projekat na prelazak na biomasu kao gorivo u kotlarnicama u četiri

_______________________________________________________________________________________________

Studija izvodljivosti i biznis plan za prelazak na

biomasu kao gorivo u kotlarnicama koje se nalaze

u školama „Dušan Radovi ć“, „Mlekarska škola“,

„Sveti Sava“ i „8. Septembar“ u Pirotu

*

Feasibility Study for a Fuel-switch to Biomass

in the existing boiler rooms in schools

„Dušan Radovi ć“, „Mlekarska škola“, „Sveti Sava“ and

„8. Septembar“ in Pirot

Beograd – Pirot, februar-april 2015. godine

_____________________________________________________________________________ 2

Studija izvodljivosti i biznis plan za prelazak na

biomasu kao gorivo u kotlarnicama koje se nalaze

u školama „Dušan Radovi ć“, „Mlekarska škola“,

„Sveti Sava“ i „8. Septembar“ u Pirotu

Naručilac Studije / Prepared for:

Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ ) GmbH Dag-Hammerskjöld Weg 1-5

Postfach/ P.O.Box 5180 D-65760 Eschborn

Studiju izradio / Prepared by:

„Biro KREMZER“ Karađorđeva 13

SRB-11080 Zemun

Tim koji je sačinio Studiju /Project team:

mr Radoje Kremzer, dipl. maš. inž. Lazar Krnjeta, magistar ekonomskih nauka

Februar-april 2015. godine

_____________________________________________________________________________ 3

Sadržaj

2. U V O D .................................................................................................................................... 7 3. PROCENA POSTOJEĆEG STANJA U OBJEKTIMA ŠKOLA ................................................. 8

3.1. Škola „Dušan Radović“ .................................................................................................................. 8 3.2. „Mlekarska škola“ ....................................................................................................................... 11 3.3. „Škola „Sveti Sava“ ...................................................................................................................... 16 3.4. „Škola “8. Septembar” ................................................................................................................ 19 3.5. Zaključak u vezi sa postojećim stanjem u objektima škola ......................................................... 22

4. TEHNIČKI KONCEPT BUDUĆEG REŠENJA ....................................................................... 23 4.1. Veza sa drugim javnim zgradama i procena ............................................................................... 23 4.2. Preporučen kapacitet kotlova ..................................................................................................... 24 4.3. Opis predloženog tehničkog rešenja ........................................................................................... 25

4.3.1. Izbor goriva .......................................................................................................................... 25 4.3.2. Kotao na biomasu ................................................................................................................ 32 4.3.3. Elementi kotlarnice .............................................................................................................. 33 4.3.4. Prateći sistemi kotlarnice ..................................................................................................... 34 4.3.5. Šeme i dispoziciona rešenja po objektima ........................................................................... 35

4.4. Investicija .................................................................................................................................... 37 4.4.1. Scenario 1 - Rešenje sa jednim kotlom na biomasu ............................................................ 38 4.4.2. Rešenje sa dva kotla ............................................................................................................. 42 5. ANALIZA ISPLATIVOSTI PROJEKTA ................................................................................... 46

5.1. POSLOVNI PLAN .......................................................................................................................... 46 5.1.1. Razmatrani scenariji (investicione varijante) ....................................................................... 46 5.1.2. Izvori i dinamika finansiranja ............................................................................................... 46 5.1.3 Projekcije prihoda i troškova postrojenja ............................................................................. 48

5.2. ANALIZA EKONOMSKE EFIKASNOSTI („Value for money“) ......................................................... 52 5.2.1.Odnos prihoda i rashoda - Scenario 1 (jedan kotao na biomasu) ......................................... 52 5.2.2. Odnos prihoda i rashoda - Scenario 2 (dva kotla na biomasu) ............................................ 57

5.3 Finansijska održivost (neto sadašnja vrednost) ........................................................................... 61 6. REZULTATI OCENE .............................................................................................................. 62 7. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO ................................................................................... 64

7.1. Poslovna namera i cilj projekta ................................................................................................... 64 7.2. Granica između privatnog i javnog partnera .............................................................................. 65 7.3. Kriterijumi za izbor partnera i dodelu ugovora ........................................................................... 65 7.4. Zahtevi u oblasti zaštite životne sredine, u pogledu uslova rada, bezbednosti i zaštite zdravlja i sigurnosti zaposlenih koje angažuje privatni partner ........................................................................ 66

8. ANALIZA ISPLATIVOSTI PROJEKTA PO ESCO MODELU UGOVORNOG SNABDEVANJA TOPLOTOM ................................................................................................................................... 67 9. ZAKLJUČAK........................................................................................................................... 71

_____________________________________________________________________________ 4

Lista slika

Slika 1 - Šema kotlarnice u školi “Dušan Radović” ............................................................................... 9 Slika 2 - Dispozicija opreme u školi “Dušan Radović” .......................................................................... 9 Slika 3 - Toplovodni kotlovi u školi “Dušan Radović” ......................................................................... 10 Slika 4 - Šema kotlarnice u Mlekarskoj školi ...................................................................................... 12 Slika 5 - Dispozicija opreme u Mlekarskoj školi ................................................................................. 13 Slika 6 - Toplovodni kotao u Mlekarskoj školi .................................................................................... 13 Slika 7 - Grejač vazduha u sportskoj sali ............................................................................................ 14 Slika 8 - Šema kotlarnice u školi “Sveti Sava”..................................................................................... 17 Slika 9 - Dispozicija opreme u školi “Sveti Sava” ................................................................................ 17 Slika 10 - Toplovodni kotlovi u školi “Sveti Sava” .............................................................................. 18 Slika 11 - Šema kotlarnice u školi “8. septembar” ............................................................................. 20 Slika 12 - Šema kotlarnice u školi “8. septembar” ............................................................................. 20 Slika 13 - Toplovodni kotlovi u školi “8. septembar” ......................................................................... 21 Slika 14 – Drvna sečka na gomili ........................................................................................................ 27 Slika 15 – Drvna sečka izbliza ............................................................................................................. 27 Slika 16 – Stabla – sirovina za dobijanje drvne sečke ........................................................................ 28 Slika 17 - Ostaci iz prerade drveta – sirovina za dobijanje drvne sečke ............................................ 28 Slika 18 – Transport drvne sečke ....................................................................................................... 30 Slika 19 – Pelet ................................................................................................................................... 31 Slika 20 – Kotao na biomasu .............................................................................................................. 32 Slika 21- Predloženo rešenje sa 1 kotlom na biomasu....................................................................... 36 Slika 22 - Predloženo rešenje sa 2 kotla na biomasu ......................................................................... 37

_____________________________________________________________________________ 5

Lista tabela

Tabela 1 - Karakteristike postojećeg stanja u školama ........................................................................... 23 Tabela 2 - Preporučeni kapaciteti kotlova za oba varijantna rešenja ..................................................... 24 Tabela 3 - Trenutne cene energije iz najviše korišćenih goriva u Srbiji .................................................. 25 Tabela 4 - Procenjena zapremina skladišta drvne sečke ........................................................................ 35 Tabela 5 – Investicija – škola „Dušan Radović“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu . 38 Tabela 6 – Investicija – Mlekarska škola – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu ........... 39 Tabela 7 – Investicija – škola „Sveti Sava“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu ......... 40 Tabela 8 – Investicija – škola „8. Septembar“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu ... 41 Tabela 9 – Investicija – škola „Dušan Radović“ – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu .......... 42 Tabela 10 – Investicija – Mlekarska škola – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu .................. 43 Tabela 11 – Investicija – Mlekarska škola – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu .................. 44 Tabela 12 – Investicija – Škola „8. Septembar“ – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu .......... 45 Tabela 13 – Procenjena investicija za scenario 1 (jedan kotao na biomasu) .......................................... 47 Tabela 14 -– Procenjena investicija za scenario 2 (dva kotla na biomasu) ............................................. 47 Tabela 15 – Struktura finansiranja za scenario 1 (jedan kotao na biomasu) .......................................... 48 Tabela 16 – Struktura finansiranja za scenario 2 (dva kotla na biomasu) .............................................. 48 Tabela 17 – Projekcija prihoda za scenario 1 (jedan kotao na biomasu) ................................................ 49 Tabela 18 – Projekcija prihoda za scenario 2 (dva kotla na biomasu) .................................................... 50 Tabela 19 – Projekcija rashoda ............................................................................................................... 51 Tabela 20 – Novčani tokovi – Škola „Dušan Radović“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu ................................................................................................................................................... 53 Tabela 21– Novčani tokovi – Mlekarska škola – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu .. 54 Tabela 22 – Novčani tokovi – Škola „Sveti Sava“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu55 Tabela 23 – Novčani tokovi – Škola „8. septembar“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu ................................................................................................................................................................ 56 Tabela 24– Novčani tokovi – Škola „Dušan Radović“ – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu . 57 Tabela 25 – Novčani tokovi – Mlekarska škola – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu .......... 58 Tabela 26 – Novčani tokovi – Škola „Sveti Sava“ – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu ....... 59 Tabela 27 – Novčani tokovi – Škola „8. Septembar“ – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu .. 60 Tabela 28 - Finansijska održivost - Scenario 1 (jedan kotao na biomasu) .............................................. 61 Tabela 29 - Finansijska održivost - Scenario 2 (dva kotla na biomasu) ................................................... 62 Tabela 30 – Projekcija prihoda i rashoda po ESCO aranžmanu – Škola “Dušan Radović” ...................... 67 Tabela 31 – Projekcija prihoda i rashoda po ESCO aranžmanu – Mlekarska škola ................................. 68 Tabela 32 – Projekcija prihoda i rashoda po ESCO aranžmanu – Škola “Sveti Sava”.............................. 68 Tabela 33 – Projekcija prihoda i rashoda po ESCO aranžmanu – Škola “8. Septembar” ........................ 69 Tabela 34 – Efekti ESCO aranžmana za sve 4 škole ................................................................................. 70

_____________________________________________________________________________ 6

Lista skra ćenica

g (kWh/m2 a) - specifična potrošnja toplote

M (l/god) – sezonska potrošnja goriva

Hd (kWh/l) – toplotna moć lakog lož-ulja

η − stepen korisnosti kotla

A (m2) – grejna površina objekta škole.

Q (kW) - toplotno opterećenje objekta

q (W/m2) - specifično toplotno opterećenje

JPP – javno privatno partnerstvo

ESCO - Energy service company

ESCO aranžman – specifičan ugovorni oblik javno privatnog partnerstva u

energetskom sektoru u kome privatni partner preuzima obavezu investiranja i

upravljanja, a javni partner participira u uštedama

NPV – neto sadašnja vrednost planiranog ulaganja

IRR – interna stopa rentabilnosti

_____________________________________________________________________________ 7

1. U V O D

Jedan od elemenata privredne aktivnosti koji utiče na kvalitet života stanovnika je i

uredno i redovno snabdevanje toplotnom energijom. Ovo se posebno odnosi na škole,

gde je potrebno stvoriti uslove za konforan boravak i rad dece. Deo aktivnosti lokalne

samouprave usmerava se na stvaranje mogućnosti da postojeći grejni sistemi u školama

funkcionišu ispravno i vrše svoju funkciju na adekvatan i ekonomičan način.

U sklopu tih aktivnosti i u Opštini Pirot pripremljeni su predlozi za poboljšanje trenutnog

stanja u sistemu grejanja četiri škole u Pirotu. Ovo se ogleda u:

- zameni fosilnog goriva (skupog lakog lož-ulja) jeftnijim i obnovljivim izvorom

energije,

- zameni dotrajalih kotlovskih jedinica,

- izmeštanju odn. proširenju kotlarnica koje se nalaze u neadekvatnom prostoru, s

obzirom na nove pogonske uslove – novi kotlovi i novo gorivo.

Za tu namenu nove odn. unapređene kotlarnice treba u potpunosti da zadovolje potrebe

škola, kako sa aspekta obezbeđenja potrebnih količina toplotne energije, tako i

zadovoljenja najstrožih ekoloških standarda.

