kosmos digest 4

4brojJun 2014.

Kosmos Digest Izbor članaka objavljenih u prošlim brojevima časopisa Kosmos Journal

A selection of articles published in the Kosmos Journal past issues

elektronsko izdanje

Kultura miraReč urednika

Zahvaljujem se na pozivu da govorim na temu kulture mira – tom najvažnijem pitanju za čovečanstvo. Danas smo se skupili ovde jer smo zabrinuti. Zabrinuti smo zbog ljudi širom naše planete koji žive u strahu i tpe bol i patnju. Pokreću nas naša duboka ljubav prema svim lju-dima i životu na zemlji. I nikako se ne možemo pomiriti sa nepravdama sa ko-jima se suočavamo svakog dana.

Ali, zajedničkim naporima svih nas možemo i uspećemo da stvorimo mir-nodopsku kulturu. I sada je za to došlo vreme.

Pred nama je novi svet. Prerasli smo stare načine kojima smo rešavali stva-ri. Za razliku od svih generacija koje su nam prethodile, mi sada možemo da medjusobno komuniciramo i zajednič-ki učestvujemo u svemu bez obzira u kom delu sveta živimo. Čovečanstvo se pokrenulo iz mesta ’ Ban Ki-Moon to naziva ’Velikom tranzicijom’. Nšli smo se u ’u vremenskoj medjuzoni’ – živi-mo izmedju dva vremena i zato nam se ukazala velika prilika za stvaralački preokret.

Mi smo novi ljudi sa novom svešću i ka-pacitetom da ostvarimo mirne i nenasil-ne promene. Mi smo svesni da moramo promeniti sebe da bismo mogli da me-njamo naš svet.

I u ovom trenutku dok smo mi ovde oku-pljeni, milioni ljudi pokušavaju da savla-daju svoj strah i bes kroz meditaciju i molitve za mir. Veliki broj ljudi radi na usavršavanju svojih intuitivnih moguć-nosti donoseći nam tako novi pogled na naša racionalna rešenja. Milioni ljudi se sastaju u malim kružocima za stvaranje kolektivne inteligencije i grupne solidar-nosti u ime opšteg dobra.

Novi pogledi na svet se radjaju širom naše planete. Udaljavamo se od kutu-re života zasnovane na pojedinačnom

ličnom iteresu i krećemo se prema kulturi koncepta opšte dobrobiti. Hije-rarhijske strukture se razlažu na de-centralizovane i horizontalno povezane strukture moći. Lokalne zajednice koje ostvaruju globalni uticaj nam sada pru-žaju mogućnost da nadjemo rešenja za naše potrebe koje su na dohvat ruke. Koncept saradnje ubrzano prerasta ne samo u vrednost po sebi nego i u po-trebu.

Razmišljamo o svim našim zastarelim institucijama koje šire nejednakost i slu-že nekolicini na račun onih mnogobroj-nijih. Mi se sada pripremamo za novo doba u kojem će se interesi svih uzima-ti u obzir. Moramo napraviti sistemske promene u svim aspektima života da bismo uspeli da ostvarimo mir.

Možda zvuči idealistički? No, ove pro-mene se već dešavaju. O njima možete čitati u magazinu ’Kosmos Journal’.

Strategija borbe za mirnodopsku kul-turu podrzumeva promenu nas samih, razvoj novog zajedničkog pogleda na svet kao i preobražaj naših institucija. Pored ovoga, naša strategija treba da obuhvati i sledeće:

1. Fokusiranje na prevenciju. Potreban nam je nov koncept, stvaranje zdravog modela koji bi se bavio suštinom uzro-ka nasilja. Apsolutno je neprihvatljivo da godišnje trošimo dve hiljade milijardi dolara na vojni budžet i odbranu a da za prevenciju odvajamo neku crkavicu. Zamislite samo kako bi se razlikovao naš svet da se ovaj ogroman novac koristi za naučna istraživanja i jačanje mira.

