vreme, 1997. május 24

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-majus-24 1/82

2244.. MMAAJJ 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II

BBRROOJJ 334444 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 320

Haãki sluåaj

Slobodana Miloãeviña

Haãki sluåaj

Slobodana Miloãeviña

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


VREME No 344PolitikaTema Vremena: Miloãeviñ i Hag 6Turneje: Olbrajtova u Beogradu 7

Zakoni: Åekajuñi revizora 9Crna Gora: Udar sa severa 11Intervju: Duãan Mijiñ 12Roð endan: Gerila na Internetu 14KOS: Sve "Dugine" boje 24Univerzitet: Rasulo pameti 26Liåni ugao: O sistemu, bez slepila 32

EkonomijaVojna industrija: Sila na rupi 16Kiosk ekonomija:Sirotiçski Versañe 20

Trgovina: Slovenija i Jugoslavija 22

SvetNATO: Avantura na Istoku 36Zair: Smena u Kinãasi 41Crkva: Pomireçe patrijarha 43Britanija: Novo prijateýstvo 44

KulturaPozoriãte:Kako nastaje predstava 46

FIAT: Poetika dijaloga 48Kan: Maske su pale 49Kiã: O "Enciklopediji mrtvih" 50Koncerti: Leibach 51Izloæbe: Fotografija 52

ÆivotVirtuelni Tito: Joãko iz Slovenije 55Feýton: Internet (6) 59Comdex/UK 97:Millenium Bug 60Akcije: "Zdravo da ste" 61

4 Nedeýa23 Dnevnik uvreda34 Ljudi i vreme45 Meridijani53 Scena58 Poslovne vesti63 Poãta66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani: Protesti u BeograduFotografija: Draãko Gagoviñ

Tema Vremena: Miloãeviñ i Hag Mereçe pritiska: Elementi za podizaçe optuænice protiv SlobodanaMiloãeviña pred Meðunarodnim tribunalom u Hagu odavno su pripre-mýeni – stvar je politiåke voýe hoñe li biti primeçeni. Kakav znaåaj bimogla da ima balkanska turneja Medlin Olbrajt? O ulozi tuæilaca ituæibaba

strana 6

Zakoni: LokalnasamoupravaÅekajuñi revizora: Mirko Mar-janoviñ zove na konsultacije onovom zakonu o lokalnim

izborima koji moæe dati ãansusocijalistima da vanrednimizborima povrate gradove kojesu izgubili

strana 9

Vojna industrija uSrbiji: Sila na rupiNamenski kompleks je tolika vojnatajna da za çu niko nije zaduæen.Fabrike koje su izvozile proizvode zastotine miliona dolara, sada prave, ilibi da to åine, lopate i vodokotliñe.Raporti iz "Kruãika", "Prvog partiza-na", "Zastave" i "Slobode"

strana 16

Intervju: Duãan Mijiñ"Nisam ja, naravno, bacio u vazduh nekolikomiliona maraka. Smatram da sam to uloæio unovine koje danas imaju ozbiýne pozicije. Kýuånimomenat ekonomije danas je zauzeti ãto boýe

pozicije do ulaska ozbiýnog stranog kapitala"strana 12

Virtuelni Tito: Joãko iz SlovenijeTvorci "home page" Tita na Internetu studenti iz Ljubýane Martin Sre-

botçak i Matija Marlot govore za "Vreme" o kreaciji, odræavaçu ireakcijama na "virtuelnog Broza". Ko i ãta danas piãe Brozustrana 55

Dosije: NATO na IstokuMoskva: Da li je sporazum NATO i Moskve pobe-da ili poraz Jeýcina? Prag: Ulazak u NATO koãtañeÅeãku od 100 miliona do 200 miliona dolaragodiãçe. Bon: Cena izlaska iz rova

strana 36

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


6 VREME ■ 24. MAJ 1997.

Tema Vremena: Miloãeviñ i Hag

Mereçe pritiskaElementi za podizaçe optuænice protiv Slobodana Miloãeviña predMeðunarodnim tribunalom u Hagu odavno su pripremýeni – stvar je

politiåke voýe hoñe li biti upotrebýeni

tekstu ne deluju preterano ubedýivo (otome kasnije), ålanak iz "Obzervera" za-nimýiv je stoga ãto ponovo otvara veñpomalo zaboravýeno pitaçe o kriviånojodgovornosti predsednika Srbije za rat ubivãoj Jugoslaviji, a naroåito za zlodelakoja su u tom ratu poåinile srpske snage.Konkretnije, otvara se pitaçe o tome jeli realna moguñnost da glavni tuæilacLuiz Arbor u dogledno vreme dodaMiloãeviñevo ime spisku optuæenih zaratne zloåine i time izazove dosad neza-pamñenu krizu u odnosima Jugoslavije iostatka sveta. Ovaj problem moæe sedaýe raãålaniti na dva dela, od kojih je jedan prevashodno pravni, a drugi diplo-

matski: da li prema dosadaãçim sazna-çima ima dovoýno materijala da se op-tuænica protiv Miloãeviña sastavi; da li jetakozvana meðunarodna zajednicaspremna da takvu optuænicu podræi ieventualno primeni.

TUÆIOCI I TUÆIBABE: Prednacrtoptuænice protiv predsednika Srbije sas-

tavýen je joã pre godinu dana, mada tonije uåinio Tribunal: reå je o dokumentupod izvornim naslovom " Prima FacieCase for the Indictment of Slobodan Mi-loãeviñ", autora Pola Vilijamsa i Norma-na Sigara, naruåenom i ãtampanom otroãku "Saveza za odbranu Bosne i Her-cegovine", lobistiåke organizacije sa se-diãtem u Sjediçenim Dræavama. Prem-da pristrasnost pomenutog Saveza uodnosu na jednu od strana u bosanskomratu uopãte ne dolazi u pitaçe, studijuVilijamsa i Sigara ne bi vaýalo olako ot-pisati kao puki propagandni trik, jer jereå o ozbiýnim struåçacima za pravo imeðunarodnu politiku: Vilijams je bivãi

pravni savetnik u Stejt departmentu sadiplomom iz Kembridæa, dok je Sigaroksfordski ðak i profesor nacionalnebezbednosti u visokoj ratnoj ãkoli zamarince u Virdæiniji.

U uvodnoj reåi, autori konstatuju dasu ameriåki i evropski politiåari sklonida na pitaçe o Miloãeviñevoj krivici zaratne zloåine odgovaraju da je ta krivicaopãtepoznata, ali da ju je "naæalost nem-oguñe dokazati". Ono ãto sledi jestepedesetak stranica suve pravne analizekojom se teza o nedokazivosti pobijanavoðeçem oko tri stotine izvora i sve-

doåanstava o Miloãeviñevoj umeãanostiu rat i çegovoj neospornoj kontroli nadkýuånim srpskim vojnim i paravojnimformacijama koje su dejstvovale u Hr-vatskoj i Bosni. Izvori o kojima je reåmahom potiåu iz same Srbije, a za onekoji vole da dræe tirade o "cinkaroãimasopstvenog naroda" zanimýiv je po-datak da najveñi broj citata koji pot-krepýuju ove optuæbe nije preuzet iznezavisnih medija veñ iz dræavnih itakozvanih patriotskih glasila, te da sekao krunski "svedoci optuæbe", na osno-vu izjava i intervjua, pojavýuju Bora Jo-

viñ, Ratko Mladiñ, Æivota Paniñ, pa åaki Mira Markoviñ, Zoran Liliñ i Ljubiãa

Tekst Dejvida Lija i Dæona-tana Kalverta, objavýen 18.maja u londonskom nedeý-niku "Obzerver", ustalasao je javnost u Srbiji priåom o

tome kako je prethodna britanska vladapre dve godine stopirala istragu Meðun-arodnog tribunala za ratne zloåine o nep-osrednom uåeãñu Slobodana Miloãeviñau organizovaçu etniåkog åiãñeça uBosni. Prema "Obzerveru", Britanci suistraæiteýima Tribunala uskratili kýuåneobaveãtajne podatke dobijene pris-luãkivaçem telefonskih linija izmeðuBeograda i Pala, kako bi zaãtitili izvesnefinansijske aranæmane sa Miloãeviñem;

Li i Kalvert u tom kontekstu zlobno pod-señaju na åuveni ugovor srpske vlade sabritanskim koncernom "Nat West Mar-kets", kao i na nekih 96.000 funti (oko230.000 maraka) koje je Miloãeviñnavodno prosledio Konzervativnoj stran-ci tokom 1992. i 1993.

Premda mnoge stvari u pomenutom

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 724. MAJ 1997.

▲

Balkanska turneja

Medlin Olbrajt uBeogradu?Ameriåki dræavni sekretar Medlin Olbrajt mogla bi posetiti Beo-grad u nedeýu 1. juna. Vest nije zvaniåno potvrðena, ali portpa-rol Stejt departmenta Nikolas Berns joã u utorak je na redovnomnovinarskom brifingu nagovestio da bi, pored Sarajeva, ãefica

ameriåke diplomatije, u okviru svog predstojeñeg puta po Evro-pi, mogla posetiti joã neke balkanske prestonice.Vaãington je, iz diplomatskih razloga, za sada javno obelo-

danio jedino nameru Medlin Olbrajt da krajem iduñe sedmiceposeti Bosnu, zemýu sa kojom Amerika, da citiramo Nika Bern-sa, "ima dobre, stabilne odnose", i zemýu åija je vlada (misli sena vladu presednika Izetbegoviña) do sada "uåinila sve ãto jemogla da ispuni sve odredbe Dejtonskog sporazuma". Po svojprilici, Medlin Olbrajt ñe posetiti Sarajevo u subotu, 31. maja,nakon ãto u portugalskom gradu Sintra bude prisustvovala sas-tanku ministara zemaýa NATO pakta. U Sintri ñe uåestvovati i uradu Saveta za primenu politike o Bosni ( Policy ImplementationCouncil on Bosnia). Berns je 20.maja izjavio da dræavni sekre-tar joã nije niãta definitivno odluåila o svom balkanskom itinere-ru, ali da "razmatra opcije za moguña putovaça i u druga mestana Balkanu". Novinari u Vaãingtonu bræe-boýe su upitali da li toznaåi da se razmatra i moguñnost posete Srbiji, ãto je Berns ne-voýko, na ponovýeno pitaçe, potvrdio.

Kako "Vreme" nezvaniåno saznaje, gospoða Olbrajt bi uokviru svoje balkanske marãrute svakako posetila, pored Saraje-va, joã i Bråko i Baçaluku (bilo bi to prvi put da jedan ameriåkidræavni sekretar poseti Republiku Srpsku; u Baçaluci bi se, posvoj prilici, srela sa Biýanom Plavãiñ). Veoma se ozbiýno, me-ðutim, razmatra i moguñnost da u plan puta uðu i Beograd iZagreb, a u nekoj varijanti moæda i Sofija.

Najviãe rezervi, u ovom åasu, u ameriåkoj administracijipostoji prema poseti Beogradu, mada je Vaãington odskorapoåeo otvoreno ispoýavati i nezadovoýstvo Zagrebom. DolazakMedlin Olbrajt u ove dve prestonice, bez obzira na napore koje

Amerikanci eventualno uloæe da çena poseta Fraçi Tuðmanu iSlobodanu Miloãeviñu dobije prizvuk kaznene ekspedicije, bila

bi nesumçiv politiåkipoklon predsednicima Sr-bije i Hrvatske. Zatoameriåka diplomatija uovom åasu ispituje teren ipriprema uslove za dola-zak nove åeliåne ledi.Ukoliko se u Beogradu iZagrebu poåetkomnaredne sedmice pojaviOlbrajtin åovek za Bosnu,Bob |Gelbard, to ñe znaåi-ti da se od Tuðmana iMiloãeviña nastoje iznudi-

ti ustupci u provoðeçuDejtona. Olbrajtova ñedoñi ako bude mogla daobjavi da je dolaskom

izdejstvovala zaokret u provoðeçu Dejtonskog sporazuma.Oåekuje se, naravno, da Medlin Olbrajt ameriåko nezado-

voýstvo politikama koje se vode u Beogradu i Zagrebu ned-vosmisleno saopãti svojim sagovornicima u prestonicama Hr-vatske i Jugoslavije. Oåekuje se, takoðe, da im energiåno saopãtisvoje gledaçe na neispuçavaçe odredbi Dejtonskog spora-zuma koje se odnose na ratne zloåince.

Izvori "Vremena", meðutim, tvrde da ovo iznenadno pu-tovaçe na Balkan ne znaåi nagoveãtaj nekog dramatiånogzaokreta u ameriåkoj politici na Balkanu, bilo kad je posredipromena mandata trupa NATO pakta u Bosni, ili kad su u pi-taçu eventualne nove ameriåke mere prema onima koji neprimeçuju Dejtonski sporazum. Ukoliko se moæe govoriti opromeni, onda je to pre svega promena tona i stila. Medlin Ol-brajt nedavno je, umesto Dæona Kornbluma, koji je buduñiameriåki ambasador u Nemaåkoj, imenovala novog åoveka uStejt departmentu zaduæenog za Bosnu Boba Gelbarda. On je,prema reåima Nikolasa Bernsa, "veoma odluåan, veoma agresi-van, veoma sposoban". Implikacija je da ñe za mandata MedlinOlbrajt u ameriåkoj spoýnoj politici takva biti i politika Stejtdepartmenta prema onima koji ne primeçuju Dejtonski spora-zum. Veñ su se åule kritike, unutar i van ameriåkog spoýnopoli-tiåkog establiãmenta, da je Medlin Olbrajt viãe paæçe posveñiv-ala Bosni sa govornice UN, nego otkako se naãla u foteýidræavnog sekretara. Nova balkanska turneja i novi ameriåki ton

smeraju da isprave taj utisak. ■LJ. S.

Ristiñ. Na osnovu brojnih iskaza kon-statuje se da je Miloãeviñ morao znati zaoperacije usmerene protiv nesrpskogæivýa u Hrvatskoj i Bosni od samogpoåetka rata; da je tokom rata ispoýio vi-

sok stepen vlasti, uticaja i kontrole nadsaveznim i republiåkim oruæanim for-macijama, dobrovoýcima i oruæanimsnagama Republike Srbije, RepublikeSrpske i Republike Srpske Krajine i,konaåno, da uprkos svemu tome nijepreduzeo niãta da spreåi zloåine i dazloåince pozove na odgovornost.Pozivajuñi se na statut Tribunala, autoritvrde da je, prema naåelu komandneodgovornosti, Miloãeviñ: a) kriv zazloåine koje su poåinile srpske snage; b)

kriv za to ãto pomenute zloåine nijespreåio i c) kriv ãto nije naredio istraguprotiv poåinilaca.

Iako se u Hagu niko nije zvaniåno iz- jasnio o studiji Vilijamsa i Sigara, jedan

izvor blizak Tribunalu kaæe za "Vreme"da je "Prima facie..." tamo primýena sainteresovaçem, ali da se naåin na koji jeova optuænica sastavýena ne uklapa unaåin na koji Tribunal funkcioniãe. "Sve je to vrlo impresivno, ali su citati iz nov-ina ipak loã materijal za podizaçe op-tuænice, a Vilijams i Sigar ne nude goto-vo niãta drugo. U Tribunalu se pre svegaradi odozdo prema gore: najpre se kon-statuje zloåin, pa se traga za neposred-nim poåiniocem, pa za eventualnim nal-

ogodavcima... Do optuæivaça Milo-ãeviña ima joã mnogo da se ide." Naprimedbu da je naåelo komandne odgo-vornosti veñ primeçeno u procesimaprotiv Karadæiña i Mladiña, te da se

tuæilac prilikom javnog åitaça optuæniceobilato pozivao na medijske izveãtaje iintervjue, naã izvor odgovara da je totaåno, ali da je komandna odgovornostKaradæiña (kao vrhovnog komandantaOruæanih snaga RS) i Mladiña (kao ko-mandanta GÃ VRS) nesumçiva i oåi-gledna, dok je sa Miloãeviñem stvarmnogo komplikovanija. "Potrebno jeneãto åvrãñe od gomile indirektnih doka-za da bi se optuæio jedan ãef dræave",kaæe on, dodajuñi da joã ne postoji op-

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


8 VREME ■ 24. MAJ 1997.

tuænica ni protiv jed-nog åoveka koji je saMiloãeviñem odræa-vao neposredne slu-æbene kontakte. "Tek

kada vidite da je op-tuæen neko od çe-govih podreðenih, naprimer neki bivãi ilisadaãçi policijskifunkcioner, moæeteoåekivati da Miloãe-viñ moæe doñi nared".

Ovim izlazi na vi-delo najveñi problemkoji stoji pred onimakoji bi voleli da vide Miloãeviña u Hagu:srpski predsednik se, naime, oåigledno

od samog poåetka rukovodio naåelom"uverýive odrecivosti" ( plausible deni-ability) koje poodavno funkcioniãe naZapadu, a svodi se na to da se prilikomplaniraça moralno sumçivih operacijaãefu dræave sistematski ostavi mo-guñnost da porekne svoje saznaçe iumeãanost. Zbog toga Srbija "nije uåe-stvovala u ratu", zbog toga nikada nisu javno obznaçeni ratni ciýevi i zbogtoga, dok je rat trajao, Miloãeviñu nijepadalo na pamet da postane ãef saveznedræave, veñ je na to mesto isturao razneJoviñe, Kostiñe i Liliñe. Konaåno, naåeloodrecivosti je bilo razlog zbog koga susve paravojne formacije, od Draganovih"Knindæi" i Giãkine garde, do Æeýkovih"Tigrova" i Badæinih "Crvenih beretki"bile obavijene velom tajnovitosti inamernih dezinformacija o çihovomporeklu, sastavu i svrsi.

VELIKO PRISLUÃKIVANJE: Ako je predsednik Srbije joã tokom pripremaza rat bio svestan moguñnosti da se stvarzavrãi rðavo, to ne znaåi da su çegovipotåiçeni delili çegovu skepsu: priseti-mo se da je 1991. vladalo opãte ubeðeçeda ñe se neprijateýi srpstva razbeæati"åim ãkýocnemo zatvaraåima", a da je sproleña 1992. bilo teãko nañi Srbina koji je verovao da bi rat u Bosni mogao tra- jati viãe od tri meseca. O obaveãtajnojzaãtiti radio i telefonskih komunikacija jedva da se vodilo raåuna, a vaæne razgo-vore mogao je da prisluãkuje ko je hteo.Tako je "Vreme" bilo u prilici da joã sep-tembra 1991. objavi deo stenogramatelefonskog razgovora izmeðu Milo-ãeviña i Karadæiña u kome "dobri dok-tor" traæi oruæje i od Miloãeviña dobijauputstvo "Javi se (gen. Nikoli) Uzelcu

(Baçaluåki korpus), on ñe ti sve dati".Taj razgovor, koji ukýuåuje iMiloãeviñevu opasku da "sutra nije do-

bar dan za avijaciju (bombardovaçe Ku-presa – prim D.A.) jer zaseda Evropski

savet" nikada nije demantovana.Ako je "Vreme" joã tada bilo u prilicida doðe do snimaka takvih razgovora,lako je pretpostaviti ãta su sve mogle da"uhvate" specijalizovane sluæbe zapad-nih zemaýa. Ovo nas vraña na ålanak iz"Obzervera" pomenut na poåetku ovogteksta, u kome se razjaãçava porekloobaveãtajnih podataka o navodnoj Milo-ãeviñevoj krivici: oni potiåu, kaæe "Obz-erver", iz britanske prisluãne baze na Ki-pru, koja se sluæbeno vodi kao 9. puk zavezu britanske vojske a radi pri GCHQ(Government Communications Head-

quarters – Vladin ãtab za vezu) na tomostrvu. Pojedini pripadnici 9. puka su,kaæe se daýe, boravili u Bosni u sastavusnaga UN. Kada se taj podatak ukrsti saåiçenicom da je plan kablovskih i rele- jnih mreæa bosanske poãte vrlo verovat-no bio ustupýen zapadnim sluæbama joãprvih dana rata, postaje jasno da je malokoji razgovor izmeðu Beograda i Palaostao tajna. Åak i one linije koje su bile"skremblovane" (opremýene ureðajimaza ãifrovaçe signala i brzu izmenufrekvencija) mogle su lako biti pokri-vene, jer je tehnologija o kojoj je reå unajveñem broju sluåajeva bila zastarela.Problem je, meðutim, u tome ãto je po-datke iz takvih izvora teãko prezentiratisudu u "sirovom" staçu.

TUÆIBABE, DRUGI PUT: Meðu-tim, jedna kategorija eventualnih dokazamogla bi postati dostupna Tribunalu izdirektnijih izvora. Prema nekim izveãta- jima, Karadæiñ je veñ na prvi znak zahl-aðeça odnosa izmeðu çega i Milo-ãeviña poåeo da prikupýa i sreðuje doku-mentaciju koja ñe mu pomoñi da, ako us-treba, u Hag povuåe i Miloãeviña. Taj

trenutak se opasno bliæi: ameriåki medijiovih dana najavýuju da dræavni sekretarMedlin Olbrajt kreñe ovih dana u dosad

neviðenu kampaçu po-litiåkog i diplomatskogpritiska na Beograd,Pale i Zagreb da se op-tuæeni sa haãkog spiska

na svaki naåin uåinedostupnim Tribunalu.Ukoliko se to ne dogo-di, najavýuje se izVaãingtona, da ñe seprimeniti maksimalanekonomski pritisakprema neposluãnima.Neãto diskretnije, do-bro obaveãteni izvori izVaãingtona i Haga uka-zali su novinaru "Vre-

mena" da su pripreme za hvataçe iprivoðeçe optuæenih (a najpre Kara-

dæiña i Mladiña) uveliko odmakle, da su jedinice koje to treba da izvedu veñformirane i da su operativni planovirazraðeni. "Zeleno svetlo" za prvu takvuakciju umalo nije bilo upaýeno joãproãlog meseca, ali je saglasnost SFOR-a u posledçi åas povuåena, ãto je znatnoozlojedilo ýude u Hagu. Isti izvori dodaju da ñe, ukoliko misija Medlin Olbrajtne uspe, ta saglasnost biti data u veomakratkom roku.

RAT U OGLEDALU: Ãta bi sve Ka-radæiñ mogao da ispriåa o Miloãeviñu,moæemo samo da nagaðamo, ali ne treba

sumçati da tu ima ãta da se åuje. Ne tre-ba zaboraviti ni Ãeãeýa, koji je, dok jebio u nemilosti, viãekratno pretio ne-kakvim dokazima protiv Miloãeviña, paåak ni generala Nedeýka Boãkoviña ipukovnika Veselina Ãýivanåanina koji su(doduãe uvijeno) u odvojenim intervju-ima iskazali svoju spremnost da svedoåe,ako bi im to obezbedilo imunitet. Nekak-vu utehu srpski predsednik mogao bi nañiu okolnosti da i çegovom nekadaãçemsagovorniku iz Karaðorðeva preti sliånasudbina: protiv Fraçe Tuðmana nedavnosu pred haãkim istraæiteýima svedoåiliStipe Mesiñ i Martin Ãpegeý. Iako suzbog medicinskih, a ne pravnih razloga,ãanse da Tuðman izaðe pred Tribunalminimalne, lako je zamisliti dvojicu oåe-va nacija kako se jedan drugom jadaju dasu ih izdali nesposobni saradnici. Ãta dase radi: åovek je kvarýiva roba, a politi-ka je, kao ãto znamo, kurva.

Sve ãto je izneseno ipak ne objaãça-va priliåno traýav dosadaãçi uåinak Tri-bunala, koji tokom åetiri godine svogpostojaça, osim Karadæiña i Mladiña,nije stigao da optuæi nijednu "veliku

ribu", a pogotovo ne nekoga iz policij-skih eãelona Srbije i Hrvatske koji su,prema opãtem saznaçu, igrali kýuånu

NA DIVANU: Rifkind i Miloãeviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


10 VREME ■ 24. MAJ 1997.

izbornog sistema na lokalnom nivou, atreña na preciziraçe kontrolne ulogeministarstava nad lokalnom samoupra-vom.

Tamo gde nacionalne maçine åine

veñinu stanovniãtva, skupãtinu opãtineåine dva veña – jedno åine predstavnicinacionalne maçine, a drugo – Srbi iCrnogorci. Predsednici ovih veña sme-çuju se na mestu predsednika opãtinesvakih mesec dana. Raåuna se da ima 42takve opãtine (Kosovo, Vojvodina,Sandæak, Dimitrovgrad) u kojima su na-cionalne maçine veñina. Izvesno je dañe se u javnoj raspravi pojaviti i problempolitiåke reprezentacije maçina u opãti-nama u kojima one predstavýaju znaåa- jan deo stanovniãtva, ali ne i veñinu.

Broj izbornih jedinica u opãtinama

inaåe odreðuje skupãtina opãtine, s timãto zakonodavac predviða da se u jednojizbornoj jedinici bira tri do pet odborni-ka. To znaåi da je cenzus priliåno visokoodreðen.

LOKALNI IZBORI: Kandidatepredlaæu politiåke stranke ili koalicije,za kandidaturu odbornika potrebno je 30potpisa, izborni rezultat raåuna se posistemu najveñeg koliånika. Izborna pro-cedura je Nacrtom zakona pojednostavý-ena – organi koji sprovode izbore su bi-raåki odbori i opãtinska izborna komisija. Za æalbe je nadleæan opãtinski sudkoji odluåuje u veñu, po postupku pred-viðenom za upravne sporove. Sudskaodluka je konaåna i protivu çe se nemoæe voditi sudski spor. Socijalisti nag-laãavaju kako se veñina novih reãeçaodnosi zapravo na poãtovaçe Gonzales-ovih preporuka. To je taåno u delu kojise odnosi na proceduru verifikacijeizbornog rezultata jer je prethodni zakonstvarno u tom delu bio loã i omoguñavaomanipulacije.

Po Nacrtu zakona o lokalnoj samou-pravi koji ima 223 ålana, opãtina ima na-

dleænost da donosi program razvoja, ur-banistiåki plan, budæet i zavrãni raåun,da obezbeðuje obavýaçe komunalnihdelatnosti, infrastrukture, da gradi i ure-ðuje lokalne puteve i ulice, da gradiãkole, brine o kulturnim institicijama,zaãtiti sredine, voda, itd. Ona moæe daosniva ustanove u oblasti javnog inform-isaça. Zakonom je ureðeno koji su iz-vori prihoda kojima opãtina finansirasvoje potrebe (porez na dohodak graða-na od poýoprivrede, 5 odsto od liånihdohodaka, porez na nasleðe, porez napromet nepokretnosti, porez na imovinu,

porez na promet...). Ukoliko se na tajnaåin ne obezbedi zakonom propisaniminimum za finansiraçe opãtine, razlika

se obezbeðuje iz republiåkog budæeta.MOÑ MINISTARSTVA: U nadleæ-

nost opãtina spada i to da odreðuje svojesimbole (koji mogu da budu istaknutisamo uz dræavne), ali saglasnost na iz-

gled tih simbola, kao, uostalom, i saglas-nost na odluke kojima se odreðuju naziviulica i trgova daje ministarstvo nadleænoza poslove lokalne samouprave. Kon-trolna funkcija ministarstva za lokalnusamoupravu je velika i ograniåena samoodlukama Ustavnog suda – ministarstvomoæe da ospori svaku odluku za kojusmatra da je u suprotnosti sa ustavom, daopomene opãtinu da takvu odluku usag-lasi, da od Vlade traæi da onemoguñi dase takve odlu-ke provode dokonaåne odlu-

ke Ustavnogsuda.Ratko Mar-

koviñ, potpre-dsednik VladeSrbije, objaã-çava za "Poli-tiku" suãtinutog novog za-kona o lokal-noj samoupravi – Vlada se kao predla-gaå zakona opredelila za proporcionalnisistem, "jer se pokazalo da veñinskisistem sa dva kruga unosi izbornu nervo-zu", jer su, kako se kaæe, "moguñe ãpe-kulacije posebno u drugom krugu i dapostojeñe reãeçe sa dva kandidata udrugom krugu nije dobro, jer adekvatnone odslikava politiåko staçe u lokalnojzajednici".

Markoviñ se poziva na to da su u Sk-upãtini Srbije nekoliko puta politiåkestranke zahtevale da se postojeñi zakonizmeni i uvede proporcionalni sistem.Najglasniji u traæeçu da se na lokalnomnivou uvede proporcionalni sistem bio jeu posledçe vreme dr Vojislav Ãeãeý.

Ãeãeý je joã u toku izborne krize traæio ida se raspiãu vanredni lokalni izbori.Ovih dana to traæi Ratko Krsmanoviñ,predsednik SKPJ, "kako bi se biraåimapruæila prilika da isprave greãkepoåiçene na proteklim izborima". On jeinaåe rekao da SKPJ nije imao uvida uNacrt zakona o lokalnoj samoupravi, alida çegov zahtev za novim izborima"proizilazi iz aktuelnog staça u opãtina-ma u kojima je desnica na vlasti". To, posvemu sudeñi, nije prazna priåa, ma koli-ko dr Markoviñ tvrdio da ñe lokalnihizbora biti tek 2000. Po ålanu 125. Nacr-

ta zakona, Narodna skupãtina moæe napredlog Vlade odluåiti da se u pojedinimili svim opãtinama u republici odræe pre-

vremeni izbori za odbornike."Socijalisti su inaåe, prema saznaçi-

ma novinara "Vremena", u prvim anali-zama posle izbora, kao jedan od na- jvaænijih razloga za gubitak vlasti u ve-

likim gradovima navodili to ãto çihovikadrovi u Vladi nisu na vreme obezbe-dili usvajaçe izbornog sistema na lokal-nom nivou. U "vreme piãtaýki" socijalis-ti su na svojim zatvorenim sastancimagovorili kako niãta od toga ne bi bilo da je "lokalni zakon" promeçen na vreme.

SUMNJE: Opozicija ima razloga daposumça da je bar ovaj deo zakonanameçen tome da se ona potisne izgradskih skupãtina koje je sada zauzela.

Neke matematiåkesimulacije pokazujuda bi novembarski

rezultati na lokaln-om nivou socijalistedoveli u mnogo po-voýniji poloæaj odonoga u kome su da je bio primeçenprpoporcionalni iz-borni sistem. Reå je, dakle, o pokuãa- ju da se pomoñu

poslaniåke veñine u republiåkom parla-mentu ugrozi protivniåka veñina nalokalnom. Za politiåke prilike u Srbiji tomoæe znaåiti samo jedno – nova odbranaopãtina – tehnika stara koliko i uspome-na na Nikolu Paãiña koji je svoj uspon uproãlom veku izgradio na odbrani lokal-ne samouprave.

Slobodan Vuksanoviñ, portparolDemokratske stranke, kaæe za "Vreme"kako je sada "oåito da socijalisti uz po-moñ radikala i izbornog proporcional-nog sistema pokuãavaju da blokiraju radopãtinskih i gradskih skupãtina, poãto im je jasno da viãe nikada ne mogu da pobe-de po onom, veñinskom sistemu". "Umnogim opãtinama, doduãe, oni ne bi

bili u staçu da pobede ni po novomizbornom zakonu koji su pripremili, alibi mogli da blokiraju i oteæaju konstitu-isaçe skupãtina. Sve govori o neodgo-vornosti socijalista i radikala. Oni traæeneki alibi da oduzmu i ovo malo na-dleænosti ãto je ostalo po opãtinama. Onibi najradije potpuno ukinuli opãtine.Ukinuli bi i republiku kada izgubeizbore na tom nivou."

Vlada oåigledno predlaæe lokalni za-kon po sistemu po kome je do sada pred-loæila dva zakona o informisaçu –pokuãava da izbegne pregovore i raspra-

vu o kýuånim temama vezanim za ko-rektnost izbora. ■

R. V.

U "vreme piãtaýki" socijalisti

su na svojim zatvorenimsastancima govorili kakoniãta od toga ne bi bilo da je"lokalni zakon" promeçenna vreme

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 1124. MAJ 1997.

Crna Gora

Udar sa severaKo ñe biti predsedniåki kandidat vladajuñe DPS

doãao jer je znao da je na dnevnom redu)koji mu je uputio "depeãu" da na put nekreñe bez "starateýa", odnosno bezradne grupe koju ñe imenovati vrhpartije. Bulatoviñev "zastupnik" u tompartijskom tijelu Zoran Æiæiñ ubijeðivao je ostale da predsjednik nije imao namje-ru da nanese politiåku ãtetu nastupima uPýevýima i Bijelom Poýu. Kako u tomenije uspio, napustio je sjednicu.

I onda je doãla predizborna konven-cija u Beranama. Da bi izbjegao neæeý-ene posledice, Bulatoviñ je sazvaoproãirenu sjednicu Osnovne organizacijeDPS-a, pa je u sali bilo i dvadeset putaviãe publike nego ålanova OO DPS. Go-vorio je o Jugoslaviji koja nema alterna-tivu, o "pýaåkaãima sa juga"... i zaradionominaciju. Predsjedavajuñi je, da bi os-ujetio druge kandidate, pozvao prisutneda se izjasne o Bulatoviñevoj kandidaturitek kad su poåeli da ustaju.

Odgovor Ðukanoviñevih i Ma-

roviñevih pristalica doãao je iz Nikãiña isa Cetiça. Potom je potpredsjednikDPS-a Milica Ðuriãiñ-Pejanoviñ sazvalapredsjednike opãtinskih organizacijaDPS. Poãto je ona zaduæena za unutar-partijske odnose, upoznala je opãtinskepredsjednike sa odlukama Izvrãnogodbora. "Ãta da radimo i kako da seponaãamo ukoliko se na tim skupovimapojave i Bulatoviñ, i Ðukanoviñ, i Ma-roviñ, i pred nama poånu tuåu", pitali suse neki predsjednici. Bulatoviñ je potompozvao Ðukanoviña i Maroviña, ali zadva sata, koliko su sastanåili, nijesu us-

pjeli da se dogovore. Naprotiv, raziãli suse sa joã veñom ýutçom. ■

VELIZAR BRAJOVIÑ

I dok se on lomatao po sjeveru, Ðu-kanoviñ i Maroviñ sazvali su Izvrãni od-bor DPS-a koji je zakýuåio da je pred-sjednik prekrãio pravila, te da viãe nesmije nastupati kao predsjedniåki kandi-dat. Dali su mu na znaçe i da neñe biti jedini kandidat, te da ñe posýedçu rijeådati Glavni odbor.

Naãi izvori tvrde da Bulatoviñ ni uPýevýima nije proãao glatko. Glasaçepartijske baze izgledalo je otprilike ova-ko: neko je, pozivajuñi se na navodnipredlog Ljubice Bebe Dæakoviñ, poslan-ika DPS-a u crnogorskom parlamentu,rekao da bi Bulatoviñ trebalo da budepredsjedniåki kandidat. Predsjedavajuñi je upitao "slaæete li se", a iz sale je odgo-voreno "slaæemo", i to je bilo sve. Nekisu kasnije tvrdili da su bili zbuçeni i da je kandidatura bila iznuðena.

Sliåan scenario bio je predviðen i zaBijelo Poýe, ali je u tom gradu na predl-agaçe Bulatoviña odgovoreno kandido-vaçem Maroviña i Ðukanoviña, papredsjedavajuñem nije preostalo niãtadrugo do da kaæe kako je potrebno da se

poãtuje kalendar partije. I dok je Bula-toviñ kretao ka Beranama, hitno jezasijedao Izvrãni odbor (Bulatoviñ nije

srijedu, 21. maja, naoåigledzaprepaãñenih novinara, u holucrnogorskog parlamenta dogodi-U

lo se pravo åudo: predsjednik SkupãtineSvetozar Maroviñ, premijer Milo Ðu-kanoviñ i lideri Narodne sloge NovakKilibarda i Slavko Peroviñ uhvatili su semaltene za ruke i otiãli u Maroviñev kab-inet. Zar poslije svega; poslije oãtrih ver-balnih suåeýavaça u predizbornoj kam-paçi i nedavnih suðeça Kilibardi i Per-oviñu?Da li je rijeå o informativnom razgovoruili trgovini, pokazañe naredni dogaðaji.Za sada je izvjesno da opozicioni liderine mogu pomoñi Ðukanoviñu i Ma-roviñu u naumu da prekinu iznenadnupredsjedniåku kampaçu Momira Bula-toviña.

Predsjednik Bulatoviñ je samoinicija-tivno otpoåeo kampaçu i otvorio joã jedno poýe sukobýavaça u vladajuñojDPS. U namjeri da sjeveru Crne Goreomrzne Ðukanoviña, najprije u Pýevýi-ma, a potom u Bijelom Poýu i Berana-ma, Bulatoviñ je optuæbi da premijerova

politika odvaja Crnu Goru od Srbije do-davao i da se krivicom Vlade jug repub-like razvija na raåun sjevera.

VREME SLOGE: Bulatoviñ,Ðukanoviñ, Maroviñi Milica Ðuriãiñ-Pejanoviñ

M E N S U D

K R P U

L E V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


12 VREME ■ 24. MAJ 1997.

Intervju: Duãan Mijiñ, vlasnik "Naãe Borbe"

Viãe od igre"Nisam ja, naravno, bacio u vazduh nekoliko miliona maraka.Smatram da sam to uloæio u novine koje danas imaju ozbiýne

pozicije. Kýuåni momenat ekonomije danas je zauzeti ãto boýepozicije do ulaska ozbiýnog stranog kapitala"

odiãça nagrada Svetske asocijacijenovinskih izdavaåa (FINEJ), "Zlat-no pero slobode", nañi ñe se, drugog

juna ove godine, u rukama Duãana Mijiña,vlasnika "Naãe Borbe". Posveñena slobodi

ãtampe, ova redovna godiãça nagradaFINEJ-a za 1997. godinu dodeýena je rav-nopravno "Naãoj Borbi", "Osloboðeçu" i"Feral Tribjunu", a biñe uruåena u Amster-damu, u vreme otvaraça 50. svetskogkongresa novinskih izdavaåa i Åetvrtogsvetskog foruma novinskih urednika.

To je povod za razgovor sa gospodin-om Mijiñem, u kome srediãça tema nijesloboda ãtampe, veñ novine kao roba kojaprivatnom preduzetniku otvara prostor zazaradu. Zato i poåiçemo pitaçem da li jeu ovaj posao uãao da bi napravio pare?

MIJIÑ: Veñ sam bio imuñan kad sam

u to uãao (iako mislim da u Jugoslavijinema imuñnih veñ samo sredçe siro-maãnih ýudi, koji izgledaju bogati u odno-su na ekonomsku bedu koja nas okruæuje).Dakle, meni nije to bio motiv. Poåetkomdevedesetih imao sam izbor da se, sa kapi-talom koji mi je bio u rukama, povuåem,da se penzioniãem, ili da se daýe igram.Uplaãio sam se od pomisli da budem pen-zioner, ma kako taj æivot lagodno izgledaokad ste mladi i materijalno obezbeðeni;reãio sam da se i daýe igram.

"VREME": Zaãto baã sa novinama?Sluåajno sam åuo da se prodaju de-

onice "Borbe" d.d., a kako se uvek trudimda u poslu sledim pravilo po kome kad sviseju krompir, ti sejeã pasuý, uãao sam u to jer u ono vreme niko nije ulagao u novine.

Ali, neprirodno bi bilo da privatnipreduzetnik, ãto vi svakako jeste, ulaæe uneãto ãto mu ne donosi profit...

Naravno, naravno. Kada ñe i kako vlas-nik iz toga izvuñi novac, to je çegova od-luka. Ako æeli hitno da zaradi novac, ulaæeu oblasti koju najboýe poznaje. Ja sam no-vac i napravio u oblasti koju sam najboýepoznavao.

Danas, pak, novine niåu kao peåurkena sve strane...

Sada nove novine pokreñu novinari, jerýudi iz novinarstva ne mogu krenuti sapravýeçem konzervi, ãto im je potpuno

G

I naãi ministri i naãa vlada, inaåe, idu na ista tamesta da traæe pomoñ.Zaãto je onda to ãto ja

traæim maçe vredno odonoga ãto oni traæe? G O R A N K

A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 1324. MAJ 1997.

nepoznato, da bi napravili pare. Ako imajupreduzetniåkog duha, moraju poåeti u nov-inarstvu. I to je upravo razlika izmeðu po-laznih pozicija ýudi koji u to kreñu da bipravili pare i onih koji kreñu iz ãirih intere-

sa. Mislim da se tu krije i neãto od onogaãto definiãe nezavisnost novine.Vi danas imate novine koje su dræavne

i koje dræava kontroliãe, imate novine kojesu u druãtvenoj imovini i za koje ne znatena koju stranu ñe krenuti ako se tu neãtopromeni. Onda imate paradræavne privatnenovine i novine koje su osnovali bivãi nov-inari. Petu grupu åine privatne novine – ukoju mislim da spadaju vaãe i naãe novine– u kojima se vlasnici nisu direktnoukýuåivali u operativni rad. Åini mi se dase na osnovu ovoga mogu uoåiti kriterijumi nezavisne ãtampe, bez obzira na to

ãto ona moæe da bude politiåki obojena.Nezavisnu poziciju novina na neki naåinstvara vlasnik koji je duæan da sopstvenistav uåini nezavisnim u odnosu na redakciju, ostavýajuñi pri tome prostor da inter-veniãe u momentima kada se novine nag-nu. Ja sam åak suviãe podruãtvio "NaãuBorbu": jedini sam vlasnik, a upravýaçenovinama poverio sam Upravnom odborukoji ima devet glasova, od åega ja imamdva i nisam predsednik. Upravni odbor jeSavetu lista poverio ureðivaåki koncept,ideje i naåin çihovog sprovoðeça. Kaovlasnik dozvolio sam da mnogo ýudi ima

uticaja na novine da bi se ostvario nezavis-ni koncept.

Ali, svojevremeno niste pristali davlasniãtvo podelite sa novinarima koji suizaãli – bili proterani – iz "Borbe"? Dan-as kad se zovu åitave novinarske ekipenudi im se uåeãñe u vlasniãtvu...

Jedan je naåin kad vi kaæete hoñu dapravim novine – ko hoñe sa mnom? Adrugo je kad dobijete redakciju koja je ko-mpletna takva-kakva jeste i vi ne birate.Takva su bila pravila igre. Da su biladrugaåija, moæda bi i moji uslovi bili oãtr-iji, ovako sam preuzeo sve zaposlene kojisu to æeleli i redakcija je dobila pravo dauåestvuje sa treñinom u dobiti ako je bude.Ako ne bude dobiti moj rizik je ãto sam uto uãao. Ne mogu ja ostvarivati neåije iluz-ije – bio je dugo u "Borbi" pa sad polaæepravo na ove novine. I ja sam bio nadrugim mestima, pa na çih ne polaæempravo. U vreme takozvanog dræavnogudara na "Borbu" d.d. za mene je bilo na- jelegantnije reãeçe da se izvuåem, alinisam jer sam oseñao moralnu odgovor-nost. Niko mene nije pitao da li sam zado-voýan svima çima. Nisam, odmah da vam

kaæem. Ãta bi bilo sa tom ekipom da samse izvukao; da li bi opstali ili bi zavrãili nabirou nezaposlenih? Ja sam stao iza çih,

ali je pitaçe da li su oni svi kasnije stali izasebe kad je deo çih zaustavio novine.

Ali, åetvoro radnika koje ste tada ot-pustili dobili su spor pred Ustavnim su-

dom...Da ih moramo vratiti na posao?Da je odluka bila protivustavna i

nezakonita.Obrazloæeçe moæe tako da se tumaåi,

ali ja ne bih mogao o tome da govorim.Treba pitati direktore pravne sluæbe.Uopãte me ne interesuju ti formalni ra-zlozi, veñ to da je åudno da se jedne novinezaustave i da se istovremeno prave novenovine.