Ova Studija izvodljivosti urađena je u okviru realizacije mera za poboljšanje stanja u

kotlarnicama, odn. grejnim sistemima u školama »Dušan Radović«, »Mlekarska škola«,

»Sveti Sava« i »8. Septembar« u Pirotu, koje se nalaze u nadležnosti lokalne

samouprave. Ona ima za cilj da se na osnovu dobijenih i procenjenih podataka odrede

tehnički i ekonomski aspekti realizacije predloženih mera.

Studija izvodljivosti prvo daje sve relevantne podatke u vezi sa postojećim stanjem u

navedenim kotlarnicama. Zatim je dat tehnički koncept budućeg tehničkog rešenja, sa

svim bitnim elementima za poboljšanje postojećeg stanja.

Najzad, Studija izvodljivosti daje i analizu isplativosti ovog projekta, finansijsku ocenu

ušteda sistema grejanja sa obnovljivim izvorom energije (u poređenju sa postojećim

stanjem).

_____________________________________________________________________________ 8

Studija izvodljivosti je urađena na osnovu podataka o grejnim sistemima u školama

dobijenih od predstavnika lokalne samouprave, Opštine Pirot, kao i direktnim

sagledavanjem stanja na terenu, odn. u objektima.

2. PROCENA POSTOJEĆEG STANJA U OBJEKTIMA ŠKOLA

Postojeće stanje u školama procenjeno je na osnovu podataka dobijenih od predstavnika

lokalne samouprave – Opštine Pirot. Određeni podaci dobijeni su direktnim

sagledavanjem na terenu.

Podaci korišćeni pri proceni postojećeg stanje u objektima škola su:

• Grejna površina objekata

• Kapacitet i karakteristike postojećih kotlova u kotlarnicama škola

• Sezonska potrošnja goriva - (Sezonska potrošnja goriva određena je

kao srednja vrednost podataka o sezonskoj potrošnji u poslednjih

nekoliko godina).

Procena postojećeg stanja izvršena je na osnovu sledećih izračunatih pokazatelja:

• Specifična potrošnja toplote (kWh/m2)

• Toplotno opterećenje objekta (kW)

• Specifično toplotno opterećenje (W/m2)

3.1. Škola „Dušan Radovi ć“

Grejna površina škole iznosi: 2.722 m2

Kotlovi u ovoj školi su liveni člankasti kotlovi “Vulkan”, godina proizvodnje je 1970.,

remontovani su. Gorionici su proizvodnje „Ventilator“ – Zagreb.

Procenjeni stepen korisnosti kotlova iznosi 0,7. Procena je izvršena na osnovu

konstrukcije i starosti kotlova.

Kotlova ima 2 komada, kapaciteta po 290 kW.

_____________________________________________________________________________ 9

Slika 1 - Šema kotlarnice u školi “Dušan Radović” Izvor: GIZ- RK

Slika 2 - Dispozicija opreme u školi “Dušan Radović” Izvor: GIZ- RK

_____________________________________________________________________________ 10

Slika 3 - Toplovodni kotlovi u školi “Dušan Radović” Izvor: GIZ- RK

Sezonska potrošnja goriva (lakog lož-ulja) za ovu školu iznosi 33.800 litara

Specifična potrošnja toplote g (kWh/m2 a) određena je kao:

M . Hd . η g = ----------------------

A gde su:

M (l/god) – sezonska potrošnja goriva

Hd (kWh/l) – toplotna moć lakog lož-ulja

η − stepen korisnosti kotla

A (m2) – grejna površina objekta škole.

Zamenom vrednosti dobija se:

33.800 . 10 . 0,7 g = -------------------------- = 86,9 kWh/m2 a

2722

_____________________________________________________________________________ 11

Toplotno opterećenje objekta (kW) nije određeno standardnim proračunom toplotnih

potreba, već je procenjeno na osnovu potrošnje goriva, uz sledeće pretpostavke:

- škola radi u dve smene, grejanje je aktivno 12 h dnevno, npr. od 7 do 19 h;

- grejanje je aktivno 120 dana u sezoni, 24 nedelje po 5 radnih dana;

- prosečno toplotno opterećenje je 46% od projektnog toplotnog opterećenja.

Toplotno opterećenje objekta Q (kW) određeno je kao:

M . Hd . η Q = -------------------------

0,46 . 12 . 120


33.800 . 10 . 0,7 Q = -------------------------- = 357 kW

0,46 . 12 . 120

Specifično toplotno opterećenje q (W/m2) određeno je kao:

Q q = ------------

A


357 q = ------------ = 0,1311 kW/m2

2722

3.2. „Mlekarska škola“

Grejna površina škole (zajedno sa internatom) iznosi: 2.631 m2

Kotao u ovoj školi je čelični, proizvod “MIP Ćuprija”, godina proizvodnje 1999.

Procenjeni stepen korisnosti kotla iznosi 0,8. Procena je izvršena na osnovu njegove

konstrukcije i starosti.

_____________________________________________________________________________ 12

Kapacitet kotla je 400 kW.

U objektu Mlekarske škole nalazi se i mlekarska radionica, koja služi za praktičnu obuku

učenika. Za potrebe mlekarske radionice postoji parni kotao, takođe ložen lakim lož-

uljem. Ovim projektom nije predviđena zamena goriva za parni kotao, odn. parni kotao se

na tretira.

Uz Mlekarsku školu postoji sportska sala u obliku balon-hale, korisne površine 1.285 m2.

Za njeno zagrevanje koristi se zagrejač vazduha na lako lož-ulje i mali kotao na lako lož-

ulje, za radijatorsko grejanje. Njihov procenjeni stepen korisnosti iznosi 0,75.

Slika 4 - Šema kotlarnice u Mlekarskoj školi Izvor: GIZ- RK

_____________________________________________________________________________ 13

Slika 5 - Dispozicija opreme u Mlekarskoj školi Izvor: GIZ- RK

Slika 6 - Toplovodni kotao u Mlekarskoj školi Izvor: GIZ- RK

_____________________________________________________________________________ 14

Slika 7 - Grejač vazduha u sportskoj sali Izvor: GIZ- RK

Sezonska potrošnja goriva (lakog lož-ulja) za grejanje samo objekta ove škole iznosi

25.900 litara

Sezonska potrošnja goriva (lakog lož-ulja) za grejanje sportske sale iznosi

16.000 litara

Specifična potrošnja toplote g (kWh/m2 a) za objekat škole određena je kao:

M . Hd . η

g = ---------------------- A


25.900 . 10 . 0,8

g = ----------------------------- = 78,8 kWh/m2 a 2631

_____________________________________________________________________________ 15

Specifična potrošnja toplote g (kWh/m2 a) za objekat sportske sale određena je kao:

M . Hd . η g = ----------------------

A


16.000 . 10 . 0,75 g = -------------------------- = 93,4 kWh/m2 a 1285

Toplotno opterećenje objekta škole Q (kW) određeno je kao:

M . Hd . η Q = --------------------------

0,46 . 12 . 120


25.900 . 10 . 0,8 Q = -------------------------- = 313 kW

0,46 . 12 . 120

Toplotno opterećenje objekta sportske sale Q (kW) određeno je kao:

M . Hd . η Q = --------------------------

0,46 . 12 . 120


16.000 . 10 . 0,75 Q = -------------------------- = 181 kW

0,46 . 12 . 120

_____________________________________________________________________________ 16

Specifično toplotno opterećenje škole q (W/m2) određeno je kao:

Q q = ------------

A


313 q = ------------ = 0,119 kW/m2

2631

Specifično toplotno opterećenje sportske sale q (W/m2) određeno je kao:

Q q = ------------

A


181 q = ------------ = 0,141 kW/m2

1285

3.3. „Škola „Sveti Sava“

Grejna površina škola iznosi: 3.434 m2

Kotlovi u ovoj školi su čelični, proizvod češki, godina proizvodnje oko 1995.

Procenjeni stepen korisnosti kotlova iznosi 0,85. Procena je izvršena na osnovu njihove


Kapacitet kotlova je 500 + 400 kW.

_____________________________________________________________________________ 17

Slika 8 - Šema kotlarnice u školi “Sveti Sava” Izvor: GIZ- RK

Slika 9 - Dispozicija opreme u školi “Sveti Sava” Izvor: GIZ- RK

_____________________________________________________________________________ 18

Slika 10 - Toplovodni kotlovi u školi “Sveti Sava” Izvor: GIZ- RK

Sezonska potrošnja goriva (lakog lož-ulja) za grejanje objekta ove škole iznosi

31.740 litara


M . Hd . η g = ----------------------

A


31.740 . 10 . 0,85 g = ----------------------------- = 78,6 kWh/m2 a

3434

Toplotno opterećenje objekta (kW) određeno je uz iste pretpostavke kao ranije:

M . Hd . η Q = --------------------------

0,46 . 12 . 120

_____________________________________________________________________________ 19


31.740 . 10 . 0,85 Q = ----------------------------- = 407 kW

0,46 . 12 . 120


Q q = ------------

A


407 q = ------------ = 0,119 kW/m2

3434

3.4. „Škola “8. Septembar”

Grejna površina škola iznosi: 4645 m2

Kotlovi u ovoj školi su čelični, proizvod „ŠUKOM“, godina proizvodnje 2005.

Procenjeni stepen korisnosti kotlova iznosi 0,85. Procena je izvršena na osnovu njihove


Kotlova ima 2 komada.

Njihov kapacitet je po 465 kW.

_____________________________________________________________________________ 20

Slika 11 - Šema kotlarnice u školi “8. septembar” Izvor: GIZ- RK

Slika 12 - Šema kotlarnice u školi “8. septembar” Izvor: GIZ- RK

_____________________________________________________________________________ 21

Slika 13 - Toplovodni kotlovi u školi “8. septembar” Izvor: GIZ- RK

Sezonska potrošnja goriva (lakog lož-ulja) za grejanje objekta ove škole iznosi

47.817 litara


M . Hd . η g = ----------------------

A


47.817 . 10 . 0,85 g = -------------------------- = 87,5 kWh/m2 a

4645

Toplotno opterećenje objekta (kW) određeno je uz iste pretpostavke kao ranije:

M . Hd . η Q = --------------------------

0,46 . 12 . 120


_____________________________________________________________________________ 22

47.817 . 10 . 0,85 Q = -------------------------- = 614 kW

0,46 . 12 . 120


Q q = ------------

A


614 q = ------------ = 0,132 kW/m2

4645

3.5. Zaklju čak u vezi sa postoje ćim stanjem u objektima škola

Sagledavši osnovne karakteristike grejnih sistema i potrošnju goriva u posmatranim

školama mogu se izvući sledeći zaključci.

• Sve škole imaju grejanje na lako lož-ulje, koje je veoma skupo gorivo; cena

korisnog kWh toplote je oko 17 din.

• Ni jedan grejni sistem nema automatsku regulaciju rada kotlova. Međutim, uprkos

tome, pokazatelji specifičnog toplotnog opterećenja i specifične potrošnje toplote

su u prihvatljivim granicama.

• Na bazi višegodišnjeg proseka potrošnje goriva, specifično toplotno opterećenje

svih škola je u granicama 119-132 W/m2, a za sportsku salu (balon-hala) ono je

141 W/m2.

• Specifična potrošnja toplote svih škola je u granicama 78,6-87,5 kW/m2 a, a za

sportsku salu (balon-hala) ona je 93,4 kW/m2 a.

_____________________________________________________________________________ 23

Potroša č

Specif . potrošnja

toplote (kWh/m 2 a)

Toplotno optere ćenje

(kW)

Specif. toplotno

optere ćenje (W/m2)

Dušan Radović 86,9 357 131

Mlekarska škola – objekat škole 78,8 313 119

Mlekarska škola – sportska sala

93,4 181 141

Sveti Sava 78,6 407 119

8. septembar 87,5 614 132 Tabela 1 - Karakteristike postojećeg stanja u školama

Izvor: GIZ- RK

4. TEHNIČKI KONCEPT BUDUĆEG REŠENJA

4.1. Veza sa drugim javnim zgradama i procena

Prilikom planiranja novog rešenja grejanja škola, uz zamenu goriva, predviđeno je da se

grejnom sistemu škole „Dušan Radović“ doda dečji vrtić „Prvomajski cvet“, grejane

površine 1357 m2, kao i buduća sportska sala u obliku balon-hale, jednakih karakteristika

kao i ona postojeća, uz Mlekarsku školu.

