cinema+ #15

ONLINE MAGAZINZNAMO SVE O FILMU.

OKTOBAR 2013cinema.plus.in.rs #15

NE PROPUSTITE!PRIZIVANJE ZLAMRAK FILM SE VRAĆA!

TV HIT

75 DAJANADiana 23 BITKA ZA PACIFIK

Godzila Vs Transformersi

28 ELIZIJUMVeliki budžet, mala priča

34 TURBOMoćne sinhronizije su se vratile

42 INSTRUMENTI SMRTI- GRAD KOSTIJU Instrumenti stereotipne priče

PRLJAVOFilth

COVER STORY WHAT WE SAW

GROZAN JA 2Despicable Me 2

VREME ZA LJUBAVAbout Time

GRAVITACIJAGravity

50

58

48

52

14 INTERVIEWDŽOS VEDONS MALOG EKRANANA VELIKI I NATRAG

Osnivač i izdavač: GOODTIMES d.o.o.

Glavni i odgovorni urednik:Marin Milosavljević[email protected]

Grafički urednik:Miroslav Pavlović[email protected]

Izvršni urednik:Jovana Dimitrijević[email protected]

Marketing i PR: Gdt [email protected]

Lektura i korektura: Tanja Milosavljević

Saradnici:Viktor Vilotijević • Tanja MilosavljevićDanilo Obradović • Jovana DimitrijevićMarko Čkonjević • Kristina ŽicSaša Đorđević • Nataša Ristić

BROJ 15OKTOBAR 2013

Dizajn: GOODTIMES art [email protected]

Adresa redakcije:Kralja Uroša Prvog 8/25, BeogradSajt: cinema.plus.in.rsMejl: [email protected]

FB/cinemaplusmagazin@cinema_magazin

9. KIDS FESTAmazonija

PRIZIVANJE ZLAThe Conjuring

GROZAN JA 2Despicable Me 2

cinema.plus.in.rs

U OVO

M BR

OJU...

12056

Naslovna strana: Tuck

ONLINE MAGAZINZNAMO SVE O FILMU.

OKTOBAR 2013cinema.plus.in.rs #15

NE PROPUSTITE!PRIZIVANJE ZLAMRAK FILM SE VRAĆA!

TV HIT

ONLINE MAGAZIN

ZNAMO SVE O FILMU.

OKTOBAR 2013

cinema.plus.in.rs#15

NE PROPUSTITE!

PRIZIVANJE ZLA

MRAK FILM SE VRAĆA!TV HIT

Redakcija nije odgovorna za sadržinu oglasnih rešenja klijenata i partnera.

8 cinema.plus.in.rs

OVO IZDANJE JE PLAVE KRVI.Bavimo se Dajanom, princezom od Velsa. Razvodom od princa Čarlsa, više nije bila „njeno kraljevsko visočanstvo“, ali u sećanjima ljudi je zauvek ostala princeza i simbol srca koje snažno kuca čak i toliko godina nakon tragičnog odlaska ove velike dame u legendu koja ne bledi.

Večitu princezu obrađujemo kao novi bioskopski hit, ali i kao ličnost – ispostavilo se da je to jednostavno neodvojivo. Viktor, veliki poštovalac njenog lika i dela je – kakva sreća – ujedno i član naše redakcije, i siguran sam da je bio prava osoba za ovaj zadatak. Procenite sami.

Mada možda najintrigantniji i najelegantniji film ovog meseca, Dajana nije jedino ostvarenje koje je privuklo našu pažnju. Maštoviti Vedon, čovek koji poseduje nepresušne izvore inspi-racije, obraća vam se kroz intervju u kom ćete saznati svašta novo o filmovima koji nas čekaju u sledećoj Marvelovoj razvo-jnoj fazi, ali i o njegovoj TV seriji koja je baš juče startovala u SAD u okviru jesenje šeme mreže ABC.

Sandra Bulok i Džordž Kluni u sebi nose holivudski glamur karakterističan za kraj prošlog veka. Pamtimo ih kao zvezde koje obećavaju, prelepu devojku iz komšiluka i šmekera sa sti-lom i merom. Konačno su se susreli na velikom platnu, pa nije ni čudo što domaća publika ne može da dočeka treći oktobar i premijeru filma Gravitacija. Planeta ih već vidi i kao idealni romantični par – a vi?

Novi Universal Cinema+ na vašim ekranima jednostavno sija. Ako ga celog pročitate, možda ćete se osećati kao da ste pojeli činiju štrasa i narednih dana ćete s vremena na vreme diskretno bleskati. Upozoreni ste.

Marin Milosavljević,Glavni i odgovorni urednik

19SEPTEMBAR 2013serije.plus.in.rs

IJAN ZIRINGLJUBAVNICETORNADO AJKULA

NAKON 90210!

DA LI JE OVOPOVRATAKALISE MILANO?

www.tracara.com

30IMENA KOJA ĆETE UPAMTITI

! Volite serije?Čitajte na www.serijeplus.com

Target:Most Wanted

SpotlightInterview

NEXT SECTION

12 cinema.plus.in.rs

Piše: Branislav Vilotijević

HOLIVUDSKI GLUMAC I REDITELJ BEN AFLEK IGRAĆE BETMENA U NASTAVKU FILMA ČOVEK OD ČELIKA (MEN OF STEEL) GDE ĆE SE, PRVI PUT NA VELIKOM PLATNU, SUPER-MEN I MRAČNI VITEZ SUKOBI-TI. UPRAVO OVA VEST JE NE-DAVNO ŠOKIRALA JAVNOST, JER NAKON FASCINANTNE GLUME KRISTIJANA BEJLA, MNOGI FANOVI SU SKEPTIČNI U VEZI SA GLUMAČKIM PO-TENCIJALOM AFLEKA ZA ULOGU POMENUTOG SU-PER HEROJA, NAKON NE TAKO USPEŠNE INTERPRETACIJE DERDEVILA. BETMENA SU PRE AFLEKA IGRALI MAJKL KITON, DŽORDŽ KLUNI, VAL KILM-ER I NEDAVNO, U TRILOGIJI KRISTOFERA NOLANA, POME-NUTI KRISTIJAN BEJL.

Nakon što je režirao i igrao u filmu Argo koji je dobio Oskara za najbolji film Aflek igra u filmu Rizična igra (Runner, runner) koji u beogradske bioskope stiže krajem septembra. U ovom filmu, Aflek igra rame uz rame sa pevačem i glumcem Džastinom Tim-berlejkom a društvo im pravi lepa Džema Arterton. Ovo je prvi film u kome se njih dvojica pojavljuju zajedno i donosi nam priču o siromašnom studentu koji gubi na onlajn pokeru i nađe se licem u lice sa čovekom za kojeg misli da ga je prevario. Ako izuzmemo sig-urne negativne komentare nezadovoljnih fanova filmova o super herojima, ovaj film obećava dobru zabavu. Krimi drama i triler, sve na jednom mestu.

Čelnici Vornera Afleka smatraju izvanrednim glumcem koji bi u potpunosti mogao da preuzme na sebe jednog od najpopularnijih DC Comics heroja. Oni su njegovu karijeru nazvali izvanrednom i dokazom da poseduje veliki talenat, te da će zajedno sa Zekom Snajderom, rediteljem filma Čovek od čelika, dati novu dimenzi-ju liku Betmena. Film bi trebalo da se pojavi u bioskopima 2015. godine. Zbog ovog angažovanja on je odustao od dva rediteljska projekta. Naime, planirao je da režira rimejkove Kingovog filma The Stand i francuskog trilera Tell No One, ali to neće uraditi zbog uloge u filmu o dva na njapoznatija superheroja. Takođe, nagađa se da bi mogao da se nađe na poziciji reditelja nastavka filma Osvet-nici (The Avengers).

Spotlight

FOTO

: MC

F

ONLINE MAGAZIN

SEPTEMBAR 2013bestfood.rs

#02

EntoniBurdenKUVAR BEZ

DLAKE NA JEZIKU

MAGIJA SUPE

ĆABATA BEZ MEŠENJA

GASPAČO BEZ HLEBA

NENAD VELJKOVIĆ

BRANIČEVSKI OKRUG

Cover story

Old&Gold

School

Visiting Srbija

Volite kuvanje?Čitajte bestplatno na www.bestfood.rs!

IJAN ZIRINGIan Ziering


Interview

TORNADO AJKULA:NOVI AKCIONI HEROJ!PAMTIMO GA KAO ŠARMANTNOG STIVENA IZ SPELIN-GOVOG TINEJDŽERSKOG MEGAHITA DEVEDESETIH, SERIJE BEVERLI HILS 90210. IPAK, OTAD SE POJAVIO KAO GOST U MNOGIM TV SERIJAMA - CSI: NY, VIP, JAG, HAPPILY DEVORCED… NJEGOVO ISKUSTVO NA MALOM EKRANU JE IZ GODINE U GODINU RASLO, DOVEVŠI GA DO TAČKE NA KOJOJ MU JE PONUĐENA GLAVNA ULOGA U FILMU O KOM POSLEDNJIH MESECI PRIČA CELA PLANETA-TORNADO AJKULA (SHARKNADO)!

FOTO

: NBC

Uni

vers

al


Interview

FOTO

: NBC

Uni

vers

al

17

Istina je da nisam želeo da glumim bilo koju ulogu po svaku cenu, ali i konkurencija je zaista ogromna. Previše je mladih, talentovanih glumaca, a premalo dobrih, kvalitetnih uloga. Rad na seriji Beverly Hills 90210 tra-jao je deset godina, a takav ugovor se retko dva puta u životu dobija. Većinu karijere gradite kroz projeke duge tri nedelje, ili tri meseca, ili u najboljem slučaju godinu dana i onda ponovo tražite posao. ŠTA JE NAJBOLJI DOŽIVLJAJ ZA TEBEU FILMU TORNADO AJKULA?Najbolji deo filma jeste samo snimanje. Sam taj rad na fil-mu, pomaganje iza kamere, konsultovanje sa kolegama, stvaranje novih prijateljstava, uživljavanje u lik koji glu-mite. Mogućnost da se uživite u svoj posao toliko da za vas to više nije posao, nego život koji se odvija pred vama. KOJA TI JE SCENA BILA NAJSTRAŠNIJAI NAJTEŽA ZA SNIMANJE?Postoji jedna scena gde treba da se oslobodim iz ajku-line utrobe pomoću testere… Dugo sam razmišljao i pri-bojavao se kako će to da ispadne. Ipak, s obzirom na to da danas živimo u svetu moderne tehnologije, tu scenu smo uradili mnogo jednostavnije nego što izgleda, uz pomoć veštačke ajkule i kompjutera. KAKAV JE OSEĆAJ BITI AKCIONI HEROJ?Igranje akcionih heroja je nešto što nikad nisam radio, samim tim je ovo veći izazov. Uvek sam voleo taj akcio-ni momenat, kad preskačete mostove, spašavate zem-lju, testerišete stomak ajkule... baš sam to želeo da pro-bam! Sav taj adrenalin, glumiti akcionog heroja, mislim da je to dragoceno iskustvo koje se ne zaboravlja.

KAKO BI OPISAO ŽANR SVOG NOVOG FILMA?To je SF sa elementima akcije, horora i snažnim vizu-elnim efektima. Lako je napraviti film kao što je Ava-tar, kad imate budžet od sto miliona dolara, ali kad ste ograničeni sa mnogo manjom sumom, praktično ste primorani da budete kreativni, da improvizujete i da se potrudite malo više. Ovo je niskobudžetni film, ne-zavisne produkcije, sa SF scenarijem, koji je ispao na-jbolje moguće sa sredstvima koja su bila na raspolagan-ju. Zbog toga mi je još draži. ŠTA MISLIŠ O TARI RID, TVOJOJ PARTNERKI IZ FILMA?Tara je izuzetno vredna i odgovorna, vrlo je zabavno raditi sa njom i nadam se da ćemo sarađivati ponovo. Ona je sjajna.

NAŠA REDAKCIJA IMALA JE PRILIKU DA VIŠE OD POLA SATA PROVEDE U PRIJATNOM RAZGOV-ORU SA OVIM GLUMCEM (KOJI IZGLEDA KAO DA JE POPIO SERUM MLADOSTI, UPRKOS TOME ŠTO ULAZI U ŠESTU DECENIJU ŽIVOTA) I SAZ-NA MNOŠTVO DETALJA O AKTUELNOM TELE-VIZIJSKOM FILMU, ALI I DRUGIM DEŠAVANJIMA U IJANOVOM ŽIVOTU.

KAKVA ISKUSTVA NOSIŠ SA SNIMANJAFILMA TORNADO AJKULA? REKLO BI SEDA JE SET BIO VEOMA “MOKAR”?Mislim da je ovo bilo najteže snimanje na kom sam ikad učestvovao! Šest dana snimanja nedeljno, početak jan-uara u Los Anđelesu… Hladno je i ako niste do članaka u vodi, a mi smo bili! Cela ekipa je bila mokra non-stop. Nisi namlo srećan, znaš, kao da čitav dan kisneš, a ne daju ti da otvoriš kišobran. Izuzetno neprijatno iskust-vo. Ipak, ne kajem se, jer smo stvorili neverovatno zaba-van film. Želim da prepričavam unucima kako sam sam sebi krčio put iz utrobe ogromne ajkule! KAKO GLEDAŠ NA BEVERLY HILLS 90210 IZ OVE PER-SPEKTIVE, SKORO PETNAEST GODINA NAKON ŠTO JE PALA POSLEDNJA KLAPA NA SNIMANJU TE SERIJE?Bilo je to pravo vreme za realizaciju jedne takve seri-je. Originalna ideja, sjajan glumački ansambl, odličan scenario, talentovani ljudi iza kamere… Sve je to dalo značajan doprinos prikazivanju problema grupe mla-dih ljudi. Da, to jesu bile vrlo bogate porodice, ali klin-ci su imali stvarne problem i prolazili kroz iste situaci-je kroz koje prolaze svi klinci, tada i sada, nezavisno od društveno-ekonomskog okruženja. Roditelji, škola, ljubav… Sve je to veoma stvarno. Beverly Hills 90210 je bila prva takva serija, nakon koje su desetine drugih koristile istu formulu na putu do uspeha. Mnogo puta kopiran, nikad iskopiran, Beverly Hills je obeležio jednu čitavu generaciju… SADA KAD SI STARIJI I MUDRIJI, KAKO GLEDAŠNA USPEH KOJI SI POSTIGAO U TOJ SERIJI?Moj fokus je uvek na postignutim rezultatima. Težim ka samoostvarenju. I tada, a i sada. Uspeh je raditi ono što volite. Uvek nastojim da biram uloge koje su mi iza-zovne, ljude koji su zanimljivi i sa kojima mogu nešto novo da stvorim, projekte iz kojih mogu nešto novo da naučim. Moj dosadašnji rad zbog toga ne bih nazvao uspehom, nego samoostvarenjem. IMAO SI MNOGO EPIZODNIH ROLA NAKON BEVERLY HILLSA, ALI NIKAKO DA PONOVO ZAIGRAŠ GLAVNU ULOGU U TV SERIJI. DA LI SU TE TAKVE ULOGE NEKA-KO ZAOBILAZILE ILI JEDNOSTAVNO NISI ŽELEO DA SE OBAVEZUJEŠ DUGOGODIŠNJIM UGOVOROM?Ništa nisam izbegavao, to se jednostavno nije desilo. Nekada plivate u okeanu, ali ajkule vas zaobilaze(smeh).

Intervju: Marin Milosavljević • Priredila: Nina Aralica

18 cinema.plus.in.rsFOTO

: NBC

Uni

vers

al

Interview

KAD KAŽEŠ DA SE NADAŠ PONOVNOJSARADNJI, DA LI TO ZNAČI DA ĆETORNADO AJKULA DOBITI I NASTAVAK?Tako je, biće i nastavka. Nadam se da će snimanje početi sledećeg januara, a zaplet će se ovog puta odvi-jati u Njujorku. DA LI MOŽEMO OČEKIVATI DA PROMOVIŠEŠ NAS-TAVAK FILMA I U SRBIJI? DA LI FANOVI IZ SRBIJE MOGU DA SE NADAJU DA ĆE TE VIDETI UŽIVO?To zavisi od produkcije, ali zaista bih voleo da vidim Sr-biju! Čuo sam sjajne price o vašem festival Exit!

ŠTA BI IZ OVE PERSPEKTIVE SAVETOVAO SVOJOJ DECI KAD PORASTU, DA LI DA SE BAVE GLUMOM ILI NE?Nikad im ne bih zabranio apsolutno ništa, čime god da žele da se bave, podržao bih ih. Moja ćerka Mia, dvogodišnjakinja, je već glumica. Stalno se presvlači, peva i igra po kući i zabavlja nas. Ako sutra bude želela da joj gluma bude profesija, naravno da ću je ohrabriti.

ŠTA MISLIŠ O PRELASKU ŠTAMPANIH MEDI-JA NA DIGITALNI FORMAT? DA LI ODOBRAVAŠ DOSTUPNOST KOJU PODRŽAVAJU ELEKTRONS-KI MEDIJI, POPUT NAŠEG ONLINE MAGAZINA CIN-EMA I MOGUĆNOST FANOVA DA KONSTANTNO, SVUDA BUDU INFORMISANI O SVOJIM OMILJEN-IM GLUMCIMA I FILMOVIMA?Naravno da podržavam. Živimo u savremenoj eri dig-italnih komunikacija. Tehnologija se menja, sa njom moramo da se menjamo i mi. Sjajno je što danas omiljene časopise možete poneti u džepu, a fanovi serija zaslužuju jedan baš ovakav! No, nadam se da to neće uništiti tradicionalne novine, želeo bih da vidim sutra svoju decu kako listaju omiljene časopise za sto-lom. Jedno ne mora da isključuje drugo. USKORO ĆEŠ NAPUNITI 50 GODINA.DA LI SE PLAŠIŠ STARENJA?Naravno da ne! To će biti najbolji deo mog života. Do sada sam naporno radio, oženio sam se, imam divnu ženu pored sebe i dvoje dece, sad je vreme da uživam u svemu tome. Jedva čekam! Naravno, brinem o svom izgledu i zdravlju i činim sve što mogu da izgledam do-bro, ali se ne bojim starenja – naprotiv, radujem se svakoj fazi života.