2. Formiranje jednog sveobuhvatnijeg koncepta koji bi uključivao opšti razvoj kao i duhovni razvoj kako na na nivou pojedinca tako i na nivou šire zajednice, nacije i konačno na globalnom nivou. Mislim da je najslabija razvojna tačka

U njegovom pozivu da učestvujem u radu Visokog foruma o kulturi mira, Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Vuk Jeremić, odao je priznanje Kosmosu sledećim rečima: „Imajući u vidu vaš sveobuhvatni rad i značajno iskustvo u različitim poljima, uključujući napore u stvaranju nove civilizacije za opšte dobro... uveren sam da će članovima Generalne skupštine umnogome koristiti da čuju o vašoj snažnoj posvećenosti mirnodopskoj kulturi.“

U tekstu koji sledi možete pročitati verziju mog govora pred Visokim forumom o kulturi mira, održanomu Ujedinjenim nacijama 6. septembra, 2013. godine.

Kosmos Salon - Izbor članaka - Izbor članaka objavljenih u prošlim brojevima časopisa: Kosmos JournalKosmos Salon Selection - A selection of articles published in the Kosmos Journal past issues

2

Napisala: Nancy Roof, Glavni urednik magazina ’Kosmos Journal’

duhovni razvoj. Često nailazimo na ve-oma dobro obučene aktiviste koji nisu ovladali sopstvenom unutrašnjom real-nošću i zbog toga onda mogu stvarati probleme pokretima u okviru kojih delu-ju. I obrnuto, nailazimo na ljude okrenu-te duhovnosti ali bez ikakvih znanja po-trebnih za društveni angažman. Sada su nam potrebni i jedni i drugi.

3. Prihvatanje činjenice o medjuzavi-snosti svih strategija i njihovo medju-sobno povezivanje radi ostvarivanja boljeg učinka. No, povezivanje različitih pravaca delovanja u zajednički rad se pokazalo kao težak zadatak. Pojedine grupe veruju da je njihov pristup jedini ispravan i na taj način onemogućavaju saradnju koja je neophodna za postiza-nje uspeha.

4. Saznanje o suštinskoj ulozi koju da-nas igra civilno društvo, odnosno, po-kreti gradjana u svetu. Mada postoji sve raširenije shvatanje da svi u svetu mora-ju da se menjaju da bi se promenio ceo svet i dalje nam nedostaje prihvatanje u potpunosti koliko je važna uloga civil-

nog sektora. Evo samo nekih od prime-ra uspešnog delovanja civilnog sektora: River Phoenix Foundation, Gainesville, Florida – pokret za spračavanje nasilja; The Global Alliance for Ministries and Infrastructures for Peace – održali su 2013.godine skup u Ženevi na kome je pokrenuta inicijativa za osnivanje ’Mini-starstava za mir’ (Ministries of Peace) u svim zemljama sveta; Goi Peace Fo-undation – Projekat „Neka mir zavlada svetom“ (May Peace Prevail on Earth – Peace Pole Project).

5. Pružanje podrške“ Pokretu za op-šta dobra svih ljudi“ (Global Commons Movement of the People) koji se zalaže za medjusobnu razmenu i zajednički pristup različitim resursima kao i samo-upravljanje svojim resursima uključuju-ći slobodu informacija i komunikacije. Ovo je pokret koji sve više raste, ne oslanjajući se se ni na tržišta niti na dr-žavni aparat, i koji se zasniva konceptu razvoja po kome ljudi sami upravljaju svojim resursima i čuvaju ih za buduće generacije.

6. Pružanje podrške nezavisnim me-dijima i novinarstvu pojedinačnih kao i grupe gradjana. Odakle dobijate infor-macije? Da li su tačne i nepristrasne? Da li ta vrsta informacija raspiruje na-silje ili doprinosi mirnodopskoj kupturi? Tradiocinalna slika medija odslikava stavove vladajuće klase i najčešće je u

vlasništvu poslovnih firmi. Zato je razvoj nezavisnih medija kao i tzv.gradjanskog novinarstva od primarnog značaja ako želimo istinito izveštavanje.

7. Pokretanje Globalnog pokreta gra-djana u svetu: Pionirski posao ogranka organizacije“ Globalni pokret gradjana sveta“ (Global Citizen Movement) pod nazivom „Kampanja širenja kruga │gra-djana│“ (The Widening Circle Campai-gn) u velikoj meri doprinosi učinku orga-nizacije Global Citizens Movement. To isto se odnosi na organizaciju Civicus kao i na sve druge organizacije koje su se tim povodom sastale u Južnoj Africi u 2013. godini.

