iir - planiranje u savremenim uslovima poslovanja.pdf

7/25/2019 IIR - Planiranje u savremenim uslovima poslovanja.pdf

1/8

IR-1/2010

69

UDK:338.1:65.015(045)=861

PLANIRANJE U SAVREMENIM USLOVIMA POSLOVANJA

PLANNING IN THE MODERN BUSINESS CONDITIONS

Ljiljana Savi*, Radia Jankovi***Fakultet tehnikih nauka, Kosovska Mitrovica,

**JPPK Kosovo Obili

Izvod

U savremenim uslovima poslovanja planiranje nije samo primarnafunkcija menadmenta, ve je funkcija koja pokriva najvei broj aspekata

strategijskog menadmenta. Zbog imperativa promena sposobnost preduzea da

se adaptira i efektivno koristi diskontinuitet izbija u prvi plan. Adaptiranje

promenama produava horizont sagledavanja posledica preduzetih akcija. Dui

horizont otvara mogunost iniciranja promena.

Pomenuti uslovi definiu potrebu za strategijskim planiranjem kako bi

preduzee bilo u mogunosti da na promene racionalno reaguje, indentifikujui

kritine faktore koji utiu na rezultate poslovanja.

Za uspeno obavljanje kompleksnih aktivnosti sagledanog strategijskog

planiranja potrebno je da menaderi raspolau odgovarajuim znanjima isposobnostima, kreativnou i da osavremenjuju, menjaju i razvijaju sopstveni

pogled na budunost.

Kljune rei:strategijsko planiranje, menadment, promene, kritini faktori

Abstract

In the modern business conditions, planning is not only a primary function

of management, but it is a function that covers the most aspects of strategic

management. Due to the imperative of changes the company ability to adapt

and effectively use, the discontinuity comes into force. Adapting to the changesextends the horizon of consideration the consequences of taken actions. Longer

horizon opens a possibility for change initiation.

The mentioned conditions define the need for strategic planning as the

company would be able to react rationally on changes, identifying the critical

factors that have influence to the operation results.

For successful realization the complex activities of the present strategic

planning, the managers need to have the appropriate knowledge and skills,

creativity, and to modernize, change and develop their own view of the future.

Key words:strategic planning, management changes, critical factors


2/8

IR-1/2010

70

UVOD

Proces planiranja obuhvata razliite i sloene aktivnosti koje se odnose nautvrivanje ciljeva tekueg poslovanja i razvoja, kao i definisanje naina zanjihovo ostvarenje. Pri tome je analiza stanja uz identifikovanje podsticaja iogranienja osnova definisanja odluka i preduzimanja odgovarajuih akcija.

Potreba za strategijskim planiranjem poslovnih aktivnosti proistekla je kaorezultat delovanja brojnih i kompleksnih faktora u okruenju preduzea.

Menadment mora kontinuirano da proverava svoja vienja u sredini sastvarnim deavanjima-promenama u elementima i faktorima sredine. Na osnovuinformacija iz eksterne i interne sredine polazei od ciljeva definisani sustrategijski pravci akcije.

U uslovima diskontinuiteta preduzee mora imati sposobnost da reaguje ukratkom roku i da se usmeri na poslove koji e doneti rezultate u duem roku.Menaderi moraju pronai balans izmeu ovih orijentacija.

PLANIRANJE - FUNKCIJA MENADMENTA I PROCES

PLANIRANJA

Planiranje je primarna funkcija menadmenta koja obuhvata aktivnostidonoenja odluka o ciljevima, politici, strategijama, programima i planovima,kojima se omoguuje usmeravanje i prilagoavanje poslovanja preduzea u

kontinualnom procesu privreivanja [1].

Planiranjem se u jednoj organizaciji uspostavljaju ciljevi i biraju naini zanjihovo ostvarenje (programi, planovi, strategije i sl.). U planiranju je prvikorak izbor ciljeva organizacije. Zatim se ciljevi formuliu za oganizacionedelove (sektore, divizije, strateke poslovne jedinice i sl.). Kada se definiuciljevi, formulie se program njihovog ostvarenja. Program predstavljasistematian nain ostvarivanja ciljeva. Planiranjem se utvruju sredstvaodnosno uslovi za ostvarivanje tih ciljeva.