19

SHARKNADO

TORNADOAJKULA

AKO SE PROPUSTILI ŠANSU DAFILM PREMIJERNO POGLEDATENA UNIVERSAL CHANNEL, NEOČAJAVAJTE: SCIFI KANALEKSKLUZIVNO DONOSI REPRIZUTORNADO AJKULA, 5.10. U 21H!

DŽOS VEDON Joss Whedon


Priredila: Ivana Sandić

Interview

S MALOG EKRANA NAVELIKI I NATRAG


Interview

FOTO

: Tar

amou

nt

23

Priredila: Ivana Sandić

ma. Želimo da publici pokažemo svake nedelje nešto novo. Ceo svet je sad saznao da postoji tim superhero-ja koji nas brane od zla iz svemira tako da će u seriji biti i špijuna, herojskih poduhvata, humora i smeha. Jed-nostavno, želimo da svaki put kada osoba gleda seriju, doživi nešto novo i drugačije. DA LI JE LJUDIMA LAKŠE ILI TEŽEKAD ZNAJU DA IH ČUVAJU SUPERLJUDI? To je uvek pitanje. Mislim da se o tome može čitati u stripovima, samo dosta ljudi to ne vidi. U filmovima najčešće imate trenutak kada dolazi heroj i spasava svet. I ono što ne vidimo je kakav je svet posle toga. OK, imamo superheroja, ali kako se obični ljudi osećaju? Kao veliki ljubitelj priča o superherojima, počeo sam da razmišljam na taj način. A sada, kako pravim seriju imam dosta vremena da razmišljam o tim stvarima. U svetu danas, ljudi su, sa jedne strane, sve više obespravljeni i dešavaju se užasne tragedije i katastrofe, dok sa druge strane imate kult poznatih osoba koji je veći nego ikada ranije. I ove dve krajnosti, imamo i u seriji, jer smo hteli da je što više približimo običnom čoveku. KOLIKO ĆE I DA LI ĆE BITI POVEZANI SERIJA I BUDUĆI FILMOVI O OSVETNICIMA? Biće povezani koliko možemo to dozvoliti. Još uvek razmišljamo kako će sve to biti upakovano. To jeste zanimljiva mogućnost, ali nije razlog zbog kojeg smo napravili ovu seriju. Želimo da se ljudi vraćaju seriji zbog glumaca i priče, a ne zbog toga što postoje i filmovi koji donekle prate priču. U suštini, ovu seriju smo napravi-li za ljude koji nikad nisu gledali film u bioskopu i koji ne žele da ga gledaju. Pokušavamo da odvojimo seri-ju i film, odnosno buduće filmove, koliko god možemo. PROŠLE GODINE JE IZAŠAO RIMEJK ŠEKSPIROVOG KLASIKA MNOGO BUKE NI OKO ČEGA. KAKO JE BILO SNIMATI TAJ FILM? Vrlo naporno, ali i vrlo zabavno. Film je crno-beli, jer sam hteo da ispoštujem samo delo, koje je dosta sta-ro. A i sama priča obiluje komičnim, noar scenama, tako da se sve poklopilo. Ovo je komedija, koja je prepuna mračnih elemenata. Ali, opet je ovo i ljubavna priča, koja je prvo zakomplikovala svačije živote, a onda se klupko odmrsio i sve se završilo srećno po glavne junake. Mis-lim da je Šekspir to i hteo da pokaže, odosno da objasni šta znači ljubav, ona prava i iskrena: shvatićete da vam je na kraju neko potreban. I to je ono što se na kraju do-godilo sa Beatriče i Benedetom. Prvo su jedno drugo nadglašavali duhovitim i vrcavim komentarima, da bi posle shvatili da je jedno potrebno ovom drugom jer im je samo toliko bilo potrebno za sreću.

PREKO 20 GODINA, OVAJ TALENTOVANI REDITELJ/SCENARISTA/PRODUCENT NAS IZNO-VA I IZNOVA ZABAVLJA. DŽOS VEDON JE JEDAN OD NEKOLICINE KOJI SU USPELI DA SVETU DO-NESU OVOLIKI BROJ USPEŠNIH TV SERIJA (BAFI, EJNDŽEL, FIREFLY) I FILMOVA (OSVETNICI, KO-LIBA U ŠUMI, MNOGO BUKE NI OKO ČEGA), A DA SU I DALJE BUDU VRLO TRAŽENI. SADA SE, U SARADNJI SA MARVELOM, PONOVO VRAĆA TELEVIZIJI SA NAJNOVIJOM SERIJOM AGENTS OF S.H.I.E.L.D., KOJA PRIČA PRIČU LJUDI KOJI SE NA-LAZE IZA TORA, HULKA I OSTALIH IZ FILMA OS-VETNICI.

ŠTA VAS JE NAVELO DA ISPRIČATEPRIČU O AGENTS OF S.H.I.E.L.D.? Od prvog dana svog rada, pokušao sam da ljude koje niko ne vidi pretvorim u heroje. Postoje superheroji i zvezde koji su poznate osobe, a svet je komplikovan za ljude koji nemaju nikakve moći. Ovo jeste dobra tema, ali je malo prizemnija, bar se meni tako čini. Imate su-perheroje, ali postoje i ljudi koji su u senci, o kojima niko ne zna, ali oni moraju da postoje da bi sve išlo glatko i bez problema i da bi ti heroji, na kraju dana, spasili ceo svet. KAKO JE BILO PISATI SCENARIO ZA OVU SERIJU? Dosta teško. Serija je puna špijuna, super napravica i lude radnje. A tako nešto nisam nikada napisao. Bilo je interesanto videti dokle može moj mašta da ide. Uvek je zanimljivo oprobati se u nečemu novom, što vam baš i nije jača strana, jer tako radite na sebi. Otvarate nove horizonte, dobijate mnogo novih ideja koje ćete jed-nom moći da iskoristite. Sva sreća pa sam imao pomoć i drugih scenarista, koji su mi dali puno ideja i smernica kako priča treba da se odvija. DA LI IMATE PUNU SLOBODU, ŠTO SETIČE ISPOLJAVANJA KREATIVNOSTI? Imam poverenje, što se dosta razlikuje od slobode. Moja saradnja sa Marvelom, dok sam radio na Osvet-nicima, bila je izvanredna i jedinstvena. Nije bilo nikada pomenuto da se oni sklone u stranu, već smo sve radi-li zajedno. Isto tako je i sada. Marvel, TV kuća ABC i ja radimo kao tim, koji pokušava da zadovolji sve kriteri-jume i predstavi publici odličnu seriju. Podržavamo jed-ni druge i dopunjujemo se u radu. To je dobar osećaj, jer mi se, u prošlosti, to desilo svega nekoliko puta. KAKO ĆE SERIJA DA SE ODVIJA? Nećemo imati nove superheroje u svakoj epizodi. Možda će biti neka misterija ili nešto slično, ali nis-mo želeli da pretrpavamo seriju stalno novim lici-

LJUBAVNICE

Destination: Big Screen

What we sawWhat we’ll see

NEXT SECTION

http://www.pravac.com

29FOTO

: Tuc

k

BITKA ZAPACIFIKGODZILA VSTRANSFORMERSI

What we saw


: Tuc

k

What we saw

POŠTO JE OVE GODINE MNOŠTVO FILMADŽIJA VEĆ POKUŠALO DA SRAVNI SA ZEMLJOM SVAKU ZGRADU KOJA ŠTRČI NA HORIZONTU - SETIMO SE SAMO ČOVEKA OD ČELIKA, DOŠAO JE RED I NA REDITELJA GILJERMA DEL TORA DA POKAŽE ŠTA ZNA O MEGALOMANSKOJ DESTRUKCIJI.

Pre nego što je zanjihao gvozdenom kuglom na najveće gradove na planeti, pozamašni Meksikanac je izgradio imidž kultnog reditelja, filmskog zaluđenika i pasioni-ranog konzumenta pop-kulture. Kao i Piter Džekson, koji je posle uspeha trilogije Gospodar prstenova is-punio dečački san i reanimirao King Konga, i del Toro je na krilima nagrađivanog Panovog lavirinta i hvaljenog nastavka Helboja ubedio ko-producente da ulože novac u žanr koji ga oduševljava odmalena. U filmu Bitka za Pacifik, svet kojim se del Toro poi-grava zatičemo u titanskim problemima. Iz druge di-menzije, kroz portal na dnu Tihog okeana, redovno pristižu džinovska, genetski modifikovana čudovišta, nameračena da unište ljudski rod i pripreme teren za doseljavanje vanzemaljaca. Dok jedan levijatan za dru-gim gazi sve pred sobom, rediteljeva ljubav prema filmovima japanskog studija Toho postaje više nego očigledna. Svaka scena neodoljivo priziva u sećanje poznati kaidžu žanr, pa nije nikakva slučajnost što se tim imenom na-zivaju i del Torove beštije - na japanskom kaiju znači veliko čudovište. Filmski serijal o morskim nemanima nastao je 1954, kada je Japan lečio psihološke traume izazvane Drugim svetskim ratom. Rodonačelnik žanra je film Godzila, kog je del Toro gledao dok je bio dečak i maštao o tome da jednog dana snimi svoju verziju. Bitka za Pacifik je, dakle, film snimljen kamerom zaluđenika, za druge zaluđenike. To što se u njemu od kapljica vode, do najmanjeg prozorskog okna sve diže u vazduh, opravdano je rediteljevim stremljenjima da po-nudi laku letnju zabavu, kakvu ljubitelji ovakvih filmo-va očekuju. Za umetnika njegovog kalibra, to je mač sa dve oštrice. Kada del Toro snima zabavu, očekuje se ne-zaboravna nonšalantnost Helboja, za kog nije jasno da li je crven od količine cinizma koju krije u sebi, ili zato što je demon. Kada snima dramu ili horor, očekuje se bledo stvorenje iz najcrnjih košmara, koje u posetioce biosko-pa bulji očima grozno pozicioniranim na velikim šakama. Bitka za Pacifik, nažalost, nema takve adute i nedostaje joj poznata rediteljeva stilska magija.

Autor: Ljubisav Panić

31

Gledali smo u...

bioskopuOCENA

Jegeri (nemačka reč za lovce), gigantski roboti za čijim se kormilom nalaze dva neurološki povezana pilota, veliki su koliko i monstrumi kojima staju na rep. Oni su posled-nja nada čovečanstva, ali njihova bitka sa kaidžuima delu-je kao sukob Godzile i Tranformersa, na igralištu dovolj-no velikom da mastodontske pretenzije filma dovede do parodije. Međutim, ako su fotografija i dizajn svedeni na kičastu neuverljivost i utisak da „Bitka za Pacifik“ izgle-da kao film koji je del Toro samo producirao i napisao, dobra vest je da se u intimnijim scenama glavnih junaka njegov talenat za režiju nije izgubio u potpunosti. Harizmatični Čarli Hanam i talentovana Rinko Kikuči tumače Rajlija i Mako, pilote jegera skrhane traumama iz prošlosti. Njihovi dijalozi su površni, a problemi inven-tivni koliko i oni u TV sapunicama - Rajli mora da prebro-di smrt brata, a Mako da zaboravi incident iz detinjstva i izađe iz očeve senke. U rukama drugog reditelja, scenar-io o lutalici dobrog srca i usvojenom siročetu odraslom u zgodnu devojku bio bi recept za katastrofu, ali del Toro iz odnosa glavnih junaka izvlači krajnje opipljive emo-cije, čini ih dopadljivim i veoma zanimljivim. On je pro-cenio da će i sporedni likovi ratnog veterana (Idris Elba), mafijaša (Ron Perlman) i dva luda naučnika (Burn Gor-man i Čarli Dej) profunkcionisati samo ako njihove ste-reotipe dovede do apsurda i bio je potpuno u pravu. Sve u svemu, Meksikanac može da odahne. Bitka za Paci-fik, uprkos propustima, ima više srca i duše od mnogih letnjih blokbastera zajedno i nudi dosta toga ljubiteljima žanra. To je ujedno i film zbog kog bi pingvinu iz Mad-agaskara na svako ka boom zasijale oči, ali punokrvne del Torove imaginacije nema u meri koja bi garantova-la da će, za deceniju, dve, neki danas oduševljeni dečak režirati dugo snevani rimejk.


: Tuc

k

SVAKA SCENA NEODOLJIVO PRIZIVA U SEĆANJE POZNATI KAIDŽU ŽANR, PA NIJE NI-KAKVA SLUČAJNOST ŠTO SE TIM IMENOM NAZIVAJU I DEL TORO-VE BEŠTIJE - NA JAPANSKOM KAIJU ZNAČI VELIKO ČUDOVIŠTE

33

AKO VAM SEFILM DOPADNE,POGLEDAJTE I...

MONSTERS, 2010


FOTO

: Tuc

k

ELIZIJUMVELIKI BUDŽET, MALA PRIČAZAŠTO BLOMKAMPOV ELIZIJUM NIJE SVE ONO ŠTO SMO SE NADALI DA ĆE BITI, A MET DEJMON NIKADA NEĆE BITI BORN U DISTRIKTU 9..?

ELIZIJUM IMA ZAISTA GENIJALNE, INSPIRATIVNE MOMENTE, KOJI OČARAVAJU VAŠE OČI NA PRAVI NAČIN. FILM JE VIZUELNO ČUDO DO VRHA ISPUNJEN BOGATIM DETALJIMA. NA ŽALOST, PAŽNJA PRIČI NE ODGOVARA NIVOU PAŽNJE DATE TEHNIČKIM ASPEKTIMA FILMA.

What we saw

35

PRE ČETIRI GODINE JUŽNOAFRIČKI REDITELJ I PISAC NIL BLOMKAMP PREDSTAVLJA DISTRIKT 9 SVETU KOJI NIJE NI ZNAO DA ŽELI DA VIDI NAUČNO-FANTASTIČNU PARABOLU O APERHEJDU. PUBLIKA JE APLAUDI-RALA MAŠTII OVOG TALENTOVA-NOG DVADESETDEVETOGODIŠNJAKA POZDRAVLJAJUĆI PODJEDNAKO IDE-JU I REALIZACIJU. U CELOSTI NEVERO-VATAN PODUHVAT, KOJI JE KOŠTAO SVEGA TRIDESET MILIONA DOLARA, A ZARADIO DVE STOTINE MILIONA NA BLAGAJNAMA ŠIROM SVETA.

Poruka koju je Blomkamp, čini mi se, sh-vatio iz uspeha Distrikta 9 je: više poli-tike, manje naracije. Elizijum je utrostručio inicijalnu cifru budžeta svog predhodnika i dodao Met Dejmona i Džodi Foster kao mamce za širu publiku. Na žalost, film troši više vremena obraćajući se impulsu gleda-oca „šta dolazi sledeće” nego na elaboraci-ji socijalnih metafora. Rezultat je sumorna i predvidljiva avanturistička saga koja nije okretna ni poletna, već troma i, meni lično, na momente dosadna. U filmu je kraj dvadeset prvog veka i čovečanstvo živi na ruiniranoj planeti zem-lji. Prenaseljenoj, bolesnoj i zagaženoj. Los Anđeles izgleda kao velika favela sa zarđalim oblakoderima. Ako ste bogati onda imate sreće. Možete se preseliti na Elizijum, orbitalni svemirski raj udaljen de-vetnest minuta leta šatlom od Zemlje. Eliz-ijum je sve što Zemlja više nije: lep, mi-ran, čist i zdrav. Bolesti koje sakate ljude na Zemlji, na Elizijumu se leče za svega par sekundi. Sva nada ipak nije izgubljena za siromašne oboljene mase na Zemlji jer za pravu cenu, pobunjeničke grupe transportuju ilegalne imigrante sa Zemlje na Elizijum. Mnoge koji jednostavno traže urgentnu medicinsku negu čeka “samo” prolaz kroz raketni od-brambeni sistem i naoružane super robote vojnike. Maks (Dejmon) je bivši robijaš koji se trudi da živi pošteni život na zemlji. Radi u fabrici koja pravi dronove i kada nešto krene popreko sa mašinerijom, izložen je fatalnoj dozi radijacije. Sa pet dana života koliko mu je ostalo, traži pomoć od Spa-jdera (Vagner Moura), bivšeg partnera u zločinu. Ako Maks ekstraktuje poverljive

informacije od Elizijumskog administrato-ra bezbednosti koji je u poseti Zemlji, Spa-jder će Maksa prevesti na Elizijum da izleči njegovo trovanje radijacijom. U procesu, Spajder oprema Maksa egzoskeletom koji ga ojačava za sukobe koje ga čekaju. Ukrat-ko, to bi bio sinopsis. ELIZIJUM OPČINJAVA OČIALI IZDAJE MOZAK Ono što je apsolutno besprekorno i u Eliz-ijumu kao filmu i o Blomkampu kao films-kom stvaraocu, jeste njegov osećaj za stil i majstorstvo vizuelnih efekata. Toliko mno-go filmova je ovog leta potrošilo neizgov-orene sume novca stvarajući svemirske brodove i superheroje koji hrabro beže smrti, ali nisu uspeli da nas zadive. Izgubili su se u sopstvenim pikselima. Elizijum ima zaista genijalne, inspirativne momente, koji očaravaju vaše oči na pravi način. Film je vizuelno čudo do vrha ispunjen bogatim detaljima. Na žalost, pažnja priči ne odgov-ara nivou pažnje date tehničkim aspektima filma. Paradoksalno, kada pravi zaplet Eliz-ijuma krene svi problemi društva blede iz svesti filma. Tradicionalna manje zahtevna postavka “dobar momak vs loš momak” za-uzima centar platna i radnje. Zaplet posta-je nepotrebno konfuzan i nasilne scene po-tiskuju sve ostalo. U svakom slučaju, možemo prihvatiti priču gde je usamljeni beli momak jedini koji može spasiti obespravljenu manjinu. Ali baš nakon šezdesetog minuta stvari kreću da zastranjuju i predivno izgrađeni svet pruža prostora samo za bolno klišeriziranu “moram spasiti lepu devojku” avantu-ru. Film proizvoljno menja svoj fokus od pokušaja jednog čoveka da preživi do pokušaja istog tog čoveka da promeni svet na bolje, što značajno umanjuje napetost. Svaki lik na Elizijumu je beo i zao dok su oni na zemlji uglavom latinoameričog porekla i čistog srca (bez obzira što se većina njih portretiše kao kriminalci i teroristi). Nedot-statak suptilnosti ne prestaje sa porukom filma. Pogotovo Dejmonov prikladni kanc-er. Jednog minuta je potpuno paralizovan toksičnom dozom radijacije i u sledećem funkcioniše sasvim dobro; A kada dobi-je svoj oklop postaje praktično Iron man. Egzoskelet je posebna puzla i zagonet-ka, pogotovo što svi odgovorni za njegovu ugradnju govore kako će ga najverovatni-

