priručnik za obuku – profesionalna priprema predloga projekta za finansiranje

Program Exchange Municipal obuke u Training Courses

optinama Project

PRIRUNIK ZA OBUKU

TRAINING GUIDE

Profesionalna Professional priprema Preparation predloga of Project

projekta za Funding finansiranje Application

Projekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a

sprovodi konsultantska kua Louis Berger SAS, Francuska

EU funded project managed by the European Agency for Reconstruction and implemented by Louis Berger SAS, France

Standing Conference of

Towns and Municipalities

Stalna konferencija gradova i optina

Exchange Program obuke u optinama Profesionalna priprema predloga projekata za finansiranje

Professional Preparation of Project Funding Application

CD

Tira: 400

Ova publikacija ne predstavlja zvanian stav Evropske komisije. Izdava je iskljuivo odgovoran za informacije koje se nalaze u

publikaciji.

Projekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a sprovodi konsultantska kua

Louis Berger SAS

S A D R A J

1 Prvo poglavlje .................................. Uvod u temu 11

2 Drugo poglavlje ................................ Kratak pregled teme 15

3 Tree poglavlje ................................. Teorija i praksa evropskih optina 19

4 etvrto poglavlje .............................. Metodologija obuke

25

5 Peto poglavlje .................................. Primeri dobre prakse u Srbiji 46

6 esto poglavlje.................................. Primeri dobre prakse iz Evrope

89

7 Sedmo poglavlje ........................................ Preporuke predavaa 109

Dodatni izvori informacija i renik pojmova ......... 113

Novi Beej Novi Kneevac Novi Sad Odaci Oseina PeinciPlandite Prokuplje Raanj Rekovac Ruma Seanj SentaSombor Srbobran Temerin Trstenik Ub itite itoraaSubotica Baka Topola Mali Io Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovite Kurumlija Zrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja BelaCrkva Kovin Zrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja Kovin InijaStara Pazova Sremska Mitrovica id Irig Batoina LapovoKragujevac Lajkovac Mionica Kni aak Kraljevo KruevacVrnjaka Banja Aleksandrovac Plana Petrovac na Mlavi MaloCrnie Golubac Brus Novi Pazar Tutin Raka SokobanjaAleksinac Zajear Bor Knjaevac Svrljig Ni Crveni krstMedijana Kovin Opovo Kovaica Alibunar Titel Palilula PantelejNika Banja Jagodina Parain uprija oka abalj ititeitoraa Subotica Baka Topola Krupanj Loznica Ljubovija MaliZvornik Kosjeri Uice Topola Raa Batoina LapovoKragujevac Beograd Crna Trava ievac Dimitrovgrad OdaciOseina Peinci Leskovac Vrnjaka Banja Aleksandrovac BrusNovi Pazar Tutin Raka Surin Mladenovac Negotin KladovoMajdanpek Sokobanja Vladiin Han Stari Grad Vraar KikindaZrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja Kovin Opovo KovaicaAlibunar Titel Ba Bosilegrad Crna Trava ievac DimitrovgradDoljevac abari agubica Ada Velika Plana Lebane TrgoviteStari Grad Vraar Despotovac Pirot Vranje Preevo BujanovacMedvea Lebane Trgovite Kurumlija Leskovac MeroinaVladiin Han Stari Grad Vraar Grocka Barajevo LazarevacObrenovac Rakovica Sopot Surin Mladenovac Negotin KladovoMajdanpek Kuevo Svilajnac Poarevac Smederevo SmederevskaPalanka Velika Plana Petrovac na Mlavi Malo Crnie GolubacNovi Beej Novi Kneevac Novi Sad Odaci Oseina PeinciPlandite Prokuplje Raanj Rekovac Ruma Seanj SentaSombor Srbobran Temerin Trstenik Ub itite itoraaSubotica Baka Topola Mali Io Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovite Kurumlija Zrenjanin Panevo Vrac Bela Crkva KovinZrenjanin Panevo Vrac Kovin Inija Stara Pazova SremskaMitrovica id Irig Beograd Lapovo Kragujevac Lajkovac MionicaKni aak Kraljevo Kruevac Vrnjaka Banja AleksandrovacPlana Petrovac na Mlavi Malo Crnie Golubac Brus Novi PazarTutin Raka Sokobanja Aleksinac Zajear Bor Knjaevac SvrljigNi Crveni krst Medijana Kovin Opovo Kovaica Alibunar TitelPalilula Pantelej Nika Banja Jagodina Parain uprija okaabalj itite itoraa Subotica Baka Topola Krupanj Loznica

Profesionalna priprema predloga projekata 5

Exchange Program obuke u optinama

Predgovor Prirunik na temu profesionalne pripreme predloga projekata za finansiranje jedan je od osam tematskih prirunika pripremljenih za Stalnu konferenciju gradova i optina u okviru Exchange - Programa obuke u optinama, finansiranog od strane Evropske unije. Cilj aktivnosti koje su trajale godinu dana nije pravljenje uputstva za upotrebu, prikupljanje ili dupliranje ve postojeih materijala, ve pruanje pomoi lokalnim samoupravama u Srbiji pri reavanju problema sa kojima se one u ovoj oblasti suoavaju i to na pragmatian i efikasan nain.

Nadamo se da e ovaj prirunik biti od pomoi optinama u daljem obuavanju i osposobljavanju zaposlenih za obavljanje kljunih aktivnosti vezanih za socio-ekonomski razvoj i da e doprineti napredovanju ka efikasnoj lokalnoj samoupravi u procesu pridruivanja Srbije Evropskoj uniji.

Poglavlje 4 ovog prirunika sastoji se od kratkog opisa predloene metodologije obuka, bazirane na lekcijama nauenim tokom trajanja projekta, i odraz je znanja i iskustva grupe domaih predavaa, kao i preporuka dugoronih i kratkoronih eksperata iz Evrope.

Sadraj ovih prirunika uglavnom je baziran na doprinosu uesnika iz 105 optina koje su aktivno uestvovale na 36 radionica, istovremeno odravanih u periodu od maja do decembra 2007. godine u pet gradova u Srbiji: Niu, Kragujevcu, Beogradu, Subotici i Uicu. Za realizaciju ovog prirunika bila je neophodna svesrdna podrka zaposlenih na projektu, osoblja angaovanog od strane konsultantske kue Louis Berger SAS, Valentine Miloevi (Vanje), Aleksandre Vlahovi (Sake), Radmile ermanovi (Rade) i Ljiljane Milivojevi.

Uesnici radionica:

Ime Prezime Optina

SUBOTICA PALI

1 Duko arokovi Sremska Mitrovica

2 Jan Lomianski Baki Petrovac

3 Dragan Milenkovi itite

4 Milan iko oka

5 Zora Petrovi Titel

6 Simonida Pavievi Subotica

7 Milanka Krsti Sombor

8 Kornel Mesaro Kanjia

9 Slobodanka Mari Irig

10 Ljiljana Katanovi id

11 Vojislava Beljanski Odaci

6 Profesionalna priprema predloga projekata


12 Jelena Premovi Vrbas

13 Milica Paji Novi Sad

14 Nikola Popovi Beej

15 Gordana Dimitrijevi Zrenjanin

16 Gabriela Menjhart Senta

17 Novak Zubac Seanj

BEOGRAD

18 Sandra Miladinovi Malo Crnie

19 Barbara Radosavljevi Bela Crkva

20 Bojan Modrlanovi Poarevac

21 Milena Ostoji Ub

22 Mirjana ivkovi Ub

23 Nada Kapii Beograd-Savski Venac

24 Nada uri Beograd-Zemun

25 Jelena Novakov Panevo

26 Marija Kneevi abac

27 Vladan Alimpijevi Beograd-Novi Beograd

28 Vladica Dragosavljevi Inija

29 Tamara Avdalovi Kovaevi Lazarevac

30 Emil Jona Kovaica

31 Jovan Tomi Alibunar

32 Jasmina Babi Beograd - Vraar

33 Ivana Nei Grocka

34 Slaana Mili Kruevac

35 ivoslav Lazi Veliko Gradite

KRAGUJEVAC

36 Mila Stojanovi Vrnjaka Banja

37 Slavica Vukainovi abari

38 Saa Stojanovi Svilajnac

39 Ivana Stanojevi Boljevac



40 Dragana Radosavljevi ievac

41 Jasmina Vidovi Parain

42 Dragan Ivanovi Kraljevo

43 Jovica Stojanovi agubica

44 Aleksandar Vojinovi Raanj

45 Vojislav Veljkovi Kragujevac

46 Dragan Drenjak Trstenik

47 Marijana orevi Negotin

48 Vladan Vesi Varvarin

49 Dragana Isailovi Velika Plana

50 Dragana Proki Raa

51 Slaan Bobi Kladovo

52 Mila Stojanovi Vrnjaka Banja

53 Slavica Vukainovi abari

54 Saa Stojanovi Svilajnac

55 Ivana Stanojevi Boljevac

NI

56 Zorica Dimi Medvea

57 Ljiljana Petrovi Dugaki Aleksinac

58 Marija Jelenkovi Knjaevac

59 Natka Sretenovi Prokuplje

60 Nenad Staji Vranje

61 Slavica Milenkovi uprija

62 Sneana ivkovi Ni -Palilula

63 Neboja Stevanovi itoraa

64 Maja orevi Ni-Crveni Krst

65 Sonja orevi Bela Palanka

66 ore Cvetkovi Bela Palanka

67 Nenad Jovanovi Lebane

68 Ljubia Pavlovi Gadin Han

69 Miodrag Miloevi Grad Ni

70 Marija iki Sokobanja



71 Srboljub Radulovi Surdulica

72 Maja Usumli Ni

73 Saa Marinkovi Ni

74 Predrag Stoi Leskovac

75 Marija oi SKGO

UICE

76 Aleksandra Raovi Bajina Bata

77 Selma Iki Novi Pazar

78 Dragana Bogdanovi Ivanjica

79 Dragica Stankovi Mali Zvornik

80 Sanda Jani Rankovi Valjevo

81 Mirjana Drndarevi Uice

82 Zagorka umarac Raka

83 Slobodanka Mikovi Priboj

84 Nataa Ili aak

85 Mirjana irovi Nova Varo

86 Miodrag Tadi Koceljeva

87 Nada Krasi Poega

88 Milijana Kladarin Loznica

89 Zora Jovii ajetina

Predavai:

Mirjana Beara Svetlana Olenik.

Tim za praenje:

Zoran Krtini, Katarina Milanovi, Mirjana Stankovi.



I projektni tim Louis Berger-a sastavljen od dugoronih i kratkoronih eksperata.

U ime Exchange projektnog tima, posebno se zahvaljujem svim ekspertima iz Srbije, Stalnoj konferenciji gradova i optina (naroito Trening centru), uesnicima obuka i optinama iz kojih potiu (za presudan doprinos projektu), kao i Evropskoj agenciji za rekonstrukciju na podrci u realizaciji samog projekta.

Richard W.L. Crofts Daniel P. SERAFIMOVSKI

Voa tima Regionalni predstavnik i Koordinator projekta

EXCHANGE - Program obuke u optinama LOUIS BERGER SAS Francuska



Uvod

Program obuke u optinama je komponenta veeg programa Exchange namenjena predstavnicima optina i sprovodi se u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i optina (SKGO). Programom upravlja Evropska agencija za rekonstrukciju, finansira ga Evropska unija, a sprovodi konsultantska kua Louis Berger SAS.

Projekat ima za cilj da prui podrku Srbiji u procesu evropske integracije kroz jaanje kapaciteta optina, kao i pribliavanje postojee dobre prakse u oblasti lokalne samouprave zemalja Evropske unije potrebama i inicijativama srpskih gradova i optina. Takoe, projekat je identifikovao i koristio iskustva optina koje su ve razvile primere dobre prakse u Srbiji i omoguio im meusobnu razmenu takvih iskustava.