Prilika da menjamo svet nam se uka-zala. Živimo u novom svetu sa novim ljudskim potencijalima i novim pogle-dima na svet. U vremenu tzv. „Velikog preokreta“ (Great Transition) moramo napraviti sistemske i radikalne promene naših institucija kako bi one odražavale naš novi sistem vrednosti i potencijal koji se razvio. Moramo se više usmeriti na pravovremeno sprečavanje kriza, na ravnopravniju deobu resursa na Zemlji, i kao gradjani sveta zajedno sa drugi-ma pokazati da nam je stalo do naše planete i da smo stoga spremni da pre-duzmemo radikalne promene da bismo stvorili novi svet.

Nancy Roof, Ph.D. je osnivač i Glavni urednik kao i Umetnički direktor poznatog i nagradama ovenčanog časopisa Kosmos Journal: The Journal for Global Citizens Creating the New Civilization.

Nancy Roof je takođe suosnivač Kokusa vrednosti pri Ujedinjenim Nacijama (1994) kao i Kokusa za duhovne vrednosti pri UN (2000). Jedan je od suosnivača Glo-bal Commons Initiative (Pokret za opšta dobra), kao i organizacija: World Wisdom Council, Creating the New Civilization Ini-tiative, 2020 Climate Change Leadeship Campaign, WorldShift 2012 (Ervin La-szlo), Global Alliance for Transformational Entertainment. Član je Upravnog odbora

Intergral Review and Living Earth TV kao i Stalni predstavnik organizacije Mikhail-a Gorbachev-a Political Forum.

Nacy je dobitnik nagade ‘Images and Vo-ices of Hope’ (‘Slike i glasovi nade’) za 2009. godinu, koja se dodeljuje za novinar-stvo u službi informisanja i inspirisanja za zajedničko učešće u podizanju nivoa svesti na globalnom nivou.

Broj 4jun 2014.

3

Naizgled nepostojeći mirnodopski napori u svetu

Mirnodopska kultura u povoju

Pred nama se pojavljuje nova priča i njen tvorac je celo čovečanstvo. Nje-na tema je stara koliko i čovečanstvo i otvara se ponovo u trenutku budjenja nove svesti na globalnom nivou. Ljudi širom sveta su zgroženi onim što su sami izazvali i zato žele da se okrenu stvaranju mirnodospke kulture. Nazo-vimo to „Putem lepote“. Čovečanstvo konačno napušta životni put bola i pat-nje i okreće se životu ispunjenom ra-došću i uspehom.

I zaista, danas se u priču o novoj kultu-ri mira upreda hiljade niti ispredenih u raznim segmentima društva širom sve-ta. Tek sada nam postaju prepoznatlji-

ve jer se najzad okrećemo od kulture prožete nasiljem i disfunkcinalnošću prema kulturološkom obrascu u kome preovladjuju mirnodopska kultura i pravednost, medjusobno razumevanje i razmena, istina i pomirenje. U novo-nastajućem kulturlološkom obrascu vodi se računa o potrebama svih i zai-sta postoji prava jednakost.

Mislim da se u nama budi svest o na-šoj suštinskoj duhovnosti. Kako se čovečanstvo sve više bude priklanjalo uverenju o zajedničkoj odgovornosti

koja prevazilazi težnju za meterijalnim dobrima, ukazaće nam se kulturna renesansa o kojoj nismo mogli ni da sanjamo. Dobra volja i Dobri medju-ljudski odnosi su osnovne karakteristi-ke nove Kulture mira. I kao što autor Elise Boulding to savršeno definiše u svom tekstu „Različiti koncepti kulture mira: skrivena strana istorije“ (Cultures of Peace: The Hidden Side of History): „kultura│mira je ona│ koja promoviše miroljubivu raznolikost podrazumeva-jući neprestano preoblikovanje njenog razumevanja, kao i razumevanje ži-votnih situacija i obrazaca ponašanja za dobrobit svih.“ Mi smo u Nacional-noj akademiji za mir (National Peace Academy) u Sjedinjenim Državama, za svoj moto uzeli odlomak iz Povelje o Zemlji (Earth Charter): „mir je sve-obuhnatni koncept koji se zasniva na pravilnom odnosu prema sebi, prema drugima, prema drugim kulturama, druačijim životnim formama, Planeti Zemlji i većoj celini čiji smo jedan deo.“Ako se osvrnemo na institucije, njiho-ve strukture i političke koncepte koji se javljaju u ovom tranzicionom periodu, onda možda reči Otta Scharmera to najbolje islustruju: „Pokušaj razvoja kapaciteta da se u ovom trenutku de-luje ni iz čega i sposobnost da se to shvati i preuzme sledeći korak u situ-aciji kada su sve stare institucionalne strukture urušene a nove se još nisu uspostavile možda predstavlja najzna-čajniju ključnu sposobnost za pronala-ženje smernica u životu i radu u ovom veku.“

