dipl rad 4

7/27/2019 dipl rad 4

1/37

1. UVOD

Modernu koarku izmislio je Kanaanin dr.Dejms A.Nejsmit sredinomdecembra 1891 g.u uiteljskoj koli meunarodnog koleda YMCA uSpringfildu,Masacusetst,SAD.Koarka se u naoj zemlji poinje igrati prvi

put u Sarajevu 1933.

Koarka spada u najdinaminije sportske igre.Od igraa zahtijevasposobnost u nadigravanju,brzinu,eksplozivnu snagu,snalaljivost,okretnost,skonost,dobro kretanje sa loptom ili bez nje,preciznost utiranja lopte uko, izvoenje tehnikih i taktikih zadataka,a nadasve inteligenciju.Koarka

je igra koja je po svojoj prirodi vieslojna,mogue je sagledavati iz vierazliitih perspektiva,zavisno od uloge gledaoca,igraa,trenera,menadera ilinaunika.Kada analiziramo koarku kao igru,moemo govoriti o situaciono-motorikim sposobnostima igraa kao dominantnim za izvoenje sloenihmotorikih zadataka koje koarka iziskuje.

Kao organizovana igra koarka na svim svojim nivoima,s obzirom nazadatke koje ima,predstavlja mono sredstvo vaspitanja i obrazovanja.Koarka ima zadatak:da vaspitava mlade kroz formiranje moralno-voljnih

1

7/27/2019 dipl rad 4

2/37

osobina,stavova,vrijednosti,usmjerenja,samokontrole i da kroz sistematskitrening stiu znanja koja predstavljaju osnovu za njeno ispoljavanje u

procesu takmienja.

Za uspjean struno-pedagoki rad u koarci potreban je odgovarajui trenerkoji e raditi u narednom vijeku.To su sada mladi koji se opredjeljuju za

profesiju koarkakog trenera,oni bi trebalo da budu tako odabrani iobrazovani da se aktivno ukljue u svijet koarke koja se ubrzano mijenja.

Profesionalna edukacija trenera trebalo bi da na najracionalniji nain pojaarezultate opih i specifinih obrazovnih i pedagokih komponentisavremenih saznanja u oblasti treninga koarkaa i istovremeno stvoriidealne uslove rada kako bio se ta saznanja prenjela u praksu.

Profesionalna priprema trenera i njihovo permanentno struno usavravanjevalja da budu tako postavljeni da oni stiu majstorstvo u ukupnimobrazovnim strategijama kako bi to sto su nauili mogli da primjenjuju u

praksi.Treneri bi trebalo da budu iroko i sruno obrazovani kako bi moglida koriste informacije savremenih tehnologija kao pomo u radu i kaosredstvo za svoje vaspitanike osposobe da koriste isto.Nove tehnologije neenijednom treneru rijeiti nastale probleme ve e ih on rjeavati putem njih.

Savremeni trener mora da nae svoje mjesto u menadmentu (koji postajenaa stvarnost) i da uspjeno razvija partnerske odnose sa razliitiminstitucijama i pojedincima.Treneri sljedeeg vijeka su budui stvaraoci sa

jakim etikim svojstvima,potkovani najsavremenijim znanjima,oni kojigrade svoje pretpostavke i daju viziju budue koarke a ne analize iz prlosti.

Koarkaki trener koji rukovodi struno-pedagokim radom mora da budesastavni dio nauno-tehnoloke revolucije i u okviru socijalno-kulturnih

promjena koje je prate.Permanentno struno usavravanje je tekovinaprolosti,sastavni dio sadanjosti i budunosti.

Brzina kojom se deavaju promjene u koarci su takve da ono ta smonauili danas,na jednoj utakmici ne vai,sutra,na drugoj.Koarka je takvaigra koja nema svoj poetak ni kraj,ona je komponenta trenutka,nikada se ne

ponavlja,pa je mnogi uporeuju sa umjetnou trenutnog doivljaja u kojojako neto propustimo danas nikada ga vie neemo doivjeti.

2

7/27/2019 dipl rad 4

3/37

Koarka ima svoju dinamiku i ciklus promjena,ona se rasprostire prekoregionalnih i kontinentalnih granica nevidljivom brzinom.Te promjene utiuna profesionalna znanja,izmjenu stavova i usvojenih vrijednosti,namentalitet ovjeka,osvajanje novog stila ivota koji mjenja i samu linostkako trenera tako i koarkaa.Obrazovanje u cjelom tom procesu igra veomaznaajnu ulogu.

Profesionalna priprema koarkakog trenera i njegovo struno usavravanjemoraju proi kroz struno informisanje i pedagoko upuivanje na sutinu

bavljenja ovim pozivom kao i upoznavanje sa svim neprijatnostima koje sejavljaju u bavljenju ovom profesijom.Za sada ne postoje kriterijumi izborakoarkakih trenera niti elementi profesionalne orjentacije i odabira najboljihi najpogodnijih za taj poziv.

Struno usavravanje koarkakih trenera u koarci,koja se stalno mjenjapostaje veoma znaajno za otvaranje ukupnih pedagokih aktivnosti kao isame profesije.Sadanjim ueima naih trenera na planu strunogusavravanja ne moemo biti zadovoljni jer je lini odnos nekih od njih kao isame koarkake organizacije nedovoljan da ih privue,privoli i natjera daupoznaju adekvatne promjene koje se deavaju.

Pedagoko-struni rad u koarci bi trebalo da ima filozofiju prouavanjasloenosti ove igre a ne puko kopiranje trenanog procesa,voenjaekipe,ponaanja trenera i sl.Tehnoloki razvitak mora da poiva nainovacijama koje ine proces stvaranja novih tehnologija rada i usavravanjaove igre.Kada treneri budu prestali sa inovacijama,kada od ove igre budustvarali klonove,ova igra e nestati kao i mnoge druge koje su otisle uistoriju sporta.

Koarkaka organizacija mora da uvea sredstva i ulaganja u ciljuosposobljavanja trenera i poveanja efikasnosti i racionalizacije stvaranjanovih strunjaka.

3

7/27/2019 dipl rad 4

4/37

2. PREDMET I PROBLEM ISTRAIVANJA

2.1.Predmet istraivanja

Osnovni princip odbrane ovje na ovjek je da je odbrambeni igra zadueni igra odbranu na svome igrau pratei ga na terenu i odgovoran je u

potpunosti za odbranu na njemu.Kako odbrana jednog tima moe da budebolja od one koju igraju njegovi igrai kao pojedinci,obaveza trenera nijesamo da se uvjeri da li su mentalno sposobni shvate njen znaaj,ve takoe ida obezbjedi da solidno savladaju osnovne elemente individualneodbrambene igre.

Poenta odbrane ovjek na ovjeka je da se napada natjera da se kreeoteano,da mu se na dozvoljen nain sprjeavaju i isjecaju linije kretnji,dadodaje loptu u oteanim uslovima ili ako to nije mogue,voenje lopte odstrane napadaa bi trebalo da bude to je mogue tee,da on vie vremenatroi na panju svog driblinga,a da to manje ima vremena pratiti razvojsituacije na terenu.