U svakom sluåaju, "Naãa Borba" su no-vine koje ne prave gubitke, nalaze se, kakokaæemo, na pozitivnoj nuli, to su sada

ozbiýne novine, imaju iza sebe stabilnu re-dakciju posle mnogo problema; to su no-vine koje su veñ proãle kroz tranziciju kojaoåekuje sve dræavne i druãtvene novine.Sve kroz ãta smo proãli danas je naãa pred-nost, jer smo mnogo toga prolazili kao pi-oniri. "Borba" d.d. je nastala od ýudi kojisu danas na åetiri razliåita mesta. Zamislitesada neku veliku kompaniju koja kreñe utranziciju; zamislite kad se sada ti interesioko kupovina akcija u okvirima tih re-dakcija i tih kuña poånu sukobýavati. Mismo kroz to proãli, to je iza nas, kao, prvismo kroz to proãli. Mi smo to prevaziãli.

Ãta daýe?Sada se nalazimo u nekom raskreåen-

om staçu. Novine su pojele dosta parakoje je u kriznim momentima teãko na-doknaditi bez obzira na to koliko je åovekspreman da zalegne iza tog koncepta. Loãaekonomska situacija mora se reflektovati ina træiãtu novina. Ljudi danas ne kupujunovine ne zato ãto neñe, veñ stoga ãto nemogu: privreda je odavno u kolapsu, asada je, kao posledica toga, i nadgradça ukolapsu. Jedan åvrãñi ekonomski konceptzahteva dodatne investicije. Preduzeñe ñe

morati da proãiri svoju delatnost. Mi smose pripremili da, ako je to ikako moguñe,do kraja godine zatvorimo finansijsku kon-

Iz obrazloæeça za nagradu"Naãa Borba" (i "Borba" koja joj je prethodila) bila je za vreme rata jedini dnevni

list u Beogradu koji nije, na ovaj ili onaj naåin, bio pod kontrolom vlasti. "Naãa Borba" je osnovana u februaru 1995. poãto je vlast preuzela "Borbu" koja se suprotstavýala vi-rulentnom dræavnom nacionalizmu i ratnoj politici i konfiskovala prostorije lista, izba-civãi novinare na ulicu. Uprkos znatnim ekonomskim i materijalnim teãkoñama, novinesu izlazile dnevno, od samog poåetka.

Izvrãni odbor FIEJ rekao je da su zaposleni u "Osloboðeçu", "Feral Tribjunu" i"Naãoj Borbi" pokazali i da, naravno, i daýe pokazuju uzornu otpornost prema laæima,dezinformisaçu i mræçi. U nastojaçu da podignu novinarstvo na najviãi nivo i utragaçu za istinom, oni su inspiracija izdavaåima i novinarima ãirom sveta.

strukciju i da obezbedimo sopstvenu ãtam-pariju. Åak i kad budemo imali svoju ãtam-pariju, neñemo napreåac napuãtati "Fo-rum", jer su oni vrlo korektni i poslovni, ali

ja oseñam da tu ima prostora za delovaçe.A da li mislite da pokreñete tabloid inedeýne novine?

Sama ãtamparija ñe tehnoloãki imatipotrebe za tim. Kakve ñe i koje to firmebiti, vreme ñe pokazati.

Za vas kaæu da ste åovek koji imaviãe ideja nego para.

Hvala im, tome se radujem.Oåekujete li da pare za nove ideje

dobijete kroz pomoñ iz inostranstva?Ako kreñemo sa tim, onda ñe moæda i

oni doñi; ako åekamo da dobijemo te pare,onda oni nikad neñe doñi. Mislim da je za

nas danas vaænija ona Reganova izreka danam ne treba poklaçati ribu, veñ nasnauåiti da pecamo. Liåno sam viãe zain-teresovan za kvalitetne kredite nego za po-moñ.

O toj pomoñi se svaãta priåa. Kaæuda je koristite za liåne potrebe, da onarelativizuje nezavisnost novina...

Sredstva koja su dobijena uvek semoraju pravdati da se vidi da li su utroãenaza ono za ãta su data. Ja javnosti polaæemraåun da je moj ulog veñi od uloga meðun-arodne zajednice. Ne bih æeleo da govorimu ciframa, ali moj ulog je mnogo, åak dup-lo veñi od celokupne pomoñi koja je stigla.I nije to znaåajno; znaåajno je da novinenajveñi deo svojih prihoda ostvaruju od åi-talaca. Ono ãto je bitno za projekat "NaãeBorbe" jeste da iza novina stane neko ko ñepokriti sve ãto je potrebno u kriznim mo-mentima jer novine sutra moraju da izaðu,one ne mogu da åekaju da ta pomoñ stigne.Tada je potrebno pet tona papira, potrebno je da se plati ãtamparija. Ja sam uvek biospreman – i sada sam spreman – da u timkriznim momentima stanem iza novinasvojim i moralnim i materijalnim sposob-

nostima.I naãi ministri i naãa vlada, inaåe, iduna ista ta mesta da traæe pomoñ. Zaãto je

▲

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 1524. MAJ 1997.

gram, koji je 'in' i koji korespondira saonim ãto se u svetu deãava. Recimo, na In-ternetu radimo joã od 1993. i vrednosttoga se u punoj meri pokazala decembraproãle godine, kada su pokuãali da nas

zabrane".Iskustva Radija B92 s åuvarima reda izakona brojna su i æivopisna, joã od 9.marta 1991 – kada je stanica osvojena naprepad, kao da se u çoj kriju diverzanti-samoubice – do ometaça signala i"vlaæeça koaksijalnog kabla" od prenekoliko meseci. Ovaj tehnoloãki fenom-en, koji je patentirao direktor RTS-aDragoýub Milanoviñ, izazvao je velikuburu ovde i u svetu. Upitan kako su pro-ceçivali vlastite ãanse da opstanu onogdana kada im je program nasilno prekinut,Matiñ se priseña: "Reæim je bio u velikomhaosu i nije imao vremena ili znaça daosmisli nekakvu strategiju. Napravili suveliku greãku ãto su nas postepeno davili;mrcvareçe i ometaçe je trajalo desetakdana, i mi smo alarmirali svu relevantnudomañu i meðunarodnu javnost. Mi smo,dakle, bili spremni da napravimo preven-tivnu kampaçu, tako da se, recimo, tekst onama pojavio u 'Njujork tajmsu' na danzabrane. Kada je stvar pukla, u roku od petminuta ta je informacija, preko Interneta,otiãla na hiýade svetskih adresa. To su teh-nologija i naåin komuniciraça s kojim

anahroni i represivni reæimi ne mogu i neumeju da se bore, i mislim da im uopãtenije bilo jasno ãta im se deãava tokom tihosam dana naãeg neemitovaça, dok nam

je ovde u hodniku u svakom trenutku sta- jalo po pet-ãest novinara najveñih svetskihredakcija".

Priåa o Radiju B92 nikako ne moæe dabude kompletna bez priseñaça na rat;1991. godine, ova stanica je proklamova-la, ne krijuñi se iza fraza o neutralnosti,striktno opredeýenu i eksplicitnu antiratnuureðivaåku politiku, ãto je u tom trenutkubilo ravno gerilskom otporu ne samo vlas-tima nego i "duhu vremena". Veran Matiñ:"Mi smo tada joã jaåe nego inaåe insistira-li na generacijskoj, i joã viãe senzibi-litetskoj homogenosti, a samim tim je i

Baçaluåki

"Reporter"Od 22. maja u Baçaluci izlazi dvonedeý-nik "Reporter". Rijeå je o listu åija redakcijasmatra da je "buduñnost u komunikaciji i dase sa çom mora otpoåeti – ãto pre". U toime, izlaæeçe magazina pomogli su Fond zaotvoreno druãtvo i Ãvedski helsinãki komitet.

U uvodniku prvog broja, glavni i odgo-vorni urednik "Reportera" Perica Vuåiniñ(istovremeno i novinar "Vremena") napisao

je da åitalac "dræi u rukama novine koje sureãile da budu otvorene i za pogled unutra i

za pogled van, koje æele da komuniciraju, bez obzira na to koji reånik dræite na poli-ci, koji u rukama, a koji u sebi".Zbog nareåenog pogleda, prvobitna ideja je bila da se list zove "Prozor". To ime,

meðutim, u okolnostima kakve su, asociralo je na "ustaãe, Tita i çegovu komandu'Prozor noñas mora pasti'". No, ãto se "Repotera" tiåe, rat je zavrãen, pa se tako moæe"prepusti uæasu mira"; uglavnom, çemu je posveñeno pedeset stranica.

Tema broja je problem nestalih u posledçem ratu. Iz iscrpno obraðene materijemoæe se saznati da postojaçe trgovaça leãevima nipoãto nije tajna, te da leã obiånogvojnika koãta 1000, niæeg oficira 2000, a viãeg 5000 maraka. Slede tekstovi koji sebave staçem u selu Jusiñi, aferama sa ãvercom nafte, odnosima SR Jugoslavije i Re-publike Srpske, srbijanskom opozicijom, posttraumatskim stresovima i samoubistvi-ma u RS, promenama ulica u Baçaluci, univerzitetom i kaznenom politikom... "Re-porter" staje 5 dinara, a deo tiraæa prodavañe se i u Beogradu. ■

F. Ã.

ostalog, i osvetom (para)reæimskemedijske koncepcije potceçivaça publikei verovaça da se na turbo folku i karika-turi informacije moæe bazirati dugoroånoefikasna medijska strategija. To je naivnastrategija koja nanosi puno ãtete na planukretenizacije nacije, ali postiæe kon-traefekat jer izaziva prezasiñeçe i potrebuza drugaåijim programom.

U prvih osam godina svog postojaça,Radio B92 je izrastao u respektabilnumedijsku instituciju i u prvorazredni ur-bani fenomen, jedan od najvaænijih sim-bola proevropske, graðanske Srbije. Na-kon ãto je osuãio koaksijalni kabl, utvrdiose u svesti graðana kao nezaobilazan izvorinformacija i osvojio postmoderni Internetdelujuñi iz predmodernog okruæeçaMiloãeviñeve Srbije, Radio je postao, iz-gleda, imun i na sva buduña iskuãeça.Kako, uostalom, nauditi medijskom "mon-strumu" kojeg su stalno sluãali, prema sve-doåeçima iz Hilandarske, i novinari Ra-dio Beograda, da bi znali ãta se deãava ikoga tog dana da napadnu?! O sirotim pol-icajcima da i ne govorimo: "soko" je up-

uñivao "orla" da sluãa devedesetdvojku, dabi znao gde mu se "masa" nalazi... ■TEOFIL PANÅIÑ

neko ko to sluãa mogao da se prepozna utome i da zna da nije sam. Ljudi koji ovderade imali su vrlo ozbiýne probleme s tomvlaãñu i tim ratom, bar pola muãkaraca seu to vreme krilo od mobilizacije, pa smomorali malo da redefiniãemo program, dase oni maçe pojavýuju pred mikrofonomda ne bi poåeli da ih hvataju ovde. Utakvoj situaciji se nije ni moglo ni smelobeæati od angaæmana, bile su to stvari kojese svih nas tiåu, i kao novinara i kao graða-na. Zato smo uãli u direktnu antiratnu pro-pagandu, pravili dæinglove na tu temu isliåno. Nismo mogli da budemo ravnoduã-ni".

U vreme osnivaça Radija B92, u Beo-gradu je emitovano tek 7-8 radio progra-ma; danas ih ima deset puta viãe. Naizgledparadoksalno, sva istraæivaça govore da

je baã sada, u mnogo veñoj konkurenciji,ova stanica izbila na prvo mesto posluãanosti u Beogradu, a ranije nije moglada se plasira iznad pete-ãeste pozicije. Topotvrðuje da se stanice s jasno pre-poznatýivom i profilisanom program-skom strukturom i ciýnom grupom sluãa-

laca joã jaåe istiåu u fluidnoj situaciji gom-ilaça kloniranih programa bez istinskogidentiteta. Veran Matiñ to tumaåi, izmeðu

NAÃI UINOSTRANSTVURADO SLUÃAJU

infotelefon Beå

+431 15 10normalna tarifa

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


16 VREME ■ 24. MAJ 1997.

Vojna proizvodça u Srbiji

Sila na rupiFabrike koje su izvozile proizvode za stotine milionadolara, sada prave, ili bi da to åine, lopate i vodokotliñe

MUP-a Srbije kao direktor "Kruãika", gde je bio do '95. Mercedesom su "prebijena"neka dugovaça ovoj fabrici, no kad je"Kruãik", po odlasku Saviña na zaduæeçaza koja ne zna da ih ima, zatraæio da ostavi

auto fabrici, ovaj je pokazao dokumentakoja su kçiæila auto na çegovo ime.Inaåe, u vaýevskom "Kruãiku", kao

ministrovoj bazi, 70 odsto kapaciteta åininamenska proizvodça. Broj radnika u fab-rici je sa osam smaçen na ãest hiýada.Zato ãto je iz çe pobegao svako ko jemogao. Od preostalih radnika, oko dvehiýade je stalno na åekaçu. Oni koji åeka- ju posao kod kuñe nemaju ni 100 dinara ako åeka u krugu fabrike ima u proseku300-400, inæeçeri sa viãegodiãçimiskustvom oko 700 dinara.

A ranije je bilo da se prelivalo. Poznat

po minobacaåkom i raketnom programu(Strele i maýutke), "Kruãik" je 70-ih i 80-ih samo od izvoza ost-varivao 70 milionadolara godiãçe. Ugo-vorena proizvodçaåesto je premaãivalakapacitete. Od viãkadohotka izgraðeno jepola Vaýeva, u fabricisu nicali magacini iupravne zgrade... Aonda se stalo. Tolikoda je ranija godiãça

proizvodça od milionmina, raznih kalibara,svedena na tridesetakhiýada.

"Oporavak" fab-rike poåeo je po izbi-

jaçu rata sa brañom preko Drine; "solida-risalo" se tako ãto su za razne mine i "kr-maåe" (avionske bombe) ovi donosili pareu dæakovima. U tako lepim vremenima,tadaãçi naåelnik Generalãtaba VJ ÆivotaPaniñ rekao je, prilikom posete, da"Kruãik" treba da bude spreman da proiz-vodi rakete dometa 1000 kilometara. Vaý-da je Ãeãeý to imao u vidu kada je izjavioda ñe gaðati Rim. Negde u to vremeprimeçena je joã jedna finansijska içekci- ja: dræava je '93. isplatila "Kruãiku" zaosta-li dug Iraka u visini od 50 miliona dolara,ali po zvaniånom kursu, ãto je iznosilo petputa maçe. I pet puta maçe bilo je dosta,ali samo da se narednih godinu, dve pod-miruju plate. Sve u vreme direktorovaçaministra Bana.

Sadaãçi direktor Miladin Ñiriñ "imaraznih problema, ne bi da skaåe sa teme natemu, odlaæe razgovor za mirnija vreme-

na". A problemi su ãtrajkaåke prirode.Radna jedinica "Razvoj" (inæeçeri i teh-niåari) stupila je u ãtrajk upozoreça. Traæe

slavije, dovedena dotle da bude ne åetvrtanego sedma rupa na svirali. Sudbinuvojske u novoj Jugoslaviji deli i na-menski kompleks, odnosno vojna in-dustrija. Koliko je ta industrija bilamoñna dovoýno govori to ãto je snab-devala åetvrtu vojnu silu, te da je 80-ih godina u ukupnom jugosloven-skom izvozu uåestvovala sa 15 odsto.Tolikom izvozu doprinela je politika"miroýubive i aktivne koegzisten-cije", jer je liderstvo u Pokretu nes-vrstanih iskoriãñeno za proboj naazijsko, a naroåito afriåko træiãte, gde

je tamoãçim liderima trebalo oruæjau neograniåenim koliåinama, a zaodbranu od "stranog imperijalizma",ãto je, u stvari, bilo drugo ime zauåvrãñeçe liånih despotija. No, snab-devaçe raznih Selasija (etiopski car),Gadafija, Kaundi (predsednik Zambije) iostalih Zimbabvea (to ãto je Mugabe odLiliña proãle godine dobio traktor, ne znaåida ranije nije bilo drugih kalibara) izazvalo je krah vojnog kompleksa pre raspadaJugoslavije – afriåke zemýe jednostavnonisu bile dovoýno solventne za svoje ape-tite, pa su izvisili ili proizvoðaåi ili bankekoje su morale da kreditiraju proizvodçu.

Vojne fabrike su bile, i ostale, netræiãneorganizacije, kojima je dræava – preko up-rave za proizvodçu i razvoj pri Ministarst-vu odbrane – odreðivala i razvoj, i inves-ticije, i cene, i izvoz. Formirane da radekako i ãta im se kaæe, ove fabrike skorodeset godina ne znaju "kud udaraju". Zatoãto, odjednom, za çih niko nije nadleæan.Fabrike oåekuju da dræava kaæe ãta joj jepotrebno od kapaciteta (i ãto se tiåe vlas-niãtva i ãto se tiåe proizvodçe za VJ),dræava ñuti, vidi se to i po predlogu Zakona

o vlasniåkoj transformaciji, koji nerazmatra namenski kompleks. Tako gigan-ti namenske proizvodçe ostaju u statusu

Z

a staru Jugoslaviju se tvrdiloda je åetvrta vojna sila u Evro-pi, ali je çena vojska, usledpolitiåke instrumentalizacije,bar po primeru skrañene Jugo-

tzv. holding kompanija, naravno, bez bilokakvog kapitala, ali i ãansi da on ovde uðe.

Iako je posredi oåigledna nebrigadræave, direktori ovih firmi nerado govoreo krivcima za svoj poloæaj, joã se ãtiteñi

priåama o tzv. vojnoj tajni, ãto umnogomedoprinosi da ni radnici ne diæu glas, pa oni

dodatno isprepadani priåama o teh-noloãkom viãku ispravno glasaju i pristajuna milostiçu od 200 do 500 dinara. Nadrugoj strani, primer uzaludnog viãe-meseånog ãtrajka kragujevaåkih oruæarapokazuje da za ovu dræavu joã nijepronaðen recept. Ali, kragujevaåki radnicibar nastavýaju da traæe "medicinu": ovihdana su najavili nastavak proãlogodiãçegprotesta.

"PREBIJENI" MERCEDES: Meðuonima koji nisu zaduæeni za ono za ãta suzaduæeni je i raniji direktor "Kruãika" asadaãçi pomoñnik saveznog ministraprivrede Branislav Saviñ. Iako ga u Srbiji,po raznim susretima privrednika, pred-stavýaju kao ministra zaduæenog za vojnuproizvodçu, ãto nam je potvrdio i zameniku istom ministarstvu, ministar Bane nam jerekao da on sa tim nema veze, i uputio nasna Ministarstvo odbrane. Ako nije zaduæen

za namensku proizvodçu, Saviñ je,pouzdano se zna, zaduæen za beli mercedesbeogradske registracije koji je dobio od

VREME RATNOG OPTIMIYMA: General Paniñ u "Kruãiku"

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


18 VREME ■ 24. MAJ 1997.

olakãa plasman proizvoda na ino træiãte,radi upoãýavaça sopstvenih kapaciteta iponovnog osvajaça svetskog, posebnoameriåkog træiãta.

Pored osnovnog programa proizvodçe

municije i alata i maãina za çenu izradu,"PP – Namenska proizvodça" bavi se iproizvodçom medicinske opreme, speci- jalnih i pneumatskih alata i inæeçering ikonsalting poslovima. Trenutno je po tomosnovu uposleno svega 15% kapaciteta.

Razvoj preduzeña je u potpunostizaustavýen. Istraæivaåko-razvojni projektii razvojni poslovi uglavnom stoje, zbog ne-dostatka finansijskih sredstava. Nijedanposlovni aranæman sa Saveznom direkci- jom, najveñom dræavnom institucijom zatu namenu, nije ostvaren – ovo je ocena 50inæeçera ove fabrike, koji su, zabrinuti za

çenu sudbinu, ovih dana uputili otvorenopismo svim organima preduzeña. U çemuse zahteva da ãto pre u ovu fabriku doðupredstavnici Ministarstva Vojske Jugo-slavije, da se uspostave normalni odnosi sadræavom i çenim institucijama; da se naðunovi pouzdani kanali za izvozne poslove,obezbede programi koji ñe brzo donetiprofit, uposle kapaciteti i uvede timski radu svim segmentima poslovaça.

Vodeñi struåçaci joã nisu dobili odgo-vor od organa kojima su se obratili. Jedino je ovu fabriku posetila vojna inspekcija,åiji se izveãtaj uskoro oåekuje.

Da ne treba previãe oåekivati ni odMinistarstva odbrane potvrðuje i stav koji je general Milovanoviñ nedavno izneo nasastanku sa direktorima namenske proiz-vodçe: pored ocene da vojna industrijamora pretrpeti generalnu reformu, gen.Milovanoviñ je rekao da su nosioci me-nadæmenta u preduzeñima nestruåni i neor-ganizovani i da mnogi od çih nemajustrategiju izlaska iz krize. Direktori su tikoji moraju traæiti reãeça, jer vojna indus-trija definitivno ne moæe æiveti od potrebaVojske ove dræave, smatra general Milo-vanoviñ.

Direktor "Prvog partizana – Namenskeproizvodçe" Radomir Viãçevac (koji je ipredsednik grupacije namenskih fabrika)smatra da postojeñi program nema alterna-tivu i da je on jedini kýuå opstanka fabrike.On veruje da je konsolidaciju preduzeñamoguñe uraditi za period od 3-5 godina, ito kroz vlasniåku transformaciju, repro-gramiraçe duga i uz pomoñ kredita iz ino-stranstva. Njegov zakýuåak je da sve to ip-ak ne mogu samostalno reãiti direktori voj-nih fabrika, koje zapoãýavaju oko 22.000radnika, bez uåeãña i pomoñi dræave. ■

DRAGAN TODOROVIÑ (VALJEVO),ZORAN RADOVANOVIÑ (KRAGUJEVAC),EMILIJA KUKIÑ (ÅAÅAK),

S.STANKOVIÑ (UÆICE)

izbegava da navede procenat, a Nezavisnisindikat smatra da je zaposleno 55 odstokapaciteta), neophodno je delimiåno pre-struktuiraçe namenske u civilnu proiz-vodçu. Ovaj proces je, iako u skromnimrazmerama, veñ zapoået, pa ova fabrika, ukooperaciji sa drugim preduzeñima, proiz-vodi i artikle kao ãto su piãtoýi zaomamýivaçe stoke pre klaça, topåiñi zanavodçavaçe, zatvaraåi za burad, alu-minijumske boce za pakovaçe hemijskih

proizvoda... Direktor Ljujiñ zagovara idejuo osnivaçu dræavnog fonda za prestruk-tuiraçe (konverziju) vojne industrije ismatra da bi Kompanija "Sloboda", uzdræavnu pomoñ, mogla da "osvoji" proiz-vodçu friæidera, maãina za praçe posuða,miksera, grilova i niza drugih sitnih apara-ta za domañinstvo.

Od Zorana Radisavåeviña, predsednikaNezavisnog sindikata, saznajemo da je od2200 zaposlenih u namenskoj proizvodçi,30 do 40 odsto na åekaçu, bolovaçu,plañenim i drugim odsustvima i da jeprosek ukupnih primaça (liåni dohodak,topli obrok i naknada za prevoz koju imajusvi radnici) u proãloj godini iznosio 685dinara. "Naãe zarade su daleko od pris-tojnih, ali su boýe nego u drugim srodnimpreduzeñima u Srbiji. Ako niãta drugo, pri-maça su nam uredna, ãto predstvýa kak-vu-takvu sigurnost", kaæe Radisavåeviñ.

GRÅKI PARTNER: Jedini proiz-voðaå streýaåke municije u Jugoslaviji"Prvi partizan – Namenska proizvodça" izUæica deli sudbinu brañe po proizvodçinaoruæaça. Ovo preduzeñe, koje zapoãýa-va oko 1400 radnika, posledçih godinu i

po dana prate hroniåna neuposlenost, veli-ka dugovaça, nedostatak sirovina i repro-materijala, neredovne plate, nemoguñnost

izvoza i åeste smene rukovodstva.Dug prema bankama, dobavýaåima i

poveriocima narastao je na 31,5 milionadinara, a prema radnicima, za neisplañeneplate od avgusta 1996. do marta 1997. god-ine, iznosi joã 12 miliona dinara. Veñ god-inu i po dana je blokiran æiro raåun. Svidosadaãçi pokuãaji da se stvari pomere samrtve taåke bili su bezuspeãni. Oåekivaçada ñe Ministarstvo odbrane za potrebeVojske Jugoslavije uposliti obeñanih 25

odsto kapaciteta i da ñe isplatiti dugovaçaza proãlu godinu, koja iznose preko 2,5miliona dinara, nisu ostvarena. Za 1997.godinu za potrebe Vojske Jugoslavije up-osleno je svega 3,4 odsto kapaciteta ovefabrike. Realizacija ovog posla joã nijepoåela, iako je gotovo pola poslovne god-ine proãlo. I kada prorade kapaciteti zaovog kupca, neizvesno je kada ñe bitiplañeno ono ãto se za çih uradi i isporuåi.

"Prvi partizan – Namenska proiz-vodça", koji je nekada izvozio 70 odstoukupne godiãçe proizvodçe na træiãtaãirom sveta, nije uspeo da povrati izgubý-ene pozicije na inostranom træiãtu, ni posleukidaça sankcija. Od poåetka ove godineuåestvovao je na tri tendera u inostranstvu,od kojih je samo izvestan posao za JuænuAfriku, vredan 700.000 dolara. Ugovor saameriåkim partnerom, u vrednosti od 12miliona dolara, joã nije realizovan, mada jenajavýivan joã od septembra proãle god-ine. Ovih dana bi trebalo da stigne i odgo-vor iz Kolumbije za posao od 6,5 milionadolara.

Jedino ãto je ova fabrika uspela daodradi jeste osnivaçe zajedniåkog

preduzeña sa gråkim partnerom, koje jenedavno poåelo da radi. Ciý osnivaçaovakvog preduzeña je da se obezbedi i

PORUKA IZ KRAGUJEVCA: Sa proãlogodiãnjeg ãtrajka B O R I S

S U B A Ã I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 2124. MAJ 1997.

skog uslova da svi postavýeni objektimoraju pripadati jednom od tri propisanatipa. To su "beogradski kiosk" (onaj kit-çasti ãestougaoni, predviðen za uæi centargrada), "Deo 87" (åetvorougaone zastak-

ýene kuñice raznobojnih okvira, koje sespajaju u nizove betonskim elementima) ibeli, montaæni Komgrapovi. Znaåi da sesvi kiosci koji drugaåije izgledaju mogusmatrati bespravno postavýenim.

"Gradska komunalna inspekcija krenu-la je u akciju i u saradçi sa komunalniminspekcijama opãtina poåela uklaçaçenelegalno postavýenih objekata", kaæeRatko Bulatoviñ, gradski sekretar za ko-munalne i inspekcijske poslove. Nemojtesad potråati da se snabdete pýeskavicama,cigaretama, novinama i åokoladom, jerBulatoviñ nastavýa: "U saradçi sa Parking

servisom odnosimo tri do pet kioskadnevno." Akcija ñe, doduãe, dobiti na tem-pu posle gradske odluke o reãavaçu ovogpitaça, åije se izglasavaçe oåekuje ovihdana, ali ñe, sudeñi po poåetku, ipak trajatigodinama. Sem toga, ne zna se da li ñe ikada stiñi i do "zloglasne" opãtine Zemun."Mi samo pruæamo tehniåku podrãku ko-munalnim inspekcijama opãtina koje sunam dostavile planove uklaçaça. O opãti-nama koje to ne urade odluåivañe Izvrãni

odbor Grada", objaãçava Bulatoviñ. Ze-mun ñe izgleda biti arena za obraåun drZoranaÐinðiña, gradonaåelnika Beograda,koji je izjavio da neñe dozvoliti takav naåinprikupýaça novca za radikalsku prediz-

bornu kampaçu, i veñ pomenutog dr Ãe-ãeýa, koji ga otvoreno zaåikava da to"samo proba".

Manimo se, bar naåas, politike. "Strogourbanistiåki gledano, kiosk uvek smeta",kaæe jedan urbanista, "ili ometa saobrañaj,ili je na zelenoj povrãini." Dr Nikeziñ seslaæe za ovom ocenom, ali dodaje da to nijerazlog za çihovo potpuno proterivaçe."Svuda postoji uliåna prodaja, ona svojomdostupnoãñu poveñava potroãçu i timepodstiåe ekonomsku aktivnost, poveñavanaãu æeýu da zaradimo novac, jer imamogde da ga potroãimo." Poãto se kod nas

ekonomska aktivnost svela na preprodaju,znaåi da uliåna prodaja kod nas podstiåesamu sebe. Moæda je to uzrok "kiosk-manije"? Proãetate li Bulevarom revolucijekraýa Aleksandra, videñete da se viãe odpolovine tamoãçih uliånih preduzetnikabavi klasiånom trgovinom butikaãko-biæu-terijskog tipa.

Kako ñe onda gradska vlada spreåiti ur-banistiåki i komunalni haos? "Prvi korak jeuklaçaçe svih objekata koji nemaju odgo-

varajuñe dozvole ili nisu na odgovarajuñimmestima", upuñuje nas dr Nikeziñ, "pri tomse mora voditi raåuna da se to radi postepe-no i uz reãavaçe pre svega socijalnihproblema, koji ñe se neminovno pojaviti."

PLAN I POLITIKA: Sledeñi korak jeplan. Gradski urbanistiåki zavod poåeo je,u saradçi sa drugim urbanistiåkim ustano-vama, rad na detaýnoj regulaciji ovog pi-taça. Najznaåajnija novina biñe podelagrada na zone i veña kontrola Grada nadradom opãtina. "Moæda ñe se do kraja radana planu pojaviti sasvim nova reãeça, aliñemo se zasad dræati principa da zaãtitimoono ãto se mora zaãtititi i ne dozvolimopostavýaçe ovakvih objekata u najuæemgradskom jezgru, da strogo propiãemo us-love za ona mesta gde ñe postavýaçe bitidozvoýeno i da odredimo odgovarajuñu

cenu saglasno lokaciji, povrãini i namenikioska. Namena ñe biti ograniåena naprodaju novina, brze hrane i klasiånu trafi-kantsku robu. Ostala uliåna trgovina kon-centrisañe se na prostorima kao ãto je onaju Sremskoj ulici", nastavýa dr Nikeziñ, os-tavýajuñi moguñnost da se za najatrak-tivnije lokacije svake godine raspisujekonkurs. "Mi nemamo prava da, kao ãto jedosad raðeno, ono u ãta smo svi ulagali da- jemo na koriãñeçe besplatno", odluåan jedr Nikeziñ. Plan ñe se pozabaviti i ostalimoblicima uliåne gradçe, na primer baãtamakafiña, koje spadaju u takozvani sezonski

mobilijar. Ove "graðevine" bi trebalo, povaæeñem pravilu, da postoje samo od 15.aprila do 15. oktobra, ãto se ne slaæe sa çi-hovim uglavnom betoniranim postoýima.Jedan domañin na Bulevaru je, åak, privre-meno oblepio svoj beton keramiåkimploåicama. Sem toga, ove baãte zauzimajui po nekoliko desetina kvadratnih metara.

Kako ñe se prema tome postaviti novavlast? "To ñemo reãavati za svaku konkret-nu lokaciju, vodeñi raåuna o tome da li ñenovi kiosk viãe smetati peãacima ili zeleni-lu. Osim toga, sredstva koja se uberu odkorisnika sluæiñe da se amortizuju prob-lemi koje çihove radçe neminovnostvaraju i da se uopãte podigne nivo ul-iånog æivota. Tim novcem ñe se graditiparking prostori, javni WC-i, postavýati seklupe i korpe za smeñe", zavrãava Nikeziñ.

Zvuåi lepo, ali u Urbanistiåkom zavodukaæu da ñe izrada plana potrajati bar godinudana. Razumýivo, jer je problem sloæen,ali ko zna kakva ñe se "nova reãeça" usputnañi i kako ñe se çima privoleti naãa, zbogzapuãtenosti podivýala ekonomija. A dokåekamo da se naðe reãeçe za stalni prob-lem privremenih objekata, moæemo se

(samo privremeno, naravno) zabavýatipolitikom. ■ZORAN B. NIKOLIÑ

FOND za otv. dr.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 2324. MAJ 1997.

L jGra†åki

CentarVrememiãarska 12

beograd

cena 1.1din za 1cm filma vaæi za osvetljavanjeviãe od 1050cm, pri stabilnom kursu dinara i

plañanje u gotovini

telefoni

3244 254

3246 936

297mm

2540dpi

150lpi

1.1dinfilmovanje

Dnevnik uvreda

Oåevii oci

udska vrsta i onekoje su joj srodnenemaju tu (sum-

çivu) privilegiju da se raz-mnoæavaju dijalektiåkom

interakcijom praãnika, tu-åaka i leteñih korisnih in-sekata, kao biýke, a ni pro-stom deobom, poput ame-ba i sliånih mikroskopskihhajvanåiña. Za reprodukci- ju ýudske rase potrebna jeizvesna saradça dvaju sro-dnih, a ipak, hm, regional-no priliåno razliåitih stvo-reça kolokvijalno zvanihmuãkarci i æene. Iz togaproizilazi da svako ýudskobiñe ima oca i majku. Ljudi

su priliåno osetýivi na svoje roditeýe, i nije u skladu sboýim obiåajima da se oçima govori ruæno predçihovom decom.

Tvrdça iz prethodnereåenice moæda moæe davaæi u ostatku åoveåanst-va, u zemýama koje suliãene suptilne pojave dr VojislavaÃeãeýa, ali u Srbiji – jok. Odavno pro-slavýen kao majstor leæerne uvrede i åo-vek koji je od vlastitog politiåkog mar-ketinga uåinio antiekoloãku disciplinukataklizmiånih razmera, predsednik opã-tine Zemun i Srpske radikalne stranke se(i) posledçih dana intenzivno bavio ro-doslovom svojih politiåkih konkurenata iprotivnika. Prvo je uzeo u razmatraçelik i delo profesora Veýka Koraña, ocapredsednika Socijaldemokratske unijeÆarka Koraña; teãko je reñi ko je goreproãao u Ãeãeýevoj obradi – otac ili sin:prvi je bio laæov i nitkov, a drugi lopov,ili beãe obrnuto, ko ñe znati? Naravno,samo bi izdajnik srpskog naroda pov-ezao ove Ãeãeýeve invektive na raåun

najbliæih srodnika dr Æarka Koraña såiçenicom da je SDU prelepila Zemunplakatima kojima podseña Zemunce ãtasu radikali uspeli da im otmu za samo stodana svoje vlasti...

Proãlo je nekoliko dana, i poãto nikonije naãao za shodno da se (javno)zgrozi, dr Ãeãeý je pomislio da jeopaçkavaçe oåeva i otaca politiåkihprotivnika baã sjajan ãtos za dodatnoopseçivaçe prostote. U tako zanesenomraspoloæeçu, doãetao je u "Otvoreni stu-dio" slobodarske RTS; tamo je, izmeðuostalih, zatekao dr Vladetu Jankoviña,

profesora Beogradskog univerziteta i vi-sokog funkcionera Demokratske strankeSrbije (DSS). Prezadovoýan odjekom

svog åeprkaça po po-rodiånom stablu g. Ko-raña, g. Ãeãeý je, u ras-pravi posveñenoj staçuna Univerzitetu, osetio

neodoýiv poriv da drJankoviñu sruåi u (ska-meçeno) lice: "Vaãotac Dragoslav Janko-viñ je bio veliki ædano-vista, progoniteý slo-bodne misli na BU, i onvam je obezbedio mes-to na Univerzitetu kojeniåim niste zasluæili".Dok mu je doktor op-ãtenarodne odbrane ve-selo istovarivao izvesneneprijatno miriãuñe tva-

ri na glavu, nekadaãçibriýantni student kçi-æevnosti je bledeo i tihopitao RTS voditeýa:"moæe li ovo da pres-tane?". Voditeý nije vi-deo razloga da interve-niãe: zaãto da "ovo"prestane baã sada kad

Vojvodi ide tako dobro, zaãto Dogo-ðenom Narodu uskratiti verbalnoporno-grafsku zabavu, zar se nismo za ovo bo-rili joã od Gazimestana?! Konsterniranidr Jankoviñ je, gotovo izvan sebe, dijag-

nostiåki procedio fiksirajuñi samozado-voýnog Vojvodu: "Vi ste besramna bu-dala i pajac", ali ovaj se nije dao omesti.Razvezao je potresnu priåu o tome kako je on, eto, dete siromaãnog æelezniåara izHercegovine, i tako nesvesno otkrio sræsvoje frustracije pred "urbanim fiñfiriñi-ma". Napadno ponosan na svoje klasnoporeklo, dr Ãeãeý je na vlastitom prime-ru demonstrirao da marksizam-leçini-zam nije ideologija nego mentalitet, sta-çe duha.

Iako je poznat po tome da se ponosisvim onim åega bi se neke druge kategorijepuåanstva stidele, dr Ãeãeý nipoãto ne moæeda se ãepuri titulom zaåiçavca u ovoj oblas-ti: setimo se samo obraåuna çegove kumeDanice Draãkoviñ s mrtvim ocem çenogpolitiåkog duãmanina Vojislava Koãtunice!Ko zna ãta ñe joã, u neposrednoj buduñnos-ti, zagovornici biografskog metoda u kriticiotkriti o svojim protivnicima, tj. çihovimoåevima!? Majke imaju mnogo razloga dase oseñaju zapostavýenim, ali i to je samotrenutno. Neñe proteñi mnogo vremena dokneko ne bude primoran da, znojeñi se predkamerama i samozadovoýnim cerekom in-

triganta, zapaçeno procedi: "åija mamakurva"?! ■

TEOFIL PANÅIÑ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


24 VREME ■ 24. MAJ 1997.

dokaz sluåaj "Labrador". Kompromitacija

"Opere" i skandal sa prihvataçem kriviceza napad na jevrejsko grobýe i opãtinudeåja su igra u odnosu na ãtetu koja je nas-tala zlonamernom eksploatacijom sluåaja"Labrador". Pored 9 ålanova te mreæe,koja je pala greãkom svog ãefa ppuk. Mir-ka Martiña, u kasnijoj javnoj kampaçi"patriotskih" novina kompromitovano je

joã najmaçe desetak agenata, çih sedam utom trenutku na hrvatskoj teritoriji; ot-krivena su im imena, pseudonimi i sadræa-

ji çihovih saradniåkih izveãtaja. Tako neã-to teãko se moglo desiti sluåajno. Evokako je bilo.

Pobedom HDZ-a na izborima u Hr-vatskoj, maja 1990, veñ se ocrtava buduñapolitika te stranke. JNA je zabrinuta i – ve-oma verovatno – poåiçe da aktivira i or-ganizuje svoje obaveãtajne mreæe na teri-toriji Hrvatske. Za ostale ne znamo, ali seistorija mreæe zvane "Labrador" dade pre-cizno rekonstruisati. Ranije je meðu ra-zliåitim sluæbama bilo uglavnom nezamis-livo ãpijunirati svoje kolege; sada, me-ðutim, iz perspektive procene JNA da jeJugoslavija ugroæena, javýa se potreba zaprodorom u strukture vlasti Hrvatske (idrugih republika). Operativci detaãmana

kontraobaveãtajne grupe (KOG) 5. Vazdu-hoplovnog korpusa u Zagrebu dobili suzadatak da prodru u strukture MUP-a,Narodne obrane i paravojnih formacija uHrvatskoj. Bilo je mnogo ýudi spremnihda se toga prime iz zabrinutosti zabuduñnost Jugoslavije, tako da organi-zovaçe mreæa nije bilo teãko. Mreæa "La-brador", kao deo ãireg napora u tompravcu, nastaje 1989. Taj naziv dobila jenakon pada od SZUP-a (Sluæba za zaãtituustavnog poretka) Hrvatske, pa je on kas-nije prihvañen svuda. Ona obuhvata nizýudi smeãtenih na osetýivim pozicijamana celom prostoru Jugoslavije, a ne samo uHrvatskoj. Uloga mreæe bila je prevashod-no pasivno-obaveãtajna, ãto znaåi da se

bavila dostavýaçem informacija. Odnossa saradnicima na terenu bio je kolegijalani profesionalan, a inicijativa sa terena(odozdo) se ohrabrivala. U Zagrebu je

mreæa imala barem devet saradnika: dvapomoñnika ministra unutraãçih poslova(Ñasiñ i Traæivuk), pet radnika SZUP-a iMUP-a i ostale na drugim mestima. Rezu-ltati rada te mreæe bili su dragoceni. U jes-en 1991, u najkritiånijem trenutku,mreæom rukovode tri oficira bezbednosti –ppuk. Ivan Saboloviñ, ppuk. Mirko Martiñi joã po jedan operativac, åija imena nisuza pomiçaçe.

KLJUÅ OD KASE: Polovinom sep-tembra 1991, veñ je jasno da je upad hr-vatske policije i vojske u Komandu 5.Vazduhoplovnog korpusa, Maksimirska

63, u Zagrebu, gde je KOG neka vrstapodstanara – izvestan. Komanda je veñbila premeãtena na aerodrom Pleso, a uzgradi ostaju kao fiziåka zaãtita jedan puk-ovnik, nekoliko oficira i neãto vojnih poli-cajaca. Za kontraobaveãtajnu zaãtitu bio jeodgovoran organ bezbednosti 5. VAK, iz-vesni pukovnik. Dva meseca ranije, puk.Slobodan Rakoåeviñ naredio je un-iãtavaçe ili iznoãeçe dokumentacijeSluæbe iz Maksimirske 63. Veñina operati-vaca je po tome postupila. Jedino ruko-vodilac detaãmana KOG ppuk. MirkoMartiñ nije do kraja izvrãio to nareðeçe.

Upozoren 13. septembra od svogpotåiçenog da uniãti kompjuterske disketei drugu dokumentaciju, po nareðeçu izZemuna, on odgovara: "Mali, ne mijeãajse, to nije tvoj posao". Zgrada u Maksimir-skoj 63 pada 15. septembra 1991 oko 11sati pre podne. Tog jutra po ppuk. Martiñadolazi maj. Stjepan Rakariñ, oficir bezbed-nosti (na sporednoj duænosti), i çih dvoji-ca odlaze da odnesu neke sveske Mar-tiñevoj deci. Martiñ odnosi sa sobomkýuåeve od sluæbene kase gde su disketesa svim podacima; kasnije ñe tvrditi da jekasa ostala otkýuåana, ãto çegov potåiçe-

ni negira: kaæe da je pokuãao da kasuotvori eksplozivom, ali nije stigao. U kasisu ostali delovodni protokol (upisnik) i tri

diskete na kojima su bili saradniåki iz-veãtaji pet saradnika ppuk. Saboloviña iåetiri saradnika drugih operativaca. Iz up-isnika se vide ãifre saradnika i brojevidostavýenih izveãtaja; çihov sadræaj bio

je na disketama. Naðena je i magnetofons-ka kaseta na kojoj je snimýen razgovor sa-radnika S-5 "Slobodan" sa Josipom Perk-oviñem, poznatim bivãim funkcioneromSDB-a i tada ãefom jedne od hrvatskihtajnih sluæbi. Pronaðen je i blok (6X12cm)ppuk. Ivana Saboloviña sa nekolikoispisanih strana na kojima se pomiçupseudonimi åetiri saradnika i podatak daim je on dao eksploziv (dao im ga je zabuduñe eventualne akcije u smislu PZT).Sam Ivan Saboloviñ nije bio prisutan, jerse naãao blokiran na aerodromu Pleso.Odatle je 14. septembra telefonirao Mirku

Martiñu i molio ga da uniãti taj blok. Sab-oloviñ se izvlaåi sa Plesa 15. septembra,vozi ka Maksimirskoj i nailazi na veñzavrãen posao. Uklaça se i javýa se tele-fonom u Zemun puk. Rakoåeviñu, sa loãimvestima, pitajuñi da li se javio Martiñ i dali je uniãtio blok. Martiñ se javýa kasnije ikaæe da nije uniãtio blok; kasnije ñe tvrditida mu Saboloviñ to nije niti traæio. No,blok je bez disketa i upisnika skoro bez-vredan: iz çega saradnici ne mogu bitiidentifikovani, dok iz sadræaja izveãtajamogu.