Jedna od aktivnosti ovog projekta bila je izrada odreenog broja prirunika za obuku za koje smatramo da e biti od pomoi optinama. U njihovoj izradi uestvovali su optinski predstavnici, lokalni predavai i konsultanti iz Evropske unije. Kljuni element ovog projekta bila je identifikacija i korienje iskustava optinskih slubenika iz optina u kojima takvi modeli dobre prakse ve postoje, ali i konsolidovanje i ojaavanje takvih iskustava zarad dobrobiti optina sa manje iskustva. Ovo je jedan od osam prirunika koji razmatraju sledee teme:

Korporativno planiranje optinskih usluga; Profesionalna priprema predloga projekata za finansiranje; Upravljanje projektnim ciklusom; Ekonomski razvoj, ukljuujui ulogu optina u stimulisanju privatnog

biznisa;

Razumevanje institucija Evropske unije, procesa pristupanja Evropskoj uniji i njihovog uticaja na optine;

Optinski marketing; Rad optinskih uslunih centara; Upravljanje imovinom.

U ovom priruniku obraena je druga od navedenih tema: Profesionalna priprema predloga projekata za finansiranje.

Sami prirunici predstavljaju praktian izvor materijala za budue predavae i druga zainteresovana lica i organizacije koji bi se bavili razvojem odgovarajuih vetina i ekspertiza slubenika u srpskim optinama. Prirunik je pisan u formatu pogodnom za dalje korienje i unapreivanje, a neka poglavlja lako mogu biti upotrebljena za organizovanje obuka. Sve Power Point prezentacije takoe su dostupne i na CD-u priloenom uz prirunik.

Optine kojima je potrebna dodatna pomo, van okvira ovog prirunika, mogu se obratiti:

Centru za obuku SKGO-a; Stalnoj konferenciji gradova i optina.



Prvo poglavlje

Uvod u temu

Lokalne samouprave sve ee pronalaze nain za obezbeivanje sredstava za razvoj kroz finansiranje projekata. U naim optinama ve postoje mnoga iskustva, ali je vei deo tih iskustava povezan sa konkursima ministarstava, koji nisu toliko zahtevni kao to su to grant eme Evropske unije. Kako bi se obezbedila maksimalna iskorienost, dostupna sredstva iz fondova EU moraju se koristiti za efektivne projekte koji doprinose kako ekonomskom razvoju i smanjenju siromatva, tako i procesu pridruivanja Srbije Evropskoj uniji (npr. Exchange, RSEDP). Jedan od naina za unapreivanje ove efektivnosti jeste i kroz ojaavanje vetina i znanja iz oblasti pripreme projekata, i to svih onih koji su na bilo koji nain ukljueni u poslove pripreme i dizajna, kao i realizacije projekata.

Obuka na temu profesionalne pripreme predloga za izradu projekata namenjena je razvoju vetina i znanja svih zaposlenih u organima lokalne samouprave, koji su ukljueni u proces planiranja i upravljanja razvojnim projektima razliitog obima i kompleksnosti.

Tekoe koje su optine imale u dosadanjoj pripremi predloga projekata i uopte u radu na projektima:

Nedovoljna znanja o pripremi uspenih predloga projekata; U nekim optinama, finansiranje projekta je zapoeto, a predlozi projekata su

pripremani bez prethodnih znanja intuitivno;

U nekim optinama su pak postojala prethodna iskustva u dobijanju donacija, ali su to uglavnom bila sredstva domaih donatora, a same procedure bile su znatno jednostavnije od procedura EU grant ema;

Razliito shvatanje svrhe i naina realizacije projekata od strane zaposlenih slubenika;

Nedovoljan oseaj vlasnitva lokalnih korisnika i time umanjena odrivost; Veliki broj razliitih razvojnih projekata, finansiranih od strane razliitih

donatora, svaki sa sopstvenim nainom upravljanja i izvetavanja;

Odvojeno upravljanje, finansiranje i praenje/izvetavanje. Na osnovu toga procenjeno je da postoji potreba za organizovanjem obuke na temu pripreme projektnih predloga po smernicama Evropske unije, to i jeste svrha ove obuke. Uesnici obuke upoznati su sa osnovnim principima prikupljanja sredstava, osnovnim tehnikama za pripremu projekata metodama drveta problema i logikog okvira, kao i sa naprednim postupcima za osiguravanje odrivosti investicionih projekata kroz analizu trokova i dobiti (CBA - Cost Benefit Analysis).

1



Opti ciljevi obuke: Unapreenje znanja polaznika (i predavaa) iz oblasti pripreme projekata; Uenje pisanja uspenih aplikacija za finansiranje; Izrada prirunika za profesionalnu pripremu predloga projekata za

finansiranje.

U cilju doprinosa ostvarenju optih ciljeva, radionica je sastavljena od sledeih celina:

Deo I: Opta priprema projekata sa sledeim ciljevima: Razumevanje logike pripreme predloga projekata; Razvijanje kapaciteta optina kako bi one koherentno planirale projekte; Uvodna sesija: upoznavanje, najava ciljeva i programa seminara i dogovor o

radu;

Osnovni principi koji vae za pripremu projekata i aplikacija: ta je projekat, a ta predlog projekta, osnovne karakteristike projekta, projektni ciklus;

Tehnika za analizu: stablo problema i ciljeva; Pristup putem logikog okvira i matrice logike projekta.

Deo II: Priprema aplikacija za grantove - sa sledeim ciljevima:

Razumevanje principa apliciranja za bilo koje grantove; Razumevanje procedura apliciranja za fondove Evropske unije; Sticanje vetina popunjavanja prijavnog formulara (AF - Application Form); Razumevanje struktuiranja budeta u prijavnom formularu radi mogunosti

pravilnog korienja dostupnih resursa: 9 Prikupljanje sredstava: osnovni principi i mitovi, naini i izvori

prikupljanja sredstava za optine, ta sve mogu biti sredstva, koji donatori su znaajni za optine;

9 Grant ema kao jedan od naina za prikupljanje sredstava, opti principi grant eme;

9 Prijavni formular EU kako sastaviti dobitnu aplikaciju; 9 Priprema strateki vanih poglavlja ispravnog prijavnog

formulara/aplikacije: identitet podnosioca; 9 Priprema strateki vanih poglavlja ispravne aplikacije: korienje

tabele za procenu, osnovni podaci o projektu i opravdanost projekta; 9 Priprema strateki vanih poglavlja ispravne aplikacije: povezivanje

ciljeva projekta sa ciljevima grant eme; 9 Priprema strateki vanih poglavlja ispravne aplikacije veba analize

zainteresovanih grupa; 9 Planiranje budeta; 9 Priprema jedne aplikacije za sredstva; 9 Prezentacije rezultata rada grupa i dobijanje povratnih informacija;



9 Pitanja, nedoumice, tekoe u vezi sa pripremom projektne aplikacije za fondove EU i nalaenje reenja.

Deo III: Priprema tenderskog dosijea za investicione infrastrukturne projekte, sa sledeim ciljevima:

Razvijanje kapaciteta za sastavljanje tenderskog dosijea (projektni dosije, studija izvodljivosti i tenderska dokumentacija);

Razumevanje osnovnih principa analize trokova i dobiti kod infrastrukturnih projekata male ili srednje veliine;

Razumevanje informacija neophodnih za izradu analize trokova i dobiti; 9 Investicioni projekti analiza trokova i dobiti; 9 Investicioni projekti - priprema strukture projekta; 9 Projektni zadatak (ToR Terms of Reference) i opis posla projektnog

menadera; 9 Rezimiranje seminara, evaluacija, zavretak.

Metodologija rada na radionici Radionica je osmiljena tako da stimulie novi nain razmiljanja, novi pristup uenju i obuhvatno uee svih polaznika kroz interaktivne metode rada kao to su kratka predavanja, veliki broj vebi i aktivnosti uz uee svih polaznika. Oblici rada: individualni rad, rad u parovima, rad u manjim grupama, plenarne diskusije. Neke od primenjenih metoda i tehnika: analiza sluaja, poster etnja, berza ideja, aktivnosti za zagrevanje i podizanje koncentracije...

Program rada, prezentacije i vebe dizajnirani su tako da omoguavaju:

Unapreenje vetina polaznika - razvoj vetina i tehnike pisanja uspenih predloga projekata;

Unapreenje znanja i sticanje novih informacija; Razmena primera dobre prakse iz optina; Razvoj vetina timskog rada.



Novi Beej Novi Kneevac Novi Sad Odaci Oseina PeinciPlandite Prokuplje Raanj Rekovac Ruma Seanj Senta Sombor Srbobran Temerin Trstenik Ub itite itoraaSubotica Baka Topola Mali Io Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovite Kurumlija Zrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja BelaCrkva Kovin Zrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja Kovin Inija Stara Pazova Sremska Mitrovica id Irig Batoina LapovoKragujevac Lajkovac Mionica Kni aak Kraljevo KruevacVrnjaka Banja Aleksandrovac Plana Petrovac na Mlavi MaloCrnie Golubac Brus Novi Pazar Tutin Raka SokobanjaAleksinac Zajear Bor Knjaevac Svrljig Ni Crveni krstMedijana Kovin Opovo Kovaica Alibunar Titel Palilula PantelejNika Banja Jagodina Parain uprija oka abalj itite itoraa Subotica Baka Topola Krupanj Loznica Ljubovija MaliZvornik Kosjeri Uice Topola Raa Batoina LapovoKragujevac Beograd Crna Trava ievac Dimitrovgrad OdaciOseina Peinci Leskovac Vrnjaka Banja Aleksandrovac Brus Novi Pazar Tutin Raka Surin Mladenovac Negotin KladovoMajdanpek Sokobanja Vladiin Han Stari Grad Vraar KikindaZrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja Kovin Opovo KovaicaAlibunar Titel Ba Bosilegrad Crna Trava ievac DimitrovgradDoljevac abari agubica Ada Velika Plana Lebane TrgoviteStari Grad Vraar Despotovac Pirot Vranje Preevo BujanovacMedvea Lebane Trgovite Kurumlija Leskovac Meroina Vladiin Han Stari Grad Vraar Grocka Barajevo LazarevacObrenovac Rakovica Sopot Surin Mladenovac Negotin KladovoMajdanpek Kuevo Svilajnac Poarevac Smederevo SmederevskaPalanka Velika Plana Petrovac na Mlavi Malo Crnie GolubacNovi Beej Novi Kneevac Novi Sad Odaci Oseina PeinciPlandite Prokuplje Raanj Rekovac Ruma Seanj SentaSombor Srbobran Temerin Trstenik Ub itite itoraaSubotica Baka Topola Mali Io Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovite Kurumlija Zrenjanin Panevo Vrac Bela Crkva KovinZrenjanin Panevo Vrac Kovin Inija Stara Pazova SremskaMitrovica id Irig Beograd Lapovo Kragujevac Lajkovac Mionica Kni aak Kraljevo Kruevac Vrnjaka Banja AleksandrovacPlana Petrovac na Mlavi Malo Crnie Golubac Brus Novi PazarTutin Raka Sokobanja Aleksinac Zajear Bor Knjaevac SvrljigNi Crveni krst Medijana Kovin Opovo Kovaica Alibunar TitelPalilula Pantelej Nika Banja Jagodina Parain uprija okaabalj itite itoraa Subotica Baka Topola Krupanj Loznica



Drugo poglavlje

Kratak pregled teme

lanstvo u Evropskoj uniji primoralo je lokalne samouprave u dravama lanicama da razviju svoje vetine i iskustvo u pripremi ponuda za projekte, kao kljunog elementa u procesu finansiranja projekta. Na slian nain, poto su dravne vlasti usvojile finansiranje izazova u kojem se lokalne samouprave moraju nadmetati za finansiranje projekta, morao je biti primenjen stepen strogog planiranja projekata, to pre toga nije bio sluaj.