Menaderi obavljaju planiranje na svim nivoima u organizaciji. Krozplanove menaderi iznose ta bi trebalo da se uradi da bi organizacija bila

uspena. Planovi se mogu razlikovati po svom fokusu, formi, stepenudetaljisanja, ali se u svakom sluaju bave ostvarivanjem ciljeva organizacije ukratkom ili dugom roku. U celini posmatrano, planovi organizacije predstavljaju

primarno sredstvo za pripremu za suoavanje sa promenama u okruenju.Planiranje kao kontinualni proces obuhvata aktivnosti donoenja i

sprovoenja planskih odluka. Planske odluke se mogu donositi na osnovu:analize i kritike ocene poslovanja preduzea u prolosti i predvianja

poslovanja u buduem periodu. Bitna determinanta planskih odluka jestevremenski period za koji se predviaju aktivnosti preduzea.


3/8


4/8

IR-1/2010

72

Menadment preduzea mora da raspolae potrebnim obimom i vrstamainformacija da bi donosio kvalitetne planske odluke, kako bi stalno poboljavao

poloaj svoje organizacije na tritu i ukupnom drutvenom okruenju.Poslovne odluke proistiu iz brojnih aktivnosti menadmenta kao to su:

traenje novih ideja za iniciranje poslovanja, reagovanje na pritiske iz samog

preduzea i okruenja, razmetaja elemenata proizvodnje i pregovaranje sa

uesnicima u poslovanju. Donoenje kvalitetnih poslovnih odluka mora sezasnivati na injenicama i na poznavanju podruja poslovanja. Na osnovu toga,menadment je u mogunosti da definie program aktivnosti, da proceniraspoloive varijante i izabere najbolje reenje.

U savremenim uslovima poslovanja namee se zahtev da se poslovneodluke moraju bazirati na saznanju da je inovacija najbolje sredstvo za ouvanje

i unapreivanje organizacije. Zato je potrebno da odluke sadre plan rada nainovacijama, koji e sadrati ciljeve, modalitete i vremenske dimenzijenastajanja.

EVOLUCIJA FUNKCIJE PLANIRANJA I POTREBA ZA

STRATEGIJSKIM PLANIRANJEM

Promena od tradicionalne ka novoj paradigmi poslovnog sistema uzrokujepromene u menadment pristupu. Teite menadmenta se pomera sa rigidnekontrole na funkcionalno planiranje.

Transformacijom konvencionalnog menadmenta u strategijski menadmentdolazi do promene skupa aktivnosti kao i do promene znaaja pojedinihaktivnosti. Pre svega, raste znaaj planiranja jer dominiraju planske aktivnosti:definisanje misije, vizije i ciljeva, definisanje strategije i definisanje biznis plana.

Potreba za strategijskim planiranjem poslovne aktivnosti proizilazi kaorezultat delovanja brojnih faktora. Pre svega, ubrzane stope promena u sredini(domaoj i meunarodnoj). Pomenuti proces globalizacije svetske privrede imaza posledicu da se u veem broju grana i delatnosti osea uticaj globalnekonkurencije. Barijere ulaska na brojna nacionalna trita se smanjuju, tako da

je sve manji broj preduzea zatien od posledica zbivanja u svetskoj ekonomiji.

Nastaju grane i preduzea visoke tehnologije. Brojne grane su znaajnofundirane na informacionim tehnologijama[3].

Stvaranje strategijskih planova ukljuuje dobijanje informacija iz eksterne iinterne sredine da bi se polazei od ciljeva definisali strategijski pravci akcije. Ukompleksnoj sredini u kojoj posluju preduzea javlja se potreba da se sagledajukritini faktori uspeha. To zahteva odgovor na pitanje: koje su to bitne osobinekoje su neophodne da bi preduzee u jednoj grani moglo da obezbedi

kontinuirani uspeh u poslovanju? Razliite privredne grane zahtevaju razliitevrste kompetentnosti. Kritini faktori uspeha definiu se prvo na nivou grane.


5/8


6/8

IR-1/2010

74

formulie a baza proverava. Poto se formulie predlog strategije svakipojedinac odreuje nain na koji e uticati na strategiju polazei od svoje

odgovornosti i ekspertize. U pitanju je nov pristup koji sputa inicijativudonoenja odluka na izvrni nivo. Holistiki pristup omoguava timski rad ikorienje znanja drugih u cilju kontinualne provere i redifinisanje inicijalnoformulisane strategije. Promena kroz primenu je osnova elastinosti[5].