Diskete jesu bile ãifrovane, tj.

zaãtiñene kompjuterskim kodom i loz-inkom. Iz åiçenice da su devetorica ålano-va mreæe "Labrador" i dvojica drugih po-hapãeni nakon mesec dana, 14. i 20. okto-bra, i iz optuænice zagrebaåkog okruænogtuæilaãtva protiv çih, dade se zakýuåiti dasu diskete ubrzo deãifrovane. Postoji osno-vana sumça da je Stjepan Rakariñ, koji jeznao ãifre, pomogao u tome; uostalom,Rakariñ uskoro postaje åovek od pov-ereça gen. Antuna Tusa i gen. Imre Ago-tiña. Mirko Martiñ se – prema nekim iz-vorima – sklaça prvo kod SlobodanaPraýka (od svih ýudi...), a zatim u zagre-

baåku vojnu bolnicu, gde ostaje do izv-laåeça Komande 5. Vojne oblasti, u de-cembru. Dolazi u Zemun, gde biva suspen-dovan zbog odgovornosti za pad doku-mentacije, ali ga gen. Nedeýko Boãkoviñvraña u sluæbu, uz uslov da svedoåi protivRakoåeviña i Saboloviña, ãto on i åini. Uoptuænici zagrebaåkog suda protiv ålanova"Labradora", niti u hrvatskoj (ali ni unaãoj) ãtampi, çega nema, mada su proz-vani mnogi koji sa tim nikakve veze imalinisu... Saboloviñ je pozvao sve saradnikena maksimalnu opreznost, jer se nije znaloãta je sve palo u ruke MUP-a. Neki su pre-

ko toga olako preãli, uzdajuñi se u Sluæbu;drugi, kao S-5 "Slobodan" i sam Sabolo-viñ, izvlaåe se kada su obaveãteni da im

KOS zatvara krug (4)

Sve "Dugine" bojeGeneral Boãkoviñ smeçen je i penzionisan, 16. aprila 1993, kada je Slobodan Miloãeviñ u Batajnici izjavio da je dosta viãe tih aferakoje su nanele veliku ãtetu i viãe sluæe Hrvatskoj nego nama

K ako se uspeãan obaveãtajni rad naterenu pretvara u poraz i koristiza montaæu optuænica najboýi je

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 2524. MAJ 1997.

preti hapãeçe, krajem septembra.Pohapãeni ålanovi mreæe zvane "La-brador", çih sedam, razmeçeni su 12.decembra 1991, bez mnogo formalnosti(dvojica su odbila razmenu). Na razmeni

je insistirala hrvatska strana, da bi izvuk-la dr Vesnu Bosanac, dr Jurja Njavru (izVukovarske bolnice) i Antona Kikaãa,koji im je bio najvaæniji. U tome je posre-dovao i Jakov Binenfeld; teãko da bi touradio da je sumçao da su umeãani u na-pad na jevrejsko grobýe i opãtinu, za ãtaih je kasnije gen. Boãkoviñ optuæio... Na-kon uobiåajene procedure, svi su "labra-

dori" zbrinuti; tek marta 1992. gen. Boãk-oviñ optuæuje razmeçene "labradore" – uprisustvu åetvorice çih – u Baçaluci, dasu "hrvatski ãpijuni" i da su ubaåeni ova-mo ("Ne bi propustio moj prijateý Zdrav-ko Mustaå da vas zavrbuje u zatvoru").

PONOVO U ZATVORU: Poãto seafera "Opera" nije razvijala prema scenar-iju za montiraçe procesa, doãao je red naaferu "Labrador". Prvo se u ãtampi pojav-ýuju aluzije, sumçiåeça i otvorene op-tuæbe da su "labradori" ubaåeni hrvatskiãpijuni. "Veåerçe novosti", "Politika ek-spres", "Pobjeda", "Revija 92", "Intervju"

i "Duga" poåiçu sa kampaçom za kojusada znamo da ju je inspirisao i hraniosmeãom laænih i istinitih podataka iznu-tra, iz Sluæbe, gen. Boãkoviñ, preko puk.dr Kneæeviña i svojih ýudi. "Labradori"su na ulici, ne mogu da ostvare prava poZakonu o Sluæbi dræavne bezbednosti,koji saradnicima svih sluæbi jamåi zaãtitui ostvareçe svih socijalnih i penzijskihprava koja imaju i aktivni radnici. Na kra-

ju, deo çih zavrãava u privatnom zatvoruu Domu vazduhoplovstva u Zemunu. Tisu ýudi iz svojih åasnih politiåkihuvereça rizikovali svoje æivote; to ãto im

je projugoslovensko polit iåko uvereçebilo poraæeno u meðuvremenu, ne znaåiniãta sa taåke glediãta Sluæbe – åiji je za-

datak i bio åuvaçe te iste Jugoslavije. Lo- jalnost je vrlina koja se u Sluæbi ceni na- jviãe; ti su ýudi bili lojalni do kraja, da bina kraju bili baåeni na ulicu ili u raýeciniånih islednika. Propadale su i drugedræave i vojske, ali su strukture sluæbi i sa-radniåke veze åuvane, jer se grade paæýivo,oprezno i dugo. Ovo je prvi sluåaj da je izrazloga neposredne i sitne politiåke koristiupropaãñena sluæba koja je stvarana deceni-

jama.Naime, tokom kampaçe protiv Vasiýe-

viña, Tumanova, Rakoåeviña, Saboloviña,"Opere" i "Labradora" koriãñena su sva

sredstva. Videvãi da se sudski postupak neodvija kako je planirano, gen. Boãkoviñ od-lazi Iliji Rapajiñu, glavnom uredniku"Duge", i zahteva da taj list ãtampa izvesnetekstove – ili ñe obustaviti ãtampaçenedeýnika "Vojska" (bivãa "Narodna armi-

ja") u BIGZ-u (100 000 primeraka, od kojihæivi 3000 radnika). Rapajiña nije trebalomnogo ubeðivati; poåetkom 1993, daklekada montirani proces protiv vrha KOS-aupravo propada na vojnom sudu, gen.Boãkoviñ povlaåi oåajniåke poteze. Novi-nar "Duge" Branislav Matiñ dobija od IlijeRapajiña redakcijski zadatak da u novinskitekst pretoåi odreðena dokumenta:obaveãtajne analize i izveãtaje, planoveitd., dakle stvari poverýive, koje ñe dobitiod izvesne gospode koja su tu prisutna irade za vojnu Sluæbu. Matiñ nije imao ra-zloga da posumça u autentiånost materija-la; moæda je imao razloga da se zamisli –da li je objavýivaçe takvih dokumenatadobro za dræavu; i kome to sluæi. Naime, udva teksta koja su na osnovu toga napravý-ena kompromitovana su imena osam ýudikoji su se toga trenutka nalazili na teritorijiRepublike Hrvatske, nekoliko planova iobaveãtajnih saznaça koja su od znaåajasuprotnoj strani za procenu obaveãtenostiove dræave. Ne mora svaki novinar da imatzv. visoku bezbednosnu kulturu, ali profe-

sionalni standardi zahtevaju poreðeçe pri-mýenog materijala sa svime ãto je o tojtemi prethodno bilo poznato. G. Matiñsmatra da su ti podaci veñ bili objavýeni uhrvatskoj ãtampi, koju je on pomno pratio;

to, meðutim, nije bio sluåaj; a i da je bio,on nije mogao znati da li je reå o auten-tiånoj informaciji ili dezinformaciji hr-vatske strane. U svakom sluåaju, uskoro(juna 1993) imao je priliku da razmisli otome ponovo: general Boãkoviñ smeçen

je i penzionisan, 16. aprila 1993, kada jeSlobodan Miloãeviñ u Batajnici izjavio da

je dosta viãe tih afera koje su nanele velikuãtetu i viãe sluæe Hrvatskoj nego nama.Tada se i rukovodstvo Sluæbe zainteresov-alo za Boãkoviñeve kampaçe po ãtampi.Usledio je niz informativnih razgovora saBoãkoviñevim ålankopiscima, u kojima su

se oni pravdali da su sve to pisali u na- jboýoj nameri i na osnovu informacija zakoje veruju da su bile autentiåne. Neki iz-vori informacija prepoznati su tek na pon-uðenim fotografijama, kao da je reå odæeparoãima. Ne znamo da li se o posledi-cama po Sluæbu, o traumama progoçenih,çihovih porodica i prijateýa i o ukupnomsmislu cele priåe razgovaralo tom pril-ikom. Pukovnik iz penzije dr PetarKneæeviñ propustio je da pomene da je uaferi "Opera" i u zemunskom privatnomzatvoru podatke koje je objavio dobio kao"islednik" u protivzakonitom postupku

(bez reãeça o pritvoru, i bez reãeçavojnog istraænog sudije o sprovoðeçu is-trage, i bez reãeça o imenovaçu puk.Kneæeviña za ovlaãñeno sluæbeno lice uprethodnim radçama). Zato je puk.Kneæeviñ svakodnevno referisao gen.Boæidaru Stevanoviñi i gen. NedeýkuBoãkoviñu, za ãta mu je odavanopriznaçe. Sada ispada da je puk.Kneæeviñ samo "razgovarao" sa akterimatih afera, eto tako, prijateýski... A zaãtone, kad gen. Boãkoviñ u svome pismu Slo-bodanu Miloãeviñu (od 28. oktobra 1996)tvrdi da saradnike grupe "Labrador" nije

liãio slobode, nego su "ta lica, po dolaskuiz Zagreba, bila bez smeãtaja i sredstava,pa smo ih smestili u stan u okviru ko-mande, imali su slobodu kretaça, odlazilisu na teren i bili novåano pomagani" itd.Gen. Boãkoviñ pri tom uskrañuje svompredsedniku podatak da su dotiåni izZagreba stigli mnogo pre zatvaraça uDom Vazduhoplovstva, da su neki tamodovedeni iz Baçaluke u lisicama, a nekiiz Petriçe, da je "sloboda kretaça" bilado WC-a, u pratçi vojnog policajca, da jebilo batina, polomýenih rebara, pretçipiãtoýima itd. Tako se primiåemo kraju

ove priåe.■MILOÃ VASIÑ

(Kraj u iduñem broju: Istraga, sud i oslobað açe)

POVLAÅENJE: Pakovanje jedinica JNA, "Zemunik" - Zadar, juli 91. Z O R A N

S I N K O

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


26 VREME ■ 24. MAJ 1997.

Prof. dr Dragiãa Raiåeviñ

Obmane i laæiU Savetima univerziteta sede profesori trenirani da buduposluãni i ýudi koji nikada nisu uãli na univerzitet

Razvijeni deo sveta bavi se pitaçimakvaliteta æivota, racionalnim tehnologi- jama potroãçe energije i buduñnoãñumladih iznalaæeçem novih metodaobrazovaça za nova vremena. Na Bal-kanu i u SRJ traju neke druge zabave iposlovi, uveæbavaju se nove metode

kraða i ãverca, zbrajaju se rezultati ple-menskih sukoba za poglaviåke inter-ese. Vlast dræi isukane pendreke, aRTS razvejava optimizam JUL-a iSPS-a Srbijom. Neprekidno traju ãkol-ski i univerzitetski protesti zbog bednihi neredovnih isplata zarada i materi- jalnih troãkova za rad fakulteta. Nas-tavnici i profesori svojim bednimplatama ne mogu da prehrane svoje po-rodice i sve åeãñe tumaraju gradom ibuvýacima, sa penzionerima u druãtvu,u nadi da ñe nañi neki dopunski posaoili jeftinu krpicu. Gunðaju jedni i drugi,

ãkripe zubima, psuju sve od reda,naroåito one koji ih nepsrestano laæu i

one koji su ih, umesto u obeñani ãvedskistandard, gurnuli u sredçi vek. Æivot seu obrazovaçu i nauci sveo na morupukog preæivýavaça. Vlada Srbije iministarstva smiãýaju nove obmane, laæii nove zakone po kojima ñe uspeãnijedræati pod kontrolom ãkole i univerz-

itete.Vrhunski cinizam su izjave iz Mini-starstva za prosvetu, posebno Vlade Sr-bije, u kojima se kaæe da je nezadovoýst-vo u obrazovaçu i nauci opravdano, alioni koji se upuste u avanture protesta iãtrajka mogu da izgube posao. Niãtamaçi cinizam nisu pokazali ni pred-stavnici Ministarstva za nauku i teh-nologiju u vezi sa obezbeðivaçem sred-stava za nauånu opremu, nauåne åaso-pise i istraæivaåke projekte. Fakulteti iinstituti po staçu istraæivaåke opremeviãe podseñaju na muzeje nego na

ustanove visokog nauånog i obrazovnogranga. Uglavnom se sve zavrãava na

obeñaçima da ñe se staçe popraviti. Umeðuvremenu su ukinuti uglavnom sviznaåajni nauåni åasopisi (iz Ministarstvaporuåuju kome trebaju neka ih i kupe izsredstava za projekte), a kupýeni suponeki raåunar i beznaåajna oprema.Nastavýena je praksa ponavýaçapraznih obeñaça, pretçi i cinizama. Re-zultati takve prakse i politike su razorni– obrazovna, nauåna i razvojna katastro-fa i intelektualni mrak. Uzaludne su gla-murozne promocije reæima o balkan-skim europolisima, brzim prugama,savremenim putevima i snovima o do-brom æivotu veñine. Koraci u novi veknisu moguñi sa generacijama praznihglava, sa starim snovima i potroãenimtehnologijama. Oåajno staçe u obra-zovaçu i nauci ukazuje na intelektualnu

zakræýalost, tehnoloãku potåiçenost itehniåku zavisnost. Reæim je na univerz-itete postavio posluãna rukovodstva iposluãne savete i tako stavio taåku nesamo na priåu o sudbini srpske naukenego i na doglednu buduñnost razvojadruãtva u odnosu na razvijeni deo sveta.Korak u novi vek je tako postao prazanslogan reæima, a naãa kolektivna sramo-ta.

Ne mora åovek biti nauåni radnik iliprofesor univerziteta, dovoýno je dabude razuman åovek i da se osvrne okosebe i zapazi ãta nam se dogaða, pa da u

tiãini (bede) zakýuåi da smo na margin-ama znaça, etike i morala. Naæalost,

Univerzitet pred kolapsom (IV)

Rasulo pametiPlata redovnog profesora je 1800-1900 dinara; meðu predstavnicimaVlade Srbije u Savetu Univerziteta u Beogradu sede ýudi bez

akademskih kvalifikacija koji imaju meseånu platu 57.000 dinaraizgraðena na znaçu i informacijama,postaju objekti promena, izloæena suprocesima zaostajaça (dohotka, zapos-

lenosti i standarda æivota) i odlivastvorene vrednosti druãtvenog produktapogorãanim odnosima razmene”, upozo-rio je dr Tomislav Popoviñ, direktor In-stituta ekonomskih nauka u Beogradu,na jednom od retkih savetovaça o obra-zovaçu za buduñnost, organizovanim

pre tri godine.Dr Popoviñ je dao i konkretan prim-

er: ukoliko jedna privreda proizvodi åe-

lik u vidu polufabrikata, na svetskomtræiãtu ñe zaraditi 800$ po toni; ukolikotu tonu preradi u klasiåne maãine,zaradiñe 5000-6000$: ukoliko ima po-trebni knowhow i ovu tonu åelika prodau vidu visokosofisticiranih proizvoda,zaradiñe åak 60.000 ameriåkih dolara!S

vi intelektualni projekti budu-ñnosti imaju ishodiãte u naãojsumornoj sadaãçosti. U mno-

go åemu naãa buduñnost je veñgotova åiçenica. Ponovimo

prognozu akademika Milana Kurepe dañemo u nauci tek oko 2020. dostiñi nivona kome smo bili 1985.

“Statiåka, konzervativna, neinventiv-na i neracionalna druãtva, koja nisu

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 2724. MAJ 1997.

pristajemo da to sve mirno podnosimo.Zbog toga vaýda nismo ni zasluæili boýitretman od razvijenog normalnog sveta,koji nije idealan, ali bar nastoji da gradipristojan æivot. Mi smo postali tragiånazemýa, oksimoron, suvi davýenici, jalo-va trudnica, sreñno siromaãtvo, nama jedovoýan sopstveni smrad koji proizvodenovi komunisti, poãteni lopovi, pametnebudale, samouki sveznalci i nerazumniprofesori. Teæak smrad su proizveli i"mladi" akademici samoupravnog soci-

jalizma, sejuñi strah od novog svetskogporetka.Postavýa se pitaçe kakav moæe biti

univerzitet u ambijentu druãtva u komepredsednik Vlade Srbije javno preti ,obeñava i moli za strpýeçe profesore,kao da se moæe æiveti od magle. Ministriprosvete i nauke laæu i prave se gluvi napitaçe gde su pare za plate i nauåne projekte. U Savetima univerziteta sede pro-fesori trenirani da budu posluãni i ýudikoji nikada nisu uãli na univerzitet, i svido jednog odluåuju po naredbama vladeili odluke jednog åoveka koji sebe

smatra vlasnikom Srbije.Razvijeni svet uporno æeli da nas

privoli razloænom æivotu i upregne dateglimo sopstvena kola iz blata, nudeñinam uporno åorbu od ãtapa i mrkve. Ni-kako da shvate da to pomaæe magarcimaa ne pali kod ýudi. Naæalost, u blatu suse naãla i kola univerziteta iz åijih sutoåkova izvaðene, ukradene ili potroãeneåivije. Istraæivaåka oprema je zastarela iizraubovana, nauåni åasopisi se ne kupuju i ne åitaju, pa je teãko napraviti novevaýane åivije za veñ zaglavýena kola.Moæda je korisnije praviti nova kola –

nov univerzitet, a za to su potrebne noveideje, nova znaça, novo povereçe, novaoprema i nove veze sa razvijenim sve-tom.

Desetogodiãça borba za grandioznenacionalne ciýeve koju je vodio sadaãçireæim nije ostvarila niãta. Tuæan je zbirrezultata tih "velikih ciýeva". Uåinciobuhvataju i marginalizaciju univerzite-ta. Najboýa i najvernija slika uspeãnostidruãtva jedne dræave jeste staçe na çen-im univerzitetima i kvalitet proizvodakoji iz çih izlaze. Strah od saznaçaneizvesne buduñnosti naterao je posleni-

ke i profesore na univerzitetima da obra-zloæe uzroke i posledice loãeg odnosa

dræave prema univerzitetu, ali i na toda traæe da aktivno uåestvuju udonoãeçu novog zakona o univerz-itetu, da nam se ne dogode nova nepri- jatna iznenaðeça ako nastavimo dadremamo na univerzitetima tokomnarednih meseci, a naroåito tokomletçeg raspusta.

Reæim je odluåio da je za çega na- jboýe da kontroliãe i razbija slobodnuintelektualnu elitu i utucava u glavenovih generacija snove sreñnih ýudi.Zato treba podsetiti sve relevantneposlenike da su najvaæniji taktovi Re-kvijema za univerzitet odsvirani naprotestu studenata 1992. Protestom1996/97. simboliåno je reåeno ãta namse sve moæe desiti ako pristanemo dabudemo deo "æivotiçske" farme, ove

nakazne dræave i çenog bahatog vlas-nika. Izvesna je zato sudbina svih onihkoji u ovoj dræavi principe slobode inauke ne shvataju obziýno i razloæno.Bez obzira na to o kakvom se koraku unovi vek govori, jedno je zasigurno jasno – ovoj zemýi je pre svega potre-ban korak u normalan svet u kome semoæe pristojno æiveti od rada i znaça.Najkrañi put do normalnog sveta vodipreko savremenih univerziteta iznaça. Lakousreñiteýe naroda trebaostaviti da æive u svom svetu, ali ne ina naã raåun. ■

Autor je profesor Poýoprivrednog fakulteta uZemunu

Zato, dinamiåna, visokoorganizovana ina znaçu i informacijama zasnovanadruãtva beæe u zonu visokosofisticiranihproizvoda.

EVROPSKI KIÃOBRAN: Na ovom

skupu povodom 45-godiãçicePedagoãkog druãtva Srbije, dr Popoviñ jenaglasio da ñe Jugoslavija do kraja veka,a verovatno i kasnije, biti suoåena sanestaãicom kapitala, zbog åega rastuznaåaj i uloga ýudskih resursa (i obra-

zovaça) u podizaçu opãteg nivoaefikasnosti i konkurentnosti. Ponovimo,u ovom kontekstu, joã jednom onaj po-razni podatak kojim smo i poåeli seriju:75 odsto stanovniãtva u Jugoslaviji åine

nepismeni, polupismeni i neadekvatnoobrazovani.Uslovi za hvataçe koraka sa mod-

ernim i demokratskim svetom, kon-kurentnim druãtvima, krajçe su nepo-voýni: dr Popoviñ je pomenuo i politiåke

stavove o samodovoýnosti, o zaverimeðunarodne zajednice, ali i retro-gradne teorije o nacionalnom biñu i na-cionalnom interesu. Po çegovoj oceni,Jugoslavija mora uvaæiti åiçenicu da je

Evropska unija dominantan ekonomskipartner, bez åijeg “kiãobrana” nema iz-gleda da se vrati povratak u meðunar-odne institucije i na svetsko træiãte, daostvari program ekonomskog oporavka irevitalizacije druãtva. Ovo upozoreçe jeizreåeno pre tri godine, a kiãobrana joãnema...

KLINTON, BLER, JUL: Dok usvetu politiåari gube ili pobeðuju (Klin-ton, Bler) stavýajuñi u predizbornoj ka-mpaçi akcenat na obrazovaçe, nauku,tehnoloãku buduñnost, nijedna od poli-tiåkih partija na ovdaãçoj sceni ne

pridaje osobitu vaænost ni problemimaobrazovaça, ni statusu prosvete i nauke,pa ni hiýadama mladih i ãkolovanih kojiovu zemýu napuãtaju.

Na ovim prostorima, na kraju XXveka, umesto “ãoka buduñnosti”, suoåa-vamo se sa ãokom proãlosti: obrazovaçe

▲

M . B I Ñ A N S K I

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


28 VREME ■ 24. MAJ 1997.

Ljubiãa Rajiñ

Volter Mitina univerzitetuNeñu nikada zaboraviti gimnazijalku koja je htela da upiãestudije islandskog jezika samo zato ãto je na karti Evropevidela da je to najdaýe odavde

teres aktuelne vlasti svodi na politiåkukontrolu nad univerzitetom uz ãto maçetroãkove, pa makar se zbog toga iugasio.

Ta duboka materijalna, organizacio-na, kadrovska i motivaciona kriza, åijedno joã nije dosegnuto, razmrdava preo-stale temeýe univerziteta kao institucijeu trenutku kada se u svetu razmiãýa osmislu visokoãkolske nastave i nauke usvetu korenitih promena koje donoseglobalizacija i informaciona tehnologija.

I kamo sada krenuti? Bog je visoko,za vlast smo, sudeñi po zimuãçimiskustvima, prvenstveno policijski prob-lem, a nije sigurno ni da ñe se neki drugipolitiåari boýe odnositi prema univerz-

itetu, jer stvar se neñe mnogo promenitiako nas neka druga vlast pretvori upreduzeñe, preimenuje u "Univerzitetblaæenopoåivãeg kraýa Petra IKaraðorðeviña" ili nas svede na adminis-

trativno-tehniåku sluæbu ministarstva. Ani iz belog sveta ne treba oåekivatimnogo – zacelo ñe stiñi dosta verbalnepomoñi, verovatno i neãto materijalnepodrãke, ali ipak ponajviãe prilike da sena neåijem ramenu siti isplaåemo.

Raspad visokoãkolskog sistema joãnije sadaãçost, ali nam moæe bitibuduñnost. Ne moæemo da zaustavimotaj sunovrat koji je odavno poåeo, jer zatako neãto je potrebna dugoroåna politi-ka razvoja visokog ãkolstva i nauke, kojaovde ne postoji zato ãto je potpuno u na-dleænosti dræave, ali moæemo bar

pokuãati da stvaramo osnovu sa koje ñemoñi da se krene.Prvi pokuãaji su uåiçeni 1992-93.

godine u okviru Centra za istraæivaçe irazvoj univerziteta, ali je on sledeñe god-ine upokojen u prisustvu novog rektora.Onda se jedno vreme razmiãýalo ootvorenom univerzitetu, ali se odustaloiz raznih razloga. I onda je sve stalo doksmo se mi nastavnici tiskali u redu dakupimo hleb i mleko, da podignemodeset maraka plate, primimo pomoñ oddva kila ãeñera i sasluãamo priåu o istor-ijskom trenutku. Naãe studente su vijalerazne policije da ih vode na frontove, amnogi mlaði nastavnici i saradnici gled-ali su da ãto pre odu u neki drugi film.

za buduñnost, za tehonoloãki indukovanepromene, åija ñe brzina biti i fascinatna iãokantna, ugroæeno je nacionalnim projektima koji nude mit i legendu. Partijskilideri, joã pod visokom temperaturom,raspravýaju o deobama i seobama, o rat-nim i mirnodopskim dobitnicima i gubit-nicima, o “kulturi” lojanice i ogçiãta. Oprosvetnim radnicima lideri nekih poli-tiåkih partija otvoreno izriåu neofaãis-tiåke i ãovinistiåke ideje. Ãeãeý nije jedi-ni: dr Jovan Strikoviñ predlaæe za pred-sednika Saveta Univerziteta u Beogradumalo poznatog lekara Momåila Babiña,direktora KBC “Beæanijska kosa” i ak-tivistu SPS-a, i zato “ãto se bioloãkipotvrdio”, a dr Mira Markoviñ, liderJUL-a, piãe u svom dnevniku (februar97): ”U ime srpske inteligencije u Beo-gradu istupa profesor kome ne mogu darazlikujem ime od prezimena jer samslab poznavalac çegovog materçeg jez-ika”. Posle su neki profesorkini studenti,

na jednoj javnoj tribini, oholo“presliãavali” profesora koje je naciona-lnosti. Onda su od odmerenog profesora,

koji je poreklom “iz preka”, mladi ju-riãnici åuli poneãto o istoriji.

Naãa tradicija je povezana sa antiin-telektualizmom i populizmom. Ovde jepolitiåka elita odavno sastavýena od an-tiintelektualaca: samo s vremena navreme pripuãtala ih je uz sebe, viãe kaoalibi, kao ilustraciju svoje “slobodoum-nosti i ãirine”, ili da bi joj strasno sluæili.

Univerzitet je predugo ñutao i svojimneåiçeçem znatno je doprineo sop-stvenoj krizi, ali i kreiraçu haosa naovim prostorima. Izvesno je da je tomedoprinela dugotrajna degradacija znaça,kulture, ãkole i univerziteta, staleæa pro-fesora i studenata, osiromaãeçe profe-sionalaca, a pogotovo proletarizacija in-telektualaca, na mikroplanu, ali i ok-ruæeça u kojem rade.

Studentski protest je podstakao nagovor i jedan deo intelektualaca, ýudi sauniverziteta koji su godinama ñutali iznemoñi, oåaja, straha ili – liånog ñara. A

onda su ih, kada su se pridruæili protestusvojih studenata, reæim, çegovi mediji ideo opozicije nazvali izdajnicima,

plañenicima, belosvetskim hohãtapleri-ma.

POBUNA I OSVETA: Veñina sago-vornika “Vremena” tvrdi da posle Stu-dentskog protesta 96/97. Univerzitet uBeogradu viãe neñe biti “mrtvo more”,da se na talasu pozitivne energijeprobudilo i zaboravýeno oseñaçe sa-mopoãtovaça, ali i solidarnost zajednicestudenata i profesora.

Pred univerzitetom je ogromanposao: da pokrene pitaçe statusa znaçai nauke u ovom druãtvu, da se izbori zaautonomiju, ali i veñi stepen finansijskesamostalnosti jer samo tako moæe dasaåuva svoju civilizacijsku funkciju. Nauniverzitetu je i da provetri svoja stara inova zdaça: da osavremeni programe inastavu, ali i naåin izbora nastavnika.

U meðuvremenu, buntovni fakulteti,znaåi veñina, ne dobijaju sredstva za ma-terijalne troãkove, isplañene su im tekzarade za januar-prvi deo februara. O

tome profesori nerado govore. Tajfenomen je davno uoåio Duãko Radoviñ:profesori kriãom puãe “zetu”, da ih ne

Da je univerzitet u krizi, viãe netreba dokazivati nikome ko jesa putovaça u inostranstvo do-

nosio kredu da ima åime da piãe po ta-bli i opremu popravýao po uzoru nasaçareça Denija Keja iz filma "Tajniæivot Voltera Mitija". Naæalost, uni-verzitet nije svet iz snova i mala je ãan-sa da nas na kraju univerzitetske bajkesaåekaju pola kraýevstva i princ iliprinceza, ãta god nam naãi ministri zaprosvetu i nauku obeñavali. Staçe nauniverzitetu danas najbliæe bi se mogloopisati kao odræavaçe osnovnih æivot-nih funkcija, a postupci vlasti i izjaveprivlasnih politiåara (Vojislav Ãeãeý,Siniãa Vuåiniñ i ini) pokazuju da se in-

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 2924. MAJ 1997.

Uprkos svemu tome, unutar univerz-iteta su opstala brojna ostrva nastavnog inauånog kvaliteta i interesovaça za çe-govu sadaãçost i buduñnost, kako kodnastavnika tako i kod studenata. I ne

samo interesovaça veñ i æeýe da se neã-to uåini za boýi univerzitet, ne toliko zanas koji smo tu, veñ za one koji ñe doñiiza nas umesto da odu u neku nepovrati- ju za koju im piãemo preporuke bolnosvesni ãta ova zemýa i ovaj narod timegube. (Ja liåno neñu nikada zaboravitigimnazijalku koja je htela da upiãestudije islandskog jezika samo zato ãto jena karti Evrope videla da je to najdaýeodavde.)

Zato je poåetkom jeseni 1995. neko-licina nastavnika Univerziteta u Beo-gradu i Univerziteta umetnosti odluåila

da osnuje Univerzitetski forum i da, de-lujuñi preko çega, pokuãa da obnovi os-eñaçe pripadnosti univerzitetu, us-postavi pokidane interdisciplinarneveze, pruæi moguñnost svim zaintereso-vanim da se ukýuåe u rasprave kako biosetili kakav univerzitet moæe i treba dabude, da zadræi kontakt sa onima koji suotiãli i koji ñe otiñi u inostranstvo, daodræi i proãiri veze sa svetom, da obnovistare i da neke nove ideje o ulozi i

poloæaju nauke i obrazovaça u svetustalnih i brzih promena i da pokuãa daizmeni odnos univerziteta i nastavnikaprema studentima kako bi univerzitetkrenuo od ustanove u kojoj se predaje ka

ustanovi u kojoj se uåi i u kojoj se razvija sposobnost samostalnog miãýeça.Kasnije su se toj grupi pridruæili mnogidrugi nastavnici.

Svake druge do treñe nedeýe odræ-avaju se javne rasprave o problemimanastave i nauke. Na çima su razmatrananeka od kýuånih pitaça nastave kao ãtosu upisna politika, kvalitet nastave, ispi-ti, visokoãkolska didaktika, doktorskestudije, raspravýani su problemi tehnikei etike pisaça referata za izbore ireizbore, finansiraça nauke i nastave,etike univerzitetske nastave, etike medi-

cine, kongresa kao vida razmene znaça.Razgovaralo se o univerzitetu nakonsankcija, o iskustvima iz rada na ra-zliåitim univerzitetima u svetu, pokrenu-ti su problemi organizacije univerziteta,odmeravan je odnos izmeðu univerzitetai civilnog druãtva... Odræane su i dveveñe interdisciplinarne tribine, jedna ouzrocima raspada Jugoslavije i druga oelitama u procesu politiåke tranzicije.Krajem 1996. pokrenut je projekat os-

primete uåenici koji puãe “kent”. Plataredovnog profesora je 1800-1900 dinara;meðu predstavnicima Vlade Srbije uSavetu Univerziteta u Beogradu sedeýudi bez akademskih kvalifikacija kojiimaju meseånu platu 57.000.

Univerzitet je pred kolapsom, situacija se iz dana u dan pogorãava: univerzitet

je, kako je govorio sociolog Æupanov, usituaciji u kojoj se “ne moæe ni æivjeti, niumrijeti”. Iako je univerzitet po mnogimparametrima veñ stigao do dna – materijalni poloæaj, opremýenost, odlazak alar-mantnog broja mladih i struånih – on je

joã u staçu slobodnog padaça i joã nijedotakao dno posle åega, terijski bar, sle-

avremeçivaça univerzitetske nas-tave u Srbiji, a uskoro treba da budeobjavýen prvi broj Radnih svezakaUniforuma, åasopisa za problemenastave i nauke.

Univerzitetski forum je od poåetkaneformalno okupýaçe nekoliko de-setina nastavnika i saradnika pone-deýkom ili utorkom uveåe u nekoj odslobodnih uåionica na Filozofskomfakultetu, jedinom mestu gde smo bilidobrodoãli. (Sada se atmosfera pro-menila i verujem da bismo bili dobro-doãli i na mnogim drugim fakulteti-ma.

Jedino nismo ni danas dobrodoãliu naãoj sopstvenoj staleãkoj organiza-ciji Udruæeçu univerzitetskih profe-sora i nauånih radnika Srbije.) Veñ

smo uspostavili i prve kontakte sapojedinim kolegama sa univerziteta uNiãu, Kragujevcu i Novom Sadu, uæeýi da probleme o kojima smo dosadrazgovarali i o kojima ñemo tekrazgovarati razmatramo u ãirem kru-gu, uprkos tome ãto su naãi fakulteti,instituti i univerziteti organizovani poprincipu svaka vaãka obaãka.

Ako se sami ne razbudimo, druginas sigurno neñe buditi. A onda vaæi

izjava petla Sofronije izcrtiña: "Niãta i niãta åininiãta, matematika je jas-na".■

Autor je profesor Beogradskoguniverziteta

di izlazak iz krize. To po-tvrðuje i serija najnovijihdogaðaja kojima reæim uz-vraña udarac: izbor predsed-nika Saveta BU, odlukaVlade da nema para za nauå-ne åasopise i literaturu, neza-konito odlagaçe sednice Sa-veta na kojoj treba da se

raspravýa o materijalnompoloæaju univerziteta, ali i oraspisivaçu konkursa za no-vog rektora, konaåno, imen-ovaçe Komisije za razvojuniverzitetskog obrazovaça ukojoj opet nema predstavnikauniverziteta. Rasplet krize na

univerzitetu ne moæe se naslutiti: i naovoj taåki se nastavýa naãa loãa be-skonaånost. Kako su to studenti poruåilionim transparentima sa Kapeten-Miãinogzdaça, kada je posle 120 dana okonåanStudentski protest 1996/1997: "To be

continued..." Nastavýa se... ■SLOBODANKA AST

B R A N K O P

A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

designilustacije

postavljanje i

organizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskihdokumenata

baze podataka

Gra†åki

Centar

Vreme

i v a n s a ã

a v e s n a v l a d a

[email protected]

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 3324. MAJ 1997.

noj da bi se odvojila privredna od poli-tiåke vlasti; postoje minimalne mo-guñnosti za rad nevladinih politiåkihstranaka, ali bez sredstava – dok vlsat nas-leðuje ogromnu dræavno-partijsku finan-sijsku moñ. Svi rukovodioci upravnih,ãkolskih, sportskih, kulturnih i drugihznaåajnih ustanova, kao i direktoridruãtvenih preduzeña, treba da budu ruko-vodeñi ålanovi vladine stranke, ili barnemi ålanovi druãtva. Sva nacionalna

slavýa rezervisana su za jednu – vlada- juñu stranku!Dosta se brzo moæe zakýuåiti zaãto

naãe stanovniãtvo joã daje veñinu vlasti-ma, naroåito kada se uzmu u obzir meðu-etniåki rat, sankcije i diskriminacijastranih medija prema Srbima. Moæda niã-ta tako efikasno ne pomaæe reæimu kaoizolacija Savezne Republike Jugoslavije usvetu. A svemu tome dodali bismo joã

jedan fenomen, svojstven naãem sistemu inaãem druãtvu, od 1945. do 1997. godine:nasuprot idejama i politiåkim posledica-ma Francuske revolucije, koja je vlast kao

takvu detronizovala – uspeh je titoizmabio u tome ãto je svojim politiåkim radomi politiåkim vaspitnim sistemom, uz uspe-he u privredi i u meðunarodnoj politici,obezbedio vlasti superioran i privilegovanpoloæaj u druãtvu. Vlast je postala u pods-vesti i u svesti, posebno prigradskogstanovniãtva, "narodna" – ne zato ãto jenarod odluåivao o privredi, spoýnoj i unu-traãçoj politici veñ zato ãto mu je dataprilika da "uåestvuje", "participira" uvlasti, da se "samoupravýa". I taj vaspitnipolitiåki sistem je duboko pustio korene içih koristi do dana danaãçeg reæim Slo-

bodana Miloãeviña. Proseåan stanovniknaãe zemýe ima predstavu po kojoj za-kone ne treba meçati, nego ih treba zao-

biñi. Ako se svemu tome doda zagonet-na i povuåena priroda SlobodanaMiloãeviña, kultu vlasti dodaje se ipredsednikov liåni doprinos, tako dana kraju ostaje slika "dræavniåke

liånosti" na prestolu! U opoziciji ostaju uglavnom priåalice koje se meðuso-bno sumçiåe za "saradçu" sa reæi-mom ili kao "prokomunisti", a da saminisu iskusili nijedan dan zatvora ilineku godinu robije pod komunistiåkimsistemom. A takvih boraca bilo je i tekako u Saveznoj Federativnoj Republi-ci, boraca i protiv revolucije, i protivideologije, i protiv sistema od 1945. do1990. godine.

Iako postoji izvestan kontinuitetizmeðu reæima iz 1945. i ovog iz 1997,ipak to nisu isti reæimi. Dakle, ovaj

reæim iz 1997. nije komunistiåki reæimiz 1945. godine. Ovakvo zapaæaçenije nikakva blagonaklonost prema ko-

munizmu ili prema sadaãçem reæimu,nego proizilazi iz åiçenica i logikeustanova i postupaça u ãirokom spektrudruãtvenog razvoja. I to uviða veliki deonaãe glasaåke armije, a to ne uviðajumnogi opozicioni voði. Ostraãñeni i os-vetoýubivi, goropadni i nemoñni, naãisavremeni ogoråeni antikomunisti zano-sili su se svojim sladuçavim sloganima,ne vodeñi nikada raåuna o veñini svoganaroda nego o marginalizovanim grupama

sela i grada.Prema tome, svim ýudima dobre voýe,posebno za ýude iz opozicije, ne samoçenim voðama, postavýa se pitaçe ipromene sistema i promene naravi,odnosno kako ñemo ubediti joã jednutreñinu sprskog druãta da sadaãçi razvojne vodi nikud, izuzev u daýu stagnaciju.Nisu nam pomogli ni Dejton, ni formalnoukidaçe sankcija, ni trgovaåke povlasticeEvropske unije. Mi u stagnaciji, odnosnoizolaciji, neñemo ni izginuti ni uginuti, alineñemo ni iñi ozbiýnim koracima napred.Kako meçati sistem i u isti mah meçati

druãtvenu psihologiju, uklaçati zablude ineobaveãtenost stanovniãtva? Kako po-tiskivati tradiciju reæima iz 1945. godine?Da li ekstremizmom s desna, da liklaçaçem pred davno preminulim sarad-nicima nacistiåkog okupatora, ili paktraæeçem mere u konsenzusu sa svimdruãtvenim snagama?

U sagledavaçu naãih stvarnosti, po-trebno je da gledamo potpuno otvorenimoåima. Politiåki slepci ne samo na stranivlasti, nego i oni iz opozicije, nikada nisubili pogubniji nego u ovom prekretnomvremenu. Reæim ne uviða da je svojom

politikom internacionalizovao i poloæajSrba u Bosni i poloæaj Kosova kao pokrajine, ali je reæim pristao åak i na interna-

cionalizaciju unutraãçeg politiåkog æivo-ta kada je usvojio naloge Filipa Gonzalesau ime Evropske unije. Dakle, ne samorazgovori i susreti voða opozicije sameðunarodnim predstavnicima, nego i

pristanak vlasti na sve veña iznuðivaça ipritiske! Sve ñe se to dogaðati dok misami ne poånemo da odluåujemo o sebi,ali ne samo vlast nego i opozicija. Doklegod se ne uspostavi normalan civilizacijs-ki naåin bivstvovaça meðu nama sami-ma, liãavañemo sebe svake suverenosti isami sebi postavýati naredbe i odredbemeðunarodnih åinilaca.

posledçim mesecima dogodio se iz-vanredan istorijski dogaðaj u naãem

druãtvu: u toku viãe od tri meseca velikibroj stanovnika – podanika pretvarao se utoku manifestacija protiv vlade u stano-

vnike – graðane. To je korak napred u kre-taçu ýudi ka osveãñivaçu. To kretaçetreba podræati po svaku cenu, jer je to

jedan od naåina da se poånemo izvlaåiti izizolacije i stagnacije i da poånemo dasmaçujemo broj podanika u ovoj zemýi.Iako proces nije zahvatio veñinu sta-novniãtva, ipak se moæe reñi da je ovimmanifestacijama poåela detronizacija naãe"narodne" vlasti. Biñe poraza ako opozi-coni voði ne shvate ovaj istorijski proces,ako ga ne pomaæu, ako mu smetaju svojim"iracionalnim nadmetaçem", svojim"nesporazumima åesto zaåiçenim

æestokim vulgarnostima" (DragoãIvanoviñ). Moglo bi se reñi, mirne savesti,da u sledeñim mesecima naãa sudbinamnogo viãe zavisi od opozicije nego odvlasti i çene politike.

Da bismo doãli do prave politike, na-cionalne a ne samo stranaåke, potrebno je,pre svega, sagledati kompleksnost sistemai druãtva, i çihovog meðusobnog odnosa.Potrebno je sagledati i ispitati naãe opãtenacionalno staçe i poloæaj, state of na-tion. Nisu nam potrebni ni reæimski ærecini posluãnici, ali ni ostraãñeni opozicioniantikomunisti koji su verovatno glavni

krivci ãto nismo za posledçih sedam god-ina uspeli da veñinu stanovnika preobrati-mo od podanika u graðane. Ogromna ve-ñina stanovnika naãeg druãta neñe novigraðanski rat, pa samim tim ne pristaje nina çegovo pripremaçe, na konfrontacijuideoloãkih i politiåkih glediãta. Dakle,umesto zanovetaça o "moguñim koalici-

jama" (a koalicije su moguñe i poæeýne,ukoliko mogu da ostvare zajedniåki pro-gram) i nepostojeñim "novoleviåarskimteorijama", treba sagledati naãu stvarnosti u çoj traæiti celishodna i efikasnareãeça. To je jedini put za izlazak iz post-

komunizma i jedini put za ulazak u civili-zovano evropsko druãtvo. ■

DESIMIR TOÃIÑ

U

D R A Ã K

O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


24. MAJ 1997. ■ VREME 35

DANICA DRAÃKOVIÑ,direktor i kolumnista lista "Srpska reå" objaãçava ideju ujediçeça opozicije podnazivom asimetriåna koalicija: "Interesantno je da najnoviju teoriju o okupýaçusvih demokratskih stranaka i pojedinaca, pa åak i crkve, zagovara liderDemokratske stranke, koja se do sada najviãe razjediçavala i cepala u opoziciji,tako da je od çe nastalo skoro desetak stranaka. Naravno da on ne æeli da testranke ponovo ujedini u matiånu DS i tako prikýuåi opoziciji, jer lideri novihstranaka neñe ga za voðu pa je cela priåa, u stvari, leåeçe kompleksa malog poli-tiåara koji bi da bude veliki ãto pre, a ne zna kako."