Dokazi da se mir pola-ko pomalja

Širom sveta se pojavljuju znaci koji ukazuju na širenje mirnodopske kultu-re: Komitet za mir u Keniji, Akademija za mir u Ruandi, Savet za mir sever-nog regiona Gane, Kancelarija UN za

Dororty J. Mever, Ph.D. se bavi obrazovanjem i izgradnjom mira. Osnovno težište njenog rada je na pozivu za saradnju radi opšte dobrobiti.

Njen rad kako u obrazovanju tako i u politici je usmeren na primenu napora u izgradnji mira i na razvoju koncepta odgovorne vlasti zasnovane na zajedničkim interesima.


4

Napisala: Dot Maver

podršku miru i Univerzitet UN za mir u Kosta Riki, kao i Komesarijati za mir u američkim gradovima (Kembridž u Masačusetsu) i Institut za ekonomiju i mir u Sidneju u Australiji. Osim toga, u svetu danas imamo pet Ministarsta-va za mir: Solomonova ostrva, Papua Nova Gvineja, Nepal, Kosta Rika i Juž-ni Sudan (ova kancelarija u Južnom Sudanu je pod neposrednom kontro-lom Predsednika).

Jedna od takvih medjunarodnih orga-nizacija u čijem radu ja učestvujem je „Globalna alijansa za podršku mi-nistarstava mira i mirnodopskih infra-struktura“ (Global Alliance for Minstries and Infrastructures for Peace). Global-na alijansa, koja je osnovana 2005.godine, nedavno je proširila svoj de-lokrug rada da bi uključila sve noseće mirnodopske strukture od lokalnih do onih na nacionalnom nivou, podrža-vajući na taj način razvoj mirnodopske kulture. Primeri struktura o kojima go-vorim su nacionalne akademije za mir i lične obrazovne institucije i organiza-cije koje rade u oblasti mirnodopskog obrazovanja i širenja kulture mira. Na-laze se širom sveta: Australija, Indija, Kanada, Kosta Rika, Nepal, Pakistan, Ruanda, Rumunija, Sjedinjene Drža-ve, Švajcarska.

Raznorodne organizacije koje ovde nazivamo infrastrukturom mirnodop-skih napora niču u novo uobiličenoj arhitekturi sistema koji nam omoguća-va da se krećemo kroz sve prelomne tačke promena koje su zahvatile celu planetu. Na primer, „Infrastrukture za mir“ (I4Pinternational.org) je relativ-no nova organizacija sa sasvim ja-sno definisanim ciljem i misijom: „Mir se može planirati. U većini slučajeva može se sprečita eskalacija nasilnih sukoba. Zemljama u kojima postoji ri-zik od nestabilnosti i gradjanskog rata, potrebni su mehanizmi i strukture za

medjusobnu mirnodopsku saradnju svih interesnih strana. Nacionalne i lokalne mirovne strukture stvaraju fo-rum za dijalog medju svim učesnicima i zainteresovanim stranama formirajući tako zajednički prostor za konsultacije, koordinaciju i saradnju.“

Sistem za izgradnju mira već postoji. Najbolji primer je ’majka priroda’ i dina-mični principi saradnje i medjzavisne povezanosti koju ona pokazuje. Svako ko u ovom trenutku čita ovaj tekst je deo mirovnog sistema. Odnosno, Vi či-taoče ste deo sinergije napora da naš svet postane bolji, znajući da je obje-dinjena celina bolja od prostog skupa njenih sastavnih delova. Svako od nas daje sopstveni i jedinstveni doprinos ovom sistemu.