Nema dobre agresivne odbrane bez individualne odgovornosti.Odgovornostse sastoji u tome da odbrambeni igra kod uvanja napadaa to rjee trai

pomo i to rjee biva preen driblingom ili utravanjem u reket.U svakomtrenutku igre u odbrani,u zavisnosti od lopte i igraa koga uva,on moraimati dominantnu poziciju u nastaloj situaciji.Igra koji uva napadaa saloptom,ili napadaa bez lopte mora biti 100% skoncentrisan na njega i u

4

7/27/2019 dipl rad 4

5/37

potpunosti odgovarati na njegovo kretanje,ili dodavanje i kretanje saloptom.Sutina je u tome da usmjerimo napadaa gdje mi hoemo i da se utoj situaciji odbranimo.

Pri izboru igraa za kvalitetnu odbranu neophodno je voditi rauna daposjeduju izvanredne fizike predispoziju,inteligenciju,koordinaciju,fleksibilnost,dobar koarkaki stav,osjeaj za predvianje protivnikihnamjera,da poznaju individualnu i kolektivnu taktiku odbrane i da svojeindividualne kvalitete stave u funkciju tima.Disciplina,koncentracija iupornost u izvravanju svih postavljenih zadataka su takoe znaajni i esto

presudni faktori uspjene odbrane.

Gotovo svi elementi odbrane ovjek na ovjeka vezani su za pravilankoarkaki stav,osvajanje najbolje pozicije i solidnu tehniku kretanja

posebno za rad nogu i rad ruku.Time se ostvaruje da igra u odbrani imauvijek stabilan ravnoteni poloaj,da je uvijek u prilici da brzo i snano(eksplozivno) reagira,da to reagiranje bude pravovremeno i usklaeno saodlinim pregledom igre i procjenom situacije,odnosno pozicije suigraa i

protivnikog igraa.

2.2.Problem istraivanja

Poto opta javnost,pa ak sportski izvjetai i komentatori,pokazujusklonost da se ne obazire na odbrambenu igru u velikoj mjeri ve hvalinapad,to trener ima pred sobom prirodnu prepreku,koju treba da srui,im

pone sa poduavanjem odbrane.Sasvim je normalno da igrai nalaze vee

5

7/27/2019 dipl rad 4

6/37

zadovoljstvo u napadu i postizanju pogodaka,i zbog toga je obuavanjeigraa odbrani mnogo tee.Osim toga,pravila igre i njihovo tumaenje

pokazuju tendenciju,da dovedu odbanu u nepovoljan poloaj,a gotovonevjerovatne sposobnosti za izvoenje napada,kojim raspolau mnogi igraiu savremenoj koarci,sve vie oteavaju igru u odbrani.Sve ovo jo viekomplikuje obuavanje odbrane i primora trenera da zahtjeva potpunukoncentraciju igraa.

esto se pokree pitanje da li na treningu treba posvetiti isto toliko vremenaodbrani koliko i napadu.Vjerujem da isti znaaj treba da se pridaje i jednomi drugom,uz konstataciju i injenicu da je dobra odbrana uvjek postojanija ivra nego dobar napad.

Stari odbrambeni slogan:Ja u uzeti mog ovjeka a ti uzmi svog,danas se

prilagoava zahtjevima moderne koarke.Skoro je nemogue igrati uspjenuodbranu ovjek na ovjeka u sistemu stalnih blokada,ekrana i stalnogkretanja svih igraa bez lopte i stalnog mjenjanja pozicije unapadu.Dananju modernu odbranu karakterie slogan:Igram odbranu nasvom igrau,ali i na ostalim igraima ako je potrebna pomo!Bez saradnjesvih igraa u odbrani,koju zahtjeva moderna koarka,nema ni kvalitetne iuspjene odbrane.

Cjelokupan sistem odbrane ovjek na ovjeka zasnovan je na sistemukolektivne odbrane,na zaustavljanju protivnikog tima a ne jednog ilidvojice napadaa.Do pojedinosti su razraena pravila o tome kako zadrati

pritisak na loptu,kako kontrolisati poziciju odbrane na strani lopte i na stranipomoi,te kako zatvarati prilaz kou.

6

7/27/2019 dipl rad 4

7/37

3. DOSADANJA ISTRAIVANJA

Analizirajui ukupan razvoj koarkake igre posljednjih godina,najveinapredak (po miljenju eminentnih koarkakih strunjaka i trenera)

postignut je u odbrani,kako sa aspekta teorije taktike igre u odbrani,tako i saaspekta individualnog napretka igraa.U porodici koarkakih odbrana usvim timovima dominira osnovna odbrana ovjek na ovjeka i to kaofundamentalna tj.koncepcijska.Praktino je nemogue igrati razliite vrste ilivarijante odbrane bez poznavanja bazinih principa odbrane ovjek naovjeka.

Javier Oliveira Bertran (1992) i Slavko Trnini (1996) su u svojim radovima

analizirali promjene u tehniko-taktikom smislu odbrane u pet etapa.Uprvoj (1891-1913) igra je spora i statina,kontakt u igri nije bio dozvoljen.U ovoj fazi razvoja igre se pojavljuju i specializovani igrai za skok,a kreirase i pivot tehnika,te prva odbrana ovjek na ovjeka.U drugoj etapi (1914-1945) karakteristino je usavravanje odbrambene tehnike.Trea etapa (1946-1959) obiljeava dominacija napada nad odbranom to jerezultat kontinuiranog tehnikog i taktikog usavravanja napada.U periodu (1960-1976) etvrta etapa,odbrana postaje jako oruje ekipa.Poinje se shvatati da odbrana zavisi od rada nogu i koritenja tijela,a tei seuigravanju odbrana te kolektivnoj odgovornosti.Peta etapa traje od 1977-1992 godine,karakteristika ovog perioda jeravnotea odbrane i napada.

U prvom razvojnom periodu koarke,odbrana koju su sainjavali svih petigraa jedne ekipe u igralitu bila je pojedinana.Dakle,nastaje prva odbranaovjek na ovjeka.

Nakon drugog svjetskog rata pa sve do1959-te godine je period napretkatehniko-taktikih odlika pojedinaca i ekipa u napadakom segmentu igre.Dominacija napada nad odbranom je posljedica stalnog taktikog i

tehnikog usavravanja napada u kojem se primjenjuju razliite kombinacijekoje naruavaju principe odbrane.

Nakon Rimske olimpijade i Tokijske olimpijade (1964) ameriki treneri suse pozabavili pripremanjem igraa i ekipa za odbrambene zadatke.U ovojfazi nastaju i kombinacije razliitih odbrana,a razumjevanje finesa i

7

7/27/2019 dipl rad 4

8/37

matovitost u stvaranju raznih kombinacija odbrane postaju osobine velikihtrenera tog doba.

Od amerikih trenera koji su dali veliki doprinos odbrambenoj koarcinajpoznatiji su:John Wooden,Bobby Knight,Adolph Rupp,Bob Cousy,AradMcCutchan,Larry Brown,Dean Smith i Pete Newel.Oni su zbog svojihinteligentnih i naunih studija na temu defantzivnih tehnika i taktika stekliopta priznanja,a napredak u odbrambenoj igri bio je munjevit.

