mreæe, u krugu,

parovima ili (uzrasno, polno, rasno) meão-vitim ekipama igrao je – kao i danas, uosta-lom – ceo svet. Istini za voýu, brzo ãireçerekreativne odbojke, sa odgovarajuñimadhok pravilima, uticalo je da se ona "pra-va", takmiåarska razvije relativno kasno,mada je veñ 1913. godine bila deo Dale-koistoånih igara odræanih u Manili.

Evropa je odbojku upoznala 1917,nekako baã kad su SAD odluåile da seumeãaju u svetski rat, pa je tako dospela ina Balkan, tj. u Ðevðeliju, gde su 1918.godine Srbe toj igri prebacivaça koænemeãine preko mreæe nauåili u pomenutu

vukojebinu detaãirani francuski vojnici,prethodno zaraæeni dodirom sa Amerikan-cima. Pravila igre kao takmiåarskog spor-

ta formulisala je1949. dve god-ine ranije osno-vana Meðunar-odna odbojkaãkafederacija (FI-VB). Do tada suse pravila razvijala po pravilucvetaça hiýaducvetova, ali po-datak o visinigorçe ivice mr-eæe posrednosvedoåi o fiziå-kom rastu ýud-ske vrste u pro-teklih stotinak

godina: 45 santimetara (od 198 u 1895. do243 cm danas). Joã viãe o çenim fiziåkimmoguñnostima: odraz odbojkaãa po pravilu je veñi od odraza najskupýih profesionalacaNBA lige. Na primer, Spad Veb je, sasvojih 169 cm visine, za zakucavaçe "iza

leða u pirueti" morao da skoåi gotovo 130cm uvis; Draæen Dalipagiñ – po visini odra-za drugi koãarkaãki fenomen – to je åinioskokom od bar 115 santimetara.

Pouka je jasna: odbojkaãi su letaåi. Toznaåi: sposobni da, brzo i jasno misleñi,donesu najboýu odluku i da je bez okl-evaça sprovedu. "Kuvaçe", smeå ili ãutnogom, svejedno. "Pimplovaçe" i "preba-civaçe lopte u tuðe dvoriãte" pripadajusasvim drugom reåniku i, vaýda, drugomsvetu. Otud odbojkaãi umeju da se radujui da tu radost seju oko sebe. Neposredno.Lopta je u vazduhu, treba samo skoåiti. s

ALEKSANDAR ÑIRIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 28.


vreme, 1997. június 28

Documents