Autor: Nataša Ristić


: Tuc

k

Gledali smo u...

bioskopuOCENA

DŽODI FOSTER PREDSTAVLJA MOŽDA NAJGORU GLUMU IKADA IZVEDENU OD STRANE DVOSTRUKOG DOBITNIKA OSKARA. PERFORMANS TOLIKO LOŠ DA SAM UHVATILA SEBE KAKO ŽELJNO OČEKUJEM SLEDEĆU SCENU SA NJOM KAKO BIH VIDELA DA LI SE TRAGEDIJA NASTAVLJA

je ubiti. Čitava gomila likova objašnjava koliko bolno i groteskno će biti stavljanje Demojnovog metalnog odela, ali sve se desi veo-ma brzo i bez ikakve pompe. Scene flešbekova koje objašnjavaju ko je Maks i kako je njegov san siročeta da ode na Elizijum su romantično providne i sanjalački glupe i dosadne. Film je logistička noćna mora koja žrtvuje zdrav razum zarad nelogičnog emocijalnog izliva koji zadovoljva momenat ali se ruši i pre nego što “directed by” nestane sa ekrana. Mi razumemo ale-goriju klasnih sukoba, poruku koja je predstavljena možda prejas-no i preglasno. Ali šta se desilo alegoriji rešenja? Spajder hakuje Eli-zujum i rebutuje sistem. Jednim pritiskom na dugme svi odjednom dobiju besplatnu zdrastvenu negu. Snimak dece koje trče kroz ugljenisana polja Zemlje smejajući se i pucajući od zdravlja. Dak-le, klasne sukobe možemo rešiti prostom tehničkom popravkom? Problem je u softveru, ne u ljudima? Ovo bi mogla biti alegorička crna rupa iz koje ni jedna čestica značenja ne može pobeći. OSTALO JE ĆUTANJE Kako kamere prelaze preko površine Zemlje vidimo slike maso-vnih gradova koji su pali u očaj i zapuštenost favela. Ovi grado-vi, plus neverovatni nivo tehnologije na Elizijumu, sugerišu da je došlo do ekonomskog procvata praćenog propašću, što film ni-kada nije objasnio. Ruku na srce, spomenuta je epohalna katak-lizma nastala hemijskim naoružanjem, ali zašto su ljudi na Zemlji izopšteni zbog nje? Imamo klasne podele koje nemaju nikakvog smisla i masivnu ekonomsku katastrofu koja se jednostavno stvor-ila. Problem sa Elizijumom je u tome što se zaplet centrira na rezul-tate ekonomske propasti i klasnih borbi. Sama nestašica zdrast-vene nege u ovom svetu budućnosti jednostavno nema smisla. Zašto je nešto čega na Elizijumu ima u izobilju i lako ga je napraviti, rezervisano samo za ovu svemirsku stanicu? Kakav je to ekonom-ski sistem? Bez odgovora nismo ostavljeni sa intrigantom misteri-jom –umesto nje, prisutan je samo gigantski nered. Blomkamp nam pruža samo kratke poglede i opažanja na život na Elizijumu, sa lepim ljudima koji uživaju pored bazena i savršenom malom decom koja jedu sve što požele. Da li je Elizijum zaista raj ili predivni pakao? Jednu stvar velike mašine neće izlečiti, a to je dosada, koja mora biti najčešća boljka kod Elizijanaca. Bez boles-ti, besmrtnost je njihova, ali ko želi da provede večnost ravlačeći se po foteljama? Sa mesta gde sam ja sedela, raj je izgledao kao dugački vikend na moru. Najčudniji aspekt Blomkampovog filma je njegova skoro kompletna idniferentost prema mestu koje film nosi u svom naslovu. Kako to da nikada nismo videli Elizijumsku porodicu? Zašto ne predstaviti besnog tinejdžera koji dane pro-vodi u svojoj sobi i sluša ploče, ili su ljudi na svemirskoj stanici is-pranog mozga u kojem vlada sveopšte savršenstvo, mir i harmoni-ja? Da li bogatstvo mora biti dosadno? Geografija na Eizijumu je loše objašnjena i način života na istom je jedva skiciran. Kao da niko ne živi u tim savršenim staklenim kućama, pa nema previše zabrinutosti kada se svemirki brod za-kuca na travnjak ispred. Uprkos ovim problemima postoji mnogo neverovatnih scena i momenata koje bez napora pružaju osećaj postapokaliptične budućnosti koja je u skoro nepropusnom siste-mu nadzora države. Iako zdrastvena tehnologija i roboti nisu dis-tribuirani realistično kroz ljudsku populaciju, tehnologija pris-motre i oružje jesu. Vidimo kako bi se tehnologija prismotre mogla koristiti od strane raznih ljudi na različite načine, krećući se od ile-galno hakovanih do legalno raspoređenih. Isto važi i za egzoskelet tehnologiju koju Maks nosi kako bi dobio snagu robota. Dok Maks dobija sklepano odelo predhodne generacije, njegov najveći ne-

prijatelj nosi state of the art opremu. Maksova oružja su takođe čačkalice u poređenju s Krugerovim. Tako tehnološke prednosti zapravo funkcionišu u klasno stratifikovanom društvu. Na žalost, Blomkamp troši najveći deo svoje genijalnosti i izu-miteljstva na kontrast dva pejzaža, dok suštinska priča šta se desi-lo i dešava – izostaje. NEPOSTOJEĆI LIKOVI Džodi Foster predstavlja možda najgoru glumu ikada izvedenu od strane dvostrukog dobitnika oskara. Performans toliko loš da sam uhvatila sebe kako željno očekujem sledeću scenu sa njom kako bih videla da li se tragedija nastavlja i kakvu glupost dono-si sledeći minut s njom u kadru. Zapanjujuće koliko je loša. Hoda okolo sa šipkom u leđima i akcentom koji zvuči kao da mlada oso-ba imitira nekog starijeg. Možda se trudi da izgleda i zvuči kao ro-boti koji sprovode njene genocidna stanovišta, ali jednostavno je promašila. Klasični primer dobrog glumca koji čini sve pogrešne izbore. Nasukana na satelitu, svoje glumačke sposobnosti mora da je ostavila na razrušenoj Zemlji. Izgled njenog lika je, kao i sve na Elizijumu, besprekoran. Ako bi ikada postojalo kucajuće srce na Death Staru, to bi bila ona. Ali sve ostalo je grozno: karakter je nekozistentan, fokusira se na diplomatska rešenja jednog tre-nutka i onda nemilosrdno ubija brdo ljudi u sledećem. Umesto da bude slasno zli karakter, koga volite da mrzite, Fosterova je ... pa, morate pogledati da bi poverovali. Što se Dejmonovog Maksa tiče retko je vodeći lik u akcionom filmu proveo toliko vremena hramljajući, padajući u nesvest ili pokušavajući da zaustavi krvarenje iz rane. Naravno, hero-ji u ovakvim filmovima uvek zadobiju ozbiljnu ranu ili dve, ali ne na ovom nivou. Met, zatvorenog mozga u metalnu kutiju, čini gledaočevu empatiju pravim izazovom. Da, Maks ima jednosta-van motiv i cilj. Kao bivši kriminalac koji se trudi da krene pravim putem, Maks se trudi ali sistem ga potkopava na svakom koraku. Bolestan je i ima pet dana da stigne na Elizijum da bi se izlečio, u suprotnom će umreti. Veoma pravolinijska i jednostavna moti-vacija. Tu je takođe prisutan i ljubavni interes koji čini da se Maks transforiše iz sebičnog u nesebičnog. Problem leži u tome što Maks nema previše personalitija, a pisan je veoma jednodimenzi-onalno izvan ovog uvoda. Maksu je dat bazični cilj i to je to. Zapra-vo, njegova suštinska želja da ostane živ je jedino što vidimo dok se retko ispoljava njegov istinski strah i očaj koji leže iza ove nepo-bitne činjenice da umire. Naravno, eventualno postaje mučenik, ali usled površnosti nam i ne prirasta previše za srce. Spajder počinje film kao sebičan lopov i švercer kome ne smeta da prodaje svojim komšijama prolaz do raja putem ilegalnih brodova - brodova od kojih dve trećine budu oboreni. Dakle, on je hladno proračunati ubica i ne mari za ljudski život. Fino. Ali na kraju, kada se film fokusira na Elizijum, on rizikuje svoj život da svrgne neprav-du. Zašto? Ostali smo pitajući se to, ali i zašto Spider kriljumčari ljude na Elizijum kako bi ukrali minute u medicinskim mašinama, kada bi bilo mnogo lakše ukrasti jednu i odneti je radi korišćenja na Zemlji. Slično njemu, Kruger ide od brutalnog, šizofreničarskog plaćenika kojeg ne interesuje ništa osim ubijanja i silovanja do čoveka sa političkim afinitetima toliko velikim da želi da preuzme Elizijum. Šta čini ova tri sebična japajaistički nastrojena čoveka, Maksa, Spa-jdera i Krugera odlučim da odjednom postanu politički subverziv-ni i revolucionari?

37

Koplijeva posvećenost dužnosti i sadizmu je takva da se čak i eksplozija granate u lice ne računa kao ništa više od običnog štucanja. U ovakvim trenutcima fim može biti teško gledljiv, ali pojedini gledaoci mogu naći neočekivanu lepotu u scenama entropije i razaranja. Scene sa Kopli-jem su miks balansa spektakularnih eksplozija i dijaloga pri čemu je često teško razumeti šta Kruger i govori. Prvi put sam bila zahvalna na titlovima. Film esencijalno pred-stavlja jednog zločinca apsolutno centralnog u svojoj temi i onda ga izbacuje i otkačinje kako bi dobili zlikovca koji je ujedno ludak. Zamislite: kao da je u nekom od Bornovih filmova jedan od asasina ubio glavnog negativca i krenuo da juri Džejsona Borna zbog neke sitne “oh taj kreten se iz-vukao prošli put” osvete. Alis Braga je talentovana i lepa, ali malo toga radi kao okarakterizovana pametna i odlučna žena. Ona je suštinski dama u nevolji tokom celog filma. Postoji praznina u samom centru ovih karaktera, goto-vo komparativna praznini u filmskom građenju sistema. Na Elizijumu vidimo sjajne momente utopijskog sveta, ali je nemoguće za nas da postanemo sasvim emotivno uključeni u film kada bazična postavka likova ima tako malo smisla. Još važnije, Elizijum je pružao osećaj kao film gde je imaginarna priča na prvom mestu, a likovi na drugom. BORNOV ĆELAVI IDENTITET UKOMBINACIJI SA VOLIJEM NA STEROIDIMA Da li je Blomkamp održao obećanje i pretnju iz Distrikta 9? Ne baš. On ostaje više opterećen postavkom, a man-je zapletom. Distrikt 9 se osećao stvarnim, promišljenim SF ostvarenjem koje angažuje gledaoca, dramom koja ni-kada nije iscurela čak i kada je akcija pojačana do maksi-muma. Elizijum se, uprkos snažnim vizuenim i periodičnim izlivima ambicije, oseća kao vuk u ovčijoj koži. Postoje iz-vesne zabavne vrednosti u smislu “da se ima i vizuelnih efekta za gledanje”. Ali njegov politički podtekst maskira bolno generičku i iritantno dosadnu veštačku naraciju koja odustaje sama od sebe baš kada u nju počinjemo verovati. Blomkamp očigledno ima dar za glasno i bes. Elizijum je imao potencijal da pogodi sve naše slabe tačke: mo-zak, srce i želju za spektaklom. Trijumf dizajna i koncep-ta. Ali način pripovedanja ima mnogo problema koji kva-re fantastičnu izvornu ideju. Implementacija je nespretna i kraj ne funkcioniše. Boje su desaturisane do tačke iznemo-glosti. Montaža je na momente frustrirajuća, prebrza i izbezumljujuća. Ipak, film je uspeo da postavi važno pitan-je: kako će podela društva izgledati nekih 150 godina od ovog trenutka? Šta donosi sve veći i veći jaz između bo-gatih i siromašnih? No, da li je vredno tome aplaudirati? Zaradivši trideset miliona u prva tri dana prikazivanja, Eliz-ijum prepun batina i nasilja, ranjenu logiku ostavlja na sop-stvenom bdenju.


: Tuc

k

39


DISTRICT 9, 2009.


TURBO

DA, KONAČNO SMO DOČEKALI NOVI TALAS KVALITETNE ZABAVE. SADA SU TU NEKI NOVI GLASOVI, ALI DUH STAROG VREMENA JE OPET PRISUTAN.

MOĆNE SINHRONIZIJESU SE VRATILE

What we saw

Gledali smo u...

OCENA

FOTO

: MC

F

41

NIKOLA SIMIĆ, VLASTIMIR ĐUZA STOILJKOVIĆ, MIĆA TATIĆ, NADA BLAM, VELIKANI PROŠLOG DOBA. DUŠKO DUGOUŠKO, PA-TAK DAČA, SOFRONIJE LEG-HORN, PTICA TRKAČICA, AT-OMSKI MRAV, BANANAMEN, GENERALOVA RADNJA, SRLE I PAJČE, BRZI GONZALES, VITEZ KOJA, PERA DETLIC, PEPE LE TVOR… SEĆATE SE? MAGIČNO VREME ODLIČNIH FORA. ”MA, NE, NE, NE, DEČKO, TO TI NIKA-DA NEĆE POLETETI”, ”ODLAZI, ODLAZI SVE JE MOJE”, “OTVORI SE SURDULICE”... TAKO JE BILO NEKADA, A ZATIM SU USLEDI-LE DECENIJE PREPRIČAVANJA CRTAĆA U 19:15.

I onda se pojavio Turbo! Da, konačno smo dočekali novi talas kvalitetne zabave. Sada su tu neki novi glasovi, ali duh starog vre-mena je opet prisutan. Znam da nije lako odlučiti se za gledanje sinhronizovanog animiranog filma, ali, po mom mišljenju, prvi koji zaista vredi jeste Turbo. Puž koji sanja brzinu, postaće legenda uz odlične fore koje su nekada pilagođene deci, a ponekad izgleda ipak pravljenje za nas malo “prljavijih” misli. Dvosmisleno? Ponekad. Zabavno? Uvek i beskrajno. Odlična animacija i za promenu zabavni, neopterećujući 3D snimak, ipak nisu bile glavne prednosti ovog filma. Ono što tur-bo čini posebnim jeste upravo sinhroni-

zacija. Konačno je stigla dostojna zame-na za Đuzu i ekipu – a da sam se smejala, smejala sam se do suza. No, ovaj put sam sigurna da je moj pozitivan utisak i do pre-voda koji ima smisla i jeste u duhu srpskog jezika. Glasovi su odlični, različiti, posebni i ubedljivi. Veliki budžet i puno poznatih imena na čelu sa Polom Đijamtijem, Snup Do-gom, Rajanom Rejnoldsom, Semjuelom Džeksonom i Ričardom Dženkinsom. Šarena ekipa, dobar scenarijo i kvalitetan saundtrek – jednom rečju bravo! Zaplet i rasplet su jednako neočekivani, jer ipak ključ zbivanja jesu puževi koju žude za brzinom. Puževi kojima život u svakom momentu visi o koncu, jer zlokobne vrane vrebaju nad plavim nebom i strašnije su od svakog sokola. I pored toga što postoje obavezni elemen-ti zapleta, kao što je ne tako skrivena poru-ka koja apeluje na upornost u ostvarivanju snova, ovaj animirani film jeste film se-zone. I da, možda nije grandiozna zamis-ao kao što je Epik bio, ali humor je ono što Turba čini posebnim. SUPER JE BITI SPOR KAO TURBO! Konačno je došlo vreme da ne moramo da se patimo slušajući neubedljivo arlau-kanje domaćih glumaca, već da uživamo u duhovitim gegovima. Smeju se deca, sme-jemo se i mi. Turbo pokušava da se na-jede paradajza i da pri tom sačuva sop-stvenu glavu. I naravno uvek je tu verni brat da pokuša da ga osvesti i spusti ga na zemlju. Debeli Meksikanci, gomila ra-zularenih redneka, svi na jednom mestu i pokušavaju da odgledaju trku svih vreme-na. Da li će na moto trci na kraju, zaista, pobediti puž?

Autor: Mila Dimitrijević

Gledali smo u...

bioskopu


RISE OF THE GUARDIANS, 2012.


INSTRUMENTI SMRTI - GRAD KOSTIJUFILM KAO FILM JE ZABAVAN, ZAPRAVO VIŠE SMEŠAN, ALI OPET NE MOŽETE SE OTRGNUTI UTISKU DA NA IZVESTAN NAČIN VREĐA VAŠU INTELIGENCIJU.