Zaokret u globalnom pogledu na svet

Po mom mišljenju, raspad svih siste-ma do kojeg je došlo treba zapravo da pozdravimo ali se traži mudrost u pre-uzimanju novih koraka. Traži se zao-kret u globalnom pogledu na svet. Ovo su krizna vremena koja sobom nose kako opasnost tako i ukazanu priliku. Opasnost leži u mogućem pokušaju da popravimo ono što više ne funkcioniše propuštajući pri tome priliku da izgra-dimo novi sistem koji bi bolje funkcio-nisao.

Naš pogled na svet se potpuno pro-menio. Izgleda kao da skidamo par naočara kroz koje smo svet videli kao mesto na kome vladaju medjusobna konkurencija, podvojenost i individua-lizam i sada stavljamo nove naočare kroz koje ga vidimo kao mesto zajed-ničke saradnje, jedinstva, medjuza-visosti, zajedničkog rada i korišćenja stvorenog tim radom a sve za dobrobit svih.

Broj 4jun 2014.

5

Uz ovaj novi globalni pogled na svet mi istovremeno razvijamo institucije i političke programe koji odslikavaju mirnodopsku kulturu i ispravne medju-ljudske odnose. Na primer, u julu 2011.godine čovečanstvo je napravilo istorij-ski pomak kada je Sudan podeljen na Severni i Južni Sudan. Po prvi put je jedna zemlja koja je tek nastala (Južni sudan) osnovala Ministarstvo za mir kao deo svoje vlade.

Omladina, Internet, Ob-razovanje i Put ka miru

Deli nas samo jedna generacija od ostvarivanja mirnodopske kulture i da-nasnji mladi igraju važnu ulogu u ovom kulturološkom zaokretu. U ovom veku su internet i društvene mreže omogu-ćile mnogima, a naračoto mladima, da uspostave veze i ostvare nevrovatan napredak u stvaranju kulture mira. Duh saradnje i posvećeno služenje višem cilju kako pojedinaca tako i či-tavih grupa i organizacija su zajednički napori da se dopre do srca ljudi širom sveta i tako doprinese budjenju svesti i znanja duboko u nama o svetoj ulozi koju čovečanstvo igra u univerzalnom poretku.

Primeri organizacija mladih čiji je cilj posvećeno služenje dobrobiti drugih su: Generation Waking Up, WeDaz, Be More Heroic, Children of the Earth i Youth Courts International. Sve ove organizacije imaju za cilj obrazovanje, programe podrške mladima i razvoj nji-hovih kapaciteta za upravljanje u vre-menu ovih velikih promena.

Zaista je veoma uzbudljivo kada po-mislite šta se sve dešava širom naše planete. Ljudi koji imaju manje od 40 godina (većina ih ima i manje od 30!) pokrenuli su ovih pet organizacija: Warriors Without Weapons (Brazil),

Kafunda (Zimbabve), EcoMe (Izrael), Nuna Ayni (Peru) i Shikshantar (India). Zahvaljujući David-u Adams-u, ja sva-kog meseca dobijem Bilten ’’Culture of Peace and Nonviolence’’. U sep-tembru 2013.godine u izdanju Biltena objavljen je tekst Meg Villanueve koja u svom članku o Mirovnom projektu mladih na Kavkazu kaže: „Mladi nisu samo žrtve dugogodišnjih sukoba, mi smo takodje i oni koji mogu pomognu da se igradi i održi mir“. Njen projekat predvidja stvaranje snažnog partner-stva medju organizacijama iz osam zemalja EU i susednog regiona njene zemlje, Južnog Kavkaza, u cilju jača-nja kapaciteta mladih za napore u iz-gradnji mira, preobražaj konfliktnih si-tuacija i interkulturološki dijalog – sve to uz pomoć programa obuke i korišće-nja društvenih mreža.

Još jedan primer doprinosa mladih promenama u društvu opisala je Nina Meyerhof, osnivač organizacije Chi-ldren of the Earth (COE): „Ako im se ukaže prilika da iskažu svoj unutrašnji stav i ono čemu srcem teže današnji mladi nam jasno ukazuju na činjenicu da su našem svetu potrebne sistem-ska poboljšanja i ogromne pozitivne promene. I kao pravi duhovni aktivisti, oni ne žele da unište ono što ne funk-cioniše nego radje grade ono što je moguće. Na primer, mladi predstavnik COE organizacije u Nepalu je sagra-dio 24 škole za decu koja pre toga nisu imala škole; mladi predstavnik COE iz Australije je osnovao organizaciju koja se zove „Autobus pun knjiga“ (Bus of Books) koja se bavi donošenjem knji-ga u siromašne zajednice uz realiza-ciju programe ’Nauči da čitaš’; COE predstavnik iz Ugande je razvio pro-gram podučavanja vodjenja knjigovod-stva za žene iz njegovog sela i sad je to značajan dorinos prihodma koje ta zajednica ostvaruje; COE predstavnici na Haitiju su osmislili projekat „Plišani