Kako Evropska unija, tako i dravne vlasti, napravile su korak od raspodele finansija po relativno grubim kriterijumima, na primer po glavi stanovnika, ka pristupu sa vie ciljanim potrebama/prioritetima. Ovo je za ishod imalo da tela, poput lokalnih samouprava, moraju sastaviti mnogo sveobuhvatniji predmet, kao dostaviti dokaze prioriteta finansiranja njihovih projekata i inicijativa.

Poveanje sofisticiranosti ogleda se u tome da optine moraju nauiti da:

Imaju stepen politike i operativne jasnoe po pitanju sopstvenih prioriteta. U krajnjem sluaju, oni moraju biti zasnovani na korporativnom planu koji odreuje organizacionu predstavu i ciljeve;

Imaju pristup demografskim, ekonomskim i socijalnim podacima radi informisanosti ponuda za finansiranje;

Budu dovoljno dobro informisane o ciljevima i uputstvima politike EU, kako bi lokalni prioriteti bili efikasno povezivani sa specifinim tenjama i namenama strukturnih fondova EU;

Se informiu o ostalim izvorima finansiranja (privatnim i javnim), sa izgledima za njihovo obuhvatanje u svojim ponudama, prikazujui na taj nain vrednost za novac i dopunsko finansiranje (pogledati u donjem tekstu);

Razviju odgovarajue vetine i odgovornost prema radu u okviru partnerstva (pogledati u nastavku teksta).

Evropska unija meri vrednost dobijenu za novac na sloene naine, meutim, reeno na pojednostavljen nain, ona to radi u smislu koliko proizvoda (outputs), na primer, otvorenih radnih mesta, zatienih poslova, itd., je postignuto u odnosu na njen poreski evro. Zbog ovoga je dopunsko finansiranje toliko vano. Ono znai da isti broj proizvoda (outputs) moe biti postignut kroz raspodelu manje koliine novca.

2



Razvojna uloga:

Jedna od glavnih karakteristika rada optina u proteklih deset godina je porast vie-agencijskih partnerstava, to je itav proces pripreme projekta uinilo jo sloenijim.

Lokalna samouprava esto predstavlja vodeeg partnera, ima ulogu koordinatora zajedno sa drugim drutvenim, privatnim i nevladinim organizacijama i esto prihvata pravne i finansijske rizike koje nosi projekat. U ovom smislu, optina je poznata kao odgovorno telo.

Rad u partnerstvu generalno predstavlja preduslov za finansiranje od strane Evropske unije to je ureeno iz velikog broja dobrih razloga:

Na ovaj nain vrednost za novac je optimizovana kroz obezbeivanje da poreski evro podrava raznovrstan skup drutvenih ciljeva, kao i da ne podrava one projekte koji stoje u sukobu sa drutvenim ciljevima jednog ili vie kljunih lokalnih partnera;

Na ovaj nain omoguava se naizmenino umnoavanje i razvijanje ideja, kao i uenje iz najbolje prakse;

Na ovaj nain deli se troak dobijanja i zadravanja tehnikog znanja potrebnog za nadmetanje i upravljanje projektima pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Potreba za radom u partnerstvu odrazila se na to da proces prijave za projekat zahteva vii stepen ukljuenosti i konsultovanja uz sveobuhvatniju ulogu zainteresovanih lica. Shodno tome, proces je postao dui i sloeniji.

Na slian nain, dravne vlasti i rukovodioci programa strukturalnog finansiranja Evropske unije i Evropske komisije, postali su rigorozniji u procenama prijava za finansiranje projekata, uzimajui u obzir optije socijalno-ekonomske ciljeve i strategije regionalnog razvoja.

Vano je napomenuti da je sve vea administrativna rigoroznost primenjena i u procesu praenja i vrednovanja projekata. Odlunost Evropske komisije da na najmanju moguu meru svede obmanjivanje i neefikasnost rada kroz primenu svojih prava na implementaciju finansijskog povraaja novca, kao i nekih drugih mehanizama, znai da optina mora imati apsolutno jasno stanovite po pitanju sadraja ponude, predvienih rezultata i njene sposobnosti da efikasno upravlja projektom u sluaju dodele novca nakon uspeha ponude.

Jedna od vanih pojava razmatranih u narednom poglavlju jeste potreba da tela koja pripremaju predlog za finansiranje projekta razviju pristup koji obuhvata vei stepen istraivanja, kao i upotrebu razliitih tehnika procene.

Procena opcija u sutini predstavlja metodologiju koja tei ka proceni najefikasnijeg naina za tretiranje odreene potrebe i objektivnom (kritinom) prikazu izabranog pristupa kao najefikasnijeg u kontekstu identifikovanog pitanja ili problema ijim reavanjem se projekat bavi.



Potreba za demonstrabilnom objektivnou rezultovala je razvojem tehnika procene, sa tenjom ka proceni dugorone koristi neke mere, kao i uz obezbeivanje bolje vrednosti za dati novac. Evropska unija primenjuje raznoliki skup tehnika, ija se sloenost i detaljnost poveavaju sa vrednou i kompleksnou ponude za projekat. Tako uprava javnog prevoza, na primer, moe smatrati efikasnijom kupovinu autobusa sa viom inicijalnom cenom, ali sa manjim operativnim trokovima i duim radnim vekom u odnosu na kupovinu alternativnih, jeftinijih autobusa. Ovakvo ponaanje dovelo je do razvoja tehnika procene finansiranja kojima se ocenjuju dobiti finansiranja tokom ivotnog ciklusa projekta, a ne samo kroz njegovu poetnu cenu.

Ostale uloge lokalnih samouprava u finansiranju projekta Veliki deo finansiranja od strane Evropske unije, naroito strukturalni fondovi, zasnivaju se na principima dopunskog finansiranja. Evropska unija propisuje maksimalan deo ukupnih trokova projekta koji moe biti finansiran kroz subvencije. Razliiti tokovi finansiranja imaju razliite zahteve u pogledu dopunskog finansiranja. Takoe, u razliitim delovima Evropske unije zastupljeni su manje ili vie strogi zahtevi po pitanju dopunskog finansiranja. Uopte uzev, nove lanice Evropske unije, regioni sa niim nivoom bruto domaeg proizvoda (BDP) i drave u tranziciji imaju nie zahteve u pogledu dopunskog finansiranja od bogatijih drava koje su ve dugo u lanstvu Evropske unije.

Bez obzira na nivoe dopunskog finansiranja propisane od strane EU, poveanjem fonda za dopunsko finansiranje ponuda moe ostvariti bolje bodovanje u pogledu vrednosti za novac. Iz ovog razloga, lokalne samouprave, naroito prilikom rada sa drugim javnim i nevladinim telima, izvetile su se u korienju svojih postojeih resursa za podupiranje dodatnih resursa.



Novi Beej Novi Kneevac Novi Sad Odaci Oseina PeinciPlandite Prokuplje Raanj Rekovac Ruma Seanj SentaSombor Srbobran Temerin Trstenik Ub itite itoraaSubotica Baka Topola Mali Io Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovite Kurumlija Zrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja BelaCrkva Kovin Zrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja Kovin InijaStara Pazova Sremska Mitrovica id Irig Batoina Lapovo Kragujevac Lajkovac Mionica Kni aak Kraljevo KruevacVrnjaka Banja Aleksandrovac Plana Petrovac na Mlavi MaloCrnie Golubac Brus Novi Pazar Tutin Raka SokobanjaAleksinac Zajear Bor Knjaevac Svrljig Ni Crveni krst Medijana Kovin Opovo Kovaica Alibunar Titel Palilula PantelejNika Banja Jagodina Parain uprija oka abalj ititeitoraa Subotica Baka Topola Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Kosjeri Uice Topola Raa Batoina LapovoKragujevac Beograd Crna Trava ievac Dimitrovgrad OdaciOseina Peinci Leskovac Vrnjaka Banja Aleksandrovac BrusNovi Pazar Tutin Raka Surin Mladenovac Negotin Kladovo Majdanpek Sokobanja Vladiin Han Stari Grad Vraar KikindaZrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja Kovin Opovo KovaicaAlibunar Titel Ba Bosilegrad Crna Trava ievac DimitrovgradDoljevac abari agubica Ada Velika Plana Lebane TrgoviteStari Grad Vraar Despotovac Pirot Vranje Preevo BujanovacMedvea Lebane Trgovite Kurumlija Leskovac MeroinaVladiin Han Stari Grad Vraar Grocka Barajevo Lazarevac Obrenovac Rakovica Sopot Surin Mladenovac Negotin KladovoMajdanpek Kuevo Svilajnac Poarevac Smederevo SmederevskaPalanka Velika Plana Petrovac na Mlavi Malo Crnie GolubacNovi Beej Novi Kneevac Novi Sad Odaci Oseina Peinci Plandite Prokuplje Raanj Rekovac Ruma Seanj SentaSombor Srbobran Temerin Trstenik Ub itite itoraaSubotica Baka Topola Mali Io Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovite Kurumlija Zrenjanin Panevo Vrac Bela Crkva KovinZrenjanin Panevo Vrac Kovin Inija Stara Pazova SremskaMitrovica id Irig Beograd Lapovo Kragujevac Lajkovac MionicaKni aak Kraljevo Kruevac Vrnjaka Banja Aleksandrovac Plana Petrovac na Mlavi Malo Crnie Golubac Brus Novi PazarTutin Raka Sokobanja Aleksinac Zajear Bor Knjaevac SvrljigNi Crveni krst Medijana Kovin Opovo Kovaica Alibunar TitelPalilula Pantelej Nika Banja Jagodina Parain uprija okaabalj itite itoraa Subotica Baka Topola Krupanj Loznica



Tree poglavlje

Teorija i praksa evropskih optina

Evropska unija nema nikakvu posebnu politiku prema optinama. Postoji politika EU za urbane oblasti i postoji politika EU za ruralne oblasti. U oba ova sluaja, optine mogu biti korisnici tih politika. Glavni finansijski izvori koje optine mogu koristiti postaju raspoloivi prema Politici ekonomske i socijalne kohezije Evropske unije. Istovremeno, meutim, postoji i veliki broj programa EU kroz koje se optinama u EU stavljaju na raspolaganje razni finansijski izvori. Prvi deo ovog poglavlja posveen je prikazu procedura za finansiranje projekata predloenih od strane optina u skladu sa Politikom o socijalnoj i ekonomskoj koheziji, uz poreenje sa procedurama za finansiranje projekata predloenih od strane optina u skladu sa Politikom o irenju Evropske unije. U poslednjem delu ovog poglavlja bie dat kratak opis finansijskih sredstava koje Evropska unija stavlja na raspolaganje za finansiranje projekata predloenih od strane optina.