Za toplotno opterećenje dečjeg vrtića „Prvomajski cvet“ nema pouzdanih i kvalitetnih

podataka. Na osnovu informacija od predstavnika lokalne samouprave o lošem stanju

energetske efikasnosti u vrtiću procenjeno je da je specifično toplotno opterećenje dečjeg

vrtića „Prvomajski cvet“ za 20% veće nego za samu školu „Dušan Radović“. To iznosi:

131 x 1,2 = 157 W/m2.

Ukupno toplotno opterećenje dečjeg vrtića „Prvomajski cvet“ procenjeno je na:

1357 m2 x 157 W/m2 = 213 kW

_____________________________________________________________________________ 24

4.2. Preporu čen kapacitet kotlova

Prilikom određivanja preporučenog kapaciteta kotlova razmatrane su dve varijante, odn.

dva scenarija budućeg rešenja:

a) Scenario 1 – tehničko rešenje sa jednim kotlom na biomasu, uz zadržavanje jednog od

postojećih kotlova na lož-ulje za vršno opterećenje i kao rezerva (back-up). S obzirom na

postojanje vršnog izvora toplote, kao i akumulatora toplote, usvaja se da kapacitet kotla

na biomasu bude oko 75% od maksimalnog toplotnih potreba objekta. U ovom slučaju se

po dijagramu godišnje potrebne količine toplote oko 95% ove količine toplote dobija od

kotla na biomasu;

b) Scenario 2 – tehničko rešenje sa dva kotla na biomasu, uz potpuno eliminisanje

kotlova na lož-ulje. U tom slučaju kotlovi na biomasu bi bili dimenzionisani kao 2 x 50%

(ili 70 + 30% ili 60 + 40%, u zavisnosti od dostupnosti opreme) maksimalnih toplotnih

potreba objekta.

U narednoj tabeli dati su preporučeni kapaciteti kotlova za sve objekte za oba varijantna

rešenja.

REŠENJE SA 1 KOTLOM REŠENJE SA 2 KOTLA

Potroša č

Topl. optere-ćenje

Ukupno topl.

optere ć.

Potreban kapacitet

kotla (75%)

Usvojeni kotao

Potreban kapacitet kotlova

Usvojeni kotlovi

kW kW kW kW kW kW

Dušan Radović 357 Dušan Radović –Sportska sala

181 751 563,2 550 356 450 + 300

Dečji vrtić 213

Mlekarska škola 313 494 370,5 450 235 300 + 240

Mlekarska škola –Sportska sala

181

Mlekarska škola - parni 195

Ne uzima se u obzir

Sveti Sava 407 407 305,2 300 193 180 + 240

8. septembar 614 614 460,5 450 292 2 x 300

Tabela 2 - Preporučeni kapaciteti kotlova za oba varijantna rešenja Izvor: GIZ- RK

_____________________________________________________________________________ 25

4.3. Opis predloženog tehni čkog rešenja

4.3.1. Izbor goriva

U narednoj tabeli prikazane su cene energije iz najviše korišćenih goriva u Srbiji. Stepeni

korisnosti kotlova i cene transporta su okvirni i informativni.

Koli čina Ukupna Jedini čna

Gorivo Jedin. toplote Step. Korisna Cena Prevoz cena cena

mere (kWh) korisn. topl.(kWh) (din) (% od cene) (d in) (din/kWh)

Sečka (W=35%) t 3100 0,85 2635 7200 10 7920 3,01

Drva (W=40%) m3 1940 0,7 1358 4500 10 4950 3,65

Ugalj kg 3,61 0,7 2,53 10 12 11,2 4,43

Peleti kg 5 0,85 4,25 24 10 26,4 6,21

Mazut kg 11,5 0,8 9,2 55 8 59,4 6,46

Zemni gas m3 9,2 0,9 8,28 54 0 54 6,52

Drveni briket kg 4,44 0,76 3,37 29 8 31,32 9,28

Tečni gas kg 12,8 0,92 11,78 170 6 180,2 15,30

Lož-ulje l 10,08 0,86 8,67 145 5 152,25 17,56

Tabela 3 - Trenutne cene energije iz najviše korišćenih goriva u Srbiji Izvor: GIZ- RK

Vidi se da najvišu cenu ima energija iz lož-ulja, zbog čega je i preduzet ovaj prelazak na

biomasu kao gorivo.

Biomasa spada u obnovljive izvore energije i predstavlja biorazgradivi deo proizvoda,

ostataka i otpada iz poljoprivrede, šumarstva i srodnih industrija odn. oblasti. Glavni izvor

biomase ima veliki potencijal u okruženju, kao što su šume, prerada drveta i

poljoprivredna proizvodnja.

Osnovne prednosti biomase u odnosu na fosilna goriva su:

• niža cena - cena biomase je niža u odnosu na fosilna goriva, gde visina uštede pri

prelasku na sistem koji koriste biomasu kao pogonsko gorivo zavisi

odprethodno korišćenih fosilnih goriva i, naravno, cene biomase koja se koristi;

• veća raspoloživost – biomasa je domaće gorivo i obezbeđuje sigurnost kroz

korišćenje lokalno raspoloživog goriva; time se smanjuje zavisnost od uvoza

goriva (nafta i prirodni gas). U budućnosti se očekuje da će cene biomase

_____________________________________________________________________________ 26

porasti, ali one neće biti ni približno cenama fosilnih goriva, osim toga lokalno

snabdevanje biomasom omogućava bolje odnose korisnika sa lokalnim

dobavljačima, i na taj način bolji pregovarački položaj;

• neuporedivo manja emisija štetnih gasova - procenjuje se da je opterećenje

atmosfere od CO2 pri korišćenju biomase kao goriva zanemarljivo, budući da je

količina CO2 nastala sagorevanjem jednaka količini apsorbovanog CO2 tokom

rasta biljaka. Sistemi grejanja na biomasu igraju glavnu ulogu u smanjenju

emisije CO2 i uticaj na klimatske promene.

Pored svih navedenih ekonomskih i ekoloških koristi, korišćenje biomase ima brojne

socijalne i ekonomske koristi koje se ostvaruju kroz otvaranje novih radnih mesta i razvoj

industrije namenjen pre svega domaćoj potrošnji, ali i izvozu.

Biomasa je u Srbiji široko i gotovo ravnomerno raspoređena, sa odličnim tehničkim

potencijalom. Treba da se koristi na način koji će biti energetski efikasan i održiv, kao što

je već dugo postalo praksa u zemljama Evropske unije. Korišćenje energije iz biomase je

jedan od najefikasnijih i najpogodnijih načina za proizvodnju energije za grejanje, a

njenim korišćenjem ostvaruju se opšte, ekonomske, ekološke i društvene koristi.

Praktično, na raspolaganju za ovaj projekat ostaju pelet i drvna sečka. Iako između njih

(u ovom trenutku) postoji značajna razlika u ceni, uštede mogu biti približno jednake,

zbog jeftinijeg tehničkog rešenja i manje investicije prilikom korišćenja samo peleta.

Upotreba drvne sečke kao goriva, pored smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu,

značajno smanjuje operativne troškove za grejanje.

DRVNA SEČKA predstavlja gorivo koje se dobija usitnjavanjem drveta na sitne komade,

tako da može biti korišćena za automatsko loženje u kotlovima za grejanje većih

individualnih kuća, stambenih zgrada i javnih ustanova. Drvna sečka se dobija

usitnjavanjem drveta, krupnog i sitnog ostatka šume, drvnog ostatka koji nastaje u

procesu prerade drveta, drveta iz sektora građevinarstva, ambalažnog drveta, kao i

drveta izvan šume (parkovi, drvoredi i sl.).

_____________________________________________________________________________ 27

Slika 14 – Drvna sečka na gomili Izvor: Duduković

Drvna sečka prestavlja ekonomičan način korišćenja drveta kao energenta, posebno iz

razloga što se može koristiti kao gorivo sa relativno visokim sadržajem vlage, od 20 –

30%, pa i mnogo višim, uz korišćenje savremenih kotlova.

Slika 15 – Drvna sečka izbliza Izvor: Duduković

I manipulacija drvnom sečkom je relativno jednostavna i ne zahteva ozbiljnija ulaganja u

opremu i uređaje za njen transport od mesta skladištenja do mesta gde se nalaze kotlovi.

Zbog svojih karakteristika, drvna sečka se najčešće koristi kao energent za kotlove u

opsegu kapaciteta od 40 kW do nekoliko megavata, za proizvodnju toplotne energije i

_____________________________________________________________________________ 28

kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (Combined Heat and Power -

CHP).

Glavna sirovina za proizvodnju drvne sečke potiče iz:

a) Šumarstva - cela stabla, granje (krupno i sitno), ostaci prilikom seče i izrade drvnih

sortimenata, panjevi i korenje.

Slika 16 – Stabla – sirovina za dobijanje drvne sečke Izvor: Duduković

b) Prerade drveta - ostaci iz pilanske prerade drveta (okrajci, okorci, odresci i drugi), kao i

ostaci iz finalne prerade drveta.

Slika 17 - Ostaci iz prerade drveta – sirovina za dobijanje drvne sečke Izvor: Duduković

_____________________________________________________________________________ 29

c) Reciklirano drvo

Ponovnim korištenjem ambalažnog drveta, predmeta od drveta iz domaćinstava, kao i

drveta iz građevinarstva. Prilikom upotrebe ovog drveta mora se voditi računa da je isto

očišćeno od metalnih i plastičnih ostataka, da ne sadrži ljepkove i da nije tretirano

lakovima.

Kvalitet drvne sečke je od velike važnosti za pouzdan rad kotlova. Ključni parametri koji

određuju kvalitet drvne sječke su: vrsta materijala, dimenzije i vlažnost.

a) Vrsta materijala - za proizvodnju drvne sečke u šumarstvu idealan polazni materijal

predstavlja vazdušno suvo oblo drvo.

Ovršci i granjevina takođe predstavljaju podesan polazni materijal, ali su iskustva u

korišćenju drvne sečke proizvedene od ovih sortimenata pokazala nešto veći procenat

učešća pepela u odnosu na sečku dobijenu iz oblog drveta. U pojedinim zemljama EU za

proizvodnju drvne sečke koriste se panjevi i korenje.

b) Dimenzije drvne sečke - od velike su važnosti za pouzdan rad kotlova. U najvećem

broju slučajeva problemi u radu kotlova (posebno zagušenje) prouzrokovani su

neodgovarajućim dimenzijama drvne sečke ili njenim lošim kvalitetom. Za male kotlove

ne bi trebalo da dužina drvne sječke prelazi 50 mm, a učešće sitnih komada (< 1mm) ne

bi trebalo da bude veće od 5% u ukupnoj masi. Optimalna dužina drve sečke se kreće u

rasponu 8-30 mm.

c) Vlažnost - vlažnost drvne sečke ima veoma veliki uticaj na njenu toplotnu moć. Veća

vlažnost prouzrokuje i veću potrošnju energije u smislu njenog dovođenja na vrednost za

koju drvo može efikasno da sagoreva. Povećani sadržaj vlage dovodi do značajnih

energetskih gubitaka, a često remeti optimalne uslove pri kojima se postižu najveći

energetski efekti pri sagorevanju drveta. Zbog toga je od velike važnosti i za korisnika i

za snadbevača drvne sečke da se precizira njena prihvatljiva vlažnost.

Svaki kotao ima svoj radni opseg u pogledu vlažnosti goriva koje se koristi i on u velikoj

meri zavisi od njegovih tehničkih karakteristika (gorionika i drugih). Za potencijalno

primenljive kotlove optimalna vlažnost drvne sečke iznosi od 20-30%. Za postizanje ove

_____________________________________________________________________________ 30

vlažnosti od velike važnosti je vlažnost polaznog materijala, klimatski uslovi, ali i

karakteristike samog skladišta drvne sečke.

