od revolucionarne omladine do orjune

8/18/2019 Od Revolucionarne Omladine do ORJUNE

http://slidepdf.com/reader/full/od-revolucionarne-omladine-do-orjune 1/131

B A R T U L O V I Ć

Od Revolucionarne

Omladine do OrjuneIstor i jat jugoslovenskog

o m l a d i n s k o g p o k r e t a

KNJIGEORJUNE

Izdanja D i rek to r iuma Or june

SPLIT 1925.



/

I z d a n j a D I R E K T O R I U M A O R J U N B



Niko Bartulovi

Od Revolucionarne

Omladine do Orjune

Istor i jat jugoslovenskog


SPLIT 1925.

S p l i t s k a D r u š t v e n a T i s k a r a ( E . D e s m a n )



I z d a n j a D I R E K T O R I U M A O R J U N E



Niko Bartulovi

Od RevolucionarneOmladine do Orjune

Istor i jat jugoslovenskog


SPLIT 1925.

S p l i t s k a Druitvena T i s k a r a ( E . D e s m a n )



PREDGOVOR

Istorija omladinskih nastojanja pre rala, za vre-nje rata i posle rata, posao je koji bi zasluživao dugih

studija, ljubavi i detaljne obradbe. Napredna, a naročito revolucionarna nacionalistič-

ka omladina, nisu nikad bile pa rt ij sk i prganizovane,ko ni Or juna, i zato svo j rad nisu vešale na velikozvono u cilju partizanske reklame, ličnih zasluga ild.To je bio jedan čisti idealni rad, pregalaštvo za ideju,liho i ponosno stradanje, borba u avangardi, i zato jeostalo nepoznato. Ni Principu, ni čabrinoviću, ni Endli-cheru, ni Jenku, ni njihovim drugovima, nije bilo do parade, već do čina. Ni Šlajpaliu, ni Žnideršiču, ni Fi -lipovicu, ni Radojčinu, ni Sijausu, ni Migiću, nikome, nimrtvim ni živini borcima nije bilo do toga da nanie-r ama 11a visoka mesla i mandale otkupe svoje s t ra da -nje i svoj rad, već do toga da njihova misao dodje do

pobede. Zato je danas svaka provincijska novina puna»zasluga«, ne samo faktičnih narodnih radenika m^dju

političarima, nego i bivših štrebera, švercera, denun-

cijanata i kukavica, a za nastojanja jedne čitave ple- jade omladinaca nitko i ne zna. Zato se danas Princi- pa, Č abrinovića, Ilica, Jenka, Endlichera, Mikačica idrugih seća samo Orjuna; zato njihov amanet, čisto iodlučno .lugoslovenstvo, čuva samo Orjuna; zato nji-hovim putevima u pregalaštvu, stradanju i neintere-

sovanom radu u Jugoslaviju, kroči samo Orjuna.I ova kn ji žica , samo je pokuša j jednog učesnika

omladinskog pokreta i Orjunaša, da se i opet u ime



Orjune! — pokupe i zabeleže slavna i lepa dela MrtvihDrugova, da se visoko izdignu svetli pr im er i; da seustanov i ko je zapravo na jv iš e dao za jugos lovenskumisao i koliko je omladina učestvovala u radu za oslo-

bodjenje; da se bar mlad jima i bar pr ivremeno ostavineki spomen na do ga dj aj e i dela, ko ja sigurno nisumanje spomena vredna od opširnih izveštaja NarodneSkupštine.

Ovaj pokušaj, nije dakle istorija. To su lična se-ćanja, pop unj ena sa pr ičan ji ma pri ja tel ja i lite ratu -

rom, koju sam mogao dobiti i koja mi je bila pri ruci.Drugo je, za sada i u žurbi, bilo i nemoguće. Zato bitrebalo duljeg rada i sakupljanja dokumenata, a teškoda bi se i onda došlo do potpunosti, kad se radi o po-kretu, koji je sve morao da radi tajno, kome je svel>ilo zapjenjeno i čiji su mnogi vod je poneli ta jnu sa

sobom u grob.Kao stvar, bazirana u glavnom na ličnom sećanju,

ova radnja nema ni potrebite jednakomernosti. Doga-

djaji i ličnosti, koje su mi bile bliže, obradjene su de-

ta l jn ij e i sigurno ve rn ij e od onih sa ko ji ma sam ja

lično imao m a n j e veza, pa čak i onda kada su ovi poslednji bili važniji i jači- A mnoge stvari sigurno su

i ispuštene, pa tako i po koje važnije ime.

Orjuna će sigurno nastojati, a i ja ću se od srca

založiti za to, da se sve to ispravi, te da čim pre bude

stručno iz radjena jedna tačna istorija omlad inskog

pokreta i Orjune, na osnovi svih podataka, dokume-nata i literature. I zato već sada molim sve pr i ja te l je

da, ili meni ili Direktoriju Orjune, saopšte sve omaške

ko je nad ju o ovoj kn ji zi , da upozore na sve ovdje ne-

spomenute momen te , te da na m pošalj u dokumente,

koje eventualno mogu da dobiju, ili ih imaju kod sebe.

Split, aprila 1925. X. B.

6



VI

Napredna omladina

Jugoslo venski nacionalis tički pokrel u omladini

razvio se istom pre balkanskih ratova, ali omladinskanastojanja, koja su dovela do njega, datiraju od mnogo

ranije.

Dva mo me nt a su bitna u nac ionali stičkom po-kre tu: jugoslovenslvo i revolucionarni nacional izam.Jugoslovenstvo je došlo, ranije preko Slrossmayera, akasnije preko t. zv. realističkog (kasnije naprednjač-ko g) pokreta one srpsk o-l uva lske generacije ko ja jedošla iz Pr ag a i ko ju je odgojio Ma sa rvk Ka rakt er i-stično je, da je real izam mo rao ići na jpre unatrag dadogje do onog što je za Slrossmavera bilo već reSeno.

Slarčevićanstvo, a naročito l'rankovšlina, toliko su bili blata bacili na jugoslovenslvo, toliko ekskluzivizmauneli u odnosu Hrva ta prema čitavom ostalom Slo-venstvu, da je nova generacija uselila potrebu da pre-ko srbohrvatstva zaspe najpre najteži jaz, a onda da pogje dalje. Jugoslovenslvo se pominjalo više kao

oznaka geografskog i kulturnog jedinstva, ali isticalose u glavnom srbohrvatslvo-

Megjutim, pokrel realista bio je odrešito antina-

cionalis lički, obo jen po malo sa soci ja lizmom i sa

najjačim težištem u antiklcrikalizmu i anlilradiciona-

lizmu. Ma da je nacionalislički pokrel kasnije najod-

lučnije ustao protiv toga, moramo danas priznati, da je naprednjaštvo izdržalo t ime jednu tešku borbu, a u

našu korist.

7



i Jiedrealist icko »steklišlvo« značilo je, ne sam olraze rsku učmalos t i prazni dogmat izam, već i pog i-

belj, da se čitava naša politička borba utopi u bez-izlaznom i lugj ačkom mrcv ar enju izmegju »čistih

Hrvata« na jednoj strani, i »Slavenosrba« ili »politič-kih Hrvala, koji se nazivaju Srbi« (stekliške fraze) nadrugoj strani. I što je najgore, bio je to zapravo neki»nacionalizam«, ne onaj u modernom smislu reči, aliipak neki visoki »patriot izam«, lud, samoubij slven,na tr ažnjački, vogjen od fanati zovanih i ako poštenih

mediokriteta ili političkih demagoga, sa zaklinjanjemna tradic ije , sa feli šisl ičkom verom u pe rg amene i uzargjale mačeve, sa vojskom seoskih popova u prvimredovima. Anliauslri jsko, revoluciona rno i ant ikl eri -ka ln o pravaštvo Starčevića i Kva terni ka pretvorilo seu austrijski l'rankovluk i u klerikalizam Don Ive Pro-dana.

Iz loga se ni je dalo preći odm ah u jugoslovenski

nacionalizam. Prirodno je lo nemoguće. Laž je trebalona jp re poruši li i to je bio prvi i na jsv et i j i posao

— a onda gradil i novu istinu. I real izam je udario.

Posve prirodno, da neprijatelja što jače utuče, jurišao je na jpre na barjake, na tradicije, na t. zv. svetinje;

na sve šio je sačinjavalo religiju slekliškog patriotiz-

ma . Da otme zavedene ma se pravaš tvu, ud ar io je 11aklerikalizam, a da te mase i nečim pozitivnim k sebi

privuče, istaknuo je socijalni program i, kao u svakom

elanu, pošao i dalje, katkada do čistog socijalizma. Po-sve prirodno, u borbi je teško odrediti granice, pa je

lako i borba protiv trad ic ija i- kler ikal izma dovela dotoga, da se prešlo u dr ugu sk rajnost : Realizam je po -

malo poslao pokret fanatika anliklerikalizma, fanatika

silnog rada i ponegde fana ti ka ant inac iona lizma.

Kad se pokret po ma lo pretvorio 11 »naprednu

str anku«, realistička oml ad ina je ostala u kontak tus njome, ali sačinjavala je ipak deo za sebe. Pomalo

8



se i ona naziva la sve češće napr edno m omlad inom, i.uz »Pokret« kao organ stranke, osnovala je pod konacg-~1906. »Hrvatski Djak« kao čisti omladinski glasnik.

Sa »Hrvatskim D jakom« počinje zapravo prvi jači

čisto omladinski pokret za okupljanjem jugoslovenskemladeži ili bar za njenim što tešnjim zbližavanjem. Načelu pokreta stoji Jurislav Janušić, jedna od najsvelli- jili pojava omladinske istorije i prvi pionir onog sa-mopožrtvovnogi mukotrpnog, ali zanosnog i ustrajnog

pregalaštva, koje je kasni je u omladini imalo tolikosledbenika. Potekavši iz pravaš lva, Jan uš ić je limdublje upoznao njegove negativne strane i tim jače se bacio u borbu. »Hrv. Djak« je u glavnom njegovo delo, bar do njegove smrti (16. VI. 1908.), a i posle smrt i,njegov je rad davao smer čitavom na pr ed nj ačkom

pokretu.

Već srno kazali, da je na jp oz it iv ni ja tekovina na- prednjačk og pokreta bila ta, što je protiv ekskluzivnoghrvatstva i srpstva istakao srpsko-hrvatsku slogu i je-dinstvo. Ma da pokret nije nikako hteo da bude nacio-nalistički, ipak je posle prvih negativnih udaraca i ru-

šenja stekliškog patriotizma, ovo jako isticanje srpsko-hrvatskog jedinstva, nem ino vno vodilo do st va ra nj a

jednog izraziti jeg idejnog i načelnog nacionalizma, uzasva programska opiranja lome.

Pored sve žestoke agilnosti nekolicine na polju re-

alističkog sitnog rada (u »Družbi sv. ćirila i Metoda«,

u akciji za Megjumurje, u analfabelskim tečajevima,itd.), ogromna većina pristaša napredne omladine nije

u tome videla razliku izmegju sebe i pravašlva, već u

pitan ju nar. jedinstva. I što je važnije, — austrijske imadžar ske vlasti lakogjer su videle u nar . jed ins tvu

glavnu oznaku nove omladine, i baš tu su je počele po-

bijati. Na univerzalna izvan domovine, gde je upliv

part i jskih separatističkih i konserva tivn ih s truja bio

manj i , omladina je oselila da je u prvom redu po-

ći



trebno provesti baš uj ed in je nj e. Zan imlji vo je da j e

Prag, koji jc zapravo izvor našeg realizma, prvi shva-tio to da je najrealniji i najpreči posao to ujedinjava-

nje, i već g. 1903. počinje tamo posao oko približenja

srpskih i hr va ts ki h omladinskih društava- G. 1905. sezaista sasta ju »Hrvat« i »Šumadija« u istim pr os to ri ja -

ma, a g. 1907. pristupi im i slovenačka »Ilirija«, dakle

potpuno u duhu u jed in javan ja svih t r i ju plemena. G.1908. iznosi Leontić već i predlog da se sva jugosloven-

ska društva, pa i bugarska »Segjanka«, spoje u jedno

društvo »Jugoslaviju«. Za predlog su bili i A. Kramer,1 Lah, li. Vidović i dr. Iste godine, povodom aneksione

krize, započinju R. Giunio, Škerović, Zarubica i J. Ber-

ković revolucionarnu organizaciju za dizanje pobuneu vojsci. U Binu se pošlo još dalje; lamo već g. 1906.

osniva ju jugoslovenski tehn ičari posve jedinstveno

udruženje »Jugoslavija«.