Evropska koarka,je u svom tehnikom,taktikom i strategijskom razvojuprola iste etape kao i amerika,ali uz prilino velika zakanjenja.Do unazadnekokliko godina evropske ekipe nikad nisu mogle da se,po svojimtehnikim vrijednostima,priblie amerikim.Nije se mogla uporediti kako

pojedinana tako ni ekipna igra izmeu Amerike i Evrope.Ovakav tehniki

raskorak bio je posljedica razliitog tretmana i nejednaka popularnostkoarke na ova dva kontinenta.Amerika je brojila i jo uvijek ubraja meusvojim igraima,trenerima,navijaima i publikom desetine miliona osoba,to

predstavlja zastraujuu brojku za Evropu.

Na prostorima bive Jugoslavije,koja je vaila za svjetsku velesilu,najveidoprinos u odbrambenoj koarci dao je Aleksandar Nikoli,po mnogimanajbolji amaterski trener svih vremena.Kasnije se svojim radom i djelimaistiu Mirko Novosel,Boko Tanjevi,Boo Maljkovi,Igor Tocigl i dr.

8

7/27/2019 dipl rad 4

9/37

4. CILJ ISTRAIVANJA

4.1.Globalni cilj

Pokazati metodiku ukupne obuke odbrane ovjek na ovjeka.

Taktika odbrane podrazumjeva da uz volju,elju,portvovanjeprimjenjujemo tehnike elemente u suprostavljanju napadau koji posjedujeloptu ili je spreman na prijem iste.Taktiku odbrane obuavamo kroz:individualnu taktiku odbrane (individualna kontrola igraa na razliitim

pozicijama).Grupna taktika odbrane (saradnja dvojice ili trojice igraa u

odbrani,igra protiv blokade).Timska taktika odbrane (uz saradnju svih petigraa u timu,sa odbranama od blokada,pomaganjem u odbrani i stalnomrotacijom u odbrani).

Individualna odbrana je odbrana na igrau bz lopte i odbrana igraa saloptom,grupna odbrana je osnovna odbrana sa dva igraa i osnovna odbranasa tri igraa i kolektivna odbrana je odbrana ovjek na ovjeka,odbrana odcentra na niskoj poziciji,odbrana od blokada,tranzicijska odbrana,presingodbrana,kombinovana odbrana.

Bez obzira na vrstu odbrane koju jedan tim igra mora da postoji individualnai kolektivna odgovornost,a obzirom da je koarka timska igra i svih petigraa na terenu moraju da imaju zajedniku odgovornost da igraju dobruodbranu.Kolektivna taktika predstavlja rezultantu individualnih dejstavaigraa i karakterie se postavljanjem planskog organizovanja i voenjaigre.Kolektivna taktika se bazira na individualnoj tehnici i individualnojtakticu i u njoj se svi igrai u odreenoj situaciji ponaaju tako da zajednikitrae rjeenje nastalog problema.U izvjesnoj mjeri oni tada imaju zajednikomiljenje,razumijevanje i sporazumjevanje,a to znai uigranost.

9

7/27/2019 dipl rad 4

10/37

4.2.Pojedinani cilj

Podjela kompletne obuke odbrane ovjek na ovjeka,na prezentacijuindividualne taktike.

Osnovne sposobnosti koje bi svaki igra trebalo da ima i stalno da razvijasu:

1.Moralno-mentalne sposobnosti:elja,ponos,agresivnost,hrabrost,koncentracija,inteligencija.

2.Fizike sposobnosti:izdrljivost,brzina,snaga,reakcija.

3.Tehnike sposobnosti:koarkaki stav,kretanje,ravnotea,postavljanje uodbrani,komunikacija.

Dva bitna individualna tehnika elementa koja svaki dobar odbrambeni igra

mora da savlada su:osnovni odbrambeni stav (paralelni i dijagonalni) ikretanje.Pri izboru igraa za kvalitetnu odbranu neophodno je voditi raunada posjeduju izvanredne fizike predispozicije,inteligenciju,koordinaciju,fleksibilnost,dobar koarkaki stav,osjeaj za predvianje protivnikihnamjera,da poznaju individualnu i kolektivnu taktiku odbrane i da svojeindividualne kvalitete stave u funkciju tima.Disciplina,koncentracija,sposobnost i spremnost da se podvrgne svim naporima koje zahtjeva

10

7/27/2019 dipl rad 4

11/37

trenani proces i upornost u izvravanju svih postavljenih zadataka su takoeznaajni i esto presudni faktor uspjene odbrane.

Elemente relevantne za prezentaciju individualne taktike odbrane dijelimona:

Koarkaki stav

sposobnost stalnog zadravanja ravnotenog poloaja

koraci praenja

Pritisak rukama

razbijanje linije kretanja

hrabrost i vrstina u kontaktu

verbalna komunikacija

zatvaranje koa

skok za loptom

11

7/27/2019 dipl rad 4

12/37

5. METODOLOGIJA RADA

U mom istraivanju bit e utvreni principi i nain odbrane ovjek naovjeka,metodika obuke tehnike i individualne taktike,te naini uenja iusavravanja,kroz najvanije segmente i pravila odbrambene igre;osnovnikoarkaki stav,i kretanje u njemu u zavisnosti od poloaja odbrambenogigraa u odnosu na loptu i napadae,zatim uvanje napadaa sa loptom usvim situacijama,i uvanje napadaa bez lopte.

DESKRIPCIJA ODBRANE 1:1.

5.1.uvanje napadaa koji je bez lopte

Ranije istaknuti znaaj igre bez lopte u napadu automatski daje znaaj iodbrani od napadaa koji su bez lopte.Svaki tim u odbrani ulae velikenapore da bi sprijeio prodor lopte do koa i do pozicija iz kojih je lako

poentirati.Svi odbrambeni igrai u svakom trenutku moraju da budu svjesnipozicije koju ima napada u odnosu na loptu.Na osnovu tog saznanjaodbrambeni igrai zauzimaju i zadravaju najbolju poziciju iz koje mogu da

sprijee brz prodor lopte prema kou.

12

7/27/2019 dipl rad 4

13/37

5.1.1.uvanje napadaa koji je na strani lopte

Strana akcije je strana terena na kojoj se nalazi lopta.To znai da su svinapadai koji se nalaze na toj strani veoma blizu lopte i da mogu brzo da

prime loptu u izglednim pozicijama za ut.Zato odbrambeni igrai kojiuvaju napadae na strani akcije imaju osnovni zadatak da sprijee ili boljerei da oteaju prijem lopte.Nije prioritetan cilj da odbrambeni igradirektno osvoji (presjee) loptu,nego da natjera napadaa da je primi unepovoljnoj poziciji,a to najee znai daleko od koa.Ovdje se takva igraodnosi na napadae koji igraju na spoljnim pozicijama.