Biljana Todoroviñ,Crepaja

Anita Åanadi,Kula

Marina Nikoliñ,Prokuplje

Irena Avdiñ,Zajeåar

"Politike ekspres" i RTS: Biramo devojke najsliånije Kasandri AKCIJA

RADE LESKOVAC,bivãi voða Srpske radikalne stranke u bivãoj Republici SrpskaKrajina, sada biznismen, u "Nedeýnoj Dalmaciji" objaãçavazaãto u Srbiji nema nacionalnog pomireça: "Vi u Hrvatskojviãe nemate ustaãe, komuniste ili Jugoslovene, svi ste Hrvati,patrioti, domoýubi, borili ste se za svoju dræavu. A takvo ãto semoæe stvoriti samo u takvoj dræavi u kojoj vlastodræac ne pre-tendira da bude iduñih sto godina na vlasti. Zaãto u Srbiji nijenapravýeno nacionalno pomireçe? Zato da bi vlastodræac usvakom trenutku onoga ko ga ugroæava mogao proglasiti ået-niåkim sinom, åime ga apsolutno diskreditira."

LEPOSAVA MILIÑEVIÑ,ministar zdravýa Srbije, oåekuje da ñe se "u najskorije vreme postiñi dogovor oprekidu ãtrajka zdravstvenih radnika" jer: "Naãi su predlozi veoma sliåni çihovimzahtevima. Ukoliko bi oni izraåunali efekte uvaæavaça onoga ãto mi traæimo i efekteonog ãto nudimo to bi bilo vrlo blisko."

GORAN MILIÑ,nekadaãça zvezda YUTELA, sada naprivatnoj televizijskoj stanici "Mreæa"ureðuje emisiju "TV sudnica", u listu"Gloria" govori o svom æivotnom putu:"Doãao sam u Zagreb iz Sarajeva, pot-puno svijestan da ñu biti izloæen napadi-ma, ali da ñe biti i onih koji ñe me brani-ti. Ja sam napravio svoj izbor: 1991. samotiãao iz Beograda u Sarajevo, 1992.

sam iz Sarajeva doãao u Zagreb. Da sambio nekoliko godina u inozemstvu, i tekonda doãao, åak bi me i pozdravili. Ali, ja sam bio meðu prvima i na meni su seispucali. Svi drugi koji su stigli iz Saraje-va bili su çegove ærtve, izbjegli ili prog-nani, samo sam ja bio bjegunac. A Sara- jevo i nije moj rodni grad. Danas se uZagrebu osjeñam vrlo dobro."

TOMISLAV NIKOLIÑ,ãef poslaniåke grupeSrpske radikalne stra-nke, u Skupãtini Sr-bije, sumça u efekte

zakona o koncesija-ma: "I ja sam za konc-esije, ali sam videoamandman po komese zemýa, voda i vaz-duh iskýuåuju iz kon-cesija. Ne znam ãtañemo onda da ponudi-mo strancima."

DUÃANKA ÐOGO- ANTONOVIÑ,portparol Gradskog odbora SPS,nezadovoýna je programom Studi- ja B i kaæe: "Primerenije je StudioB nazvati TV Bastiýom i TV Aren-om jer im je osnovni ciý da poprincipu gladijatorskih borbi usvojim emisijama oåerupaju pred-stavnike levice. Meðutim, to jedonekle i oåekivano kada se znakako su izabrani ålanovi Upravnogi Izvrãnog odbora ove kuñe, kao i

kada se setimo pisaça koje su lideri pojedinih stranaka up-uñivali urednicima ove televizije sa 'Draga Lila i Zorane'."

MOMIR BULATOVIÑ,predsednik Republike Crne Gore, uemisiji TV Crne Gore "Otvoreni ekran"govorio je o tehnologiji vladaça u

vreme i posle sankcija: "U periodusankcija sve je iskrivýeno. Tada je bilopotreba i obaveza da se ne poãtuje za-kon, da se donose podzakonska akta,preduzimaju brojne aktivnosti u ciýu op-stanka naroda i dræave. U tom periodunormalno je da ne moæe biti potpunekontrole.Veñ godinu dana nastojimo da naãu dræa-vu vratimo u nor malne okvire. To nijelak proces, ali je obavezan. Veñ se kon-centriãu centri ekonomske, pa i politiåkemoñi, koji æele da se taj proces zaustavi inastavi ãto je bilo. Mi se moramo vratiti

poãtovaçu zakonitosti i ustavnosti."

DRAGAN VESELINOV,predsednik Narodne seýaåke stranke,tvrdi da je do 30. aprila ove godineJugoslavija uvezla 250.000 tona pãen-ice, i da se na tom eksportu bogati tr-govaåki klan: "Izvozili smo pãenicu napýaåki domañeg seýaka, na niskojdomañoj – navodno zaãtitnoj ceni –sada tu istu pãenicu uvozimo po mnogoviãoj ceni. Bogati se trgovaåki klan uBeogradu, svojim ispostavama u Vojvo-

dini, dok naãi seýaci ni ove godine nemogu oåekivati od dræave nikakvuzaãtitu." (Blic)

M A T I J A

K O K O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


36 VREME ■ 24. MAJ 1997.

SVET

je guæva pred vratima velika: Rumunija, Slovaåka, Slo-venija, Poý ska, Mað arska... Posveñujuñi ovoj temiodgovarajuñi prostor iz "ruskog" i "evropskog" ugla,"Vreme" u ovom broju predstavý a i dva potencijalnakandidata: Åeãka, koja ñe verovatno biti með u prvim

NATO dobitnicima (uz verovatno joã samo Poý sku i

Mað arsku), i Slovaåka, koja ñe zajedno sa ostalimasaåekati neko novo izvlaåeçe.

Sporazumom sa Moskvom NATO je proãle sedmicekonaåno probio "istoåni led". Ãireçem zapadne vojnealijanse prema istoku konstituiãe se na Starom konti-nentu nova bezbedonosna arhitektura od dalekoseænogznaåaja. O prvim konkretnim koracima u tom pravcu -

prijemu novih ålanova iz bivãeg istoånog bloka, od-

luåivañe se uskoro (poåetkom jula) na samitu NATO-a u Madridu. Joã se ne zna ko ñe biti með u odabranima, jer

Avantura na åasnu reåMOSKVA

ao dvoje ýubavnika, koji,rastrzani meðusobnomprivlaånoãñu i odbojnoã-ñu, na kraju ipak odluåe dase upuste u seks, sa svim

çegovim åarima i eventualnim neprijat-nim posledicama, Rusija i NATO su se –postigavãi kompromis u zavrãnoj fazi is-crpýujuñih pregovora – odluåili za avan-turu strategijskog partnerstva. U ãestojrundi pregovora, od poåetka godine, ãef ruske diplomatije Jevgenij Primakov igeneralni sekretar Severnoatlantske ali- janse Havijer Solana okonåali su dugi

put da bi stigli na start: ne toliko u smis-lu da se, u stvari, od samog poåetka çi-hovog nadmetaça i pregaçaça takav

rezultat nije mogao oåekivati, koliko usmislu da prava trka tek poåiçe.

Sve vreme otkako je Zapad proklam-ovao da ñe otvoriti vrata svog vojno-politiåkog saveza za zemýe koje su na-pustile "Imperiju zla" – istina, tek poãto je ona prestala to da bude – çen nasled-nik, novi Kremý je na sve naåinepokuãao da uveri svoje partnere da sukrenuli pogreãnom stazom ka novojpodeli Starog kontinenta. Bez uspeha, ali je zato kod kuñe ruski lider neprestanobio razapiçan na krst, bezmalo kao izdajnik nacionalnih interesa, baã kao da jeaplaudirao ãireçu NATO-a na Istok, a neda se iz sve snage trudio da dokaæe çe-

govu besmislenost. Na kraju, kada je"legao na rudu" i pristao na kompromis,radikalna opozicija, koja mu je dotle

"vadila duãu", odjednom je ispoýilapomirýivost i razumevaçe i faktiåki

dala za pravo Borisu Jeýcinu. Sada nemasumçe da ñe dokument o odnosimaRusije i NATO, ma kako se zvao – poãtose neñe zvati ni sporazum, kao ãto je æe-leo Kremý, a ni poveýa, kao ãto je jedi-no pristajao Brisel – poloæiti ispit u fed-eralnom parlamentu, koji je koliko do juåe tvrdio da je Jeýcin "prodao Rusiju".

Jeýcin je, bar za levicu, bio kriv, aline toliko ãto je pregovarao (a na kraju sei sporazumeo) s NATO-om, koliko zatoãto je Rusija toliko oslabýena da nemadrugog izlaza veñ da se povinuje diktatuZapada.

Ãta bi, meðutim, i da nije slaba? Up-ravo zato ãto nije imao odgovor na ovopitaçe, odnosno ãto nije smeo da ga

NATOna IstokuNATOna Istoku

Predstavlja li dogovoreni sporazum pobedu ili poraz Jeljcina

K

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


38 VREME ■ 24. MAJ 1997.

spreåi ni NATO, ni zemýe kandidate nauålaçeçe u NATO.

NOVI "ZAVRÃNI AKT": Moskva,istina, nije uspela da izdejstvuje pravnoobavezujuñi sporazum, kao ãto se do sa-mog starta pregovora prsila da je niãtadrugo neñe zadovoýiti, ali je zato izdejstvovala papir koji u çenim oåima imasnagu åuvenog helsinãkog Zavrãnogakta, kojim je 1975. ustoliåen KEBS,

preteåa sadaãçe Organizacije za bez-bednost i saradçu u Evropi. Simbolnove garancije novog sistema evropskebezbednosti zvañe se – kako je liånoJeýcin obnarodovao – Temeýni akt Ru-

sija-NATO (ili: Osnovni, ili: Glavni,kako se joã moæe prevesti ruski termin"osnovopolagajuãåij").

A to ãto se diæe frka oko navodnihterminoloãkih razlika – da Amerikancimisle jedno, a Rusi drugo kad åitaju isteparagrafe – Moskvu ne brine previãe.Prvo, od samog poåetka znalo se da ñeeventualni kompromis biti samo polaobavýenog posla: drugu polovinu, kao

uvek u takvim sluåajevima, predstavýaona muåna obaveza politiåara i diploma-ta da ubede svoju javnost da je taj kom-promis bio jedino moguñna varijanta i,po moguñstvu, da je druga strana na gu-

bitku. I, drugo – da svaki sporazum vre-di onoliko koliko i dokle çegovim pot-pisnicima moæe da posluæi.

Zato je za Jeýcina najmaça glavobo-ýa to ãto u sporazumu piãe da NATO "usadaãçoj situaciji" neñe razmeãtatinuklearno oruæje na teritoriji novih ålan-ica. U diplomatiji i inaåe vaæi nepisanopravilo "nikad ne reci nikad", tako da ni-kakvog znaåaja faktiåki ne bi imalo i da

je umesto "sada" bilo napisano "nikad", jer bez obzira na napisano i potpisano –sve se meça, ili prestaje da vaæi kad sepromeni situacija. Nekoliko stotina avi-onskih bombi, koliko ih trenutno ima u

Cena izlaska iz rovaproizlazi, kako je ukazao uvodniåar bon-skoj vladi najbliæeg dnevnika "Frank-furter algemajne cajtung", iz åiçeniceda Rusija ne æeli niti moæe sebi da priuã-ti raskid sa Zapadom. Korisno je ãto jesamo nekoliko dana posle sporazumaãefa ruske diplomatije Jevgenija Primak-

ova sa generalnim sekretarom NATOHavijerom Solanom Meðunarodni mon-etarni fond odobrio Rusiji poåetak ispla-ta kredita od deset milijardi dolara, koji je bio zamrznut proãle godine. Kao ãto jepoznato, meðunarodni krediti i pet-paraåke TV serije su sliåni: mogu da traju beskonaåno i da vas uåine zavisnim.Nemaåka ñe, uprkos svim svojim trenut-nim finansijskim trzavicama, uvek imatidovoýno "uãteðevine" da podræi Rusijuu nevoýama. Verovatno s pravom verujeda tako spasava sebe i druge od nevoýa ukoje bi ekonomski iznurena i politiåki

raspameñena Rusija mogla da baci ceosvet. Nemaåkim troãkovima tu ne bi bilokraja. Prema navodima u ãtampi, mini-starstvo odbrane ima sledeñu raåunicu:prijem neke od maçih dræava koãtañeNATO 600 miliona maraka tokomnarednih deset godina. Za veñe ålanicevaýalo bi odvojiti milijardu maraka u is-tom razdobýu. Nemaåka uåestvuje ubudæetu NATO-a sa 18,1 odsto (oko 150miliona maraka), a u izdacima za infras-trukturu NATO-a sa 24,5 odsto (300,5miliona maraka godiãçe).

Bonski zbir je, meðutim, upadýivo

maçi nego uporedne raåunice u Vaãing-tonu – tamo Pentagon spomiçe 27 do 35

kad bi ministar odbrane Folker Rie sm-rknuto dodao da je Nemcima dojadilo dabudu na braniku Zapada, to jest na crtivojnopolitiåkog suåeýavaça. Sa ul-askom nekih bivãih ålanica Varãavskogugovora u NATO, ta linija razdvajaçabitno bi se pomerila na istok.

Uporedo sa æustrim zalagaçem zaotvaraçe kapije NATO-a novim ålanica-ma, Bon je odluåno zahtevao da se pov-ede raåuna o ruskim brigama i ýutçizbog dodatnog primicaça najubitaånije

vojne maãinerije u istoriji çenoj granici,kao i rastuñeg oseñaça izdvojenostiMoskve u odnosu na preovlaðujuñe zbi- jaçe redova u Evropi. Mnogo puta jekancelar Helmut Kol, obrañajuñi senaroåito nemalom broju preostalih hlad-nih ratnika u ameriåkom Kongresu,ponavýao da ne æeli "ponovo da æivi urovu". U isto vreme je stalno tragao zanaåinom na koji bi olakãao "prijateýuBorisu" da odustane od protivýeçaãireçu NATO-a.

ODMRZAVANJE: Uz zahvalnost"prijateýu Heýmutu", ruski predsednikJeýcin je na kraju verovatno joã jednompomirio nuæno sa korisnim. Nuænost

Ima sliånosti izmeðu meðunarodnih kredita i petparaåkih TV

serija: mogu da traju beskonaåno i da vas åine zavisnimBON

emaåka je dobila sve ãto jeæelela "Osnivaåkim dokumen-tom" o buduñim odnosima Se-N

vernoatlantskog pakta sa Rusijom. Tektreba, meðutim, da vidi koliko ñe je tokoãtati u neposrednoj buduñnosti – fin-ansijski i dugoroåno – politiåki.Vladajuñi krugovi u Nemaåkoj, ãto seu ovom sluåaju, pored konzervativno-liberalne savezne vlasti, odnosi i na so-

cijaldemokratsku i dobre delove "ze-lene" (ekoloãko-pacifistiåke) opozi-cije, zalegli su kao retko ko drugi naZapadu da se NATO proãiri.

Pri tom se u Bonu vrednost polaga-la na "politiåki korektno" izraæavaçe iukazivalo na to da bi pravilno bilo reñi"otvaraçe saveza za nove ålanice", anikako "ekspanzija NATO na istok".Uobiåajeno obrazloæeçe glasilo bi dabi bilo nemoralno uskratiti pravo"novim demokratijama" na zajedniåkuodbranu. Prijemom novih ålanica uNATO uåvrstila bi se vojnopolitiåkastabilnost u Evropi i izgradili temeýinove bezbednosne arhitekture. Pone-

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 4124. MAJ 1997.

Zair

Smena u KinãasiDa li ñe Loran Kabila, koga ne bije glas da je istinski demokrata,ispuniti oåekivaçe svojih sunarodnika i moñnih partnera uinostranstvu koji su mu de fakto pomogli da doðe na vlast

sebe za "ãefa dræave Kongo". Vrañajuñi

staro ime ovoj prostranoj i rudama preb-ogatoj afriåkoj zemýi, koju je Mobutupre åetvrt veka prekrstio u Zair, Kabila je æeleo simboliånim åinom da uåiniradikalan raskid sa dosadaãçim reæi-mom.

BATINANJE I LINÅ: OdlaskomMobutua iz Kinãase uoåi minulog viken-da, vojno-politiåka piramida çegovevlasti se, takoreñi sama od sebe, sruãilakao kula od karata. Time je svakakoizbegnuta najtragiånija epizoda zairskoggraðanskog rata, saåuvane su hiýade,moæda i desetine hiýada ýudskih æivota,ali pad petomilionske zairske prestoniceipak nije mogao proñi bez ærtava i okrut-

nih scena koje sobom nosi svaki rat. Od subote do ponedeýka u Kinãasi je ubijeno najmaçe 200 ýudi. Bilo je tovreme bezvlaãña i haosa, pobedniåkogslavýa i svirepog osvetniãtva. Na metiodmazde naãli su se mahom previãe"revnosni" sledbenici bivãeg reæima ipojedini oficiri i vojnici Mobutuovepredsedniåke garde. Potresne slike çi-hovog kolektivnog batinaça na ulici,prolaska kroz takozvanog toplog zeca ilibukvalnog linåovaça, ovih su danaobiãle ceo svet. Sve je prañeno pýaåkomprodavnica i pojedinih privatnih kuña.

Veñina brodiña i jahti u luci Kinãase, naobalama ãiroke reke Kongo, opýaåkano je i demolirano. Sliåno je pr oãla i kuña jednog od Mobutuovih sinova... A onda je, sa masovnijim ulaskom pobuçeni-åkih vojnika u glavni grad, ovaj ruãilaåkitalas, nalik na kolektivno ludilo ili ele-mentarnu nepogodu, najednom izgubioæestinu i utihnuo. Strah i napetost poåelisu da ustupaju mesto olakãaçu. Pobed-niåku vojsku Lorana Kabile ogromnaveñina Kinãasana doåekala je oduãevý-eno, kao oslobodioce. U trenutku pisaçaovih redova (utorak popodne), prestoni-ca Zaira (sada Republike Kongo) oåeku- je dolazak samog Lorana Kabile i çego-

▲

Rasplet sedmomeseånog graðan-

skog rata u Zairu, u kome nijebilo velikih iznenaðeça i obrta,

ipak je stigao bræe nego ãto se oåekivalo.Ãef pobuçenika Loran Dezire Kabilaplanirao je da ñe najkasnije u junu çego-ve trupe uñi u Kinãasu i 45 miliona Zai-raca osloboditi diktatorskog reæima mar-ãala Mobutua, i to obeñaçe je ispunionajmaçe dve nedeýe pre roka.

Smena na åelu zemýe odigrala seproãlog vikenda. PedesetãestogodiãçiLoran Kabila, koji je praktiåno ceo svojdosadaãçi æivot posvetio borbi protivMobutuovog reæima, u subotu je, dok jeprethodnica çegovih snaga praktiånobez otpora ulazila u Kinãasu, proglasio

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


42 VREME ■ 24. MAJ 1997.

vo formalno ustoliåeçe kao novog ãefadræave.

U razmaku od nepunih sedam mese-ci, ãiroj zairskoj javnosti do tada malopoznati Loran Dezire Kabila proãao je

put od ãefa lokalne pobune na istokuZaira do (zasad, istina, samoproklamo-vanog) predsednika jedne od najm-nogoýudnijih zemaýa crne Afrike ."Sreñan sam zbog pobede", izjavio je onnakon pada Kinãase i bekstva marãalaMobutua i çegove porodice iz zemýe. Utoku je formiraçe nove vlade, åiji ñe ko-stur åiniti Kabilina Alijansa demokrat-skih snaga za osloboðeçe Konga(AFDL), ali se najavýuje da ñe u çoj bitimesta i za druge demokratske snage uzemýi. Nakon toga bi, u roku od dvameseca, trebalo da usledi i formiraçe

ustavotvorne skupãtine.Posle viãe od tri decenije Mobutuovevlasti, obeleæene korupcijom i nepotiz-mom, apsolutistiåkom vladavinom i up-adýivim socijalnim raslojavaçem, veñi-na Zairaca polaæe mnoge nade u novuvlast. Da li ñe Loran Kabila, koga ne bijeglas da je istinski demokrata, ispuniti nesamo oåekivaçe svojih sunarodnika veñi moñnih partnera u inostranstvu koji sumu de fakto pomogli da doðe na vlast?

KO JE KABILA: Na to pitaçe uovom trenutku nema ni pribliæno pre-ciznog odgovora. Roðen u Kalemiju, na jugoistoku Zaira, Loran Kabila je krajempedesetih godina otiãao na ãkolovaçe uondaãçu Istoånu Nemaåku i kuñi se vra-tio kada se Kongo spremao da proglasinezavisnost. U prvim sukobima koji sutada izbili on podræava tadaãçeg prem-ijera Patrisa Lumumbu i uåestvuje upobuni snaga marksistiåke orijentacije.Vojnim udarom mladog oficira Æozefa-Dezirea Mobutua iz 1965. godine, kojiñe kasnije promeniti ime u Mobutu SeseSeko, pobuni leviåara zadati su teãkiudarci. Kabila se povukao u planine na

istoku zemýe. U jednom trenutku u po-moñ mu je doãao åak i legendarni ÅeGevara, ali od te pomoñi nije bilo ozbi-ýne vajde. Dve godine kasnije Kabilastvara Revolucionarnu partiju narodakoja kao svoj ciý proklamuje borbu pro-tiv Mobutuove centralne vlasti.

Meðutim, ubrzo posle toga LoranKabila nestaje sa politiåke scene svojezemýe i tone u zaborav. Gotovo tri de-cenije boravio je u raznim zemýama,ponajviãe u susednoj Ruandi, ne odriåuñise svog glavnog ciýa – borbe za svr-gavaçe Mobutua i çgovog reæima. Kad

mu se lane za to pruæila prva ozbiýnaprilika, Kabila je umeo, kao zreo polti-iåar i prekaýeni borac, da je iskoristi na

najboýi naåin. Iako poreklom nije iz ple-mena Tutsi, proãle jeseni se sa svojomnovoosnovanom Alijansom demokrat-skih snaga za osloboðeçe Konga staviona åelo pobune maçinskih Tutsa u is-

toånom Zairu i, uz izdaãnu politiåku ivojnu pomoñ Ruande i Ugande, zapoåeoseriju vojnih pobeda.

Tako je izgledao poåetak pomaloneobiånog graðanskog rata u Zairu, jed-instvenog u novijoj afriåkoj istoriji, jerse çegov sadaãçi ishod mogao pred-videti joã pre nekoliko meseci. Na vojn-om planu se od Uvire i Gome na istoku,preko Kinsanganija na severu i Lumum-baãija na jugu, pa sve do Kinãase pona-výao praktiåno isti scenario. Slaboplañeni i za otpor nemotivisani pripadni-ci Mobutuove regularne vojske, pojaåa-

ne sa nekoliko hiýada stranih plañenika,izbegavali su veñe bitke i povlaåili sepred nadiraçem pobuçenika. Tako suåitave pokrajine, meðu çima i po dija-mantima poznat Kasaj i bakrom i kobal-tom prebogata Ãaba, kao gçile kruãkepadale u Kabiline ruke, dok su najveñeærtve sukoba postale ruandske Hutu iz-beglice u Zairu, prema kojima pobuçe-nici nisu bili nimalo milostivi.

POMOÑ ZAPADA: Ishod sukobapostao je sasvim izvestan kada su moñnezapadne zemýe, SAD pre svih, okrenule

leða predsedniku Mobutuu i çegovomreæimu i poåele, neposredno po zauzeñuKsaja i Ãabe, otvoreno da kontaktiraju ipregovaraju sa Loranom Kabilom. Iovde su u politiåkom izboru prevagnuli

ekonomski interesi Zapada, ali i Juæno-afriåke Republike, jer zapadne ko-mpanije izvlaåe velike profite iz ek-sploatacije zairskog rudnog bogatstva. Avaýa podsetiti da je Zair do pre nekolikogodina bio prvi izvoznik kobalta u svetu,drugi po izvozu dijamanata, peti iz-voznik bakra...

Mobutuov reæim je loãim gazdo-vaçem i pýaåkom nacionalnog bogatst-va posledçih godina ruinirao i viãe negoprepolovio proizvodçu u rudarstvu, atime ugrozio i interese i profite stranihkompanija. Loran Kabila obeñava da ñe

poãtovati date koncesije i ugovore sastranim kompanijama.U Lumumbaãiju, gde je posledçih

mesec i po dana bio smeãten çegov ãtab,Kabila je primio mnoge politiåke emis-are i strane biznismene i od Amerikana-ca, Juænoafrikanaca, Francuza i Belgi- janaca dobio uveravaça da ñe uloæiti ve-lika sredstva u obnovu i modernizacijuzairskog (kongoanskog) rudarstva.

I dok je Zair okrenuo novo poglavýe,a Mobutu bez æurbe putuje ka Francu-skoj, gde ñe najverovatnije dobiti azil,

novog gospodara u Kin-ãasi oåekuju narednihmeseci krupni zadaci nastabilizaciji reæima i ob-novi zemýe. Juæna Afri-ka je saopãtila da ñe ovihdana priznati novu vlast,sliåne najave stiæu i izdrugih uticajnih zemaýa,ali svi traæe potvrdu da ñese u Zairu u doglednovreme odræati demorats-ki izbori. A to, izgleda,nije meðu Kabilinim pri-

oritetima. Veoma znaåa- jan test nove vlasti biñe içen odnos prema strancibivãeg premijera EtjenaÅisekedija, dugogodiã-çeg glavnog oponentamarãala Mobutua. Ukoli-ko Kabila bude ignorisaopolitiåku moñ i uticaj Åi-sekedija i çegove partje,suoåiñe se, prema svimprocenama, sa ozbiýnimprotivnikom koji jasnoporuåuje da neñe doz-

voliti politiåku marginal-izaciju svog pokreta. ■

SRBOLJUB MANOJLOVIÑ

Novi vladari Zaira prekrstiñe svoju zemýu uDemokratsku Republiku Kongo, åime ñe se stvoritidve susedne dræave po imenu Kongo. Sa jedne stranereke Kongo biñe DR Kongo sa glavnim gradomKinãasom, a sa druge Republika Kongo sa sediãtem uBrazavilu. Zair je bivãi Belgijski Kongo, kojim suBelgijanci vladali do 1960. Postao je Republika Kon-go u prvoj godini nezavisnosti, zatim DemokratskaRepublika Kongo 1967, da bi ga 1971. godine pred-sednik Mobutu Sese Seko nazvao Zair u okviru svog

programa "afrikanizacije". Pobuçenici koji suprekinuli 32 godine Mobutove vladavine objavili suda ñe domovini vratiti ime Demokratska RepublikaKongo. Zair, sa svojih 46 miliona stanovnika,naslaça se na Republiku Kongo u kojoj æivi dva mil-iona ýudi. Dve dræave deli reka poznata i kao rekaKongo i kao reka Zair. Ime Kongo prvi je tom re-gionu dao portugalski kapetan Diego Kam dok je1482. godine plovio uz ãiroku reku na zapadnoj oba-li Afrike. Reku je nazvao po narodu Bakongo koji jetu æiveo a koji je reku zvao Zair, ãto je lokalna reå za"veliku vodu". Ujediçene nacije joã nisu promenileime Zaira. Novo ime Zair ñe dobiti kada "kritiånamasa" dræava ålanica UN prizna novu vlast i ako tavlast zatraæi novo ime, izjavio je predstavnik UNFred Ekhard.

Ime

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 4324. MAJ 1997.

▲

niåkog boga i Svetog pisma ustalili su sekao lajtmotiv hriãñanskog sveta. Razlikeizmeðu pojedinih crkava postale su vaænijei svetije od zajedniåke vere u Hrista Spasit-

eýa.Tim povodom je u austrijskom graduGracu za 23. juni sazvan veliki ekumenskiskup na kome ñe oko 700 zvaniånih dele-gata svih hriãñanskih crkava razgovarati oonome ãto im je zajedniåko i koje nespora-zume treba prevaziñi uoåi ulaska u treñimilenijum posle Hristovog roðeça.Uåeãñe je potvrdilo i desetak rimoka-toliåkih kardinala, kenterberijski nadbisk-up, kao poglavar anglikanske crkve, i kato-likos Karekin, kao poglavar jermenske.Posebnu paæçu privlaåi oåekivano prisust-vo pravoslavnog vaseýenskog patrijarha

Vartolomeja i patrijarha Moskve i celeRusije Alekseja II.Izmeðu Moskve i Carigrada postoje ve-

like razmirice koje ostavýaju trag i na sveostale pravoslavne crkve ãirom sveta. Cari-gradski patrijarh meðu pravoslavnim ver-nicima po tradiciji nosi titulu "vaseýen-skog", prvi je "po åasti" meðu sabrañom –ostalim poglavarima samostalnih – autoke-

Crkvena diplomatija

Pomireçe patrijarhaPapa bi rado doãao u Beå ako bi imao priliku da se utrojesastane sa Vartolomejom i Aleksejom II

roãlo je hiýadu godina od prvepodele hriãñanske crkve. Razdor,netrpeýivost i ratovi u ime zajed-P

KONFLIKT: Patrijarh Vartolomej i ...

falnih pravoslavnih crkava. Ruski patrijarh je, meðutim, poglavar po broju vernika ne-uporedivo najveñe pravoslavne crkve.Odavno se Carigrad naziva "novim Ri-mom", a Moskva "treñim Rimom".

ÃIRENJE PROBLEMA: Konfliktizmeðu ruske crkve i vaseýenskog patrijar-

ha produbio se posle otcepýeça baltiåkihdræava od bivãeg Sovjetskog Saveza. Rela-tivno mala estonska pravoslavna crkva –Estonci su veñinom protestanti – otcepilase od Moskve i prikýuåila Carigradu. To jeruski patrijarh Aleksej, koji je rodom Nem-ac iz Estonije (svetovno prezime bilo mu jeRudiger), shvatio kao liånu uvredu.

Problem je poåeo da se ãiri i da zadire iu sferu Srpske pravoslavne crkve. Naime,veseýenski patrijarh Vartolomej smatra dabi svi pravoslavni vernici u rasejaçu treba-lo da budu podreðeni çegovoj duhovnojbrizi. To bi se odnosilo na pravoslavne

Srbe u Zapadnoj Evropi, na ameriåkomkontinentu i u Australiji, koji i ne pomiãýa- ju da se pokore tom zahtevu. Pored du-hovnog stareãinstva, u pitaçu je, naravno inovac, jer su pravoslavne zajednice na Za-padu po pravilu mnogo bogatije, nego çi-hove matiåne crkve na Istoku.

Zahvaýujuñi austrijskoj crkvenoj diplo-matiji, dva najvaænija pravoslavna patrijar-ha trebalo bi da se sretnu pred poåetak eku-menskog skupa u Beåu. Da bi se susretodræao na dostojnom mestu, predsednikRepublike Austrije stavýa im na raspola-gaçe svoje radne prostorije u dvorcu Hof-

burg. Tihu posredniåku ulogu je po svojprilici odigrao austrijski kardinal Kenig,koji se sa svoje 92 godine odavno povukaoiz svakodnevnog crkvenog i politiåkogæivota.

Kardinal Kenig je åitavog æivota radiona zbliæavaçu katoliåke i pravoslavnecrkve, i daýe predvodi moñnu organizaciju"Pro oriente", i uæiva ogroman ugled usvim sredinama. Proãle godine Kenig se uBeogradu sastao sa patrijarhom Pavlom.Tvrdi se da je Kenig i sam svojevremenobio "kandidat" za papu, ali se strasno i nakraju uspeãno zalagao za poýskog koleguKarola Vojtilu, danaãçeg papu JovanaPavla II. Kada je povodom devedesetog

roðendana upitan na austrijskoj televizijida li je imao realne ãanse da postane papa,Kenig je ãarmantno odgovorio: "Ja nisamsazdan od drveta od koga se rezbare pape!"

Najnovija inicijativa stigla je iz Vatika-

na: Papa bi rado doãao u Beå ako bi imaopriliku da se utroje sastane sa Vartolome- jom i Aleksejom II. Prema papinim reåi-ma, drugi milenijum posle Hrista bio jeobeleæen razdorom unutar hriãñanskogsveta, a treñi bi trebalo da stoji u znaku

ponovnog uspostavýaça jedinstva. Na tutemu uputio je i poslanicu sa naslovomTertio Millenio Adveniente.

Da li ñe biti ovakvog skupa, zavisi presvega od Ruske crkve. Vartolomej se veñsreo sa Jovanom Pavlom II, ali Moskvaima brojne primedbe na ponaãaçe katoli-ka, pre svega u baltiåkim dræavama i Ukra- jini, æali zbog "unijañeça", zbog nastojaçada se pravoslavci pokatoliåe. Staroj debatinema kraja. Prema prvim vestima izMoskve, susret bi sada bio "preuraçen".

Poslenici crkava koji se zalaæu zapomireçe trenutno krive bivãe komunis-tiåke vlasti SSSR-a da su sejale klicurazdora meðu hriãñanskim crkvama. To,naravno, moæe da posluæi samo kao poãta-palica za pomireçe, jer razdor je mnogostariji, u Rusiji potiåe joã iz XV veka kada je Ruska crkva proglasila autokefalnostodvojivãi se od Gråke pravoslavne crkve.Otada vaseýenski patrijarh iz Carigradanema uticaja na çu. Aleksej II nije zabo-ravio svoje poreklo, dobro govori nemaå-ki, moæe biti da je za çega Beå pogodnapozornica za sastanak na vrhu.

ODBIJANJE: S druge strane, Vatikan

se æali da katolici ni u danaãçoj Rusiji neuæivaju sve verske slobode. Tvrdi da je Si-bir najveña katoliåka dijeceza na svetu, a... i patrijarh Aleksej II

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


44 VREME ■ 24. MAJ 1997.

govog kabineta – nimalo. Ãef diplomatijeRobin Kuk nije se, naime, libio da smesta

najavi da ñe veñ na sledeñem samituEvropske unije u Amsterdamu, krajemmaja, potpisivaçem tzv. socijalne poveýeMastrihtskog ugovora otvoriti "radikalnonovu eru britanske spoýne politike", saciýem da Velika Britanija zauzme svojemesto pored Nemaåke i Francuske u "ve-likoj trojci" EU.

Usvajaçem "socijalne poveýe" – kojapropisuje visinu nadnica, duæinu radnogvremena i radne uslove unutar EU, zbogåega ju je prethodna torijevska vlada odba-cila kao ãtetnu za domañu privredu – Bler,åesto optuæivan da pod firmom "novog la-

burizma" zapravo propoveda konzerva-tivne vrednosti, nastoji da se distancira odMejdæorovog izraæenog "evroskepticizma"i evropskim partnerima stavi do znaça daçegov ulazak u Dauning strit 10 nisu uza-lud æeýno iãåekivali.

"Reñi ñemo naãim evropskim partneri-ma da æelimo da se prava i povlastice iz 'so-cijalne poveýe' proãire i na britanski narod.Ne prihvatamo da Britanci treba da budugraðani drugog reda sa maçe prava negozaposleni na kontinentu", izjavio je Kuk,vodeñi oåigledno raåuna o onome ãto bi-raåi oåekuju od Laburistiåke, odnosno"radniåke" partije na vlasti.

Ministarski sastanak EU, koji je proãle

Britanija i Evropa

Novo prijateýstvoBler ima ogromnu parlamentarnu veñinu i neñe morati da,poput prethodnika, vodi raåuna o "evrofobima" u svojoj partiji,kojih i te kako ima

rvi znaåajni potez vlade novog bri-tanskog premijera Tonija Bleraiznenaðujuñi je koliko i sastav çe-P sedmice odræan u Briselu, prema oceni bri-

tanskog ministra spoýnih poslova, "otvorio je novo poglavýe u britanskim odnosimasa Evropom" i "oznaåava novi evropskipoåetak Britanije, koja ñe sa dræavama

ålanicama EU saraðivati kao partner, aneñe se postavýati kao protivnik". "Mi æe-limo da Britaniju izvedemo iz izolacioniz-ma i u sebe zagledanog ãovinizma i naåin-imo je vodeñim ålanom meðunarodnezajednice", kategoriåan je Kuk u intervjuulondonskom "Obzerveru", naslovýenom"Kraj ksenofobije". Naglaãavajuñi da ñepribliæavaçe Evropi – posle perioda tor-ijevskog "hladnog rata" – biti jedan od çe-govih prioriteta, Kuk, meðutim, precizirada je malo verovatno da ñe se Velika Brit-anija pridruæiti monetarnoj uniji u "prvomkrugu" 1999. godine.

INTERES: I premijer Bler, u ålankuobjavýenom u nemaåkom nedeýniku"Fokus", konstatovao je da joã "ima isuviãeprepreka" za dolazak "eura" na Ostrvo dokraja veka, ali i da bi otvoreno odbijaçeBritanije da pristupi monetarnoj uniji "pot-kopalo çen uticaj".

"Zbog toga, ostavýamo sebi moguñnostda pristupimo. Ako budemo morali dauðemo u monetarnu uniju, to neñemouåiniti dok na referendumu ne dobijemoodobreçe britanskog naroda", podvlaåiBler, zauzimajuñi stav "u dlaku" identiåanMejdæorovom. On smatra, kako je izjavio"Njuzviku", da je pogreãno odreðivati rokza uvoðeçe zajedniåke valute, zato ãto je

"pravo pitaçe da li je to u naãem nacional-nom interesu". "Evropska monetarna unija je veliki politiåki korak, koji ñe imatiogromne ekonomske posledice i zato semora razmotriti sa mnogo paæçe",

zakýuåuje Bler. Odgovarajuñi na æestokeoptuæbe konzervativaca da ñe Evropi "pro-dati britanske interese" – ilustrovane pos-terom na kojem majuãni Bler sedi u krilugigantskog nemaåkog kancelara Kola –novoizabrani prvi ministar obeñava da nasamitu EU u Amsterdamu, neñe pristati nadaýe ograniåavaçe nacionalnog suvereni-teta u korist Brisela. "Ne nameravamo dapristanemo na znaåajnije korake ka inte-graciji. Neñemo se uzdræavati od upotrebeveta u oblastima odbrane i spoýne poli-tike", izriåit je Bler.

SPEKTAR: Laburistiåka vlada sprem-

na je, meðutim, da razmotri proãireçe spe-ktra pitaça o kojima bi se u EU odluåivaloprostom veñinom "u oblastima u kojima bito bilo u britanskom interesu", åemu seprethodni premijer Mejdæor odluåno su-protstavýao. Blerov slogan da bi VelikaBritanija trebalo da "predvodi, a ne da na-pusti EU" biñe na utoliko veñem testu zbogtoga ãto ñe predsedavaçe Unijom biti pov-ereno Londonu u prvoj godini çegovogmandata, uoåi i tokom kýuånih promenana proãireçu i jaåaçu EU.

Glavni evropski partneri, kancelar Kol,predsedavajuñi Saveta ministara EU iholandski ãef diplomatije Vim Kok izrazilisu nadu da ñe Bler biti "prijateýskije" nas-trojen prema Evropi od svog prethodnika,a francuski predsednik Ãirak pozvao ga jeda se "u bliskoj saradçi sa Francuskomsuoåi sa narednim evropskim rokovima".

Ono ãto se åuje iz Vajthola u prvimdanima nove britanske vlade za çih je,svakako, ohrabrujuñe, tim pre ãto Bler –koji ñe "debitovati" na evropskoj sceni 23.maja, na samitu EU u Holandiji – imaogromnu parlamentarnu veñinu i neñe mo-rati da, poput prethodnika, vodi raåuna o

"evrofobima" u svojoj partiji, kojih i tekako ima. ■RADOÃA MILUTINOVIÑ (FONET)

da u çoj ima samo tridesetak katoliåkihsveãtenika.

Osnovni problem za pribliæavaçerimokatoliåke crkve i ostalih hriãñanskihcrkava svakako je dosadaãçi zahtev "svih

rimskih biskupa" (ãto je osnovna titulapape) da budu "namesnici" Hristovi na ze-mýi, prema tome, duhovni poglavari svihhriãñana. Nema nikakvih izgleda da to bilokoja druga hriãñanska crkva prihvati, pa jepitaçe da li papa, roðeni Poýak, imanekakvu senzacionalnu ponudu koja biprevaziãla viãe od hiýadu godina stari na-

jveñi problem razdora hriãñanskog sveta.Upitan da li ñe se "trojni sastanak na

vrhu" uopãte odræati, predsednik biskupskekonferencije Austrije Johan Veber kaæe danije upuñen u detaýe pregovora, ali koliko

on zna, ima nade da susreta bude. Veber jepodsetio na to da su crkve i svetovne orga-nizacije. "Svi smo mi ýudi, prema tomeskloni da greãimo", skromno je istakaoaustrijski prvosveãtenik proãlog vikenda naaustrijskoj televiziji.

Malo je poznato gde je u svemu tomeudeo Srpske pravoslavne crkve, åiji dosto-

janstvenici za javnost nerado govore o un-utraãçim pitaçima. U Beåu se åuje da jepatrijarh Pavle odbio da uåestvuje na eku-menskom skupu, jer se u ovom trenutkuprotivi ideji o tragaçu za jedinstvom

hriãñanskih crkava. Austrija sa svoje stranepotrebama pravoslavnih hriãñana izlazi ususret (samo u Beåu nalazi se oko 150.000pravoslavnih Srba), u ãkole se uvodi pra-voslavna veronauka o troãku dræave, arimokatoliåka crkva ustupa ili poklaçabogomoýe za pravoslavnu sluæbu. ■

ANDREJ IVANJI

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 4524. MAJ 1997.

JOHANESBURG

PrivatizacijaJuæna Afrika, suoåena sa plimom

kriminala i krcatim zatvorima, pozvala je

privatni sektor da se okrenu izgradçinovih kaznionica. Vlada u Johanesburguobjavila je konkurse za finansiraçe, ar-hitektonska reãeça, izgradçu i voðeçeåetiri velika nova zatvora. Privatne firmesu pozvane da hitno izgrade zatvore mak-simalnog obezbeðeça sa smeãtajnim ka-pacitetom od po 1500 zatvorenika. Vlada

je obeñala da ñe kasnije moñi da se gradenovi privatni zatvori ãirom zemýe, ãto ñeJuænu Afriku – koja sledi primer SAD,Britanije i Australije – dovesti na prvomesto u svetu u zatvorskoj privatizaciji."Zamisao je zasnovana na åiçenici da

vlada neñe imati para da gradi i rukovodipotrebnim objektima", kaæe ministar zazatvorske poslove Sipo Mzimela. U veñinipostojeñih zatvora u Juænoj Africi viãakkaæçenika prelazi 50 odsto kapaciteta.Broj zatvorenika se poveñao sa 125.000krajem proãle godine na viãe od 130.000danas, a svakog meseca iz zatvora pobeg-ne po 100 kaæçenika, ãto je svetski reko-rd. Otkako je Nelson Mandela pobedio naprvim viãerasnim izborima 1994. godine,politiåko nasiýe je naglo palo, ali se ikriminal naglo poveñao. Policija navodida je tokom proãle godine u zemýi prijav-ýeno 1,8 miliona kriviånih dela. Samopýaåkaãi banaka odnose nekih 25 milionadolara godiãçe.