Shvativši pravo slanje stvari i uočivši vrlo dobro

otkuda dolazi na jveća pogibelj, Au st ri ja je stala da

napr ednu omladinu pro ganj a. Kada je sr ps ko -h rv at -

ska koalicija u Hrvatskoj definitivno pobedila madža-

ronstvo, Madžari su pokušali da je sv lada ju pomo ćuRaucha , Fr ie dj un go ve af ere i veleizda jničkog procesa.Omladina, naročito naprednjačka, postavila se u naj-

oštriju borbu proti Rauchu. Rauch je osetio neprijate-

lja i najljuće strele okrenuo na univerzu. Umirovljenje

nap red nih profesora i nava la ba jun et a na dja štvo do-

vele su do zn am en it e rezoluci je celokupnog djaš tvazagrebačke univerze u maju 1907., da se u znak pro-testa ostavi korporat ivno Zagreb i pog je u Pr ag . Tu

odluku prihva ti li su i dj ac i ko ji nisu bili pri staše na -

predne omladine, naroči to t- zv. »Mladohrvali«, i go-

tovo cela omladina, srpska i hrvatska, koja je poha-

gjala zagrebačku univerzu, emigrirala je u Pra».Meritorno ni je ta emi gracij a done la nikakovil i

rezultata. Već u oktobru sledeće godine (1908.) celo-

10



ku pno djaš tvo kons tat ira , da se sa emig raci jom ištrajkom ne da ništa postići protiv Raucha, i vraća seopet kući, da se licem u lice bori sa neprijateljem. Aliemigracija je donela velike koristi baš na polju zbli-

žavanja i upoznavanja omladine, na polju širenja nar. jedinstva. I ' Pragu su se naši djaci našli sa Masary-kom, DrtinOm, Holečekom, Baxom i ostalim prvacimačaske javnosti i, umeslo separatističkih i partizanskihtirada što su ili obično čuli od domaćih političara, odnj ih su čuli 11 svakoj prigodi samo jedan re fr en : Bu-

dite složni i jedinstveni, budi te radišn i i otporni, pa je pobeda Vaša!« Iz Praga se napredna omladina vratila brojni ja i idejno jača, nego što je pošla, a i n jen ide-ološki pravac, posle bo rbe sa Rauchom, okrenuo seviše prem a naciona lnom mom ent u srps ko-h rvat skog

jedinstva. »Hrvatski Djak« bio je prešao za vreme

emigracije 11 Prag, a u junu 1908. održao se u Pragui prvi kongres sveslovenskog naprednog djaš lva, ko-

jemu su učestvovali Rusi, Malorusi, Poljaci, Bugari,Č esi, Hrvati , Srbi i Slovenci, i na koj em u je L juboLeontić držao vrlo interesantan referat o srednjoškol-skim organizacijama. Srbi, Hrvati i Slovenci bili suud ru že ni 11a kongresu u za je dn ičku, jugoslovenskusekciju, u koju su nastojali privući i Bugare.

U domovini »Hrv. Djak« nast av lj a sa izlaženjem

pod uredništvom vrlo agilnog Ivana X. Novaka ( J a n u -

šić baš u junu 1908- umire). Uz Novaka vrlo živo rade

Vladimir čaldarović, Mijo Radošević, Stjepan Parma-čević, M. Maravić, Ivo Sporćić, Jos ip Luga rić; Aute

Hikec, Hanibal Capponi ild. Organizaci je nap rednogdjaštva šire se po svim univerzama i srednjim škola-

ma. Dal maci ja je naročito akt ivna. Tamo je pojava

Smodlakine ])učke (demokratske) stranke okuj)ila ma-

hom ml ag ju inteligenciju u na j te šnj oj vezi sa zagre- bačkim naprednjacima, i naročito visoko istakla jugo-

slovenslvo i borbu protiv arfsIrijskog režima. Najbolja

U



omladina Dalmacije prionula je uz »Hrvatski Djak« i

organizirala se u naprednjačke redove: Naročito agilni

su bili Matej Košćina, F. Zavoreo.F. Cvjetiša, R. Giu-

nio, Milan Buj, S. Domić, Paško Tomić, F. Bavčević

i ost.Srpska omladina takogjer se živo gibala. Napred-

njaštvo kod Srba nije moglo da znači isto što i kod

Hrvata , jer ni je poteklo iz istih uzroka. Klerikal izam

srpski, u koliko i postoji, već po uskoj vezi izmegju

narodnosti i religije, nije bio tako pogibeljan kao kle-rikalizam hrvatski, koji je vodio direktno u Beč i Rim.

Zato je srpsko naprednjaštvo imalo odmah više nacio-

nalnu notu, i značilo je zapravo nastojanje, da se na-

cionalni rad postavi na drugu osnovicu; da se umesto

praznog srbovanja, kojemu je glavna bila srpska za-

stava, zavede jedan realniji rad podizanja narodnog uekonomskom, prosvetnom i socijalnom pravcu, uvele

naravski u nacionalnom dubu , i 11 užo j sa radnj i sa

hrvatskim masama, koje su isto tako bespravno čamile

u aust ri jskom ropstvu. Srpsko aka dem sko druš tvo

»Zora« u Beču, bilo je centar te akcije novih Srba, i

postavilo se izričito 11a stanovište nar. jedinstva Srba i

Hrvata, le u borbu protiv starije generacije. G. 1910.

počinju oni da izdavaju i lisl »Zoru« š tampan ćirili-

com i latinicom, u kome saragjuju i Srbi i Hrvati. Iz

kr uga »Zore« izlaze Vlada Gaćinović, Per o Sl ij epče-

vić, Luka Smodlaka, Miloš Vidaković, Bogdan 2erajić,Veljko Miličević itd. U »Zori« saragjuje i bodri mlade

i Jovan Skerlić. Već od g. 1900. otprilike, nova je srp-

ska generacija gledala u Skerliću jednog od svojih vo-

gja i nitko zaista, ni koci Srba ni kod Hrvata, nije uči-

nio za omladinu i njena nastojanja toliko koliko 011.

naročito 11 pravcu narodnog jedinstva . Već g. 190-1.

Skerlić je organizovao u Beogradu prvi omladinski i

književnički kongres jugoslovenski, i od tada je rečju

n



i perom, u svakoj prilici i u svakom pokretu, bio sav

uz omladinu, srbijansku kao i prečansku.

Sa srps kim i hrva ts ki m na pr ed nj ački m pokretom,razvijao se i slovenački omladinski naprednjački po-

kret , ko jem u je, još više nego hrva tskom, bio glavnimomenal antiklerikalizam, slobodna misao i sitni rad;upravo zato što je klerikalizam kod Slovenaca bio da-leko jači i pogibeljniji nego kod Hrvata. Narodno je-dins tvo bilo je kod slovenačkog omladinskog pokre tanajslabije razvijeno; štaviše je imalo odlučnih protiv-

nika, a i ona grupa mlade generacije koja mu je bilasklonija (Vošnjak, Žerjav, Kramer, Knaflič itd.), pro-

pagirala ga je u početku više pod vidom slovenskeuzajamnosti i sloge, a tek kasnije jedinstva. U osta-lom, i srpski i hrvatski omladinci ograničavali su se u

početku više na srbohrvatstvo, nego na jugoslovenstvo, puštajući iz vida Slovence, Valjda im se činio zapre-kom jezik, ali na jv er ov at ni je je, da se htelo na jp resvršiti jedno pitanje, pa preći na drugo. Tako n. pr. do1910. samo 11 Pragu vidimo Slovence bliže Hrvat ima iSrbima, a njihovi naprednjački listovi posve su ode-

ljeni od hrvatskih i srpskih i obratno; dok naprotiv usrpskim saragjuju Hrvali, a Srbi u hrvatskim.

•

13



11

Poč eci nacionalistič ke omladine

Naprednjačk i omladinski pokret, sa »Hrv. D ja -

kom« na čelu, razvijao se uspešno dalje, tako da je na-ročito u g. 1910-, kad mu se pridružila i bečka »Zora«,

bio nekako na vrhuncu svoje snage. G. 1909., održao sevrlo uspeli zbor srpsko-hrvatske napredne omladine naSušaku, a 1911. održan je isto tako važan zbor u Spli-tu. Posle Janušića, sem Novaka, Radoševića, Košćine,

Cvjetiše i već pre pomenutih, javljaju se u pokretu injegov im glasnicima nova imena, srp ska i hr va ts ka :Dimi tr ij e Mitrinović, Augus tin Ujević, Vladimir Č eri-na, Ljubo Leontić, Miloš Vidaković, Mirko Cvelkov,M. Uartulica, Mirko Korolija, Č iro čiči n -ša in , OskarTartaglia, S. Štulhofer, Krunoslav Bego, Niko Bartulo-

vić, li. Hl av at v ild. Neki od n j ih učes tvuju u pokretu,naročito primorci i Dalmatinci. Sušak postaje važancentar akcije (list »Novi Život« i klub »Janušić«), atako isto i Split, uz pr ipomoć pučke st ranke i n jenihvogja Dr. Smodlake, Dr. Iva Ta rt ag li e i Dr. P. Gr i-sogona.

Pokret dobija nove ljude, ali pomalo i novi smer.

»Zora« naročito ističe nacional izam i poma lo revolu-

cionarnost. V. Miličević napada oštro u »Zori« parla-mentarizam, a V. Krulj podvrgava kritici krivo shva-

ćeni realizam i traži stvaranje »novog pokoljenja«. L.

Vukotić naglasuje srp sko -hrvat ski nacional izam I u»Hrv. 1)jaku« g. 1911. piše M. Cvetkov »O našem na-

cional izmu«, i veli: »Kad govor imo da smo sr ps ko -

14 \



hrvatski nacionaliste, znači tla snio nacionaliste, i akohoćete fa na ti čni nacionaliste, i da težimo za jedn im

političkim ciljem«. Č itav je dakle ton drugači ji . Naro-

čito om ladi na iz Bosne unaš a nacional ist ički ju i bor-

beniju notu. Posle aneksije, srpska je omladina u Bosniosetila kao nikoja, da se protiv Austrije neda uspeti ni

sa parlamentarizmom, ni sa samim sitnim radom, a nisa palriotičnim frazerstvom. Osnutak »Narodne Obra-

ne« u Beogradu i akt ivnos t grupe oko »Pi jemonta«,

probudili su još jače nade, koje su aneksi jom bile po-

vregjene . Kočićeva »Otačbina« i Radulovićev »Narod«uzeli su jedan izrazito antiaustrijski smer. Kašikovi-

ćeva »Bosanska Vila« čini to isto u literaturi, i omladi-na se odga ja na nj ima - Sk up a sa ne ki m stari jima, po-

sle aneksi je i madžar sk ih ant ijugos lovenskih ispada,

ob raća se mlagja gener ac ija i 11a Evr opu, i kroz čitavu

omladinu odjekne Bjorrtsonova osuda madžarske ba-hatosti i muška poruka: »Bez krvi nema slobode; ona

se ne dobiva, već se uzima«. Naročito omladina u Pra-gu (R. Giunio, Lj. Leontić, H. Capponi, Davidović, Pe-

harec, Maravić i dr.) provode ja ku organizaciju pro-

pagande u s tranoj štampi, šalju memorandum l>.