Postoji znaajna razlika izmeu uloge optina u zemljama pretpristupnicama ili pristupnicama i uloge optina u zemljama lanicama Evropske unije. Ova razlika posledica je razliitih pravnih okvira za implementaciju budeta na snazi unutar i izvan EU (Propis Saveta broj 1605/2002 i Propis Komisije broj 2342/2022, sa amandmanima). U Evropskoj uniji optine1 se obino nalaze u ulozi naruioca u svakom ugovoru, finansiranom u skladu sa Politikom ekonomske i socijalne kohezije i koji mora biti implementiran u okviru granica optine (npr. otpadne vode, snabdevanje vodom, lokalni prevoz, lokalni putevi i tako dalje). Izvan Evropske unije svi ugovori izraeni su prema Praktinom vodiu kojim su ustanovljene tri razliite kategorije ugovora za nabavku, radove i usluge, i prema proceduri za subvencionisanje finansijskih doprinosa korisnicima. Izvan Evropske unije optine ne mogu biti u ulozi naruioca ni u jednom ugovoru o nabavci robe, javnim radovima ili uslugama. Centralna jedinica za finansiranje i ugovaranje (CFCU) ili Evropska komisija uvek su te koje su zaduene za ovakav vid javne nabavke. Jedini sluaj kada optine izvan Evropske unije mogu biti zaduene za procedure nabavke povezan je sa implementacijom ugovora o dodeli bespovratnih sredstava. U ovom sluaju optine su u ulozi korisnika bespovratnih sredstava, zaduene su za takozvanu sekundarnu javnu nabavku i imaju slinu odgovornost kao naruioci (to jest CFCU ili Evropske komisije za javnu nabavku, javne radove i usluge).

Veoma je vano da u pretpristupnom periodu optine budu upoznate sa pravilima Evropske unije o javnim nabavkama (nabavka se u EU implementira u skladu sa nekoliko preporuka iji se sadraj prevodi u pravnim dokumentima uz vaenje na nacionalnom nivou). Veoma znaajna

1 U ovom kontekstu izraz optine mora se shvatiti u irem smislu tako da obuhvata i optinska preduzea.

3



granica apsorpcionog kapaciteta novih i starih zemalja lanica nastaje usled nedostatka kapaciteta optina za ugovaranje izvrenja projekata prema pravilima Evropske unije o javnim nabavkama.

Projekat predloen od strane optine koji je ukljuen u program finansiranja u skladu sa Politikom ekonomske i socijalne kohezije, moe uglavnom biti realizovan na dva razliita naina:

Ukljuivanjem projekta u operativni program; Izborom projekta nakon odobrenja od strane operativnog programa.

Prvi mehanizam veoma je zastupljen u Poljskoj u tekuem programskom periodu. Poljske vlasti su u okvir Operativnog programa za infrastrukturu i ivotnu sredinu (najveeg operativnog programa u Evropskoj uniji) ukljuile detaljan spisak projekata koji treba da budu finansirani (veliki i kljuni projekti). Za ove projekte poljske vlasti smatraju da su od strateke vanosti i da stoga moraju da budu realizovani u okviru ovog programskog perioda pod uslovom da korisnici budu u mogunosti da pripreme potrebnu projektnu dokumentaciju, ukljuujui i neophodne preliminarne studije, to jest analizu trokova i dobiti i procenu uticaja na ivotnu sredinu.

Drugi mehanizam je najei u praksi. U ovom sluaju operativni program koji drava lanica predloi za odobrenje od strane Evropske komisije, ne ukljuuje spisak projekata koji treba da budu finansirani, ve jedino prioritete operativnog programa i finansijsku raspodelu. Upravni organ ili Posredni organ zaduen za implementaciju operativnog programa je taj koji e izabrati projekte koji e zasluiti finansiranje. Vano je istai da se sa stanovita optine koja namerava finansiranje jednog ili vie svojih projekata, mehanizmi prijavljivanja za finansiranje ne razlikuju u veoj meri u prethodne dve procedure (imaju jedino razliita vremenska odredita). U oba sluaja, optina e morati da pripremi prijavu za finansiranje u obliku Strukture projekta (Project Fiche). U Predlogu projekta daje se pregled kljunih karakteristika projekta, poput njegove zrelosti. Sloenost sadraja Predloga projekta promenljiva je u zavisnosti od nivoa zrelosti projekta koji treba da bude finansiran, a koji moe varirati od jednostavne prethodne studije izvodljivosti do pune zrelosti koja podrazumeva analizu trokova i dobiti, procenu uticaja na ivotnu sredinu i tendersku dokumentaciju.

Analiza trokova i dobiti

Izrada analize trokova i dobiti (CBA - Cost Benefit Analysis) obavezna je za svaki vei projekat2 predloen Evropskoj komisiji za finansiranje (lan 40(e) Propisa 1083/2006). Analiza trokova i dobiti omoguava donosiocu odluke da ustanovi pogodnost koju javni sektor ima od finansiranja projekta. Analiza trokova i dobiti zapravo omoguava donosiocima odluka da pripiu vrednost trokovima i dobiti, a koje pri uobiajenoj odgovornosti ne bi bili uzeti u obzir. 2 Prema lanu 39. Propisa Saveta 1083/2006, projekat se definie kao veliki projekat kada njegova ukupna cena prelazi: 25 miliona evra u sluaju zatite ivotne sredine; 50 miliona evra na ostalim poljima.



Dodatne informacije o CBA date su u usvojenom Priruniku za analizu trokova i dobiti investicija (Guide to cost-benefit analysis of investment) i Uputstvu za metodologiju vrenja analize trokova i dobiti (Guidance on the Methodology for Carrying out Cost-Benefit Analysis) - Radni dokument broj 4, pri emu se oba dokumenta mogu nai na internet adresi:

http://ec.europa.eu/regional_policy/sources/docoffic/working/sf2000_en.htm

Procena uticaja na ivotnu sredinu

Preporuke Evropske unije po pitanju Procene uticaja na ivotnu sredinu (EIA Environment Impact Assessment) za uticaje koje projekti ostvaruju na sredinu, uvedene su 1985. godine (Preporuka 337/85, sa dopunom u vidu Preporuke 11/97). Procedura EIA obezbeuje da uticaji projekta na ivotnu sredinu, budu identifikovani i procenjeni pre davanja odobrenja za njegovu realizaciju.

Preporuka o EIA okvirno opisuje kategorije projekata koji treba da budu podvrgnuti EIA, procedure koje treba da budu praene, kao i sadraj procene.

Dodatne informacije o EIA mogu se nai na internet adresi:

http://ec.europa.eu/environment/eia/home.htm

Tenderska dokumentacija Tenderska dokumentacija za aktivnosti finansirane iz budeta Evropske unije, ali implementirane izvan Evropske unije, priprema se prema obrascima datim u Praktinom vodiu. U Evropskoj uniji svaka drava lanica ima sopstvene procedure za pripremu tenderske dokumentacije, pod uslovom da su pravila javne nabavke usklaena sa preporukama Evropske unije i da je tenderska dokumentacija u skladu sa Propisom komisije 1564/ 2005.

Prema Preporukama EU za implementaciju projekta uvek je neophodno pripremiti tendersku dokumentaciju, dok je priprema procene uticaja na ivotnu sredinu neophodna samo u pojedinim sluajevima. Da bi bilo koji infrastrukturni projekat bio realizovan, najbolju praksu predstavlja priprema Analize trokova i dobiti, eventualno sa pojednostavljenim pristupom za manje projekte, radi postizanja sigurnosti da e dodeljeni resursi proizvesti znaajnu dobit.

Istie se da finansijska sredstva na raspolaganju optinama, kao i svim drugim organizacijama, nisu beskonana. Tokom proteklih godina sve vei broj optina implementira svoje projekte u javno-privatnom partnerstvu (PPP - Public Private Partnership). PPP predstavlja specijalan oblik saradnje nekoliko partnera, ukljuujui optinu i privatnog investitora, sa ciljem ostvarenja investicije kroz javno-privatni spoj resursa i uobiajeno, privatno rukovodstvo koje ostvaruje finansijski povraaj iz poslovanja, a samim tim (posredno ili neposredno) i iz naplate korisnicima. Vano je napomenuti da isti alati usvojeni u izradi analize trokova i dobiti mogu biti upotrebljeni i pri individualizaciji tane kvote javnog kofinansiranja investicije u vezi sa finansijskim povraajima koje e privatni partner imati. U Evropskoj uniji veoma je uobiajen sluaj da se PPP pokreu za komunalne usluge poput snabdevanja vodom, odlaganja otpada, kao i za neke infrastrukturne oblasti.



Jedan od najpoznatijih primera PPP u Evropskoj uniji predstavlja most Vasco de Gama preko reke Tagus, u Lisabonu.

Dodatne informacije o PPP u Evropskoj uniji nalaze se u Smernicama za uspena Javno-privatna partnerstva (Guidelines for Successful PublicPrivate Partnerships) koje se mogu nai na adresi:

http://europa.eu.int/comm/regional_policy/sources/docgener/guides/ppp_en.pdf

Komisija Evropske unije implementira veliki broj programa sa centralnim upravljanjem i prua mnogobrojne prilike za finansiranje javnim upravama, ukljuujui i optine. Pokriven je itav opseg raznih oblasti politike EU kao to su: promovisanje kulturnih aktivnosti (Kultura 2007), zaposlenost i drutvena solidarnost (Napredak), istraivanje (7. Okvirni program) i inovativni pristup informacionim tehnologijama u javnom sektoru (Program podrke politici informacione i komunikacione tehnologije - ICT PSP, koji ini deo Programa konkurentnosti i inovacije).

Program Evropa za graane nudi prilike za finansiranje inicijativu za bratimljenje gradova kroz finansiranje sastanaka graana i tematsko umreavanje pobratimljenih gradova i optina.



" Nije mudar onaj koji mnogo zna, veonaj ija su znanja korisna"

Emerson



Novi Beej Novi Kneevac Novi Sad Odaci Oseina PeinciPlandite Prokuplje Raanj Rekovac Ruma Seanj SentaSombor Srbobran Temerin Trstenik Ub itite itoraaSubotica Baka Topola Mali Io Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovite Kurumlija Zrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja Bela Crkva Kovin Zrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja Kovin InijaStara Pazova Sremska Mitrovica id Irig Batoina LapovoKragujevac Lajkovac Mionica Kni aak Kraljevo KruevacVrnjaka Banja Aleksandrovac Plana Petrovac na Mlavi Malo Crnie Golubac Brus Novi Pazar Tutin Raka SokobanjaAleksinac Zajear Bor Knjaevac Svrljig Ni Crveni krstMedijana Kovin Opovo Kovaica Alibunar Titel Palilula PantelejNika Banja Jagodina Parain uprija oka abalj ititeitoraa Subotica Baka Topola Krupanj Loznica Ljubovija MaliZvornik Kosjeri Uice Topola Raa Batoina LapovoKragujevac Beograd Crna Trava ievac Dimitrovgrad Odaci Oseina Peinci Leskovac Vrnjaka Banja Aleksandrovac BrusNovi Pazar Tutin Raka Surin Mladenovac Negotin KladovoMajdanpek Sokobanja Vladiin Han Stari Grad Vraar KikindaZrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja Kovin Opovo Kovaica Alibunar Titel Ba Bosilegrad Crna Trava ievac DimitrovgradDoljevac abari agubica Ada Velika Plana Lebane TrgoviteStari Grad Vraar Despotovac Pirot Vranje Preevo Bujanovac Medvea Lebane Trgovite Kurumlija Leskovac MeroinaVladiin Han Stari Grad Vraar Grocka Barajevo LazarevacObrenovac Rakovica Sopot Surin Mladenovac Negotin KladovoMajdanpek Kuevo Svilajnac Poarevac Smederevo Smederevska Palanka Velika Plana Petrovac na Mlavi Malo Crnie GolubacNovi Beej Novi Kneevac Novi Sad Odaci Oseina PeinciPlandite Prokuplje Raanj Rekovac Ruma Seanj SentaSombor Srbobran Temerin Trstenik Ub itite itoraa Subotica Baka Topola Mali Io Kikinda Bela Crkva LebaneTrgovite Kurumlija Zrenjanin Panevo Vrac Bela Crkva KovinZrenjanin Panevo Vrac Kovin Inija Stara Pazova SremskaMitrovica id Irig Beograd Lapovo Kragujevac Lajkovac MionicaKni aak Kraljevo Kruevac Vrnjaka Banja AleksandrovacPlana Petrovac na Mlavi Malo Crnie Golubac Brus Novi PazarTutin Raka Sokobanja Aleksinac Zajear Bor Knjaevac Svrljig Ni Crveni krst Medijana Kovin Opovo Kovaica Alibunar TitelPalilula Pantelej Nika Banja Jagodina Parain uprija okaabalj itite itoraa Subotica Baka Topola Krupanj Loznica



etvrto poglavlje

Metodologija obuke

U ovom poglavlju moete nai sve informacije vezane za optu pripremu projekata, pripremu predloga projekata za grantove, i pripremu tenderskog dosijea (projektni dosije, studija izvodljivosti, CBA i tenderska dokumentacija).