U zavisnosti od polaznog materijala, proizvodnja drvne sečke obavlja se uglavnom na

mestu na kome se taj materijal nalazi ili u blizini. Osnovni razlozi za ovakav pristup su

ekonomske prirode. Za proizvodnju drvne sečke iz šumskih ostataka koriste se najčešće

pokretne drobilice sa sopstvenim pogonom ili pogonom od neke priključne mašine

(traktor i sl.).

Slika 18 – Transport drvne sečke Izvor: Duduković

Tako proizvedena drvna sečka transportuje se u kamionskim ili u traktorskim prikolicama

do skladišta, a kamionima-kontejnerima do velikih toplana i drugih potrošača. Ukoliko je

drvna sečka proizvedena od polaznog materijala čija je vlažnost bila ispod 25%, ona se

skladišti u zatvorenim skladištima (uz povremeno mešanje i provjetravanje), a ako je

proizvedena od polaznog materijala čija je vlažnost bila iznad 25% ona se skladišti u

poluzatvorenim skladištima.

DRVENI PELET je visokokvalitetno gorivo,velike toplotne moći, koje se pretežno

koristikao energent za grejanje u domaćinstvima, stanovima, javnim ustanovama i

industrijskimobjektima. Kod nas je upotreba drvenog peleta na samom početku, ali se

vrlo brzointenzivira

_____________________________________________________________________________ 31

Toplotna moć drvenog peleta od bukve je takva da 2 kg peleta zamenjuju 1 kg lož-ulja ili

mazuta, odn. 1m3 prirodnog gasa.

Pelet se proizvodi i prodaje tokom cele godine u pakovanju u vrećama od 15 kg ili

velikom industrijskom pakovanju u „Jumbo“ vrećama od 1000 kg. Postoji i mogućnost

transporta u kontejnerima, sa pneumatskim trnsportom.

Nakon sagorevanja drvnog peleta ostaje svega 1% pepela, što ovom gorivu daje dodatnu

prednost u odnosu na druga čvrsta goriva. Dodatna prednost je daleko veći komfor pri

korišćenju zbog potpuno samostalnog dnevnog/nedeljnog rada sistema.

Za korišćenje drvenog peleta mogu se koristiti i postojeći kotlovi na čvrsta goriva uz

dodatno prilagođavanje.

Proizvodnja drvenog peleta po evropskim normama je perspektivna delatnost u oblasti

energetike, koja ima i veoma značajan globalni karakter dobijanja energije iz biomase, tj.

obnovljivih izvora energije.

Slika 19 – Pelet Izvor: MIRAJA; Kraljevo

Proces proizvodnje peleta počinje prijemom i pripremom sirovine, zatim sledi

usitnjavanje, sušenje, mlevenje, homogenizacija, presovanje, hlađenje i pakovanje.

Finalni proizvod ima oblik cilindra prečnika 6 mm i dužine do 30 mm, čiji je jedini sastojak

čisto drvo, osušeno i presovano na pomenuti oblik.

_____________________________________________________________________________ 32

S obzirom da kotlovi na drvnu sečku mogu da koriste i pelet (obrnuto ne važi!), usvojeno

tehničko rešenje se bazira na korišćenju drvne sečke kao goriva, a zbog

pogonskefleksibilnosti moguće je i korišćenje peleta.

4.3.2. Kotao na biomasu

Kotlovi na biomasu / drvnu sečku sa stanovišta funkcionalnosti ne razlikuju se u velikoj

meri od kotlova na druga konvencionalna čvrsta goriva, osim što za pogonsko gorivo

koriste drvnu sečku ili pelet, kao rezervno gorivo.

Slika 20 – Kotao na biomasu Izvor: Gilles

Glavne karakteristike ovih kotlova su:

1. potpuno automatski rad,

2. udobno snadbevanje toplotnom energijom,

3. visok stepen korisnosti (preko 90%),

4. niske emisije zagađujućih materija u atmosferu,

5. niski pogonski troškovi grejanja,

_____________________________________________________________________________ 33

6. automatskim dovođenjem goriva obezbeđuje se njegovo optimalno

sagorevanje.

4.3.3. Elementi kotlarnice

• Akumulator toplote

Akumulator toplote omogućava kratkoročno skladištenje proizvedene toplote, time i

pokrivanje odstupanja u proizvodnji toplote i potreba za toplotom za vreme vršne

potrošnje, odn. optimisanje celog sistema grejanja i pripreme potrošne tople vode, ali i

spajanje drugih izvora toplote.

Akumulator toplote se sa jedne strane spaja na polazni i povratni vod izvora toplote, a sa

druge strane na polazni i povratni vod sistema grejanja.

Zapremina akumulatora toplote u sistemima grejanja čiji izvori toplote kao gorivo koriste

šumsku odn. drvnu biomasu određuje se na osnovu karakteristika izvora toplote i

grejanog objekta. Za ovu Studiju usvaja se da zapremina akumulatora toplote iznosi:

VAT = 10 . Q

gde su:

VAT (l) – zapremina akumulatora toplote

Q (kW) – toplotno opterećenje grejanog objekta

• Dimnjak

Dimnjak na koji se spajaju izvori toplote na šumsku biomasu odn. drvnu biomasu mora

biti predviđen za odvođenje dimnih gasova koji nastaju sagorevanjem biomase, odn.

Izrađen od materijala otpornog na vlagu. Dimnjak treba da je izolovan sa spoljašnje

strane i da poseduje temperatursku postojanost na zapaljenje čađi od 1200 oC. Pri tome

treba uzeti u obzir da najniža temperatura dimnih gasova iz izvora toplote na drvnu

biomasu iznosi 150-200 oC i da pri nižim temperaturama dimnih gasova dolazi do

kondenzacije vodene pare iz njih, što može dovesti do oštećenja zidova dimnjaka.

Kondenzacija vodene pare iz dimnih gasova prilikom sagorevanja drvne biomase zavisi

od koeficijenta viška vazduha i udela vlage u gorivu.

_____________________________________________________________________________ 34

• Pumpe

Pumpe služe za prenos fluida sa nižeg na viši pritisak. Osim postojećih cirkulacionih

pumpi, prilikom uvođenja sistema za sagorevanje drvne biomase potrebno je predvideti

pumpe za transport grejne vode između kotla/kotlova i akumulatora, kao i između

akumulatora i razmenjivača toplote za razdvajanje sistema.

Kod varijante tehničkog rešenja sa vršnim kotlom na lako lož-ulje postoji još jedna

pumpa, za cirkulaciju grejne vode kroz ovaj kotao.

• Podstanica i merenje količine toplote

Podstanica obuhvata razmenjivač toplote za razdvajanje sistema, merač utrošene

količine toplote (“kalorimetar”) i glavne zaporne ventile.

Razmenjivač toplote omogućava hidrauličko razdvajanje sistema izvora toplote (koji

pripada privatnom partneru kod javno-privatnog partnerstva) i sistema potrošača toplote

(koji pripada javnom partner kod javno-privatnog partnerstva).

Merač utrošene količine toplote (“kalorimetar”) meri količinu isporučene toplote. Kod

javno-privatnog partnerstva ovaj merač je glavni elemenat za kvantitativno bilansiranje

odnosa privatnog i javnog partnera.

Glavni zaporni ventili fizički prekidaju protok vode od dela sistema za proizvodnju toplote

ka delu sistema za potrošnju toplote.

4.3.4. Prateći sistemi kotlarnice

• Skladištenje biomase i dovod goriva

Za skladištenje biomase predviđaju se odgovarajuća skladišta. Zapremina skladišta

određena je za 20-todnevnu potrošnju, pri nominalnim potrebama grejanih objekata.

Za pojedine škole, okvirna zapremina skladišta je kako sledi.

_____________________________________________________________________________ 35

ŠKOLA Zapremina skladišta (m 3)

Dušan Radović 105

Mlekarska škola 69

Sveti Sava 57

8. Septembar 86

Tabela 4 - Procenjena zapremina skladišta drvne sečke Izvor: GIR - RK

• Uklanjanje pepela

Uklanjanje pepela iz kotla na biomasu je automatizovano, pomoću pužnog transportera.

Pepeo se odvodi u kontejner zapremine nekoliko stotina litara, koji se povremeno prazni

na odgovarajući način.

• Cevovodi – toplovodi (po potrebi)

U okviru realizacije grejanja objekta škola „Dušan Radović“ i Mlekarske škole potrebno je

postaviti i odgovarajući toplovodni razvod za dečji vrtić „Prvomajski cvet“ i buduću, kao i

postojeću sportsku salu.

Toplovodni priključak za dečji vrtić „Prvomajski cvet“ već se izvodi u organizaciji lokalne

samouprave, a priključci za buduću i postojeću sportsku salu treba da se izvedu u okviru

realizacije ovog projekta.

4.3.5. Šeme i dispoziciona rešenja po objektima

Predloženo rešenje sa jednim kotlom na biomasu prikazano je na sledećoj šemi. Topla

voda iz kotla odlazi u akumulator toplote, koji se slojevito puni, dok kotao radi u

optimalnom režimu.

Iz akumulatora toplote voda odlazi u razmenjivač toplote, koji služi za razdvajanje kruga

proizvodnje toplote i njene potrošnje. Na granici između proizvodnje i potrošnje toplote,

_____________________________________________________________________________ 36

koja je istovremeno granica između privatnog i javnog partnera (u slučaju javno-privatnog

partnerstva) nalazi se merač isporučene toplote („kalorimetar“).

Radi pokrivanja vršnih potreba za toplotom, kada su postojeći kotao i akumulator

nedovoljni, predviđen je dodatni kotao na lako lož-ulje. To je principijelno jedan od

postojećih kotlova, koji prelazi u nadležnost privatnog partnera, koji preuzima njegovu

eksploataciju, nabavku goriva i održavanje. Nabavka novog kotla za ovu namenu nije

opravdana, jer se predviđa da se od njega dobije samo oko 5% potrebne količine toplote.

Vršni kotao povezuje se direktno na izlaz iz akumulatora toplote, tako da samo dogreva

vodu koja nema dovoljnu temperaturu zbog povećanih toplotnih potreba.

Primarni deo kotlarnice (kotlovi i akumulator toplote) treba da ima zasebnu ekspanzionu

posudu, da bi se kompenzovala razlika zatvorene zapremine vode pri promeni njene

temperature.

Slika 21- Predloženo rešenje sa 1 kotlom na biomasu Izvor: GIR - RK

Predloženo rešenje sa dva kotla na biomasu prikazano je na narednoj šemi. Osnovna

razlika u odnosu na prethodno rešenje ogleda se u postojanju dva ravnopravna kota (kojii

_____________________________________________________________________________ 37

ne moraju biti jednakog kapaciteta). Ovi kotlovi u režimu rada sa maksimalnom

efikasnošću pune akumulator toplote. Ostali elementi rada kotlarnice su kao i u

predloženom rešenju sa jednim kotlom.

Slika 22 - Predloženo rešenje sa 2 kotla na biomasu Izvor: GIR - RK

4.4. Investicija Radi sagledavanja ekonomskih pokazatelja zamene goriva određene su potrebne

investicije za svaku školu, za oba predložena rešenja, odn. scenarija. Investicije su

prikazane u EUR.