Bjorns'onu sa stot inama omlad insk ih potpisa , angažu ju

naše i češke starije političare, Masarvka, Šupila, Tre-

sića, preko I. F. Lupisa dolaze u dodir sa W. Steedomi Seaton \Yatsonom, šalju buntovnički proglas 11a narod

u nekoliko hiljada primeraka po celoj zemlji, krstare

po Austro-Ugarskoj i po svuda provode organizacijeitil. Ta akcija omladine u inozemstvu donela je jugo-

slovenskoj nac ional noj borbi nep rocenj ivi h koristi, i

za onda i za kasnije. Ona je po prvi put slomila bajkuo madž ar sk om »liberalizmu« i upozorila Evropu na p ri -

like u Austri ji , žeraj ićev atenta t 11a generala Vareša -

nina, g. 1910. u Sarajevu, bio je prvi aktivni ispad no-ve nacionalističke orijentacije, koja se budila i koja je

imala uskoro da zahvati svu zemlju. »Mlada Bosna«, u



kojoj se kupe Vlada Gaćinović, Pero Slijepčević, MilošVidaković, Bora Jef tić, Gjorgje Pe janović, Žerajić, ionda svi kas ni ji atentatori : Princip , Č abrinović, Gra -

• bež, Danilo llić i ostali, — ta »Mlada Bosna« odušev-

ljena je Žerajićevim atentatom i njegov grob postajeim Meka i poticaj za nasledovanje. Ma da u početkugotovo samo srpska i premalo srpskohrvat ska, »MladaBosna« je u biti najnacionanstičkija, i njen uticaj naevoluciju celokupne omladine vrlo je velik.

Kao što smo već kazali , Da lmac ij a i p r imor jeuopšte, počinju oko g. 1910. da -sode jednu od glavnihreči u pokretu. Sem kluba »Janušić« na Sušaku, Supi-lov »Novi List« okuplja oko sebe nekoliko mlagjih lju-di (Jut ri šu , Baričevića itd.), koji pr et va ra ju pom alolist gotovo u omladinski glasnik. Naročito prof. Lekče-

vić i Ivan Endlicher vrlo živo deluju na Sušaku, a uznjih Ivo Orlić, Tomašić i drugi. U Dalmaciji se agil-nošću i borbenošću ističe Vl ad im ir Č erina, a uz nje gaUjević i M. Bartulica. Oni skupa sa svojim prijateljimatvore već dif ere nci ju prema službenim st ar ij im n a -

prednjacima, Ivošćini, Zavoreu, Cvjetiši itd. Oni su

temperamenlniji , antiparlamentarci i odrešiti revolu-cionarci, i ako još uvek nisu službeno nacional ist i. Č e-rina g. 1911. osniva u Zagrebu »Val«, vr lo bo rbe nuomladinsku reviju, koja znači veliki korak u naciona-lističkom smislu, nasuprot »Hrv. Djaku«, koji te istegodine (1911) prestaje da izlazi. Sve je to još uvek pod

naprednjačkom firmom, ali oseća se da to nije višeisto, da se neš to novo formira, i da se mora povućigranica.

Prva počinje da je povlači bečka »Zora«. G. 1911.u decembru, održala je »Zora« svoju glavnu skupštinu

u Beču, kojoj su pristupili svi već nacionalistički ori-

jentirani omladinci Srbi i Hrvati, iz Beča, Praga i

ostalih univerza. Na toj skupštini zaključeno je stva-

ranje prve formalno organizirane nacionalističke gru-

16



pe pod nazivom »Srpskohrvatska nacionalno-radikalna

omladina«, kao i preselenje »Zore« iz Beča u Prag, gde

je imala da od sada izlazi kao glasnik nove formacije.Tim je već u srpsko-lirv. naprednoj omladini izveden,

ne samo rascep, nego zapravo i početak likvidac ije .»Hrv. Djak« je pres tao da izlazi, a Č erinin »Val«, dok

je izlazio, značio je već otvoreni nacionalizam. Aktiv-

nije, borbeni je i ml ag je djaš tv o spontano se oprede-

ljivalo za»Zorinu« orijentaciju, a naprednjačku zastavu pokušalo se spasili i obnoviti sa nešto izmenjenim

nazivom »Hrvatsko-srpske radikalno-napredne omla-dine«, koja odluči takogjer izdavali svoj organ u Pra-

gu, sa imenom čer ini nog »Vala«, ali bez Č erine, koji

nije liteO da stupi u redakciju. »Zoru« potpisuje Ru-

dolf Giunio, a u njoj rade Gjuro Oslojić, Ljubo Leon-tić, Dušan Krulj, Kecmanović, Buj M., J- Miodragović,

Gj. Orlić, M- Koroli ja , Ve ljko Petrović i dr . »Val« potpisuje redakcioni odbor, sastavljen od F. Cvjeliše,

J. Curina, M. Sladoljeva i drugi h. Ostaci napr edne

omladine organiziraju se u klubove »radikalno-napred-

ne« a novi nacionaliste istom se okupljaju i upoznavaju.Za na pr edn jake vo juj u još uvek nj ih ove lepe tradicije, i

mnogi još ostaju tamo, koji su u duši već prošli na-

cional ist ičku evoluc iju. »Zora« ističe jugos lovensku

zajednicu i hoće nacionalizam pre svega, dok se ne

izvojšti sloboda. »Val« naprotiv ističe kulturnu borbu

i antiklerikalizam pre svega. Bilo je i pokušaja

da se omladina ujedini. X. Bartulović započeo je bio u Supilovom -»Novom listu« kampan j u sa seri-

jom članaka, za kompromisno rešenje na bazi nacio-

nalizma, koji je naročito u ropstvu primaran, ali koji

ne isključuje ni kulturnu borbu. Obe struje su se lo-

me oprle, a na ročito H. Capponi. I »Zora« i Val« iz-

laze paralelno g. 1912. u Pragu i bore se svaki za svojestanovište. Nastojanjem dr. Leontića radilo se ozbiljno

na koo rd in ir an ju 11 radu ovih dv ij u gr up a, a kasn ij e

1T



na fuziji »Vala« i »Zore«. Pod predsedanjera dr. Leon-Lića održalo je nekoliko sastanaka na kojima se ras-

pravljalo o lim p i tan j ima i konačno došlo do usva ja -

nja zajedn ičkog pr og ra ma i do osnovice za fuz ij u. Č la-

nak »l* redove« dao je tome izdažaja, a »Jugoslavija«,koja je izašla tek 191-1., i ni je drugo nego plod loga na -

stojanja i ostvarenja gornjih zaključaka. »Zora« je vrlo borbena. Dr. Ljubo Leonlić poziva nacionaliste »l- re-

dove!«, i oštro istupa protiv parlamentarne borbe naših

stranaka, koje lime samo zavaravaju i uspavljuju na-

rod. Narod Ireba da uvidi da od Austrije ne može do-

bili ništa, pa da se probudi! »Slobode nam se hoće,

a ne ovog ropskog i podlog života«. Gjuro Ostojić pišeo dužnos tima nacionali ste, a Mirko Deanović o ta li -

janskom nacionalizmu. (Ovde se mora napomenuti , da

su tal ijanski i fr ancusk i nacional ist ički pokreti mnogodelovali na st va ra nj e našega. V. Č erina je mnogo slao

pod uplivom Scipia Sighela, kojega je prevagjao i M.

Nani, a A. Ujević pod uplivom lSarresa).

»Zorinom« pokretu pomagali su u nmogočem i

dogagjaji u Hrvatskoj i u Bosni. Posle Rauclia te ve-

leizdajničkog i Li iedjungov og procesa, čini Ausl ro -madža rska nove po ku ša je da slomi Jugoslovene. Po-četkom g. 1912. dolazi u Hrva tsku Č uv aj sa upustvima

da skrši narodni olpor, da razdvoji Hrvale od Srba i

da pr ig nječi i jedne i druge. Om la dina je sva uz

ud ruženu opozici ju, a protiv Cuvaja i njegov ih po-

magača, Frankovaca i madžarona. U lome su se slo-žili nacionaliste sa naprednjacima, Mladohrvatima, pačak i sa kle rikalc ima . Na velikoj omla dinsko j sk up -

štini proliv Cuvaja, u Zagrebu, .'i. februara 1912., go-

vore na jborben i je nacionalis ti Oskar Ta rl ag li a i 1>.

Kjurina, a uz njih starčevićanac J. ISaričević (kasnije

nacionalis ta). Č uvaj hoće da silom pre dob ije om ladinu ,

ali omladina zaposedne sveučilišnu zgradu, pa u borbama sa policijom dogje i do krvi. Omladina se tad

IS



obraća 11a Evropu. Masaryk razvija najživlju agitaciju

megju jugoslovenskom omladinom. Prag, Beč, L j u -

bljana, S])lit i Sarajevo odazivaju se oštrim omladin-

skim demons tr ac ij ama, a u Sara jevu prvi put složno

is tu pa ju djaci Srbi, Hrvat i i Mus liman i udru ženi uJugoslovenstvu. Vojska i policija puca 11a omladince, i

nacionalista Musliman Šalim Agić biva ubijen (21. II.

1912.). Xa glas 0 njegovoj smrti omladina razvija još

jaču akci ju u Zagrebu, a u čitavoj zeml ji celokupna

srednjoškolska omladina šlrajkuje i demonstrira. V

Dubrovniku, gde je već Dušan Milaš odlično organizi-

rao omladinu, drži Leontić impozantnu djačku skup-

štinu (na kojoj učestvuju čak i dojučerašnji frankovci

i srpski ekskluziviste) i propagira uj ed in je nj e na na -

cional is tičkoj bazi. U tom cilju polazi i u Kotor i u

Split, gde je omladina već živo istupila. Nacionalizamraste i Austrija to vidi. Započnu progoni, naročito 11a

Sušaku , gde je om la di na vrlo borbena. Ali što je

važno, i l»eograd progovai^f (Mirković, Nikola Antula,

Bogdanović, Pav'lović, Aćimović, Pantić, Sokić, Simić,

Božić, Hasan Rebac i dr.), a to znači novi dobitak za

nacionalis tički pokret: Pi emon l i njegova prestonicasu uz nas! l r mart u g. 1912. pr ir eg ju je uj ed inj en a

omladina pred knez Mihajlovim spomenikom mit ing

protiv Guvaja, koj i je uspeo izvanredno. Jedan nacio-

nalistički govornik poziva omladinu rla pogje stopa-

ma Bogdana Žera jića. Augus lin l'j ević, bu rn o po-

zdravljen, govori u ime omladine iz Zagreba, a Beo-

grad kliče: »Živela slobodna Hrvatska! Živelo srpsko-

brvatsko jedinstvo!« Zagreb to zna da ceni. Omladina

sva oduševljena hoće da se zahvali Beogradu i prire-

g j u je odm ah znameniti i veličanstveni izlet celokup-

nog djaštva iz Zagreba u Beograd i Kragujevac, koji se pretvorio u pravi triumf jugoslovenskog narodnog je-

dinstva.