Osnovni cilj je razumevanje logike u pozadini pripreme svakog projekta, kao i razvijanje kapaciteta optina za pristup koherentnom procesu planiranja projekata. Pored toga neophodno je shvatiti principe apliciranja za bilo koje grantove, razumeti procedure za apliciranje za EU grant eme, pravilno popuniti prijavni formular (AF - Application Form), kao i razumeti struktuiranje budeta u prijavnom formularu radi ispravnog korienja dostupnih resursa.

ta je projekat? Projekat je analiza, plan i akcija pri reavanju nekog problema. On predstavlja niz aktivnosti, sa odreenim ciljem, koje imaju odreen poetak i kraj, obuhvataju odreene resurse i zahtevaju koordinaciju poslova (timski rad). Svaki projekat se dotie samo dela celokupnog problema kroz specifine ciljeve ili svrhe projekta. Na primer, ako je opti cilj da se doprinese poboljanju bezbednosti na putu, prvi specifini cilj mogao bi biti stimulisanje vozaa na paljiviju vonju, a drugi poboljanje infrastrukture na putu.

Ovde je veoma vano pruanje dodatnih objanjenja. Uobiajena praksa u dokumentima Evropske unije ukazuje na opti cilj i specifine (ili posebne) ciljeve, koji se u poslednje vreme nazivaju i svrhama projekta. Opti cilj obino je postavljen na nivou programa Evropske unije, na primer program Demokratizacija u okviru EU CARDS programa ima svoj opti cilj i stoga svaki finansirani predlog projekta mora se odnositi na taj opti cilj, ali svaki mora da ima i svoju svrhu, to jest specifine ciljeve. Svetska banka, meutim, koristi pojam projekat za oznaavanje onoga to u Evropskoj uniji odgovara izrazu program, a potprojekat za ono to Evropska unija smatra projektom. U pitanju je samo razlika u argonu, a bitno je shvatiti odnos izmeu razliitih nivoa.

Upravljanje projektnim ciklusom Upravljanje projektnim ciklusom je termin koji se koristi za opisivanje aktivnosti menadmenta i procedura za donoenje odluka tokom ivotnog veka projektnog ciklusa. Projektni ciklus se sastoji iz nekoliko faza. Te faze su: programiranje, identifikacija, formulacija, realizacija, evaluacija i revizija. Duine pojedinih faza variraju, ali je naroito vano odvojiti dovoljno vremena za fazu identifikacije i formulacije problema, kako bi se obezbedila efektivna realizacija projekta.

4



U fazi programiranja analizira se situacija na nacionalnom i sektorskom nivou. Svrha toga je identifikovanje glavnih ciljeva i prioriteta za saradnju. Dva osnovna dokumenta koja proistiu iz faze programiranja su strateki dokument zemlje i nacionalni indikativni program. Izrada oba ova dokumenta predstavlja odgovornost Evropske komisije, ali se oni pripremaju uz konsultacije sa partnerskom zemljom. Strateki dokument zemlje sadri sledee kljune elemente: opis ciljeva saradnje sa EZ, ciljeve politike zemlje partnera, analizu politike, ekonomske i socijalne situacije, kratak pregled prolih i tekuih inicijativa.

Nacionalni indikativni program, moe biti deo stratekog dokumenta zemlje, pokriva period od tri do pet godina i definie odgovarajue mere i aktivnosti za dostizanje utvrenih ciljeva strategije.

U fazi identifikacije priprema se predlog za finansiranje i struktura projekta (Project Fiche). Kod pojedinanih projekata priprema se studija prethodne izvodljivosti i izvodi se analiza zainteresovanih strana, analiza problema, analiza ciljeva i analiza strategija. Vri se i ocena drugih tekuih ili planiranih inicijativa.

U fazi formulacije, za programe priprema se specifikacija tehniko administrativnih propisa i projektni zadatak (Terms of Reference) za svaki projekat. Kod pojedinanih projekata potvruje se pogodnost i izvodljivost projekta i priprema se detaljan dizajn projekta. Donosi se i odluka o finansiranju i dogovor o finansiranju.

U fazi realizacije, nezavisno da li su u pitanju programi ili pojedinani projekti, pripremaju se godinji operativni planovi i izvetaji o praenju.

U fazi evaluacije ocenjuje se efikasnost, uticaj, relevantnost i odrivost i priprema se izvetaj o evaluaciji i reviziji.

Sve faze upravljanja projektnim ciklusom su progresivne, a pri prelasku iz jedne na drugu fazu neophodno je redovno ocenjivati rezultate, stalno sticati iskustva i znanja, i uvek biti spreman na preuzimanje odgovornosti.

Faza identifikacije Dva osnovna koraka, analiza (koju ine analiza zainteresovanih strana, analiza problema, analiza ciljeva i analiza strategija) i planiranje (rezultati analize prevode se u praktini, operativni plan, koji je spreman za sprovoenje), izvoena tokom identifikacije i formulisanja projekta, zajedno ine pristup logikog okvira.

Analiza zainteresovanih strana Prilikom analize zainteresovanih strana treba razmotriti razliite grupe ljudi koje mogu imati razliite interese, razliite probleme, kapacitete i uticaj. Moemo razlikovati:

1. Zainteresovane strane mogu biti pojedinci ili institucije koje mogu biti direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno obuhvaene projektom;

2. Korisnike one za koje je projekat koristan na bilo koji nain:



Ciljne grupe pod direktnim pozitivnim uticajem projekta na nivou posebnih ciljeva;

Krajnji korisnici oni kojima na dui rok projekat ide u prilog, na nivou delova ili drutva u celini.

3. Partnere na projektu mogu ujedno biti i ciljne grupe.

Da bi analiza zainteresovanih strana bila uspena neophodno je identifikovati opti problem ili priliku, zatim identifikovati sve grupe koje mogu imati znaajan interes za projekat, pa onda istraiti sve njihove uloge, razliite interese, moi i kapacitet za uee. Zatim treba sagledati stepen saradnje, odnosno konflikta, koji postoji meu njima. Na kraju treba protumaiti rezultate i dobijene nalaze ugraditi u projekat.

Alati korieni za analizu zainteresovanih strana mogu biti: Matrica analize zainteresovanih strana; SWOT analiza; Venov dijagram; Kruni dijagram.

Analiza problema

Da bi problem bio dobro analiziran neophodno je, pre svega, prikupiti sve neophodne informacije. Ono to je takoe od velike pomoi je i iskustvo steeno na prethodnim slinim projektima. Izrauje se stablo problema koje predstavlja pojednostavljenu i grubu verziju stvarnosti.

Stablo problema izrauje se tako to se najpre izvri odreivanje glavnih problema u datoj situaciji. Preporuljivo je da problemi budu formulisani kao negativne situacije, da budu stvarni, postojei, a ne budui ili zamiljeni, ali uz svest da samo mesto problema u hijerarhiji ne ukazuje i na njihov znaaj. Zatim se izdvaja jedan poetni problem i trae se problemi povezani sa tim problemom. Vrlo je vano ustanoviti hijerarhiju uzroka i posledica. Problemi-uzroci poetnog problema smetaju se ka korenu stabla, a problemi-posledice ka vrhu. Svi ostali problemi obrauju se na isti nain. Vrlo je korisno povezati strelicama problem sa uzrocima/posledicama, a zatim izvriti proveru. Onda se pregleda dijagram i proverava da li je ispravan i kompletan.

Najbolje je nacrtati dijagram na paretu papira i uvati ga kao zapis kako bi on mogao biti distribuiran radi dalje razrade.

Analiza ciljeva

Najlaki nain za odreivanje ciljeva projekta je da sve negativne situacije budu preformulisane u pozitivne, poeljne i realno ostvarljive situacije. U tom sluaju uzrono-posledini odnosi postaju odnosi sredstva-ciljevi. Potrebno je proveriti da li su ti odnosi kompletni i validni. Moe se desiti da u toj fazi bude utvreno da neki od ciljeva nisu adekvatni te ih treba odbaciti, ili pak da neki nedostaju te ih je potrebno uneti.

Prilikom formulisanja ciljeva treba voditi rauna da oni moraju ispuniti SMART kriterijum (da su specifini u odnosu na ciljeve, da su merljivi po kvalitetu i



kvantitetu, da su dostini po odgovarajuoj ceni, relevantni prema potrebama i da imaju rok, tj. da su vremenski ogranieni).

Analiza strategija

Analizom strategija utvrujemo koja kombinacija e najverovatnije dovesti do eljenih rezultata i promovisati odrivost kod korisnika. Meutim, za izbor dobre strategije moraju postojati jasno utvreni kriterijumi.

Neophodno je utvrditi koja vrsta projekta moe izazvati najvanije i odrive promene kod identifikovanih negativnih situacija.

Neophodno je zatim utvrditi obim projekta. Pod obimom projekta podrazumevaju se identifikovani problemi i/ili ciljevi koje projekat moe da rei. Takoe mora se zadrati realnost pri razmatranju mogunosti dostizanja cilja projekta po razumnoj ceni.

Analiza strategija takoe se sastoji iz analize kapaciteta za upravljanje projektom: upravljakih resursa kojim trenutno raspolaemo i realne mogunosti za unapreenje kapaciteta za ispunjavanje zahteva naeg projekta. Zatim sagledavamo da li za taj projekat imamo politiku i socijalnu podrku, i na kraju, u kakvoj je vezi na projekat sa dugim inicijativama.

Pristup logikog okvira

Pristup logikog okvira je proces koji slui kao osnova za izradu same matrice, tj. njenih osnovnih delova, logike intervencije, objektivno proverljivih pokazatelja i izvora za verifikaciju tih pokazatelja, i pretpostavki, odnosno rizika koji ine etvrtu kolonu matrice. Ve smo napomenuli da se pristup logikom okviru sastoji iz podfaze analize i podfaze planiranja. Obe ove podfaze sprovode se progresivno u fazama identifikacije i formulacije. U nastavku teksta e biti objanjen znaaj pristupa logikog okvira u samom procesu dizajna i pripreme predloga projekata.

Za izradu logike matrice koriste se rezultati prethodno uraenih analiza. U fazi identifikacije uraena je analiza zainteresovanih strana, problema, ciljeva i strategija. U sledeoj fazi formulacije prvi korak predstavlja izrada logike projekta. Ta logika sastoji se od logike intervencije, pokazatelja i pretpostavki odnosno rizika. Nakon toga prelazi se na izradu skice radnog plana, kao i skice potreba za resursima.

U fazi formulacije zatim prelazi se na izradu predloga projekta pri emu se vodi rauna o omoguavanju da projekat bude izvodljiv i isplativ. Jasno se formuliu ciljevi, ciljne grupe i aktivnosti. Izrauje se matrica logike projekta, i na kraju nacrt budeta.