_____________________________________________________________________________ 38

4.4.1. Scenario 1 - Rešenje sa jednim kotlom na biomasu

Škola „Dušan Radović“

OPIS JEDINICA KOLIČINA JEDIN. CENA UKUPNO

Građevinski radovi

1. Priprema za skladište goriva 1 20.000,00 20.000,00

UKUPNO GRAĐEV. RADOVI 20.000,00

Oprema i mašinski radovi

1. Kotao, uključujući uklanjanje pepela, automatiku i dr. - 550 kW

1 65.000,00 65.000,00

2. Akumulator toplote sa vezama 1 10.000,00 10.000,00

3. Dimnjak 1 1.000,00 1.000,00

4. Podstanica i merenja 1 5.000,00 5.000,00

5. Napojni i skladišni sistem 1 10.000,00 10.000,00

6. Rekonstrukcija postojećeg sistema 1 2.500,00 2.500,00

UKUPNO MAŠINSKI RADOVI 93.500,00

UKUPNO RADOVI 113.500,00

Projektovanje i inženjering

1. Projekat 0,05 113.500,00 5.675,00

2. Razno 0,05 113.500,00 5.6725,00

UKUPNO PROJEKTOV. I INŽENJERING 11.350,00

UKUPNO INVESTICIJA EUR: 124.850,00

Tabela 5 – Investicija – škola „Dušan Radović“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu

_____________________________________________________________________________ 39

Mlekarska škola


Građevinski radovi





1 65.000,00 65.000,00


3. Dimnjak 1 1.000,00 1.000,00




7. Toplotna mreža m 0 200,00 0




1. Projekat 0,05 113.500,00 5.675,00

2. Razno 0,05 113.500,00 5.675,00


UKUPNO INVESTICIJA (EUR): 124.850,00

Tabela 6 – Investicija – Mlekarska škola – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu

_____________________________________________________________________________ 40

Škola „Sv. Sava“


Građevinski radovi





1 57.000,00 57.000,00


3. Dimnjak 1 1.000,00 1.000,00


5. Napojni i skladišni sistem - kontejner 1 10.000,00 10.000,00


7. Toplotna mreža m 0 200,00 0




1. Projekat 0,05 95.500,00 4.775,00

2. Razno 0,05 95.500,00 4.775,00



Tabela 7 – Investicija – škola „Sveti Sava“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu

_____________________________________________________________________________ 41

Škola „8. Septembar“


Građevinski radovi 1. Priprema za skladište goriva 1 10.000,00 10.000,00 UKUPNO GRAĐEV. RADOVI 10.000,00 Oprema i mašinski radovi


1 65.000,00 65.000,00

2. Akumulator toplote sa vezama 1 10.000,00 10.000,00 3. Dimnjak 1 1.000,00 1.000,00 4. Podstanica i merenja 1 5.000,00 5.000,00 5. Napojni i skladišni sistem 1 10.000,00 10.000,00


7. Toplotna mreža m 0 200,00 0 UKUPNO MAŠINSKI RADOVI 93.500,00 UKUPNO RADOVI 103.500,00 Projektovanje i inženjering 1. Projekat 0,05 103.500,00 5.175,00 2. Razno 0,05 103.500,00 5.175,00

UKUPNO PROJEKTOV. I INŽENJERING

10.350,00


Tabela 8 – Investicija – škola „8. Septembar“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu

_____________________________________________________________________________ 42

4.4.2. Scenario 2 - Rešenje sa dva kotla na biomasu

Škola „Dušan Radović“


Građevinski radovi




1. Kotao, uključujući uklanjanje pepela, automatiku i dr. – 450 kW

1 65.000,00 65.000,00


1 57.000,00 57.000,00


4. Dimnjak 1 1.000,00 1.000,00







1. Projekat 0,05 170.200,00 8.510,00

2. Razno 0,05 170.200,00 8.510,00



Tabela 9 – Investicija – škola „Dušan Radović“ – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu

_____________________________________________________________________________ 43

Mlekarska škola


Građevinski radovi





1 56.700,00 56.700,00


1 49.000,00 49.000,00


4. Dimnjak 1 1.000,00 1.000,00







1. Projekat 0,05 154.150,00 7.707,50

2. Razno 0,05 154.150,00 7707,50



Tabela 10 – Investicija – Mlekarska škola – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu

_____________________________________________________________________________ 44

Škola „Sveti Sava“



1. Kotao, uključujući uklanjanje pepela, automatiku i dr. - 240 kW 1 49.000,00 49.000,00


3. Akumulator toplote sa vezama 1 10.000,00 10.000,00 4. Dimnjak 1 1.000,00 1.000,00 5. Podstanica i merenja 1 5.000,00 5.000,00

6. Napojni i skladišni sistem - kontejner 1 10.000,00 10.000,00

7. Rekonstrukcija postojećeg sistema 1 2.500,00 2.500,00 8. Toplotna mreža m 0 200,00 0 UKUPNO MAŠINSKI RADOVI 126.500,00 UKUPNO RADOVI 136.500,00 Projektovanje i inženjering 1. Projekat 0,05 136.500,00 6.825,00 2. Razno 0,05 136.500,00 6.825,00


UKUPNO INVESTICIJA: 150.150,00

Tabela 11 – Investicija – Mlekarska škola – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu

_____________________________________________________________________________ 45

Škola „8. Septembar“





3. Akumulator toplote sa vezama 1 10.000,00 10.000,00 4. Dimnjak 1 1.000,00 1.000,00 5. Podstanica i merenja 1 5.000,00 5.000,00 6. Napojni i skladišni sistem 1 10.000,00 10.000,00


8. Toplotna mreža m 0 200,00 0 UKUPNO MAŠINSKI RADOVI 141.900,00 UKUPNO RADOVI 151.900,00 Projektovanje i inženjering 1. Projekat 0,05 151.900,00 7.595,00 2. Razno 0,05 151.900,00 7.595,00


UKUPNO INVESTICIJA: 167.090,00

Tabela 12 – Investicija – Škola „8. Septembar“ – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu

_____________________________________________________________________________ 46

5. ANALIZA ISPLATIVOSTI PROJEKTA

5.1. POSLOVNI PLAN

5.1.1. Razmatrani scenariji (investicione varijante)

Dostizanje ciljeva projekta podrazumeva značajna investiciona ulaganja. U konkretnom

slučaju, tehničko-tehnološka analiza stanja pokazala je da se zadati ciljevi i zamena

postojećih kotlovskih postrojenja u četiri pirotske škole može realizovati u dva

ravnopravna scenarija:

• Scenario 1 (jedan kotao na biomasu) : podrazumeva manja investiciona

ulaganja, ali tako da sistem grejanja, pored dominantnog korišćenja biomase kao

osnovnog energenta, predviđa i delimično (rezervno) korišćenje lož ulja; dok

• Scenario 2 (dva kotla na biomasu): podrazumeva nešto intenzivnija investiciona

ulaganja kojim bi se sva toplotna energija koja se koristi za zagrevanje škola

proizvodila iz biomase (drvene sečke).

Drugim rečima, oba scenarija zadovoljavaju ne samo energetske potrebe škola, već i

zahteve vezane za korišćenje obnovljivih izvora, energetske efikasnosti i zaštite životne

sredine. Razlika je u tome što se u drugom scenariju celoj problematici prilazi

ambicioznije, dok je prvi scenario takođe ambiciozan, ali nešto skromniji.

Ove razlike između dva scenarija su od posebne važnosti kod finansisjskih projekcija i

provere ekonomsko-finansijke održivosti u slučaju da grad Pirot sam finansira potrebne

investicije, tako da su u narednim poglavljima paralelno i ravnopravno tretirane i

prikazivane.

5.1.2. Izvori i dinamika finansiranja

U narednom tabelarnom prikazu dat je predračun ukupnih investicionih ulaganja u dva

razmotrena scenarija:

_____________________________________________________________________________ 47

Scenario 1 - PROCENJENA INVESTICIONA ULAGANJA

Osnovna škola „D. Radovi ć“ i vrti ć

„Majski cvet“ 124.850,0 €

Mlekarska škola 124.850,0 €

Osnovna škola „Sveti Sava“ 105.050,0 €

Osnovna škola „8 septembar“ 113.850,0 €

UKUPNO 468.600,0 €

Tabela 13 – Procenjena investicija za scenario 1 (jedan kotao na biomasu)

Izvor: GIR - LK

Scenario 2- PROCENJENA INVESTICIONA ULAGANJA

Osnovna škola „D. Radovi ć“ i vrti ć „Majski cvet“ 187.220,0 €

Srednja Mlekarska škola 169.565,0 €

Osnovna škola „Sveti Sava“ 150.150,0 €

Osnovna škola „8 septembar“ 167.090,0 €

UKUPNO 674.025,0 €

Tabela 14 -– Procenjena investicija za scenario 2 (dva kotla na biomasu) Izvor: GIR - LK

U svim kasnijim razradama i finansijskim projekcijama računalo se da će grad Pirot, ako

bi u celini nosio teret investiranja, angažovati bankarska sredstva sa finansijskog tržišta

pod sledećim uslovima:

• Sopstveno učešće 30%

• Bankarski kredit 70%

• Rok otplate kredita 10 godina

• Odloženi početak otpate glavnice (Grace period) NIJE RAČUNAT

• Kamatna stopa 7,5%

• Način otplate U jednakim anuitetima

• Donacija (Grant) NIJE RAČUNATO

_____________________________________________________________________________ 48

U narednim tabelarnim pregledima data je struktura izvora finansiranja u oba scenarija:

Scenario 1 SOPSTVENO UČEŠĆE 30% KREDIT 70% UKUPNO

Osnovna škola „D Radovi ć“ i vrti ć „Majski cvet“ 37.455,0 € 87.395,0 € 124.850,0 €

Mlekarska škola 37.455,0 € 87.395,0 € 124.850,0 €

Osnovna škola „Sveti Sava“ 31.515,0 € 73.535,0 € 105.050,0 €

Osn. škola „8.Septembar“ 34.155,0 € 79.695,0 € 113. 850,0 €

UKUPNO 140.580,0 € 328.020,0 € 468.600,0 €

Tabela 15 – Struktura finansiranja za scenario 1 (jedan kotao na biomasu) Izvor: GIR - LK

Scenario 2 SOPSTVENO UČEŠĆE 30% KREDIT 70% UKUPNO

Osnovna škola „D. Radovi ć“ i vrti ć „Majski cvet“ 56.166,0 € 131.054,0 € 187.220,0 €

Mlekarska škola 50.869,5 € 118.695,5 € 169.565,0 €

Osnovna škola „Sveti Sava“ 45.045,0 € 105.105,0 € 1 50.150,0 €

Osnovna škola „8 septembar“ 50.127,0 € 116.963,0 € 167.090,0 €

UKUPNO 202.207,5 € 471.817,5 € 674.025,0 €

Tabela 16 – Struktura finansiranja za scenario 2 (dva kotla na biomasu) Izvor: GIR - LK

5.1.3 Projekcije prihoda i troškova postrojenja

U pogledu toplotne energije potrebne za zagrevanje, grad Pirot želi da obezbedi:

• Stabilno i pouzdano snabdevanje predmetnih škola toplotnom energijom

dobijenom korišćenjem obnovljivih izvora, na nivou energetske potrošnje od oko

1,2 miliona kWh toplotne energija po jednoj grejnoj sezoni

_____________________________________________________________________________ 49

• Rasterećenje budžetskih rashoda kroz participiranje u uštedama koje će se

ostvariti po realizaciji investicija i puštanju u rad postrojenja

a) Projekcija prihoda

Kod ove vrste projekata, prihodi se formiraju i u direktnoj su zavisnosti od ušteda koje se

postižu realizacijom projekta u celini.

U projekcijama prihoda računalo se samo na direktne uštede koje proističu iz supstitucije

osnovnog energenta (zamena lož-ulja drvenom sečkom), kao i na direktne uštede u

fiksnim troškovima (2.500 €/god za Scenario 1 i 5.000 €/god za Scenario 2 po školi za

održavanje i funkcionisanje), dok druge uštede (na pojedinim operativnim troškovima) i

socio-ekonomske koristi (npr. smanjenje emisije CO2) koje se nesporno javljaju i postoje,

zbog poštovanja principa opreznosti u planiranju, ovde nisu kvantifikovane.