19



Sve lo ide u pr ilog nacional is tičkom pokretu. U

Beograd polaze, uz nacionaliste, ne samo naprednjaci,

već i »Mladohrvati«, i neki klerikalci, i mnogi od njih

se vr aćaj u kao nacionalisti- I lo što Č uv aj postaj e ko-

mesar, obustavlja ustav (3. IV. 1912.), i započinje sa progonima omladine, samo jača nacionalističku revo-

lucionarnu struju. Vogje omladine bivaju prognani iz

Zagreba, a me gj u nj im a, kao jedan od na ja gi ln ij ih ;

Oskar Tar tag lia. No omladina se neda . Lu ka Jukić,

oml ad ina c iz Bosne, prvi puca na Cuvaja 8- juna 1912.,

a student Ivan Planinšcak vrši isto tako neuspeli aten-tat na Cuvaja 31- oktobra iste godine. Prešlo se dakle

na akci ju, terori stičku i revolucionarnu, u ime nac io-

nalne slobode. Uz Juki ća, kao saučesnici u a ten tat u

bivaju zatvoreni omladinci A. Cesarec, Dušan N ar an -

čić, Gjuro Cvijić, D. Bublić, Kamilo Horvatin, F. Neid-

hardt, R. Horvatin, Roman Horvat, V. Badalić, S. Ga-logaža, V. Dolenc i J. Šarinić. Policija njuši već da to

nije nešto slučajno, da su atentati plod organizovanog

jednog raspoloženja i slade da proganja omladinu na

svim linijama. U Zadru zatvara djake Alfirevića, Fili-

pića i Antu Ć urina, a u Sušaku, u Sarajevu, Splitu i

Pragu obavlja premetačine kod djaka i zatvara ih ta-kogjer. Omladina se megjutim sva otvoreno solidariše

sa Jukićem. U Splitu izlazi »Sloboda« sa crvenim slo-

vima, glorificirajuć atentatora. U Šibeniku i »Napred-

njak« izlazi u crvenomu sa pesmom »Slava Tebi Ele

Jota« (Slava tebi, Luka Jukiću,), dok u gradu i okolici počinju ovom pril ikom prvu pro luaus tr i jsku agitacijuBarlulica , rogjac i Ć iro i Grgo (za vreme rata ub ij en od

austrijskog žandarma na frontu u Galiciji) čičin-šain.

Rajević, i drugi. U Pr ag u omla din a šalje Č uva -

ju preporučeno pismo sa 270 originalnih omla-

dinskih potpisa, u kojem se otvoreno izražava solidar-nost sa drugovima i pozi ra Cuva ja da na pust i svojemesto, jer će omladina u nepomirljivoj borbi s kome-

*0



sarom i njegovim pretpostavljenim, obračunati i s njimi s njima. Od sela do sela, od grada do grada polazeomladinci, sakupljaju priloge za Jukićevu mater i držegovore o njemu. Duh otpora i otvorene mržnje protiv

Austrije širi se posvuda, pa zahvaća već i najšire slo- jeve. U Sarajevu ponovno u jedin jena omladina srpsko-hrvatska izlazi na ulicu, i »Mlada Bosna« stupa sa svimsvojini elanom u kolo ostale jugoslovenske omladine,(jaćinović, Princ ip i Dani lo Ilić odluče takogjer daubi ju genera la Pol ioreka , i Dani lo Ilić pr ihv at i se po-

sla, ali ne uspe. Praška »Zora« posvećuje čitav trobrojJu ki ću. Pod do jm om novih dogagjaja bi zak ljučenafuzija »Zore« i »Vala«, ali megjutim oba lista mora-doše prestati.

•



I I I

Ujedinjena nacionalistič ka omladina

Akcijom »Zore« učinj en a je pr va fo rm al na a f i r -

macija nacionalista, ali organizacija nije još provede-na. Ma da daleko manje aktivni, naprednjaci su bili

još uvek bolje organizirani od nacionalista. Napred-

nj ac i su im al i stare svoje organizac ije i nastojal i su

da ili bar formalno održe, a nacionalistima je trebalostvarati nove, a to je bilo leže. Već po svojoj orijenta-

ciji oni su bili manje disciplinovani i više skloni akcijinego formalnom organiziranju, a sem toga, i vlast im

je smetala- Kad je već diferencija nastala, posve jasno,

da su i Č uvaj i Potior'ek i Attems (nam esnik Dalma-

cije) ragje trpeli manje zlo (naprednjake, koji su biliza legalnu borbu i evoluc iju ), nego nacionaliste, koji

su bili otvoreni revolucionara, Osobito posle Jukiće-

vog atentata i komesarijata, nije se moglo ni pomišlja-

ti na javne nacionalističke organizacije. Ostalo se ve-

' činom kod loga, da su nacionalisti bili članovi i obično

sačinjavali veliku većinu u naprednjačkim organiza-

cijama, i preko njih radili.Takovo je stanje bilo, kad je sazvan na Rijeci sa-

stanak odaslanika srpsko-hrvatske napredno-radikalne

omladine , na 1. sept embr a 1912. Drugi se sa st anak , ni

pod drugom firmom, nije mogao sazvali, jer nacional-

no-radikalna omladina nije ni bila provela organiza-

ciju. Na sastanak su došli delegati sa svili univerza, teiz svib većih gradova i mesta domovine. Odmah na

početku zbora iznose V. čer ina i O. Tartaglia, u ime

č)<9



t

nacionalista, pretilog, da eelokupna omladina prihvati program beogradskog kluba »Narodno Ujedinjenje«,kao svoj program, le da se nazove »Ujedinjena nacio-nalistička omladina«. Naprednjaci se odlučno usproli-

više tom predlogu. Oni su bili odlučno za legalnu borbui upozoravali da se ne prelazi na naglosli, osobito posleCiivajevih progonstava. Pod dojmom dogagjaja, mno-gi delegati prisladoše uz naprednjake, a budući da suorganizacije formalno bile ipak u njihovim rukama,oni su i poslali na zbor svoje ljude. Scm loga. bilo je i

nekih ličnih afera koje su ometale rad. Tako sa veći-nom glasova hi odbiven predlog nacionalista. Naciona-listi tada izjavljuju da istupaju kao posebna grupa inacional ist ički delegati (većinom iz Dalmacije i Pr i -morja) održali su još istoga dana svoj prvi sastanakna -R ij ec i. Na tom sas tanku hi zak ljučeno osnivanje

»l jedinjene nacional ist ičke omladine«, na programukluba »Narodnog Ujedinjenja«-, a Č erina i Tartaglia, uime drugova izdavaju »Izjašnjenje«, u kome se izjav-ljuju »za nacional, ponos i za borbu«, i pozivaju omla-dinu »na novu borbu i nova osvajanja«. »Radikalno-napredni« delegati ostadoše da zboruju, ali se razigjo-

šc, ne svršivši ništa, pa od tada uopšte ne. davaju jačihznakova života, niti imaju svojih listova.

Naprotiv nacionalisti s lupaju tek sada u fazu in-

tenzivnog rada. Č erina i Tartaglia, pošlo su organizi rali

Split, polaze odmah u Dubrovnik i tamo ujed in ju ju

te lo kupnu oml adinu, ko ja izdaj e novi proglas, podnaslovom »Ujedinimo se!« (16- IX). Ujević, koji odmah

pristaje uz nacionaliste, vraća se iz Beograda, biva

uapšen u Zem un u, a onda dolazi u Split, i uz Č erinu,

preuzima vodstvo pokreta. Organizirana omladina Dal-

macije upućuje onda zajednički proglas pod naslovom

Ujed inj en jem k Oslobogjenju!« (1. X.), koji pot pi -suju Aug. Ujević, V. čerina, 0. Tartaglia, N. Harlulo-

vić, li. Monli, Mil. llarlulica , Dinko Kargotić, Jerko



Matošić, Vlade Malošić, Marili Tart ag li a, Mile To m a-seo, L jubo ile Marclii , Ivan Bego, Ju re Vrcan, I.Bošnjak, Mirko Buić, Jerolim Miše, V. Pelretić, JurajTadić, Petar Sabić, M. I vela i M. Masovčić. Svi t i pro-

glasi izlaze obično u splitskoj »Slobodi«, organu Smo-dlakine pučke stranke, koju od l..X. 1912. uregjuje na-cionalistu Oskar Tartaglia, u Supilovom »Novom listu <

na Rijeci, u šibenskom »Naprednjaku«, i ostalim listo-vima. šibenski »Naprednjak« dolazi, posle zbora naRijeci, odmah u ruke nacionalista. M. Bartulica preu-

zima uredništvo, daje rnu geslo »Nejunačkom vremenuu prkos!« i pretvara ga u zvanični glasnik omladin**.I' n jemu saragju ju , sem Bartulice, l'j ev ić, Č erina, B&_-tulović, Miše, čičin-ša in , Nani, Mit rinović i ostali.»Naprednjak« je veoma borben, ali je redovito proga-nj an od vlasti i pl en jen. Na omladinu vrši veliki u t i -

caj, pa i sam Jovan Skerlić piše o njemu najpovoljnije.Megjutim, sprema se balkanski rat. Na 1. X. bal-

kan ske države mobi liz ir aj u, a već 11a 8. X. Crnagora

navešla rat i borbe započinju . Nacional istička omla di -na likuje . »Sloboda« donaša članak »Jugoslovenski

ral«, pot])isan od »Jugoslovenskog nacionali ste«. U

Zadr u, Splitu i Dubr ovni ku omladin a pr ir eg ju je za -

nosne manifestacije Crnogorcima, koji su 11a prolasku

za domovinu da se bore. čitavo gr ag ja ns tv o učestvuje .

Poli cija zatvara omladince i diže optužnice radi vele-izdaje, uvrede veličanstva itd. (proti č. Jedlički, L. Ko-

štanu, L. Petriću, P. Fabrisu i dr. u Splitu), ali sve za-ludu. Sa pobedama 11a Kumanovu i dr ug de zanos

samo rasle, čerina je u Beogradu, a Ujević i Tartaglia

u ime omladine telegrafski čestitaju iz Splita Pašiću i

»k la nj aj u se osvetnicima Kosova i stvor itelj ima Ju go-slavije«. R. Giunio i B. Vurd el ja obilaze univerzi te te

da organizuju dobrovoljačke ekspedicije. Dobrovoljci izredova omladine polaze u Beograd. Austrijska policija

vraća ih, ali neki ipak prodiru i luku se ju-

24-



nački (Ante Vrcan, Gjuro Kluić, N. Caput, Raspor, Bra-nisavljević, Maškarić i dr.). U Zagrebu omladina stva-ra komplot za oslobogjenje Jukića, a Jukić u samom.zatvoru kuša dići pobunu . Slede ponovno ua pš en ja.

Ujević biva drugi put zatvoren u Zagrebu i teškomaltretiran.

Balkanski ratovi i veličanstvene pobede Srba nad

Turčinom, dali su najbolje sredstvo agitacije naciona-

lističkoj omladini. Njena parola je bila: »Hoćemo pot-

puno oslobogjenje i ujedinjenje!« Bilo je jasno, da to

znači slom Austrije, a pre balkanskih ratova to je či-tavoj stari joj generac iji, širokim m as am a, pa i nap re d-

no j omladini bila sk ra jn a utopi ja! Mala, p re dk um a-

novska S rbija, da sruši Au st ri ju ! Nacionalist i su i u

to verovali — snagom Srb ije i snagom un ut ar nj e re-

volucije. Megjutim, primer gde je Srbija sa saveznici-ma sruši la Tu rs ku , bio je od neprocenjive vrednosti

za nac ionalističku tezu. Nacional isti su, da predob ij u

mase, kovali u zvezde srpska junaštva, srpsku vojsku

i srpske pol it ičare . Zaveo se jedan kult svega što je

srbi jansko , i ma se su počele da ta j kul t pr ih va ćaju .