Strategijsko planiranje je od presudnog znaaja za funkcionisanje i rastpreduzea. Dok je ritam promena bio spor ciljevi i planovi su bili ekstrapolacijaprolog iskustva. To je bila osnova za primenu pristupa formulisane politikekojim se definiu pravila i principi za funkcionalne oblasti. Nove uslovekarakteriu sloeni i jedinstveni problemi. Samo iskustvo ne moe biti vodizabudunost. Planiranjem se u preduzeu anticipiraju promene i planiranjem se

uspeno odoleva tim promenama. Strategijsko planiranje otvara mogunostracionalnom pristupu u suoavanju preduzea sa promenama u okruenju.Strategijsko planiranje omoguava da se racionalno reaguje na identifikovanetrendove faktora koji utiu na rezultate poslovanja preduzea (promene utranji, tehnologiji, konkurenciji, uslovima poslovanja).

Moe se izdvojiti nekoliko glavnih atributa strategijskog planiranja: prvo,njegova orijentisanost na bazina pitanja efektivnosti poslovanja (odabrati pravo

podruje poslovne delatnosti). Na toj osnovi mogu se ostvariti i taktiki planovikoji su orijentisani na efikasnost (maksimiranje odnosa izmeu ulaganja irezultata). Drugi bitan atribut strategijskog planiranja je njegova orijentisanost na

promenu strategijske pozicije preduzea (da se iz postojee doe u novu).Strategijsko planiranje je orijentisano na rast i razvoj, to je njegov trei atribut [3].

STRATEGIJSKO PLANIRANJE I DISKONTINUALNE PROMENE

U novim uslovima poslovanja sposobnost preduzea da se adaptira iefektivno koristi diskontinuitet2 izbija u prvi plan. Adaptiranje promenama

proiruje horizont sagledavanja posledica preduzetih akcija. iri horizont otvaramogunost iniciranja promena. U novoj situaciji kreativnost zamenjuje rutinu a

planiranje kontrolu.

Uslovi diskontinuiteta nameu zahtev za pronalaenjem balansa: orijentacijena kratkorono stanovite da se obezbedi egzistencija preduzea, a na dugoronoda se ne preseku mogunosti za rast i razvoj u doglednoj budunosti.

Planiranje je vie ili manje formalizovan sistem koji je u interakciji sadrugim formalizovanim sistemima (raunovodstvo, sistem kontrole kvaliteta,

2Diskontinuitet se definie kao nedostatak kontinuiteta u prostoru i vremenu. Nastaju

prekidi i pauze u odvijanju dogaaja u privrednoj aktivnosti, a pri tome se ne radi o

uobiajenim sezonskim i konjukturnim ciklusima. Tada dolazi do lomljenja trendova i

prestanka validnosti uobiajenih naina poslovnog razmiljanja, odluivanja i akcije.


7/8

IR-1/2010

75

informacioni sistem idr.). Planiranjem se u stabilnom okruenju obezbeujekontinuitet kroz funkcionalnu hijerarhiju i centralizovanu kontrolu. U

turbulentnom okruenju preduzee koristi i inicira promene. Da bi se to postiglopotrebno je da sistem planiranja bude fleksibilan. Fleksibilnost ne znaiodsustvo jasne vizije i metodologije. Najvredniji deo strategijskog planiranja

predstavlja strategijska vizija.PremaMincbergu [6] najuspenije strategije su vizije, a ne planovi. to se

vie primenjuje strategijsko planiranje sve vie postaje strategijskoprogramiranje odnosno primena strategijske vizije koja vepostoji.

Ovako posmatrano strategijsko planiranje obuhvata: kodifikaciju,elaboraciju i konverziju strategija. Kodifikacija znai preciziranje iobjanjavanje strategije kako bi se ona mogla primenjivati. Elaboracija znai

raslanjivanje kodifikovane strategije na podstrategije, ad hock programe iakcione planove kojima se preciziraju zadaci koji se moraju obaviti. Konverzijaznai korekciju strategije na bazi sagledavanja promena i kontrole rezultata.