Sledei korak je formulacija aktivnosti i rezultata. Treba popisati sve aktivnosti koje e omoguiti postizanje ciljeva, pa zatim i sve rezultate koji e proizai iz tih aktivnosti. Na kraju, neophodno je razjasniti njihov redosled i meuzavisnost.

Najbolji nain za logiko povezivanje aktivnosti sa rezultatima i ciljevima je kroz korienje referentnih brojeva. Tako, na primer, ako postoji komponenta 1 iji je jedan od rezultata 1.1, onda e aktivnosti koje dovode do tog rezultata biti oznaene



kao 1.1.1, 1.1.2 ,1.1.3, itd. Sledei rezultat pod istom komponentom bie oznaen kao 1.2, a aktivnosti koje dovode do tog rezultata kao 1.2.1, 1.2.2, 1.2.3, itd.

Da bismo bili sigurni da projektne aktivnosti daju eljene rezultate, i da rezultati ovih aktivnosti doprinose postizanju ciljeva naeg projekta neophodno je utvrivanje objektivnih pokazatelja i izvora za verifikaciju. Time olakavamo proveru izvodljivosti ciljeva i formiranje osnove za sistem praenja i procene projekta. Objektivni pokazatelji su ciljevi projekta samo prevedeni na jedan merljiv jezik. Opisuju kvantitet, kvalitet, mesto, vreme i ciljne grupe. Kod izbora pokazatelja takoe treba primeniti pravilo SMART. Objektivni pokazatelji treba da budu nezavisni jedni od drugih, da se odnose samo na jedan cilj, meutim nekada je potrebno vie od jednog pokazatelja za jedan cilj.

Izvori za verifikaciju treba da pokau kako e objektivni pokazatelji biti prikupljeni, dostupne izvore dokumentacije, ko treba da prikupi i obezbedi informacije i kada i koliko esto e informacije biti prikupljane.

Pretpostavke, odnosno rizici su spoljni faktori koji se nalaze van kontrole rukovodilaca projekta, a ije delovanje moe ozbiljno uticati na uspeh projekta. Tako spoljni faktori mogu uticati na uspeh projekta neposredno (npr. stanje na tritu, promena interesa zainteresovanih strana, politiki dogaaji, itd.), ili pak posredno (ciljevi koji su prilikom izbora strategije ostali izvan projekta).

Rizik je verovatnoa dogaaja koji ima negativne posledice po projekat, a pretpostavka je eksterni faktor koji moe uticati na napredovanje i uspeh projekta. Pretpostavke treba da se dogode, a rizici ne da bi projekat bio uspean. Preduslov je pretpostavka bez koje aktivnosti ne mogu biti ostvarene.

Prema svemu gore navedenom matrica logike projekta (MLP) treba da slui kao sredstvo rukovodilaca pri implementaciji projekta. Ona mora biti zasnovana na drvetu problema i drvetu ciljeva. U neku ruku ona opisuje projekat kroz vezu izmeu sredstava, aktivnosti, rezultata i ciljeva. Obuhvata pretpostavke, objektivne pokazatelje i izvore verifikacije. Dakle prikazuje sutinu projekta u jednoj tabeli.

Uobiajeno se popunjava odozgo na dole i sa leva na desno.



EXCHANGE

Redosled popunjavanja MLP Indikatori postignua

Opis projekta

Logika intervencije

Izvori verifikacije

Pretpostavke

Opti cilj projekta

Cilj projekta

Oekivani rezultati Aktivnosti (opciono)

Nije ukljueno (opciono)

1

2

3

4

5

6

78 9

10 11

12 13

Vertikalno matrica pokazuje o emu se radi u projektu i definie uzrono posledine veze. Horizontalno definie naine merenja efekata projekta (pokazatelje), definie izvore podataka za merenje efekata projekta (izvore verifikacije) i prikazuje pretpostavke i rizike. Ve u samoj matrici moe se videti da li je neki projekat dobar ili ne. Karakteristike dobrog projekta su sledee:

Projektni ciljevi moraju biti realni i u skladu sa prioritetima grant eme; Aktivnosti moraju biti dobro definisane kako bi davali jasne rezultate; Pokazatelji moraju biti pouzdani i objektivni; Sledei dokumenti moraju biti detaljno pripremljeni: studija izvodljivosti,

analiza trokova i dobiti, dobro osmiljen plan realizacije i realistian budet.

Prikupljanje sredstava

U ovoj tematskoj oblasti razmatraemo naine za prikupljanje sredstava (fundraising), potencijalna sredstva i njihove izvore za optine, kao i dostupnost donatorskim organizacijama. Pisanje predloga projekata obino sledi nakon identifikovanja jednog ili vie potencijalnih donatora. Svi donatori, bili oni pojedinci ili velike fondacije, imaju svoje specifine interese i prioritete koji mogu biti podeljeni na sledee kategorije:

Za opremu; konferencije...; Odreeno polje interesovanja (izgradnja civilnog drutva, obrazovanje...); Odreena ciljna grupa (izbeglice, ene, beskunici...); Odreeno geografsko podruje (istona Evropa, Afrika...); Odreene vrste organizacija (bolnice, univerziteti, crkve);



Odreene namene (grantovi). Evo tabele sa primerima odgovora koje smo dobili od naih uesnika obuka:

Koji su mogui izvori i naini prikupljanja sredstava za lokalne samouprave? 9 Samodoprinos; 9 Fondovi; 9 Ministarstva; 9 Lokalni budet; 9 Lokalne donacije

(privatne donacije) ; 9 Svetska banka, domae banke; 9 Privatno-javno partnerstvo; 9 Kreditna sredstva; 9 Sponzorstva; 9 Aukcije; 9 Licitacije; 9 Iznajmljivanje prostora; 9 Konkursi; 9 Partnerstva ; 9 Prodaja; 9 Privatizacija preduzea.

ta sve mogu da budu sredstva za optine? 1. Finansijska sredstva: 9 Optinski budet (iz

taksi, naknada, samodoprinosa) ;

9 Republiki budet; 9 Donacije; 9 Krediti; 9 Sponzorstva. 2. Nematerijalna sredstva 9 Ljudski resursi; 9 Oprema (raunari,

prevozna sredstva, graevinske maine, oprema za zanatstvo);

9 Objekti; 9 Razvojna dokumenta

(strategije, studije izvodljivosti, programi razvoja);

9 Razmena znanja, primeri dobre prakse;

9 Studijske posete; 9 Nafta; 9 Informacije...

Koje donatore, relevantne za optine, poznajete? 9 UNDP; 9 EAR, EC... (CARDS, IPA) 9 USAID (CHF Int, Mercy

Corps, Voca, ADF, IRD, ARD);

9 Ambasade (SIDA, CIDA, DANIDA, norveka, finska, japanska, grka...);

9 Ministarstva (za lokalnu samoupravu, poljoprivredu, privredu, socijalnu zatitu);

9 Fondovi (NIP, Fond za razvoj);

9 Hellenic plan; 9 Agencije za razvoj; 9 Svetska banka (IBRD); 9 Evropska banka; 9 BCIF; 9 Partnerske optine; 9 Pravna lica; 9 Fizika lica.

Jo jednom naglaavamo da jedan od naina za prikupljanje sredstava dostupan optinama jeste i kroz konkurisanje sa predlozima projekata u okviru grant ema i po pozivu za podnoenje predloga projekata koje donatori povremeno raspisuju.

ta je to to jedan projekat ini atraktivnim, a ta moe da dovede do toga da projekat ne bude realizovan. Projekat je atraktivan ukoliko kreira nove prilike za zapoljavanje, ukoliko podie standarde, ukoliko je povezan sa drugim projektima i ukoliko se nastavlja u budunosti bez potrebe za dodatnom podrkom. Ono to



moe initi dodatnu vrednost projekta jeste njegova sposobnost da promovie lokalne ideje, obuhvata kako partnere, tako i korisnike sa razliitim prethodnim iskustvima, promovie jednake mogunosti, i obuhvata aspekte zatite ivotne sredine.

Razlozi zbog kojih jedan projekat, meutim, moe ostati nerealizovan, mogu biti nedostatak njegove povezanosti sa ciljevima grant eme ili loe planiranje aktivnosti. esto se deava da sve zainteresovane strane nisu konsultovane, ili pak da budet nije realistian. Deava se i da ciljevi nisu postavljeni dovoljno optimistino kako bi bile privuene finansije.

Ovo nas dalje uvodi u priu o karakteristikama grant ema Evropske unije, o dokumentaciji, procedurama i uputstvima za kandidovanje projekta.

Grant ema

Grant ema je takmiarski proces izbora za finansiranje projekata manjeg obima sa zajednikim optijim ciljevima. Meutim, treba imati u vidu da grantovi uglavnom:

Imaju ograniene finansije; Imaju veliki broj predlagaa; Grant uglavnom ne pokriva ukupan iznos trokova; Grantovi su bespovratna sredstva.

Jedan od naina za prikupljanje sredstava za lokalne samouprave je i konkurisanje putem predloga projekata u okviru grant ema EU i drugih donatora. Grant ema sadri smernice za one koji apliciraju, odnosno daje uslove pod kojima se moe aplicirati. Pored smernica dat je i formular za aplikaciju koji ima standardnu EU formu predloga projekta. U pozivu za podnoenje predloga projekata dat je ogranien vremenski period za pripremu i podnoenje projekta. Nakon podnoenja projekta podnese on ulazi u proces selekcije u kojem se vri nezavisni izbor predloga projekata. U okviru grant eme data je i metodologija sa pripremu i primenu projekta - Upravljanje projektnim ciklusom (PCM).

Vreme obezbeeno za pripremu aplikacija uglavnom iznosi do 90 dana, a evaluacija se odvija u nekoliko faza:

Administrativna provera; Evaluacija formata koncepta (uz korienje evaluacione matrice za format

koncepta);

Evaluacija aplikacionih formulara (uz korienje evaluacione matrice); Provera da li podnosioci i partneri ispunjavaju sve odgovarajue uslove (da li

su podobni).

Smernice koje su date za podnosioce projekata sadre pravila za odreivanje opteg cilja programa, zatim podatke o tome koji je minimalni, odnosno maksimalni iznos granta, zatim se navodi procenat u kojem je potrebno uloiti sopstvena sredstva, i na kraju informacije o tome ko moe da podnese projekat, koju vrstu i za kakve trokove.



SMERNICE ZA APLIKANTE OBINO SADRE SLEDEE PODATKE:

Opti deo o akciji za koju je raspisan konkurs Uvod; Ciljevi programa i prioriteti; Finansijska sredstva obezbeena od strane EAR-a.

Pravila poziva za podnoenje projekata

Kriterijumi podobnosti: Podobnost podnosioca predloga projekta: ko moe da aplicira; Partnerstvo i kvalifikacije partnera; Podobne aktivnosti: vrste aktivnosti za koje moe da se podnese

predlog projekta;

Podobnost trokova: trokovi koji se mogu uzeti u obzir za dobijanje granta.

Kako podneti predlog projekta, procedure koje treba ispotovati: Obrazac (aplikacioni formular); Gde i kako treba slati predloge projekata; Krajnji rok za prijem predloga projekata; Dodatne informacije; Procena i izbor predloga projekata; Podnoenje dodatnih dokumenata za predloge koji su uli u ui izbor; Obavetenje o odluci EAR. Tekst odluke; Raspored deavanja.

Onoga trenutka kada donator donese odluku o dodeli granta potrebno je da agencija koja sprovodi konkurs (npr. EAR) odobri smernice za podnosioce projekata. Nakon toga neophodno je da se poziv za podnoenje predloga projekata objavi u tampi i na sajtu Europaid-a. Odreuje se period za podnoenje i rok do koga je mogue podneti predlog projekta. Kada taj rok proe vri se evaluacija predloga projekata od strane ugovaraa, zatim sledi potpisivanje ugovora i poetak realizacije projekta.