LIVERPUL

PilulaBilo bi lepo imati pilu-

lu koja bi priuãtila ýudi-ma da jedu ãta hoñe i koli-ko hoñe a da ne dobiju uteæini. Epidemija go-

jaznosti koja je zahvatilarazvijene zemýe poputBritanije i SAD – ipoåiçe da naåiçe drugebogate predele, kao Japani Hongkong – navela jefarmaceutsku industrijuda se da u potragu za åar-obnom pilulom. OdlukaAmeriåke uprave za hranui lekove da odobri jedannov lek – ksenikal – izaz-vala je ushiñeçe. Akcijeproizvoðaåa novog lekakompanije Roce, skaåu izdana u dan, a u upravipredviðaju da ñe od kseni-kala zaraditi viãe od mili-

jardu dolara u prvoj godi-ni prodaje. Ali, struåçaci kaæu da nijedanlek, pa ni ksenikal, nije åaroban. Lekaritvrde da postoje mnogi razlozi zbog kojih

je pilula protiv gojaznosti neophodna. De-beli ýudi pate od sråanih bolesti i dijabe-tesa i koãtaju zdravstvene sisteme milionedolara. Treñina svih Amerikanaca je debe-la, a åetvrtina kliniåki gojazna. U Brit-aniji, 15 odsto muãkaraca i 16,5 procenataæena spada u kategoriju gojaznih – koja sedegeneriãe kad poveñaçe teæine iznosi 20odsto iznad idealne. Istraæivaåi trenutnorade na desetak razliåitih prilaza u potraziza lekom. Stari lek zasnovan na anfe-taminu odbaåen je kao beskoristan i ãtet-an. Nove pilule ciýaju na tri ãiroke oblas-ti – obuzdavaçe apetita, smaçivaçesposobnosti organizma da apsorbuje kalo-rije i na ubrzaçe metabolizma kako bi sesagorelo sve ãto je pojedeno. Ksenikalradi na serotoninu – hemikaliji kojaprenosi poruke meðu ñelijama koje reg-uliãu raspoloæeçe. Izgleda da ksenikal us-peãno smaçuje apetit – ali nauånicipriznaju da joã nisu shvatili kako to taånoradi. Meðutim, potroãaåi su u velikoj po-trazi za takvim lekom. Viãe od milion re-cepata veñ je prepisano za ksenikal u prvatri meseca otkako je lek odobren.Struåçaci za dijabetes sa Univerziteta uLiverpulu kaæu da je uåinak lekova protivgojaznosti skroman i ne traje dugo. "Svilekovi su do sada pokazali isti profil",kaæe doktor Garet Vilijams. "Prvo teæinapada za osam do 10 kilograma, a posleãest meseci polako se peçe. Mi joã ne

znamo zaãto ovi lekovi gube uåinak." Svise, meðutim, slaæu da je paæýiv pristuphrani najefikasniji naåin mrãavýeça. "Je-dino ãto sigurno znamo jeste da dijeta od2000 kalorija na dan garantovano dovodi

do znatnog gubitka teæine".PARIZ

ReprizaZa brojne nezaposlene biraåe, izborna

kampaça za francuski parlament liåi nareprizu loãeg filma. Politiåari sa levice idesnice razmeçuju jake udarce oko svojeodluånosti i sposobnosti da se ponesu sarekordnom nezaposlenoãñu. Ali, çihovaobeñaça ne bude nadu meðu milionimaýudi bez posla pred drugu izbornu rundu1. juna. Biraåi su zbuçeni i gotovo ubeðe-

ni da ñe sva danaãça obeñaça o novimradnim mestima biti prekrãena åim izboriproðu, bez obzira na to ko bude doãao navlast. "Meðu çima nema razlike. Jednomkad zasednu narednih pet godina oni neñeuåiniti niãta", kaæe jedna Pariæanka. Ucentru za zapoãýavaçe ANPE usred Pari-za veñina deli ovo miãýeçe. Ono ãto ihnajviãe brine jeste åiçenica da preduzeñaza usluge traæe ýude sa kvalifikacijamazavrãene ãkole drugog stepena za poslovepraça klozeta i brisaça praãine sa komp-

jutera. Nezaposlenost je u Francuskojdostigla posleratni rekord od 12,8 odsto.

Onih koji imaju pravo na pomoñ trenutno je 3,1 milion, a ukupan broj nezaposlenih je blizu åetiri miliona. Åetvrtina ih jemlaða od 25 godina, a svaki treñi ne radiduæe od godinu dana. "Moralo bi postojatipravilo koje bi obavezivalo vladu da sedræi svojih obeñaça, ili da bude otpuãte-na", kaæe jedan kamiondæija. Ono ãtobrine çega i druge biraåe jeste oseñaj dasu politiåari nesposobni da stvari promenei da je ono ãto danas govore veñ odavnoreåeno. Kada je premijer Alen Æipe predve godine preuzeo kormilo na åelu vladedesnog centra, rekao je da ñe mu nezapos-

lenost biti apsolutni prioritet. Pozvao jenaciju da ga oceni po çegovom uspehu.Tada je stopa nezaposlenosti bila 11,5odsto, a Æipe je obeñao da ñe do 1996.stvoriti 700.000 novih radnih mesta. Dan-as, voða glavne opozicione Socijalistiåkepartije Lionel Æospen kaæe da mu je ciýda stvori (baã) 700.000 radnih mesta i totako ãto ñe skratiti radnu sedmicu sa 39 na35 sati. U Francuskoj, kao i u drugimdræavama zapadne Evrope, vlada snaænouvereçe da su nezaposleni jednostavnogurnuti u stranu pred opsesivnim ciýemvlada da Evropu ujedine jedinstvenom

valutom. ■PRIPREMA AGENCIJA BETA

MERIDIJANI

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


46 VREME ■ 24. MAJ 1997.

Kako nastaje predstava

Muzika teatraroba predstave "Saloma, åudneigre Oskara Vajlda" u Jugos-lovenskom dramskom pozoriã-tu, devet dana pre premijere,zakazane za 28. maj. Rediteý i

drame dopisao je scene iz privatnog Vajl-dovog æivota tokom su]eça i çegova pis-ma ýubavniku iz zatvora. Dopisani deo jeparalelni tok i åini polovinu predstave.

Tokom probe Viktjuk je na sceni, ret-ko kad u gledaliãtu. Radilo se bez pauze iskoro bez privatnih razgovora. Proba jepoåela uveæbavaçem igre Bozija i Joha-nana, scene u kojoj uåestvuje åitav an-sambl. Viktjuk pokazuje: "Ñetko, åim

zaustave divan, ideã na çega, hvataã gaza ruke... Dobro... Ras, dva, ras, dva, do-bro, ras, ne, ne, ne! Polako, polako! Ñet-ko, glava, on tamo, ti tamo, kao dvesveñe!" Rukama pomera Ñetkoviñu glavuna jednu, a Beãtiñevu na drugu stranu."Razumeã? Bravisimo!" Glumci nas-tavýaju koreografiju. "Polako, bravo, po-lako! Sloba, ispruæene ruke, kao Mikela-nðelo, znaã ãta hoñu! Sluãaj korake! Pau-za! Korak! Pauza! Korak! Polako, polako,bravisimo!" I tako nekoliko puta. Svevreme je tik uz Beãtiña i Ñetkoviña. Nov-ica Antiñ prevodi svaku reå.

Na drugoj strani pozornice ostali deoansambla nije spreman za izvoðeçescene. Viktjuk ih opomiçe: "Mamci,

mamci". Neko reaguje. "Ãta su to mamci?A, momci!" Kad mu Novica Antiñ objasnirazliku, Viktjuk primeti "svejedno, mam-ci i momci su isto, isto rade." Posle maçeod sata postaje vruñe. "Ksenoåka, juåe jeradila ventilacija!" Ksenija Ñirica, in-spicijent, objaãçava da nije, pozoriãtenema ventilaciju, juåe je bio otvoren po-drum pa otud vazduh. "Niãta, onda ñuotvoriti pozoriãte u dvoriãtu!"

Sledi scena aikida. Momci nekolikoputa ponavýaju pokrete. Viktjuk pitaNenada Veselinoviña, trenera, da li Cvije-ta moæa da nauåi skokove. Ona je voýna.Pronalaze varijantu koja bi joj odgovara-la. Veselinoviñ predlaæe da se iskoristi biåkoji Cvijeta dræi: "Kad oni skok, ti biå".Cvijeta kaæe da ñe uveæbati: "Samo da mi jednom stigne pravi biå."

U sceni Iroda i Irodijade, Viktjuk ob- jaãçava: "Tamo gde radite sa sveãñu ipsihologijom, to je smrdýivi realizam.Ovo je metafizika! Postoje dve vrstepredstava. Prve, u kojima je scena taåka u

kosmosu, u veånosti, predstave u kojimapostoji samo ta taåka u veånosti i åovek; idruge, u kojima se meri zemaýskim

dramaturg je Roman Viktjuk, scenograf jeVladimir Bojer, kostimograf VladimirBuhiçski, koreograf Soça Vukiñeviñ, aglavne uloge igraju Nebojãa Ljubiãiñ(Vaýd, Irod), Slobodan Beãtiñ (Saloma,Bozi), Cvijeta Mesiñ (Irodijada, majka),Vojin Cvetkoviñ (Johanan) i Nebojãa Gl-ogovac (ãest maçih likova).

Premijera "Salome" Oskara Vajldaodræana je u Parizu 1896. godine,Beograðani su je prvi put videli 1907. go-dine, prilikom gostovaça beåkog pozo-riãta. Prva beogradska premijera bila je1909. godine u Narodnom pozoriãtu, ureæiji Ljube Stojanoviña. Posledçi put jeu Beogradu igrana 1977. godine, u reæijiLindzija Kempa. Rediteý Roman Viktjuk je Ukrajinac. Do sada je bio tri puta uBeogradu: na Bitefu 1990. ("Sluãkiçe"),

1991. ("M. Baterflaj") i 1996. godine(predsednik æirija). U Jugoslovenskodramsko je doãao pre dva meseca. Tekstu

KULTURA

PViktjuk pokazuje: "Ñetko, åim zaustave divan, ideã na çega, hvataã ga zaruke... Dobro... Ras, dva, ras, dva, dobro, ras, ne, ne, ne! Polako, polako!

F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

PONAVLJANJE: Sufler Nena Budimiroviñ iglumci Nebojãa Ljubiãiñ i Slobodan Beãtiñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 4724. MAJ 1997.

▲

merama, jednoznaåno pozoriãte koje neproniåe u tajnu åoveka nego se bavi samoutiscima o åoveku. Hoñu da se tajna åove-

ka dodiruje sa tajnom svemira. I samo ñu joã jednu mudru (ironiåno) stvar dakaæem: krajem 19. veka postoje Istok iZapad. Na kraju 20. veka, Istok i Zapadsu se spojili u telu åoveka. Bog je to jed-nostavno uradio aikidom. Ja sam to ura-dio u predstavi. U telu se to spaja. U salimora da postoji oseñaj da u svakom odvas postoji spajaçe Istoka i Beograda. Jervi ste, naæalost, Evropa, bivãa Evropa, aliEvropa. Na ovoj drami se proverava nacija. Zato ja traæim od vas da sve bude pre-cizno. Tekst je za mene kao naåiçen odcevi, kroz koje izbacujem slojeve koji mi

ne trebaju. I kada sve izbacimo, doñiñemo do podsvesti, ostañe ono ãto ñemouraditi u finalu. Idemo daýe."

Posle reåenice "Saloma, igraj zamene" Nebojãe Ljubiãiña, Viktjuk viåe:"Genijalno!!!" Njemu i Cvijeti Mesiñ ob- jaãçava: "Baciã je na divan, a ti Cvijetaviåeã, ãiroko viåeã: AAAA! Onda ideã kaçoj! Ne, ne, Ljubuåka, ne!" Ljubiãiñkaæe: "Pa neñe, divan je tvrd!" Viktjuk iz-bacuje divan. "Dobro, baciã je na pod.Ne, ne, dijagonalno! I ideã na ploåu (kosaravan, deo scenografije). Ti, Cvijeta, radiãna podu ono ãto on radi tamo. Cvijeta,diãi da se åuje! Ljuba, ti visiã! Ljuba,odmah nazad! Cvijeta tekst! ("Ja neñu daona igra za tebe!") Ljuba, digni je, sagnise i digni, zgrabi je, i ti Cvijeta zgrabi ga!Uzvik! I diãi!"

Nena Budimliñ, sufler, neprestano jepored glumca koji govori. Boli je glava.Viktjuk bi da je izmasira: "Ti se bojiã, nemogu kad se bojiã!" Cvijeta Mesiñ se åud-no oseña zbog velikog jarkocrvenoggrudçaka koji nosi preko majice.

Posle Salomine reåenice "Igrañu zatebe, Irode", Ljubiãiñ treba da izgovara

tekst suýajuñi se le]ima niz visoke stepen-ice. "Ne, ne, noge niãta ne rade, samoruke i telo! Genijalno (najåeãñi Viktjukov

uzvik)! Neka ti lice ide uz ogradu! Go-vori, tekst!" I tako nekoliko puta. Ljubiãiñ je mokar. Scenu Vajldovog monologa ne

prekida. "Ljuba, genijalno!" Grli ga.Beãtiñ samo markira Salomin ples inastavýa na kraj predstave. Igra ga na ko-soj ravni, dosta nezgodnoj povrãini za iz-voðeçe pokreta koje Viktjuk od çegatraæi. "Ti si potpuno u glavi razoren, nemate. Miran embrion, van svake emocije,kako si doãao na ovaj svet, tako odlaziã.Moraã samo u slipu da budeã, biñe kososvetlo, odliåan utisak." Beãtiñ proverava:"Znaåi ceo ovaj kraj igram go?" Viktjuk:"Ceo kraj go igraã, lepo ñe da ti stoji."

Nakon probe razgovaramo sa redite-ýem.

- Da li vam je "Saloma" samo povodda govorite o Oskaru Vajldu?

- Ovo je predstava i o Oskaru Vajldu io "Salomi", zato ãto je kod velikih pisacanemoguñe odrediti gde poåiçe æivot agde umetnost. Vajld je bio glumac i redit-eý, igrao je sva svoja dela i, ãto je naj-genijalnije, sve çegove igre ostvarene suposle çegove smrti. To je igra o slobodiýubavi, o potrebi za ýubavýu. Ona åove-ka uvodi u podsvest, u impulse – uveånost. A veånost je sloboda; iz te slo-bode dolazimo i u tu slobodu odlazimo.Izmeðu postoji jedna mala crta na kojojbalansiramo, i velika je sreña ako na tucrtu stupi joã jedan åovek i kada onizajedno balansiraju. Viãe se ne bojiãprovalije, zato ãto izmeðu çih postojiboæja iskra, ýubav. Taj nauk nam je daoOskar Vajld. Ali åoveåanstvo ne åuje ve-like proroke. Na sreñu, ovde u Jugoslov-enskom dramskom skupili su se ýudi kojiæele da åuju taj daleki vapaj Oskara Vajl-da.

- Te ýude ste izabrali audicijom. Ãtaste traæili u glumcu?

- Kad biraã glumca, biraã ga po koliåi-

ni neutroãene ýubavi. Da bi se razumeoveliki muåenik, stradalnik ýubavi OskarVajld, u srcu glumca mora da postoji

æeýa za ýubavýu. Glumci su usamýeniýudi, retko u æivotu budu sreñni u susretusa ýubavýu. I samo na sceni mogu da os-

tvare tu prikrivenu energiju, neutaæenuæeýu. Za çih je svaka predstava mesto nakome san postaje java. I zato su se oveusamýene duãe ovde sakupile da zajednona sceni ostvare san, san o neostvarenojýubavi. Ova predstava i jeste igra OskaraVajlda o snu.

- Zahtevate od glumaca emociju...- Pa to je åovekova priroda! Kada se

pronikne u çu, vidi se da je åovek bogat iprebogat potisnutim oseñaçima, da jeprava strast sakrivena negde duboko. Umajåinoj utrobi u nama postoji svest o is-tini, dobru i lepoti. U trenutku roðeça

dolazi anðeo, udari nas ispod nosa, i misve zaboravimo. Ali, ostane ova rupica,trag da smo nekada imali svest o istini,dobru i lepoti. I mi ih ceo æivot traæimo...Nekada åovek proæivi åitav æivot, a nesazna da je nekada u çemu postojala tasvest. Glumac obavezno mora to da zna,zato ãto je svaka predstava tragaçe zaonim ãto je bilo pre naãeg æivota, a to jemnogo zanimýivije od ovoga åemu nas jenauåila civilizacija. Åovek je do dolaskana ovaj svet slobodan, i zato je glumacduæan da svakog sekunda na sceni budeslobodan. Oskar Vajld je svojim æivotomvapio da se oslobodimo svih navika koji-ma nas druãtvo pritiska, pre svega je vap-io za slobodom ýubavi.

- Vaãa reæija je precizna, odredili stesvaki gest, svaki pogled.

- Kao u muzici, i u reæiji postojenote... Ponekad mi se åini da mi je pred-stava koju radim posledça u æivotu, aliubeðen sam da ñe glumci sve dovesti dokraja zato ãto su inficirani tom muzikom.U tome i jeste smisao rediteýevog æivota:ne da nauåi glumce mizanscenu, nego daih nauåi svojoj muzici. Ovo je muzika

Oskara Vajlda, dakle muzika veånosti, a ja maãtam o teatru veånosti.Razgovaramo i sa glumcima:

OSLUÃKIVANJE OSKARA VAJLDA: Reditelj Roman Viktjuk i glumci

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


48 VREME ■ 24. MAJ 1997.

FIAT

estival internacionalnog alternativnogteatra (FIAT) zavrãen je proãle nedjeýeu Podgorici, proglaãeçem najboýe

vremena starog Festivala joã pamte. "Doãlo jevreme da se radi na poetici dijaloga, ravno-pravnog, normalno, i mislim da pozoriãte, do-bro pozoriãte tu moæe puno uraditi. Ja to nazi-vam 'teatar dodira', dodira duãe i tela, jer beztoga nema pravog prijateýstva."

Apsolutna zvijezda Festivala je ElenStjuart, åuvena "La mama", koja je i otvorila

FIAT. "Nisam mogla ovo da propustim",kaæe za "Vreme" Elen Stjuart, koja je uPodgoricu stigla iz Juæne Koreje. "Veoma jevaæno", nastavýa ona, "da uspostavimo vezeod mog do vaãeg srca. Divno je da se ovakavfestival dogaða ovdje. Znate, ýudi u svijetuimaju åudne ideje, oni misle da ovdje nemaniåega, a to je glupo. Znaåaj ovog Festivala je i u tome ãto ñe svi koji su ovdje u svijetodnijeti dobre vijesti o vama". Vitalna i lu-cidna Elen Stjuart podjednako plijeni tokomvideo prezentacije o radu çenog teatra "Lamama" i rasprave o alternativnom pozoriãtudanas u svijetu, ili u obiånom razgovoru. Do-

bronamjerna i sigurna u ono ãto zna i osjeña,ona sve teorijske rasprave svodi na jednosta-van problem komunikacije duãa. "To je onoãto radim 36 godina", kaæe Elen, koja jeizriåito protiv rijeåi "alternativa": "Ne postojialternativa. Svako je svoj sa svojim. Smatra- ju me majkom off Brodveja, ali mi se ne os- jeñamo off. Pravimo naãe pozoriãte onakokako ga osjeñamo, oni çihovo. Za nas su onialternativa. Ja ne æelim da radim ono ãto onirade, oni ne æele ono ãto ja radim i to je to",zakýuåuje Elen Stjuart, koja dodaje da je nitkoja spaja sve premijere teatra "La mama", abilo ih je 1800 – ýubav.

Ãta joã reñi o FIAT-u? Moæda to da je

publike bilo viãe nego ikada i da je nepogr- jeãivo ocijenila ko je najboýi. Da je bilo di-vno stajati u holu u iãåekivaçu poåetkapredstave i sluãati åavrýaça na stranim jezicima, da je grad æivio drugaåijim, festi-valskim æivotom, da je dirýivo ponovo uPodgorici vidjeti slovenaåke i bosanskeglumce, ili da je zadovoýstvo pratiti okruglestolove kritike koje je sa jakim slovenaåkimakcentom vodio Simon Kardum.

Festival ñe ostati upamñen uglavnom ponagraðenim predstavama, pogotovo po ko-madu teatra "Glej", po sjajnim prateñim pro-gramima, ali i po tom da su teatarske trupe

koje su stigle iz inostranstva mogle i moralepruæiti viãe. ■

J. KOVAÅEVIÑ ÐURANOVIÑ

predstave u cjelini – komada "Jezus F." redit-eýa Tomaæa Ãtrucla i pozoriãta "Glej" izLjubýane. Nagrade za izuzetan autorskidoprinos podjelili su Soça Vukiñeviñ zapredstavu "Makbet, ono" i Slobodan Mila-

toviñ scenski projekat "Tobalije". Pozoriãte"Ogledala i uspomene" iz Milana dobilo jenagrdu za uspjele rezultate laboratorijskograda i visok nivo kolektivne igre, a specijal-nu nagradu æirija dobila je Elen Stjuart "Lamama" za ukupnu energiju i sve oblikeçenog uåeãña na FIAT-u, ukýuåujuñi i iz-voðeçe dijela predstave "Ostrvo" TeodoreSkipitaris i teatra "La mama". Liåna kartaFIAT-a bila je impresivna: dvadeset dvijepredstave u zvaniånoj konkurenciji izÃpanije, Italije, Engleske, Amerike, Åeãke,Austrije, Ukrajine, Slovenije, Makedonije,Srbije i domañina Crne Gore. Ostalih pro-

grama ima oko stotinu i svrstani su u razliåitekategorije. Pod nazivom "Alter Jugoslavija"predstavili su se umjetnici sa prostora bivãeJugoslavije, video projekcijama, izloæbama,instalacijama, koncertima, predavaçima ipromocijama. Veåeri su bile posveñene ra-zliåitim performansima i predstavama izzvaniåne konkurencije. Novina ovogo-diãçeg festivala bio je program animacijegrada kojim je poåeo FIAT, na dan pobjedenad faãizmom 9. maja (simboliåno?). Selek-tor FIATA-a je i ove godine Ivana Vujiñ, kojabrine o svemu kaæe za "Vreme" da FIAT 97ispituje fenomen ulice, terase, svakodnevneradçe, grada. "Svako mesto moæe da bude

pozoriãte, a svaka pozornica je istinita i sva-ko jeste deo istorije", kaæe Ivana Vujiñ.

FIAT, nasýednik nekadaãçeg FJAT-a(Festivala jugoslovenskih alternativnih teat-ara), koji je nestao zbog raspada zemýe, us-postavýa komunikaciju sa svojom proãloãñukroz program "Alter ex Yugoslavija" ili"Odbrana dana i posýedçi dani". "Mislimoda je tokom tranzicije bivãeg jugoslovenskogprostora glavni momenat susreta svih bivãih isadaãçih teritorija u stvari predstavýao rad al-ternativnih umjetnika koji su slali dela, orga-nizovali susrete i svojim projektima se boriliprotiv destrukcije", objaãçava znaåaj ovog

programa I. Vujiñ. Takvo miãýeçe potvrðujei stari, dragi gost Festivala Niko Gorãiå, redi-teý i glumac iz Slovenije, åije se predstave iz

FPoetika dijaloga"Ne postoji alternativa", kaæe za "Vreme" Elen Stjuart

Nebojãa Ljubiãiñ: "Roman nijeplanirao aikido-scene. Na jednoj od probaåuo je da veæbam aikido; odveo sam ga uklub, i on se odluåio kakvu formu pred-stave æeli. Predstava govori o sudbini istradaçu. Uzbudýiva je, i sigurno neñebiti dosadna. Mi se zaista trudimo dastignemo Viktjuka."

Slobodan Beãtiñ: "Drago mi je dasam sreo åoveka koji ume da iskoristi tajmoj dar za pokret i da ih sjedini sa glu-mom. Do sada su mi uglavnom traæili da

neãto lepo otpleãem. Radio sam na tomeda pokretom doðem do æestine strastikoju je od nas traæio Viktjuk. Åesto se os-eñam kao da postavýamo Dostojevskog –sve likove je doveo na ivicu strasti, æivotai smrti, do iracionalnog ludila. Bilo mi jenajdragocenije ãto me je nauåio kako daradim sa emocijama, da energiju ne raz-bacujem bez veze, a da opet sve budenabijeno straãñu. Bio sam u Danskoj, kodBarbe, radio sam i sa drugim stranim red-iteýima, ali to savrãeno jedinstvo oseñajaza teatar i onoga ãto je ýudska strast, dra-ma i priåa; to je kod çega genijalno. Sva-

ki sekund na sceni nabijen je æestokomemocijom, åak i ako smo apsolutno mirni.U jednoj sceni sedim mirno na stolici, alion traæi od mene da vibriram od energije,od emocije."

Cvijeta Mesiñ: "Viktjuk voli glumce,izvlaåi iz çih sve najboýe. Boæja sreña jeãto sam u predstavi. Ovo je razliåito odsvega ãto sam do sada radila. Kao kompjuter je, sve ima u glavi. Vodi nas kaoguru, i izvlaåi sve ono ãto moæda ne bis-mo voleli da se vidi, sve naãe strahove,frustracije. Biñemo promeçeni ýudi. Ovo je predstava u kojoj igramo podtekst – ne

ono ãto likovi govore nego ono ãto oseña- ju." ■

SONJA ÑIRIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 4924. MAJ 1997.

Gospodin Brana, koji viãe nije sa gospoðomBrana (Emom Tompson), na svakihdvadeset minuta filma imao je po jednu ve-liku zvezdu u rasponu od Dæeka Lemona iÅarltona Hestona, do Robina Vilijamsa i

Bila Kristala. Njegov "Hamlet" smeãten je u fin de siecle Evrope koju oåekuje plamenrata. Oni maçe fanatiåni imañe priliku dagledaju verziju koja traje dva sata i pedesetminuta.

Moralni pobednik Festivala je AtomEgojan sa filmom "Slatka nebesa", koji jedobio "Gran pri æirija". U prevodu,"zasluæio si Zlatnu palmu ali nismo moglibaã da ti je damo..." Egojan je joã jednomdemonstrirao visoku tehniku u morbidnojpriåi o tragediji ãkolskog autobusa u kanad-skoj provinciji. Francuski nacionalni favoritMatje Kasovic debelo je podbacio u priåi openzionisanom plañenom ubici u filmu"Ubica(e)". Kasovic – glumac bio je ovajput uspeãniji od Kasovica – rediteýa.

ISKUPLJENJE: Ipak, iskupýeçe jestiglo sa zatvaraçem i filmom Klinta Istvu-da (producent, rediteý i glumac) "Apsolutnamoñ". Scenarista Vilijem Goldman sjajno jeispleo mreæu priåe o genijalnom lopovumoralno åistog lika koji, zgaðen nad opãtimnemoralom, progoni loãe momke sve doBele kuñe i predsednika SAD (igra ga DæinHekmen). Klint Istvud ovaj put dokazujekako mu uzor nisu bili samo Don Zigel i Se-rðo Leone nego i – Hiåkok.

Festivalska kladionica jedna je od omiý-enih razbibriga u Kanu, a ove godine nekobi se debelo obogatio da je pogodio dobitni-ke Zlatne palme za najboýi film. Heterogeniæiri, sa lepoticama (Izabela Aðani, Gong Li iMira Sorvino i pametnim momcima (PolOster, Tim Barton) i joã ponekim koji ne ul-aze u ove dve kategorije, doneo je visokodiplomatsku odluku i dodelio glavnu premi-

ju ex aequo filmovima "Jeguýa" japanskogveterana Ãoheija Imamure (veñ dobio Zlat-nu palmu za film "Balada o Narajami") iiranskog sineaste stalno nastaçenog u Fran-cuskoj Abasa Kiarostamija "Ukus treãçe".Tako je dilema evropski ili ameriåki film

ovoga puta elegantno zaobiðena, a zazavrãnu metaforu o festivalu posluæiñemo sedijalogom iz filma starijeg dobitnika, koji seinaåe nije pojavio na dodeli u Kanu.

"Znaã li da jeguýe plove hiýadama kilo-metara daleko, a onda se vrañaju u ovo blatoovde da se pare."

"Zaãto?"Da, zaista zaãto? Inaåe, van glavnog pro-

grama bilo je posloviåno dobrih filmova, pabi neko mogao da se upita zaãto se novi fil-movi Grega Arakija, Filipa More, StivenaSoderberga (inaåe laureata) nisu naãli tamogde im je po kvalitetu mesto. Ali to je sas-

vim nova priåa, o sasvim starom i posusta-lom festivalu. ■

DINKO TUCAKOVIÑ

sa margine, koji imaju homoseksualnu opse-sivnu vezu. Åak i çegovi vatreni oboæavao-ci morali bi da priznaju kako mu je ovo naj-maçe interesantan film.

"Ispovest iz Los Anðelesa" bila je biosk-opsko zadovoýstvo koje je oåigledno zaluta-lo na glavni program festivala. Uzbudýivapriåa o korupciji i moralu, smeãtena je uL.A. pedesetih u vreme kul dæeza i jakihsrasti. Veliki povratak Kim Bejsinger u diza-

jnu Veronike Lejk, ãarm Kevina Spejsa ihisteriåna epizoda Deni de Vita imale su je-dini problem u suãtinski neambicioznomrediteýu Kurtisu Hensonu, koji je zanatskideo posla uradio u velikom stilu.

Austrijanac Majkl Heneke skandali-zovao je festival malom priåom o nasiýu u

okviru porodice "Smeãne igre", a u aus-tralijskom filmu rediteýke Samante Lang"Bunar"nasiýe je zakucalo na vrata dve usa-mýene æene. Verovatno najkompletniji filmfestivala bio je "Ona je tako divna" NikaKasavetisa, po scenariju çegovog slavnogpreminulog oca Dæona. Uteha se pojavila uobliku Zlatne palme Ãonu Penu za glavnumuãku ulogu. Istim takvim odliåjima moglisu da se okite i Robin Rajt i Dæon Travolta,za briýantne uloge u istom filmu, a sin Nik

je naãao mesta i za mamu Dæinu Roulends uistom filmu. Interesantno je da su ovaj filmproducirali i finansirali, Ãon Pen, Dæon Tra-

volta i Æerar Depardije, koji nije igrao u fil-mu... ali se pojavio u dva minuta åetvorosat-nog integralnog "Hamleta" Keneta Brane.

avesa je pala, a i poneka maska. Pub-lika najzahvalnija za raskoã koju jeponudio pedeseti festival u Kanu, åi-

tavu galaksiju evropskih i holivudskih zvez-da, bili su francuski vikend-turisti koji su saidiot-kamerama åekali da ovekoveåe tre-nutak kada heroji i dive preko crvenog tepi-ha ulaze u festivalsku palatu. Svi ostali, kojisu imali neka maçe ili viãe ozbiýna posla,bili su zateåeni guævom, loãom organizaci-

jom, prebukiranim terminima... Deo folklo-ra åinili su i ýudi sa mobilnim telefonimakoji su hodali urlajuñi u male aparate kao ituæni novinari koji, i pored akreditacija, nisumogli da ulaze u prepune festivalske sale.Ali, "c'este la vie et c'est la Cannes", ãto birekli naãi stari istorijski saveznici Francuzi.

Godine 1939, na nesuðeni prvi festival izHolivuda su brodom krenule zvezde kao ãtosu Geri Kuper i Me Vest. Kada su stigli uKan, saznali su da je izbio rat u Evropi ibrod se okrenuo nazad za Ameriku. Festivalnikada nije odræan, a taj brod su nazvali"brod ludaka". Ovaj pedeseti ponajviãe jeliåio na taj nesuðeni prvi. A sada neãto maloviãe o onome ãto je bilo najmaçe vaæno nafestivalu – filmovima.

FILMOVI: Hongkonãki rediteý VongKar Vai, samo nekoliko dana pred integraci-

ju u Kini, dobio je Zlatnu palmu za reæiju zafilm "Sreñni zajedno", åiji naslov evocira

stari pop hit. Koristeñi arsenal sredstava veñviðen u filmovima "Åanking ekspres" i "Palianðeli", Vai se koncentriãe na priåu junaka

Film: Posle Kana

Maske su paleNeko bi se na festivalskoj kladionici debelo obogatio da jepogodio ovogodiãçeg dobitnika

Z

J A C Q U E S M U N C H

R E U T E R S

LAUREATI: Reditelj Abas Kiarostami iglumac iz Imamurovog filma Koji Jakuão

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


50 VREME ■ 24. MAJ 1997.

Danilo Kiã, o "Enciklopediji mrtvih"

Zamiãljamidealnu knjigu"Najkrañi i najzgusnutiji roman o jednoj ljudskoj egzistenciji

jeste ime, datum roðenja i smrti zapisani na grobu. Taj je epitaf dokumenat. Izmeðu dva datuma praznina, polje piãåevogistraæivanja"

ga jer ta knjiga nije imala autora, ako tonije sam Bog. Od tada me opseda saznanjeda je neko opisao ljudske dogaðaje, da pos-toji pisac iznad svih ostalih pisaca, iznadDantea i Tolstoja, pisac kome niko nemoæe biti ravan. Bog-Stvoritelj nikada zamene nije bio obiåna metafora, to je uver-enje, ne religiozno veñ estetsko.

Krenuvãi od te ideje, uvek sam æeleo daåinjenice koje me opsedaju zamiãljam kaoåinjenice koje su veñ opisane u nekoj ideal-noj knjizi, i najåeãñe sam se pravio kao da

åitam iz te knjige, ãto nas pribliæava najba-nalnijem pojmu inspiracije. Åak i pre noãto sam upoznao Borhesovu poetiku,

smatrao sam da je najbolji naåin dasaopãtim ono ãto sam doæiveo da to zamis-lim kao dokumenat.

Znaåi li to da ste i vi anoniman au-tor?

Pojam "anonimni autor" veñ je for-mulisao Flober, a to je sveznajuñi i sve-prisutni, ali u tekstu nevidljiv pisac. To mise sveznanje i ta floberovska sveprisutnostdanas åine zastarelim. Upuñeni åitalac neveruje viãe tom piscu-Bogu, tom piscu kojisebi prisvaja boæanska svojstva. Preostajenam samo svedoåanstvo i “dokumenat”.

Da li te forme odgovaraju naãempojmu modernosti?

Modernost je za mene pre svega odsus-tvo anahronizma u formi. Pisac u meni nerazlikuje se mnogo od åitaoca u meni. Nemogu da åitam s punim poverenjem knjige

koje su proizvod takozvane åiste fantazije.Imaginacija je osnova literature, no ona jesklona laæima. Kada ima za podlogu Istor-iju, ona moæe postati i opasna: isuviãe sunam dobro poznati proizvodi “fantazije" uromanima sa jakom ideoloãkom crtom.

S druge strane, sasvim delim Nabokov-ljevo uverenje: “Nikad nisam razumeoåemu sluæi izmiãljanje knjiga ili opisivanjestvari koje se nisu na ovaj ili onaj naåinuistinu dogodile.”

Priåa po kojoj je naslovljena knjigaopisuje ceo æivot jednog åoveka nadvadeset stranica. Verujete li da se tako

moæe dati mera jedne egzistencije i reåi-ma pribaviti gustina stvari?

Zamiãljam idealnu (i nikad dosegnutu)knjigu kao knjigu koja ima gustinu i pre-ciznost koje, u enciklopediji, pruæa beleã-ka o cveñu ili nekoj liånosti. Najkrañi i najzgusnutiji roman o jednoj ljudskoj egzis-tenciji jeste ime, datum roðenja i smrtizapisani na grobu. Taj je epitaf dokumenat.Izmeðu dva datuma praznina, poljepiãåevog istraæivanja.

Vi se ponekad koristite prosedeomkarakteristiånim za slikarstvo – an-amorfozom.

Neke se od pripovedaka iz zbirke uis-tinu otvaraju u pravcu razliåitih perspekti-va. Na naåin anamorfnih slika: kada seudaljujemo spuãtajuñi se stepenicama, vi-dimo mrtvaåku glavu.

Promene ritma u knjizi imaju svojeznaåenje. Uz poneki “bakropis” kakavsu “Posmrtne poåasti”, nalazimo “ulja”poput “Knjige kraljeva i budala”. Koji je smisao tog izbora?

Nije u pitanju samo tematski izbor.Hteo sam da tu knjigu priåa gradim kaocelinu, da ne kaæem kao roman u kojem bi

pripovetke bile poglavlja. Raspored tihpriåa-poglavlja, koje se mogu åitati svakazasebno, tako je zamiãljen da svaka priåa,

UPUÑENI ÅITALAC NE VERUJE PISCU-BOGU: Danilo Kiã

Zaãto taj naslov?Najpre zato ãto iz te En-

ciklopedije opisane u naslov-noj priåi izlaze zapravo svilikovi.

A zatim ãto sam reåju "enciklopedija"æeleo da oznaåim laænoeruditni prosedecele knjige, zamiãljene kao enciklopedija ukojoj se niæu razliåite jedinice koje seodnose na razne liånosti, mesta i epohe.Pridevski dodatak “mrtvih” pretvara tu en-ciklopediju u tematsko delo. A ko kaæe"smrt", kaæe ljubav.

Ne napuãta vas ideja "knjige" u bib-lijskom znaåenju reåi?

Biblija u skrañenom obliku, taånijeãkolsko izdanje Starog zaveta u stvari je

knjiga koja je na mene, od mog najranijegdetinjstva, ostavila najjaåi utisak. Ne samozbog opisanih dogaðaja veñ zato i pre sve-

Razgovor sa Danilom Kiãom (koji je vodio Rob-er Åarni) objavljen je1985. u åasopisu "LaQuinzaine Litteraire"(447) povodom francus-kog izdanja "Enciklope-

dije mrtvih", i to je jedanod retkih intervjua gde Kiã govori o ovoj knjizi.Tekst prvi put objavlju-

jemo na naãem jeziku u prevodu Mirjane Mioåi-noviñ. Oprema je redak-cijska. K. R.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 5124. MAJ 1997.

jekta "Evropska prestonica kulture", koja je nastala nakon pada Berlinskog zida kaodiplomatski gest otvaraça Evropske zajed-nice prema novopridoãlim zemýama, ali iprema onima koje nisu ålanice EZ. Pro-gramska pozadina Evropskog meseca kul-ture (ili, skrañeno i ovde veñ odomañenoEMK) gotovo je identiåna svom starijem iveñem prethodniku.

Od kulturne manifestacije koja nosioznaku "evropska", dakle svetska i kosmo-politska, obiåno se oåekuje da, pored zado-voýavaça kriterijuma reprezentativnosti,obezbedi i odreðenu dozu kontroverze,potvrðujuñi time svoj vitalitet i otvorenost.U sluåaju ýubýanskog EMK, iznenaðu- juñe, kontroverza je obeleæila veñ prvidogaðaj koji je usledio nakon pozdravnihgovora Milana Kuåana, predsednika Slov-enije, Dimitrija Rupela, gradonaåelnikaLjubýane, i estonskog predsednika LenartaMerija.

Koncert Slovenaåke filharmonije, Aka-demskog hora "Tone Tomãiå" i grupe Lei-bach nije ni mogao da ponese drugi epitetsem kontroverznog. Spoj visoko-definisanih nosilaca muziåke kulture jednedræave i benda koji je svoj identitet izgra-dio na provocirajuñem odnosu premadræavi – direktnim podraæavaçm totali-tarne ikonografije, diskursa i rituala, i ekle-ktiånim ukrãtaçem pop, simfo i industr-ijskog roka, uz podrãku znamenitih imenaslovenaåke savremene muzike kompozito-ra Uroãa Rojka i Alda Kumara i pod voðst-vom mlade harizmatiåne dirigentske

zvezde Marka Letoçe – delovao je kao ga-rant za ispuçeçe dotiåne kontroverznekvote.

No, stvari nisu tako jednostavne. Utoku ãest godina slovenaåke samostalnosti,status Leibacha se radikalno izmenio.Zabraçivan i progoçen 80-ih godina – ãtoim je, doduãe, obezbedilo kultnu poziciju iogroman uspeh na Zapadu – ovaj bend je90-ih postao jedan od zaãtitnih znakovanove slovenaåke dræave. Paralelno s tim (amoæda i u vezi sa), prvobitni koncept gubio je na kompleksnosti i viãeznaånosti. Lei-bach se postepeno svodio na nivo pukogimidæa i sve nategnutijih konstrukcija,naroåito posledçim albumima "NATO" i"Jesus Christ Superstar ", postajuñi joã jedan u nizu maçe ili viãe uspelih proizvo-da svetske pop industrije. Dugoroåni projekat "NSK – dræava u vremenu", kao pos-ledça etapa u delovaçu pokreta Neue Slo-wenische Kunst , koji saåiçavaju Leibach ilikovna grupa Irwin, samo donekle meçaovu sliku. Izmeðu predstavýaça virtualnei realne dræave, Leibachu je, ova drugadodelila najviãe akreditiva. Ovogodiãçadodela nagrada "Viktor" – ekvivalentdomañeg "Oskara popularnosti" – na kojoj je Leibachu dodeýen specijalni "Viktor" zacelokupno delo, utvrdila je status najsja- jnije zvezde na slovenaåkom pop nebu.Sveåani koncert u Cankarjevom domu,samo za odabranu publiku sa pozivnicama,kao svojevrstan omaæ delu Leibacha krozRojkove i Kumarove kompozicije, te çi-hove aranæmane Leibachovih komada zasam bend i simfonijski orkestar, trebalo jeda bude konaåno legitimiziraçe pozicijedræavnih umetnika.

U åemu je, onda, iznenaðeçe? U tokuprva dva dela koncerta, sem primetnogodsustva bilo kakvih slovenaåkih dræavnih

simbola u scenografiji koja je bilaprepuãtena simbolima NSK dræave – dve-ma crnim NSK zastavama sa srebrnim

Reå kritike

KONCERTI: LEIBACH

Subverzivna klasika

Lj ubýana je pre nekoliko danauplovila u vode Evropskogmeseca mini-varijantom pro-

Predstavnici realnih dræava naãli su se licem

u lice sa predstavnicima virtuelne dræave

▼ ▼ ▼ ▼ ▼

promenom ritma, ima jednako odjeka uonima koje za njom slede i u onima koje joj prethode. No, najvaænija je promenastava u muziåkom smislu reåi; to je sme-njivanje stavova.

“Knjiga kraljeva i budala” doziva useñanje jednu knjigu s tajanstvenom moñi.I pre no ãto se proåita Post scriptum padana pamet Protokol Sionskih mudraca.

Åinilo mi se da se ideja o knjizi kojaubija suprotstavlja uvreæenom miãljenjuda su sve knjige korisne, åak i vaspitne. A ja volim teme koje se suprotstavljajuopãtim mestima.

Æeleo sam, pored ostalog, i da razvijemideju koja je bila pomenuta u Grobnici zaBorisa Davidoviåa: ”I rekoh im da ih necepaju, jer mnoge knjige nisu opasne, opa-sna je samo jedna; i rekoh im da ih ne ce-

paju, jer åitanje mnogih knjiga dovodi domudrosti, a åitanje jedne jedine do neznan- ja naoruæanog mahnitoãñu i mrænjom.”Sloæiñete se da je to i sada aktuelno.

Knjiga o kojoj govorim u priåi uistinu je knjiga-ubica, jedna od onih knjiga kojepredstavljaju jedini brevijar fanatika: “ide-oloãka podloga” koja umiruje savest.

Najzanimljivijim u toj knjizi-fantomu Protokolu Sionskih mudraca bio je za me-ne kriminalistiåki zaplet koji se stvoriooko te knjige joã od njenog nastanka. No,za razliku od kriminalistiåkog romana koji je samo fikcija i u kojem je ubistvo fik-

tivno, ovaj “roman” izlazi iz okvira fikci- je, preliva se u stvarnost i dovodi do istin-skih pokolja. To pokazuje da izmeðu do-kumenta i stvarnog æivota postoje tajan-stveni odnosi koji bi mogli biti polje knji-æevnog istraæivanja.

U priåi pravite aluziju na Selinovepamflete. Kakvu vezu uspostavljate iz-meðu tih pamfleta i Protokola?

Suprotno uvreæenom verovanju, mræn- ja moæe roditi estetsku formu, pa åak i do-bro pisanje. Romaneskan i neverovatanzaplet oko Protokola takoðe stvara jed-nu “lepu legendu”, jednu ubilaåku legendu– trebalo bi dodati. U prvom redu zanimaome je estetski aspekt te legende.