DIREKTNA UŠTEDA = PRIHOD

Efekti od zamene lož

ulja

Manji fiksni troškovi za

Smanjena emisija CO 2

UKUPNO

Osnovna škola D Radovi ć i vrti ć Majski cvet 56.467 € 2.500 € 0 € 58.967 €

Srednja Mlekarska škola 42.250 € 2.500 € 0 € 44.750 €

Osnovna škola Sveti Sava 33.809 € 2.500 € 0 € 36.309 €

Osnovna škola 8 septembar 47.392 € 2.500 € 0 € 49.892 €

UKUPNO: 179.918 € 10.000 € 0 € 189.918 €

Tabela 17 – Projekcija prihoda za scenario 1 (jedan kotao na biomasu)

Izvor: GIZ - LK

_____________________________________________________________________________ 50

DIREKTNA UŠTEDA = PRIHOD

Efekti od zamene lož

ulja

Manji fiksni troškovi za

Smanjena emisija CO 2

UKUPNO

Osnovna škola D Radovi ć i vrti ć Majski cvet 56.467 € 5.000 € 0 € 61.467 €

Srednja Mlekarska škola 42.250 € 5.000 € 0 € 47.250 €

Osnovna škola Sveti Sava 33.809 € 5.000 € 0 € 38.809 €

Osnovna škola 8 septembar 47.392 € 5.000 € 0 € 52.392 €

UKUPNO: 179.918 € 20.000 € 0 € 199.918 €

Tabela 18 – Projekcija prihoda za scenario 2 (dva kotla na biomasu)

Izvor: GIZ - LK

U projekcijama prihoda kroz projekti period od 15 godina računalo se sa pretpostavkom

da će prihodi rasti po stopi od 3% godišnje.

b) Projekcija rashoda

Kroz čitav projektni period (15 godina) urađena je detaljna projekcija investicionih,

operativnih i finansijskih troškova za svaku školu i za svaki scenario posebno.

Obzirom da u ovoj fazi razvoja projekta nisu poznati tehničko tehnološki detalji i nije

moguće precizno utvrditi i definisati troškove, oni su projektovani pod sledećim

pretpostavkama i u sledećim okvirima:

_____________________________________________________________________________ 51

Vrsta operativnog troška Osnov za projekciju

Osnovni energent Prema projektovanoj potrošnji

Održavanje 1,5% od ukupne investicije

Elektri čna energija Prema projektovanoj potrošnji u kWh i ceni od 0,06

EUR/kWh

Troškovi zaposlenih 230 dana/god x 1h/dn x 10 €/h = 2.300 €/god

Telekomunikacione usluge 500 €/mesečno

Pepeo 2% od imputa biomase i cenom od 10 EUR po toni

Naknade i takse Iskustveno

Administracija i režija 2% od prihoda

Osiguranje Od 0,25 od investicije

Ostali troškovi 1% od prihoda

Tabela 19 – Projekcija rashoda

Izvor: GIZ - LK

• Investicioni troškovi s obzirom da gradnja i opremanje ove vrste objekata realno

može da se završi u jednoj kalendarskoj godini, dinamički su locirani u nultu

godinu

• Struktura finansiranja investicija, kako je već opisano, bazira na bankarskim

kreditima gde se računalo da će biti potrebno obezbediti 30% sopstvenog učešća

iz budžetskih sredstava, a da će sami krediti sa kamatnom stopom od 7,5% imati

rok otplate od 10 godina

• Operativni troškovi su projektovani na bazi određenih srazmera uobičajenih za ovu

vrstu ulaganja i u odnosu na projektovane investicije ili prihode, a pored troškova

osnovnih energenata, tu su projektovani troškovi zarada i drugih primanja

zaposlenih, troškovi investicionog i tekućeg održavanja, kao i drugih troškova koji

će se javiti kada postrojenja otpočnu sa radom u punom kapacitetu

• Finansijski rashodi obuhvataju pre svega otplatu glavnice i pripadajućih kamata čiji

je raspored dat pod pretpostavkom jednakih godišnjih anuiteta koja je na

finansijskom tržištu uobičajena

_____________________________________________________________________________ 52

Projekcija rashoda za svaku školu pojedinačno u oba scenarija data je u narednom

poglavlju, u projekciji novčanih tokova kroz projektni period od 15 godina.

5.2. ANALIZA EKONOMSKE EFIKASNOSTI („Value for mone y“)

U ovom poglavlju dati su detaljno svi novčani tokovi po opisanoj strukturi za sve četiri

pirotske škole i to u oba scenarija. Radi bolje preglednosti pokazatelji su dati samo za

prvih par godina realizacije, ali sa kumulativnim iznosom za pun projektni period od 15

godina koji je u krajnjoj desnoj koloni.

5.2.1.Odnos prihoda i rashoda - Scenario 1 (jedan kotao na biomasu)

U narednim pregledima prikazani su novčani tokovi pojedinačno za svaku školu

obuhvaćenu projektom.

_____________________________________________________________________________ 53

a) Osnovna škola “Dušan Radovi ć”

Iznosi u EUR 0 1 2 3 4 Kumulativno

15 godina Direk tna ušteda od zamene lož ulja 56.467 58.161 59.905 61.703 1.050.218 Direktne uštede na fiksnim troškovima 2.500 2.550 2.601 2.653 43.233

UKUPNI PRIHODI 58.966 60.711 62.506 64.355 1.093.452 Osnovna sirovina 10.029 10.229 10.434 10.643 173.430

Održavanje 1.873 1.910 1.948 1.987 32.386

Elektri čna energija 540 551 562 573 9.344 Troškovi zaposlenih 2.300 2.346 2.393 2.441 39.774 Telekomunikacione usluge 500 510 520 531 8.646

Pepeo 37 37 38 39 631

Naknade i takse 500 510 520 531 8.646 Adminis tracija i režija 1.199 1.223 1.247 1.272 20.727

Osiguranje 323 323 323 323 4.843

Ostali troškovi 584 596 608 620 10.098 Potrošnja goriva u vršnom optere ćenju 2.823 2.879 2.937 2.996 48.819 OPERATIVNI TROŠKOVI 20.707 21.114 21.530 21.954 357.350

BRUTO DOBIT 1 38.260 39.596 40.976 42.401 736.102

Troškovi kamata 6.555 6.091 5.593 5.058 39.927

BRUTO DOBIT 2 31.705 33.505 35.383 37.343 696.175

Porezi 0 0 0 0 0

NETO DOBIT 31.705 33.505 35.383 37.343 696.175 Investicioni troškovi -124.850 0 0 0 0 0 Kreditna sredstva 87.395 0 0 0 0 0

Glavnica 6.178 6.641 7.139 7.674 87.395

CASH FLOW -37.455 25.528 26.864 28.244 29.669 571.325

Tabela 20 – Novčani tokovi – Škola „Dušan Radović“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu

_____________________________________________________________________________ 54

b) Mlekarska škola


15 godina Direktna ušteda od zamene lož ulja 42.250 43.518 44.823 46.168 785.804 Direktne uštede na fiksnim troškovima 2.500 2.550 2.601 2.653 43.234

UKUPNI PRIHODI 44.750 46.068 47.424 48.821 829.038

Osnovna sirovina 7.066 7.208 7.352 7.499 122.202

Održavanje 1.873 1.910 1.948 1.987 32.386

Elektri čna energija 406 414 423 431 7.025

Troškovi zaposlenih 2.300 2.346 2.393 2.441 39.775 Telekomunikacione usluge 500 510 520 531 8.647

Pepeo 26 26 27 27 444

Naknade i takse 500 510 520 531 8.647 Administracija i režija 895 913 931 950 15.478

Osiguranje 312 312 312 312 4.682

Ostali troškovi 448 456 500 515 8.668 Potrošnja goriva u vršnom optere ćenju 2.112 2.155 2.198 2.242 36.532 OPERATIVNI TROŠKOVI 16.438 16.761 17.124 17.465 284.485

BRUTO DOBIT 1 28.312 29.307 30.300 31.356 544.553 Troškovi kamata 6.555 6.091 5.593 5.058 39.927

BRUTO DOBIT 2 21.757 23.216 24.706 26.298 504.626 Porezi 0 0 0 0 0

NETO DOBIT 21.757 23.216 24.706 26.298 504.626 Investicioni troškovi -124.850 0 0 0 0 0

Kreditna sredstva 87.395 0 0 0 0 0

Glavnica 6.178 6.641 7.139 7.674 87.395

CASH FLOW -37.455 15.580 16.575 17.568 18.623 379.776

Tabela 21– Novčani tokovi – Mlekarska škola – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu

_____________________________________________________________________________ 55

c) Osnovna škola „SVETI SAVA“

Iznosi u EUR 0 1 2 3 4 Kumulativno 15 godina

Direktna ušteda od zamene lož ulja 33.809 34.823 35.868 36.944 628.811

Direktne uštede na fiksnim troškovima 2.500 2.550 2.601 2.653 43.234

UKUPNI PRIHODI 36.309 37.373 38.469 39.597 672.044 Osnovna sirovina 5.696,35 5.696 5.810 5.926 6.045 98.509

Održavanje 1.575,75 1.576 1.607 1.639 1.672 27.250

Elektri čna energija 327,00 327 334 340 347 5.655

Troškovi zaposlenih 1.150,00 1.150 1.173 1.196 1.220 19.887 Telekomunikacione usluge 500,00 500 510 520 531 8.647

Pepeo 20,71 21 21 22 22 358

Naknade i takse 500,00 500 510 520 531 8.647 Administracija i režija 717,97 718 732 747 762 12.416

Osiguranje 262,63 263 263 263 263 3.939

Ostali troškovi 349,28 349 359 370 380 6.437 Potrošnja goriva u vršnom optere ćenju 1.690,40 1.690 1.724 1.759 1.794 29.233

OPERATIVNI TROŠKOVI 12.790 13.044 13.302 13.566 220.979



NETO DOBIT 18.004 19.204 20.460 21.775 417.470 Investicioni troškovi -105.050 0 0 0 0 0


Glavnica 5.198 5.588 6.007 6.457 73.535

CASH FLOW -31.515 12.806 13.617 14.454 15.318 312.420

Tabela 22 – Novčani tokovi – Škola „Sveti Sava“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu

_____________________________________________________________________________ 56

d) Osnovna škola “8. Septembar”


Direktna ušteda od zamene lož ulja 47.392 48.814 50.278 51.787 881.440 Direktne uštede na fiksnim troškovima 2.500 2.550 2.601 2.653 43.234 UKUPNI PRIHODI 49.892 51.364 52.879 54.440 924.673

Osnovna sirovina 8.982 9.161 9.344 9.531 155.321 Održavanje 1.708 1.742 1.777 1.812 29.533 Elektri čna energija 504 514 524 535 8.716 Troškovi zaposlenih 3.450 3.519 3.589 3.661 59.662 Telekomunikacione usluge 500 510 520 531 8.647 Pepeo 33 33 34 35 565 Naknade i takse 500 510 520 531 8.647 Administracija i režija 998 1.018 1.038 1.059 17.256 Osiguranje 285 285 285 285 4.269 Ostali troškovi 499 509 555 571 9.624 Potrošnja goriva u vršnom optere ćenju 2.370 2.417 2.466 2.515 40.985 OPERATIVNI TROŠKOVI 19.827 20.218 20.653 21.065 343.225



NETO DOBIT 24.088 25.591 27.126 28.762 545.038 Investicioni troškovi -113.850 0 0 0 0 0 Kreditna sredstva 79.695 0 0 0 0 0 Glavnica 5.633 6.056 6.510 6.998 79.695

CASH FLOW -34.155 18.454 19.535 20.616 21.764 431.188

Tabela 23 – Novčani tokovi – Škola „8. septembar“ – Scenario 1 – Rešenje sa jednim kotlom na biomasu

_____________________________________________________________________________ 57

5.2.2. Odnos prihoda i rashoda - Scenario 2 (dva kotla na biomasu)

a) Osnovna škola „Dušan Radovi ć“


15 godina Direktna ušteda od zamene lož ulja 56.467 58.161 59.905 61.703 1.050.219 Direktne uštede na fiksnim troškovima 5.000 5.100 5.202 5.306 86.467

UKUPNI PRIHODI 61.467 63.261 65.107 67.009 1.136.686


Održavanje 2.808 2.864 2.922 2.980 48.565



Pepeo 38 39 40 40 657

Naknade i takse 500 510 520 531 8.647

Administracija i režija 1.229 1.254 1.279 1.305 21.259

Osiguranje 468 468 468 468 7.021

Ostali troškovi 615 627 639 652 10.630 UKUNI OPERATIVNI TROŠKOVI 19.561 19.943 20.332 20.730 337.202