What we saw

FOTO

: Tuc

k

43

DRAGI DNEVNIČE, DANAS JE BIO TAJ DAN. KONAČNO SMO IZAŠLI. DOŠAO JE PO MENE I NARAVNO KASNI-LA SAM. JEDNOSTAVNO, CRVENA ILI PLAVA MAJICA SU PREDSTAVL-JALE PRAVU AGONIJU ODABIRA. ZATO SAM ODABRALA ŽUTU.

Otišli smo u bioskop. Bio je tako sladak, dao mi je da sama odaberem film. Nara-vno odabrala sam Instrumente smrti. Pročitala sam sve knjige po dva puta. Mis-lila sam to će biti sjajna prilika da me ra-zume. Da shvati koliko sam delikatna, nežna i romantična. Film je bio apsolutno savršen! Zaba-van od početka do kraja. Set divno iz-dizajniran, muzika đene đene, mogla je biti bolja ali specijalni efekti definitiv-no vade stvar. Oduševila sam se kako su demoni izgledali! Uplašila sam se u jed-nom trenutku i on me je zagrlio. Malo je reći da sam se otopila. Definitivno najbolji deo filma je početak pre nego što Klari zaista zaroni u svet Senolovaca. Film na volšeban način upoznaje gledaoce sa karakterima. Lili Ko-lins, Robi Šihan, Ejden Tarner, Lena Hedej, Džonatan Ris Mejers. Atmosfera između svih njih je apsolutno lojalna knjizi. Gledavši film imala sam utisak da reči sa stranica oživljavaju predamnom. Lili Ko-lins me je stvarno iznenadila. Praktično je u svakoj sceni, što je neverovatno zahte-van posao, ali je uspela. Jedina zamerka koju bih joj uputila je loša farba za kosu (ubila bih za onu njenu jaknu, doduše). Mogli su bolje da je načine crvenom.

Robert je presmešan kao Sajmon Luis i pruža fantastičnu komediju. Uživala sam slušajući veliki broj rečenica iz knjige adap-tirane u scenario. Ako ništa drugo, želela sam više Sajmona na platnu. A ako želiš više dijaloga od jednog glumca to znači da je dobro odradio posao, zar ne? Prizna-jem da mi se Džejmi Kampbel Bover nije dopadao kao izbor za Džejsa, ali kako je film odmicao, sve mi je više i više bio simpatičan. Na kraju sam ga zavolela. Ima odličan tajming za komediju i Džejsov sarkazam i aroganciju prenosi do tačnina. Šarm britanaca, rekla bih. Ima toliko oštre ljubavne tenzije u scenama a čak nije morao da skine tu majicu. Magnus i Alek nisu imali mnogo minuta filma, na žalost, no dobro, njihova veza se i u knjigama raz-vija postepeno, vremenom. Oni spiritualniji će možda podići obrve na paganske, mistične i okultne elemente koji idu od tarot karata do toga da su senolov-ci potomci anđela. Veštice i demoni se po-javljuju na groteskne načine, eksplodira-ju i na momente ih je mučno gledati. Ipak što se mene tiče, zabranjena ljubav (lažima i prevarama zabranjena, grrrrr) je ono što ovaj film čini posebnim. Dodaj na sve to magiju i epsku fantstiku i eto perfekcije. Romansa u filmu definitivno nije mučna kao ljubavni trougao u Sumrak sagi. Pogo-tovo što nisam morala da gledam sumor-nu, jednoličnu njušku Kristin Stjuart toko više od devedeset minuta. Prolongiranje i najobičnijeg “slučajnog” dodira… mislim da je sve u sali činilo napetim! Sve u svemu, film je ostao generalno veran romanu. Naravno likovi nisu mogli trčati okolo na toliko lokacija kao u knjizi. Poje-dini delovi priče su isečeni ali u pitanju je interesantan film koji predstavlja magični

Autor: Nataša Ristić

INSTRUMENTISTEREOTIPNE PRIČE

svet Kasandre Kler veoma dobro. Film je zabavan, prepun akcije i skoro opipljive romantike. Možda su, ipak, mogli izbeći to malo tinejdžerskog klišea i obratiti se više malo starijoj publici koja još uvek oseća leptire u stomaku (evo kao i ja, slučajno, sada). Da zaključim: odlična gluma, sja-jna kinemtografija i generalno veran scenario izvornom delu koje obožavam. Obećavajući početak franšize. Nakon projekcije, nažalost, ništa se nije desilo, moj „dejt“ je morao hitno zbog kući, iz nepoznatog razloga. Ali do-bro, nakon ovako divnog filma koji sam sama odabrala za nas, sigurno će me zvati opet. (U istom vremenskom periodu, na drugom kraju grada) - Gde s’? - Gde s’, baš si brzo stigao..? - Ćut’ jedva sam izvukao živu glavu. I šta ti bi da me pozoveš u sred filma? Pojavili se neki demoni u tom tre-nutku, zapamtio sam, a meni mob pored nje. - Video sam da se nešto sporije javljaš. - Eh, pa morao sam da je zagrlim da bi došao do telefona. - I, kakva je? - Pa ono… došla u nekoj drečavoj majici, svetli k’o neon-ka. Pustio sam je da odabere film. Šta mi je to u životu tre-balo?! Bljutava tinejdžerska drama. Koga briga za WoW kada imaš ljubavni trougao, mršavu nesisatu heroinu koja mora da preživi sve nedaće i nevolje zagrizlih aždaja. Šta se desilo sa herojima što vade cigle iz betona, nije mi jas-no..? Glavni glumac nije vido žene predugo. Prepun “zag-oreo sam” tenzije i ako mu se uskoro ne ponudi neka il’ će da eksplodira ili da se obrati ogledalu. Jedino je dobra bila ona Sersej iz Igre prestola. Al’ ta je dobra kako god da je okreneš. - Da li je bilo bar nešto inspirativno? - Znaš ono kad na kraju Povratka Džedaja Luk priča sa Lejom i kaže mu da je ona njegova sestra, a ova odgov-ara “Znam. Nekako, sam uvek znala”? Ne znam za tebe, ali ja sam se oduvek pitao za čije babe zdravlje Luk nije rekao nešto tipa “Šta koji moj! Mislim zabacila si mi jezik za grlo, a kao znala si da si mi sestra!” Jes’ malo nastrano ali u ovom filmu, kinky je takav da porno industrija ne bi morala ni da promeni naslov za pornografski spin-off. Za-misli sad da nakon svega toga Luk i Leja jednostavno kažu “Ma ja u to i onako ne verujem. Nemam osećaj da smo u srodstvu. Hajde da svemu ovome damo šansu bez obzira na genetičku kozistenciju”. E pa to ti je fazon. - I na to sve vampiri vukodlaci, veštice, vorloci ... To mi zvuči kao kombinacija Hari Potera, Bafi, Konstantina i onog, kako se zove onja film gde ima jedan vampir što je nevin nakon 100 godina? - Sumrak. Ma čoveče, to je remek delo za ovo! - Pa dobro o’š je zoveš opet? - Si ti lud! Hoću da izbegnem mučenje, čuo sam da snima-ju nastavak ovih Instrumenata.

*Svaka sličnost sa ljudima u redakciji je slučajna. Au-tor teksta zadržava pravo da svoje mišljenje o filmu zadrži za sebe.


FOTO

: Tuc

k

Gledali smo u...

bioskopuOCENA

45


TWILIGHT, 2008.

PRIZNAJEM DA MI SE DŽEJMI KAMPBEL BOVER NIJE DOPADAO KAO IZBOR ZA DŽEJSA, ALI KAKO JE FILM ODMICAO, SVE MI JE VIŠE I VIŠE BIO SIMPATIČAN. NA KRAJU SAM GA ZAVOLELA


RIDIK

PUNIH DEVET GODINA SMO ČEKALI VINA DA NAM DONESE NASTAVAK SAGE O RIČARDU B. RIDIKU, SIMPATIČNOM FURIJANCU I POVREMENOM PSIHOPATI.

POVRATAK KORENIMA

What we saw

FOTO

: Mill

enni

um

47

VRAĆAMO SE KORENIMA, BIO BI UTISAK KOJI SAM PONEO SA SOBOM IZ BIOSKOPA. VIN DI-ZEL JE OPET NA VELIKOM EKRA-NU, S TIM ŠTO OVAJ PUT NE VOZI BESNA KOLA I OBLAČI SKUPA ODELA, VEĆ NOSI KRVAVE RITE I DUŽE RELACIJE UGLAVNOM PRELAZI PEŠKE... SA POLOMLJENOM NOGOM.

Punih devet godina smo čekali Vina da nam donese nastavak sage o Ričardu B. Ridiku, simpatičnom Furijancu i povremenom psi-hopati. Dizel je, nažalost, bio prezazuzet skupljanjem para za ovaj, njegov, u suštini, projekat ljubavi. Ridik jeste poznat i opas-an, al’ ne preterano profitabilan (posledn-ji film nije najbolje prošao na blagajnama). Ipak, Vin se nije dao i on i njegova kuća, One Race Films, su preuzeli sve obaveze oko produkcije nastavka. Tu je i nezaobi-lazni režiser Dejvid Tvohi koji je još jednom stao iza kamere. OPET SAM Ridika smo zadnji put videli na tronu Nek-rozora koji je osvojio u duelu sa njihovim Lordom Maršalom (vrlo neprijatnim likom). Nikad se nije slagao sa ideologijom koju su nekrozori voleli da šire krstarica-

ma i invazijama po naseljenim planetama pa je bilo pitanje vremena kad će mu i kru-na pasti sa glave. Prevrat je bio brz i krvav i umalo ga nije koštao života. E, sad, ako ste (kao ja) očekivali nastavak svemirske opere od pre devet godina, čeka vas razočarenje. Ovaj nastavak ima više zajedničkog sa prvim delom, Plane-ta tame (Pitch Black). Zapravo, ceo film se pre može posmatrati kao rimejk origina-la nego kao pravi nastavak. Ridik se nala-zi na nenastanjenoj planeti, lovci na ucene ga traže, a sve njih vrebaju neke opasne živuljke koje se pojavljuju samo kad se vre-menski uslovi savršeno poklope. Kao i prvi deo, i ovaj pati od pojedinih dečijih bolesti. Tu su male i velike rupe u priči, nelogičnosti, poneke ne baš najbolje izvedene scene (što se može i opravdati, jer je film snimljen za kratko vreme), glu-matanje i bezrazložno razgolićivanje Kejti Sakof (ipak, hvala im na tome). IPAK RIDIK... Ali, vratio se. Poslednji sin Furije, čovek koji vidi u mraku, koji je pobegao iz najsig-urnijih zatvora u galaksiji i nadjačao Lor-da Maršala. Jednako ćutljiv, razmetljiv, in-teligentan i proračunat. Jednostavno, ako volite Ridika, film morate da pogledate, to ne treba ni pominjati. Ima akcije, puc-

Autor: Danilo Obradović

njave, noževa, mačeva, rvanja (Dejv Bautista je u filmu), nadmudrivanja i, naravno, agresivne faune. Ridik, iako dosta matoriji (46 godina mu je), i dalje je futuristički nindža sa vidom i refleksima mačke. Uvek je kul i pet po-teza ispred svih i uvek ispunjava svoja obećanja (što zna malo da smori). ŠTA DALJE? Nekako mi se čini da su dva koraka napred, tri koraka nazad učinjeni ovim filmom. U prošlom je izgradjena (tj. počela da se gradi) prava epska SF saga. Ovog puta smo prebačeni na zabačenu planetu (koja uzgred izgleda sja-jno, daleko bolja od pustinje iz prvog dela) sa koje se nis-mo pomerili. Ako Vin namerava da nam uskoro (u prevo-du manje od devet godina; previše je čekati na nastavak kao na sledeću knjigu Džordža Martina) predstavi sledeći deo ove sage, onda odobravam. Saga koja će da proširi ono što smo videli u drugom delu i da nam na pravi način predstavi univerzum pun nemrtvih/polumrtvih vojnika i oficira, elementala, plaćenika i fensi noževa. Ako je to slučaj, onda je ova vrsta blagog resetovanja, prisutno u Vladaru tame, opravdana.


: Mill

enni

um

POSLEDNJI SIN FURIJE, ČOVEK KOJI VIDI U MRAKU, KOJI JE POBEGAO IZ NAJSIGURNIJIH ZA-TVORA U GALAKSIJI I NADJAČAO LORDA MARŠALA. JEDNAKO ĆUTLJIV, RAZMETLJIV, INTELI-GENTAN I PRORAČUNAT. JED-NOSTAVNO, AKO VOLITE RIDIKA, FILM MORATE DA POGLEDATE

Gledali smo u...

bioskopuOCENA

49


PITCH BLACK, 2000.


PRE PONOĆI

. FILMSKA ESTETIKA PRVA DVA DELA JE SVAKAKO PRISUTNA I OVDE, NARATIVNI TOK I KONCEPCIJA FILMA SU GOTOVO IDENTIČNI, ALI TO UOPŠTE NE TREBA GLEDATI KAO SLABU TAČKU

ŠTA SE DOGAĐA NAKON ŠTO LJUBAV POBEDI?

What we saw

FOTO

: Tar

amou

nt

Gledali smo u...

OCENA


BLUE VALENTINE, 2010.

51

IAKO JOŠ UVEK NISMO NA SA-MOM KRAJU GODINE, FILM PRE PONOĆI SE SVAKAKO ISTIČE KAO JEDNO OD NAJBOLJIH NEZAVIS-NIH OSTVARENJA OVE GODINE

To se u jednu ruku dalo očekivati, a opet postojala je i doza skepse nakon dva mae-stralna filma, Pre svitnja (1995.) i Pre sum-raka (2004.), da treći deo naprosto neće moći da doraste svojim prethodnicima, što se na sreću ispostavilo kao pogrešna pretpostavka. Ričard Linklejter je uspeo ne samo da opravda očekivanja fanova već i da jednu malu ljubavnu priču pro-tegne kroz skoro dvadeset godina, a da pri tome ona ne izgubi svoje čari i dozu in-trige. Džuli Delpi (ili Žuli, na francuskom) se po drugi put oprobala kao scenarista u ovoj franšizi, zajedno sa Itanom Houkom i rediteljem Ričardom Linklejterom, iako iza sebe ima iskustva kao reditljka i scenarist-kinja (Dva dana u Parizu, Vojvotkinja, Dva dana u Njujorku). Sa druge strane, pozna-ta je priča da je Itan Houk duž cele kari-jere želeo da se oproba kao pisac, što mu nikada nije krenulo za rukom (neuspeli ro-mani The Hottest State, Ash Wednesday), ali najzad u trećem delu ove, nazovimo je, parabračnom melodramom, doživljava us-peh i ostvaruje sa kao pisac. Doduše i u prethodnom delu smo svedočili usponu njegove spisateljske karijere. Devet godina nakon Selininog (Džuli Del-pi) i Džesijevog (Itan Houk) bračnog izleta u Parizu, nakon promocije njegovog roma-na, selimo se u malo južnije i toplije krajeve - Grčku. Selin i Džesi najzad imaju priliku da testiraju svoj, sada već skoro dekadu dug brak, koji se desio između ova dva fil-ma, te da se suoče sa novom vrstom prob-lema – šta sve može da snađe par koji je svoj odnos razvija na najnekonvencional-nije moguće načine i koji je čekao skoro deset godina da materijalizuje svoju ljubav u vidu braka. Kao i njegovi prethodnici, film Pre ponoći je pre svega melodrama ispunjena neis-crpnim dijalozima, koji su često komični,

a na momente vrlo tragični, no ono što celu priču i dalje drži veoma prijemčivom gledalištu jeste mogućnost identifikacije sa događajima i protagonstima, kao i onaj neizostavni element gde par u filmu izriče rečenice koje možda neki od nas nikada ne bi smeli dok su u vezi. Da stvar bude jasna, ko nije bio privučen prethodnim filmovi-ma, teško da će sada moći da se poveže sa ovakvom vrstom kinematografskog ostva-renja. Takođe, zanimljivo je da Džesi i Selin u ovom slučaju imaju poseban izazov - iako su na odmoru, nisu u toj meri izolovani od ostatka sveta kao što se to činilo ranije. Teško je porediti muške i ženske glumce, ali opet dolazimo do onog momenta gde se vidi da je Houk dao svoj glumački maksimum koji i dalje nije dovoljan da nadjača srčanost koju Delpijeva poseduje. Sveopšti utisak je kao da je ceo film zapra-vo njena kreacija, od scenarija, preko režije do glumačke izvedbe. Filmska estetika prva dva dela je svakako prisutna i ovde, narativni tok i koncepcija filma su gotovo identični, ali to uopšte ne treba gledati kao slabu tačku, već, baš suprotno, kao umeće da se, naizgled po treći put ponovljena priča, predstavi kroz potpuno drugačiju prizmu i ovaj par približi publici još više. I da, ovaj odmor je zapravo predstavljao idealnu priliku da se Džesi i Selin bolje or-ganizuju, razumeju i osmisle dalji život koji se i dalje odvija na dva kontinenta, ali kako su dekade već odmakle, komfor življenja postaje primarnija stvar od pukih emoci-ja i dobre volje. Pre ponoći je kulminacija odnosa na koji je malo ko u stvarnom životu spreman, i svakako nešto što bi se samo na filmu očekivalo za videti. I posle osamnaest go-dina, apsolutno je fascinantno koliko su svi, od glumaca do reditelja, ostali konzis-tentni i koliko je sam film realističan pri-kaz veoma rizičnog ljubavnog podviga, od kog se, ako se u isti uopšte upustite, jako teško dižu ruke. Isti je slučaj i sa gledaoci-ma koji su ljubitelji Pre svitanja i Pre sum-raka - teško da će dići ruke od ovog filma, a još je manje izvesno da će iz bioskopske sale izaći razočarani i uvek će se pitati – šta će se desiti u narednih devet godina?

Autor: Viktor Vilotijević

Gledali smo u...

bioskopu


FOTO

: Tar

amou

nt ZLICE ILI DOBRICE?

What we’ll seeSTART: 27.9.2013.