6

meda“ (Teddy Bear) u gradu Port-au-Prince gde su delili mede-igračke deci u privremenom smeštaju koja su tu do-spela posle zemljotresa 2010.godine.“Dve organizacije čiji pionirski rad je postavio temelje razvoja mirnodopske kulture su Medjunarodni institut za mir-nodopsko obrazovanje (International Institute on Peace Education) koji iza sebe ima 30 godina rada, i Madjuna-rodna asocijacija za istraživanja o miru (International Peace Research Asso-ciation). Rad obeju organizacija otkriva temeljne pricipe obrazovanja za život u miru koje mora da počiva od pravilnih odnosa na svim nivoima – od ličnog do ekološkog. Obe se takodje zalažu za razvoj ličnih veština i znanja kojima se podstiče saradnja, uzajamna pomoć kroz zajedničko korišćenje dobara, saosećajnost, uzajamno poštovanje, dobra volja i dobranamernost, iskreno razumevanje, rešavanje sukoba nena-silnim putem kao i pricip održivosti u čuvanju ekosistema na našoj planeti.

Što se univerzitetskog obrazovanja tiče, danas u svetu postoji više od 400 programa posvećenih razvoju i iz-gradnji mira i svedoci smo sve češćih doktorskih teza iz oblati mirnodopske kulture i nenasilnog razrešavanja kon-flikata. Da, danas imamo doktore mi-rovnih nauka.

Zamislite svet u kome je osnovni cilj obrazovanja uspostavljanje pravog odnosa sa samim sobom, drugima i svetom oko nas - svet u kome se obra-zujemo učeći kako da razmišljamo, komuniciramo i postupamo u skladu sa principa na kojima počivaju dobro zdravlje, održivi razvoj, mir i pravda. David Smith iz USA Instituta za mir, je upravo objavio knjigu „Izgradnja mira na mesnim koledžima“ (Peacebuilding in Community Colleges), koja pred-stavlja najnovija gledišta o ovoj teroriji u začetku.

Broj 4jun 2014.

7

Jedan lokalni primer

Veoma dobar primer razvoja mirno-dopske kulture na lokalnom nivou je „River Phoenix Center for Peacebu-ilding (RPCP)“ u Gainesville-u, Flo-rida (USA), u kome se odvija jedan zajednički projekat. Naime, ovaj cen-tar primenjuje sveobuhvatni pristup uključivanjem svih segmenata druš-tva na projektu koji ima zajednički cilj: „Zajedničkim naporima do bezbedne zajednice“ (Working together to bui-ld a safe community). Ovde svi mogu da nauče kako da rešavaju konfliktnu situaciju kroz zdravu komunikaciju u medjusobnim odnosima i na taj način prekinu ciklus nasilja. Takodje, veoma važnu ulogu igra i koncept tzv. „pre-ventivno-popravnog sistema“ (restora-tive justice) koji zamenjuje tradicionalni „kazneno-popravni“ sistem. Programi Phoenix centra obuhvataju rad na ra-zvoju socijalne inteligencije za mlade, usavršavanje veština komunikacije kao i podizanja nivoa samopoštovanja, a odvijaju se u okviru škola, policijskih i sudskih ustanova, univerziteta, kom-panija, crkvenih zajednica i svih oblika ustanova za zdravstvenu zaštitu. Cen-tar „River Phoenix“ je razvio sistem koji se može lako prilagoditi i koristiti u drugim zajednicama koje žele da žive u zdravoj kulturi mira, bezbednosti i održivog razvoja.

Globalni pokreti

Godina 2013. se već pokazuje kao prekretnica na globalnom planu. U ovom trenutku globalnog povezivanja i sveopšteg shvatanja neše medjupo-vezanosti došlo je i do velikog broja zajedničkih pokreta za pokretanje ne-čeg novog. Magazin „Kosmos Journal“ nam vrlo dobro predstavlja tu novu pri-

ču – naročito serija članaka o Opštim dobrima (Global Comons). U nastavku teksta ću navesti još neke primere.