BRUTO DOBIT 1 41.906 43.318 44.775 46.279 799.484

Troškovi kamata 9.829 9.134 8.387 7.584 59.873

BRUTO DOBIT 2 32.077 34.184 36.388 38.695 739.611

Porezi 0 0 0 0 0

NETO DOBIT 32.077 34.184 36.388 38.695 739.611

Investicioni troškovi -187.220 0 0 0 0 0


Glavnica 9.264 9.958 10.705 11.508 131.054

CASH FLOW -56.166 22.813 24.225 25.683 27.186 552.391

Tabela 24– Novčani tokovi – Škola „Dušan Radović“ – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu

_____________________________________________________________________________ 58

b) Srednja Mlekarska škola



UKUPNI PRIHODI 47.250 48.618 50.025 51.474 872.271


Održavanje 2.543 2.594 2.646 2.699 43.985



Pepeo 27 28 28 29 467

Naknade i takse 500 510 520 531 8.647

Administracija i režija 945 964 983 1.003 16.342

Osiguranje 424 424 424 424 6.359


BRUTO DOBIT 1 31.672 32.737 33.835 34.969 603.852

Troškovi kamata 8.902 8.273 7.596 6.869 54.227

BRUTO DOBIT 2 22.770 24.464 26.239 28.099 549.624

Porezi 0 0 0 0 0

NETO DOBIT 22.770 24.464 26.239 28.099 549.624



Glavnica 8.390 9.019 9.696 10.423 118.696

CASH FLOW -50.870 14.380 15.444 16.543 17.676 380.059

Tabela 25 – Novčani tokovi – Mlekarska škola – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu

_____________________________________________________________________________ 59

c) Osnovna škola Sveti Sava


Direk tna ušteda od zamene lož ulja 33.809 34.823 35.868 36.944 628.811 Direktne uštede na fiksnim troškovima 5.000 5.100 5.202 5.306 86.467

UKUPNI PRIHODI 38.809 39.923 41.070 42.250 715.278


Održavanje 2.252 2.297 2.343 2.390 38.949



Pepeo 22 22 23 23 377

Naknade i takse 500 510 520 531 8.647

Administracija i režija 776 792 808 824 13.423

Osiguranje 375 375 375 375 5.631


BRUTO DOBIT 1 26.495 27.371 28.274 29.206 503.191

Troškovi kamata 7.883 7.326 6.727 6.083 48.018

BRUTO DOBIT 2 18.612 20.045 21.547 23.123 455.173

Porezi 0 0 0 0 0

NETO DOBIT 18.612 20.045 21.547 23.123 455.173



Glavnica 7.429 7.987 8.586 9.230 105.105

CASH FLOW -45.045 11.183 12.058 12.962 13.893 305.023

Tabela 26 – Novčani tokovi – Škola „Sveti Sava“ – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu

_____________________________________________________________________________ 60

d) Osnovna škola 8. Septembar



UKUPNI PRIHODI 52.392 53.914 55.480 57.093 967.907


Održavanje 2.506 2.556 2.608 2.660 43.343



Pepeo 33 33 34 35 565

Naknade i takse 500 510 520 531 8.647

Administracija i režija 1.048 1.069 1.090 1.112 18.121

Osiguranje 418 418 418 418 6.266


BRUTO DOBIT 1 33.437 34.588 35.776 37.003 641.062

Troškovi kamat a 8.772 8.152 7.486 6.769 53.436

BRUTO DOBIT 2 24.664 26.436 28.290 30.234 587.627

Porezi 0 0 0 0 0

NETO DOBIT 24.664 26.436 28.290 30.234 587.627



Glavnica 8.268 8.888 9.554 10.271 116.963

CASH FLOW -50.127 16.397 17.548 18.736 19.963 420.537

Tabela 27 – Novčani tokovi – Škola „8. Septembar“ – Scenario 2 – Rešenje sa dva kotla na biomasu

_____________________________________________________________________________ 61

5.3 Finansijska održivost (neto sadašnja vrednost)

Projekcije svih novčanih tokova rađene su na period od 15 godina.

S obzirom na dug rok u kome su rađene projekcije, kada se radi o pokazateljima

finansijske održivosti (neto sadašnja vrednost i interna stopa rentabilnosti), svakako je

korisno videti kakve su njihove vrednosti u kraćem periodu. Zbog toga, kako bi se

olakšalo sagledavanje u bližoj budućnosti, ovi pokazatelji su računati i na presečnim

kraćim periodima kako bi se dobila kompletnija slika o dinamici razvoja i perspektivama

projekta u celini.

Stopa sa kojom su diskontovani tokovi novca od 7,5% je primerena za ovu vrstu ulaganja i

način finansiranja, a sama po sebi pokriva čitav niz potencijalnih rizika iz sfere cene kapitala,

inflatornih pritisaka i vrednosti novca koji se mogu javiti u periodu realizacije.

U stabilnijim privrednim okruženjima diskontna stopa koja pokriva finansijske rizike kod ovakve

ili slične investicije bi mogla da bude i nešto manja (ispod 5%), a tada bi i svi prikazani

pokazatelji finansijske održivosti bili za investitore povoljniji.

POKAZATELJI FINANSIJSKE ODRŽIVOSTI

POSLE 5 GODINA

POSLE 10 GODINA

POSLE 15 GODINA

Neto sadašnja vrednost - NPV

171.859,61 € 445.233,03 € 774.122,61 €

Interna stopa rentabilnosti - IRR

47,4% 56,0% 57,2%

Tabela 28 - Finansijska održivost - Scenario 1 (jedan kotao na biomasu)

Izvor: GIZ - LK

_____________________________________________________________________________ 62

POKAZATELJI FINANSIJSKE ODRŽIVOSTI

POSLE 5 GODINA

POSLE 10 GODINA

POSLE 15 GODINA

Neto sadašnja vrednost - NPV

88.113,19 € 347.276,67 € 707.718,60 €

Interna stopa rentabilnosti - IRR

23,0% 35,7% 38,7%

Tabela 29 - Finansijska održivost - Scenario 2 (dva kotla na biomasu)

Izvor: GIZ - LK

6. REZULTATI OCENE

Studija izvodljivosti pokazala je da za sistem grejanja 4 škole u gradu Pirotu, postoje svi

preduslovi za supstituciju do sada korišćenih neobnovljivih izvora energije (lož ulja), sa

biomasom (drvenom sečkom) kao obnovljivim energetskim izvorom.

Prelazak na korišćenje „zelene“ energije podrazumeva nabavku novih savremenih

kotlovskih postrojenja i značajna investiciona ulaganja ukupne vrednosti od oko 500.000

€. To je novac koji bi grad Pirot, ako želi da unapredi stanje, obzirom da se grejanje škola

u potpunosti finansira iz budžetskih sredstava, morao da obezbedi iz tekućih budžetskih

prihoda ili u slučaju da novca u budžetu nema dovoljno, kroz odgovarajući JPP

aranžman.

Tehnička analiza pokazala je da je zamenu postojećih kotlovskih postrojenja u sve 4

škole novim savremenijim kotlovima koji koriste biomasu kao energent, moguće uraditi u

prostorijama koje se već koriste za tu namenu i bez većih građevinskih zahvata. Nova

kotlovska postrojenja dimenzionisana su u skladu sa realnom energetskom potrebom ove

četiri škole, a sama investicija razmotrena je u dva scenarija.

Ukupna cena toplotne energije dobijene po investiranju u novi sistem grejanja 4 škole u

Pirotu bila bi osetno niža od dosadašnje, a prema datim proračunima kretala bi se u

apsolutnom iznosu do maksimalnih 120 €/MWh proizvedene toplotne energije.

_____________________________________________________________________________ 63

Pokazatelji finansijske održivosti jasno govore o tome da se ovde radi o održivom i za

investitora potpuno isplativom projektu, a to se u celini odnosi na oba razmatrana

scenarija.

Scenario 1 (jedan kotao) zbog skromnijeg obima investicija, srazmerno tome, ima bolje

pokazatelje finansijske održivosti. Interna stopa u ovom scenariju rentabilnosti već posle

5 godina dostiže nivo od visokih 47,4% dok u scenariju 2 (dva kotla) ona iznosi manjih, ali

i dalje jako dobrih 23,0%.

Pokazatelji finansijske održivosti su jako dobri i kada se posmatraju parametri

pojedinačno po školama. Oscilacije od škole do škole kreću se u relativno malim

rasponima. Ovo pokazuje, da bi problem grejanja škola u Pirotu, u slučaju nedostatka

novca ili drugih razloga, mogao da se rešava i sukcesivno (fazno).

Scenario 1 (jedan kotao na biomasu) je i u određenoj prednosti i kada se uzme u obzir

činjenica ograničenog prostora za smeštaj dva novoprojektovana kotla u postojeće

prostorije po Scenariju 2.

Međutim, treba imati u vidu i da Scenario 2 (dva kotla na biomasu) ima svoje prednosti.

Naime, ovaj scenario je u prednosti kada se ukupna investicija posmatra iz ugla zaštite

životne sredine i energetske efikasnosti, ali je u prednosti i kada se posmatra iz ugla

pouzdanosti sistema grejanja zbog toga što za razliku od prvog scenarija, predviđa

potpunu zamenu postojećih kotlova koji su već dugo u upotrebi i prilično dotrajali.

S obzirom na činjenicu da grad Pirot iz navedenih razloga preferira realizaciju po

Scenariju 2, dalja razmatranja vezana za ocenu mogućnosti za uspostavljanje JPP po

ESCO modelu ugovornog snabdevanja toplotnom energijom, radiće se uglavnom

poređenjem JPP aranžmana sa rezultatima dobijenim u tom scenariju.

_____________________________________________________________________________ 64

7. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO

7.1. Poslovna namera i cilj projekta

Grad Pirot ima potrebu i nameru da u više segmenata racionalizuje potrošnju energije, a

pre svega u onim objektima kod kojih se zagrevanje objekata finasira iz gradskog

budžeta. Ovo podrazumeva značajna investiciona ulaganja, tako da je u uslovima

ograničenih budžetskih sredstava, a u skladu sa Zakonom o javno-prvatnom partnerstvu,

razmotren samoinicijativni predlog privatnog partnera koji je zainteresovan za

uspostavljanje JPP po ESCO modelu ugovornog snabdevanja toplotnom energij om .

Samoinicijativni predlog obuhvatio je i odnosi se na 4 (četiri) pirotske škole, u kojima bi se

postojeće kotlarnice na lož-ulje zamenile kotlarnicama na biomasu (drvnu sečku i/ili

pelet). Zamena postojećih kotlova i ugovorno isporučivanje toplotne energije vršilo bi se u

osnovnoj školi „Dušan Radović“ u čijem je sklopu i dečji vrtić „Prvomajski Cvet“ (a planira

se priključenje buduće sportske sale), Mlekarskoj školi u čijem je sklopu sportska sala,

osnovnoj školi „Sveti Sava“ i osnovnoj školi „8. Septembar“.

Javni interes za izvođenje projekata po modelu javno-privatnog partnerstva u

predloženom projektu ogleda se pre svega u energetskoj sanaciji objekata iz nadležnosti

grada Pirota i smanjenju potrošnje energije, ali i kroz, ne manje značajne efekte koji se

postižu kroz projekte ovog tipa, a pre svega:

• upotrebu obnovljivih, lokalno dostupnih izvora energije (biomasa)

• stimulaciju ekonomskih aktivnosti u lokalnoj zajednici (podsticaj proizvodnje

biomase, zapošljavanje u sakupljanju i proizvodnji sečke, angažovanje lokalnih

firmi za izvođenje/implementaciju projekta, angažovanje lokalnih firmi na

održavanju postrojenja...)

• mobilizaciji privatnih investicija u javnu infrastrukturu, bez ulaganja i

budžetskog opterećenja javnog partnera i bez pritiska na zaduženost i javni

dug.