5.1.2.Tehnika i individualna taktika

Na strani akcije odbrambeni igra igra u poziciji poluzatvorenog stava.On jeodmaknut za jedan korak (u nekim varijantama odbrane moe i 2-3) odnapadaa prema lopti.Tako on zauzima poziciju takozvanog odbrambenogtrougla,koja mu omoguuje vizuelnu kontrolu i napadaa koga uva i

pozicije lopte.Njegova ruka sa strane lopte je gotovo opruena,dlanom

okrenuta ka lopti (palac prema tlu) i nalazi se na liniji dodavanja.Stopalo iziste strane je istureno uz liniju dodavanja.Druga ruka je usmjerena premanapadau i slui za eventualnu kontakt-igru podlakticom radi kontrolekretanja napadaa.Igra reaguje na kretanje napadaa kratkim i brzimklizanjem zadravajui istu poziciju.

13

7/27/2019 dipl rad 4

14/37

Veoma opasna kretnja,po odbranu,u ovoj situaciji je utravanje napadaa kakou iza lea (backdoor cut).Odbrambeni igra nastavlja na isti nain da igraodbranu sve dok napada ne doe do reketa.Tada se odbrambeni igra otvara

prema lopti okretom oko stopala koje je blie kou.Glava igraa se pomjeralijevo-desno,traei pogledom i loptu i napadaa.Ako napada nastavljakretanje na slabu stranu (strana terena na kojoj nije lopta) on se jednostavno

pomjera ka sredini terena zauzimajui poziciju pomoi na slaboj strani.Akonapada snano istrava nazad na predhodnu poziciju na jakojstrani,odbrambeni igra ponovo uspostavlja poziciju koju je imao prijekretanja napadaa i spreava dodavanje.Odbrambeni igra mora da zadriravnoteu u svom kretanju.Osim toga potrebno je da izbjegava kontakttjelom sa napadaem,trudei se da uvijek bude udaljen jedan korak odnapadaa.Kada napada krene direktno u tijelo odbrambenog igraa,on trebada brzim klizanjem zadri prvobitno rastojaje.Takoe,mora da koristi ruku

bliu napadau da kontaktom podlakticom sa tjelom napadaa zaustavinjegovo kretanje na trenutak i pomjeri se na potrebnu poziciju.

5.1.3.Uenje i usavravanje

Uenje i usavravanje pretpostavlja dobre tehnike kretanja u osnovnomstavu.U obe faze vjebanja se koriste iste vjebe.U fazi uenja napada imadirigovane kretnje,u prvom redu u pogledu pravca i brzine kretanja.Usljeddirigovanih kretanja napadaa,odbrambeni igra moe jasno da usvoji naindejstva,da upamti vane detalje.Prvo nauiti uvanje napadaa koji se kree

pravulinijski,a kasnije i kombinovano.

14

7/27/2019 dipl rad 4

15/37

5.2.uvanje napadaa koji je na strani pomoi

Jedan od osnovnih zahtjeva u odbrani je da se stalno vri pritisak nanapadaa sa loptom.Agresivna igra na igraa sa loptom nije mogua akoodbrambeni igra koji je primjenjuje nema efikasan sistem pomoi izasebe.Igrai koji su na slaboj strani (strani pomoi) su igrai koji organizujutaj sistem.Napadai koji su na slaboj strani su udaljeni od lopte i ne mogu

brzo da je prime i tako postanu opasni po ko.To dozvoljava odbrambenimigraima koji ih uvaju da se pomjere u sredinu,prema lopti.uvanjenapadaa koji je udaljen od lopte ne dozvoljava odbrambenom igrau da seodmara,nego da svojim postavljanjem i kretanjem doe u poziciju da

pomogne,prije svega saigrau koji uva napadaa sa loptom.

15

7/27/2019 dipl rad 4

16/37


Da bi bio uspjean u igri na slaboj strani igra mora da zadri osnovnistav.Dakle,zauzima otvoreni stav i to prema lopti sa rukom sa strane premanjoj i da drugom rukom usmjerenom prema napadau kojeg uva.Ruke susvojevrsne antene koje prate kretanje lopte i napadaa i daju infiormacijunogama za promjenu poloaja i pozicije.One su spremne i da presjekueventualno direktno dodavanje napadau koji je na slaboj strani.Jedinadodavanja koja odbrambeni igra doputa su lob-dodavanja,zato to loptadugo putuje,tako da on ima vremena da koriguje svoju poziciju prema novoj

jakoj strani.

Za odbrambenog igraa sad je opasno utravanje napadaa sa slabe straneprema lopti.To je naroito izraeno kada napada utrava u reket odakle,akoprimi loptu,moe veoma lako da poentira.Zato odbrambeni igra na slabojstrani mora konstantno da bude svjestan gdje se nalazi napada,a gdje

lopta.Svaki put kada napada sa slabe strane krene ka sredini (ka lopti)odbrambeni igra mora da iskorai nogom koja je blie lopti i da zauzmepoziciju odbrambenog trougla (poluzatvoreni stav),to jest poziciju uvanjanapadaa na jakoj strani.Takva akcija odvraa napadaa u kretanju ka lopti.Ako napada krene prema kou,odbrambeni igra se otvara prema lopti iigra ispred napadaa koristei ruke i pomjeranje glave da bi pratio kretanjenapadaa.Ako se napada vraa na slabu stranu,odbrambeni igra ponovo

16

7/27/2019 dipl rad 4

17/37

zauzima poziciju koju je imao prije akcije napadaa.Ako napada krene krozreket ka krilnoj poziciji na jakoj strani,odbrambeni igra ga prati u

poluzatvorenom stavu i ne dozvoljava lak prijem lopte.


Kao i predhodno,uenje i usavravanje pretpostavlja posjedovanje dobretehnike kretanja u osnovnom stavu.U fazi uenja napada ima dirigovanekretnje,u prvom redu u pogledu pravca i brzine kretanja.Usljed dirigovanihkretanja napadaa,odbrambeni igra moe jasno da usvoji nain dejstva i daupamti vane detalje.

17

7/27/2019 dipl rad 4

18/37

5.3.Pomo i vraanje na svog napadaa

Odbrambeni igra koji igra na slaboj strani i onaj koji je na jakoj strani estomogu doi u situaciju da nakon pomoi saigrau u spreavanju prodoramoraju brzo da se vrate na svog napadaa.Na jakoj strani se to deava u

pokuaju odbrane da usmjeri driblera u irinu ili da sprijei dribling usredinu,a na slaboj strani uvijek kod rotacija pri odbrani od prodora na jakojstrani,.

U akciji pomaganja i vraanja na svog napadaa postoje odreeni principi:- Iskorak prema lopti.Igra koji uva napadaa sa loptom mora

nakon dodavanja da odskoi korak u pravcu dodavanja.- Uvijek gledati igraa i loptu.Igra ne moe da pomogne ako ne

vidi loptu.- Igra koji ide u pomo mora da zaustavi loptu.Ne smije se ii napomo samo formalno,nego sa ciljem da se zaustavi lopta.To je

odgovornost igraa koji pomae- Kada je lopta zaustavljena igra koji je pomogao mora brzo da sevrati na svog napadaa.