U vaãoj priåi, jedan primerak te knjigekoja podstiåe mrænju spasava æivot jed-nom nemaåkom vojniku. Ironija sudbine?

Ironija sudbine ili prosto ironija. Jer,istorija je suprotna priåi. Ubica ne okajavauvek svoje grehe, kao u romanima iz do-brih starih vremena.

Uprkos naslovu, "Enciklopedija mrt-vih" ne iskljuåuje ironiju i humor koji nijeobavezno crn.

Pred tragedijom istorije utoåiãte se na-

lazi u ironiji i humoru. Zahvaljujuñi tomepisac ostaje u literaturi koja je oblastduha. ■

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


52 VREME ■ 24. MAJ 1997.

Maýeviåevim krstom unutar zupåanika –sve se odvijalo po oåekivanom scenariju.

Nastup Leibacha, doliåno prezentaciji jedne dræave, makar i virtualne, otvorio jegovor Petera Mlakara. Mlakar je tamnosi-

vo odelo, belu koãuýu i diskretno deze-niranu kravatu zamenio vojniåkim pantal-onama i åizmama, te nauýenim torzomkoji je samo delimiåno pokrivala dugaåkamesarska keceýa od belog laka. Nasuprotdræavnicima i politiåarima koji su, svaki nasvoj naåin, izrazili naklonost prema kulturii utvrðivali çenu neophodnost u ma komdruãtvenom, istorijskom i civilizacijskomkontekstu, Mlakareva poruka je bila sub-limirana u reåenici: "Ne treba nam kultura,veñ Boæja mast" (u slobodnom prevodu,obilna Boæja intervencija). Prisutni pred-stavnici svetovne vlasti su ovu izjavu pro-

pratili blagonaklonim osmesima, dok na- jviãi slovenaåki duhovnik netom inau-gurisani nadbiskup Franc Rode nije imaoprilike da je åuje, jer je napustio priredbuveñ nakon prvog dela. No, bio je to samovedro-ambivalentni uvod u nastup tokomkojeg je osmehe na licima dræavnika pola-ko zameçivao izraz nedoumice.

Iznenaðeçe je, pre svega, bio izbor ko-mada. "Nova Akropola", "Krvava gruda –plodna zemýa", "Smrt za smrt", "Vade ret-ro Satanas" i "Dræava" mahom su plodovinajranijeg lajbahovskog perioda. Nastaliizmeðu 1980. i 1983, ovi komadi su stvor-

ili okosnicu fenomena Leibach i, shodnotome, postali sinonim za politiåku nep-odobnost ili, taånije reåeno, politiåki tabu.

Leibach åak na svojim uobiåajenim kon-certnim turnejama veñ godinama ne izvodigotovo nijedan od tih komada. Stoga je od-luka da se rudimentarni, odseåni, teãki zvu-ci, proprañeni sugestivnim reåitativom koji

direktno zadire u sræ razmere ideologija-dræava-politika inkarniraju u ispoliranimaranæmanima Rojka i Kumara, raskoãnomsimfonijskom zvuku i vizuelno impresiv-nom performansu, u najmaçu ruku, neo-åekivana. Predstavnici realnih dræava suse, tako, naãli licem u lice sa predstavnici-ma virtuelne dræave – ovoga puta u crnimodorama, bez karakteristiånih uniformi –koji su im nemilosrdno servirali sub-verzivnost usred klasike, dok su salu obas- javale svetlosne prikaze kukastih krstovanaåiçenih od sekira. Åak je i upadýivosnaæan aplauz na kraju koncerta, kao prvi

spontani pokuãaj prevazilaæeça kolektivnenelagode, elegantno uguãen snimkomaplauza koji se prolomio iz zvuånika.

Bilo bi olako zakýuåiti da je virtuelnadræava nadmudrila realnu. Pre svega, idej-ni otac ovog koncerta i çegov programskikoordinator bio je sam maestro Letoça,miýenik slovenaåke kulturne vrhuãke i,sasvim prirodno, åovek institucije. Nijezanemarýiva ni åiçenica da su dosadaãçereakcije javnosti u okvirima regularnosti,bez ikakvih signala uzbuðenosti ili uzne-mirenosti. Ta dræava, oåigledno, joã dobropamti staro pravilo koje glasi da je igno-

risaçe daleko efikasniji i sofisticiraniji me-tod od represije. ■

KATARINA PEJOVIÑ

Salonu Muzeja savremene umetnostiotvorena je prošle nedeýe izloæba podnepretencioznim nazivom "Fotografija",projekat Jasne Tijardoviñ, kustosa MSU,koji predstavýa trinaest jugoslovenskihumetnica i çihove fotografije. Åisto "æen-ske" izloæbe odavno su prestale da zbuçu- ju galerijsku publiku sveta i zaista se ne bi

moglo reñi da je beogradska publika bilapotpuno zateåena ovakvom koncepcijom.Ono što je svakako predstavýalo

staçe stvari svakako je delimiåno odgo-vorno za izvesnu dozu optimizma koju jeza mnoge oznaåila izloæba "Fotografija".

Meðutim, osim svog "makrokulturnog"znaåaja, ovaj projekat na domañu likovnuscenu donosi nešto mnogo vaænije: otvaramoguñnost za posmatraçe rada æena fo-tografa van "ofucanog" koncepta radikal-

nog feminizma koji je, iz zaista nera-zumýivih razloga, predugo figurirao kao jedini moguñi naåin posmatraça rada æenaumetnika u beskrajno rigidnom patrijarhal-nom ustrojstvu srpske kulturne scene. Po-treba za demistifikacijom veñ se dugo os-eñala u ovoj sredini i, uprkos upornim nas-tojaçima i kustosa i umetnika u vodeñimbeogradskim galerijama (pre svega Galeri- ja SKC u kojoj svoje projekte predstavýajumnoge mlade autorke), prodor se nijemogao i "oficijalno" dogoditi dok pozicijupromotora nije prihvatila jedna od tzv. ve-likih institucija kakav je MSU.

Åitav kontekst politiåkih, socijalnih inajzad ideoloških dešavaça u zemýi objaš-çava donekle i postavku i izbor predstavý-enih autorki. Tako ñemo ovde ponovovideti stare radove Marine Abramoviñ,koja je naåinila taj prvi, neophodni probojkoji ñe doneti veñu slobodu ali i neophod-nu koncentraciju likovne kritike na radumetnica. Internacionalizacija çenog radane samo da je razbila mizoginiåne lokalnepredrasude veñ je dovela u pitaçe i tradi-cionalistiåku misao o umetnosti kao "izlivuumetniåke duše". Centralnost potrebe zasamopredstavýaçem (autoportretisaçem)u radu svakog umetnika afirmisano je krozspecifiånost æenskog samopredstavýaça,od intimizma "Biografskih prozora" MiliceStevanoviñ, preko nedvosmislenog insisti-raça na neophodnosti investiraça tela ireåi, çihovim uzroåno-poslediånim odno-sima i, najzad, çihove neizbeænosti u raduMarije Vaude. Vodeñi raåuna o dugomodsustvu æenske fotografije, Jasna Tijar-doviñ se, pretpostavýam, odluåuje za ra-dove Maje Saviñ i Violete Samardæiñ kojieksplicitno govore o biološkoj jedin-stvenosti æenskog tela, ali i za retro-nad-

realistiåku retoriku u radovima LjubiceMrkuý. Sjajno iznenaðeçe za mlaðu pub-liku predstavýa fotografija "Jutro" Pepe

iznenaðeçe jeste da je izloæba otvorena uSalonu MSU koji je, od kraja osamdesetih,kada je bio u æiæi paæçe, izgubilo auruprostora koji promoviše osmišýene pris-tupe problemima savremene umetniåkescene. Projekti ovakve provinijencije, saåasnim izuzecima poput izloæbi kakva jebila "Na iskustvima memorije" u Narodn-

om muzeju i "Rezime" u MSU, åinili su sezauvek proterani iz kulturnih institucija vi-sokog (nacionalnog) profila. Ovakvo

Potreba za

demistifikacijomOtvara moguñnost za posmatraçe rada æena fotografavan "ofucanog" koncepta radikalnog feminizma

IZLOÆBE: "FOTOGRAFIJA"

U

RAD SNEÆANE RISTIÑ: "Muãkarci i beba"

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 5324. MAJ 1997.

Pašñan koja sa divnom preciznošñu ekvi-librira na granici narativnog, izmeðu dramei baleta, æenskog i æenstvenog, a opet ne-minovno jasnog i bolno preciznog, bezma-lo u tradiciji najboýih godina francuskog

filma.S druge strane, "tajne bašte naših baki imajki", koje Goranka Matiñ otvara za sva-koga ko æeli da ih vidi ili prepozna, vrañatok ove postavke na savremene teorijskeprobleme povezujuñi radove umetnica åijise rad koncentriše na probleme tela i samo-predstavýaça, bez zazora i limitacija, nakojima se ugruvala nesigurnost generacijaæena umetnika. Problem opresivnostidruštva u kome æivimo tajna je samo zaone koji ne æele da je vide i ne zavisi nemi-novno od kapaciteta æene da predstavi kra- jçu transparentnost ovakvog sistema, tako

da od Marije Vaude, preko Vesne Pavloviñ,Sneæane Ristiñ, Taçe Ostojiñ i StankeÐoriñ-Dangubiñ pratimo jednu drugu nit,"toples osloboðenost", u koju je svaka ne-sigurnost inkorporirana svesno i namerno,gde su moguñnosti interpretacije dovedenedo transparentnosti koja nikako ne zatvara,veñ daýe otvara beskonaåne moguñnostiizbora.

Svest o fragmentu, kao i povereçe uposmatraåevu moñ gledaça omoguñavajuVesni Pavloviñ da nesmetano beleæi ipojednostavýuje dokumente-fotografije"monumentalnih" muškaraca, poput

Æivojina Pavloviña ili Ljubomira Draškiña.Kamera definitivno predstavýa sredstvomoñi i kada zapisuje otelotvorenu moñ,mušku ili æensku. Muškarci i bebe SneæaneRistiñ nemaju problem sa oåevima iz raja, iu staçu su da istovremeno ironizirajutradicionalnost konstrukta na kome se zas-niva porodiåna ñelija, ali i da istovremenoimpliciraju tu nedodirýivu mušku seksual-nost koja je tako oåigledna, i tako oåigled-no tabu, kada su u pitaçu çihova deca.Sexy oåevi?

Senzibilitet devedesetih, koliko god toofucano zvuåalo, neminovno potcrtava overadove sudarajuñi se sa samosvesnim sa-mopredstavýaçem u radovima Taçe Os-tojiñ i Stanke Ðoriñ-Dangubiñ. Iza tradicio-nalne estetike ostaje i neizbeænost bujaça,prerastaça i metamorfoze, prosto nemi-novnost biološkog razvoja jukstaponiranakulturnom, recimo, razvoju, rezultira u la-koñi montaæe Stanke Ðoriñ-Dangubiñ. Inajzad, Taça Ostojiñ, vrlo sigurno i sa-mosvesno vraña telo u igru, jer upotrebasopstvenog tela nema granica. Uglovi pos-matraça, naåini manipulacije, izraæajnamoñ i kapacitet tela da se samopredstavi ne

poznaju granice. Åitava istorija umetnostipotvrðuje ovakav koncept.■BRANISLAVA ANÐELKOVIÑ

Nove "Mostove" otvara rubrika "Ukrãtaça",posveñena izraelskom piscu Amosu Ozu,odnosno çegovim "Esejima iz nemirnihvremena" u izboru i prevodu Drinke Gojk-oviñ. Ozovi tekstovi o izraelsko-palestin-skom sukobu imaju univerzalni znaåajpromiãýaça na temu nacionalizma,(ne)tolerancije, etniåkih i verskihpredrasuda...utoliko je i Amos Oz, kao i sva-ki pisac iz "kriznih æariãta" u svetu, naæalost,i domañi pisac. Rubrika "Kçiæevnost usvetu" otvara se proznim tekstom Bohumila

Hrabala "Åasovi plesa za odrasle inapredne", a sledi tekst Milana Åoliña oHrabalu, izbor iz savremene kineske poezijei "Treña zapovest" iz ciklusa KãiãtofaKjeãlovskog i Kãiãtofa Pjesjeviåa. Esej Ad-ama Mihçika "Sivo je lepo" je novi dopri-nos jednog od najuglednijih istoånoevrop-skih intelektualaca danaãçice promiãýaçukonfuzne postkomunistiåke stvarnosti, atekst Cvetana Todorova "Na dva koloseka",moæda i najintrigantniji prilog u ovom broju,inspirativna analiza autobiografskog iskust-va egzilanta (Todorov je Bugarin koji æivi uFrancuskoj) koji se, posle dugog odsus-tvovaça, ponovo neposredno susreñe s mat-iånom zemýom i kulturom. Rubriku "Tu-maåeça" ispunio je kontroverzni ogledRiãarda Legutka "O toleranciji", dok je blok"Iz jezika u jezik" posveñen problemimaprevoðeça. U posledçem delu "Mostova"nalazi se kritiåki osvrt Gojka Boæoviña naroman "Dom" Ronalda Harvuda, rubrika"Hronika" i, po starom dobrom obiåaju,dramska poslastica za kraj. Ovaj put se radio drami Nikolaja Koýade "Murlin Murlo",

jednom od kýuånih tekstova "novog ruskog

talasa", kreativne invazije savremenihruskih dramatiåara mlaðe i sredçe gen-eracije, koji su moæda i najvaæniji autoridanaãçe evropske drame. Komad "MurlinMurlo" je i kod nas s uspehom postavýen uSNP u Novom Sadu.

Izvadivãi svoj åasopis iz ekskluzivnoprevodilaåkog zabrana i ponudivãi intelektu-alno radoznaloj i zahtevnoj publici obiýe ãti-va koje bi bez çegovog angaæmana verovat-no ostalo nepoznato ovdaãçem åitateýstvu,aktuelno uredniãtvo "Mostova" je dalo na-

jveñi moguñi doprinos dekontaminacijiovdaãçe duhovne klime. Samim tim, ova

serija "Mostova" je postala neophodan ukrasbiblioteke svakog kvalitetnog åitaoca.T. PANÅIÑ

Mostovi

SCENA

"Trejnspoting" u

Bitef

U "Bitef teatru" nedavno je odræanapremijera predstave "Trejnspoting". Bila jeto treña svetska premijera ovog teksta Irvi-na Velãa, dramatizacije istoimenog romanapo kojem je proãle godine snimýen i film."Trejnspoting" je priåa o urbanoj mladojgeneraciji socijalnih gubitnika, razoåaranihu druãtvo. Duãana Nikoliñ, dramaturgpredstave, objaãçava da predstavom æeleda skrenu paæçu svetu na ýude koji kon-zumiraju narkotike i koji su zbog togaodbaåeni, aludirajuñi na reåenice IrvinaVelãa: Kako heroin moæe biti "pogreãan",dok je konzumiraçe alkohola (koji je

mnogo toksiåniji) ispravno... "Glavnatema, barem za mene, jeste zaãto tolikoýudi radije koristi droge 'negativno', da bipobeglo ãto je moguñe daýe od uæasa idosade takozvanog 'straight, mainstream'æivota, nego pozitivno, da bi uæivali uæivotu. To je pravi kriminal, prava tema,åiçenica da toliko mnogo ýudi oseña daispravan æivot u ovom druãtvu nema ãta daim ponudi." Rediteý Ðorðe Marjanoviñkaæe da su predstavom pokuãali da istaknuosnovnu poruku Velãovog teksta "izaberiteæivot". Nikola Ðuriåko, tumaå glavneuloge, kaæe da prestavu doæivýava liåno

zato ãto priåa o æivotima koji su svimapoznati. U komadu igraju Sergej Tri-funoviñ, Boris Milivojeviñ, Aça Popoviñ iBojan Dimitrijeviñ, a "Darkwood dub" suautori muzike.

S. Ñ.

Erno u "Prosveti"

Ovih dana su promovisane dve kçigefrancuske spisateýice Ani Erno, koje suobjavýene u "Prosveti". Roman "Mestopod suncem" bio je 1974. nagraðen nagra-dom "Renodo" kao roman godine. Roman"Nisam izašla iz svoje noñi" pisan je u ob-liku dnevnika, a centralna figura romana jespisateýiåina mati. Åedomir Mirkoviñ,glavni urednik izdavaåke kuñe "Prosveta",istiåe da je za Ani Erno neposredna stvar-nost uvek bila podsticajna inspiracija. "Obeove kçige imaju jaku autobiografskuboju", kaæe Mirkoviñ. Nada Popoviñ-Perišiñ, ministar kulture Republike Srbije,svrstala je Ani Erno u "æensko pismo", akao osnov çenog pisaça naznaåila je æeýuza priznaçem. Sama kçæevnica kaæe da

funkciju kçiæevnosti vidi u "pojašçavaçuonoga što se æivi".K. P.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


54 VREME ■ 24. MAJ 1997.

Pozivamo zainteresovane zaprodaju "Vremena"

iz Aran ðelovcaVranjaGornjeg Milanovca Zrenjanina Kikinde Leskovca

Loznice Novog PazaraObrenovcaPanåevaParañinaPirotaPoæarevcaPriãtine Poæege Smedereva Smed. Palanke Uæica

i svih ostalih mesta

da se jave Nikoli 011/3246-936

BEOHELP je ovlaãñeni distributer za Jugoslaviju: "De Vilbiss health care" (USA) - aparati za respiratornu medicinu

*Koncentratori kiseonika, inhalatori, mobilni aspiratori

"BCI-INTERNATIONAL" (USA)- sistemi za oksimetriju u medicini

V A Ã E Z D R A V L J E J E N A Ã A B R I G A !

Posetite nas na Sajmu medicine"Medipharm", hala 1 od 27.-31. 05. 1997.

"BEOHELP" d.o.o preduzeñe za pruæanje uslugaBeograd, Bulevar JNA 121, tel./fax 011-460-928, tel: 621-602 i 171-472

"SPECIJALISTIÅKA ORDINACIJA ZA BOLESTI PLUÑA

- NEDELJKOVIÑ"- leåenje astme i bronhitisa- nega bolesnih i starih lica

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 5524. MAJ 1997.

▲

Virtuelni Tito

Joãko iz SlovenijeTvorci "home page" Tita na Internetu studenti iz Ljubýane MartinSrebotçak i Matija Marolt govore za "Vreme" o kreaciji, odræavaçu i

reakcijama na "virtuelnog Broza"

ÆIVOT

aåno 105 godina od svogroðeça, ukoliko kao datum

raåunamo proklamovani 25.maj – Tito je ponovo meðunama. Poput Feniksa vaskr-Tsao je u virtuelnoj stvarnosti, naravno –

na Internetu, odnosno na jednoj od WEBstrana kreiranih na kompjuterima ýubý-anskog Fakulteta za raåunarstvo.

"Tito's home page" je sigurno jednaod zanimýivijih i najduhovitije postavý-enih strana "world wajd weba" (WWW).Korisnike iliti serfere na poåetku doåekaTitova slika, te datumi çegovog roðeça,smrti i ponovnog roðeça na Internetu.Posetiocima je omoguñeno da na toj stra-ni åuju Titove originalne govore kao ipesme o Titu, da pogledaju fotke i,konaåno, da dopiãu svoje mçeçe za no-vine "Tito's Tribune".

"Kao i åim prije, tako i sada doka-zujem kako cijenim demokraciju, takoda sva vaãa pisma, pa tako i ona sakritiåkim mislima, objavýujem. VaãTito." Jednostavna poruka, overenaTitovim karakteristiånim potpisom,predstavýa uvodnik u çegov elektronskiåasopis; nadaýe, posetioci su u prilici daprihvate ili odbiju internetovsko nago-

varaçe (na O.K. engleskom) da: "Eçoywonderful pictures", "First take a look atsome of my older pictures taken beforeand between the second world war",odnosno "You should also take a look atpictures of me with world leaders... andsome of my other very interesting pho-tos..." Ukratko, da prelistaju foto albumsa "åarobnim slikama" (uz sugestiju da"prvo bace pogled na neke od fotki kojesu usnimýene pre i u vreme Drugogsvetskog rata"), pri åemu vam Tito, bezimalo skromnosti, sugeriãe da ne pro-pustite ni ostale "i te kako zanimýive

slike", te posebno scene u kojima jeovekoveåen sa svetskim voðima...Ovaj duhoviti i savremeno osmiãýeni

dræavniåki projekat doæivotnog jugoslovenskog predsednika potpisao je"Joãko iz Slovenije". Ukoliko se Ãeãeýveñ maãio za glogov kolac, trebalo bi mureñi da je strah suviãan. Joæa se nijereinkarnirao, veñ su mu elektronski æiv-ot podarila dva studenta ýubýanskog

univerziteta: Martin Srebotçak, studentAkademije za glumu (AGRFT) i reæiser,te çegov prijateý Matija Marolt, studentFakulteta za raåunarstvo. Zanimýivo jeda je Titova strana veoma brzo poæçelaveliki uspeh.

Zapravo, jedini ozbiýniji problem usastavýaçu biografije naãega nam Josi-pa Broza predstavýala je reakcijaTitovih nekadaãçih velikih saveznika –Engleza. Poãto su autori Titovo pred-stavýaçe potkrepili korektno napisanommarãalovom biografijom "pozajmýen-om" iz Enciklopedije Britanike, ubrzo je

usledila reakcija pomenute izdavaåkekuñe. Urednica Britanike Helen L. Kar-lok je tvorce Titovog WWW pismeno

upozorila da je "nedavno otkrila da se naçihovoj strani nalazi kopija Titovebiografije åime je uåiçena 'povreda au-torskog prava'"; istovremeno je naglasi-la kako su u enciklopediji sreñni da suautori "otkrili kvalitet Titove biografije uBritaniki", zakýuåivãi da Titovi ýubiteýi

iz Ljubýane moraju – ako æele da koristeTitovu biografiju – prvo da zamole zadozvolu ili plate za upotrebu podataka!

ÅERUPANJE ELEKTRONSKOGTITA: Usledila je molba autora da imBritanika i zvaniåno dozvoli objavuTitove bografije (na Titovoj strani), ali jeiz Londona stiglo hladno obaveãteçe:"naæalost, moramo odbaciti molbu".Navodno, Britanika dozvoýava besplat-nu upotrebu materijala samo "u iznim-nim okolnostima". Ovo za çih oåito nijebila nikakva izuzetna okolnost; iako su,naravno, zakoni na strani britanskog iz-

davaåa, takvo cepidlaåeçe Britanike(koju, inaåe, moæete da kupite na beo-gradskom crnom træiãtu za 30 nemaåkih

EMOCIONALNE REAKCIJE: Tvorci "virtuelnog Tita" D E N I S S A R K I Å

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


56 VREME ■ 24. MAJ 1997.

maraka, dok u Londonu sa svim mo-guñim popustima najjeftinija varijantakoãta oko 400 funti iliti 1000 DEM) jeste, najblaæe reåeno, neobiåno.

Autori "Titove domañe strane" na In-

ternetu Martin Srebotçak i Matija Ma-rolt govore za "Vreme" o kreaciji iodræavaçu "virtuelnog Tita".

"VREME": Kako ste uopãte doãlina ideju da napravite "home page"Tita na Internetu?

M. SREBOTNJAK: U to vreme je uSloveniji bila nestaãica dobrih tema. ATito je tema koja je veoma slikovita.

Kakav je odziv publike?M. S.: Veñina doæivýava tu stranu

veoma politiåki, iako nije politiåka.Zamislili smo je i naåinili, bar smo takomislili, sa nekom distancom i ironijom,

samoironijom, moæda. Njena suãtina jeda podsetimo na to kako je bilo, da nepadne u zaborav... i to je sve. Reagova-ça su, naravno, veoma emocionalna. Tosu ili samo hvalospevi na raåun svega ãto je bilo i podseñaça na naãu slavnuproãlost, ili su preteñe i uvredýiveporuke. Neke reakcije su åesto povezanesa odredjenim nacionalnim vodjama, re-cimo Tudjmanom ili Miloãeviñem, ili suçihovi koreni u neåemu ãto se, uslovnoreåeno, moæe nazvati ustaãtvom ili ået-niãtvom.

Ipak ste mogli da izaberete bilo ãtadrugo... Mogli ste, recimo, konformi-

stiåki da predstavite slovenaåka vinaili karakteristike pokrajina, i svi bi bilizadovoýni. Zaãto baã Tito?

M. S.: Svojevremeno su takve straneveñ oformýene na Institutu "Joæef Ãte-

fan". A Tito je bio åovek o kome smo,maçe-viãe, svi sve znali. Pored toga,verovali smo da je proãlo veñ dosta vre-mena tako da sada i o çemu moæemo darazgovaramo neoptereñeno; konaåno, iJugoslavija se raspala. Åinilo nam se dabi takva adresa na Internetu, posle sve-ga, mogla da ispadne veoma dobro i daima nekog smisla. Matija i ja se znamo joã sa studija na Fakultetu za raåunarstvoi jednoga dana smo odluåili da napravi-mo tu stranu. Kada smo zavrãili "posaooko Tita", nismo ni slutili da ñe odzivbiti tako velik. Kako se poveñavao broj

pisama, i mi smo dodavali sve viãe pesa-ma, slika, govora i sliåno.Gde ste dobili svu tu gradju?M. M.: Verovali ili ne, Tito i danas

ima svoje fanove; tu gradju ýudi joã åu-vaju. Ãto se nekih Titovih govora tiåe,çih sam naãao na nekim starim ploåa-ma, a fotografije i u bibliotekama.

M. S.: Otiãli smo, na primer, u Bib-lioteku "Oton Æupanåiå" u Ljubýani iupitali da li joã imaju "one kçige sa fo-tografijama o Titu". Bibliotekarka je bilazbuçena: "Znate, to su stvari koje viãeniko ne gleda. Ne znam da li to joãuopãte imamo", rekla nam je i potom

otiãla negde pozadi i kriãom nam donelanekoliko kçiga.

Napravio si i film Pepelka (Pepeýu-ga), film koji se bavi nekom sliånomtemom?

M. S.: Da, snimio sam film o tomekako je nestala Kardeýeva urna. Naime,1990. godine je kamenorezac utvrdio daispod nadgrobne ploåe na ýubýanskomTrgu revolucije viãe nema Kardeýeveurne koja je tamo poloæena.

Nestala je, ukradena! Informacija otome bila je objavýena u gotovo svimnovinama, ali je afera polako pala u zab-orav poãto se desilo osamostaýeçe... Aonda se 1991. godine, kada je sve bilozavrãeno, urna pojavila na ýubýanskomgrobýu Æale.

Ljubiteýi misterija su govorkali da

je autor te bizarne kradje bio glumac iimitator Tita Ivo Godniå?M. S.: Tokom snimaça filma te

glasine su doãle i do nas, ali nikada niãtanije dokazano. Film je, inaåe, dokumen-tarne prirode, koristili smo materijale izvremena socijalizma i animaciju.

Kako gledate na Tita, i sami sterodjeni u vreme çegove "diktature"?

M. S.: Doæiveo sam samo posledçegodine Titove vladavine. To sigurno nisubile "najgrubýe" godine, zato nemamposebno loãe uspomene. Istina, señam seone ikonografije... Svejedno, zahvaýu- juñi danaãçim reakcijama na "Titovu

Pisma drugu Titu Jedno je sasvim sigurno – Tito je joã uvek jedina zajedniåka taåka za sve bivãe

jugo-narode (i ãire). Iako zaboravý en i zanemaren u Kuñi cveña, doæiveo je potpunurenesansu na Internetu. Poseta je ogromna. Evo nekoliko pisama:

Vrati se iz MRTVIH!!!!!!!!!!!!!Zoran Juriå

* * *

Pozdravýeni!Kot prvo – pohvala za odliåno stran o Titu.Res je dobra. Zanima pa me, åe boste dalina to stran tudi pesem Danila ÆivkoviñaJUGOSLAVIJO in RADIMO SLOÆNO?Zanima me ãe, s katerim programom pret-varjate pesmi v MPEG2 format?

Rok Mezgec* * *

Care, iz grada gde si duãu ostavio ãaýem tipozdrav u veåna loviãta.

Duãan Koãariñ* * *

Subject: tito, ha? dosta mi je komunista.Doði ovde u Åikagu da te potuåem kao ãto

moæe samo åetnik. Jebo te Tito i çegovaostala porodica na Dediçu.

(nepoznati oboæavalac iz Åikaga)* * *

Zahvaýujem se onima koji dræe u æivotusjeñaçe na tvorca zemýe koja je bila mojai naãa domovina – Jugoslavije. Naravno danije bio perfektan, ali je zato dræao ove na-cionalãovinistiåke dæukele pod kýuåem izato kaæem: Æivio drug Tito! Hvala ti nanajýepãoj zemýi na svijetu. Æao mi je ãtonema ni çe, a ni tebe.

Igor Proåazka* * *

Imo sam samo tri godine kad si nas napus-tio al' se sjeñam, to kao da je juåer bilo.Oñeã li nam se vratiti da srediã situacijukad ti bude ñeif? Åuvaj se i nemoj previãenogu da napreæeã, Darkec

Dr Slavko Matiñ* * *

Iako sam Srbin koji mrzi komuçare, zaçega ti kaæem hvala ãto si uradio ovo!!!On je bio car! Veñ sam stavio u book-marks!!

Dragan Pavloviñ* * *

George

So have some god damn grattitude alongwith you criticism and erase all the sar-casm from the homepage.

I hope you can help me.I need some informations about the eco-nomic of Yugoslavia under Tito. Probab-

bly you can send me informations (orlinks/adresses where i can get some)about Tito's "third way of sozialism".Thank you, Heike (Heike Becker, West-faelisshe-Wilhelms-Universitaet Muen-ster)

* * *Svaka vam åast, Tito je meni bog i javjerujem da je joã uvijek æiv i da se skri-va po praãumama Sibira. Kad se åujetesa çim pozdravite ga i recite mu dapozdravi Jasara jer sam åuo da redovnokontaktiraju!Smrt faãizmu!!!

Srdaåno Æeýko Antoniñ

* * *Oboæavam te,

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 5724. MAJ 1997.

stranu", vidim da mladje generacije, kojesu idealistiåki ili populistiåki gledale nasve to, odnosno "pop" generacije koje suodrastale u vreme velikih koncerata iradnih akcija, "ono" doba shvataju pril-iåno povrãno i doæivýavaju ga s

nekakvom nostalgijom. Starije gen-

eracije se slabije odazivaju,verovatno i zato ãto veñin-om nemaju dostup do Inter-neta.

U posledçe vreme, bar

ãto se Srbije i Slovenije ti-åe, od filma "Tito i ja"(Gorana Markoviña), pre-ko Æilnikovog "Tito podrugi put medju Srbima"(oba su prikazana na slov-enaåkim televizijama), pado Godniåevog parodira-ça Tita (slovenaåka varijanta Dragoýuba S. Lju-biåiña – Miñka) iskazalo seda taj "kult" i señaçe naTita joã nailazi na burneodzive publike. Imate li ne-

ko objaãçeçe te pojave?M. S.: Åiçenica je da jenajveñi deo populacije unekadaãçoj Jugoslaviji uTitovo doba æiveo dosta do-bro. Momenat uspostavýa-ça nacionalnih dræava je zamnoge predstavýao lep tre-

nutak, ali su posle toga, za veñinu, nastu-pila teãka vremena. Moæda to, unekoli-ko, najmaçe vaæi za Sloveniju iako jeåiçenica da je vreme posle Tita svimadonelo veliku nesigurnost. U vreme Titanije bilo krvi i ratova, mogli smo slobod-no da putujemo i sliåno. Ljudsko señaçe

Sincerely, a Yugoslav.* * *

Dragi tovariã Tito!Lepo, da si priãel na Internet. Pogreãamveå napisanih podatkov. Tudi kak govor biposluãal, pa kaj ko me mine potrpýeçe, ko je prenos tako poåasen. Lep pozdrav

Lev Poæar (Slovenija)* * *

Your Internet site has been reviewed andrated by The McKinley Group's pro-feãional editorial team. We are delighted to

designate your resource as a "3-Star" site.Our sincerest congratulations!

McKinley Group* * *

TITO je MRTAV. SUPER.Pero Miloã

* * *"Voýenom narodu! Svima koji æele da sevratim: Nisam lud!! TITO"

* * *Za dom spremni!Drugovi slovenaåki, komuçare. Tita viãenema, ali çegove sluge su ostale pa etodjeluju i po Sloveniji a naæalost ima ih i u

Hrvatskoj. Åak je Hrvatska televizijaprenosila skup senilne staråadi koja je nos-ila partizansko ordeçe iz 2. svjetskog rata

i uzvikivala neke smijeãne parole zaostaleiz proãlog reæima. Åak su se idoloklaçalipred çegovim kipom, ãto samo potvrðujekvocijent çihove inteligencije.Oni nisu niti svijesni, koliko je ovaj malihedonista poåinio zla, ne samo nama HR-VATIMA, nego åak i vama Slovencima, paåak i Srbima, a Muslimane da i nespomiçem, a da biste mu vi i takvi kao ãtoste vi posveñivali åak i kuñnu stranicu itako zagaðivali mreæu, kao kakva otrovnabolest. Stoga vam preporuåujem da se

okanite ñorava posla kao ãto jeoæivýavaçe ovog monstruma.. S poã-tovaçem Ustaãa!

Ivan Budimir,student matematike, Hrvatska

* * *Dragi moj Stari!Bilo je potrebno samo dva pedera, Zlobo iSraço, pa da ono ãto si Ti napravio, post-ane skupina dzepnih dræavica, koje ne znaju ãto bi same sa sobom. Dohodak po glavistanovnika je neãto kao u Gorçoj Volti.Ãta åeã, vaæna je nacija!

Dr. Dan Wollner

* * *Druæe Tito!Sretno, gde god ste sad!

Saa Keleman* * *

Hallo ja sam Hans PosåenJa sam Odgovorni i Glavni Urednik: Ra-dio Televizija Berlin – Emisija "TamoDaleko". Ja traje Completno Historija saGen. Jozip Broz Tito u Srpski Jezik! Istotrage Video Matrijala sa Tito (Orginal).Ja Radi u Berlin besplatna 2 puta mesec-no Radio i 2 Puta mesecno TV Emisija uSrpski jezik! Molim Pomoc mene. Valalepo

Hans Posåen* * *

Dear Tito,Please rise from the grave and save us of Milosevic.

Belgrade students* * *

Je li, je'l ti to neka zajebancija. Kao forakliknem na tvoju fotografiju kad tamoTito? Baã ti fazon! Stavi sliku JanezaDrnovãeka, Janeza Janãe i ostalih slove-naåkih...: "Da sam ja æiv ovakve barabebih obesio za jajca!"

Vladimir Protiñ

NAPOMENA: pisma izabrala, bez pre-voðeça i lekture, Svetlana Vasoviñ-Mekina ■

sve to ne moæe da izbriãe.Joã jedno kompjutersko pitaçe –

Titova "kuñna strana" mora i fiziåkida postoji negde, na nekom serveru.Gde se zapravo "krije" zloåinac koji

je pruæio azil virtuelnom drugu Titu?M. M.: Ta strana se nalazi naFakultetu za raåunarstvo; kada smo jekreirali nismo mislili da ñe dobiti takoveliki publicitet. Vaæno je da do sada niod koga, pa ni od fakulteta, nije bilo ni-kakvih negativnih reakcija na naã projekat. Ãto nas iskreno raduje i nadamo seda ñe tako ostati i ubuduñe. Najzad, stra-na nije zamiãýena ni politiåki, ni komer-cijalno.

Imate joã neke planove s Titom?M. S.: Poãto su nam iz Enciklopedije

Britanike zabranili upotrebu çihove

biografije Tita, sada traæimo neko drugoreãeçe. Moæda ñemo sakupiti sve mo-guñe Titove biografije, iz åega bi istotako moglo da se vidi kakav je çegovznaåaj rastao u razliåitim periodima ikako su razliåiti pisci oceçivali çegovæivotni put.

Imate li troãkova oko odræavaça uæivotu "virtuelnog Tita"?

M. M.: Nemamo ni troãkove ni prof-it. To je, na neki naåin, naã hobi. Zastranu je potrebno samo neãto vremena.I dobre voýe. Niãta viãe. ■

IGOR MEKINA

SVETLANA VASOVIÑ-MEKINA

H A Z I R

R E K A

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


58 VREME ■ 24. MAJ 1997.

aesti put!POSLOVNE VESTI

nema novåanih nagrada. Ali, za one koje taj raj i pakao proðu,najveña nagrada je saznaçe o sopstvenim vrednostima. Za teýude moæda je pravo ime avanturisti. U svakom sluåaju, svakaim åast.

Prvo Camel Trophy takmiåeçe organizovano je 1980. god-ine u Transamazoniji. Narednih godina posade lendroverakrstarile su Sumatrom, Papuom i Novom Gvinejom, Zairom,Brazilom, Australijom, Madagaskarom, Sibirom, Tanzanijom i

Burundijem, Gvajanom, Argentinom, Paragvajem, Åileom,Kalimantanom...Najviãe uspeha u dosadaãçim takmiåeçima imali su Nem-

ci i Italijani, koji su pobeðivali po tri puta, dok je ekipa JuæneAfrike tri puta osvojila nagradu "Team Spirit".

U Mongoliji se takmiåi 20 zemaýa: Velika Britanija, SAD,Turska, Rusija, Ãvajcarska, Ãvedska, Juæna Afrika, Ãpanija,Rumunija, Portugalija, Austrija, Kanarska Ostrva, Åeãka, Fran-cuska, Nemaåka, Gråka, Holandija, Italija, Japan i Maroko.

D. V.

U ovom trenutku dvadeset posada iz dvadeset zemaýa sve-ta grabi lendroverima bespuñima Mongolije da bi 31. maja biliproglaãeni pobednicima. Nije fraza reñi da je objektivno svakaposada, koja prevali nekoliko hiýada kilometara putevimakojima åesto ne idu ni magarci – pobednik.

Ove godine Camel Trophy traje taåno 17 dana, a za domañi-na je izabrana prostrana i slabo naseýena Mongolija. Koliko jeto bilo znaåajno za ovu neobiånu zemýu govori podatak da jeznak za start prestiænog relija dao liåno premijer Mongolije.Uåesnici su ýubaznost uzvratili izjavama da su oduãevýeni ãtoñe upoznati tu egzotiånu zemýu, çen narod i kulturu.

Uprkos boravku od tri dana u Ulan Batoru, takmiåari ñeipak najviãe upoznati prirodne lepote Mongolije. Za rutu XVI-II Camel Trophy relija izabrani su zabaåeni putevi kroz ãume iplanine. Posade ñe nekoliko puta morati, uz pomoñ splavova i

kajaka, da prebacuju dæipove preko brzih reka, jezera i drugihvodenih povrãina. Nañi ñe se i na mnogim drugim iskuãeçima,kao i svih prethodnih godina. Najteæa vojna veæba za "kamelt-rofijevce" je obiåna ãala. Meðu 40 ålanova prvih posada nalazise i pet æena.

Dakle, da rezimiramo. Ãta je uslov da se neko kvalifikuje ufinale Camel Trophy takmiåeça. Pre svega jaka voýa, sportskiduh, snaga, izdræýivost, bistar um i æeýa da se testiraju granicesopstvenog organizma. Ãta se za to dobije? Gotovo niãta! Cam-el Trophy je amatersko takmiåeçe, osnovni motiv je prestiæ,

Ãest godinaBel Pagetta

Bel Pagette je proslavio ãestiroðendan. Ãest godina pejdæiraça.

Bel Pagette je kompanija koja jepunih ãest godina pruæala najboýupejdæing uslugu na Balkanu, otkrilasve prednosti diskretnog komu-niciraça i omoguñila svojim koris-nicima da budu u kontaktu i timeuãtede novac, vreme, da steknunove prijateýe.

Maja 1991. godine poslali suprvu poruku pejdæerom. Tada je pe- jdæer bio prestiæni simbol ekonom-skog i politiåkog establiãmenta, dok je danas dostupan obiånim graðani-ma i tinejdæerima. Tada je u BelPagettu radilo samo 30-ak zapos-lenih ýudi, danas imamo oko 400mladih visokoobrazovanih ýudi saproseånom starosnom strukturomod 26 godina.

Za ovu godinu kompanija BelPagette pored postojeñih 20 219pretplatnika planira joã 7000 novih

korisnika, i pokrivaçe 95% teritor-ije Jugoslavije.

Camel Trophy – osamnaesti put!

Nagrade

"Korak u buduñnost"Æiri 41. Meðunarodnog sajma tehnike i tehniåkih dostignuña '97 doneo je jed-noglasne odluke da se velike nagrade "Korak u buduñnost" dodele:

METALFER Corporation - RYOBI, London - Engleska; za TSC-306 testeraza seåeçe metalaTRACO - Beograd; za automatsku bezmotornu pumpu ABP - ELEPHANTIRITEL DD - Beograd; za ODS 2, 8, 34 - optiåki digitalni sistem 2, 8, 34 Mb/sYokogawa Electric Corporation - Tokyo, Japan, Yokogawa AustriaG.m.b.H.; za Transmiter diferencijalnog pritiska DPharp Model EJA110Institut "Mihajlo Pupin" - Beograd; za Elektronski brzinomer - EB96-IMP

DIGITAL Equipment Corporation - Massachusetts, USA; za Alpha server4100 5/466

POSEBNA PRIZNAÇA - "KORAK U BUDUÑNOST" DOBILI SU:BOSCH - Minhen, Nemaåka; za WFP 3230 BOSCH maãina za praçe veãa"SLOBODA" DD "SLOBODA - APARATI" - Åaåak; za Elektriåni ãtedçaksa staklokeramiåkom ploåom E-65 T-4 ExclusivePelikan Hardcopy (International) AG - Egg, Ãvajcarska; za Hardkopi proiz-vode, najlonske trake, kertridæe...Pupin Telecom DD - Zemun; za PCM modul RDLC 32MS MICROSYS D.O.O. - Rakovac - Novi Sad; za YUBIS - jugoslovenskisoftver za podrãku radu kliniåko-bolniåkih centara

Lanart Enterprise House - Kembridæ, Engleska; za Segway Port Switch -ureðaj za povezivaçe raåunara u virtuelne mreæe

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 5924. MAJ 1997.

dinstvena Internet adresa". Svaki sadræaj naInternetu ima svoj URL ("juarel" rekli biEnglezi), kao ãto mu ime kaæe – jedan jedin-stveni. Teoretski, mogli biste jedan sadræajstaviti pod nekoliko razliåitih adresa, ali naInternetu je to besmisleno ili åak bizarno.

URL nosi u sebi nekoliko informacija.Najpre adresu servera (raåunara) na kojemse nalazi sadræaj koji traæite. Kada stignetena traæeni raåunar, ostatak adrese sluæi davas dovede taåno do direktorijuma ili fajlakoji æelite da otvorite. Adrese na Internetusu veoma precizne. Kao da vam neko kaæeda se neka jeftina i lepa koãuýa nalazi u pro-davnici "Jumka" preko puta Beograðanke,ali ne u onoj levoj nego u onoj desnoj, natreñoj polici druga gomila zdesna. Ukolikosamo jedan od ovih podataka nije taåan,neñete doñi do traæene koãuýe (za koju ni neznate kako izgleda), veñ ñete lutati ulicom,pogreãiti radçu, shvatiti da su na pomenutojpolici dæemperi i sliåno. Åesto se deãava daýudi neku adresu prepiãu pogreãno. Neke odtih greãaka moguñe je ispraviti, a neke ne.

U suãtini, svaka adresa izgleda kao nizcifara, neãto ãto bi se moglo uporediti samatiånim brojem kod ýudi. Naravno,mnogo je lakãe i logiånije pamtiti imenanego cifre, tako da se adrese prevode u reåi.Kada upiãete adresu sajta koji æelite da pose-tite, vaã brauzer ga pretvara u brojke i spora-zumeva se sa raåunarima na Internetu, dokne naðe ono ãto ste mu zadali. Kako se dak-le piãe adresa?