Nacionalisti nisu to radili iz naivnosti, već iz verova-nja, svesno, imajući cilj pred očima. Stariji političari,

pa i oni koji danas igraju velike uloge, gledali su sa

skepsom na sve to i mislili da drugog rezultata to neće

imati, sem tamnice za vetrogonje. Ali omladina je si-

lom i njih teraia u borbu. Gospodar ulice, gospodar ši-

rokih raspoloženja, nisu bili li političari, već. omladi-

na. Ona je stvarala »šlimunge«, izazivala namerno in-

cidente, organizirala demonstracije, palila austro-ugar-

ske državne zastave, dizala javno mišljenje, i stariji

su morali da je slede. Tako je mnogi naš stariji poli-

tičar napravio ovu ili onu lepu gestu samo zato, jerga je om la di na slavi la pred gotov čin sa svojom bez-

obzirnošću i radikalizmom.



Pivi hitci balkanskog rala probucliše i omladinu u

Sloveniji. Još pod firmom naprednjaštva, ali već po-sve u nacionalisličkom duhu, kao imitacija zagrebač-

kog »Vala«, poče u oktobru g. 1912. izlazili u Ljubljani

»Preporod«, (organ »jugoslovenske nap re dne omladi -ne«. List je odmah skrajno nacionalistički i integralno

jugoslovenski, te silno oduševljen za Srbiju- U prvom

redu donaša znamenitu Župančićevu pesmu »Kovači«,ko ju prenaša ju svi nacional ist ički glasnici. Oko lista

se ku pe braća Vladislav i F rane Fa bj an čić, August

Jenko, braća Juš i Ferdo Kozak, Janže Novak i dr. Odst ar ij ih ih po dupi ru Dr. Ivan Oražen, Dr. Ivan Lah .

Dr. Drago Marušić, a naročito pionir novog slovenač-

kog jugoslovenstva, Milan Plut. Agitiraju i organizi-raju. ISraća Fabjančić, Jenko i Novak fanatici su ideje

i putuju neumorno od sela do sela, od grada do gra-

da,šireći propagandu. Novak se baca na Goricu i Trst.i organizir a ih odlično. Je nko i Fabjančić polaze po

Jugoslaviji , dolaze u Da lma cij u, dogova raju se sa Ć e-li nom, Ujevićem i Bar tulovićem, pa onda prelaze u

Sarajevo i hvataju veze sa »Mladom Bosnom« i sa te-

rorističkim kružocima. U »Preporodu« se lakogjer isti-

če nacionalističko geslo »Da mre, ko hoće da živi«!Jenko je dubok ideolog, sav zanesen, a VI. Fabjančić

pun volje za rad.

»Preporod« vrši svoju zadaću odlično. U mar tu

1913., ispušta oznaku »napredni«, te postaje i formalno

čistim naci onal is tičkim glasilom. Od Srba i Hr va ta unjemu saragjuju Bartulica, Mitrinović, Bartulović i dr.

Biva redovito plenje n i pr og an ja n. Novak preko »Pre -

poroda« organizira »Ferijalni Savez«, koji je samo

sredstvo za širenje nacionalističke propagajide. Stariji

političari, pa i liberalci, svi su proti »Preporodu«, noto ga samo jače bodri. Istom kada su u julu 1913. bili

urednici zatvoreni, list prestaje.

?6



Septembar g. 1(J12. doneo n a m je još dv a nac iona -

listička lista: »Srpsku omladinu« u Sarajevu i »Novog

Srbina« u Somb oru . »Srpsku Om la di nu « izdavao je

Sma ila ga čemalov ić, a ureg jiv ao Gjo rgj e Pej ano vić.

Oko n je se ku pi la M l a d a Bosna«: Pe ra Sli jepčević,Borivoj Jevtič, Ljuba Mijatović, Gjuro Ostojić i dr. l

njoj saragjuju i nacionalisti iz Dalmacije. Osobitu bri-

gu posvećuje »S. Omladina« nacionalnom vaspitanju

muslimana, pa okuplja oko sebe Mebmeda Jilidžića,

Ha mid a Svrza i dr. Č itav je da n br o j posv ećuje r a n o

p reminu lom Osmanu Gjikiću , koj i je prvi započeo danacio naln o vaspit ava mu sl im an sk e široke mas e i da

ih pr os ve tno diže. »Srpska Omla di na «, koj a je za

kratko vreme obustavljena, odlučno traži vršenje na-

ciona lne dužn ost i akcij om , i sp re ma teren za dogag ja -

je, koji će kasn i je doći. I- Bosni je, za vreme balkan-

skih ratova, omladina tako živo radila u nacionalistič-kom smislu, da je Austrija, da bar donekle kontrolira

nj ih ov rad , uvela za d j a k e un if or me . Kad ni lo n i j e

pomoglo, stala je da ih p ro te in je iz škola, te da diže

protiv n j ih sudbene procese. Mladi g imnazi ja lc i i p re -

parandis t i bili su izloženi na jvećem teroru. T a d a do-

lazi i do zn am en it og procesa protiv dj a k a Dr aga L j u - bibratića i Miloša P jan ića radi b u n j e n j a i š i renja beo-

gradskog nacionalističkog »Preporoda«.

»Novi Srbin« počinje da izlazi u Somboru, a na-

stavlja u Pančevu. Uregjuje ga Vasa Stajić, uz Skerli-

ća, najveći pr ij at el j omlad ine me gj u sta rij om gen e-ra ci jo m. Dok je Skerl ić bio ideolog i đelovao na omla -

di nu više p isan im svo jim ra do m, St aj ić je bio više p r o -

pagator i tražio je lični kontakt sa omlad inom u n e -

pres tanim pu tovan j ima , p redava n j ima , dopis ivanju i

organiziranju. On se sav predao pokretu nacionalistič-

ke omladine, i »Novi Srbin« imao je da i u Vojvodini'»dgoji novu gen era cij u, smion u, pon osnu i na ci on al -

nu. »Antolog ija na cion alne poezije«, ko ju je »Novi

27



Srbin« izdao, imala je živ ul ieaj na sve omladi nske

krugove. I u Beogradu naci onal ist ička omladina po-kreće dobro uregjivarii »Preporod« (»Napredak«), koji

je, radi balkanskog rala, posle dva broja, prestao.

Posle sastanka na Rijeci uradilo se dak le mnogo,ali i opet se nije provela uredna organizacija. U odu-ševljenju balkanskih pobeda ljudi su samo radili i agi-tirali, a zaboravl jali su na fo rm al no organ iz ir anj e.Sem toga, izmegju svih ovih nacionalističkih grupa u pojedinim kra jevima nisu postojale ni zgodne veze. U

samom vodstvu, koje se okupljalo u Dalmaciji, dola-zilo je do nesuglasica. Č erina, veoma te mp er am en ta n isvojevoljan, došao je u lični sukob sa većinom ostalogvodstva, pa je početkom g. 1913. napustio Dalmaciju i

pošao u Beograd. Vodstvo je uvigjalo da ne može višetako dalje, tim pre što se nije više ni znalo tko je u

tom vodstvu; kak o se osećala potreba rada , naročito,kad je usled skadarskog pitanja bio zaoštren odnos iz-megju Austrije i Srbije, bio je sazvan sastanak dele-gata uj edi nj ene nacionalističke omladi ne, i to 11 Spli tu,dne 16. III. 1913.

Prilike su tada u Splitu bile tako teške, da se sa-stanak nije mogao održali javno, već tajno u podrumu

kuće Ta rt ag li a. Učestvovao je lepi br oj delegata, od

ko jih se sećam Ujevića, Barlul ice, Tartagl ie , Du ša na

Miluša, Endl ichera , Je nk a, Je rka Č ulića, A. Farčića,

R. Malulića, VI. Matošića — šio ja znam —, a došli su

delegati gotovo iz svih krajeva domovine. Sastanku je predsedao Bartulović. Najvažnije je bilo to, da su sa-

/ stanku učestvovali i delegati na pr ed no -r ad ik al ne oml a-

dine u Dalmaciji (mislim Krunoslav Bego i I. Jelavić),

koji su u ime svoje grupe izjavili da stupaju u nacio-

nalističku omladinu, te je tim na pr ed nj ačka grupa bila

konačno likvid irana. Izabrano je novo vodstvo, kojese držalo tajnim, a zaključeno je da »Naprednjak« pre-

st aj e bili organom pokreta i da*se u Splitu ima osno-

28



vati novi list, koji će više odgovarali intencijama omla-

dine. Naročita je briga bila posvećena revolucionarnoj

propagandi u narodu, a osobito u vojsci.

Ujević i Bartu lica ostadoše u Spl itu da rade i

os nu ju list, Endl icber pogje na Sušak , gde razvi ja živudelatnost, a Barlulović dobi mešto suplenta na gimna-ziji u Kotoru, gde je baš tada svaki čas imao da sečuje prvi top. Ostali delegati, kao i omladina uopšte,ra st rkaše se posvuda , i svim mogućim sredstvimara sp ir uj u mr žn ju na Austri ju i agiti raju za Srb iju .

Mnogi od oililadinaca bili su i mobilizirani, pa u vojscisa mo j na st av l ja ju radom. Ta agi taci ja ubrzo donosivelike plodove. Voska na granici, u Bosni i Hercego-vini, u Sinju i u Boci postaje leglo revolucionarne pro-

pagande. Uz školsku omladinu rade težaci, radnici,svatko! Općenita je parola bila: dogje li do rata, uskra-tili poslušnost i pfebeći k Srbima! I da je onda došlodo rata, u onom- raspoloženju , posle velikog oduševl je -nja za balkanske pobede, revolucionarna delatnost uaustrijskoj vojsci bila bi daleko veća, nego što je bilag- 1914., pošto je Austrija bila uspela da protuakcijomlrankovaca i klerikalaca, a naročito inscen iranim ža-lovanjem za poginulim Franzoin-Ferdinandom i nje-govom »osirotelom decom«, paralizira akciju naciona-lista i iznenadi ih naglim ralom.

Pripreme oko izdavanja lista u Splitu tekle su spo-ro radi prepreka vlasti. Još 4. maja, pre no što je list,

izišao, uapšeni su glavni urednici Ujević i Bartulica, posle jednog predavanja u Pučkoj Šlionici. No omla-dinu to ne smele. List svejedno izigje na 8. maja podnaslovom »Ujedinjenje« , a po tp isuje ga radni k SrećkoIložić. Uredništvo preuzima Jerko čulić, a u listu pišuUjević, Bar tul ica , Barlulović, Jevt ić i dr . Uj edno se

nastavlja sa izdavanjem »Biblioteke za Naciju«, kojuur eg ju je Bartulica. Kao prv i svezak izlazi čer ini n»Beograd bez maske«, drugi »Pesme« Milivoja Pavlo-



vica, a treći jedan članak Rene Pinona o Jugosloveni-

ma. Brošure su uvek napola zaplen jene . Kao četvrti

svezak bila je već najavljena Bartulovićeva brošura oSlovencima, ali onda je biblioteka zabranjena. »Ujedi-

njenje« izdaje 11 10.000 komada prak tični letak »Učimoćirilicu«, koji se deli besplatno i silno pomaže propa-

gandi. No već kad je izišao drugi broj »Ujedinjenja«,

policija ga zapleni, slade da zatvara čak i one koji su

ga čital i, a u prvom redu J . Č ulića, Rožica i Mandića iza bran i mu izlaženje. Radi »U jed injenja« državni tu-

žilac podiže optužnicu protiv Ujevića, Bartulice, ču-lića, Ante Mikačića i Rožića i svi bivaju osugjeni. Uje-

vić i Bartulica proveli su četiri meseca u zatvoru i tek

11a 4. oktobra su pušteni.

No omladina, uza sva ta progonstva, ne popušta.