18

7/27/2019 dipl rad 4

19/37


Igra kada ide u pomo kree se brzim i kratkim koracima klizei da bi prijenapadaa zauzeo prostor i zaustavio napredovanje lopte.Nakondodavanja,dok lopta leti kroz vazduh,on treba brzim tranjem da stigne doigraa koji prima loptu i da se zaustavi u ravnotenom poloaju,u osnovnomstavu.Trebalo bi koristiti zaustavljanje u dva kontakta i doi u neto nii staviz kojeg je mogue bre reagovati.Nikako se ne smije podizati stav,(obinokod pokuaja da se blokira eventualni ut) jer je tada igra u neravnotei inapada moe da ga veoma lako obie.Manja je teta po odbranu akonapada utira preko ruke odbrambenog igraa u odnosu na mogunost da gaobie i da doe u poziciju otvorenog uta.

19

7/27/2019 dipl rad 4

20/37


Poinje se sa radom u situacijama 2:1,u dirigovanim uslovima.Odbrambeniigra uva jednog napadaa,odlazi u pomo na drugog napadaa koji dribla

prema kou i poslije dodavanja se vraa na svog napadaa.Napadai upoetku ne napadaju ko.Na taj nain igra moe da uvjeba pravilnutehniku kretanja i zaustavljanja.To isto se radi i u igri 2:2.Kasnije napadakoji primi loptu dobija zadatak da je odmah po prijemu utira,zatim da samoide na prodor,a onda koristi obe opcije,tj.,slobodnu igru.Kod vjebi igre 2:2

oba igraa dobijaju slobodu u napadu u pogledu akcije nakon prijemalopte,meutim prije prijema lopte su statini.Na kraju im se dozvoljavakretanje i prije prijema lopte.

20

7/27/2019 dipl rad 4

21/37

5.4.uvanje napadaa koji ima loptu

Osnovni cilj svake odbrane je da zaustavi igraa sa loptom.Napada saloptom je glavna i prva prijetnja kou.Da bi se mogao uvati igra sa loptom

preduslov je da se usavri osnovni stav u odbrani i kretanja iz togstava.Samo sa dobrim stavom i sposobnou brze reakcije i kretanja iz stavaodbrambeni igra moe da zaustavi napadaa sa loptom.

21

7/27/2019 dipl rad 4

22/37

5.5.uvanje napadaa koji je u osnovnom stavu (trostruka prijetnja)

Najtei zadatak u odbrani je uvati igraa koji ima loptu,koji je u pozicijitrostruke prijetnje.On moe da utira,da dribla ili da doda loptu.Veoma tekoodbrambeni igra moe da brani jednako kvalitetno sve tri prijetnje.Najeese opredjeljuje za odbranu od uta i driblinga.


Odbrambeni igra bi trebalo da bude dovoljno blizu napadau da bi mogaoda kontrolie njegove akcije.Meutim,on ne smije da bude preblizu jer ganapada tada moe veoma lako obii driblingom.Udaljenost od napadaa da

bude tolika da odbrambeni igra moe da dodirne napadaa sapoluopruenom rukom (60-90 cm).Igra je u osnovnom stavu.Stopala surairena malo ire od irine ramena,sa blago isturenim unutranjim stopalom(vrh spoljnjeg stopala u liniji sa petom unutranjeg) i namjerom da seputa kretanje lopte u irinu.U poziciji kada je napada blizu sredineterena onda su vrhovi stopala u liniji.Sa teinom rasporeenom na prednjedjelove stopala tjelo je u ravnotei ali i u stanju startne mobilnosti.Glava jeispravljena,obe ruke su rairene.Spoljna ruka je savijena u laktu sa prstima

usmjerenim prema lopti.Ako napada dri loptu iznad ramenog pojasa rukaprati loptu ali igra zadrava osnovni stav,ne podie se ka lopti.Ako napadadri loptu ispod visine grudi radi uspostavljanja driblinga,ruka se sputa i

priprema da igra na loptu.Cilj je da napada podigne loptu iznad glave,a akokree u dribling da se usmjeri u irinu.Unutranja ruka je opruena i

paralelna sa tijelom sa dlanom okrenutim gore.Na napadaevu fintuiskorakom igra reaguje brzim korakom klizei unazad sa oba jednaka

22

7/27/2019 dipl rad 4

23/37

stopala i tako zadrava isto rastojanje od napadaa.Ako napada uspostavidribling odbrambeni igra ima prostora i vremena da se prilagodi tomkretanju i da uspostavi odbranu.U sluaju da napada vrati fintirajuestopalo nazad,odbrambeni igra brzim korakom naprijed stie prvobitnu

poziciju.Svaki put kada napada eli da utira odbrambeni igra ima za ciljda mu omete ut.Cilj,dakle,nije da se ut blokira nego da se omete.


Naueni osnovni stav u odbrani je osnova za uenje tehnike i individualnetaktike uvanje igraa koji je u stavu trostreuke prijetnje.Obavezno insistiratina detaljima,tj.,na odreenim poloajima tijela(nogu i ruku),u odnosu prijesvega na poziciju napadaa na terenu i na poziciji lopte.Igrau se prvo dajuosnovne informacije o tehnici i individualnoj taktici.Zatim se vjeba umjestu sa napadaem koji dirigovano izvodi kretnje(finta iskorakom,fintauta i finta dodavanja).Poslije toga,napadau se dozvoli da napravi samo

jedan dribling.Na taj nain odbrambeni igra ima vremena da stignenapadaa iako nije pravovremeno djelovao.Kasnije napada ima pravo dautira iz mjesta i poslije jednog driblinga.Na kraju igra usavrava odbranu uuslovima situacione igre 1:1.

5.6.uvanje driblera

Napada koji uspostavi dribling ima velike mogunosti kretanja saloptom.To znai da moe da se kree u bilo kom pravcu i da osvaja velikidio prostora na terenu.Na taj nain on moe uspjeno da napada direktno nako ili da organizuje napad.Cilj odbrambenog igraa je da ne dozvoli

23

7/27/2019 dipl rad 4

24/37

napadau da ga obie i da natjera napadaa da prekine dribling,pomogunosti to dalje od koa.


Kada napada zapone dribling,odbrambeni igra mora da ostane nisko iiroko da bi bio bri od napadaa.Obe ruke su rairene sa dlanovima gore.Unutranja ruka (ako napada dribla desnom rukom,unutranja rukaodbrambenog igraa je desna)tjera napadaa da ide na bok,a spoljna ide

prstima na loptu sa ciljem da je udalji od pravca kretanja ili da natjeranapadaa da prekine dribling.Ova ruka pomae u ometanju napadaaiskljuivo bez dodira tijela napadaa.Poloaj odbrambenog igraa premaunutranjem ramenu napadaa tjera na bok.Kada napada krene ka

boku,odbrambeni igra mora da reaguje brzo i da klizanjem doe u poloajkoji e tjerati napadaa u irinu i ka boku.Pravilnim stavom i pravilnimkretanjem (klizanjem) igra moe veoma uspjeno da usmjeri driblera na

bok.Ako je odbrambeni igra nadigran,on se mora brzo okrenuti i sprintom

pokuati da stigne napadaa i tako uspostavi odbranu (stav).