Iskustvo u primeni strategijskog planiranja govori o tome da postojegranice u formalizaciji procesa strategijskog planiranja. Te granice su naroitovidljive kod aktivnosti koje zahtevaju kreaciju i imaginaciju. Najbolji pristup

planiranju bazira se na kombinovanu formalizovanog pristupa koje zasnovan naeksplicitnom metodu i postupku pripreme i primene odgovarajuih odluka iintuitivnom pristupu koji uvaava intuiciju kao element planiranja.

Konceptualizacija strategijskog planiranja polazi od stanovnita da je ustabilnim uslovima poslovanja sa manjom stopom rizika planiranje slobodan,racionalan linearan proces u kome se prvo odreuje cilj, a zatim slede naininjegovog ostvarenja (sinoptiki pristup izraava gledite planske kole).Inkrementalni pristupvie odgovara nestabilnim uslovima sa visokom stopomrizika. Radi se o adaptivnom kompleksnom procesu uenja u kome naini(strategije) i kraj (ciljevi) nisu simultano specifikovani ili isprepleteni. Naime,sredstva ili naini umesto da potiu iz planskog procesa nastaju vremenom u

primeni na osnovu uenja iz interakcije preduzea sa sredinom. Dobrostrategijsko planiranje je i formalizovano i inkrementalno. Planovi treba da

budu fleksibilni i specifini.Novija istraivanja [7] koja se odnose na strategijsko planiranje ukazuju na

njegove pozitivne efekte na performanse u mnogim granama. Strategijskoplaniranje je osmiljen proces donoenja strategijskih odluka kao logikisekvencionalne aktivnosti koja omoguava da menadment analitiki osmisliadekvatan strategijski smer za celo preduzee.

U savremenom preduzeu racionalan sistem planiranja podrazumeva dastrategijski nain razmiljanja iniciran od strane planera primenjuju svi uesniciu planiranju. Efektivan sistem planiranja anticipira smetnje u realizovanju

programa i planova i eliminie ih, ili, ako to nije u mogunosti, prihvata ih i


8/8

IR-1/2010

76

suoava se sa njima. Efektivan sistem ukljuuje i povratnu spregu (Feedback)da bi se programi i planovi modifikovali.

Preduzee treba da koriguje ili menja svoju strategijsku ideju ukolikosignali sa trita na to upuuju. Za racionalnost strategije od posebnog jeznaaja da menadment preduzea identifikuje pokretake snage promena usredini i definie kritine faktore uspeha u odreenoj grani.

ZAKLJUAK

Planiranje je funkcija menadmenta koja u savremenim uslovimaposlovanja dobija na znaaju. Promene u menadment pristupu uzrokuju ievolutivni razvoj funkcije planiranja, a sam proces planiranja dobija drugaije

sadraje. Preduze

e mora usmeriti svoju panju na pokreta

ke faktore promenai na predvianje trendova u skorijoj i daljoj budunosti.Potreba za strategijskim planiranjem proizilazi upravo iz promena u sredini

i potreba preduzea da na njih racionalno reaguje. Strategijsko planiranje imazadatak da za datu misiju odredi strategijski pravac i smer akcije. U fokusustrategijskog planiranja je budunost sadanjih odluka.

Za suoavanje sa diskontinualnim promenama potrebno je brzo uoavanjeopasnosti i mogunosti. U uslovima diskontinuiteta preduzee mora imati kakofleksibilnost da brzo reaguje u kratkom roku, tako i fokus na poslove koji edoneti pozitivne rezultate u duem roku.

Budunost preduzea i njegova komparativna prednost zavisi od ulogemenadmenta da predvidi budunost, da bi na vreme donelo strategije premanovim izmenjenim okolnostima.

LITERATURA

[1] B. Stavri, G. Kokeza, Upravljanje poslovnim sistemom"; Tehnoloko metalurki fakultet, Beograd, 2002,

[2] R. Todosijevii dr., Menadment", Alef, Novi Sad, 1994,[3] M. Milisavljevi: Savremeni strategijski menadment, Megatrend

univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003,[4] B.orevi, Menadment", Ekonomski fakultet, Pritina, 2003,[5] J. Todorovi, D. uriin, S. Janoevi: Strategijski menadment,

Ekonomski fakultet, Beograd, 2003,[6] Mintzberg H.: The Fall and Rise of Strategic Planning, Harvard

Business Review, January February 1994.[7] Andersen J. T. Stategic Planning, Autonomous actions and Corporate

Performance, Long Range Planning, April 2000.

iir - planiranje u savremenim uslovima poslovanja.pdf

Documents