GROZAN JA 2 DESPICABLE ME 2

01 55

SJAJNI ANIMIRANI FILM GROZAN JA, ODUŠEVIO JE PUBLIKU CELOG SVETA 2010. GODINE. OVE GO-DINE, SPREMITE SE ZA DRUGI DEO I NASTAVAK LUDILA KOJI PRAVE MALCI. KRIS MELEDANDRI I NJEGOV TIM STVORILI SU POTPUNO NOVU KOMIČNU AVANTURU U KOJOJ SE VRAĆAJU (BIVŠI?) SUPER ZLOČINAC GRU, NJEGOVE PREDI-VNE DEVOJČICE, I NEPREDVIDLJIVI I URNEBES-NO SMEŠNI MALCI... I GOMILA NOVIH, POTPUNO OTKAČENIH LIKOVA.

Gru je ostavio iza sebe život super zlikovca i rešio da se stara o Margo, Edit i Agnes. Sada Gru, Dr Nefario i Malci imaju dovoljno slobodnog vreme-na. Ali, samo što je počeo da se navikava na ulogu porodičnog čoveka iz predgrađa, super-tajna orga-nizacija, koja se bori protiv zla u celom svetu, dolazi njemu na vrata. Sada Gru i njegova nova partnerka, Lusi, treba da otkriju ko je odgovoran za spektaku-larne zločine i da ih privedu pravdi. Ipak, potreban je najveći svetski bivši super zlikovac, da bi se uhva-tio neko ko pretenduje da ga zameni na tom mestu. Ekipi povratnika sada se pridružuje i Flojd Orlokosić – najčešće osumnjičeni za sve gnusne zločine koji su počinjeni u svetu od kada je Gru izašao iz igre. Tu je i Sajlas Ovnoguz – Lusin šef iz Anti zlikovačke Lige i super-špijun čije prezime daje povoda za beskrajne šale za Malce. Pojavljuje se i Antonio, koga Margo simpatiše naveliko, a koji konstantno nervira Grua; i Eduardo Perez, Antoniov otac, vlasnik restora-na Salsa & Salsa, i čovek koji možda jeste, a možda i nije naj-mačo super zlikovac koji je ikad postojao, ozloglašeni El Mačo. Grozan ja 2 donosi i ponovno ujedinjenje dvojice režisera koji su radili i na prvom filmu, Krisa Renoa i Pjera Kofina. Ovaj 3D animirani film je zasnovan na likovima koje su osmislili Serđo Pablos, za prvi deo, Grozan ja, Ćinko Pol i Ken Daurio. Scenario su na-pisali Ćinko Pol i Ken Daurio. Kada se razmišljalo o priči za nastavak, tvorci filma su osećali da je baš kraj prvog filma, kada Gru shvati koliko voli devojčice, zapravo istinski početak priče za naše junake. Nastajanje ove porodice i to kako će se priča dalje odvijati, predstavljalo je više nego dobru osnovu za privlačenje porodica širom sveta. Nakon uspeha prvog filma Grozan ja, postalo je jas-no da je to bio samo prvi korak. Svako ko ga je vid-eo želi da vidi još priča o Gruu i njegovoj novoj po-rodici. Ovaj animirani film namenjen deci, ali i onima koji se kao deca osećaju, u naše bioskope dolazi 27.09.2013. godine.


FOTO

: Tar

amou

nt

PRLJAVO FILTH

RAT SA SAMIM SOBOM


02 57

RADNJA FILMA PRLJAVO (FILTH) SE VRTI OKO BRUSA ROBERTSONA, KORUMPIRANOG POL-ICAJCA, KOJI SMATRA DA JE ON JEDINI KOJI JE INTELIGENTAN, A SVI OKO NJEGA SU IDIO-TI. ON JE NARKOMAN, PATI OD BIPOLARNOG POREMEĆAJA, HOMOFOB JE, NETRPELJIV JE PREMA SVIMA I SEBE IZDIŽE NA PIJEDESTAL.

Treba da dobije unapređenje i ni od čega ne preza da to i ostvari. Angažovan je da reši brutalno ubist-vo, ali se oseća ugroženo od strane svojih kolega, uključujući Reja Lenoksa zbog čega Brus odlučuje da ih uništi i to pred nosom nesvesnog glavnog inspektora Tola. Dok bude okretao kolege jedne protiv drugih otimanjem njihovih žena i razot-krivanjem tajni, Brus će početi da se gubi u mreži obmana koje više ne može da kontroliše. Njegova prošlost ga sustiže, a njegova izgubljena žena, dro-ga i sumnjičave kolege počinju da utiču na njegov zdrav razum. Pitanje je: da li može da ostane prise-ban dovoljno dugo da se izvuče iz tog blata? Film je nastao kao adaptacija istoimene knjige koju je napisao Irvin Velš, poznati škotski pisac, koji je na-pisao i, sada već kultnu knjigu, Trejnspoting. Knjigu za scenario je preradio Džon Beird (Cass, Green Street Hooligans), koji je ovaj film i režirao. Beird ima samo reči hvale za Džejmsa Mekavoja koji tumači lik Brusa: „Naivno sam pretpostavio da je Džejms neikvaren i da je imao normalno detinjstvo i odrastanje. Ali, posle desetak minuta, počeo je da opisuje svoj život u Glazgovu i zašto je mogao da se uživi u lik. Džejmsova inteligencija, humor i oštrina, ali pre svega njegova sposobnost da razume psihu lika, odmah je uticala da mu ja istog časa ponudim ulogu. I time je audicija za Brusa Robertosna bila završena.” „Za mene, ovaj film je priča o ljubavi i gubitku, ali odigrana u bioskopu u nadrealnom vremenu i pojačanoj stvarnosti. Kada oduzmete seks, nasilje i drogu, Prljavo je u suštini tragična priča o čoveku koji hoće da vrati svoju porodicu, dok pokušava da se izbori sa ozbiljnim psihičkim poremećajem.” zaključuje Beird. Mekavoj priča o svojoj ulozi: „Nije lako napraviti dobar film o homofobu, rasisti, seksisti i ženomrscu, a Džonu je to pošlo za rukom. Sve je počelo od sce-narija koji je bio jedan od najboljih koje sam ika-da pročitao. Sve je bilo napisano baš kako treba, priča je imala svoj tok i sa uživanjem sam čitao sve te stranice. Ponekad, dok se pripremate za ulogu, niste sigurni kako treba da se postavite ili ponašate, a ovde je sve bilo savršeno opisano. Bojao sam se da sam možda bio premlad za tumačenje ovog lika, ali me je Džon razuverio i ubedio me da sam ja pra-vi glumac za ovu ulogu.”


FOTO

: Tar

amou

nt

VREME ZA LJUBAV ABOUT TIME


PUTOVANJEMKROZ VREME DO ŽENSKOG SRCA

03 59

VIŠE OD TRI DECENIJE, REŽISER RIČARD KERTIS (U STVARI, LJUBAV, ČETIRI VENČANJA I SAHRA-NA) JE GRADIO SVOJ JEDINSTVEN STIL U SVETU FILMOVA I TELEVIZIJE I DAVAO PUBLICI NEZAB-ORAVNE LIKOVE KOJI SU NAM OMOGUĆILI DA SE SMEJEMO NAŠIM LJUDSKIM MANAMA I DA ZAPLAČEMO NAD VELIČANSTVENIM PUTEVI-MA KOJI PRATE NAŠE OBIČNE ŽIVOTE. FILMOM VREME ZA LJUBAV, KERTIS NAM PREDSTAVLJA NJEGOV NAJLIČNIJI FILM.

Posle još jedne nezadovoljavajuće novogodišnje za-bave, Timov otac otkriva svom sinu da su muškarci iz njihove porodice oduvek imali sposobnost da pu-tuju kroz vreme. Tim ne može da menja istoriju, ali može da menja događaje iz sopstvenog života. I tako će on odlučiti da poboljša svoj svet... tako što će naći devojku. Nažalost, to neće biti baš tako lako. Kad se preseli u London da bi postao advokat, Tim će konačno upoznati lepu ali nesigurnu Meri. Oni će se zaljubiti, ali će se desiti jedna nezgoda prilikom putovanja kroz vreme što će prouzrokovati to da se nikad nisu ni sreli. Onda će se ponovo po prvi put upoznati... i opet... ali konačno, posle mnogo veštih putovanja kroz vreme, on će osvojiti njeno srce. Nastanak filma podstakao je razgovor koji je Ker-tis vodio s prijateljem o tome šta bi radili da im neko kaže da imaju još samo jedan dan života. „Obojica smo zaključili da bismo voleli da provedemo miran dan kod kuće s porodicom, radeći ono što i obično radimo,“ priseća se Kertis. „Meni je to bilo zanimlji-vo gledište i sledeći korak je bio da smislim kako to da pretočim u film. Morao bi da bude o nekom ko može da manipuliše svojim poslednjim danom ili životom na neki način kako bi došao do te spoznaje. Tad sam počeo da razmišljam o putovanju kroz vreme.“ Kertis kaže da je ovaj film evolucija za njega, jer se njegov raniji rad najviše fokusirao na odnose među prijateljima: „S obzirom da su mi roditelji umrli u proteklih pet godina, a deca su mi odrasla, ja sam porodični čovek pre svega. Ovaj film govori o odno-su brata i sestre, oca i majke podjednako koliko gov-ori o ljubavi između muškarca i žene. Naravno, kad se dvoje ljudi zaljube, oni će vremenom postati otac i majka, što ćete takođe videti u toku ovog filma.“ Rejčel Mekadams priča o tome šta je privuklo ulozi: „Mnogo mi se dopao scenario i oduševila sam se te-mom. Bio je dirljiv iako je imao jednostavnu, ali mno-go značajnu pouku, i dopali su mi se svi likovi. Znala sam da je pristanak da snimim film Ričarda Kertisa dobra pogodba, jer on ovo mnogo dobro radi. Veo-ma je darežljiv i unosi sebe u svaki projekat.“


FOTO

: MC

F

MRAČNE ULICE MENHETNA THE IMMIGRANT


KONAČNO SLOBODNI?

04 61

FILM MRAČNE ULICE MENHETNA NAS VODI U DVADESETE GODINE PROŠLOG VEKA. PRIČA PRATI DVE SESTRE, EVU I MAGDU, U POTRA-ZI ZA NOVIM POČETKOM I AMERIČKIM SNOM, KOJE IZ SVOJE RODNE POLJSKE, PLOVE ZA NJU-JORK. KADA STIGNU NA OSTRVO ELIS, LEKARI OTKRIVAJU DA JE MAGDA BOLESNA, I RAZDVA-JAJU JE OD SESTRE.

Eva je na ulicama Menhetna, a njena sestra u karan-tinu. Sama, bez ikoga i u očajničkoj želji da bude sa Magdom, Eva ubrzo upoznaje Bruna, šarmantnog ali opasnog čoveka, koji je tera na prostituciju. Izgle-da da nema izlaza za Evu, dok se ne pojavi Brunov rođak, mađioničar Orlando. On obara Evu s nogu i ubrzo postaje njena jedina šansa da pobegne iz košmara u kome se nalazi. Reditelj ovog dela je Džejms Grej, koji je najpoznati-ji po svojim filmovima Mala Odesa (1994.) i Krvne veze (2013.). „U toku pisanja scenarija za ovaj film, upotrebio sam sve priče koje mi je moj deda ispričao. On je, zajedno sa mojom bakom, došao iz Rusije u Ameriku. Slabo je znao engleski, ali je znao dovoljno da mi ispriča sve čega se sećao. Pamtim da mi je rekao da je Kip slobode prva stvar koja ga je asocirala na bolji početak, zato tako i počinjem ovaj film. Za desetine miliona ljudi, koji su pobegli iz Evrope, ovaj spomenik je bio prvi dodir sa novim životom i slobodom.“ priča reditelj Grej o svojim ra-zlozima zbog kojih je snimio film. Glumac Džeremi Rener priča o svom liku: „Ono što me je privuklo liku Orlanda je to što je on pozitivan čovek. Drag je, duhovit, zrači dobrotom. Nisam ni-kad glumio takvu osobu, tako da mi je bilo intere-santno isprobati se i na tom polju. A kako je moj lik mađioničar, morao sam da naučim i poneki trik, što nije ni malo lak posao. I na sve to, scenario je bio predivno napisan i govorio je o stvarnom životu hiljada ljudi. Sve osobe koje su pobegle sa bilo kog kraja sveta, suočavale su se sa stranim jezikom, drugom zemljom, napornim radom. Svi oni su želeli da uspeju i da žive američki san, ali je samo nekoli-cini to i uspelo.“ „Ovo je jedna predivna, kompleksna priča o stra-hu, ljubavi, novim počecima. Veliki sam ljubitelj svih Džejmsovih filmova, tako da bila presrećna kada sam dobila ulogu Eve. Sam scenario je njegovo lično viđenje života imigranata. Čini mi se da je on, na neki način, ispričao priču svoje porodice, koja je počela novi život u Americi baš kao i milioni drugih ljudi. Ovo je jedno potresno delo, ali je bilo pravo uživanje igrati u ovom filmu.“ kaže Marion Kotijar.


FOTO

: Tuc

k

PRIZIVANJE ZLA CONJURING


05 63

FILM PRIZIVANJE ZLA JE BAZIRAN NA ISTI-NITOM DOGAĐAJU. RADNJA FILMA SE DEŠAVA 1971. GODINE NA ROD AJLENDU KADA PORO-DICA PERON KUPUJE NAPUŠTENU KUĆU. ONI NISU ZNALI DA SE PRE STO GODINA, U ISTOJ TOJ KUĆI, ODIGRALO BRUTALNO UBISTVO. ODMAH POŠTO SU SE USELILI, SHVATAJU DA NEŠTO NIJE U REDU SA KUĆOM I POZIVAJU U POMOĆ PARANORMALNE ISTRAŽITELJE EDA I LOREN VAREN. VARENOVI SHVATAJU DA KUĆA OBILUJE ZLOM I DUHOVIMA I PRIMORANI SU DA SE SUPROTSTAVE MOĆNIM DEMONIMA.

Reditelj ovog horora je Džejms Van, koji je stajao iz kamere nekoliko horor filmova (Saw, Insidious). Sce-naristi su braća Hejz, Čed i Keri, koji su nam done-li više ostvarenja sa sličnom tematikom (House of Wax, Whiteout). Loren Varen se seća svojih početaka: „Još kao jako mlada sam shvatila da sam drugačija od ostalih ljudi. Tad sam spoznala da sam vidovita. To svoje otkriće nisam mogla ni sa kim da podelim jer sam se plašila šta bi mi drugi rekli. Jednostavno, radila sam na sebi u smislu da sam pokušala da kanališem svoj dar i čuvala sam ga samo za sebe. I onda sam upozna-la svog supruga i počeli smo da se bavimo paranor-malnim. Sećam se kad smo prvi put došli kod Pero-novih. Čim smo kročili u kuću, osetila se neka čudna vibracija. Roditelji su toliko bili nesrećni, deca su bila preplašena, pa su me stalno držali za suknju ili se vr-teli oko Eda i mene.” „Ono što me je privuklo ovom filmu je saosećajnost i prisnost koju su Varenovi imali prema porodici Peron. Oni su znali kako i na koji način da pomognu nekome ko je u nevolji i ne zna da se izvuče. Imala sam prilike da upoznam Loren Varen i mogu samo da kažem da je ona jedna fascinantna žena. Ima prodorne, plave oči koje vas uvek nežno gledaju. Pratila sam njene pokrete, njeno ponašanje i držanje, način na koji priča, da bih mogla što bolje da uđem u lik. Pitala sam je milion pitanja, a ona mi je na sve odgovarala i dav-ala mi podrobne opise svega što se dešavalo u kući.” kaže Vera Farmiga, koja tumači lik Loren Varen. Reditelj Džejms Van priča o filmu: „Braća Hejz i ja smo želeli da napravimo film koji će se zasnivati na istinitoj priči, ali smo pokušali da to uradimo sa što manje specijalnih efekata. Našli smo se sa porodi-com Peron i oni su nam objasnili šta se sve dešavalo u kući. I Loren varen nam je bila od velike pomoći, jer je ona pričala priču iz druge perspektive. Svi ti mali de-talji su nam mnogo pomogli da sve ukomponujemo u film. Film se odvija početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Tad nije bilo telefona, tableta i sličnih stvari, tako da mi je to bilo zanimljivo, a to je dalo i neku dozu napetosti i strave ovom filmu. I muzika je vrlo bitna, jer film doživljavamo na mnogo načina. Muzička podloga je zasnovana, prvenstveno na basu i na tom čudnom osećaju koji bas ostavlja na ljude. Čim čujete taj zvuk, znate da će nešto da se desi.”


FOTO

: Tuc

k

IZGUBLJENIU SVEMIRU

GRAVITACIJA GRAVITY



06 65

GRAVITACIJA JE FILM KOJI PRATI BORBU ZA OPSTANAK DVOJE ASTRONAUTA, KOMAN-DANTA META KOVALSKOG I DOKTORKU RA-JAN STOUN. NJIHOVO PUTOVANJE POČINJE KADA GOMILA SVEMIRSKOG ĐUBRETA NA-NESE ŠTETU NJIHOVOM ŠATLU, UBIJA JEDNOG ČLANA POSADE I OSTAVI IH U SVEMIRU. GUBE SVAKU VEZU SA ZEMLJOM I PREPUŠTENI SU JEDNO DRUGOM.