Pre svake adrese obiåno stoji http:// uprevodu – HiperTekst Transfer Protokol,

jedna dvotaåka i dva "sleãa", odnosno kosecrte nakrivýene udesno. Osim ovog, postojei neki drugi protokoli na Internetu, ali seçima neñemo baviti u ovom poglavýu. Na-kon http:// sledi adresa. Moderni brauzerine traæe da upisujete http:// veñ ga podra-zumevaju, tako da upisujete samo adresu.

Adresa najåeãñe poåiçe sa tri dupla v(www) ãto znaåi da nameravamo da pristu-pimo Vebu. Iza svakog segmenta adrese idetaåka, koja sluæi za odvajaçe segmenata.Adresa ne mora obavezno da zapoåne sa

krañenica URL oznaåava UniformResource Locator [Juniform ResorsLokejtor] i slobodni prevod bio bi "Je-S

Internet adrese

URLikaçe!Da biste pronaãli neki sadræaj na Internetu, neophodno je daznate çegovu adresu, odnosno URL

www; recimo adresa Internet magazina YUReport Online je http://online.yu.net, dok

je adresa Internet prezentacije lista "Vreme"http://www.vreme.com , adresa magazina"Plejboj" je http://www. play-boy.com, aadresa Internet prezentacije NBA lige jehttp://www. nba.com. Znaåi, za deo adreseiza www najåeãñe se uzima ime kompanijekoja je vlasnik prezentacije. Åesto se dogaðada se to ime ne poklapa sa imenom najpopu-larnijeg proizvoda kompanije, tako da oprezentaciji koju traæimo moramo imati joãneki podatak.

Nastavak .com oznaåava vrstu prezent-acije. Navedeni .com je za komercijalneprezentacije, .org za organizacije (politiåkepartije, gradove, humanitarne organizacije isliåno), .gov za vladine institucije, .mil zavojsku i vojne ustanove, .aca ili .edu zaobrazovne institucije (ãkole i unverzitete) i.net za Internet provajdere. Iza ovih nasta-vaka ide oznaka za zemýu u kojoj je prezen-tacija registrovana i obiåno su to dva slova(.yu za Jugoslaviju, .de za Nemaåku, .it zaItaliju, .jp za Japan i tako daýe). Za SADtakav nastavak ne postoji, odnosno gorenavedeni primeri za "Vreme", "Plejboj" iNBA ligu su adrese za prezentacije u, us-lovno reåeno, Americi. Amerikanci suizmislili Internet i, kada su se adreseformirale, nije bilo razloga da se stavýajubilo kakvi segmenti koji bi oznaåavalidræave. Ukýuåivaçem ostalih zemaýa u In-ternet javila se potreba za tim. Navedeninastavci mogu umesto tri imati dva slova, ito se najåeãñe deãava sa neameriåkim adres-ama. Ukoliko imate komercijalnu prezent-aciju iz Jugoslavije, a ne iz SAD, çen nasta-vak neñe biti .com.yu, veñ .co.yu. Tako bi

jugoslovenski URL lista "Vreme" biohttp:/ /www.vreme.co.yu.

To ãto vaãa prezentacija potiåe iz Jugo-slavije ne znaåi da ona mora i da bude naserveru u Jugoslaviji. Oznaka .yu znaåi da jevaã URL registrovan u Jugoslaviji, a viimate pravo da ga postavite na onaj serverkoji vam najviãe odgovara, bilo gde u svetu,pa åak i na nekoliko çih. Zbog toga list"Vreme" i moæe da ima ameriåku adresuiako se prezentacija "Vremena" nalazi naserveru u Beogradu. To je usluga koja se do-

datno plaña (oko sto dolara za dve godine) i jedini uslov je da takva adresa veñ ne postojiu svetu, a velike su ãanse da postoji.

Adrese koje smo do sada naveli dovelebi vas na takozvani houm pejdæ (homepage), odnosno poåetnu stranu prezentacije.U primeru sa poåetka teksta to bi bila pro-davnica u kojoj se nalazi traæena koãuýa.Ali, Internet adresa moæe i da precizira gdese taåno u radçi koãuýa nalazi, tako da nemorate nikoga niãta da pitate, niti da razgle-date po radçi. Recimo, ako æelite da na

jugoslovenskom Internet ãoping centrupronaðete male oglase, ukucañete adresuhttp://mall.yu.net/malioglasi . Kosa crta izaadrese houm pejdæa oznaåava konkretnustranu u okviru prezentacije. Ukoliko bismoæeleli da uðemo u deo za raåunare, adresa biimala joã jedan nastavak http://mall.yu.net/ malioglasi/racunari . Ovaj URL nas taånovodi do mesta na prezentaciji gde se nuderaåunari, bez zadræavaça na usputnim stran-ama, ãto znatno ãtedi vreme.

URL se ne moæe praviti od bilo kojihznakova i slova. Postoji tendencija da u sko-rijoj buduñnosti na adrese utiåe da li koristitemala ili velika slova, ãto je sada bez uticaja.U okviru adrese mogu se koristiti crtice, aline i zarezi ili druga interpunkcija (;:"!?).Zabraçeno je u adresu staviti prazno mesto

jer browser to tretira kao kraj adrese. Na krajadrese nikada se ne stavýa taåka.

Jednom registrovan URL je u vaãemvlasniãtvu dok god plañate (maçe-viãe sim-boliånu) pretplatu na çega, a moæete ga ipreseliti ukoliko vam negde ponude pov-oýnije uslove.

No, retko se deãava da znate napametadresu prezentacije na Internetu koja vas in-teresuje. U tom sluåaju, obrañate se za po-moñ Internet pretraæivaåima, odnosno Inter-net sajtovima koji sluæe za pronalaæeçeprezentacija na Internetu.

O çima, u sledeñem nastavku. ■ZORAN STANOJEVIÑ

(U iduñem broju: Internet pretraæivaåi)

&predstavljajuVodiå krozInternet (6)

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


60 VREME ■ 24. MAJ 1997.

tor sa petanestak strateãkih partnera koji suizlagali, ãta bi drugo, nego proizvode kojipodræavaju i dopuçuju Navigator i SuiteS-

pot , glavne Netscapove pakete.Centralni deo prateñeg Object World saj-

ma sastojao se iz praktiånih demonstracijatoga kako se moæe maksimizirati upotrebasoftverskih objekata u razvoju programa zaprofesionalne korisnike. Bilo je upadýivonajviãe primera iz sveta finansija, gde vlada inajveña glad za brzim razvojem moñnih ap-likacija.UK Internet Show po svemu je malaizloæba napravýena samo da bi se maloojaåao fokus na Internet træiãte unutar samogComdex/UK sajma. Ovaj sajam nije pravakonkurencija velikoj specijalizovanoj izloæbi

Internet World , koja ñe se odræati krajemmaja u Londonu, pa je privukla samo na- jveñe izlagaåe: AT&T , Microsoft , Netscape, BT , Hewlett Packard UUNET i joã nekoliko

drugih, dok se ãirok profil sredçe velikihfirmi jednostavno nije ni pojavio na ovojsmotri.

MILLENIUM BUG: Poãto je u Brit-aniji u ovom trenutku vrhunac histerije ve-zan za problem 2000. godine, poznatiji podnazivom Millenium bug, nije neobiåno ãto jeåak nekoliko tribina, predavaça i okruglihstolova odræanih za vreme sajma posveñenoovoj temi. Reå je, uslovno reåeno, o greãci uprogramiraçu koja je nastala pre dvadesetakgodina i zbog koje mnogi danaãçi kompju-teri ne mogu da prepoznaju da nakon 31. 12.1999. dolazi 2000. godina, veñ se ili blokira-

ju ili revertuju na datum poåetka svog rada.Programi sa ovom greãkom postoje na svimnivoima, u dræavnim institucijama i kod kra- jçih korisnika. Lako je zamisliti kakvuzbrku bi Millenium bug mogao da napravi ubankarskom sistemu, na primer. Zato su naComdexu integratori sistema i VAR-ovi (Val-ue Added Reseller) ponudili svoja reãeça zaovaj problem, nameçena velikim sistemima.Za personalne kompjutere pobrinula se ko-mpanija Eurosoft, koja je predstavila

fix2000, paket nameçen starijim modelimaPC-a (kao ãto su AT raåunari), kod kojih seproblem 2000. godine ne reãava automatskikao kod raåunara novije generacije.

Organizatori su se potrudili da svakisekund ispune tribinama, predavçima i jav-nim intervjuima preko unutraãçe kablovsketelevizije, poznatije kao Comdex TV. Iako jenajavýeno viãe od dvadeset govornika zadnevne tribine, samo su Robert Youngjohns,direktor kompanije Sun Microsystems, TomShuster, generalni direktor Novella za Evro-pu, i Steve Rowley, generalni direktor 3COMza Evropu, predstavýali goste vredne paæçe.

Ukratko, izgleda da je Comdex/UK preæiveo. Moæda nije bio najposeñeniji i naj-zanimýiviji kompjuterski sajam u Londonuove godine, ali bio je dovoýno uspeãan da

organizatori veñ fiksiraju datume za Com-dex/UK naredne godine. ■

JELENA RUPNIK

Comdex/UK 97

Millenium Bug Krajem aprila u Londonu je odræan Comdex UK , najavýivan kaoIT dogaðaj godine. U okviru çega odræana su joã dva maçasajma: UK Internet Show i Object World

koji je napravýen samo za promociju ove te-hnologije. Ovaj paviýon sponzoriãe poznatafirma Lucent Technologies koja proizvodikomunikacione opreme. Total Control Hubkompanije US Robotics bio je priliånozapaæen. Ovaj proizvod obezbeðuje inte-graciju razliåitih komunikacionih linija isamim tim veoma efikasnu vezu za profe-sionalne i individualne korisnike.

ÃIRENJE MREÆE: Ove godine Com-dexom su dominirali proizvodi koji su naneki naåin povezani sa Internet/Intranettræiãtem. Tako je najzad u Britaniji pred-stavýena Jamba, Aimtechov razvojni alat zaJava okruæeçe, koji ne zahteva poznavaçeprogramiraça. Domino Systems predstavio je Panormania paket, koji omoguñava upo-trebu slika od 360 stepeni na Internetu. Ky-letec je predstavio svoj Compuphone 2000,ureðaj koji je, u osnovi, kombinacija kompjuterske tastature i telefonskog aparata. Vir-tual Plus je predstavio Office Net , prvo jed-instveno reãeçe za poslovne korisnike kojeobjediçuje sve komunikacione elementekoji danas postoje po kancelarijama. Na

Multimedia Showcase programu su poznatesoftverske kuñe Adobe, Aimtech, AMX Digi-tal, MetaTools i Matrox demonstrirale kako

se se prave veb sajtovi zasnovani na multi-medijskim sadræajima. Netscape je zauzeoåitav paviýon, velikoduãno deleñi ovaj pros-

oznato i veliko ime Comdex ne bi tre-balo da nas zavara. Ovo je tek drugiComdex koji se odræava u Velikoj Bri-

taniji. Proãlogodiãçi je, po opãtoj oceniposetilaca, izlagaåa – naroåito novinara – biotako loã da se postavýalo pitaçe da li ñe ovo-godiãçi uopãte biti odræan, ili ñe Softbank (firma koja je, pored stotinak sajmova ãiromsveta, vlasnik velike distributerske kuñe u Ja-panu i izdavaåke imperije Ziff-Davis) otpi-sati britanski Comdex kao neuspeli eksperi-ment. Tako je ovogodiãçi Comdex bio pos-ledça ãansa organizatorima da se dokaæu. Zapoåetak, u ovu svrhu napravýen je potpunonov organizatorski tim, pa je zameçena åak iagencija zaduæena za kontakte sa javnoãñu.

Izgleda da su u tome, bar delimiåno, us-peli. U poreðeçu sa ostalim sajmovimaodræanim ove godine u Londonu, Comdex/ UK spada u sajam sredçe veliåine nameçenopãtem profilu korisnika. Iako na ãtandovi-ma nije bilo preterane guæve, predstavýen jeimpresivan broj novih proizvoda. Da kren-emo od hardvera: IBM je predstavio Sure-

point – handheld PC. Na susednom ãtanduCasio je demonstrirao svoju verziju HPCpod nazivom Cassiopeia koja je premijernoprikazana joã proãle godine na Comdexu u

Las Vegasu. Nekoliko razliåitih firmi prika-zalo je svoja CTI (Computer Telephony In-tregration) reãeça u specijalnom paviýonu

P

A P O L L O

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


■ VREME 6124. MAJ 1997.

▲

Akcije: "Zdravo da ste"

Miris duãe

ispeglani stolçaci i zavese. Kad imdoðemo, one naprave izloæbu. Oko vez-iýa bdije åitav centar, one su dokaz da ñei drugi kad-tad uspeti. A nama je to i je-dini ciý. Mnoge su uspele. Izaãle su iz

centra, najviãe veziýe slavskih stolçaka,plañaju privatan smeãtaj i vezomizdræavaju ono ãto im je ostalo od porod-ica."

Cene tih bogato, kvalitetno uraðenih ilepih radova neprimereno su niske uodnosu na çihovu vrednost. Srðan Jo-vanoviñ, zaduæen za procenu, kaæe da jeiznos naznaåen na sertifikatu svakograda iskýuåivo nadoknada autoru, udogovoru sa autorom, plus materijal.Izloæba u Etnografskom muzeju bila je

prilika da se ti radovi kupe; druge prak-tiåno nema zato ãto "Zdravo da ste"nema prava na trgovinsku delatnost."Meðutim, nekako se proåulo pa ýudidolaze kod nas, u naãe prostorije, i kupuju. Obiåno za poklon nekome u inostran-stvo", kaæe Srðan Jovanoviñ.

Izloæbu "Miris duãe" autorke suotvorile pesmom. Evo samo dva stiha:"Pevaj grlo ne daj srcu jada/imañeã senajadati kada". Govorile su o sebi, ustvari o zadovoýstvu ãto su se vezomspasle. Nesreñu je pomenula samo Bor-ka Leka: "Ostala sam sama sa petoro de-ce, moji su svi mrtvi". Ostale autorke su:Milica Cikuãa, Kaja Ivoãeviñ, DuãankaBoæiñ, Jadranka Dokiñ, Mileva Ivoãeviñ,Narandæa Kosanoviñ, Bosa Novakoviñ,

Mirjana Sladiñ, Ljuba Kosanoviñ i çenasvekrva istog imena, Slobodanka Boæiñ,Nevenka Puaå i Branka Brankoviñ. Na-

nekome ko je sve izgubio predlaæete daradi neãto ãto je vezano za mesto u komeviãe nije, pa smo, u okviru psiholoãkihradionica, probali da ih pridobijemo zanaã program razgovorima o tradiciji."

Meðutim, kaæe Vesna Ðurðeviñ, is-postavilo se da ih je baã to otvorilo i pov-ezalo, a prilika da se zaradi bila je pov-oýnost kakvu do tada nisu imale. Vez suizjednaåile sa opstankom.

Slavske stolçake nije niko pravio preuåesnica etno programa. "Rekla sam imda naprave stolçak kakav bi æelele nasvom stolu za svoju slavu. Predloæilasam im da vezu motive vezane zadeãavaça u prirodi u vreme slave i danapiãu ime sveca i 'sreñna slava'. Nisamni saçala da bi vezle 'sveca'", kaæe Ve-sna Ðurðeviñ. Navodi i anegdotu da im je, sluãajuñi çihovu nedoumicu da lisvetac na stolu odgovara kanonu crkve, jedan sveãtenik odgovorio da ono ãto jeza radost ne moæe da bude loãe.

"Potpuno je neverovatno da su iz tihsoba u centrima u kojima spava i po pet-naestak ýudi poåeli da stiæu åisti i

deñu poruku: "Ako ne znaã daýe, krenidaýe". Domañica, delo Bose Novakoviñ, jedan je od eksponata izloæbe "Mirisduãe" odræane (24. april-10. maj) u

Etnografskom muzeju. Bosa i ostaliautori izloæbe su izbeglice okupýeneoko etno-programa "Zdravo da ste",humanitarnog udruæeça koje spo-nzoriãe UNHCR. Program koji trajeveñ treñu godinu, obuhvata oko 400izbeglica, najviãe æena, iz oko 60 pri-vatnih centara u Srbiji.

Vesna Ðurðeviñ, autor etno pro-grama, poredi ga sa bakinom ãkri-çom "iz koje mi vadimo zaboravý-ene stvari, obiåaje, zanate. Tu susvadbeni peãkiri, vezeni prazniånistolçaci, noñne koãuýe, starinskezavese... Puno srpskog platna, åipke iveza. Puno mirisa prirode. Tradicije.Na çima su uvek prisutni ne-nametýivi detaýi koji nas podseñaju,zaustavýaju, koji traæe od nas da os-eñamo... Izaãla su stara znaça iiskustva. Mi iz 'Zdravo da ste' samosmo pomogli da ona stignu do svihnas. Da nas oradoste. Da nas podseteda i kada sve izgubimo, ostaje jedan iz-vor. Miris duãe koji nas budi i ponovozove."

Poåelo je sa æenama u izbegliåkom

centru u Bogovað

i. "Osetý

ivo je da

Oko 400 æena iz 60 izbegliåkih centara u Srbiji vezom izdræavasvoje porodice

vojno

a domañici, obaveznom ukrasuiznad ãporeta bakine kuhiçe,Bosa Novakoviñ je izvezla sle-N

"BAKINA ÃKRINJA": U posao su ukljuåeni i izbegli muãkarci

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


62 VREME ■ 24. MAJ 1997.

jviãe ih je iz Krajine i Bosne.Kaja Ivoãeviñ je izvezla dvadesetak

slavskih stolçaka i u posao je ukýuåila imuæa – asistira joj. Priprema igle ikonce, precizno zna koliko je kog konca

i kada potrebno, i vodi raåuna o kuñi.Kada je otac Irinej Dobrijeviñ video iz-vezen peãkir Mirjane Sladiñ, zamolio ju je da mu izveze petrahij. Zatim i drugestvari za manastir Vavedeçe. Mirjana jevezla srmom naruåenom iz Carigrada, aostali iz centra "Mitrovac" pomagali su joj da radi. Saçala da ñe dobiti kuñu, iobistinilo joj se. Mirjana je sa muæem,troje dece i svekrom izaãla iz izbeg-liåkog centra. Nekoliko æena iz centra"Beli izvor" su u iznajmýenim kuñama uVrçaåkoj Baçi. Kad su Vesna Ðurðeviñi Srðan Jovanoviñ doãli da ih posete,

zatekli su ih kako iznad ãporeta suãestolçak sa izvezenim Svetim Dimitr-ijem. "One su sada potpuno druge osobe.Nemoguñe je opisivati ili vrednovativoýu koju imaju", kaæe Srðan Jovanoviñi podseña na tekst sa domañice Bose No-vakoviñ. "Eto, to im je stav, naåin na kojiæive."

Porodice Madæar, Raduloviñ i Kon-åaloviñ od januara su u selu Raãanac kodPetrovca na Mlavi, çih 18 u kuñi koju

OMEGA GRUPA:

- OMEGA

informatiåki inæeçering

- SALMONT

- EMOLab

- MERKUR SOFT

- DRAGON inæeçering

- T & C / ATCM

- Advance Approach Application- AVALA T.K.

AKTIVNOSTI:

➠TEHNIÅKA ZAÃTITA

● Elektronska zaãtita

● Video kontrola

●Zaãtita perimetra

● Mehaniåka zaãtita

● Protivpoæarna zaãtita

● Specijalne zaãtite

INFORMATIKAINFORMATIÅKA ZAÃTITATELEKOMUNIKACIJEBEÆIÅNE KOMUNIKCIJEKRIPTOZAÃTITAINÆEÇERING OBJEKATAIZVO ÐEÇE INSTALACIJAZAÃTITNA STAKLA I PLASTIKAELEKTROMAG.KOMPATIBILNOSTSPECIJALNI PROGRAMI

Bulevar Leçina 165A, 11070 Beograd

Tel. 130-694, 143-487, 133-579Tel/Fax. 130-752

im je ustupio predstavnik Crvenog krsta,presreñni ãto su izaãli iz "Belog izvora".Vrlo brzo su postali neophodni celomkraju, nisu se libili nikakvog posla. Kadim je "Zdravo da ste" ponudio pomoñ,zatraæili su motor za traktor. "Nismoimali naåina kako da ga nabavimo, pa suoni od dva stara napravili jedan. Njih jetraktor izvukao iz rata, predstavýa imæivot", kaæe Srðan Jovanoviñ.

Etno programu su se postepenoprikýuåivali i muãkarci. Najviãe ih je izBukovice. Bukovica je od Knina doObrovca, odnosno izmeðu manastiraKrke i Krupe, izmeðu reka Krke i Zr-

maçe. Ljudi iz Bukovice generacijamasu poznati po umeñu rada u drvetu,naroåito po pisanim krivuýicama... Naizloæbi su, na veåeri tradicije Bukovice,pokazali bukaru, åaãu za vino napravý-enu od smreke, slaganu kao baåva, kar-akteristiånu samo za taj kraj, i pastirskiãtap. Na çemu je sve ãto pastiru moæeda zatreba: svirala, gusle, kubura, noæ,åeãaý, a u tajnim pregradama su ogled-alce, novåanik i cigare. Ko na ãtap smes-ti viãe stvari, çegov je ãtap najboýi. Ok-upýeni u Beogradu, pevali su i pripoved-ali priåe iz starog kraja. Petar Peko

Gagiñ i Branko Gugleta ponajviãe."Zdravo da ste" je sliånu izloæbu or-ganizovao i proãle godine. Nekoliko ek-sponata otkupio je Etnografski muzej.Ãta daýe? Vesna Ðurðeviñ o tome kaæe:"Idealno bi bilo da oformimo neku vrstuzadruge koja bi omoguñila trajnost pro-grama i koja bi dala sigurniji izvor pri-hoda uåesnicima i çihovim porodicama.Sigurno ñe neãto biti. Pojaviñe se..." ■

SONJA ÑIRIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


6324. MAJ 1997. ■ VREME

▼

POÃTA

Optimalno reãeçe"Lov na deviznog vrapca",

"Vreme" br. 343

Prikaz strukture ãtednih uloga, tzv.stare devizne ãtedçe ne bi bio potpun akose eksplicitno ne bi pokazala i struktura ãt-ednih uloga do 1000 DEM, a koju åini åi-tavih 82 odsto partija od oko 3 miliona ãt-ednih kçiæica. Meðutim, poseban znaåajovog segmenta u ukupnoj "staroj deviznojãtedçi" jeste ãto su çegovi vlasnici socijalno najugroæeniji slojevi stanovniãtva iãto on iznosi ukupno svega 300 milionaDEM.

Naravno, ove ãtediãe bi morale imatiprioritet u isplati deviznih uloga, jer bi ihkoristile za urgentne zdravstvene i druge

potrebe. Ukoliko se postavýa pitaçe gdenabaviti 300 miliona DEM, odgovor semoæe potraæiti u pristupaånim kreditnimlinijama koje i pored svih prepreka tzv.spoýçeg zida sankcija stoje na raspola-gaçu naãoj zemýi.

Ekonomski gledano, takav potez bistimulativno delovao na porast traæçe up-ravo one robe i usluga za koje postoji re-alni interes i kupovna moñ stanovniãtva,umesto da se investira u proizvodçu zapretpostavýenog kupca, i time bi se, ãto je joã znaåajnije, znatno doprinelo povrañajupovereça u ãtedçu bez koje, kao ãto zna-

mo, nema neophodnog obrtnog kapitala zaprivredu.

Naravno, ovaj model pretpostavýa ireãavaçe na sliåan naåin i ãtednih ulogaiznad 1000 DEM, s tim ãto bi bili ukýuåenii drugi modaliteti, kao ãto su obveznice i sl.

Mr Nikola Miãýenoviñ, Beograd

Umiãýenost bez pokriña"Ãtafeta gadosti", "Vreme", br. 343

Teofil Panåiñ ima åudne kriterijume.Naziva ýude pojedinaåno i grupno vezanofaãistima, a kad mu oni uýudno odgovore,on se iãåuðava ãto se neko tamo usudio danaruãava beozemungradsku idilu i nesum-çivu dobronamernost spram nas van ve-likogradskih zidina. To je van svake sum-çe åist bezobrazluk i umiãýenost bez pok-riña, smiãýen na polemiku sa bezopasnim,

po çemu, ostacima poraæenih ideologija,kojima joã samo treba oduzeti pravo naskribomano-histeriåne blam ispade po mar-ginama velikogradskih traå bla bla rubrika.

Prostaåka asocijacija na moje prezimevuåe korene iz predrasude da je sve ono ãto je, makar samo i nomenklaturno povezanosa islamiziranim istokom automatski obre-zano, zakrvavýenih oåiju i sa krivim sab-ýama u rukama. Teofila Panåiña moramduboko razoåarati, jer je prezime KA-BADAJA sloæenica iz prideva KABA (ve-liki) i imenice DAJA (åovekoýubac) i zo-roastrejskog je porekla sa smislenim pri-mesama islamizirane Viznatije.

No, stvari koje nemaju upotrebnu vred-nost i dnevnopolitiåku atraktivnost,a joã zalaze u dubioze vremenskogokeana, u milenijume pre Hrista iMuhameda, sigurno da ne mogu bitiu sferama interesovaça deåka koj jeobeñavao...

Hamid Kabadaja, Panåevo

Åista sujeta"Ljiýani i ruæe", "Vreme", br. 343)

Gospodine,sa vama nije lako polemisati, jer

dok vaã prvi tekst ima bar delimiånoneke veze sa temom, ovaj druginema nikakve. U celosti je posveñenvaãoj potrebi da se obraåunate samnom kao osobom.

Postoje samo dve stvari koje semogu dovesti u vezu sa temom mogprvog pisma.

Prvo: tvrdite da sam gnevna ãtomoram da priznam da je Kiã "u naj-maçu ruku pre (podvukla 'ýubiteý-ica') 1972. video sebe kao pisca kojipripada srpskoj kçiæevnosti". Ako

je to taåno, citirajte ga i citat uputiteonima koji åetvrt veka pokuãavajuda Kiãa istisnu iz srpske kçiæevnos-

ti, a meðu koje vi uporno trpate i mene. Nenavodite nijednog od tih "beatifikatora", pane znam s kim imam åast.

Drugo: neñu da verujem da vi ne znateda izraz "porodiåna nesreña" nije Kiãov.

Da nije u pitaçu simptomatiåna omaãka?("Jevrejstvo je Familienunglück" – Hajne).Toliko ãto se tiåe predmeta naãeg

sporeça. Niti sam ja uspela da ubedim vas,niti vi mene i neka tako ostane. Niãtastraãno.

Sa drugim, veñim delom vaãeg tekstateãko je izañi na kraj. Svaãta ste tu natrpalipokazujuñi da ste osoba sumçiåava, baha-ta, osiona. Na taj naåin stavýate me upoziciju da se branim.

Gospodine, proåitala sam desetinevaãih tekstova. Neke sam uvaæavala, nekene, ali sam ih sve pomno åitala smatrajuñida i u ovim godinama imam ãta da nauåim.

Podseñam vas da nijednog trenutka nisamdovela u pitaçe ni vaã identitet, ni obra-zovaçe, ni pravo da mislite drugaåije. Je-dina uvreda je ãto sam vaã metod is-traæivaça nazvala "udbaãkim". Od toga neodustajem, pogotovo posle ove poãiýkeýiýana i ruæa.

S druge strane, vi ste dovodili u pitaçesve u vezi sa mnom, terajuñi me da sepravdam za banalne åiçenice (da li sam åi-talac "Vremena", da li sam neka vaãakoleginica, da li je u pitaçu omaãka). Satakvom koliåinom sumçiåavosti, bahatos-ti, podrugýivosti i nategnutog sarkazma

jedva da bi se mogao izboriti i neko ko uovoj vrsti komunikacije ima viãe iskustva.Svesna sam, naravno, da dve treñine vaãegteksta ne bi vredelo ni pet para da je tekstpotpisala Zlata Petroviñ. Pa, ipak, neñuvam ostati duæna, iako sam svesna uzalud-nosti ove bitke.

Mislim da je u pitaçu åista sujeta. Usu-dio se, eto, neko (anoniman) da dovede upitaçe vaã tekst. Da sam odustala, sve bi sezavrãilo na blagonaklonom priznaçu da jemoje pismo "uåtivo" i preporuci da åitamKiãovo delo, a ne da samo "pedantno" re-ðam citate. (U pravu ste ãto se tiåe "citata",ipak sam neãto i nauåila.)

Poãto ste vi odluåili da izigravateHerkula Poaroa, morala sam da dam i nekepodatke o sebi.

Vama je to posluæilo za dodatne uvredei izrugivaça. Ne znam kakav je greh bitianoniman (takvi anonimci åine 99 odsto åi-talaca ovog nedeýnika). Kakav je grehpriznati da mi je hobi kçiæevnost i da jevolim? Ko ste vi, uopãte, da odreðujete dali je neko uåtiv ili ne? Samo me je uåtivostspreåila da ne citiram Kiãovo miãýeçe okçiæevnim kritiåarima vaãeg tipa (znateveñ, "pisci sredçe generacije"). Vi nisteuåtivi åak ni na nivou domañeg vaspitaça.

Ja se vama obrañam direktno, a vi o menipiãete u treñem licu jednine!

Vaãa potreba da se sprdate sa tuðim go-

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


64 VREME ■ 24. MAJ 1997.

vorom ili dijalektom vaã je problem. Javas u tome ne mogu spreåiti. Piãuñi o Se-limoviñu jasno sam stavila do znaça ãtamislim o "bosanskom" jeziku. Ali to vamanije dovoýno. Vi hoñete da se izjasnim ko

su to "oni". Verujem da to joã niko ne zna,a ja ne mogu da nazovem tu zemýu "Mus-limanijom" da bih vama uåinila zado-voýstvo. Niste, vaýda, mislili da su Meãi-na dela prevedena i objavýena u Republi-ci Srpskoj ili tzv. Herceg-Bosni?

Gadna i opasna je vaãa optuæba da ga- jim "animozi tet prema Srbima i Srbiji" .Izvolite dokazati kojim delom (delovi-ma) mojih tekstova potkrepýujete svojutvrdçu? Ne mislite da ñu vam poverovatina reå? Pre verujem da je kod vas posre-di "uslovni refleks". Ako se neko prezivaDizdareviñ, mora da je oboæavalac ýiýa-na i svog ugroæenog naroda. Kojeãta! Da je to stvar no tako, odavno bih se "meh-ko" i "lahko" preselila u svoju etniåkupostojbinu i æivela "rahat" do kraja æivo-ta. No, nije to jednostavno. Sa svojimstavovima ne bih bila rado viðena nitamo i neke osobe su se veñ potrudile dami to diskretno natuknu. Uostalom, upo-trebite i malo zdravog razuma. Jesampenzioner, ali mi nisu svrake mozak pop-ile. Zar zaista verujete da je ovo trenutaki mesto da ja (sa ovim etniåkim pedigre-om) javno izraæavam svoj animozitetprema Srbima i Srbiji? Ãta bih time dobi-la? Moram da odbijem vaãu korpicu sa

ýiýanima i ruæama. Poklone primamsamo od prijateýa, a vi to niste. Pred-laæem vam da je uveæete maãnicom nakojoj su naslikana åetiri ocila i da je up-utite "muslimanima i socijalistima" (kak-

va maãta i kakva duhovitost!), jer to nijemoja adresa.Kada budete objaãçavali svojiim stu-

dentima ãta znaåi "argumentum ad hom-inem", upotrebite ovaj svoj tekst. Svi ñeodmah shvatiti. Ja se, naravno, viãe neñu javýati. Ne ãto ne bih mogla, ali postojedva jaka razloga zbog kojih sam odluåilada se vratim u anonimnost: prvi, ne æelimda zloupotrebýavam dobre uslugenedeýnika "Vreme" i drugi, vaæniji, je tajãto"Vreme" izlazi åetvrtkom, pa mi ceovikend prolazi u strepçi ãta ñete mi joãnapakovati i kako da vam odgovorim. Pritome se veoma nerviram, a u mojim god-

inama to moæe biti fatalno. "Jerkov ilizdravýe". Odluåila sam.

Hvala.Zlata Dizdareviñ

Srbi i Budenbrokovi"Troãna tvrðava", "Vreme" broj 341

Srbija me podseña na "Budenbrok-ove" Tomasa Mana. Podseña me nanekad ugledno, bogato i veliko imaçekoje, zbog loãeg voðeça, polako i neu-

mitno propada, dok potpuno ne nestane.Srbi me podseñaju na Kristijana

Budenbroka, parazita i hipohondra, kojidosaðuje okolini priåom o sopstvenimproblemima i neshvañenosti od strane

svih, kome se bukvalno priviðaju nepri- jateýi i utvare, i na kraju biva smeãten uazil za sumasiãavãe. Na Antoniju ToniBudenbrok, koja æivi od señaça naproãle dane svoje nekad slavne porod-ice. Na Gerdu koja u porodicu dolazi izHolandije, spremna da u svoju novu po-rodicu unese dah savremenog i zdra-vorazumskog, ali ne biva prihvañena...Na Johana Hana Budenbroka, pos-ledçeg izdanka i uzdanika porodice, ãe-snaestogodiãçaka, veåito dete u bukval-nom i prenosnom znaåeçu, koji, ispisu-

juñi ispod svoje fotografije jednu jedinu

reå, ispisuje ne samo svoju sudbinu.Mnogopoãtovani gospodine Ceroviñu,ostali ste (mi) duæni odgovor na pitaçe: dali Albanci treba da åekaju da Srbi, poãto suveñ utvrdili da su Boæiji narod, utvrde i dasu bogomdano talentovani da sve ãto rade,rade u korist sopstvene ãtete (i sramote, tekda se ne zaboravi), ili da saåekaju dan kadañe neko, poput Hana Budenbroka, napisationu jednu jedinu reå (i vide da li ñe posto-

jati neko ko ñe iskreno, baã kao gospoðaPermaneder, zaplakati zbog svega ãto sedogodilo)!?

Persa Vuåiñ, Svrýig

Letovanjau Gråkoj, Bugarskoj,Crnogorsko primorjeBudva - Vila Suzana

Ãoping, turistiåka putovanja,seminari, ekskurzije

redovne linije:Hercegnovi, ZagrebLjubljana i Koper

viziranje pasoãa

telefoni:036-61-035 (Vrnjaåka Banja)

011-444-8282 (Beograd)061-316-975 (Ljubljana)

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


6524. MAJ 1997. ■ VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplatni-

ka. U ovom broju obrañamo se privatnicima, vlasnicima preduzeñai radçi, i nudimo im da uz punu cenu polugodiãçe ili godiãçepretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Kada nam ovaj kupon stigne, naãa marketing sluæba kontaktirañesa vama i dogovoriti se oko saradçe. Dobro doãli u klub!

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se na❏pola godine (26 brojeva) ❏godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ✁

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

Oãtrim se za izboreReagovaçe "bez povoda"

Ne pozivam se ni na jedan napis izvaãeg ceçenog nedeýnika. Nemam para,ali baã ni za hleb. Jedem testenine iz nekihkao bajagi zaliha. Znaåi ni za "Vreme" senema! Ne znam, moæda neko moæe i bezelementarne potrebe za, bar, nedeýnimnovinama. Ja ne mogu! Nisam joã smoglasnage da zauzdam sramotu, te idem u ko-mãiluk i s nogu pregledam ãta i o åemu sepiãe.

Liåni dohodak za profesore muziåkihãkola (2. deo marta) joã ne stiæe! Kad ñe –to ne znamo! "Turisti" se naãetaãe, prijatnaim egzotika – neka im bude i sa produæen-im dejstvom. Smeniãe ih, a gde su potroãe-

ni novci?! Oåekujem za tu bezoånu kraðusudski proces. Poltroni-direktori (åast mal-obrojnim izuzecima) u obliku kiå figura,ñute – åuvaju izlizane stolice. Profesori pokuloarima piano priåaju – Circulus vitio-sus! Dokle?! Moæda, kad budemo poåelipevati modificirane stihove Åika JoveZmaja: "Zatvarajte ãkole, deca vas mole".

Ova stvarnost nedvosmisleno potvrðujeda se i bez ãkole moæe biti veoma uspeãanmangup i lopov, ãto ñe reñi bogat, bahat,besprizoran, baraba, budala, blefer i, nakraju, ali za plebs totalni shipwreck . "Oãt-rim" se za predstojeñe republiåke izbore!

Moæda ñe biti i gore? Ne znam! Baã je ovajmoj narod "åudan svet" ali ne od JakovaIgçatoviña.

Marija S. Nikoliñ, profesor

oglasczkd

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


uæivanjaVREME

66 VREME ■ 24. MAJ 1997.

HobiBeograd

Nekad smo moja prijate ý icaGoga, sad veñ viãegodiãçi stanovnik Londona, kad

god nam je bilo dosadno u

naãem Agramu, sjele uveåer na neki avion ka Beogradu, vidjele prijate ý e, "napunile

baterije", kako smo to obiåavale definirati, i vratile se iduñeg dana

prvim jutarçim letom na posao.

"Veåerçi list" u kojem smo tad obje radile,zajedno je s beogradskom "Ilustrovanompolitikom" organizirao biciklijade poået-kom svakog maja u Zagrebu, a potom uBeogradu. Moji prijateýi Mika i Saãa dola-

zili su u Zagreb, Goga i ja smo, uz Stellu iBruna dolazili u Beograd, i straãno se za-bavýali kad smo åuli priåu o dvijeZagrepåanke koje su odluåile da poneãto ipazare, pa su prodavaåicu u jednoj trgovinipoãteno izgçavile traæeñi "hobo majice", dabi se potom ustanovilo da im ñirilica nije jaåa strana i da, u stvari, one traæe majicena kojima u izlogu stoji natpis "novo". Idanas kad u zajedniåkom zagrebaåkomkvartu Medveãåak sretnem Bruna,obavezno mu kaæem: "Jao Brunåi, ãto imaãkrasnu hobo majicu!", i dan-danas se, umeðuvremenu veñ popriliåno "odrasli",smijemo kao ludi.

U meðuvremenu, bio je rat. Odavnovlakovi "Sava ekspres" i "Matoã" ne pov-ezuju moj grad s ovim gradom, a i MarioMihaýeviñ se odrekao svojih stihova i pi-taça gdje se to vlak pretvara u voz. Nitkood nas, zagrebaåkih zaýubýenika u beo-gradske ulice i ýude, viãe ne radi u"Veåerçem listu", i nitko od çih, osimmene, godinama nije bio u Beogradu. A jagodinama prenosim pozdrave u oba prav-ca i odgovaram na pitaça. I godinama, uoba grada, nostalgiåno obnavýamo sjeñaça

na predratna druæeça i tada svi, bez izuzet-ka, na trenutak zaboravimo na to da smomeðusobno daleki kao kontinenti.

Sve donedavno, putovali smo jedni kdrugima preko Maðarske. To sam si objas-nila ovako: "Upoznaj Maðarsku da bi jeviãe volio", iako se sad zakliçem da nikadviãe, zbog onih predugih putovaça i mal-tretiraça u prepunim autobusima, neñu viãeotiñi ni u Budimpeãtu, i iz åistog inata neñuda kupujem kobasice ãvercane iz Maðarskekoje se na zagrebaåkim placevima prodaju isto kao na beogradskim pijacama. Onda je, sreñom, otvoren autoput pokojnog brat-

stva i jedinstva, i sad nas dijeli svega ãest

sati. Lani sam, vjerojatno, bila prvi auto-stoper izmeðu naãih gradova, a bogatijasam i za spoznaju da na toåci koja je postalagranica, a to je Bajakovo, sa hrvatske, iBatrovac, sa jugoslavenske strane, obitava- ju najveñi i najbezobraznije najgladnijikomarci koje sam u æivotu vidjela. I osje-tila na svojoj koæi.

Ne znam ãto me sve ovo vrijeme vuk-

lo u Beograd, åak i u danima kad su gran-ate padale diýem Hrvatske. Ja, naime, nem-am ovdje bliskih roðaka. Nitko moj, osimnekoliko prijateýa, nije se odselio iz Hr-vatske i – kao ãto to definira moj sarajevskiprijateý Senad – u ovom ratu nemam gu-bitaka u ýudstvu i tehnici.

No, sve te ratne godine, u oåima nekih

u Zagrebu, bila sam etiketirana svakako: tene razlikujem tko je agresor, a tko ærtva, tesam jugonostalgiåar, te ovo, te ono. Pa sampoåela objaãçavati: nisam jugonostalgiåar,tek zombi koji, vaýda, putujuñi amo-tamo,pokuãava zadræati kakav-takav privid nor-malnosti i umaçiti osjeñaj æivýeça u au-tizmu. Da se neãto istinski promijenilo, prvi

puta sam shvatila 1992. kad sam, doãavãi

u Beograd, pokuãala nañi neke prijateýe skojima sam do prije nekoliko mjeseci radilana "Yutelu": jedan je otiãao u JuænoafriåkuRepubliku, drugi se skrasio u Njemaåkoj,treñi se odselio tamo gdje bi, vaýda, po

aktualnoj retorici, bilo jedno od mojih"vjekovnih ogçiãta", u Rusiju... Isto seonda poåelo zbivati i u Zagrebu.

Onda su naredne godine u Zagreb stiglinezavisni novinari iz Beograda i NovogSada. Jedan hrvatski kçiæevnik priãao nam je u restoranu u kojem smo veåerali, i çihpozdravio reåenicom: "Gospodo Srbi!".Bili smo zaprepaãteni. Kao ãto ja sada, kadsam stigla i otiãla se prijaviti u nadleænubeogradsku stanicu milicije, nisam moglane lecnuti se kad je policajac uzeo moj plavihrvatski pasoã i svom kolegi rekao: "Ima-mo jednog stranca za prijavu". Tu sam sh-

vatila da je bar zezaçu s kontrolorima ubeogradskim tramvajima i trolejbusima kraji da moram zaboraviti svoje zagrebaåke na-vike, koje su bile sistem ponaãaça i u Beo-gradu: kad me ranije kontrolor pitao zakartu, mrtvo-hladno sam vadila svojuzagrebaåku liånu, i rekla da piãe prijavu,koja potom, najåeãñe, nije ni stizala na

moju zagrebaåku adresu, dok danas, kaostranac, mogu odmah zaraditi "ãup-kar-tu" u pravcu Lijepe moje.

I danas mi se, kao i ranije, åini da jeu Beogradu zanimýiviji æivot nego uZagrebu. Upravo onako kako moji beo-gradski prijateýi tvrde nakon ãto doðu uZagreb. Beograd mi se åini straãno ve-lik, veñi no prije, a çegovi tramvajiprýaviji no ikad. Zagreb se diåi svojimnalickanim fasadama u centru grada,tramvaji su åiãñi, ali nisu viãe plavi imnogi su izlijepýeni çemaåkim rek-lamama, jer su otuda uvezeni. Ostalo jeuglavnom isto, iako je Zagreb navodnou Evropi, a Beograd na Balkanu. Istonam je osjeñaçe besperspektivnosti,siromaãtva i iste scene sve brojnijihprosjaka, za koje jedan zagrebaåki poli-

tiåar tvrdi da su "uvezeni u Zagrebodavde i da je to metoda specijalnog rataSrbije protiv Hrvatske"! Isto je åak i toda se u Zagrebu rjeðe åuje kajkavski, au Beogradu je postalo uobiåajeno åutiijekavicu, bilo bosansku, bilo hrvatsku.

Iako neki danas tvrde da govorimorazliåitim jezicima, priznajem da se sjajnorazumijem s "mojim" Beograðanima, izbog çih mi je – nakon svega ãto nas jesnaãlo – svaki dolazak u Beograd vrijemeuæivaça.