Nauena tehnika kretanja u osnovnom stavu je osnova za uenje tehnike iindividualne taktike uvanja igraa koji dribla.Sa vjebanjem poeti udirigovanim uslovima.Napada dribla hodajui a odbrambeni igra ga

24

7/27/2019 dipl rad 4

25/37

usmjerava ka odredjenim pozicijama(na bok).Zatim se napadau dajemogunost da dribla u punom ritmu ali mu se ograniava prostor,tako da jeodbrambenom igrau olakana odbrana.U takvim uslovima odbrambeniigra moe lake da razumije nain odbrane i da koriguje eventualnegreke.Napadau moe da se oduzme i pravo realizacije,tako da jeodbrambeni igra orjentisan samo na odbranu od driblinga.Zahtjev je da seto bre predje na na rad u situacionim uslovima igre 1:1.I tu se mogu

praviti korekcije,tako da napada slobodno napada ali mu se ograniavaprostor.

5.7.uvanje napadaa koji je prekinuo dribling

Napada koji prekine dribling i zadri loptu kod sebe postaje veomaranjiv.On je optereen pravilom pet sekundi (mora da se oslobodi lopte u

roku od pet sekundi),a njegova mobilnost je ograniena na pivotiranje.To jesituacija koju odbrambeni igra mora da iskoristi.


im napada prekine dribling odbrambeni igra mora brzo i agresivno daprie napadau i da napadne loptu.On prilazi kratkim i brzim korakom iblago podie stav.irokim stavom i brzim radom nogu on blokira bilo kakvopivotiranje prema kou ili protivniku.Ruke su opruene i kao odraz u ogledu

25

7/27/2019 dipl rad 4

26/37

prate loptu,zatvarajui i najmanji prostor kuda bi lopta mogla da proe.Igramora da bude oprezan i da izbjegava kontakt rukama sa tjelom napadaa kojie uvijek pokuati da isprovocira linu greku.Odbrambeni igra nema zacilj da direktno oduzme loptu iz ruku napadaa,iako je to mogue i deavase.Ako eli da oduzme loptu,on mora preciznimi istim pokretom da djelujena loptu.On izbija loptu iz ruku napadaa na dva naina u zavisnosti od

poloaja lopte.Ako napada dri loptu iznad grudi,on izbija loptu odozdo,toznai da djeluje na loptu sa dlanom okrenutim gore i prstima izbijaloptu.Kada napada dri loptu ispod nivoa grudi,onda je izbija odozgo,sadlanom okrenutim tlu.Ipak,osnovno je da odbrambeni igra agresivnomigrom natjera napadaa da napravi neki od moguih prekraja (pravilo petsekundi,korake i dr.),linu greku u napadu ili loe dodavanje.


U poetku bi trebalo raditi u mjestu,u parovima.Napada nema pravodriblinga,a odbrambeni igra igra agresivno uz njega.Zatim dodati jo

jednog napadaa,koji je takoe statian i kome napada dodaje loptu,aodbrambeni igra pokuava da ga u tome omete.U takvim vjebama igraui pravilno dejstvo na igraa koji nema pravo driblinga.Onda se radi ukretanju.Napada dribla i dirigovano prekida dribling a odbrambeni igratreba da na vrijeme prie i igra agresivno na njega.Isto to vjebati u igri 2:1.Iste vjebe se rade i u situacionim uslovima u igri 2:1,2:2,pa sve do 5:5,gdjese insistira da uvijek kada napada prekine dribling odbrambeni igra morada ga napadne.

5.8.Odbrana od uta

Odbraniti ut blokiranjem je veoma teko,ali mogue.Osnovni problem jeto napada uvijek ima prednost prve akcije,zbog ega odbrana kasni i u

pokuaju blokiranja uta esto pravi linu greku.Zato se odbrana trudi daomete utera,dovodei ga svojom igrom u nepovoljan poloaj zaut,optereujui mu ut rukama


U osnovi igra u odbrani se brani od skok-uta i od uteva polaganjem.Kododbrane od skok-uta uspijeh odbrane e zavisiti od pravovremenosti,

pravilnosti i preciznosti pokreta.Odbrambeni igra reaguje na odskoknapadaa vertikalnim skokom i sa jednom rukom opruenom u pravcu

26

7/27/2019 dipl rad 4

27/37

lopte.Na taj nain on ulazi u ritam napadaa,izvodei isti redosljed radnjikoje izvodi i uter.On ne smije da povrijedi nijednim djelom tjela prostoriznad napadaa (cilindar),jer e u tom sluaju svaki kantakt predstavljatilinu greku.Igra moe da se zadri na toj akciji i da na taj nain poremetiliniju izbaaja lopte,a moe i da dejstvuje na loptu pokretom iz zgloba ake ida blokira ut.Blokiranje uta je vie izraeno u situacijama kada jeodbrambeni igra izrazito vii od napadaa koji utira.

Kod odbrane od uteva polaganjem iz prodora odbrambeni igra ima dvijemogunosti.Prva je iznuivanje line greke u napadu.To je veoma vaanelemenat tehnike odbrane koji se esto zapostavlja i nedovoljnovjeba.Odbrambeni igra bi trebalo da se postavi na liniju kretanja napadaai da zadri statian poloaj,bez ikakvog pomjeranja.Svaki kontakt izmeunapadaa i odbrambenog igraa u toj situaciji e pokazati sudijama da se

radi o linoj greci u napadu.Igra odbrane mora da zna kako da prihvati iamortizuje sudar.On treba da je u irem stavu na savijenim koljenima.Kontakt se prihvata grudima i igra odmah pada pravo unazad i prizemljujese na stranjicu.Ruke mogu da budu savijene na grudima radi zatite odsudara i ne pomau pri prizemljenju.Igra mora da posjeduje volju i hrabrostda se postavlja za linu greku u napadu,a njih e stei ako ima pravilnutehniku.

Druga mogunost u odbrani od uteva polaganjem je pokuaj blokiranja utau fazi izbaaja lopte.To je dosta rizian nain jer je skoro uvijek prisutan

27

7/27/2019 dipl rad 4

28/37

kontakt izmeu napadaa i odbrambenog igraa,te esto odbrambeni igrapravi linu greku.Neto je lake kada je igra koji blokira ut izrazito viiod utera.Igra mora da ue u ritam kretanja napadaa i da eka trenutakizbaaja lopte,pa da onda brzo dejstvuje na loptu.Na primjer,ako napada

prodire desnom stranom,koristei desni dvokorak,odbrambeni igra ga pratii ulazi u njegov ritam kretanja lijevim dvokorakom (kao lik u ogledalu) i ut

blokira lijevom rukom.Tokom kretanja,odbrambeni igra mora da izbjegavakontakt sa napadaem.