Reditelj Alfonso Kuaron (Hari Poter, I ja tebi kevu) je proslavljeni meksički glumac, koji se posle skoro sedam godina vraća na veliko platno. Od Potomaka (2006.) nije ništa snimao i sada nam donosi nešto potpuno drugačije od njegovih prethodnih filmova. Meta Kovalskog igra Džordž Kluni koji o filmu kaže: „Ovo je bilo vrlo komplikovano odglumiti, jer su samo dvoje glumaca tokom celog filma. Može se reći i da je film neobičan, čak i čudan. Nema čudovišta, nema pucnjave, samo dvoje ljudi zaro-bljenih u svemiru. Više je kao Odiseja 2001. Stenli-ja Kjubrika, nego neki akcioni film. Mislim da je ovo vrlo hrabar film, jer vas tera da se oslonite na sebe i da probate da ne zavisite od drugih. Ovo će biti ili potpuni uspeh ili potpuni promašaj. Po meni, Gravi-tacija će biti predivna i neverovatan film.“ „Dok sam se pripremala za ulogu, uspela sam da dođem u kontakt sa astronautima koji su u tom tre-nutku bili izvan Zemljine orbite. Htela sam da saz-nam kako oni žive gore, šta je to što ih tera da idu u svemir. Dok sam pričala sa njima, shvatila sam da su to ljudi koji su humani, vole našu planetu i ne mogu da podnesu činjenicu da je mi svakim danom sve više i više uništavamo. Zamislite samo kako oni odozgo vide nas. Vide ogromne bele oblake, plave okeane i naizmenične prelaze iz zelene u braon što predstavlja kontinente.“ kaže o pravim astronauti-ma Sandra Bulok, koja glumi doktorku Stoun. Alfonso Kuaron priča o snimanju filma: „Nismo želeli da stvorimo novi svet. Cilj nam je bio da napravimo dokumentarni film koji možete da vidite na Diska-veri kanalu, samo je nešto krenulo po zlu. Koristi-li smo sadašnju tehnologiju, nismo hteli ni u čemu da preterujemo. Imali smo šatl i NASA odela stari-je generacije, jer nismo želeli da izmišljamo kakva će nova odela biti. Najteže je bilo napraviti tačnu nultu gravitaciju i prostor bez otpora, kao što je u svemi-ru. Ovo jeste fikcija, ali svi smo želeli da bude što vernije prikazano. Da počnemo da snimamo Gravi-taciju, trebalo je da prođe više od četiri godine, jer nije postojala odgovarajuća tehnologija. Jednostav-no, hteli smo da ovo prikažemo i u 3D tehnici, jer je to potpuno drugačiji doživljaj.“

IZGUBLJENIU SVEMIRU


FOTO

: MC

F

NEKO VAS POSMATRA

VHS2 VHS2


07 67

U POTRAZI ZA NESTALIM STUDENTOM, DVO-JICA DETEKTIVA PROVALJUJU U NAPUŠTENU KUĆU, GDE NALAZE KOLEKCIJU VHS KASETA. GLEDAJUĆI SADRŽAJ SVAKE KASETE, ONI SH-VATAJU DA IZA NESTANKA OVOG MLADIĆA STOJE ZASTRAŠUJUĆE OKOLNOSTI - PARA-NORMALNE POJAVE, ZOMBIJI, ZLI VANZEMALJ-CI I APOKALIPTIČNA VIZIJA PAKLA NA ZEMLJI. ZASLEPLJENI NEOČEKIVANIM SLIKAMA, DVO-JICA DETEKTIVA UBRZO I SAMI POSTAJU PLEN NEOPISIVOG PROKLETSTVA KOJE NOSI KUĆA.

V/H/S 2 je antologijski horor film, nastavak uspešnog filma V/H/S iz 2012. godine. Na fil-mu, koji čine kratki segmenti, pronađeni snim-ci, između ostalih, radili su i autori filma Projekat veštice iz Blera, Greg Hejl i Eduardo Sančez. Reditelj ovog filma je Sajmon Beret, koji već dugi niz godina snima horor filmove. Kao i mahom svi filmovi ovog žanra, glavne uloge su dodeljene potpuno nepoznatim glumc-ima. Ovako, gledajući film, nemate osećaj da oni glume, već ih doživljavate kao stvarne osobe, ko-jima su se sve te grozote zaista i desile. V/H/S 2 je podeljen na pet priča, koje su sve, na neki način, povezane i svi ti delovi se vrte oko glavne priče. I prvi film je na isti način podeljen, sa tom razlikom da u njemu postoji šest priča. Za razliku od holivudskih blokbaster horor ostva-renja koja na raspolaganju imaju milione dolara, oba ova filma karakteriše mali budžet, bez nekih fantastičnih efekata ili dobre šminke. Ali, pravi lju-bitelji horora, više cene ovakve filmove, jer se oni vraćaju osnovama, a to je uplašiti gledaoce. Očekivanja su podeljena, nekima se više svideo prvi, a nekima drugi film. Mada, svi se slažu da su V/H/S i V/H/S 2 jedna od boljih os-tvarenja ovog žanra.


FOTO

: Mill

enni

um fi

lm

ZAVODLJIVI SVETFORMULE 1

TRKA ŽIVOTA RUSH



08 69

SPEKTAKULARNA EKRANIZACIJA NEMI-LOSRDNOG RIVALSTVA IZMEĐU DŽEJMSA HANTA I NIKIJA LAUDE U NAŠE BIOSKOPE STIŽE 19. SEPTEMBRA OVE GODINE!

Smešten u seksi i glamurozno zlatno doba For-mule 1, ovaj film predstavlja neverovatnu priču o rivalstvu zgodnog engleskog plejboja Han-ta i austrijskog perfekcioniste Laude. Film nas, osim na staze, vodi i u privatne živote i zakulisna događanja na trkama. Prvenstveno prikazuje dva vozača, koji se dovode do granica fizičke i psihičke izdržljivosti u trci u kojoj nema prečice do pobede i u kojoj jedna greška znači smrt.

ZAVODLJIVI SVETFORMULE 1

http://www.photontide.org/

http://www.facebook.com/PhotonTide

http://twitter.com/photontide

http://www.youtube.com/photontide

https://plus.google.com/b/101990028186074669001/101990028186074669001/posts

CoverStory

NEXT SECTION


KONTROVERZNI FILM DAJANA (DIANA), U REŽIJI OLIVERA HIRŠBIGELA (ČIJI JE FIM HITLER: POSLEDNJI DANI BIO NOMINO-VAN ZA OSKARA U KATEGORIJI NAJBOLJEG STRANOG FILMA) POSLEDNJIH GODINU DANA JE INTRIGIRAO JAVNOST IZ VIŠE RAZLOGA. MNOGI SU SE PROTIVILI TOME ŠTO JE NAOMI VOTS, KOJA JE STARIJA NEGO ŠTO JE LEJDI DAJANA BILA KADA JE POGINULA, IZABRANA DA TUMAČI OVU TRAGIČNO PREMINULU PRINCEZU, DOK SU DRUGI BILI NEZADOVOLJNI NEDOSTATKOM INFORMACIJA VEZANIH ZA SAM SCENARIO.

Cover Story

TRAGIČNA HEROINA ILI NESHVAĆENA ŽENA?

FOTO

za

Cov

er S

tory

: Mill

enni

um F

ilm


Cover Story

85

Do pre par meseci se nije znalo da je film zapravo adap-tacija knjige Dajana: Njena poslednja ljubav, autorke Kejt Snel, koja se više fokusira na princezin privatni život nakon razvoda od Princa Čarlsa, nego na bilo šta drugo. Posle godina odlaganja prvog biografskog fil-ma o Dajani, poštovaoci lika i dela tragično preminule princeze su bili iznenađeni rediteljevom odlukom da se film bazira baš na ovom književnom delu, dok se ja-vnost polarizovala između dveju priča koje su želeli da vide – bračnih problema s Čarlsom i misterije koja je okruživala samu pogibiju i period nakon nje. Činjenica je da je u toku produkcije ovog filma izašao i dokumen-tarac Unlawful killing, produciran od strane Moham-eda La-Fajeda, oca Dajaninog premimulog ljubavni-ka Dodija Fajeda, koji nikada više nije ugledao svetlost dana nakon premijere na festivalu u Kanu 2011. godine i još nekoliko festivalskih prikazivanja zaključno sa onim na FEST-u 2012. godine. U ovom dokumentarcu su iznešene jasne optužbe da je ubistvo bilo podmetnuto, tj. organizovano od strane Kraljice Elizabete II, koja je bila u navodnom sukobu sa Dajanom i kojoj nije odgovarala količina informaci-ja kojom je navodno Dajana mogla da naruši ugled kraljevske porodice nakon razvoda sa Čarlsom. Takođe, Dajanine ljubavne afere, koje su predmet i ovog prvog dugometražnog igranog filma, ako je suditi po La-Faje-dovim rečima, jesu nešto što je uzdrmalo Kraljevinu i bilo dodatni motiv za ubistvo. Dokumentarni film je po prvi put prikazao fotografije mrtve Lejdi Dajane kao i misteriozne snimke u kojima se vidi da je pomoć stigla prekasno u tunel u kom se nesreća dogodila, kao i da je princeza navodno bila živa kada je izvučena iz auto-mobila. Kontroverze koje su okružile film Unlawful kill-ing su samo podigle interesovanje za Hiršbigelov film na sledeći nivo. Potom se u celu priču vezanu za film umešala i afera sa Hasnatom Kanom, kardiohirurgom kog je navodno Dajana sve vreme želela da napravi lju-bomornim svojom vezom sa Dodijem.

DUGO OČEKIVANO OSTVARENJE U POTPUNOSTI IZOLUJE PRO-TAGONISTKINJU OD POLITIČKE KONOTACIJE I NA IZVESTAN NAČIN JE DISTANCIRA OD PROŠLOSTI KOJU JE DELILA SA KRALJEVSKOM PORODICOM.


PO PRVI PUT VIDIMO PORTRET PRINCEZE DAJANE KAO RANJENE ŽENE, KOJA U BEZNAĐU ČINI SVE SAMO DA BI DOBILA MAKAR NEŠTO LJUBAVI ZA UZVRAT. LJUBAVNA AFERA SA FAJEDOM JU JE VODILA IZOLACIJI OD SINOVA

Cover Story

87

Iz kraljevske porodice niko se nije oglašavao, pa ni prinčevi Vilijem i Hari, ali je početak snimanja fil-ma Dajana, ako je verovati izvori-ma, odložen zbog oštre revizije scenarija od strane same Kraljice. Naravno, takve stvari je vrlo teško utvrditi, ali je činjenica da se man-ji deo filma snimao u Britaniji i to ne zbog manjka budžeta već zbog otežavajućih okolnosti pred ko-jima se prvenstveno producent Daglas Ri našao, jer je dobar deo dozvola za snimanje eksterijera odbijen uz obrazloženje da će ve-liko interesovanje javnosti bloki-rati grad. Da se faza pre produkci-je ne bi više produžavala, lokacije za snimanje su pronađene u Fran-cuskoj, Belgiji, Švedskoj, Pakistanu, Hrvatskoj i Mozambiku. Dok je film sniman u Opatiji paparaci su uspeli da dođu do seta i tada su prve foto-grafije isplivale na površinu. Vidno mršavija Naomi Vots i dalje nije bila “po ukusu” britanske javnosti koja je navodila da je glumica previše ni-ska i prestara za ovu ulogu.

Dugo očekivano ostvarenje u pot-punosti izoluje protagonistkinju od političke konotacije i na izves-tan način je distancira od prošlosti koju je delila sa kraljevskom poro-dicom. Princ Čarls i Kraljica Eliza-beta II se uopšte ne pojavljuju, što je primetna razlika u odnosu na knjigu na kojoj je film baziran. Ovo je samo potkrepilo tvrdnje da je kraljevska porodica ipak nadzirala i kontrolisala produkciju samog fil-ma. Prinčevi Vilijam i Hari se poja-vljuju u svega par scena, a akcenat je upravo na emotivnom životu i ljubavnim problemima sa koji-ma se Dajana suočavala. Votso-va daje prikaz Dajane u potpu-no drugačijem svetlu od onog na koje je javnost navikla. Sav vizuelni

raskoš prikazan u filmu je obrnuto srazmeran kraljevskom dostojanst-vu koje se toliko pripisivalo premi-nuloj princezi. Istina je da je u svom poslednjem intervjuu Dajana gov-orila o razvodu, depresiji i bulimi-ji sa kojom se borila godinama, no film nam daje još jedan Dajanin lik o kom se nije mnogo govorilo, a on je upravo fragilna, obična žena koja je vapila za ljubavlju koja joj nikada nije bila uzvraćena na pravi način, kako u braku tako ni nakon njega. Film daje detalje o tome kako su se hirurg Hasnat Kan i Dajana upozna-li, te i kako je medijski pritisak koji je vršen na par njega zapravo na iz-vestan način oterao od Dajane. Is-prva se trudeći da ga povrati, Da-jana se držala podalje od očiju javnosti sve dok nije shvatila da se Kan neće vratiti. Tada dolazi do ve-likog obrta i situacije koja nikada do tada nije viđena u britanskim medi-jima - pakta sa medijima koji je Da-jana vešto sklopila, obezbedivši im materijal o kom su mogli da pišu, novoj aferi sa Dodijem Fajedom. Eksponiranje nove veze nije od-govaralo ni britanskoj kraljevskoj porodici, već se štaviše smatralo sramnim činom, ali je naročito ra-zljutilo članove Fajedove porodice čija se religijska gledišta nisu pokla-pala sa princezinim pokušajima da bude što indiskretnija. Nažalost, ova vrlo turbulentna veza je bila još jedan od neuspelih pokušaja da povrati Kana pokušavši da mu skrene pažnju na sebe. Po prvi put vidimo portret princeze Dajane kao ranjene žene, koja u beznađu čini sve samo da bi dobila makar nešto ljubavi za uzvrat. Ljubavna afera sa Fajedom ju je vodila izolaciji od sino-va, što je bio potez princa Čarlsa, koji je smatrao Dajanu nedosto-jnom majkom u to vreme. Fajed, koji je očigledno bio zaljubljen u

Dajanu, takođe dobija mogućnost da iskusi drugu stranu medalje jer se porodica okreće protiv njega, a on shvata da je zapravo zamena za drugog muškarca u princezinom haotičnom emotivnom životu. Da-jana, koja je bila omiljena širom sveta kako zbog svoje prizemne i prijatne pojave, tako i zbog human-itarnih angažmana, pokazuje svo-je drugo lice javnosti. Razulareno-st i gubitak životnog kursa je vode u još dublju depresiju, stvarajući oko sebe veo misterije koji se ti-cao njene prethodne veze, razlo-ga za rastanak, ali i svega što što se docnije dogodilo sa Fajedom, sve do smrti koju su zajedno doživeli u pariskom tunelu, 31. avgusta 1997. godine. Bez obzira na pokušaje skrivanja i modifikacije činjenica, film osim svog dokumentarističkog pristupa zadržava i elemete podžanra misterije, naročito u svo-joj drugoj polovini. Dajana je prim-er filma koji pokušava da demaski-ra kraljevsku uštogljnost, koju je uprkos simpatičnoj pojavi, Dajana naprosto morala da poseduje. To ju je, očigledno, koštalo više nego što je mogla da plati. Šesnaest godina kasnije, svet napokon dobija prvi biografski film o “princezi naroda”, kako su je od milja zvali u medi-jima, jer je bila prva osoba iz bri-tanske kraljevske lože koja je prišla blizu tolikoj količini ljudi širom sve-ta i koja se zalagala za ljudska pra-va, kako u Evropi tako i Africi. Lej-di Dajana Spenser je svakako jedna od najintrigantnijih i najtragičnijih ličnosti iz moderne britanske isto-rije, čiji je neobičan privatni život upravo reditlj Oliver Hiršbigel i pokušao da prikaže. U ulozi Hasna-ta Kana se nalazi Navin Endrjuz, koji se proslavio ulogom Sajida Džaraha u seriji Izgubljeni (Lost). Scenario je potpisao britanski pozorišni pisac Stiven Džefriz.

Piše: Viktor Vilotijević


KO JE BIO U IGRIZA GLAVNU ULOGUDO SAMOG KRAJA?

ZAMALODAJANE

Cover Story

89

DŽESIKA ČESTEJN je bila prvi izbor reditelja Oliver Hiršbigela, ali je umes-to uloge Lejdi Di prihvatila ulogu agentkinje CIA-e -Maje, u filmu Ketrin Bi-gelou 00:30 Tajna operacija, za koji je dobila svoju drugu nominaciju za Oskara.

OSKAROVKA ŠARLIZ TERON je bila vrlo zaintereosvana za ulogu od-mah pošto je Čestejnova odbila, ali reditelj i Teronova nisu mogli da usklade svoje raporede jer je ona u vreme početka produk-cije Dajane počela sa dugo odlaganim snimanjem četvrtog nastavka Pobesnelog Maksa u Namibiji.

KERI MALIGEN je bila treći izbor, ali već tada se izbor sveo na Votsovu i nju, jer je reditelj bio zaintereso-van za obe glumice, tvrdeći da bi obe dale zanimljiv pečat ulozi. Maligenova je imala na kratko blagu prednost, no od uloge je odustala zbog dosni-mavanja scena za film Veliki Getsbi.


Cover Story

91

NAJBOLJE OTKRIĆE DEJVIDA LINČA

NAOMIVOTS


KAKO SU JE HOLIVUDSKI PRODU-CENTI ZAPAZILI, UBRZO SU USLE-DILE ULOGE U FILMOVIMA KRUG, NED KELI, RAZVOD, TE 21 GRAM ZA KOJI JE PRVI PUT NOMINOVANA ZA OSKARA U KATEGORIJI GLAVNE ŽENSKE ULOGE

Naomi Vots je bila malo poznata svetskoj javnos-ti do filma Bulevar zvezda koji se i danas smatra na-jboljim filmom Dejvida Linča, a ona njegovim najboljim otkrićem. Pre 2001. bila je zapažena jedino u filmu Opasna lepota, dok je uglavnom radila televizijske film-ove. Ova Britanka Australijskog porekla je ćerka Pi-tera Votsa, koji je jedno vreme radio kao menadžer na turnejama grupe Pink Flojd. Nakon sjajne uloge u Bu-levaru zvezda za koji je dobila preko petnaest nagrada pred sezonu Oskara i samim tim ostala jedan od retkih slučaja glumice koja je bila nominovana ili dobila toliko nagrada izuzev nominacija za Zlatni Globus i Oskara. No, kako su je holivudski producenti zapazili, ubrzo su usledile uloge u filmovima Krug, Ned Keli, Razvod, te 21 gram za koji je prvi put nominovana za Oskara u kat-egoriji glavne ženske uloge, ali je nagradu izgubila od Šarliz Teron, koja je nagrađena za film Čudovište. Niza-le su se role u manjim filmovima poput Eli Parker, Više ne živimo ovde, Atentat na Ričara Niksona, Ostani, ali i blokbasterima kakvi su Krug 2 i King Kong Pitera Džeksona. Ostvarila je zapažene uloge u filmovima Za-kletva, Dejvida Kronenberga, Međunarodna prevara, Majka i dete, Upoznaćeš visokog crnog stranca, Vudija Alena, te Fer igra u kom je tumačila Valeri Plejm, agent-kinju CIA-e koja je kompromitovana u javnosti u julu 2003. od strane američkog novinara Roberta Novaka, što je predstavljalo veliki šok i međunarodni skandal u to vreme. Votsova je dobila sjajne kritike za ovu ulogu, ali je film dobio vrlo limitiran prostor za prikazivanje jer je smatran poprilično kontroverznim zbog izuzetno realističnog prikaza događaja.