Ne imajući svog lista pomaže se sa »Slobodom«, koju

od oktobra 1912. ur eg juj e nacionalist Tarl agl ia. Pr ib li -žit je se godišn jica Juk ićevog at enta ta, i Je rko Č ulić

pu tu j e u Peštu, da tamo pota jno dade tiskati revolucio-

na rne letake pod nas lovom »8. juna 1912.«, i vešto o r-

ganizi ra pomoću studenat a, težaka i ra dn ik a n jihovo

ra sp ačavan je u nar odu . Radi tih letaka uapšen i su iosugjeni u Splitu težaci braća Petar i Pave Šegvić, tipograf Sotirović, O. Tarlaglia i mnogi drugi. Pooštra-

vaju se osude ra di de mo ns trac i ja 11a 3 i 4 mjeseca

(Gjordi Matošiću, Vrcanu i dr.), a 11 Ljub l j an i polic ija

obustavlja »Preporod« i zove urednike pred sud.

I' ju lu 1913. opet se sas taj u u Spli tu Ujević, Č eri -na, Bartulović, čulić, Tarlaglia, J. Miše i drug i naci on a-

liste i pokreće se pi tan je novog gla snika. Zakl jučilo se

<la su prilike za izdavanje najpovoljnije u Ljubljani,i tamo da se mora osnovali novi zajednički glasnik za

svu oml adi nu. Kao delegat pu tu je Bartu lović u L j u -

bl janu (11a Rijeci se sasta je sa Lekčevićem, Endliche-rom i dr ug ov im a) i 11 dogovorima sa Fa bj an čićim a,

Jenkoni, braćom Kozak i Novakom bi zaključeno izda-

30



vanje »Glasa Juga«. No izdavanje i opet odocni i otegne

se sve do g. 1914.

Megjulini prilike u Hrvatskoj se men ja ju. Č uva jodlazi i komesarom biva imenovan Skerlecz (213. jula).

Koalicija ga prima prijateljski i traži da bude uspo-st av lj en ustav. No om ladi na više •ne može da bude

kompromisna. Omladinac St jepan Dojčić dolazi iz

Amerike da ubije Skerlecza i puca na njega 18. augu-

sta 1913. ranivši ga u ruku. Omladina slavi Dojčića iogorčena je na prvake koalicije, koji izjavljuju žaljenje

Skerleczu. Dojčić biva osugjen na 16 godina tamnice,a omladina dem ons tr ira. U Novom Sadu biva uapšen

Vasa Staj ić radi »Novog Srbina« , ali list i da lje izlazi.

I omladina u inozemstvu počinje da se okuplja ta-da već na bazi jedinstva- Pariški studenti, Srbi i Hrva-li, osnivaju »Zoru«, a u Ženevi počinju srpskohrvatski

omladinci da izdava ju g. 191,'i. i za jednički svoj list nafrancuskom jeziku »Union«, čiji je urednik Miloš Sta-nojević. List raprezen tir a dos toj no omladinu predEvropom i tumači joj težnje za ujedinjenjem i oslo-

bogjenjem. U uvodnoj reči list veli: »Mi poči njemo sasnovima, id ej am a, a možda i ut op ij am a. Da bi smo

došli do svojih ciljeva, treba savladati sve što izgledanesavladivo!« U »Unionu« pišu: M. Tadić, 1). Anlono-vić, M. Antić, te Jovan Cvijić i dr.



I V

God. 1914- Ujedinjenje celokupne omladine

Posle izlaska iz tamnice, Ujević i Iiarluliea su bo-

lesni. I)a dogju u kontakt sa nacionalističkim krugovi-ma u Srbiji (naročito sa »Narodnom Odbranom«, koja

je megju omladinom bila veoma cenjena i imala m n o -go članova) , oni polaze u Beograd, a Ujev ić nakon

kratkog vremena i u Pariz. Iz Beograda Bartulica vrlo

marljivo dopisuje u »Slobodi.« i splitskoj »Zastavi«, a

tako isto i Ujević iz Pa ri za . »Zastavu« je početkom1914. pokrenuo u Splitu Oskar Tartaglia, kao »glasnik

neodvisnog javnog mišljenja«, ali u stvari je to čisti Ito veoma borbeni nac ionali st ički list, koj i je mnogo

uticao na formiranje raspoloženja u Dalmaciji- U »Za-

stavi« pišu Tar ta gl ia , Bartul ica, U jević, Bar lulović, Jaša

Grgašević, Marjanović, Dr. B. G. Angjel inović, Maja Nižetić (kasni je žena J- Č ulića) i dr. — Barlulović

publicira či tavu seriju čl anaka »Onima koji dolaze«,,koji su imali da budu ide jn i i prak tični »vademekum«

omladine, a ral je obustavio njihovo preštampavanje u

posebnu knjigu. »Zastava« je izišla sa otvorenim ge-

slom: »Budimo neprijatelji neprijateljima našim!«

Redakciju »Slobode« koju je nekoliko meseci «pre

ostavio O. Ta rtag li a, pr eu zi ma početkom 1914. Ni koBarlulović, pošto mu je od vlasti oduzeto meslo na-

stavnika na gimnaziji u Kotoru. I »Sloboda« ide čisto

nac ional is tičkim pravcem, a u tome je ne smeta nivodstvo Pučke Stranke, sastavljeno sve od vrlo nacio-

nalnih ljudi . Apsolu tizam i teror pozna tog okružnika



Szilvasa u Splitu udara nesmiljeno na »Slobodu« i na»Zastavu«, ali one neust raš ivo i paralelno r ade u istom

pravcu. Inače vogjenje pokreta u Dalmaciji dolazi, po-red Tartaglie, Bartulovića, Č ulića itd., u ruke vrlo

agilnih i novih ljudi, od kojih treba naročito istaknuliDr. J. Beroša, VI. Matošića, Zdravka Nižetića, špi raČ akića, VI. Pelrel ića, Zlalka Kačića, V Krs lulovića, uzMa rk a Nana, Paška Fab ris a, .1. ŠegviĆ a i dr. Sa omla-di nom radi i pro f. St- Roca. U Du brovni ku vrlo živorade Božo &išić, Gj. Stipec, M. Hoppe, Cvj. Job, J. I)i-

mović, F. Kulišić, M- Gjenero, P. Radovanović i dr. I"Zadru Ani. Filipić, Svetec, Stevo Kluić, Gjivo Višić iMirko Korolija. Vlasti progone omladinu i u školama,a osobito one profesore, koji su uz omladinu. Tako na

pr. jedan od na jmlag j ih profesora, revni saradnik »Za-stave«, »Slobode« i ostalih nacional is tičkih listova,

prof. A. Belas, biva za kaznu preinesten iz Splita uKotor i proganjan, naročito za vreme rata. I Dr. li. G-Angjel inović radi u Splitu para le lno i složno sa nacio-nalistima. Formalno on još uvek hoće da je pravaš, ali

je Jugosloven i izraziti revolucionarac, vrlo agilan, anjegova mlagja braća, Danko i Berislav, već živo uče-

stv uj u i 11 nacional is tičkoj š tampi i u radu .

Ta ko su st aj ale stvari u Dalmaci ji početkom g.

1914. U Hrvatskoj se Skerlecz pretvara pomalo iz ko-mesara u bana, a srp. lirv. koaliciji je mnogo stalo do

toga da se povrati ustavni režim. Posle »Vala«, Bano-

vina nema više nacionalističkog glasnika, a i rad nijelako živ, osim na Sušaku, gde Endlicher i Lekčević

vrlo agilno rade, dok nije Endlicher od vlasli

prognan, da se skloni u Ljubl janu . U Sloveniji se radižilavo i sprema se za izdavanje »Glasa Juga«. U Bosni

vlast guši svaku javnu manifestaciju, ali zalo se po-

tajice radi još jače. Gaćinović dolazi do ubegjenja, daće jedino po jed ina čna akci ja terora moći da donesu

većih plodova, i stvara taj ne kružoke, u ko j ima se



kultivira nacionalni ponos i spremnost na čin- Bosan-ski nacional ist i učestvovali su živo i u ba lk ansk im ra -tovima. Gaćinović, Sli jepčević i Branko Radulovićtukli su se pod Skadr om , a Danilo I lio i B. Lalić pošlisu u komi te. 1 Pr in ci p se bio pr ij av io Tankosiću, aliga ovaj našao boležljivim. Deo lili omladinaca (Prin-cip, Grabež, Č abrinović, Sima Mil juš i dr. ) ostao je uBeogradu i tamo se našao sa ostalim emigrantima izDalmacije i drugih krajeva, koji su očekivali i forsiraliak ci ju , te bili u dodiru sa četnicima i sa »NarodnomObranom«. Oni su potajice dolazili na dogovore u Sa-rajevo i bili u neprestanoj vezi sa kružocima u Bosni.O izdavanju listova nije moglo da bude ni govora, jer je general Poliorek u m a j u 1913. zabranio i mnogo ne-dužn ij e. srpske listove i ustanove . Gaćinovićev kružokzakl juči da Ilić ima libiti Potioreka. no ne d'ogje do

prilike. I lako se nacionalisti u Bosni, u početku 1914..nagjoše organizovani za akciju potajno, ali odlučno ismiono.

Prvi dogagjaj u g. 1911., koji je ponovno ustalasao

celokupnu omlad inu bio je varvar ski napad a j Tali jana

na naše studente na trgovačkoj akademiji Rivoltella u

Trstu. Studenti su bili većinom nacionalisti iz Dalma-cije i Slovenci, le su se junački oprli nadmoćnoj rulji,

ali ih je mnogo bilo ra nj en o (4. ma rt a) . Omladina u

Splitu, Zagrebu, Lj ub lj an i, Sa ra je vu . Beču, Pr ag u i

Beogradu upriličuje velike manifestacije za svoje dru-

gove, a proliv Austrije i od nje protežiranih Talijana.

Osobilo je važan bio odaziv u Beogradu, koji je počeoda sve živ lje učestvuje u nacional ist ičkom pokretu.

Tamo je bio sazvan veličanstveni miting (29. marta),

na kojemu su govorili Srbijanci Pavlović, Kovačević i

dr., a od prečana M. Hoppe, Bartulica i Fabjančić. Na-

st aj e i pi tanje ekspropri aci je morske obale sa st raneMadžara, i omladina u Zagrebu demonst ri ra ogorčeno proliv Skerlecza i koalicije. Beogradski nacionalisti sa

om



ostalim gragjanstvom priregjuju i vrlo uspelu prosla-vu Zrinjsko-Frankopanskog dana (30. aprila). U vezisa tom proslavom i sa nac ionali stičkim pokretomuopšte, izda je Beogradska Universitet ska Omladina

apel pod naslovom: »Ujedinjavanje«, u kojem izričitoveli: »Rad na jugoslavenstvu jeste naš spas!« Apel su

potpisali, u ime omladine, Milan Bogdanović, MilanAćimović, Milivoj Pavlović, Damjan Kovačević, DinkoMuhajnović" i Ljub . Aleksić. I nacional is ti u Praguslave jedan veliki uspeh. Pod vodstvom Dr. Ljube Le-

ontića, Gjure Ostojića, Ranka Vujića, Jenka i Zormanaoni uspevaju da u februaru 1914. ujedine sva slovenać-ka, hrvatska i srpska omladinska udruženja u Pragu u

Jugoslovensko nacionalističko društvo Jugoslavija«, a jia impozantnoj skupštini celokupnog djaštva (6. februara) Leontić drži programni govor o jugosloven-

skoj ideologiji.