Prijavni formular (Application Form)

Svaki prijavni formular sastoji se iz sedam delova.

I. The Action Projekat. Ovo je deo formulara u kojem se mogu nai sve informacije vezane za sam problem koji se eli reiti: mesto realizacije projekta, njegovi ciljevi, razlozi koji ga ine relevantnim, njegova ciljna grupa. Ovde se takoe navodi detaljan opis aktivnosti i metodologija rada. Zatim se daje detaljan akcioni plan. U drugom delu samog projekta navode se oekivani rezultati, a u treem delu daje se budet projekta.



II. The Applicant - Podnosilac projekta. U ovom delu formulara sadrane su sve informacije o podnosiocu projekat: njegov identitet i opis, kapaciteti za upravljanje i realizaciju predloenog projekta, kao i informacije o donacijama, ugovorima i zajmovima dobijenim u poslednje tri godine od evropskih institucija, EDF-a i zemalja lanica EU. Ovde treba navesti i informacije o eventualnim zahtevima za grantove koje podnosilac projekta planira da podnese ili je podneo u tekuoj godini evropskim institucijama, EDF-u i zemljama lanicama EU.

III. The Partners - Partneri. Sadri informacije o eventualnim partnerima na projektu, kao i izjave o partnerstvu.

IV. The Associates - Saradnici. Sadri informacije o eventualnim saradnicima na projektu.

V. Checklist - Kontrolna lista daje kratak pregled svih kljunih podataka navedenih u prethodnom delu formulara.

VI. Declaration - Izjava podnosioca. Nju popunjava samo podnosilac projekta i ona predstavlja garanciju da su prikazane informacije tane. Na njoj mora stajati svojeruni potpis podnosioca prijave (plavom hemijskom ili nalivperom) i peat.

VII. Evaluation grid - Tabela za procenu. Nju popunjava ugovara.

U prilogu formulara nalazi se Logical framework odnosno Logiki okvir.

Opti saveti za pripremu predloga projekata za EU

Kako ve i sama iskustva zaposlenih u optinama govore, u mnogim konkursima se deavalo da optina konkurie u okviru neke grant eme EU, a da predlog projekta bude odbijen. Stoga je jako vano napisati dobitniki predlog projekta onaj koji nee biti samo bude napisan i predat, ve e biti i odobren za finansiranje.

U nastavku teksta objanjeno je korienje tabele za evaluaciju koja je sastavni deo aplikacione dokumentacije u grant emama EU i razraeni su segmenti aplikacije na kojima je u ranijim konkursima bilo najvie spoticanja i odbijenih predloga projekata.

Treba dakle imati na umu da se svi prijavljuju da bi dobili grant, a ne samo da bi uestvovali na konkursu! Stoga je pre svega neophodno dobro proitati tampane smernice. Najei razlog za eliminaciju predloga projekata iz dalje evaluacije u dosadanoj praksi podnoenja projekata u Srbiji je banalan ne zadovoljavanje administrativnih kriterijuma za projektnu dokumentaciju. Na primer, u Exchange programu 2005 godine, najee administrativne greke bile su: nepotpisana izjava o partnerstvu od strane nosioca predloga projekta, potpis na deklaraciji podnosioca nije bio originalan, ve faksimil; nepopunjen (ili delimino popunjen) Prilog B Budet, nedostatak statuta optine, nedostatak prevoda nekih od dokumenata na engleski jezik, izbor neodgovarajueg partnera, trajanje projekta je due od maksimalno propisanog, itd.

Bitno je znati da se projekti (nakon prve administrativne provere, ukoliko zadovoljavaju sve uslove) upuuju na nekoliko koraka evaluacije. Najpre se ocenjuje



format koncepta (novina u odnosu na prethodne grant eme), koji se pie na maksimalno etiri strane po zadatom formatu i za koji postoji posebna tabela za evaluaciju:

Formular za evaluaciju formata koncepta

1. Kratak pregled projekta ZBIR

2. Znaaj 25

2.1 Koliko je predlog znaajan za potrebe i ogranienja ciljne drave(a) ili regiona? (5) 2.2 Da li su problemi i potrebe identifikovani na pravi nain? (5) 2.3 Koliko su jasno definisani i strateki odabrani oni kojih se projekat tie (krajnji korisnici, ciljne grupe)? (5) 2.4 Koliko je znaajan predlog za ciljeve i vodee principe tendera za predloge? (5) 2.5 Da li predloeni projekat ima dodatnu vrednost u odnosu na druge intervencije? (5)

3. Metodologija i odrivost 15

3.1 Da li su predloeni projekti pogodni, praktini i dosledni ciljevima i oekivanim rezultatima? (5)

3.2 Da li je nivo uea partnera u projektu zadovoljavajui? (5)

3.3 Da li ima izgleda da oekivani rezultati projekta imaju odriv efekat na ciljne grupe?Hoe li biti veeg broja efekata? (5)

4. Operativne sposobnosti i strunost. 10

4.1 Da li kandidat ima dovoljno iskustva u upravljanju projektima? (5)

4.2 Da li kandidat i partneri imaju dovoljnu tehniku strunost (posebna znanja vezana za pitanje o kojem je konkretno re)? (5)

UKUPAN ZBIR 50

Format koncepta pie se nakon razrade projektnog predloga, ali se ocenjivanje formata koncepta radi na poetku procesa evaluacije od strane donatora.

Ako je predlog projekta dobio barem 30 poena u ovom koraku evaluacije, prelazi se u naredni krug ocenjivanja.

Sledei korak je provera da li aplikacija moe zadovoljiti minimalni broj poena na prvom odeljku aplikacije koja govori o finansijskoj i operativnoj sposobnosti podnosioca (segment II Aplikacije), a to se ocenjuje uz pomo prvog odeljka u evaluacionoj matrici. Minimalni broj poena da bi predlog projekta proao u naredni nivo ocenjivanja je 12 (od moguih 20).



Deo matrice za evaluaciju projektne aplikacije:

Odeljak Maksimalan broj bodova

Prijavni formular

1. Finansijska i operativna sposobnost 20

1.1 Da li kandidat i partneri imaju dovoljno iskustva u upravljanju projektima?

5 II.4.1 i III.1

1.2 Da li kandidat i partneri imaju dovoljnu tehniku strunost (posebno znanja vezana za pitanje o kojem je konkretno re)?

5 II.4.1 i III.1

1.3 Da li kandidat i partneri imaju dovoljnu sposobnost za upravljanje? (osoblje, opremu i sposobnost da upravljaju budetom projekta)?

5 II.4.2 i III.1

1.4 Da li kandidat ima stabilan i dovoljan izvor finansija?

5 II.4.2

Zatim sledi provera Odeljka I, koji govori o relevantnosti projekta, a koji se ocenjuje uz pomo drugog odeljka evaluacione matrice. Minimalni broj poena je 20.

2. Znaaj/relevantnost 25

2.1 Koliko je znaajan/relevantan predlog projekta za ciljeve i za jedan ili vie prioriteta tendera? Napomena: broj bodova 5 (veoma dobar) dobie samo predlog u kojem je tano naznaen makar jedan prioritet.

Napomena: broj bodova 5 (veoma dobar) dobie samo predlog koji sadri posebne elemente se dodatnom vrednou, kao to su promovisanje jednakosti meu polovima ili jednakost uopte

5 x 2 I.1.6.1

2.2 Koliko je predlog znaajan za potrebe i ogranienja ciljne drave(a) ili regiona? (izbegavati dupliranje i podudaranje sa drugim inicijativama Evropske Komisije.)

5 I.1.6.2

2.3 Koliko su jasno definisani i strateki odabrani oni kojih se projekat tie (krajnji korisnici, ciljne grupe)? Da li su njihove potrebe jasno definisane i da li ih se predlog tie na pravi nain?

5 x 2 I.1.6.3 i I.1.6.4

Na kraju, uesnicima se napominje da ceo projektni predlog mora imati minimum 70 poena (od moguih 100) uzimajui u obzir i ostale delove aplikacije, te da je dobar savet zapravo pisati projekat tako da se paralelno ocenjuje uz pomo tabele za evaluaciju i da se tei da projekat dobije to vie poena, naroito u eliminacionim koracima evaluacije.



Kompletna tabela za evaluaciju data je u Aneksu ovog prirunika.

Uvek pripremajte va predlog projekta uz primerak tabele za procenu (bodovne liste - Evaluation grid) pored sebe-paralelno. U treoj koloni tabele za procenu nalazi se veza sa odeljkom u prijavnom formularu koji e biti proveren radi dodeljivanja bodova vaem projektu. Uzmite u obzir pitanje iz tabele za procenu kada popunjavate tu stavku predloga projekta.

Ako elite da pripremite dobitni predlog projekta morate imati na umu da ukoliko vaa aplikacija ne dobije barem 12 bodova od ukupno 25 na prvom odeljku, i barem 20 od 25 na drugom odeljku tabele za procenu, va projekat e biti odbijen.

im predlog projekta bude spreman valjalo bi pripremiti Format koncepta (Concept Note Format). Njega treba pripremati uz istovremeno konsultovanje tabele za procenu (Evaluation Grid). Ukoliko ne osvojite najmanje 30 poena, vaa aplikacija nee proi u dalji proces selekcije.

Prekontroliite da li je iznos u stavci 1.3. formulara predloga projekta jednak iznosu koji se nalazi u budetu. Zatim prekontroliite da li je trajanje projekta u mesecima (1.4) jednako trajanju navedenom u stavci 1.9. Na kraju proverite da li su ciljevi vae optine odraeni u ciljevima Poziva za podnoenje predloga projekata. Ako nisu, nemojte ni aplicirati!

Evo nekoliko najbitnijih saveta za planiranje dobitnih predloga projekata:

Koristite matricu logikog okvira za povezivanje specifinih ciljeva, rezultata i aktivnosti;

Nemojte planirati komplikovane predloge projekata - oni su redovno teki za razumevanje. Jedan predlog projekta treba da odgovara jednom reenju problema;

Svakom partneru na projektu dodelite aktivnost koju on treba da realizuje - u protivnom, vae partnerstvo nije autentino;

Budite jasni u definisanju rezultata koje elite da ostvarite i kvantifikujete ih koliko god je to mogue.

Priprema budeta

Ovaj odeljak namenjen je boljem razumevanju nekih principa budetiranja, kao i unapreenju vetine rasporeivanja trokova, po stavkama tabele budeta koji ini sastavni deo dokumentacije za podnoenje projekata kod EU.

Kod pripreme budeta jako je vano biti svestan da nije dovoljno samo dobiti grant. Potrebno je biti u mogunosti za njegovo korienje tj. troenje novca!

Ono ta mora biti jasno vidljivo u svakom budetu jesu aktivnosti projekta, trajanje tih aktivnosti, potrebni resursi, kao i trokovi nabavke i iznajmljivanja tih resursa. Budet dakle mora biti uraen u skladu sa zahtevima poziva.

Neophodno je razviti jasan i realistian budet za sve projektne aktivnosti koje treba razvrstati po sledeim stavkama:

Ljudski resursi; Putni trokovi; Oprema i nabavka;



Trokovi lokalne kancelarije; Ostali trokovi, usluge; Ostalo; Administrativni trokovi; Nepredvieni trokovi.

Izbegavajte da u budet ukljuujete rezerve za nepredviene trokove, zato to je njihova upotreba malo komplikovana. Budite veoma analitini kod pripreme budeta. Poveite budet sa aktivnostima opisanim u odeljku 1.7. svog prijavnog formulara.