Posle slabije zapaženih uloga u filomovima Kuća sno-va i Džej Edgar, Votsova se ponova vraća na velika vra-ta ulogom u filmu Nemoguće koji joj je prošle godine obezbedio drugu nominaciju za Oskara. Nagradu dobi-ja Dženifer Lorens za film U dobru i u zlu.

95

ZANIMLJIVO JE DA ĆE NAOMI VOTS 28. SEPTEMBRA NAPUNITI 45 GODINA, ŠTO JE SKORO DECENIJU VIŠE NEGO GODINA VIŠE NEGO ŠTO JE LEJDI DAJANA SPENSER IMALA KADA JE NASTRADALA

Samo što je prihvatila ulogu Lejdi Di počele su priče o tome da je Naomi najverovatnije potencijalni favor-it, ako ne i dobitnica Oskara, što ćemo znati za 5 mes-eci. Iako je poslednjih deset godina provela veći deo svog života u Los Anđelesu, Votsova nije nikada težila za prevelikim publicitetom, te je u holivudskim krugov-ima smatraju vrlo povučenom, skromnom i nadasve porodičnom ženom, majkom dvojice sinova i supru-gom glumca Liva Šribera.

U periodu između 2002. i 2004. glumica se zabavljala sa Hitom Ledžerom koji je preminio četiri godine kas-nije. Od detinjstva je bliska prijateljica sa Nikol Kidman koja će joj predstojeće sezone nagrada verovatno pred-stavljati konkurenciju portretišući Grejs Keli u biograf-skom filmu Grejs od Monaka.

Nedavno je odustala od uloge u filmu Plavuša, gde je trebalo da tumači Merilin Monro, a biografska doku-drama Kraljica pustinje, o Gertrud Bel, koju će režirati Verner Hercog je nedavno dobila novu glavnu glumicu, i to baš njenu blisku drugaricu Nikol Kidman, koja ju je nakon godina pregovora o projektu nedavno zvanično i zamenila.

Naomi Vots smo ove godine mogli videti u filmu Adore, kraj Robin Rajt za koji su obe dobile sjajne kritike, a na-kon Dajane uslediće projekti Sunlight Jr. , Birdman - Alehandra Gonzalesa Injaritua, sa kojim je sarađivala na filmu 21 gram, St. Vincent de Van Nuys (u kom tumači trudnu rusku prostitutku) i While We’re Young, koji upravo snima.

Zanimljivo je da će Naomi Vots 28. septembra napu-niti 45 godina, što je skoro deceniju više nego godina više nego što je Lejdi Dajana Spenser imala kada je nas-tradala, što je inicijalno izazvalo kontroverze vezano za rediteljev odabir glumice.

Naomi Vots je u prethodnih dvanaest godina bila nom-inovana za preko 120 nagrada širom sveta od kojih je osvojila skoro pedeset. Uz Nikol Kidman, Ketrin Zitu Džons, Kameron Dijaz, Sandru Bulok, Hali Beri, Džuliju Roberts, Dženifer Aniston i Gvinet Paltrou važi za jed-nu od najtraženijih glumica u četrdesetim.

Na kratko je živela sa Nikol Kidman nakon njenog raz-voda od Tom Kruza. Zajedno sa njom je razmatrana za ulogu Hane Šmic u filmu Čitač, koju je Kidmanova od-bila zbog trudnoće, a za koju je Kejt Vinslet docnije nagrađena Oskarom. Među ulogama koje je izgubila nalazi se i žena-mačka u filmu Uspon mračnog viteza. Pored nje za ulogu su razmatrane Rejčl Vajs, Šarliz Ter-on i En Hetavej koja je dobila rolu.


Cover Story

KO JE KONKURENCIJA NAOMI VOTS?

Oskari 2014

Jasno je da uloge ovog tipa obično privuku pažnju kritičara i najčešće bivaju nominovane za najprestižniju nagradu, Oskar, a vrlo često i izvoju pobedu, kao što je to najskorije bio slučaj sa filmovima Kraljica i Čelična lej-di, za koje su Helen Miren i Mer-il Strip osvojile nagradu. Ove godine, konkurencija nije ništa slabija od prethodnih par godi-na kada se smatralo da je kate-gorija glavne ženske uloge na-jkonkurentnija.

PRVIH PET:1. Ejmi Adams (American Hustle) 2. Kejt Blanšet (Blue Jasmine3. Džudi Denč (Philomena) 4. Meril Strip (August: Osage County)5. Naomi Vots (Dajana)

DRUGIH PET:1. Ema Votson (Saving Mr. Banks)2. Nikol Kidman (Grace of Monaco) 3. Kejt Vinslet (Labor Day) 4. Sandra Bulok (Gravity)5. Paulina Garsija (Gloria)

TREĆIH PET:1. Berenis Bežo (The Past) 2. Žili Delpi (Pre Ponoći)3. Marion Kotiljar (The Immigrant) 4. Felisiti Džons (The Invisible Woman) 5. Runi Mara (Ain’t Them Bodies Saint)


Cover Story

99

OVO MORATE ZNATI PRE NEGO ŠTOPOGLEDATE FILM!

21 podatak oLejdi Dajani:


Cover Story

101

12. Venčanje sa princom Čarlsom je prenošeno u 74 zemlje i gledalo ga je preko 750 miliona ljudi.

13. Dajana je bila prva Britanka koja se uda-la za naslednika trona u poslednjih tri sto-tine godina britanske istorije (sve do Kejt Midlton).

14. Njen verenički prsten je sačinjen od osamnaestokaratnog safira okruženog di-jamantima.

15. Lejdi Dajana je bila visoka 178cm, nosi-la je broj cipela 41, a konfekcijski broj je bio 36 (evropski).

16. U toku braka dijagnostifikovana joj je bulimija kao i postporođajna depresija, na-kon što je rodila princa Vilijama.

17. Uzori su joj bile jake žene: Majka Tereza, Madona i Margaret Tačer.

18. Njene fotografije su bile preko 50 puta na naslovnoj stranici People magazina, 8 puta na Time magazinu, i sedam puta na Newsweku.

19. Nakon razvoda, Dajana se posvetila humanitarnom radu i pomagala je Crven-om krstu u misijama otklanjanja podzem-nih mina, kada je neposredno pred pogibi-ju posetila i Bosnu.

20. U toku nesreće nije imala vozački po-jas na sebi.

21. Njena sahrana je prenošena u preko šezdeset zemalja, a pratilo ju je skoro tri milijarde ljudi.

1. Lejdi Dajana je rođena 1.jula 1961. go-dine, što je bio jedan od najtoplijih letnjih dana u poslednjih 50 godina u Ujedinjen-om Kraljevstvu.

2. Imala je dve sestre, Saru i Džejn, i dva brata, Džona i Čarlsa.

3. Isprva je podučavana kod kuće da bi nas-tavila osnovno školovanje u Silfield školi, nedaleko od kuće.

4. Počela je da radi sa 19 godina, a prvi po-slovi su joj bili: bejbisiterka, upravnica i asistentkinja profesoru u Young England, školi za babice.

5. Hobiji su joj bili ples, skijanje i plivanje.

6. Dajana i Čarls su pre braka bili komšije na kraljevskom imanju u selu Sandringhem (Norfolk).

7. Dajanina sestra Sara se zabavljala sa princom Čarlsom pre njihove veridbe.

8. Princeza Dajana je dalja rođaka Hemfri-ja Bogarta, Džordža Vašingtona i Džordža Buša.

9. Popularna spisateljica ljubića, Barbara Kartlend joj je bila baka od maćehe.

10. Dajanina baka po majci je bila družbenica Kraljice Majke, a deda sluga Kraljici Elizabeti II.

11. Dajanino poreklo je “više” britansko nego princ Čarlsovo. Ona je šesto koleno Meri, kraljice Škota.

OLIVER HIRŠBIGEL:OD HITLERA DO DAJANEOliver Hiršbigel je jedan od najkontroverznijih nemačkih filmskih reditelja koji se u pre-thodnih desetak godina lansirao u sam vrh evropskih stvaralaca. Osim filma Hitler: Posled-nji dani za koji je bio nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg filma van američkog gov-ornog područja, poznat je i po svom dugometražnom debi ostvarenju Eksperiment, koje je 2001. diglo dosta prašine u filmskom svetu. U Holivudu se oprobao ne tako uspešnim rimejkom Kradljivaca tela - Invazija sa Nikol Kidman i Danijelom Krejgom. Režirao je i seri-ju Bordžija, kao i film Five minutes of Heaven koji je prošao zapaženo na Sandens festivalu. Dajana je prva koprodukcija i tek drugi visokobudžetni projekat u koji se upustio.


DA BI SVE IZGLEDALO ŠTO REALISTIČNIJE A GLUMIČINA FIGURA I LIK ŠTO AUTENTIČNIJI, VOTSOVA SE PODVRGLA POSEBNIM TRENINZIMA KOD FITNES GURUA SIMON DE LA RU.

103

Iako je Naomi Vots nakon drugog porođaja znatno smršala, a po-tom bila na dijeti pred sniman-je filma Nemoguće, zbog svoje visine morala je da postane vre-tenastija za potrebe tumačenja Lejdi Dajane. Naime, Naomi Vots je gotovo 15cm niža nego što je Dajana bila, a u trenutku dok je snimala film bila je 8 godi-na starija od princeza u trenutku pogibije. Da bi sve izgledalo što realističnije a glumičina figura i lik što autentičniji, Votsova se podvrgla posebnim treninzima kod fitnes gurua, njujorčanke, Simon De la Ru, koja je poznata po tome što je spremala glumice kako bi se što bolje fizički pri-premile za likove koje tumače. Među klijentima tu su En Het-avej koja se spremala za Uspon mračnog viteza kao i Sandra Bu-lok koja je isprva išla na treninge zajedno sa bivšim suprugom iz ličnog zadovoljstva a docnije da bi bila mršavija za ulogu u filmu The Blind Side.

Saveti Simon De la Ru nisu ni-kakva nauka, ali svakako izisku-ju napor i posvećenost. Način na koji ova žena tretira svoje kli-jente jeste da im prepiše poseb-nu dijetu koje se tri meseca glu-mice striktno pridržavaju uz pet do sedam treninga nedeljno od po sat vremena.

Treninzi kojima se Votsova pod-vrgla su bazirani na izdržljivosti i zatezanju mišića kombinacijom aerobnih i kardio treninga. Da bi ostala razgibana, u okviru kar-dio treninga, Simon bi uključila i ples u celu priču, te je Votsova konstantno bila u pripravnosti.

Pošto je Simon bivša plesačica oduvek je doživljavala da igru može da kombinuje dobro sa os-tatkom kardio programa. Suština je da poslednje tri nedelje treninga intenzitet naglo raste, i u jednom momentu neposred-no pred pojačanje intenziteta, ona ima običaj da tela svojih kli-jenata izloži šoku duplirajući im napore a smanjujući vreme za postizanje rezultata. Na samom početku se više fokusira na pi-lates i jogu, da bi kasnije prešla na kardio vežbe.

Među muškim klijentima u skorije vreme se našao Met De-jmon koji je svoje pripreme za Elizijum započeo upravo sa Si-mon. Kako Simon ne radi na povećanju mišićne mase, tj. podizanju tegova, Dejmon je morao da nastavi dalje sa dugim trenerom, pošto je izgubio neo-phodne kilograme i zategao se.

Sandra Bulok se vratila 2011. na još intenzivnije treninge sama,

kako bi što bolje podnela raz-vod od muža, što je takođe nešto sa čime se Simon suočava često. “Zvezde često započinju radikalne promene u životu in-tenzivnim treninzima, neki po-sle razvoda, a neki da bi mo-gli da dobiju nove uloge nakon transformacije”, ističe Simon De la Ru.

Što se tiče Naomi Vots, ona je uz pomoć Simon snizila nivo mas-ti u organizmu na ispod 10% kako bi uz pomoć pilatesa i kar-dia delovala vretenastije i više, jer je u prirodi niska i lako bi bilo primetno na velikom platnu da se nije potrudila da izgleda što mršavije.

Obzirom da se film foku-sira na poslednje dve godine princezinog života, kada je bila depresivna i patila od bulimi-je, Simon je imala zadatak da od Naomi koja je prirodno mršava načini još mršaviju ženu.

“Treninzi nisu samo za zvezde i bogataše, to su predrasude”, iz-javila je Naomi. Privatni treninzi kod Simon u studiju sa nekim od njenih obučenih trenera koštaju 175$ po seansi, ali ako radite grupne treninge onda je to znat-no jeftinije - 35$.

TRENING: PUT DOPRINCEZINE LINIJE


REAKCIJA AMERIČKE I SVETSKE PUBLIKE

Očekujemo:

Kad god je reč o filmu koji se tiče britanske istorije, a ne prikazu-je događaje afirmativno, vrlo je verovatno da će Britanci biti prvi koji će se ostrviti na film. Film započinje svoju svetsku distribu-ciju 20. septembra u Velikoj Bri-taniji, potom u Srbiji 26. seotem-bra, da bi 1.novembra startovao na severnoameričkom tržištu. Osa-tak evropskih zemalja će početi da prikazuje film u toku meseca okto-bra. Premda je reč o još jednoj ja-koj ličnosti, poredbe sa Čeličnom lejdi su jedino osnovane ako je reč o jačini odigrane uloge, jer su film-ovi posve drugačiji. Dajana je pri-kazana sa mnogo manje glamura i političkog angažmana nego što su je svetski mediji za života pred-stavljali.

Ipak, treba imati u vidu da Američka akademija gaji simpati-je prema ovakvoj vrsti uloga te da je u poslednjih deset godina na-gradila Helen Miren za tumačenje Elizabete II a potom i Meril Strip za ulogu Margaret Tačer. Ako izađemo izvan okvira politike, Marion Kotil-

jar je nagrađena za tumačenje Edit Pjaf, a Riz Viterspun - Džun Karter, dok je Nikol Kidman ovenčana stat-uetom za tumačenje Virdžinije Vulf u Satima.

Dajana je jedan od filmova koji se najviše očekivao ove go-dine i od kog se očekivalo dos-ta, zbog osetljivosti teme, kao i zbog toga što se po prvi put na-kon šesnaest godina neko usudio da snimi film o tragično preminu-loj princezi. Film je za sada više polarizovao teoretičare zavere nego same kritičare, ali ono oko čega se jednoglasno svi slažu jeste da je Votsova izbegla karikiranje koje se, na primer, pripisivalo Kejt Blanšet za tumačenje Ketrin Hep-burn u Avijatičaru.

Votsova je ovu ulogu opisala kao najbitniju u svom životu, a o svom filmu isto misli i reditelj Ol-iver Hiršbigel. Niko od članova kraljevske porodice, uključujući i Dajanine sinove, nije se poja-vio na premijeri filma 5. septem-bra i za sada su nepoznate reak-

cije kraljevske porodice, premda je poznato da je film prikazan prvo njima, pre zvanične premi-jere u Londonu. Ista količina kon-troverze prati film Grejs od Mona-ka koji će započeti svoj bioskopski život 27. novembra, ali je reakcija Grimaldijevih bila daleko burnija, pa je snimanje umalo obustavlje-no u jednom trenutku.

Da li će aktuelni bioskopski hit opravdati očekivanja i zadovolji-ti, publiku, kritiku i poštovaoce Lejdi Dajane? Naravno da neće, jer sa ovako delikatnom temom, teško da se uz neophodno činjenje kompromisa pri pisanju scenari-ja može baš svima udovoljiti. U krajnju ruku –i ne treba, jer je već dovoljno značajno to što se neko najzad odvažio da snimi film o Dajani, o kojoj nikada nije presta-lo da se priča i o čijoj smrti i po-sle zatvaranja slučaja nije presta-lo da se polemiše. Samim tim, ovaj film predstavlja obavezno jesenje gradivo.


Cover Story

107

Domaći start: 26.9.2013.DianaDajana

Pravi ljudi.Prave priče.magazinrealno.com

JUN 2013

Foto

: RTV

Pin

k

http://www.facebook.com/eonlinead

"Louis, I think this isthe beginning of abeautiful friendship."

-Casablanca, 1942.

LET’S BEFRIENDS :)Jedan lajk i tu ste...facebook.com/cinemaplusmagazinfacebook.com/serijeplus

Destination: Small Screen

NEXT SECTION


LEDENODOBA 2012 Ice Age 2012

Hladno vreme iznenada postaje smrtonos-no kada vulkanska erupcija na Islandu prouzrokuje kretanje džinovskog glečera ka istočnoj obali Severne Amerike, izazivajući niz katastrofa povezanih sa neočekivanim klimatskim uslovima. Kada se u avgustu spusti temperatura i počne da pada sneg, porodica mora brzo da se okupi i krene na put da bi izbegla Ledeno doba: 2012.