U uenju odbrane od skok uta i njegovo blokiranje igrai bi trebalo da radeu dirigovanim uslovima.Napada utira sporije tako da odbrambeni igra

moe lako da ue u njegov ritam i da skoi vertikalno uvis ometajui iliblokirajui ut.U takvim uslovima on e lake razumjeti tehniku izvoenja.Zatim napada utira iz mjesta bez fintiranja,a poslije sa fintiranjem to tjeraodbrambenog igraa da pravovremeno reaguje i zapone akciju ako eli da

je izvede uspjeno.Najvei napredak igra e da postigne ako vjeba usituacionim uslovima igre 1:1.Kod odbrane od uta polaganjem,

postavljanjem igraa za linu greku u napadu,igra mora da naui kako dauskoi u prostor,kako da se postavi i kako da padne.Sve to e lake nauiti udirigovanim uslovima.Nain padanja je mogue uvjebati i bez napadaa.Onda prei na vjebe u situacionim uslovima,jer e igra samo tako usavritiindividualnu taktiku ovog elementa koja je veoma bitna.Kod blokiranjauteve polaganjem,igra mora da naui kako da ue u ritam kretanjanapadaa koji prodire.Zato napada prvo ide sporije i bez promjene ritma.Utakvim uslovima odbrambeni igra moe lake da ue u ritam kretanjanapadaa i da kontrolisano blokira ut.Napadau se da zadatak da izloiloptu odbrambenom igrau da bi ovaj lake izveo blokiranje.U situacionimuslovima igrai usavravaju sposobnost blokiranja uteva polaganjem,

predviajui nain i ritam kretanja napadaa i nain utiranja.

5.9.uvanje igraa na poziciji blizu koa

Napada koji se postavlja u blizini koa (pozicija niskog posta) predstavljastalni problem za bilo koju odbranu.Dolazak lopte do tog igraa omoguavalaku realizaciju i to sa visokim procentom.Jedan od najvanijih zadatakaodbrane je da ne dozvoli ubacivanje lopte blizu koa.Svi igrai moraju daznaju kako se uva napada koji se postavlja blizu koa.

28

7/27/2019 dipl rad 4

29/37

5.9.1.uvanje igraa kada je bez lopte

Nain dejstva odbrambenog igraa koji uva napadaa koji stoji blizu koazavisi u prvom redu od pozicije lopte.U situaciji kada je lopta u sredini ili nasuprotnoj strani od napadaa,odbrambeni igra se pomjera prema loptispreman da pomogne ali i da sprijei utravanje svog napadaa prema lopti.Mnogo je opasnije po odbranu kada je lopta na strani na kojoj je i napada.


im lopta doe na stranu napadaa,odbrambeni igra mora odmah dazauzme poziciju koja e mu omoguiti da sprijei brzo dodavanje napadau.

On iskorauje ka lopti unutranjom nogom i oprua unutranju ruku na linijudodavanja.Druga ruka je podlakticom u kontaktu sa napadaem.Igra ostajeu toj poziciji sve dok je lopta u nivou linije slobodnog bacanja.Kada loptakrene,driblingom ili dodavanjem,ka osnovnoj liniji (ispod nivoa slobodnog

bacanja) odbrambeni igra mora da se postavi ispred napadaa,raunajui napomo saigraa u odbrani od lob-dodavanja.On mora to brzo da izvede,takoto e da iskorai naprijed nogom koja je blia napadau (dalja od lopte) injeno stopalo postavi ispred unutranjeg stopala napadaa.Iz te pozicije onlako i brzo moe da napravi korak klizanjem ispred napadaa da bi doao u

poziciju ispred.Ruke treba da digne uvis kako bi sprijeio brzododavanje.Tokom kretanja treba da ima kontakt tijelom sa napadaem.Akoizgubi kontakt mora brzo da okrene glavu unazad i vidi pozicijunapadaa.Ako napada krene unutranjom nogom ka liniji slobodog bacanja,isturajui unutranju ruku u elji da dobije loptu,odbrambeni igra lenim

pivotom oko spoljanje noge dolazi u poziciju (leima okrenut ka osnovnojliniji) da sprijei prijem lopte napadaa,sa isturenom spoljnom rukom naliniji dodavanja.


Vjebanje poinje u dirigovanim uslovima nakon trenerovog objanjenja.Treba koristiti stalke (stolice) koji stimuliraju napadaa koji je u pozicijiniskog posta i igrai vjebaju tehniku uvanja napadaa u odnosu na poloajlopte.lopta treba da se kree od strane pomoi do strane akcije,odnosno nastrani akcije od nivoa slobodnog bacanja do osnovne linije.Ubrzo napadazamjenjuje stalak i vjeba dirigovano.Tako je odbrambeni igra u prilici da

29

7/27/2019 dipl rad 4

30/37

preciznije izvodi sva kretanja u odbrani.Najvie vremena bi trebalo provestivjebajui u situacionim uslovima kroz vjebe:1:1+2:2,i sve do igre 5:5.

5.10.uvanje igraa kada je u posjedu lopte

Kada napada primi loptu u blizini koa (niska pozicija posta),odbrambeniigra je u velikoj nevolji i teko moe sam da odbrani ko.Obino u timsituacijama u timskoj odbrani dolazi do pomaganja od strane saigraa

preuzimanjem ili udvajanjem.Ipak svaki pojedinac mora da zna osnovnekretnje koje e mu omoguiti da eventualno prinudi napadaa na nemiranut.


Kada napada primi loptu,odbrambeni igra mora to prije da se postaviizmeu napadaa i koa i da nastoji da zadri tu poziciju i u trenutku utanapadaa.Poto je napada okrenut leima kou,odbrambeni igra treba dase malo odmakne od njega.Ako napada krene ka unutra,odbrambeni igramu se odupire gurajui ga podlakticom.Na taj nain se on odupire pritiskunapadaa koji eli da doe jo blie kou.Taj kontakt podlakticom ne bitrebalo da traje dugo jer ga napada moe iskoristiti kao oslonac i lenim

30

7/27/2019 dipl rad 4

31/37

okretom zaobii odbrambenog igraa.Ako se napada okrene leima premakou,sa namjerom da utira,odbrambeni igra ne smije da gubi ravnoteu uelji da blokira ut.On treba da omete ut podizanjem ruku visoko i ne smijeda dozvoli da ga napada izvede iz ravnotee fintom i da ga obie.esto jemogue odbraniti se i postavljanjem za linu greku u napadu,pogotovo kodnapadaa koji leima snano idu prema kou.U nekim sluajevima moe senapraviti i lina greka,kao krajnje sredstvo odbrane,prije nego to jenapada zapoeo akciju utiranja i na taj nain preduprijediti akcijunapadaa.


U dirigovanim uslovima odbrambeni igra upoznaje nain na koji bi trebaloda igra protiv napadaa koji je primio loptu.Posebno se vjeba dejstvo na

napadaa koji je leima okrenut kou,i na napadaa koji se okrenuo licemprema kou.On dobija informacije o osnovnim napadakim akcijama kojenapada moe da primjeni u tim pozicijama i o nainu odbrane.Napadatokom vjebanja napada prvo samo lenom tehnikom,a posle prednjom.Usituacionim uslovima napada koristi sve tehnike po izboru,a odbrambeniigra na osnovu nauenog pokuava da odbrani ko.esto se vjeba igra 1:1

bez lopte,a nakon prijema lopte 1:1,sa loptom,tako da se ove dvije vjebepovezuju.