_____________________________________________________________________________ 65

Šire posmatrano, realizacija ovog projekta je u javnom interesu, jer doprinosi sprovođenju

energetske politike na nacionalnom nivou. Naime, ova projektna namera je u potpunosti

u skladu sa energetskom poliltikom i politikom zaštite životne sredine kako Republike

Srbije, tako i Evropske Unije, pa i Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, koju

je Republika Srbija ratifikovala. Na taj način javni interes se ogleda i u efektima koji se

postižu kroz smanjenje energetske zavisnosti od uvoznih, fosilnih energenata, ali i

ekološkim koristima kroz smanjenje emisije zagađujućih materija (u prvom redu CO2).

7.2. Granica izme đu privatnog i javnog partnera

Granica između privatnog i javnog partnera postavlja se između novog izvora toplote i

postojeće instalacije konzuma. Tu je predviđeno merenje isporučene količine toplote

privatnog partnera javnom partneru, kao i glavni ventili radi prekidanja protoka nosioca

toplote ka konzumu.

Privatni partner je u obavezi da instalira nov toplotni izvor na biomasu, da ga održava,

nabavlja gorivo i garantuje isporuku toplote javnom partneru. Radi regulisanja odnosa

između privatnog i javnog partnera predviđen je ugovor među njima.

Javni partner plaća potrošenu toplotnu energiju i konstantnu mesečnu/godišnju cenu za

finansiranje i operativni rad. On je odgovoran za interni sistem grejanja i/ili potrošnju

toplotne energije.

7.3. Kriterijumi za izbor partnera i dodelu ugovora

Prilikom dodeljivanja ugovora po javno privatnom partnerstvu potrebno je smanjiti rizike

za obe ugovorne strane. Stoga prilikom izbora privatnog partnera i prilikom dodele

ugovora treba posebno imati u vidu sledeće kriterijume:

• Kapaciteti grejanja za kotlovske sisteme i predviđeni back-up sistema

• Kapaciteti skladištenja za biomasu i eventualno back-up sistem na licu mesta

• Indeks cena za gorivo, održavanje i rad (prilagođavanje svaka 3 meseca)

_____________________________________________________________________________ 66

• Standard tehnologije za sistem grejanja (visok, srednji, ...)

• Sklop isporuke toplote i odgovornosti za sigurnost isporuke

• Da li privatni partner ima iskustvo na tržištu i u pogledu tehnologije – treba da

priloži listu referntnih projekata vezanih za grejanje na biomasu

• Garancija banke (za privatnog partnera), odn. opštinske obaveze ili slično (za

javnog partnera)

• Privatni partner mora da ima stalni pristup lokaciji (kroz vlasništvo nad

prostorijama)

• Način povezivanja grejnih sistema na snabdevanje vodom i električnom energijom

• Stanje postojećih i novih prostorija za kotlove i skladištenje goriva

• Dodatne informacije su u Modelu ugovora iz priloga

7.4. Zahtevi u oblasti zaštite životne sredine, u p ogledu uslova rada,

bezbednosti i zaštite zdravlja i sigurnosti zaposle nih koje angažuje privatni

partner

U proceduri uspostavljanja javno-privatnog partnerstva, ovo je jedno od pitanja koje se

obavezno razrađuje već u fazi predloga projekta koji se upućuje na ocenu nadležnoj

Republičkoj komisiji.

Razrada svakako treba da u svemu bude prema važećoj zakonskoj regulativi Republike

Srbije, a kada se radi o ugovornom obliku JPP, odabrani privatni partner je dužan da o

svom trošku angažuje odgovorno lice za sprovođenje navedenih zahteva u oblasti zaštite

životne sredine, u pogledu uslova rada, bezbednosti i zaštite zdravlja i sigurnosti

zaposlenih.

_____________________________________________________________________________ 67

8. ANALIZA ISPLATIVOSTI PROJEKTA PO ESCO MODELU UGO VORNOG

SNABDEVANJA TOPLOTOM

Model ugovornog snabdevanja toplotnom energijom (ESCO) podrazumeva da će

izabrani privatni partner u potpunosti, bez bilo kakvog finansijskog učeća javnog partnera

(grad Pirot), finansirati sve nameravane i planirane investicije, ali i da će u periodu

važenja ugovora biti odgovoran za kompletan rad i zadovoljavanje potreba škola za

toplotnom energijom.

To znači da bi grad Pirot, po sklapanju ESCO aranžmana, umesto dosadašnjih

pojedinačnih izdataka (budžetskih rashoda) koje je imao po osnovu nabavke osnovnih

energenata namenjenih za zagrevanje škola i svih drugih pratećih operativnih troškova

(tekuće i investiciono održavanje, plate, osiguranje, amortizacija...), imao samo obavezu

da privatnom partneru plaća uslugu grejanja škola u „paketu“ po ugovorenoj ceni.

U narednim tabelarnim pregledima data je projekcija prihoda i rashoda koje bi grad Pirot

imao po sklapanju ovakvog ESCO aranžmana:

Osnovna škola “Dušan Radovi ć”

Tokovi novca – ESCO 1 2 3 4 5 Total 15 years

Direktna ušteda od zamene lož ulja 56.467 58.161 59.905 61.703 63.554 1.050.218

Direktne uštede na fiksnim troškovima 5.000 5.100 5.202 5.306 5.412 86.467,08

UKUPNI PRIHODI 61.467 63.261 65.107 67.009 68.966 1.136.685

Toplotna energija - varijabilni deo 38 €/MWh 17.399 17.920 18.458 19.012 19.582 323.593

Toplotna snaga - Fiksni deo 5 €/kW 45.000 45.000 45.000 45.000 45.000 675.000

UKUPNI TROŠKOVI 62.399 62.920 63.458 64.012 64.582 998.593

DODATNA UŠTEDA -932 340 1.649 2.997 4.384 138.092

Tabela 30 – Projekcija prihoda i rashoda po ESCO aranžmanu – Škola “Dušan Radović”

_____________________________________________________________________________ 68

Srednja Mlekarska škola


Direktna ušteda od zamene lož ulja 42.250 43.518 44.823 46.168 47.553 785.804 Direktne uštede na fiksnim troškovima 5.000 5.100 5.202 5.306 5.412 86.467

UKUPNI PRIHODI 47.250 48.618 50.025 51.474 52.965 872.271 Toplotna energija - varijabilni deo 38 €/MWh 12.204 12.448 12.697 12.951 13.210 211.053 Toplotna snaga - Fiksni deo 5 €/kW 32.400 32.724 33.051 33.382 33.716 521.539

UKUPNI TROŠKOVI 44.604 45.172 45.749 46.333 46.926 732.592 DODATNA UŠTEDA 2.646 3.445 4.277 5.141 6.039 139.679

Tabela 31 – Projekcija prihoda i rashoda po ESCO aranžmanu – Mlekarska škola

Osnovna škola “ Sveti Sava ”




UKUPNI TROŠKOVI 38.661 39.146 39.639 40.137 40.644 634.125 DODATNA UŠTEDA 148 777 1.431 2.113 2.821 81.153

Tabela 32 – Projekcija prihoda i rashoda po ESCO aranžmanu – Škola “Sveti Sava”

_____________________________________________________________________________ 69

Osnovna škola “8. Septembar”

Tokovi novca – ESCO 1 2 3 4 5 Total 15 godina



UKUPNI TROŠKOVI 55.385 55.858 56.346 56.848 57.366 887.578 DODATNA UŠTEDA -2.993 -1.944 -866 244 1.386 80.329

Tabela 33 – Projekcija prihoda i rashoda po ESCO aranžmanu – Škola “8. Septembar”

Kod projekcije prihoda projektne pretpostavke su identične sa računicama rađenim u

ranije razmotrenim Scenarijima 1 i 2, tako da je pozitivna razlika u stvari DODATNA

UŠTEDA koju bi grad Pirot ostvario ako bi sklopio ESCO aranžman u odnosu na

troškove koje bi imao, ako bi realizovao projekat u sopstvenoj režiji.

U narednoj tabeli efekti ESCO aranžmana posmatraju se zbirno na nivou sve 4 škole:

_____________________________________________________________________________ 70

UKUPNO, NA NIVOU SVE 4 ŠKOLE U PIROTU

Tokovi novca – ESCO 1 2 3 4 5 Total 15 godina

Direktna ušteda od zamene lož ulja 179.918 185.315 190.875 196.601 202.499 3.346.273

Direktne uštede na fiksnim troškovima 20.000 20.400 20.808 21.224 21.649 345.868

UKUPNI PRIHODI 199.918 205.715 211.683 217.825 224.148 3.692.142

Toplotna energija - varijabilni deo 38 €/MWh 55.249 56.528 57.837 59.179 60.552 998.759

Toplotna energija - Fiksni deo 5 €/kW 145.800 146.808 147.826 148.854 149.893 2.254.130

Investiciona ulaganja SADRŽANI U CENI KOJU GRAD UGOVORI SA PRIVATNIM

PARTNEROM Troškovi kredita Drugi rashodi vezani za grejanje škola

UKUNI TROŠKOVI 201.049 203.336 205.663 208.033 210.445 3.252.889

DODATNA UŠTEDA -1.131 2.380 6.019 9.792 13.702 439.253

Tabela 34 – Efekti ESCO aranžmana za sve 4 škole

Procena navedenih ušteda je rezultat konzervativnog pristupa i očekuju se dodatne

uštede koje će se obezbediti kroz detaljan proces izbora privatnog partnera i dodele

ugovora.

POKAZATELJ 5 GODINA 10 GODINA 15 GODINA NPV 22.729 € 95.494 € 193.476 €

U slučaju sklapanja aranžmana na 10 godina, neto sadašnja vrednost ostvarenih

dodatnih ušteda iznosila bi 95,5 hiljade evra, a u aranžmanu na 15 godina, kumulativna

ušteda za budžet Grada bi bila 193,5 hiljada evra.

_____________________________________________________________________________ 71

9. ZAKLJU ČAK

Nakon sagledavanja svih prikazanih aspekata prelaska na biomasu kao gorivo kod

postojećih grejnih sistema u četiri škole i jednom dečjem vrtiću u Pirotu može se zaključiti

sledeće.

• U uslovima potrebe da se racionalizuje tekuća budžetska potrošnja, a sa druge

strane ograničenih budžetskih sredstava za kapitalna ulaganja, ova Studija je

pokazala da postoji prostor da grad Pirot problem grejanja četiri posmatrane škole

reši kroz zamenu sadašnjeg skupog goriva (lož-ulja) znatno jeftinijim gorivom

(biomasa, odn. drvna sečka i/ili pelet).

• Studija je prvo obradila tzv. sopstveno rešenje, uz pretpostavku da Opština Pirot

sama realizuje projekat prelaska na biomasu. Sopstveno rešenje analizirano je u

dve varijante (scenarija): sa jednim kotlom na biomasu (i vršnim kotlom na lož-ulje)

i sa dva kotla na biomasu. Pokazano je da se radi o održivom i za investitora

potpuno isplativom projektu, a to se u celini odnosi na oba razmatrana scenarija .

• Osim toga, obrađen je i ugovorni oblik javno-privatnog partnerstva (JPP), kroz

ESCO ili njemu srodan model. Grad Pirot, kao javni partner, zainteresovanim

partnerima iz privatnog sektora treba da, radi zaštite javnog interesa, obezbedi

uslove JPP aranžmana, gde bi privatni partner preuzeo kompletnu brigu o sistemu

grejanja (od investicije do korišćenja) i sve rizike vezane za nabavku osnovnih

energenata (biomase) na period od maksimalno 15 godina.

• Posle ovog ugovornog perioda, u kome privatni partner upravlja postrojenjima i

otplaćuje svoj ulog, sva postrojenja za proizvodnju toplotne energije treba da

pripadnu gradu Pirotu

• Preporučuje se i da sve rizike oko finansiranja investicije, angažovanja

investicionih kredita u JPP aranžmanu, zbog ograničenja kod budžetskog

zaduživanja, takođe preuzme privatni partner

_____________________________________________________________________________ 72

• Studija je pokazala da je i ESCO model povoljan za grad Pirot, jer uz aktuelne

cene toplotne energije, koje bi grad Pirot plaćao privatnom partneru, obezbeđuje

dodatne uštede u odnosu na tzv. sopstveno rešenje.

projekat na prelazak na biomasu kao gorivo u kotlarnicama u četiri

Documents