Nacionalistička štampa razvila se u god. 1911. kaonikada do tada. 1. ma rt a pokreće Č erina u Zagrebu re-viju »Vihor«, list za nacionalističku kulturu, a još pretoga, u januaru, Milan Marjanović pokreće na Rijeci

»Knj iževne novosti«, li te ra rnu revi ju , ali u čisto na -cionalističkom duhu. »Vihor« izlazi sve do jula (9 brojeva), vrlo je temperamentan i borben i. sem borbe protiv Austrije, š irenja revolucionarnosti i nacionali-stičke kul ture, karakler iše ga, kao i Ta rl ag li nu »Zasta-vu«, još i temperamentna borba protiv domaće filiste-

ri je, služništva i učmalosti. I-

»Vihoru« piše najviše samČ erina. a poreci njega Miloš Gjurić, ivo Andrić, M. To -maseo, A. Harač, Danko Angjelinović, 1). Mitrinović,Zd. Nižetić, August Jenko, V. Fabjančić, Krešo Kova-čić, i stariji: Aleksa Šantić, Vasa Stajić i Sv. Stefa-nović. '

Koncem marta počeo je i Milan Marjanović izda-vali u Zagrebu svo j veliki politički sedmičnik Narod-

no Jedinstvo«. Nije to bio omladinski list, ali su omla-

SS



dinci (Ba rtu lica, Bar tulović i dr. ) vrlo živo u nj emusaragjivali, a što je još važnije, Bio je uregjivan skroznacionalistički. Marjanović je uopšte, uz Skerlića, Sta-

jića ? Ilešića kod Slovenaca, bio na jagi lni j i p r i ja te l j i potpomagač omladine megju s tari jom generacijom.

Početkom aprila (broj za mart) izišao je napokon posle dugih zapreka i progonslava i »Glas Juga« uLjubljani u l'ormi mesečne revije. Već naslovna slikasimbolički prikazuje kako južni vetar nosi austrijskimdiplomatima zastarele parike i šešire. U prvom broju

Jenko pise uvodnik kao pr og ra m i traži »stvaran jeslobodne i potpuno nezavisne i ujedinjene jugosloven-ske nacije«. U listu pišu B. Jevtić, S. Galogaža, JankoLavr in , Jenko, Mil. Pavlović, Bartul ica, Špiro Soldo,Je ro li m Miše, Desanka Vasi ljević i Fabj ančić, a odstarijih Stajić, Ivo Vojnović, Katalinić-Jeretov i Mar-

janović- Potpisuje ga V. M. Zalar.. List je bio odmah, posle drugog broja obustavljen, a urednici zatvoreni.Megjutim Fabjančić je već bio u Beogradu, a Jenko uPragu. U Ljubljani su ostali na čelu: Endlicher, koji je lamo došao sa Sušaka, Janže Novak i braća Kozak.

Otprilike u islo vreme počinje u Zagrebu da izlazi

i drugi nac ionali stički omla dinski list »Nova Riječ«,

kao sedmičnik. Potpisuje ga Kazimir Vidas a u nje-

mu saragjuju Dušan Milaš, Miloš Gjurić, M- Hoppe,Ivo Jelavić, Z. Nižetić, V. Fabjančić i dr . Č ini se da je

»Nova Riječ« imala da bude ko rekt ura Č erininog tem-

peramentnog i bezobzirnog »Vihora«, koji se mnogimačinio ka tk ada prenag lj en im. »Nova Riječ« je umere-

nija, a Tartaglina »Zastava« spočitava joj čak »mla-

kost i koalicionaš tvo«. U pr ak ti čnom smislu radi vrlouspešno na »Savezu svih jugoslovenskih prosve tnih

udruženja«. Izišlo je 7—8 brojeva.

Pre no šio pregjemo na prašku »Jugoslaviju«, mo-ramo spomenuti i druge nacionalističke edicije, sein

listova. Vrlo agi lna knj ižar a G- Trbo jević na Rijeci .

36



koja je izdavala i »Književne novosti«, počinje da iz-.daje jednu nacionalističku biblioteku, u kojoj izlazeknjige: M. Marjanović: Narod koji nastaje; — J. Sker-lić: Današnji srpsko-hrvatski nacionalizam; —̂ Milan

Pribićević: Naš na jveći junak, srpski se ljak ; VeljkoPetrović: Rodoljubivi stihovi, itd. — I »Vihor« izdajesvoju biblioteku, u kojoj izlazi Miloša Guria: »Vidov-<lanska etika« i Mazzini: »Ljubav i zadaća žene«- Na-cional is tičke pesme VI. Nazora i Alekse Šantića ieosvetničke kancone omladinca M. Korolije, koje su te

godine izišle, takogjer su jak prilog nac ionali st ičkojštampi. I Veljko Petrović, te Proka Jovkić pesnici sunacional ist ičke omladine, a tako i kr it ičar Nikola An-tula, koji pogibe pod Bitoljem g. 1916. — Ivo Vojno-vić pozdravlja uvek omladinu, i sa svojim nacional-nim radovima, postaje takogjer njen bard. No najveći

umetnik nac ionali zma , koj i je na jv iše delovao naomladinu, to je Ivan Meštrović sa svojim KosovskimHr am om . Naročito Milrinović je širio kul t Mešlrovi-ća, a Č erina kult Nazora . Iz om la dine izišli su i sli -kari Miše, Kljaković, kipari Pallavicini, Stojanović itd.

Praška »Jugoslavija«, koja je počela izlaziti u maju 1914., okrunila je delp omladinske štampe pre rata.

i po svom sadržaju i po nastojanju oko faktičnog uje-

d in jen ja čitave omladine. Ona je bila samo pisano

ogledalo jednog velikog rada , koji je praška jugo-

slovenska omladina izvodila već nekoliko godina, a u

kome su najjaču ulogu igrali Dr. Ljubo Leontić i GjuroOstojić, uz R. Giunia, Cvjetišu, 15. Vur de lju, braću

Zorman, Hrašovca, l'erlugu, A. Jenka itd. O tim nasto-

janjima, o radu »Zore« i »Vala« već smo govorili, i

ona su napokon u fe br ua ru 191 I. bila okrunjena defi -

nitivnom odlukom svib srpskih, hrvatskih i slovenač-

kili ud ru že nj a u Pragu, da se uj ed in e u »Jugosloven-sko nacionalističko udruženje Jugoslavija«. Postigavši

ci lj u Pragu . Leontić i drugovi odlučili su se da na

eU



istoj osnovi ujedine svu omladinu. Jer, uza sav naziv

»Ujedinjena nacionalistička omladina«, prihvaćen na

Rijeci g. 1912., ni sami nacionalisti nisu još bili je-dinstveno organizovani, a pogotovo ne celokupna omla-

dina. Još uvek su se vukii ostaci naprednjaštva i mla-dohrvatstva, a me gj u nacionalist ima, Marjanović je

stva rao jednu grupu, Č erina je imao drugu, »X. Ri -

ječ« treću, bosanska omladina živela je, ta jno organi-

zovana, za sebe ild . Cil j praške grupe bio je da svuvrednu omladinu ujedini na programu integralnog ju-

goslovenstva i revolucionarnog nacionalizma, da pro-vede jednu strogu i disciplinovanu organizaciju, te da

u ml ag jo j generacij i bu du samo dve grupe : svesni i

borbeni nacionalisti , a na drugoj strani sve što je ne-svesno, ropsko i pokva reno. U planu Pražana bio je

odmah je da n dobar om ladins ki list i jedan veliki

omladinski kongres, te lični kontak t i ag itac ija. Kao

prvu prigodu za akci ju oni su izabrali Njegoševu pro-

slavu u Zagrebu 11a 1. marta, a ujedno su i sami od-

lučili da proslave Njegoša u Pragu u mesecu maju.

Proslava u Zagrebu pretvorila se u manifestaciju

jedinstva, kojo j su učestvovali delegati iz svih jug'o-slovenskih zemalja- Iz Praga dolaze Leontić, Ostojić i

Jenko te skupa sa omladincima iz Zagreba iz ostalih

krajeva drže vrlo važne sastanke u cilju ujedinjenja.

Tim sas tancima, sem pomenu ti h, učestvovali su još

Fabjančić, Ljuba Mijalović, Zajc, Dušan Milaš, onda

M. Bogdanović, Kovačević i Aćimović iz Beograda, za-

tim Pantić, B. Kjurina, Lekčević ild. — Leontić i Mi-

jalović bili su glavni govornici i n j ihova teza inte-

gralnog jugoslovenslva i revo luci onarnog nac ional iz -

ma, bila je prihvaćena jednoglasno kao baza za ujedi-

njenje protiv evolucionističke teze Marjanovića, koji je tražio razvi jan je plemenskih nacionalizama koji bi

se kasnije stopili u jedan.



Sad je trebalo sa Njeguševom proslavom u Pragunas tavi ti započeto delo i organiz ira li izdavanje lista.Da pohvataju veze i sa Beogradom, polaze Leonlić iOstojić 11 apr ilu u Beograd, gde dolaze u dodir i sa

om la di no m i sa vodećim pol it ičarima, i sa vladom.Vode pregovore sa »Narodnom Obranom« i sast aju sesa najvigjenijim političarima sviju grupa: sa Pašićem,Lj. Jovanovićem, Davidovićem, Skerlićem i Cvijićem.Pošto su lako u glavnom pr ipr emili teren, izlazi 1.ma ja prvi broj »Jugoslavije« u Pragu, sa uvodnom

reći Dr. Leontića, u kojoj je, ili otvoreno (u koliko jeto bilo moguće od cenzure), ili sa omladini vrlo jasnimsimbolizmom, izražena pregnanlno sva borbenost i re-volucionarnos t oml adine i živom verom predv ig jena

bliska budućnost oslobogjenja i u jedin jenja . Leonlićveli: »Problem Juž ni h Slovena, i ku lt ur ni i politički

može se i mo ra se resiti, evo luc ijom ili revoluci jom,mi lo m ili silom, samo u jugos lovenskom smislu!«»Jugoslavija« je uopšte odlično uregjivana. U redakcio-nom odboru se nalaze: Leonlić, Dušan Krulj, Gj. Osto- jić, braća Zorman, Jenko, Mića Branisavljević, Mari-nić, Posedel, Vujić, VI. Novaković, Savić, Z. Najman,

Majcen, B. Šišić, Auer i Šulić. U listu, osim pomeiiu-lib, pišu još I!. Loviić, Dr. Neman ja \'uk ičević, S. Ga-logaža, Jevtić, Kuzma Tomašić, Niželić, Albin Ogris, aod starijih Dr. A. Tresić-Pavičić i Dr. X. Velimirović.

Njegoševa proslava u Pragu (0. m a j a ) uspeva ta-

kogjer odlično. Na svečanoj ak ad em iji govore prof.Machal i Skerlić. Iz Beograda dolaze još prof . Mile

PaVlović i Janj ić. Skerlić drži sut ra dan omladini i

predavanje o nacionalizmu, kojim kani započeti veliku

seri ju pr ed av an ja omladini po čitavom SlovenskomJugu. I lom prilikom drži omladina sastanak, na ko-

jem je ideja u jedin jenja i s tvaranja jedne jedinstveneorganizacije loliko napredovala, da je odlučeno, da se

na kongresu celokupne omladine, koji se ima držali na

39



Vidovdan (28. juna) u Beču ima la organizacija defi-

nitivno provesti, te uredi ti pi ta nj e glasnika pokreta.

Skerlić je potpuno odobrio revolucionarni plan omla-dine, izložen inu od Leontića i Ostojića.