5.11.Skok u odbraniNapori koje igrai (tim) ulau u odbrani nisu kompletni sve dok odbrana neosvoji loptu.Igrai ne zavravaju svoje odbrambeno dejstvo u trenutku kad jenapada uputio ut na ko.U trenutku uta protivnika svaki igra mora da

predvidi gdje e lopta da se odbije u sluaju promaaja i da se bori zapoziciju iz koje e moi da doe do lopte prije nekog protivnikog igraa.Toje veoma vano kod skoka u odbrani,jer u dobroj poziciji i nii igra odbranee esto biti uspjean skaka od vieg protivnika.Pozicija ini igraa jakim uskoku,a ne samo visina ili skonost.


Klju uspjeha u skoku u odbrani je zauzimanje pozicije izmeu protivnika ikoa.Igra mora da ostvari kontakt sa protivnikom.To ustvari znai da kodskoka u odbrani igra prvo mora da zadri napadaa dalje od koa,da ga ima

pod kontrolom,pa tek onda da krene na skok.Igra dolazi u tu poziciju tako

31

7/27/2019 dipl rad 4

32/37

to prvo ostvaruje kontakt sa napadaem rukom,to jest podlakticom.Nakontoga pivotiranjem dolazi u poziciju kada kontakt sa napadaem ostvarujestranjicom (zagrauje napadaa).Igra moe da koristi prednje pivotiranjeni zadnje pivotiranje.

Tokom pivotiranja igra dri ruke savijene u laktu i podignute iznad glave(tako da je lakat u nivou ramenog pojasa),sa akama spremnim da uhvateloptu.Kada je pivotiranje zavreno igra je u stavu neto irem od irineramena,da bude sposoban da se odupre pritisku napadaa koji eli da doe u

poziciju za skok i da ne dozvoli napadau da ga obie.Kada je lopta naobruu igra procjenjuje gdje e se odbiti i ide ka lopti,ne eka da lopta doedo njega.Igra skae sa dvije noge i hvata loptu sa dvije ruke.Lopta moe dase hvata i jednom rukom,ali je sigurnije sa dvije.Veoma je vano kako eigra koji je skoio i uhvatio loptu doskoiti.On mora doskoiti u ravnoteni

poloaj,iz koga e pivotiranjem doi u poziciju da ima dobar pregled igre dabi mogao neto bre da doda loptu i tako pone organizacijukontranapada.Vrhunski skakai se nakon uhvaene lopte,jo u padanjuokreu u pravcu gdje oekuju da se nalaze saigrai koji organizujukontranapad i ak dodaju loptu prije doskoka.


Igrai prvo da naue tehniku zagraivanja napadaa,tehniku skoka i doskokanakon uhvaene lopte.U tu svrhu se koristi vjebanje bez napadaa u kojemstalak moe da markira napadaa.Neometan od protivnika igra uvjebava

32

7/27/2019 dipl rad 4

33/37

zagraivanje,i naroito pravovremeno ukljuivanje u skok u odnosu naponaanje lopte posle uta.Zatim se isto vjeba sa statinimnapadaem.Napada kasnije igra dirigovano tako to ide na skok,ali sporijimi slabijim kretnjama.U procesu usavravanja koriste se vjebe u kojimanapada igra agresivno i punom snagom.Postoji spektar dobrih situacionihvjebi u situacijama igre 1:1+1,2:2 pa sve do 5:5.

33

7/27/2019 dipl rad 4

34/37

6. ZAKLJUAK

Trener mora neprestano naglaavati odbrambene fundamente i nikada nemoe prei preko odbrambenih greaka.Igra mora da bude svjestan da e gaodbrambeni propusti bre odvesti na klupu nego propusti u napadu.Izvjestanstepen slobode u napadu treba da bude tolerisan,ak i podstican,aliodbrambeni fundamenti su dati u vidu zakona.Prisutno je iskuenje da se

pree preko neodgovarajue odbrane igraa zvijezda u napadu,ali ovo ena due staze povrijediti igrae i tim.Odabir taktike,taktikih varijanti injihovo usavravanje sprovodi trener tima,a da biste postali uspjean trenerto podrazumjeva i visoko taktiko znanje,trener mora da kreira vlastitufilozofiju,poimanja koarkake igre.Kreiranje vlastite filozofije igre traigodine rada u koarci,sticanje iskustva,prouavanje filozofije drugih,dokazanih trenera,te itanje knjiga i posjeivanje trenerskih klinika.Formiranje vlastitog poimanja koarkake igre filozofije ne garantujeuspjeh.Nain na koji se primjenjuje filozofija igre je isto tako vaan kao ikreiranje vlastitog poimanja koarke.Trener e izabrati taktike varijante unapadu i odbrani koje eli da koristi u odreenoj sezoni,takoe je potrebnoda podjeli napad i odbranu u osnovne vjebe i procedure.Vrlo je vano da

svoj tim,igrae uvjeri da je njegov izbor taktikih varijanti napada i odbranetaj koji e im donijeti pobjede u utakmicama koje im predstoje.Na realizacijitaktikih koncepcija utie jedan vrlo vaan elemenat,a to je psihologija ili

psiholoka sposobnost,pripremljenost da trener,a potom igra ili tim u cjelinisprovede taktiku ideju pod pritiskom utakmice.Unoenjem u igru novih,sveefikasnijih sredstava napada i odbrane,kao i sve veim sposobnostimanapadaa,razvija se sve bolja odbrana.

Trenerski poziv ne trpi recepturu ali trai kolovanog i strunog trenera.I stoga je opredjeljenje jasno da ni jedan trener ne smije biti bez kvalifikacije,to mu daje mogunost da se kasnije,do kraja svoje trenerske karijereusavrava.Nama su potrebni treneri koji e pronai svoj model,uz

prihvatanje tuih iskustava,koji e poveati stvaralatvo kroz jake programe,znati da postave selektivnost kroz visoke kriterijume,linom motivacijom ientuzijazmom uticati na igrae,koji e afirmiui svoj struni rad afirmisati i

34

7/27/2019 dipl rad 4

35/37

timove i klubove.Talenat,entuzijazam i pobjedniki mentalitet su kljuuspjenog rada svakog trenera uz jo jedan uslov -ogroman rad-.

35

7/27/2019 dipl rad 4

36/37

7. LITERATURA

1.Knight, B. i Newell, P.: Basketball. Graessle Mercer Co.,1988.

2.Wooden, J.R.: Moderna koarka.Beograd,1983.

3.Trnini, S.: Analiza i uenje koarkake igre.Zagreb:Sveuilite uZagrebu,1996.

4.Tocigl, I.: Koarkaki udbenik.Split:Sveuilite u Splitu,1998.

5.Noinovi, F.: Koarka teorija igre.Tuzla,2001.

6.Gader, D.: Moderna koarka.Beograd,1972.

7.Karaleji, M. i Novi, M.: Koarka prirunik za trenere.Beograd,1999.

8.Karaleji, M. i Jakovljevi, S.: Koarka zbornik radova.Beograd,1998.9.Noinovi, F. i Noinovi, Z.: Koarka tehnika i taktika igre.Tuzla,1994.

36

7/27/2019 dipl rad 4

37/37

8. SADRAJ

1.Uvod

2.Predmet i problem istraivanja

3.Dosadanja istraivanja

4.Cilj istraivanja

5.Metodologija rada

6.Zakljuak

7.Literatura

8.Sadraj

dipl rad 4

Documents