Postite sajt www.wiser.org jer se preko njega „objedinjuju napori kako pojedi-naca tako i organizacija u ostvarenju socijalne pravde, zaštite prava do-morodačkih zajednica, i zaštite život-ne sredine. Takodje pogledajte sajt www.350.org, videćete mnoštvo aktiv-nosti sa istim ili sličnim ciljevima. Stoti-ne hiljada ljudi i organizovanih grupa je okupljeno n naporima da se stvori bolji svet – svet u kome bi bilo mesta za sve i u kome bi se živelo u miru i podržavao održivi razvoj.

Ujednjene nacije organizuju obele-žavanje Dana mira (UN International Day of Peace) svakog 21. septembra u znak podrške naporima svih ljudi i organizcija koji rade na ostvarivanju ovog cilja. Tema za 2013. godinu je bila „Obrazovanje za mir“ (Education for Peace) kao i naš projekat BHAG (big hairy audacious goal) sa ciljem da seproslavom obuhvati milijrda ljudi. Tim organizacije „Obrazovanje za mir“ je obuhvatio sve društvene mreže da se pozovu ljudi na minut ćutanja tač-no u podne 21.-og septembra i tako skrene pažnja na ovaj važan proje-kat. Takodje, za sve zainteresovane su obezbedjeni materijali koji su se mogli koristiti za pripreme u školama i oragizacijama koje su želele da uče-stvuju i mogli da se nadju na adresi: www.perc4peace.org i www.internatio-naldayofpeace.org kao i na Facebook stranici organizacije Education Peace Team / IDP NGO Committee.

Učešće milijarde ljudi u dogadjaju ko-jim se promoviše kultura mira mogao bi da označi prekretnicu u naporima za stvaranje mirodopske kulture. A ovo je samo jedna od inicijativa medju stoti-nama širom sveta. Čovečanstvo če-


8

zne za okončanjem nasilja. Čeznemo za stvaranjem sveta koji živi u miru i u kojem ljudi pokazuju svoje najbolje lice i daju sve od sebe da se zadovo-lje potrebe svih i da živimo u ljubavi i jednakosti.

Korak unapred

Duh dobre volje je živ i vreme je da čo-večanstvo pokrene novu priču, priču u kojoj se svuda živi u miru, u kojoj je po-lazna tačka svih poduhvata upravo mir i u kojoj se svi naši individualni i grupni napori čine u ime više i opšte dobrobiti.Postoji značajna razlika izmedju tzv. ’negativnog’ i ’pozitivnog’ koncepta mira. ’Negativni mir’ je odsustvo nasi-lja. ’Pozitivni mir’ pruža nadu i mudrost da se aktivno stvaraju uslovi za kulturu mira i socijalne pravde – stvaranje kul-ture dobrote. Do 2025. godine stvori-ćemo uslove da uživamo u plodovima mira.

Hajde da zanemarimo lične nesulglasi-ce i razlike i da premostimo ideološke podele i na taj način harmonizujemo terorije polarizovanog mišljenja – svu-da i na svakom koraku: na ličnom pla-nu, na društvenom planu i u odnosima izmedju različitih zemalja. Mi to može-mo. Zapravo, mi to već činimo širom sveta. Neka ova nova priča počne sa svakim od nas pojedinačno.

Bivši američki predsednik Delano Roo-sevelt je govorio: “Da bi civilizacija pre-živela moramo razvijati nauku koja se bavi medjuljudskim odnosima – razvi-janjem sposobnosti svih ljudi različitog porekla da žive i rade zajedno u istom svetu, u miru.“

Moje lično gledište na kulturu mira je da svako da svoj mali lični doprinos. Na taj način bismo gledali na svet kroz mogućnosti koje nam se pružaju,

iskrene i prave medjusobne odnose i dela dobre volje kojima bismo dorino-sili sveopštoj dobrobiti. Mi u sebi ima-mo veličinu i snagu da preobrazimo naš svet.

Neka duh mira prožme naša srca i dopre do svih ljudi u svetu. Neka tako bude i neka na taj način i mi damo svoj lični doprinos.

Broj 4jun 2014.

9

4brojjun 2014.

kosmos digest 4

Documents