I joã neãto: nimalo se, pri tom, ne os- jeñam kao stranac. ■

TATJANA TAGIROV

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


ZDRAVS ZDRAVS ZDRAVS ZDRAVS ZDRAVSTTTTTV V V V V OOOOO

U AGONIJIU AGONIJIU AGONIJIU AGONIJIU AGONIJI

maj 1997.maj 1997.maj 1997.maj 1997.maj 1997.maj 1997.maj 1997.maj 1997.maj 1997.maj 1997.

ZDRAVS ZDRAVS ZDRAVS ZDRAVS ZDRAVSTTTTTV V V V V OOOOO

U AGONIJIU AGONIJIU AGONIJIU AGONIJIU AGONIJI

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


2 * ZDRAVSTVO U AGONIJI * maj 1997

Prof. dr Ljubomir Eriñ, psihijatar

Politikakao bolestLekarstvo je kod nas obespravýeno i

poniæeno. Ovaj reæim smatra da je sasvim

normalno da vrhunski struåçaci rade za

minorne honorare, a da se na rukovodeña

mesta dovode partijski kadrovi – neznalice

Vuk Stamboloviñ

Pogled

u propastRazmere katastrofe mogu se naslutiti iz

priznaça samih zvaniånika da, za razliku od

vremena pod sankcijama, danas u bolnicamaýudi umiru zbog nedostatka lekova

Dr Ivanka Gajiñ

UgroæenadecaPre desetak godina naãa deca su u

proseku bila viãa od svojih ameriåkih

vrãçaka! Danas ozbiýno zaostaju veñ na

startu: sedmogodiãçaci su po nekoliko

santimetara niæi od svojih vrãçaka koji suroð eni pre devedestih godina

4

9

12 Zaradeilidoprinosi

Jedan od uzroka kolapsa zdravstva u Srbiji je

i neredovna uplata doprinosa za zdravstveno

osiguraçe. Iako po vaæeñim propisima isplata

neto zarada nije moguña bez plañaça

doprinosa za socijalno osiguraçe, taj propis

uveliko krãe mnoga preduzeña, posebno

velike druãtvene i dræavne firme, með u kojim

su i neki "giganti" srpske privrede, kao ãto su

Elektroprivreda Srbije, Sartid , Goãa...

Procena broja duænika kreñe se od 2000 do10.000 firmi.

15Dodatak je objavljen u"Vremenu" br. 344Priredila i uredila:Slobodanka AstFotografija na naslovnoj strani:Draãko Gagovoñ

Izradu ovog dodatka pomogao jeFond za otvoreno druãtvo, Beograd

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


maj1997 *ZDRAVSTVO U AGONIJI * 3

Zdravstvo u agonijiGeneralni ãtrajk "belih mantila" uãao je u drugu nedeýu.

Katastrofalna situacija u zdravstvu viãe se ne moæe prikrivati apsurd-nim vestima o svetskim dometima naãe medicine: señate se leka zasidu promovisanog na jednoj SPS tribini, onih ciniånih slavopojkiinternacionalnoj ãkoli za transseksulane operacije, pa predizbornihceremonija otvaraça novih-starih bolniåkih krila, odeýeça, oper-acionih blokova?

Viãe od 100.000 zdravstvenih i socijalnih radnika u Srbiji traæizaraðeno, konkretno – martovske plate i prvi deo aprilske. Bolnicei zdravstvene ustanove u ãtrajku rade po utvrðenom scenariju "min-imuma procesa rada": primaju se samo hitni sluåajevi.

Sindikati zdravstvenih isocijalnih radnika i predsta-vnici dræave uglavnom prego-

varaju oko dinamike isplatazaostalih zarada. Da li ñe natalasu ovog generalnog ãtraj-ka konaåno zapoåeti i javnarasprava o neophodnim siste-mskim promenama u orga-nizaciji zdravstvene sluæbe izdravstvenog osiguraça, ali io poraznom uticaju rata iekonomske krize nazdravstveno staçe naroda?

Iako su zbog "rata u kome Jugoslavija nije uåestvovala",ali i cenzure, statistike åesto

nepouzdane, neka is-traæivaça ukazuju da je zdra-

v ýe Jugoslovena ozbiýno naruãeno, a æivotni vek skrañen. Dok u

razvijenom svetu stopa oboýeça i umiraça od kardiovaskularnih,malignih i respiratornih oboýeça opada, u ovoj zemýi – raste.Struåçaci govore o epidemiji psihijatrijskih oboýeça, o dra-matiånom porastu samoubistava (åak 70 odsto).

Pre samo desetak godina, naãa deca su u proseku bila viãa odsvojih ameriåkih vrãçaka; danas se poveñao broj pothraçene dece,a åak 10 odsto osnovaca ima poviãen krvni pritisak. Prema is-traæivaçu Unicefa, u Vojvodini je oko 60 odsto osnovaca u nekojmeri traumatizovano ratom, ekonomskom i druãtvenom krizom,porodiånim problemima, gubitkom jednog ili oba roditeýa. Pono-vo su se pojavile "zaborav ýene"bolesti, poput poliomielitisa,tetanusa, epidemije malih bogi-

ça. U ovoj zemýi se posledçihãest godina drastiåno poveñala ismrtnost beba...

Bolnice nemaju anestetika,lekova, hirurãkog konca, lekova,pa ni åarãava i deterdæenata. Joãpre ãtrajka je u mnogim bol-nicama "napismeno" stigla na-redba da se operiãu samo najhit-niji sluåajevi. Na drugoj strani,za politiåko-finansijske moñnikeniåu "ãvajcarske klinike". Ima lileka za obolelo zdravstvo? Sago-vornici "Vremena" zalaæu se za

korenite reforme jer sadaãçestaçe bliæi se katastrofi.

F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.



Prof. dr Ljubomir Eriñ, psihijatar

Politika kao bolestLekarstvo je kod nas obespravýeno i poniæeno. Ovaj reæim smatra da je sasvim normalno

da vrhunski struåçaci rade za minorne honorare, a da se na rukovodeña mesta dovode

partijski kadrovi – neznalice

fakulteta u Beogradu i ålan Odbora zaodbranu demokratije na BU, zapoåeorazgovor za "Vreme" joã pre generalnogãtrajka.

Profesor Eriñ predlaæe radikalne, hiru-rãke zahvate jer, kaæe, preti opasnost od fa-talnog ishoda: "Zdravstvo poåiva na privre-di i ako je situacija u privredi loãa, ni uzdravstvu staçe ne moæe da bude sjajno. Ali, neke stvari se odmah moraju sistemats-ki reãavati. Mora se poåeti sa korenitim re-formama zdravstvene sluæbe, socijalnogosiguraça i ãkolovaça zdravstvenog

kadra"."VREME": Kako uskladiti reorganiza-ciju zdravstvene sluæbe, socijalne zaãtite isocijalnog osiguraça sa sadaãçim ekon-omskim potencijalom zemýe?

ERIÑ: Kao i u mnogim razvijenim ze-mýama, racionalnu i efikasnu zdravstvenuzaãtitu treba organizovati na tri nivoa. Prvi je potpuno besplatna zdravstvena zaãtita zapojedine kategorije stanovniãtva, kao ãto jeto u Engleskoj: decu, trudnice, stare, hitnesluåajeve, hroniåne bolesnike, duãevnebolesnike, infektivne bolesti... Drugi nivozdravstvene zaãtite podrazumevao bi de-

limiånu participaciju, a treñi bi bio plañaçe

U politiåkom æivotuimamo posla sa ýudima koji ne barataju uobiåa- jenim sistemom vrednos-ti, kako u psiholoãkomtako i u moralnom

smislu: oni æive svojparalelni æivot

ituacija je alarmantna, skorokatastrofalna. Zdravstvena sluæba je bukvalno pred kolapsom –ovom dijagnozom je dr LjubomirEriñ, profesor Medicinskog

S

D E J A N T A

S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.



specifiånih usluga iz sopstvenog dæepa (es-tetska hirurgija, specijalna vrsta operacija,poseban bolniåki smeãtaj...). Najboýidokaz da su radikalne reforme neophodne

jeste novi Zakon o 32 usluge za koje jeuvedena participacija. Posebno je neprih-vatýiva participacija u sluåajevima hitnepomoñi; to je joã jedan od naåina da sezdravstvo definitivno unizi i da se, u stvari,lekarima prebaci prevruñ krompir, pa daoni gledaju ãta ñe i kako ñe, a da se vlast iz-vuåe.

Na mnogim ãtrajkaåkim skupovima is-tiåe se da zdravstvenim ustanovama rukovode nekompetentni ali pouzdani kadrovi

JUL-a i SPS-a... Jedan od prvih koraka da ozbiýna krizau zdravstvu poåne da se razreãava jeste da sezdravstvo depolitizuje. Kako sada stvaristoje, nezavisno od struånih kvalifikacija,svi rukovodioci u zdravstvu su, sa izvanred-no malim izuzecima koji samo potvrðujupravilo, pripadnici partija na vlasti. Tako sukoncipirani i upravni odbori. Ova spregadirektora i upravnih odbora uveliko one-moguñava da se zdravstvo depolitizuje i dase uvede drugi vrednosni sistem u odabirukadrova. Struånost mora da bude osnovni iglavni kriterijum u reformi zdravstva. Ni-kakvi drugi kriterijumi ne dolaze u obzir.Uostalom, tako je to u celom svetu, a kod

nas nikada nije bilo toliko nekompetentnihýudi na rukovodeñim mestima: pogledajteko je direktor Kliniåkog centra, ko je naåelu saveta BU, psihijatrijske bolnice "LazaLazareviñ", bolnice Sveti Sava... Na åelokardiovaskularne klinike "Dediçe", uzogroman politiåki marketing, dolazi epide-miolog, nepoznat i struåno neafirmisan le-kar i istovremeno se ruãi u svetu poznat ipriznat Kliniåki centar u Kamenici!? I sveto na uãtrb zdrav ýa ovog naroda. Mi danasu politiåkom æivotu imamo posla sa ýudi-ma koji ne barataju uobiåajenim sistemomvrednosti, kako u psiholoãkom tako i umoralnom smislu: oni æive svoj paralelni

æivot. Koliko ñe dugo moñi da æive u kuliod slonovaåe, veliko je pitaçe. To zavisi odmnogo åinilaca u zemýi, ali i u svetu.

Da li ovoj krizi u zdravstvu doprinosi idupliraçe kapaciteta? Prema nekim poka-zateýima, zemýe sa maçe bolnica i maçelekara postiæu boýe rezultate, jer imajuboýe orgnaizovanu zdravstvenu sluæbu?

Dupliraçe kapaciteta je pogubna pos-ledica psihopatologije samouprav ýaça, datako kaæem. Svaka naãa zdravstvena ustano-va se opremala kao da je jedinstvena na be-lome svetu: najåeãñe nije bilo nikakve orga-nizacione, ni funkcionalne veze sa ostalimsliånim ustanovama. Da vam ilustrujem naprimeru psihijatrije. Nauåno i medicinski

je ispravan princip da imate bolnice zateãke i hroniåne bolesnike koje moraju daimaju apsolutni prioritet; morate da imatedobro organizovana odeýeça za hitne in-tervencije koja moraju da budu locirana na

jednom mestu; morate da imate kliniåkebolnice gde se pacijent jav ýa prvi put, gdese daje dijagnoza i otpoåiçe leåeçe, nakraju, morate da imate ustanove koje ñe sebaviti onim psihijatrijskim problemimakoji ne zahtevaju bolniåko leåeçe. Kod nasmnogo psihijatrijskih bolnica radi sve. Tako

je i u hirurgiji. Interna medicina je boýeorgnanizovana. Jedan od neizbeænih poteza

je i vrañaçe ingerencija gradskim skupãti-

nama da one organizuju zdravstvenu sluæ-bu na svojim podruåjima. Skupãtina Beo-grada nema ingerenciju ni nad jednim do-mom zdrav ýa, ni nad hitnom pomoñi,bolnicama, ni nad Kliniåkim centrom.

Kakva je situacija sa domovima zdra- v ýa?

To je izuzetno vaæna taåka. U sistemuzdravstvene zaãtite posebno je vaæna opãtamedicina. Svuda u svetu su lekari opãtemedicine mnogo, mnogo znaåajniji negokod nas. Oni i çihov delokrug rada kodnas nikada nisu dobili status koji nesumçi-vo zasluåuju. Åak ih åesto omalovaæavajuñenazivaju "prepisivaåima lekova" ili "sao-brañajcima". Svuda u svetu su status lekara

▲

D E J A N

T A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.



opãte medicine i ovog dela zdrvstva zapravomerilo kvaliteta zdravstvene zaãtite u jednoj

zemýi.Ministar za nauku akademik Kanazirobavestio je akademsku javnost da dræava do da ýeg nema para za nauåne åasopise iliteraturu. Moæe li se zamisliti ozbiýannauåni rad u takvim uslovima?

Staçe je odavno zabriçavajuñe. Postandardu, u tom pogledu, ubrzano hitamoka nerazvijenim zemýama sveta. Struånukçigu moæete da dobijete jedino ako jeplatite iz sopstvenog dæepa, ãto znaåi daprofesor za jednu kçigu treba da dâ malt-ene polovinu plate!? Moglo bi se reñi da jenauåno-istraæivaåki rad, sastavni deozdravstvene profesije, prvenstveno lekara,danas gotovo potpuno zamro. Sredstvakoja dobijamo za projekte su tako mala daza çih ne moæemo da kupimo ni papir, akamoli aparate, maãine, reagense... Nemareforme bez veñih ulagaça i u naåno-is-traæivaåki rad. Medicina, konkretno, beztoga ne moæe da napreduje. Nephodno jeda se na najviãem dræavnom nivou doneseodluka koji su prioriteni pravci istraæivaçau medicini, a ne da se nauåno-istraæivaåkimradom bave samo u onim ustanovama koji-ma rukovode istaknuti ålanovi partije na

vlasti. U istraæivaåke timove koji ñe se bavi-ti istraæivaçima od prioritetnog znaåaja zazemýu treba uk ýuåiti sve naãe vrhunske

struåçake, i u zemýi i one koji rade u inos-transtvu. Mora se napraviti rigorozna sele-

kcija. Ovako svi dobijaju podjednaka (min-imalno) sredstva: i istraæivaåi i oni koji sebe

tako nazivaju.Univerzitet je zatvoren; do vrha aka-

demske piramide stiæe se uglavnom pousta ýenom automatizmu – kreneã kaoasistent i kad-tad zavrãiã kao profesor.Doduãe, bilo je i politiåkih preåica...

I ovaj proces treba demokratizovati: iz-bor kadrova mora da bude slobodan, neus-lov ýen bilo kakvom politiåkom pripad-noãñu. U svetu postoje razliåiti kriterijumi,ali svi imaju zajedniåki imeniteý: struånost,kompetencija, kompatibilnost i komunika-tivnost sa u svetu vaæeñim vrednosnim sist-

emom. Odbor za odbranu demokratijepredlaæe da se biografije kandidata, çihovabibliografija, kao i bibliografija ålanova ko-

misije objave na Internetu...Koliko naãih lekara i profesora uopãte

"prelistava" Internet, koliko ih ima kompjutere?Svaka vaænija zdravstvena

kuña je kompjuterizovana, astudenti budno prate ãta sedeãava na Internetu. Oni trebada utiåu na promene.

Æivimo u korumpiranomdruãtvu, a lekari, pa i vrhun-ski struåçaci, po svojim pri-maçima bi jedva mogli da sastave kraj s krajem. Nekiironiåno predlaæu austrougar-ski recept: da se institucional-

izuje mito...U korenitoj reformi zdravstva nikako ne

bismo smeli da zapostavimo moralnustranu problema. Posledçih desetak godi-na doãli smo, i u ovom pogledu, na nivokada moramo da budemo apsolutno zabri-nuti; postoji mito, postoji korupcija, i to jenaæalost, viãe pravilo nego izuzetak. A to ni-kako ne bi trebalo da budu karakteristikelekarskog staleæa. Naravno da je ovoj pojavidoprineo materijalni poloæaj i zdravstva ilekara koji su dovedeni na ivicu egzisten-cije. Materijalni poloæaj lekara, kao uosta-

lom i profesora i inæeçera, katastrofalan je ine moæe se viãe ni od lekara traæiti da se ært-vuju i prihvataju poniæavajuñe nadoknade

Zdravstvo je kod nas stav ýenopod prinudnu upravu: viãe nema nijedne autonomne instance koja bi trebalo da vodi raåuna okvalitetu, prosperitetu i zaãtitiove profesije

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.



Dr Slobodan Ivanoviñ (ANLAVE)

Ãvedski receptDoktor Slobodan Ivanoviñ, hirurg, koji je sa suprugom dr Veroslavom, stomatol-

ogom, vlasnik klinike ANLAVE, prve privatne hirurãke i stomatoloãke klinike u Srbiji,kaæe da je organizaciju prekopirao iz najboýih zdravstvenih ustanova u svetu: od Havajado A ýaske i Sibira. Usavrãavao se na Karolinskom institutu u Stokholmu, Institutu zakliniåku i eksperimentalnu medicinu u Pragu i Institutu A.V. Viãçevski u Moskvi.

Dok pokazuje proãireno krilo klinike, novih 500 kvadratnih metara: dve operacionesale, intenzivna nega, rentgen kabinet, specijalistiåke ordinacije, apartmane... kaæe da sunajvaæniji visok profesionalni rejting lekara i dobra organizacija. Dr Ivanoviñ je primar-

ijus, hirurg, uæa specijalnost vaskularna hirurgija. Nekoliko puta naglaãava da 40spoýnih saradnika klinike, specijalista, ima profesionalnu reputaciju koja daleko nad-maãuje çegovu, i da je on samo "selektor".

Primarijus Ivanoviñ smatra da je jedan od k ýuånih problema u naãem zdravstvu ãtose na rukovodeña mesta ne dolazi na osnovu struånih veñ partijskih referenci:

"Za sva k ýuåna mesta u zdravstvu treba birati istaknute struåçake, profesionalneautoritete koji imaju i organizacionih sposobnosti. Nije vaæno da li si ålan SPS-a, SPO-a, JUL-a, ili ove ili one verske sekte, veñ ãta znaã da radiã. Evo, uostalom, kako je izab-ran ãef kardiohirurgije u Kliniåkom centru u Stokholmu: konkurs je bio javan i moglisu da konkuriãu struåçaci iz celog sveta. Komisija je izabrala petoro kandidata koji supozvani u amfiteatar Kliniåkog centra: u publici je bilo oko 150 ýudi, maltene svi kojitu rade, ali i neki koji su konkurisali za mesto ãefa kardiohirurgije. Uz svakog kandida-ta je iãla i debela dokumentacija o çegovoj profesionalnoj karijeri. Kandidati su ondabili podvrgnuti svojevrsnom "reãetaçu": odgovarali su na najrazliåitija struåna pitaça.Za ãefa ove prestiæne ãvedske klinike konaåno je izabran – Norveæanin!"

za svoj izuzetno teæak i odgovoran rad. Ureãavaçu ovih krupnih problema mora seangaæovati ne samo Forum slobodnih leka-ra, odbori za odbranu demokratije primedicinskim fakultetima, veñ i Srpsko le-

karsko druãtvo.Koliko bi reãavaçu krize u zdravstvumogla da doprinese privatna lekarska praksa?

Privatna lekarska delatnost bi u reform-isaçu naãeg sistema mogla da odigra veo-ma znaåajnu ulogu. Privatna praksa je odovog sistema puãtena bojaæýivo i neadek-vatno. Ona sada u tom svom razvoju joãnije preleæala "deåje bolesti" i stalno jojvlast postav ýa sve viãe prepreka, pa je pi-taçe da li ñe preæiveti. Neki se privatnojpraksi protive iz ideoloãkih predrasuda,drugi iz liåne i profesionalne zavisti. Nisamsiguran da se na nekim odgovornimfunkcijama ne nalaze ýudi koji smatraju daprivatnu praksu treba – ukinuti. Lekarstvo je kod nas obesprav ýeno i poniæeno. Ovajreæim smatra da je sasvim normalno davrhunski struåçaci rade za minorne hon-orare, a da se na rukovodeña mesta dovodepartijski kadrovi – neznalice. Mi smo uvek imali dobre lekare i sada imamo dobre le-kare, i u tom pogledu smo zemýa prvogreda, ali nam je zdravstvo pred kolapsom

izmeðu ostalog i zato ãto je vrednosnisistem okrenut naglavaåke.

Ãta treba uraditi da privatna praksa

ipak preleæi "deåje bolesti" i da stane na noge?

I ovom poslu treba priñi krajçe organi-zovano: uvesti jasne standarde, od moralnih

normi, do propisa o struånosti lekara,neophodnoj opremi, prostoru... Privatnapraksa je neminovnost, treba je integrisati u

sistem zdravstvene zaãtite i socijalnog osig-uraça. Kada biste u velikim zdravstvenimustanovama izdali prostor u zakup privat-nim lekarima, kvalitet zdravstvenih uslugabi se enormno poboýãao. To bi bilo jednood prvih brzih reãeça; VMA to veñ radi u

okviru svojih kapaciteta; to su, uostalom,Maðari uradili joã za vreme "ýutog socijal-izma". Naravno, i privatna praksa mora dabude pod stalnom kontrolom.

Ko ñe da kontroliãe kad Lekarska ko-mora ne postoji, kada se ni prilikom nekihoåiglednih grubih prekrãaja lekarske etikeza vreme studentskog i gra ðanskog protes-ta, na primer, ni jednim glasom nijeoglasilo ni Srpsko lekarsko druãtvo?

Zdravstvo je kod nas stav ýeno pod pri-nudnu upravu: viãe nema nijedne au-tonomne instance koja bi trebalo da vodiraåuna o kvalitetu, prosperitetu i zaãtiti oveprofesije. Sve radi Ministarstvo zdrav ýa,ono dræi sve konce u svojim rukama.

Zaãto je Srpsko lekarsko druãtvo todozvolilo?

U Srpskom lekarskom druãtvu je izbiopuå; ima nagoveãtaja da ñe se formirati au-tonomne lekarske komore, nezavisne odbilo koje politike, ali i dræave. Tek kada seto desi, imañemo ozbiýnu zdravstvenu sluæ-bu i ozbiýnu privatnu praksu. Lekari moraju da naðu snage da se izbore za svoju åasnuprofesiju. Meni kao lekaru politika ne tre-ba, ali sam se upro svim silama da se neãto

promeni. Hoñu da zavrãim karijeru kaodostojan pripadnik ove profesije, a ne kaoobesprav ýeni posluãnik. ■

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.



Biznis i lekovi

primarnoj zdravstvenoj zaãtiti moglismaçiti sedam puta ako bi se kupovali pre-ko UNIPAC-a (organizacija Ujediçenihnacija za distribuciju lekova i vakcina). Jugoslovenske vakcine su 17 puta skupýeod UNIPAC-ovih vakcina, a vakcina protiv hepatitisa B åak je 90 odsto skupýa!

Uåeãñe ukupnih izdataka za lekove veo-ma je veliko u rashodima zavoda za

zdravstveno osiguraçe: 1994. iznosilo jeoko 30, a 1995. oko 29 odsto. Jugoslovenisu, dakle, za lekove na recept troãili oko 1,4odsto druãtvenog proizvoda. Ako se dodajulekovi u bolniåkom leåeçu, kao i lekovikupýeni privatno, Jugosloveni su godiãçena lekove troãili viãe od 3 odsto druãtvenogproizvoda; to je 1995. godine iznosilo oko350 miliona dolara (proseåan godiãçi kursna crno), ili 33 dolara po stanovnikugodiãçe. Poreðeça radi, treba reñi da surashodi budæeta Republike Srbije za obra-zovaçe u Srbiji åinili 3,7 odsto druãtvenogproizvoda!

Takozvana lista 600 neophodnih lekova uzdravstvenim krugovima se smatra adekvat-

nom zamenom liste osnovnih lekova i obu-hvata lekove åije troãkove nadokaðujezdravstveno osiguraçe .

Studija Unicefa zak ýuåuje da je lista su-viãe ekstenzivna i obuhvata gotovo sve lek-ove koji se proizvode u zemýi. Kod pra-v ýeça liste nisu uzimane u obzir farmako-terapeutske razlike izmeðu supstitucionihlekova, kao ni razlike u ceni lekova, åime sezapravo gubi smisao liste. Lista sadræi ko-mercijalne nazive lekova, ãto nije u skladusa çenom svrhom. Lista je nameçena i za

bolniåko i za vanbolniåko leåeçe, a trebalobi da bude nameçena samo za vanbolniå-

ko leåeçe. Oåigledno Lista neophodnih le-kova koju je saåinilo zdravstveno osiguraçenije ostvarila ciý da efektivni i jeftini lekovibudu dostupni celokupnoj populaciji u ze-mýi.

Postoje nezvaniåne suæene liste lekovakoje lekari izdaju na recept, dok se pacijen-ti upuñuju da ostale lekove kupuju. Ubolnicama je situacija joã poraznija:pacijenti su åesto prinuðeni da veoma sk-upe lekove potrebne za operacije nabav ýajusami. Oåigledno i podaci o potroãçi lekova

ukazuju na veliku neracionalnost.

tudija Unicefa o racionalnoj po-troãçi lekova u Jugoslaviji pokazujeda bi se troãkovi za osnovne lekove uS

Treñi svet

- izdvajaça za zdravstvo dramatiåno su opala od 1990, sa 223$ po glavi stanovni-ka na 98 dolara u 1995.

- glavni problemi postaju i oni s kojima se suoåava treñi svet– imunizacija dece- puna vakcinacija do 23 meseca- pojava tetanusa kod novoroðenåadi 1995.- pojava deåje paralize 1996.- smrtnost porodiýa je od 1990. skoåila za 80 odsto

- prekid trudnoñe 94/1000 æena fertilnog doba- na Kosovu pojave dijareje, zaraznih bolesti, svako peto dete ima usporeni rast

Jugosloveni su za lekove na

recept troãili oko 1,4 odsto

druãtvenog proizvoda

D E J A N T A

S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


maj 1997 * ZDRAVSTVO U AGONIJI * 9

Vuk Stamboloviñ

Pogled u propastRazmere katastrofe mogu se naslutiti iz priznaça samih zvaniånika da, za razliku od

vremena pod sankcijama, danas u bolnicama ýudi umiru zbog nedostatka lekova

Fond za otvoreno druãtvo, ranijeSoros fond Jugoslavija – koji suzvaniåni medicinski krugovi

javno proglasili za najveñeg do-natora srpskog zdravstva – pra-

tio je agoniju tog zdravstva od çenogpoåetka, iz specifiåne pozicije unu-traãçeg autsajdera. Naime, kao domañahumanitarna organizacija, Fond je imaomnogostruki uvid u staçe zdravstva izdravstvene zaãtite. Ali, s obzirom nasvoj potpuno nezavisan poloæaj, Fond jeistovremeno bio van svih tokova vlasti,pa tako i van svih tokova preporuåýivog,a åesto i obaveznog ponaãaça i razmiã-ýaça u zdravstvu i oko çega.

Zahvaýujuñi ovoj dvoguboj poziciji,Fond je predvideo i samo izbijaçe ago-

nije. Ne nekim paranormalnim moñi-ma, naravno, nego jednostavnom ana-logijom sa zdravstvenom situacijom uIraku, åiji se reæim, sliåan ovdaãçem,neãto ranije bio suoåio sa zahtevommeðunarodne zajednice da se uýudi i,na naåin opet sliåan ovdaãçem, upornoopirao tome.

Zato je Fond, predviðajuñi da jugos-lovenskom zdravstvu predstoje teãkavremena, poåetkom juna 1992. godine(u vreme kada su reæimski zvaniånici iliminimizirali dejstvo sankcija, ili sa izves-

noãñu nagoveãtavali çihovo ukidaçe do jeseni), osnovao svoj medicinski sektor iorganizovao masovno snabdevaçezdravstvenih ustanova lekovima i med-icinskim materijalom.

Sledstveni stalni i neposredni kon-takti sa zdravstvenim poslenicima iz åi-tave zemýe, uz pomenutu dvogubupoziciju, omoguñili su Fondu da stekneuvid i u svojevrsnu rascepýenost zdravst-va.

S jedne strane, naime, nekako su seizdvojili lekari okrenuti profesiji. Oni suduboko preæiv ýavali nestaãicu osnovnihsredstava za rad. Svaku najavu nove do-dele lekova primali su ne samo sa oseña-

▲ D E J A N T A

S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.



çem olakãaça, nego i sa oseñaçem ne-kog specifiånog zadovoýstva. Tipiåno je,recimo, bilo reagovaçe direktorabolnice iz malog mesta u srediãçoj Sr-biji koji je, na poziv da primi "paket" za

svoju ustanovu, traæio da odmah dobijefaks sa spiskom dodeýenih lekova:"Noñas sam deæuran – objasnio je – pahoñu da gustiram".

Na drugoj strani, pak, grupisali su selekari okrenuti vlasti. Njihova je osnov-na funkcija, zapravo, bila pretvaraçemedicine u joã jedan sistem za direktnoobezbeðivaçe reæima. Prioritet im, sto-ga, nije bila profesija nego funkcija kojesu se doåepali, kao i çoj primereni"dræavni" zadaci. Za çih je bilo karak-teristiåno da u vreme javne nepodob-

nosti Fonda (i pored nestaãice) odbijajupomoñ u lekovima, pa i pomoñ u med-icinskoj opremi. Najmoñniji meðuçima nalagali su isto ponaãaçe i drugi-ma. A o Fondu su, u javnosti, ãirilineistine, uk ýuåujuñi tu i grube antise-mitske ispade. Njihovo shvataçe profe-sionalnosti oliåeno je u akciji bivãeg sek-retarijata za zdrav ýe grada Beograda koji

je, u vreme kada su beogradske klinikeoskudevale u osnovnim lekovima, orga-nizovao istraæi-vaçe kako bi utvrdio ko-lika je "zaista" vrednost pomoñi koju jeFond dodelio domañim zdravstvenimustanovama.

Karakteristiåno je da je ovakvih leka-ra bilo veoma malo u unutraãçosti Sr-

Najviãe ih je bilo upravo u Beogradu,a predstav ýali su zdravstvene ustanoveuz koje obiåno stoji epitet – vrhunske.

bije. Tu je tek pokoji lekar s funkcijomodbijao pomoñ, ili otvoreno priznavaoda prvo mora da pita za svoje miãýeçe.

Kancelarije Fonda za otvoreno druãtvo u SR Jugoslaviji

11 000 Beograd, Tolstojeva 5,tel: 011/660-937, 665-996, fax. 669-683,e-mail: open_opennet.org

81 000 Podgorica, Jola Piletiña 53,tel: 081/25-066,e-mail: podgorica_opennet.org

21 000 Novi Sad, Jevrejska 4/II,tel: 021/613-309,e-mail: novisad_opennet.org

38 000 Priãtina, Baçaluåka 38,tel: 038/28-718

e-mail: pristina_opennet.org

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ FUNKCIJE VAÆNIJE

OD PROFESIJE:Vuk Stanboloviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


maj 1997 * ZDRAVSTVO U AGONIJI * 11

Po zavrãetku rata i uki-daçu sankcija, Fond za otvo-reno druãtvo prekinuo je pro-grame humanitarne medicin-ske pomoñi smatrajuñi da je,

u redovnim vremenima,Dræava odgovorna pred grað-anima da stalno ispuçavasvoje ugovorne obaveze, a po-gotovo obaveze koje proistiåuiz vaæeñeg zdravstvenog za-konodavstva. Isto su uåinili iostali znaåajni donatori. Tako

je pomoñ uz koju je koliko-toliko odræavan normalan raddomañeg zdravstva – presuãi-la.

No, dræava je nastavila po

svome, zadovoýavajuñi i daýeiste prioritete: policiju, te ki-parske i ine raåune.

Njeni zastupnici, pak, le-kari na komandnim mestimana klinikama i u institutima,na medicinskim fakultetima iu zvaniånim lekarskim orga-nizacijama nastavili su da isteprioritete podræavaju na svojnaåin. Najveñma tako ãto su,silom ili milom, nametnulisvojevrsnu zaveru ñutaça.

Agonija se, posle krat-kotrajnog olakãaça, nastavi-la. A razmere katastrofe moguse naslutiti iz priznaça samihzvaniånika da, za razliku odvremena pod sankcijama,danas u bolnicama ýudi umi-ru zbog nedostatka lekova.

Dakako, Fond za otvorenodruãtvo nije merodavan, a inema nameru da ovdaãçudræavu oslobodi çene odgo-vornosti za zdrav ýe graðana.

Teæiãte rada çegovog

medicinskog sektora sada jena saradçi sa medicinskimprofesionalcima koji nudeprojekte sa nekom emancipa-torskom komponentom.

S obzirom na to da je zdrav-ýe nedeýivo, Fond je spreman da naovakvim projektima saraðuje sa svima.

Na zidu u prostoru medicinskog sek-tora, meðutim, dve poruke i daýe pred-stav ýaju dva posebna, i daýe realna seg-menta ovdaãçega zdravstva:

"...Dodeýujuñi humanitarnu pomoñ

naãoj bolnici pruæili ste nam ruku spasa.Neizmerno vam hvala ãto ste shvatili

teæinu situacije u kojoj su naãi bolesnici imi lekari sa çima. Mi, vaãi duænici,izraæavamo vam od srca zahvalnost. Le-kari kojima ste olakãali posao i bolesnicikojima ste ublaæili muke moliñe Gospo-da Boga da vam u dobru vrati..."

(Pismo dr Jev ð eviña, direktora bolnice

u Uæiåkoj Poæegi)"... Pomoñ je posluæila kao paravan

da Soros doðe do podataka o kadrov-skim i drugim potencijalima u zdravst-vu... Sve u vezi sa tim åovekom i çego-vom fondacijom i fondovima je mnogoãire i zlonamernije zamiãýeno, protiv cele Srbije i srpskog naroda..."

(Dr Momåilo Babiñ, predsednik Saveta

BU, "Borba", marta 95)■AUTOR JE ODGOVORAN ZA MEDICINSKIPROGRAM FONDA ZA OTVORENO DRUÃTVO

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.



D E J A N T A

S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.



ali svi ålanovi porodice, u studiju pojavile

tri æene sa karcinomom dojke, ja sam sezapaçila.

Naime, voditeý emisije je doveo vraåakoji je pred kamerama te æene 'leåio' odkarcinoma dojke. Bila sam ãokirana, i kaoæena i kao lekar. Tada mi je postalo jasnokuda srýamo. Posle toga naiãla je poplavavraåeva, nadrilekara i vraåara. Ova dræavaoåigledno nije mogla da pruæi neãto drugo,pa nam je ponudila i takvo 'leåeçe', i nateleviziji i na drugim medijima. To jestraãno, a mi lekari se nikada nismo pobu-nili, niti reagovali preko Srpskog lekarskog

druãtva. Naprotiv, jedan bivãi predsednik Druãtva, kada smo mu kao kolege skrenulipaæçu na tu pojavu, ovako je odgovorio:'Nije vaæno. Oni plañaju televiziji odreðenepare, te pare idu dræavi, dræava se na tajnaåin bogati'."

Ovaj ãokantan dogaðaj ispriåala je do-cent dr Ivanka Gajiñ, koja na Stoma-toloãkom fakultetu u Beogradu predaje so-cijalnu medicinu, na tribini "Zdrav ýe,zdravstvo i lekari" koju je organizovao list"Republika".

U razgovoru sa dr Gajiñ za "Vreme" nis-mo mogli a da ne komentariãemo ovaj

dogaðaj i reakciju tadaãçeg predsednikaSrpskog lekarskog druãtva koji je, da ironija bude veña, poznati ginekolog i akademik,a posledçih godina vrlo aktivni ro-doýubac...

Dr Ivanka Gajiñ kaæe da mnogiparametri ukazuju na to da je zdrav ýe ovognaroda, uk ýuåujuñi i najmlaðe, ozbiýnougroæeno:

"Ako je Jugoslavija u Evropi na vrhu pobroju kardiovaskularnih i cerebrovasku-larnih oboýeça, ako iz godine u godinu tajbroj raste, imamo razloga da kaæemo da je

staçe – alarmantno. U svim razvijenim ze-mýama stopa ovih oboýeça, kao i ma-lignih i respiratornih opada, a kod nas raste.

Dr Ivanka Gajiñ

Ugroæena decaPre desetak godina naãa deca su u proseku bila viãa od svojih ameriåkih vrãçaka! Danas

ozbiýno zaostaju veñ na startu: sedmogodiãçaci su po nekoliko santimetara niæi od svojih

vrãçaka koji su roð eni pre devedestih godina

ada su se pre osam godina na naãojteleviziji, u vrlo popularnoj emisiji'Nedeýom popodne', koju su gled-"K

▲ D R A Ã K O G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.



roðeni pre devedestihgodina. To znaåi da sudeca u periodu kada jeishrana bila znaåajanåinilac çihovog rasta i

razvoja bila oãteñena,kaæe dr Gajiñ. Ako je zdravstvena

slika tako sumorna uBeogradu, kakva je tek u siromaãnijim krajevi-ma ove zemýe? Godinerata, sankcija, hiperin-flacije i najdubýe soci-

jalno-ekonomske krize– kada su debeli ibogati politiåari poru-åivali da ñemo "jestikorijeçe", da moæemobez hleba ali ne i bezdræave, da moæemopod sankcijama joã sto,hiýadu godina – na-

jviãe su pogodile onekoji su najmaçe krivi –decu.

Dr Ivanka Gajiñ, in-aåe struåçak za ishra-nu, naglaãava da bi sepravilnom ishranom zatreñinu mogao smaçitibroj kardiovaskularnih

bolesti, ali i nekih ma-lignih oboýeça (karci-nom dojke, debelog

creva).Najveñi faktori rizika, kojih ima viãe od

200, jesu masne naslage u krvi, ateromi. Ako se ove promene pojave veñ u detiçst-

vu, sasvim je izvesno dañe se to ozbiýno odrazitina zdrav ýe u odraslojæivotnoj dobi. Neophod-na nam je mudra politikai u ovoj sferi: forsirati ipotroãçu i proizvodçuzdrave hrane.

U ovoj sferi naãa sago-vornica vidi veliku odgo-vornost masovnih, prven-stveno elektronskih me-dija. Kaæe da bi ulogaprosvetiteýa trebalo dabude poverena proveren-

im struåçacima.U meðuvremenu, neke lekare åeãñe við-

amo kako na televiziji reklamiraju nekelepe i skupe ãerpe. Zdrav ýe naroda i zdravaishrana kao da nikoga ozbiýno ne interesu-

ju... Vaýda, kako reåe onaj akademik,televizija i dræava od toga imaju veñu ko-rist. ■

Danas naãa deca veñ na startu ozbiýno zaostaju:obim glave novoroðenåadi se posledçih sedamgodina smaçio za pola santimetra, muãka deca su u proseku lakãa za 150 grama, a æenska åak za 300 grama! Poveñala se i smrtnost odojåadi,u Beogradu åak za 17 promila iznad proseka re-publike

I zdravstveno staçe dece se dramatiånopogorãalo. Drastiåno raslojavaçe u ekon-omskoj sferi odraæava se i na zdrav ýe; predesetak godina naãa deca su u proseku bilaviãa od svojih ame-riåkih vrãçaka! Danasnaãa deca veñ na star-tu ozbiýno zaostaju:obim glave no-voroðenåadi se pos-ledçih sedam godinasmaçio za pola santi-metra, muãka deca suu proseku lakãa za150 grama, a æenskaåak za 300 grama!Poveñala se i smrtnostodojåadi, u Beograduåak za 17 promilaiznad proseka republike!

Sedamdesetih i osamdesetih godina kodregruta je zabeleæen "znatno ubrzan rast",åak 3-5 santimetara, a poboýãani su bili idrugi "parametri staça uhraçenosti",

kako to kaæu istraæivaåi. Danas je 17-18odsto mladiña koji dolaze na regrutacijupothraçeno. Isti je i procenat gojaznih

mladiña. Ovo su zvaniåni podaci Vojno-medicinske akademije.

Dr Gajiñ naglaãava da istraæivaça uBeogradu pokazuju da åak 10 odsto dece

ima visok krvni pritisak, 8 odsto poviãenevrednosti masnoñe u krvi, a veñi je i pro-cenat pothraçene dece. Åak 80 odsto deceãkolskog uzrasta ima anemiju, ãto je vrloozbiýan problem.

Istraæivaça iz 97. pokazuju da su deca,naroåito sedmogodiãçaci, po nekoliko san-timetara niæa od svojih vrãçaka koji su

D E J A N

T A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.



Neracionalnoma javnog zdravstva, neadekvatne kontrole troãkova i obimausluga. Poveñaçe efikasnosti podrazumeva racionalizacijuzdravstvene mreæe i zaposlenosti u zdravstvenim ustanovama,veñu ulogu preventivne i primarne zdravstvene zaãtite, veñu par-ticipaciju korisnika u ceni usluga, konkurenciju, veñu poslovnusamostalnost, ali i dogovornost menadæmenta zdravstvenihustanova.

Uz veñu efikasnost, maçim sredstvima bi se postigli boýi re-zultati, kaæe za "Vreme" dr Ljubodrag Popoviñ, savetnik u beo-gradskoj kancelariji Unicefa, koji je zajedno sa mr AleksandromPoãarac analizirao zdravstveno staçe nacije i glavne problemezdravstvene zaãtite. ■

Podaci Svetske banke pokazuju da Jugoslavija ulaæe znatanprocenat druãtvenog proizvoda u zdravstvenu zaãtitu – 10,71odsto. U odnosu na druge bivãe socijalistiåke zemýe, SRJ je ima-la najveñe uåeãñe rashoda za zdravstvo u bruto domañem proiz-vodu u 1994. Sliåna je situacija kada se SRJ poredi sa razvijenimzemýama.

Posmatrano sa makroekonomskog stanoviãta, uåeãñe izdata-ka za zdravstvo u druãtvenom proizvodu veoma je visoko i neo-dræivo na dugi rok. S druge strane, ta sredstva su nedovoýna dabi zdravstvena zaãtita funkcionisala kako je zamiãýena.

Kada se SRJ uporedi sa nekim drugim zemýama, zak ýuåujese da se sredstva koriste neefikasno zbog strukturnih slabosti site-

Jedan od uzroka kolapsa zdravstva u Sr-biji je i neredovna uplata doprinosa za

zdravstveno osiguraçe. Iako po vaæeñimpropisima isplata neto zarada nije moguñabez plañaça doprinosa za socijalno osig-uraçe, taj propis uveliko krãe mnogapreduzeña, posebno velike druãtvene idræavne firme, meðu kojim su i neki "gi-ganti" srpske privrede, kao ãto su Elektro-

privreda Srbije , Sartid , Goãa... Procena broja duænika kreñe se od 2000 do 10.000firmi.

Mnoga preduzeña imaju teãkoñe i ne bimogla da odræe ni pribliæan nivo sadaãçihskromnih zarada kada bi plañala propisanedoprinose. Da li plañati doprinose, kako

kaæe slovo zakona, uz rizik od ãtrajkova ipodizaça ionako visoke socijalne tempera-ture, ili "oprostiti" doprinose radi socijal-nog mira? Poslovodstva mnogih preduzeñasu se, oåigledno uz mig dræavnih organa,opredelila za neplañaçe doprinosa.

Tvrdçe politiåara da ñe se Jugoslavija uveoma kratkom roku vratiti na nivo ekon-omske razvijenosti s kraja osamdesetih nisurealna. Analiza mr A. Poãarac i dr Lj. Pop-oviña pokazuje da odlagaçe reforme istrukturnog prilagoðavaça zdravstvenezaãtite i zdravstvenog sistema u celini moæe

biti veoma ãtetno za zdravstvo, ali i zazdravstveno staçe stanovnika. ■

Zaradeili

doprinosi

D E J A N T

A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 24.


D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

vreme, 1997. május 24

Documents