10.10. u 21.20h

Small Screen

FOTO

: NBC

Uni

vers

al

VRISAK 2Scream 2

Taman kad ste pomislili da možete bezbed-no da spavate, ugašenih svetala, Sidni Pres-kot (Niv Kembel) shvata da se zloglasni ubica s maskom duha vratio iz mrtvih s namerom da ponovo napadne. Sidni, koja je sada stu-dent, i njeni stari i novi drugari, bore se za svoje živote, dok bivaju progonjeni i ubijani jedan po jedan. Kortni Koks, Dejvid Arket, Sara Mišel Gelar i Liv Šrajber su u glavnim ulogama u nastavku čuvenog horora s no-tom crnog humora.

12.10. u 21h

117

FOTO

: NBC

Uni

vers

al


LJUTICECopperhead

Odmetnik brze ruke sa divljeg zapada upada u mnogo veću nevolju nego što je mislio kada stigne u negostoljubivi rudarski gradić u No-vom Meksiku. Njegovu nameru da poravna račune pošto je saznao da je njegovog prijatelja ubila lokalna banda odmetnika, iznenada preki-da najezda smrtonosnih zmija otrovnica, koje je oslobodila eksplozija u rudniku. bred Džonson, kit stoun i Vendi karter su zvezde ove neobične kaubojske sapunice sa neočekivanim obrtom u vidu gmizavih stvorenja.

11.10. u 22h

Small Screen

FOTO

: NBC

Uni

vers

al

BAZILISK: KRALJ ZMIJABASILISK: THESERPENT KING

Muzejski eksponat u malom američkom gradu je u stvari uspavano mitsko stvoren-je po imenu bazilisk, koje svojim čudovišnim pogledom može da pretvori ljude u ka-men. Probuđeno tokom pomračenja sunca, čudovište kreće u pohod, a arheolog, folklor-ista, investitor i pripadnici Nacionalne garde udružuju snage kako bi ga sprečili da dođe do svog para i stvori smrtonosno potom-stvo. Uzbudljiv akciono-fantastični film sa Džeremijem Londonom, Jansi batlerom i kli-vantom Deriksom u glavnim ulogama.

18.10. u 22h

119

FOTO

: NBC

Uni

vers

al


HANIBALHannibal

Prošlo je sedam godina otkako su se doktor Hanibal Lektor i agent Ef-Bi-Aja Klaris Sterling sreli u maksimalno obezbeđenom zatvoru za umno poremećene kriminalce. Doktor je pobe-gao i trenutno je na slobodi u Evropi, gde koris-ti prednosti nezaštićenog sveta, nesvestan da ga je njegova prošlost sustigla. Mejson Verdžer, njegova šesta žrtva, preživeo je iako je užasno unakažen i sada traži osvetu koristeći mamac kom Lektor ne može da odoli: Klaris Sterling.

8.10. u 22h

Small Screen

FOTO

: FO

X IC

B

PARK IZ DOBA JURE

PARK IZ DOBA JURE: IZGUBLJENI SVET

PARK IZDOBA JURE IIINagrađena klasična vizija tematskog parka Stivena Spilberga sa genetski stvorenim dinosaurusi-ma. Ko će preživeti kad dinosaurusi pobegnu? Ekipa vrhunskih glumaca oživljava nezaboravne likove iz bestselera Majkla Krajtona. Dobitnik Oskara Ričard Atenboro glumi zabludelog tajku-na Džona Hamonda. Sem Nil, Lora Dern, Džef Goldblum i Semjuel L. Džekson blistaju u uloga-ma ekscentričnih stručnjaka dovedenih da analiziraju probleme u novom parku. Smatra se da je Stiven Spilberg najpopularniji režiser u istoriji kinematografije, a „Park iz doba jure” predstavlja vrhunac tog talenta, model blokbastera koji savršeno balansira smeh, uzbuđenje i stravu.

10.10. u 22h

17.10. u 22h

24.10. u 22h

121

JURASSIC PARK: SPECIALTV EVENT!

FOTO

: FO

X IC

B

MIX it up

DocumentedThe Must ListSoundtracksA Word or TwoTrendingGuess Who

NEXT SECTION

126FOTO

: MC

F

AMAZONIJAPOVRATAK PRIRODI

cinema.plus.in.rs

Documented

127

Autor: Jovana Dimitrijević na, jer tako najbolje možemo da vidimo ko-liko majmuni kao vrsta brzo uče o svetu oko sebe. Čim su došli na tu ideju, usvojili su majmunčića koji će se (u filmu) posle pada aviona naći u nepoznatoj sredini šume gde će morati sam da se snađe. Film prikazuje kakav je proces povezivanja sa prirodom za nekoga ko nikad nije imao dodir sa njom. Prikazuje kako šuma, ispr-va negostoljubiva za nekoga ko ne pozna-je njena pravila, postaje najlepše mesto na svetu kada upoznate njena pravila. U toj šumi, ovaj majmun je stranac i svojoj vrsti ali, posmatrajući sa strane, naučiće kako sve funkcioniše u ovom kompleksnom svetu. AUTENTIČNOST PRE SVEGA Da bi film bio autentičan, odlučili su da sn-imaju sve u šumi, bez specijalnih efekata i rada u studiju. Kako bi to postigli, snimali su sa životinjama o kojima su vodili računa ljudi iz IBAMA, brazilskog društva za zaštitu sre-dine. Oni vode računa o nezaštićenim mla-duncima na obodima šume. I ove životinje su se morali navići na život u šumi, baš kao protogonista filma. Hteli su da prikažu svu moć prirode pa nije moglo biti naracije, zbog čega se Amazoni-ja i izdvaja od drugih dokumentarnih filmo-va. Morao je biti snimljen u 3D rezoluciji, što nikad ranije nije urađeno u Amazoniji. Sni-mano je sa životinjama koje sa navikavaju na život u šumi kao i sa životinjama koje su tu odrasle, pa su upoznate sa pravilima i jasno se vidi razlika među njima. Krajnji stadijum je bio pronalaženje osobe koja će nas provesti kroz ovaj svet, nekoga ko razume divljinu i zna da prikaže sve njene lepote. Prirodno, izbor je pao na Terija Rago-berta, koji je radio na projektu Bela planeta. Snimali su više od dve godine, tokom kojih je prošlo oko šest meseci privikavanja mla-dunaca iz IBAMA na šumu, ljude i kamere. Sve je to građeno dan po dan, uz strpljenje i razumevanje za životinje. Često su morali da prepravljaju napisane scene da bi ih prila-godili ponašanju majmuna i ostalih životinja.

FILM AMAZONIJA, SPECIFIČNI DO-KUMENTARAC, VODI NAS U SRCE NAJVEĆE ŠUME NA ZEMLJI. OVO JE FILM O PRIRODI KOJI ĆE SE SVI-DETI CELOJ PORODICI. OVA ODA LEPOTI I RAZNOVRSNOSTI AMA-ZONSKE ŠUME ĆE VAS PROVESTI KROZ MISTERIOZNE PREDELE KOJE ČOVEK NIJE NI POKUŠAO (NITI BI MOGAO) DA UKROTI.

Projekat Amazonija je oživeo 2006. go-dine kada je prikazan film Bela planeta (The White Planet). Taj film je zapravo jedna ve-lika saga o životu na Arktiku. Po rečima Ste-fani Miler, koja je producent filma, razgov-or sa koproducentom i distributerom filma Bela planeta ju je inspirisao na ovakav pro-jekat. Ovog puta su odlučili da nas upoznaju sa drugim svetom bitnim za nas – Amazoni-jom. Kao i u filmu o Arktiku, i ovde možemo da vidimo prirodan i, vrlo često, opasan život dela sveta koji je tako bitan za sve nas, koji pomaže u održavanju balansa. Samo što ovde nije reč o hladnoći i ledu. PRVO ISKUSTVO SA AMAZONIJOM Amazonija diše, a u ritmu tih uzdaha žive cela flora i fauna ovog mesta. U ovom pro-jektu, tvorci nisu hteli da prikažu samo za-nimljivo ponašanje životinja. Da bi prikaza-li pravo funkcionisanje ovog ekosistema, u kom živi više od deset procenata živih vrsta planete, delovalo je logično da iskust-vo koje treba prikazati gledaocima mora biti jedinstveno. To podrazumeva uživanje u zadivljujućim snimcima koji će vas tol-iko uvući u priču, da gotovo možete osetiti miris šume. Imate osećaj da ste tamo i pri-liku da iskusite sve kao da se sami prvi put susrećete sa ovim svetom. U tome pomažu i zvuci pa skoro da možete i fizički sve da iskusite. Ekipa je došla na ideju da celo to iskust-vo priušte gledaocima uz pomoć majmu-

IMATE OSEĆAJ DA STE TAMO I PRILIKU DA ISKUSITE SVE KAO DA SE SAMI PRVI PUT SUSREĆETE SA OVIM SVETOM. U TOME POMAŽU I ZVUCI PA SKORO DA MOŽETE I FIZIČKI SVE DA ISKUSITE.


ZA SUPREVIZORE SU ANAGAŽOVANI NAUČNI EKSPERTI IZ BRAZILA. ONI SU RADILI NA RAZLIČITIM STRANAMA: SA PRI-MATIMA, VELIKIM ŽIVOTINJAMA, KROKODILIMA, INSEKTIMA..

Tu je, naravno, bilo i kišnih dana, pokvarene opreme ili, pro-sto, dana kada životinje nisu sarađivale, tako da je projekat bio veoma zahtevan. Za suprevizore su anagažovani naučni eksperti iz Brazila. Oni su radili na različitim stranama: sa pri-matima, velikim životinjama, krokodilima, insektima... Bitan član ekipe je i Arakem Alkantara koji je bio fotograf na sni-manju, a koji je istraživao Amazoniju više od 40 godina. On je bio od velike pomoći u biranju lokacija za snimanje filma kao i u pronalaženju retkih vrsta. ZVUCI PRIRODE Muzika koja prati film se sjajno uklopila. Morali su da pronađu osobu dovoljno pametnu i skromnu, koja će prihvatiti sve sugestije. Film dosta zavisi od zuvkova, kao i muzike, pa je sve moralo biti perfektno uklopljeno. Bilo je dosta rasprave kako postići harmoniju između ova dva detalja. Kakav sjajan pos-ao su odradili, posebno se vidi u sceni oluje, gde se čuje muzi-ka celog orkestra koja se savršeno nadovezuje na zvuk kiše i vetra. Bio je izazov u moru pesme ptica i zvukova životinja izolova-ti samo jedan zvuk. Postavljeno je nekoliko mikrofona kako bi lakše odradili posao i uhvatili svu buku šume. Malo pre izlaska sunca, prvo bi se čuli majmuni koji se bude, a zatim bi štafetu preuzele ptice. Tokom dana u šumi je sve tiho, kao da se svi uspavaju usled velike vrućine. Poslepodne, ptice se ponovo najviše čuju. Uveče ćete čuti uglavnom samo insekte i žabe kako se nadvikuju. Najstrašniji zvuk je onaj koji dolazi od jag-uar, ali neki će vas i nasmejati. ŠUMA KAO SET ZA SNIMANJE Napravili su veliki set u sred šume. Tu su morali dovesti sve životinje koje su želeli u filmu. Koristili su lažne drvene ka-mere da bi ih navikli. Za timove kamermana su organizovani izleti u šumu, da bi mogli da snime svaki detalj prirode. Tako su mogli da snime ponašanje životinja koje nisu mogli da uh-vate na setu kao i ostatak šume koju su prikazali. Time su uspeli da pokažu svu raznovrsnost kojom raspolaže ovak-vo mesto. Pošto su snimali 3D film, imali su problema zbog nepredviđenih okolnosti. Vreme, flora i fauna su ponekad radili protiv ekipe. Priroda je ipak na kraju najviše doprinela lepoti filma. Na kraju, ovo je film koji je postavio visok zadatak za ostale dokumentarce, nešto što do sada nije viđeno u ovom obliku. To znači da bi ga trebalo pogledati, ako ne samo zbog predi-vnih scena i muzike, već I zbog opšte kulture. Amazonijom dobijate ceo paket- obilazak opasne ali prelepe šume, dok se-dite duboko zavaljeni u svoj bezbedni svet.

Documented

FOTO

: MC

F

NOVOSTI IZ SVETA FILMA, TV SERIJA,STRIPA, MUZIKE, VIDEO IGARA

I JOŠ PONEČEG...

W W W . M E G A B L O G . R S

SVE O FILMU NA JEDNOM MESTU

filmske-radosti.com

FILMSKE RADOSTI je jedan od retkih sajtova uSrbiji koji je u potpunosti posvećen sedmoj umetnosti.

PRIDRUŽITESE PRAVOJFILMOFILSKOJDRUŽINI!

VODEĆI SAJT OVETEMATIKE U REGIONU!

NOVOSTI IZ SVETA FILMA, TV SERIJA,STRIPA, MUZIKE, VIDEO IGARA

I JOŠ PONEČEG...

W W W . M E G A B L O G . R S


OD ŠALE DO TRILOGIJE

A Word or Two

FOTO

: Tuc

k

Autor: Danilo Obradović

135

snagama se trude da se ne utope u masu, s tim što je ta masa predstavljena bezum-nim zombijima, vanzemaljskim dronovi-ma ili starcima koji se nonšalanto rešavaju neželjenih elemenata svog društva (u sva tri filma, metafore nisu preterano suptilne). Filmovi su sa mnogih strana označeni kao parodije samo zbog toga što su pretežno komedije. Istina je da postoji blago parodi-ranje raznih trendova, ali elementi za koje se tvrdi da su parodirani su dosta ozbiljno izve-deni. Zombi apokalipsa u Šon živih mrtvaca je više nego solidno odradjena, samo što je sam film komedija. Po rečima režisera, Ed-gara Rajta, prvi film predstavlja svojevrs-no vidjenje zombi apokalipse od strane jed-nog opuštenog Londonca. Drugi film je kako opušteni engleski pandur vidi film Ma-jkla Beja i The World’s End je moderna ar-turijanska potraga sa vrlo nesposobnim Ar-turom na svom čelu. Izrazito britanski, je još jedan način da se opiše ova trilogija. Radnja ne izlazi iz Londo-na ili malih engleskih gradova (drugi i treći deo se odvijaju u Edgarovom, odnosno Sa-jmonovom rodnom mestu). I pored prvobi-tnog uspeha, nije došlo do razvodnjavanja radnje, dijaloga ili referenci da bi se privuk-la strana (čitaj, američka) publika. Izgleda da gledaoci jednostavno kapiraju Sajmo-na i Nika (i Martina Frimena, i Bila Naja i još mnoge; ne znam zašto, verovatno je nagla-sak u pitanju). Sve u svemu, ova trilogija je završena. Momci su dobili gomilu besplatnog sl-adoleda. Daleko od toga da je stavlje-na tačka na njihovu dalju saradnju koja očigledno daje sjajne rezultate. A da li će se trilogija proširiti? Što da ne. Sladoled može imati više od tri ukusa...

ŠON ŽIVIH MRTVACA – SLADOLED OD JAG-ODE KOJI UKAZUJE NA KRVAVU POŠAST.

PANDURI U FRCI – VANILA, ALI S’ PLAVIM OMOTOM ŠTO IDE S’ PLAVOM UNIFORMOM.

I THE WORLD’S END I SLADOLED OD MEN-TE ŠTO ALAUDIRA NA MALE ZELENE LJUDE.

SVE JE NEGDE POČELO SA FILM-OM ŠON ŽIVIH MRTVACA (SHAUN OF THE DEAD) 2004. GODINE. ILI JE SVE KRENULO NEGDE NA SNI-MANJU SERIJE SPACED KRAJEM DE-VEDESETIH KADA SU SE NA SETU NAŠLI SAJMON PEG, NIK FROST, REŽISER EDGAR RAJT I PRODUCENT NIRA PARK KAO I GLUMCI DŽESIKA HAJNS, DŽULIJA DIKIN, MAJKL SMAJ-LI, RIS ŠIRSMIT I OSTALI.

Zapravo, naznake nezvanične Korneto trilogije (tj. onoga što će se tako kasnije naz-vati) su se prvi put javile na pres konferen-ciji za film Panduri u frci (Hot Fuzz) 2007. Primećeno je da se u oba do tada objavljena filma (Šon i Panduri) javlja sladoled različitih ukusa. Neko je povuko paralelu sa trilogi-jom Kristofa Kislovskog, Tri boje, i nastala je trilogija Kornet sa tri ukusa. Samo je falio treći film. Pre par meseci je izašao The World’s End, poslednji deo ove nezvanične trilogije koja zaokružuje skoro deset godina (ili više, ako računamo od Spaced) saradnje izmedju Saj-mona, Nika, Edgara i Nire. Sva tri filma su, na prvi pogled, dosta različiti. Šon je o zombi apokalipsi, Panduri o žestokoj akciji, a poslednji o zaverama i in-vaziji vanzemaljaca. Filmovi nisu hronološki ili narativno povezani, likovi su različiti, lo-kacije su različite (osim što se svi dešavaju u Engleskoj). Ipak nije afinitet glavnih likova prema sl-adoledu jedino što povezuje ova tri filma. Za početak, očigledno, filmovi imaju iste glumce, pre svega, Sajmona Pega i Nika Frosta. Imaju i istog režisera i producen-ta, Edgara Rajta i Niru Park i iste scenariste (opet Peg i opet Rajt). Tu je i sličan humor i šale i dugogodišnji geg oko preskakan-ja ograde koji se proteže kroz sva tri filma, ali ono što čvrsto veže ovu trilogiju u jed-nu kompaktnu celinu je nezaobilazni osećaj drugarstva. Ono prožima svaki vic i nezreli gest naših likova, prožima radnju filma i je-dan je od njegovih glavnih pokratača. Kad smo već kod nezrelosti, protagonisti u sva tri slučaja su socijalno neprilagodjeni i tvr-doglavo odbijaju da osrastu i da se ponašaju u skladu sa normama. Drugim rečima, svim

cinema+ #15

Documents