Pod odeljkom 1-Ljudski resursi treba navesti osoblje iz sopstvene organizaciji koje e uestvovati u realizaciji projekta, kao i osoblje koje e biti unajmljeno radi uea u realizaciji projekta.

Projekat pokriva bruto plate za ljude koji na njemu rade, ali to ne znai da svaki zaposleni treba da ima 100% radnog vremena na projektu. To nije prihvatljivo.

Ako je potrebno unajmiti konsultanta za projekat, ubacite ovu budetnu liniju u odeljak 5 - Ostali trokovi, usluge.

Imajte na umu da, ako usluga ili posao kota preko 5.000 evra, izbor mora biti izvren nakon konsultovanja najmanje tri ponuaa.

Administrativni trokovi su jedina ukupna suma u budetu. Oni mogu biti maksimalno 7% od direktnih trokova. Za njih ne treba navoditi nikakvo opravdanje.

Dozvoljeno je dodavati onoliko budetskih linija koliko je neophodno za dobro finansijsko opisivanje projekta.

Prijava za finansiranje

Prijava za finansiranje je dokument koji daje neophodne informacije finansijeru kako bi on mogao dodeliti sredstva nejefikasnijem, najefektivnijem, nejrelevantijem i najbolje spremljenom projektu. Taj dokument moemo nazvati tenderskim dosijeom. Razliiti donatori i organizacije imaju razliite procedure, ali postoje neki uobiajeni koraci koji su se najbolje pokazali u praksi i to su izrada Studije izvodljivosti i priprema predloga projekta (Project Fische).

Uglavnom su procedure jednostavnije ako je izvor finansiranja zajam uzet kod neke meunarodne banke ili nacionalnog izvora. Procedure EU za pruanje spoljne pomoi su jedne od najkomplikovanijih, veoma su precizne (to je prednost za korisnike), i ne mogu se menjati (to je loe za korisnike).

Treba da naglasiti da ukoliko EU finansira realizaciju projekta, korisnik moe biti vie no siguran da e cela procedura biti dva puta proveravana i da svaka budua odluka moe unapred biti prognozirana u obliku pisanih pravila. Ostali donatori i organizacije nemaju tako standardizovanu proceduru i njihov budui nain implementiranja projekta nije unapred poznat. Na primer, procedura Svetske banke za implementaciju projekta je takva da postoji nekoliko stavki bez primedbi koje treba da budu dostavljene Banci. Pravila Banke, u svakom sluaju, daju dosta



slobode Voi tima odreenog projekta, pri emu on moe da odluuje o implementaciji, za razliku od stepena slobode koju dobija Direktor finansija ili ugovaranja u Evropskoj Komisiji.

Studije izvodljivosti daju mogunost procene pogodnosti realizacije odreene investicije. Struktura projekta daje mogunost sumiranja karakteristika projekta. To je tipian dokument potreban za svaku prijavu.

Tehnika dokumentacija je nacrt projekta koji obuhvata detaljan proraun trokova, ali u obliku koji ne moe biti iskorien za tender projekta. Razlog zato se praksa razlikuje od teorije je sledei: esto postoje znaajna odlaganja pri implementaciji programa i kako novac sa kojim se raspolae ne bi bio potroen preferira se (u EU i drugde) priprema studije odrivosti projekta za koji ve postoji tehnika dokumentacija radi ubrzavanja implementacije programa. Ako je studija odrivosti dobro pripremljena (bez preteranog optimizma o odrivosti), nee biti problema i resursi e biti rasporeeni na pravi nain. Ponekad se u studiji odrivosti istie da projekat ne treba da bude realizovan, u tom sluaju biva jasno da je priprema tehnike dokumentacije bila traenje resursa.

Trokovi studije izvodljivosti relativno su niski u poreenju sa trokovima pripreme tehnike dokumentacije. Naalost, o javnim investicijama esto se odluuje bez raunanja unapred o pravoj podobnosti realizacije investicije. U nekim zemljama est je sluaj da se studija izvodljivosti ne izrauje, u tom sluaju stvaraju se dva problema:

Trokovi projekta ne mogu biti opravdani sa obzirom na probleme koji treba da budu reeni;

Tekui trokovi odravanja investicije vrlo su visoki. Trokovi projekta su mali problem za optine jer su snosioci ovakvih trokova vrlo esto dravne vlasti. Glavni problem optina su tekui trokovi. Optine ponekad potroe veliki deo svog budeta, a ponekad nisu u stanju ni da koriste izgraenu infrastrukturu.

Vodi kroz analizu trokova i dobiti

Kod nas se analiza trokova i dobiti (CBA) jo uvek ne radi za svaki investicioni projekat, to je uobiajena evropska praksa, ve samo za projekte veeg obima i budeta. Meutim, dobro je imati svest o tome ta e se dalje deavati sa naim investicijama - da li e biti finansijski odrive kroz vie godina, da li e imati i eljeni socio-ekonomski efekat - a sve to u cilju da bi se odluilo ima li smisla neku investiciju uopte i pokretati.

Analiza trokova je korisna stvar za male i srednje investicione projekte jer se pomou nje moe odrediti pogodnost odluke javnih organa o finansiranju njihove realizacije. To je samo jedna od komponenti predloga projekta na osnovu koje se za infrastrukturni projekat trai finansiranje od EU ili drugih organizacija. CBA podrazumeva veu ansu za dobijanje sredstava za projekte i smatra se jednom od najboljih praksi.

Svaka analiza trokova treba da sadri sledee celine:



1. Cilj projekta; 2. Ekonomski i socijalni kontekst; 3. Administrativni i institucionalni kapacitet; 4. Analiza potranje; 5. Finansijska analiza; 6. Ekonomska analiza; 7. Analiza osetljivosti; 8. Zakljuak.

Za male projekta kao to je veina optinskih infrastrukturnih projekata, izvetaj Analize trokova (CBA analysis) treba da ima sadraj kao to je prikazano u nastavku teksta. Kod komplikovanijih investicija sadraj se uslonjava.

KLJUNI KORACI ANALIZE TROKOVA:

1. Identifikacija projekta; Neophodno je proveriti da li se dosije tie celog objekta ekonomske analize. Nije mogue procenjivati samo polovinu projekta. Projekat mora biti jasno definisana jedinica analize. Predlaga treba da napravi odgovarajuu procenu ne samo za onaj deo projekta za koji se trai pomo EU ili drugih organizacija, ve i za one delove koji su tesno povezani sa tim. Deo velikog projekta nije dobro definisan objekat za CBA analizu, meutim ni skup manjih, nepovezanih, nezavisnih projekata ne predstavlja projekat (on moe biti program ili deo programa).

2. Definisanje ciljeva; Moraju biti jasno definisani kljuni socio-ekonomski ciljevi na koje projekat tei da utie. Podnosilac treba da jasno kae koji od glavnih ciljeva politike EU moe biti postignut projektom, a kako sam projekat, ukoliko bude uspean, treba da utie na ispunjenje ciljeva. Mora se imati na umu da ciljevi treba da budu socio-ekonomski, a ne samo fiziki indikatori, kao i to da socio-ekonomski faktori treba da budu merljivi, kao to su prihod po glavi stanovnika, stopa nezaposlenosti, potronja po glavi stanovnika, itd.

Druga stvar koja je bitna u sluaju kada je projekat finansiran od strane EU, jeste da su definisanje ciljeva projekta i objekat studije kljune stvari za identifikaciju projekta, to predstavlja polaznu taku procene.

Uopteno govorei, dosije podnosioca treba da prui odgovore na sledee pitanje:

Koje su socijalno-ekonomske pogodnosti koje mogu biti ostvarene kroz implementaciju projekta?

Analiza ciljeva treba da potvrdi da:

1. Dosije podnosioca ili izvetaj o proceni ukazuje na socio-ekonomske faktore na koje e projekat uticati.

2. Predlaga istie koji od specifinih ciljeva regionalne i kohezione politike EU mogu biti postignuti kroz projekat i posebno kako e projekat, ukoliko bude uspean, uticati na postizanje ovih ciljeva.



Razmatrani ciljevi treba da budu od socio-ekonomskog znaaja i da ne predstavljaju samo fizike indikatore ve da budu logiki povezani sa projektom.

U skladu sa definisanjem socio-ekonomskih ciljeva, predlaga mora odgovoriti na sledea kljuna pitanja.

Prvo i najbitnije: moe li se rei da opta dobrobit koju projekat donosi vredi koliko i izraunati trokovi?

Drugo: da li su razmotreni svi najbitniji direktni i indirektni socio-ekonomski efekti projekta?

Tree: ako nije mogue razmotriti sve direktne i indirektne socio-ekonomske efekte projekta zbog nedostatka podataka, da li je mogue identifikovati neke druge garancije vezane za cilj?

Jasno i kompletno definisanje socio-ekonomskih ciljeva neophodno je za odreivanje uticaja projekta. Meutim, esto moe biti teko predvideti sve uticaje datog projekta. Promene koje donose dobrobit takoe imaju veliki broj inilaca. Na primer, regionalni podaci nam ne daju uvek pouzdane procene opteg uticaja pojedinanih projekata na trgovinu sa drugim regionima, a teko je meriti indirektne efekte zaposlenja, konkurentnost koja zavisi od spoljnih faktora, kursa valute, promene relativnih cena i sve ostale komponente za koje bi moglo biti preskupo praviti analizu projekta.

Meutim, komponente povezane sa socio-ekonomskim ciljevima esto mogu biti pronaene i u ovim sluajevima. Na primer, ako je teko odrediti poveanje produktivnosti i konkurentnosti regiona, mogue je proceniti promene vezane za izvoz.

Najee greke prilikom definisanja ciljeva su: Nejasne tvrdnje koje nisu odreene prema ciljevima (projekat e unaprediti

ekonomski razvojili drutvena dobit); Ishodi se razlikuju od autputa (kilometri novog autoputa se mere, ali oni

sami nisu drutveni cilj); Bruto Drutveni Profit BDP po glavi stanovnika u regionu je merljiv drutveni

cilj, ali samo veoma veliki projekti mogu imati primetan uticaj na njega.

Ako se oekuje da projekat ima visoku stopu ekonomskog obrta, onda je on socijalno efikasan i stvara socijalne pogodnosti vee od socijalnih trokova. Svaki efikasan projekat stvara socijalni profit, a BDP se u principu poveava sa svakim poveanjem socijalnog profita. Unutranja stopa ekonomskog obrta je mikroekonomska projekcija, koja moe biti lake procenjena od makroekonomske projekcije, kao npr. BDP po glavi stanovnika.

3. Kontekst, potranja i administrativni kapacitet; Trei korak u izradi CBA analize ima nekoliko podkoraka i to su analiza konteksta, analiza potranje i ponude i analiza administrativnih i institucionalnih kapaciteta.

Analiza konteksta podrazumeva glavne relevantne aspekte socio-ekonomskog okruenja (SWOT analiza, teritorijalni, demografski, socio-kulturni, ekonomski



aspekti), kao i institucionalne i politike aspekte (politiki okviri, izvor finansiranja, finansijska suma, proceduralna i administrativna ogranienja, vremenski rok).

Analiza potranje i ponude sadri prognoze potencijalne potranje, informacije o konkurenciji, predloene strategije, kao i prognozu procenta iskorienih kapaciteta.

Analiza administrativnih i institucionalnih kapaciteta zapravo predstavlja analizu zakona ili pravilnika, kao i analizu glavnih osobina menadmenta:

Slube predviene ugovorom; Strukturu organizacije; Procedure zaposlenja; Procedure obuk

priručnik za obuku – profesionalna priprema predloga projekta za finansiranje

Documents