1' toin bujanju i radu zatekne omladinu nenada-no težak udarac. Vrativši se iz Praga, i spremajući seda pugje u Split, gde su već »Sloboda« i »Zastava« na- javlj ivale oduševljenom gragjanstvu njegovu posetu i predavanja , Jovan Skerlić naglo je obolio u Beogradui umro na 15. maja. čitava omladina osetila je u tom

času da gubi učitelja i duhovnog vogju, da je nestaločoveka velikog autoriteta, energije i spreme, koji je radoml adine, ne samo pra tio , nego i podu pi rao i vrloozbi ljno shvatao. Listovi nac ional is tički izišli su ucrnini te posvetili Skerliću tople članke i pesme, a po-svuda su se držale ko me mo ra ci je i širila Skerlićeva

dela.

U Zagrebu se megjut im desio još jedan neuspeli

atentat. Djak šefer izveo je atentat na Skerlezca, a kaosaučesnik i inspirator bio jc označen omladinac Herci-

gonja, koji je bio i osugjen. Megjutim, dogagjaj nije

imao velikog odjeka.Sad su sve pripreme usredotočene na vidovdanski

kongres u Beču, donekle i na sveslovenski sokolskislet 11 Ljubljani, koji je bio projektiran za august. Na-

cionalisti vrlo živo agitiraju za taj slet i, baš zato jer

oni čine jezgru sokolstva, hoće da i njega pretvore u

jednu proluauslr i j sku manifestaci ju, baš pod nosšušleršiću. Slovenačka omla di na naročito živo rad i.

Napokon se približuje- i Vidovdan. Svi nacional i-

stički listovi vrlo živo ag it i raj u za kongres i za uj ed i -

njenje. Redakcije »Vihora«, »Glasa Juga« i »Nove Ri-

ječi« već pre loga izdavaju saopštenje o fuzij i i spo-

razumu, po kojem će »Nova Riječ« izlaziti kao poli-tički sedmičnik pokreta, a »Vihor« i »Glas Juga« će se

ujediniti u jednu ideološku reviju. Na kongres dolaze

40



delega ti sa. svih univerza i iz svih kraj ev a otadžbine.<ilavni organizatori kongresa bili su: Leontić, Lj. Mi- jatović, Vasa Stajić, Mirko Košić, Slijepčević, Ostojić, braća Zorman, Soldo, 15. Vurdelja, Krulj , Šukri ja Kur-

lović, Jevtić, Mića Branisavljević, B- Lovrić. Kozak, M.Bogdanović, Panlić, Jenko, Fabjančić, Endlicher, To-mašić, Milaš, Vučetić, Ivjurina, Aćimović, Sokić, Šurina,Sobol, Auer, Kostić, Pavlović, Nižetić, Barlulović, Č u-lić. Visković, Ć urin , Ivujundžić, Marušić, šišić, Vid ako-

vić, Zec itd. Neki od ovih nisu došli na kongres lično,%

radi prepreka ili posala, ali svi su radili 11a priprema-

ma i 11a odašiljanju delegata. Javnom kongresu pred-

sedao je Špiro Soldo, predsednik bečke »Zore«, a za-tvorenim kon fer enc ija ma, koje su zapr avo bile na j -

važnije, predsedao je Ljuba Mijatović- Ujedinjenje je

već gotova stvar i raspr av lja se samo o me to dam a i o programu rada. Govore Leontić, Vasa Stajić, Ostojić,

15. Vurdelja, A. Lekčević, Kozak, Šukri ja Ivurlović, Sl i-

jepčević i dr. Glavni je motiv: treba iskorislti momenati požuri ti slom Monarh ije. Tr eba požurit i sukob. G.

1917. ima da istekne nagodba sa Madžarskom i taj for-

malni mo me nat treba iskoristi ti tako, da se u narod baci parola za otcepljenjem i slobodom, makar i silom.

Kongres misli da pojedinačni atentati nisu zgodni već

da treba provesti revolucionarnu organizaciju na prin-cipu koncen tr ičnih kružoka, a nalazi da se vrše po

metodu trojke. Tako samo najpouzdaniji elementi bi-

vaju upućeni u leža pitanja i sačuvana je tajnost. Tre- ba uvesti strogu disciplinu, i bacili se 11a najživlju agi-

taciju, pa da se raspoloženje, koje će se time stvoriliu masama, prilikom političkih borba koje će se poja-

viti g. 1917., iskoristiti za podizanje revolucije i pobu-

ne u vojsci. Bira se i Centralni Odbor, koji se odmah

sastaje, da izradi rezolucije i ostale detalje. I baš, dok je Centralni Odbor raspravljao, stiže vest — da je

Princip ubio Franza-Ferdinanda u Sarajevu.

41



Odmah je bilo jasno, da će započeti progoni i svisu očekivali apšenja. U žurbi je tada zaključeno, dase sednice odlože za kasnije, a za sada da se imaju svirazići svojim kućama, pa da makar i silom spreče pro-

lus rpske demons trac ij e, o koj ima su već došle pr vevesti. Još sutradan, sva akta o Kongresu bila su zaple-nj en a od aust ri js ke polici je kod jednoga omladinca,koji je pokušao da ih sakrije, a štampa nije smela nireči da napiše o kongresu. Megjutim, omladinci su bilitoliko oprezni da 11 zapi sn ik e nisu došla im en a ni

ništa što bi ikoga moglo teretiti.

•



Sarajevski atentat

U martu 1914. doneo je zagrebački »Srbobran«

vest, da će u lelu biti Veliki manevri austrijskih trupaizmegju Sarajeva i Romanije, lik do srpske granice, ida će tim ma ne vr im a zapovedati sam aust ri jski na -slednik prestolja, Franz-Ferdinand. Mi smo već kazalida su bosanski nacionalisti bili organizirani u tajnimkružocima, u kojima se kultivirala metoda pojedinač-

ne akcije i terora. Isti onaj sarajevski kružok, koji je bio odlučio da ubije Polioreka, osetio je i sada, pri či-tanju le vesti, da bi tu mogao da upotrebi svoju meto-du, i da ub ij e Fr an za -Fe rdi nan da . Razlozi su bili jasni: Franz-Ferdinand bio je inkarnacija težnje zaekspansij om Austr ije i germanst va, bio je int iman sa

Vilimom, mrzio je Srbe i Jugoslovenstvo i upotreblja-vao je slovenački i hrvatski kle rikal izam za ši renjeseparatizma. Osim loga bio je agresivan, bahat i ener-gičan, pa je njegov dolazak na vlast mogao da značinajveću pogibelj za jugoslovenska nastojanja.

Deo sa ra jevskog kružoka nalazio se je tada u

emigraciji u Beogradu, i taj deo bio je odlučujući prisvakom koraku. Sarajevski članovi kružoka, pod uti-ca je m Jove Varagića, nov ina ra, i Mihajla Pušare ,zak ljuču je obavesti li drugove 11 Beogradu 0 stvari i po -slaše Č abrinoviću, ko ji je tada radio kao tipograf uDržavnoj Štampariji, oslrižak iz »Srbobrana« u ano-nimn om pismu. Č abriliović je odmah shvatio o čemuse radi i odlučio se na atentat. Saopštio je stvar Prin-

46



cipu i još nekolicini drugova, koji su ideju prihvatili.Tad a su se obra til i ma joru Voji Tankos iću i četn ikuGiganoviću za oružje. Ciganović im je dao revolvere inekoliko ručnih bomba, i njih trojica, Princip, čabri-

nović i Trifko Grabež učili su se pucanju i spremali naatentat. Nikako dakle nije istinita austrijska tvrdnjada je atentat spremila Srbija, pa niti Tankosić sa Api-som-Di mi tr ij ev ićem. Atentat je zasnova la i spremilanacional is tička omladina »Mlade Bosne«, a samo parrevolvera dobili su od Tankosića, koji se naravski za

stvar oduševio.Megjutim, kako je sarajevski kružok bio bez vesti

iz Beograda, Danilo Ilić sp rema o je sam dve grupe

atentatora, skupa sa preparandistom Lazarom Gjuki-

ćem. Prvu vest iz Beograda, u kojoj je Princip javljaoda je »sve u redu« i »da će uskoro doći« doneo je R.

Panžanin i dao je B. Jevtiću, takogjer članu kružoka.I zaista, Č abrinović je po ta jn o prešao granicu tri ne-

del je pred Vidovdan i preko Zvornika k re nu o u Sa ra-

j r ' o. Princip i Grabež pošli su preko Tuzle i B jeline,

gde im se pr id ružio i Vel jko Č ubrilović, ko ji je t amo bio učitel j, te nekoliko seljaka (Iverovići i dr.). Oružje

.si. !•:.krili kod Miška Jovanovića u Tuzli.

Došavši u Sara jevo, Pr incip, Č abrinović i Grabež

našli su već organizirane druge grupe atentatora, me-

gju kojima su se nalazili: Pušara, Danilo Ilić, Mehmed-

bašic, Gjukic, Vaso čubrilović, Ivan Ivranjčević, Cvetko

Popovic , Marko Per in , Zagorac i Kalember. Tr i dana pre dolaska Ferdinandovog, pošao je Ilić u Tuzlu po

oružje.

Na 2!. juna došao je F ranz -Ferd inand 11 Sarajevo,dočekan sa vel ikom pom pom . Kad je video nekoliko

srpskih i hrvatskih zastava 11a Ilidži, viknuo je: »Ski-

nite te zastave! Ja ne poznam ovde ni Srba ni Hrvata,već samo Bosance!« To je još jače ogorčilo nacionali-

ste. Na 2."). juna su počeli manevri , a na 28. u nedelju.

44



(na sam Vidovdan!) imao je Franz-Ferdinand da sve-čano poseti Sarajevo. To je bio namerni izazov srpskimosećajima! Zato su atentatori i odlučili da svoje deloizvedu baš na sam Vidovdan. Još u subotu sastali su

se neki poslednji put i razišli se da sutra pregju na posao.

Na Vidovdan, kada je posle svečanog blđgodare-nj a u kato ličkoj crkvi, Fr an z-F erd ina nd u svečanoj povorci prolazio automobilom bi izu policijske direkci- je, izvršio je Č abrinović na njega prvi atentat. Bacio je

bombu, a onda progutao otrov i skočio u Miljacku.Bomba je udar ila 11 auto, ali Ferdinand ju je gurnuo ilako se spasio. Nekoliko ljudi bilo je lakše ranjeno, aauto po ju ri dalje. Č abrinovića mas a dohvati, isp reb ijaga 11a mrtvo ime i tako ga dovuče 11 pol ici ju. Otrov ni jedelovao.

Pred opštinom je čekao Grabež, ali od pustih de-tektiva ni je uspeo da učini ništa. Fr an z- Fe rdi na nd bio je ogorčen i samo je grdio. Da pokaže da se ne boji, pogje dalje autom da poseti svog ranjenog adjulanta ,i dogje do Latinskog mosta. Tu ipak odluči da se vra-ti. ali u tom momentu priskoči Pr inc ip i ispal i dvahitca iz revolvera. Franz-Ferdinand i supruga bili suisti čas mrtvi. Princip je drugi hitac bio namenio Po-lioreku, koji se vozio sa prestolonasled nikom, ali pogo-dio je ženu.

Tako je izvršen atentat. Princip je hteo da bombom

ubije i sebe, ali nije uspeo. Pušara, koji je bio uz nje-ga, hteo je da mu pomogne, ali uzalud. Razbešneli ofi-ciri oboriše se na Principa udarcima i polumrtvog o;d-vedoše ga u policiju.

Atentat je u Bosni izazvao silno uzbugj en je . Jo š

istoga da na stala je frankov ačka kle rikalna i musl i-

manska št amp a u posebn im iz danj im a da ha ra ng ir a protiv Srba uopšte, a protiv omladine napose, a već 11a

večer organizirale su se, pod zaštitom policije i vojske,



prve bande, koje su počele da ruše sve što je srpsko,te da izvode nečuveni teror. Svi srpski listovi, sem l)i-movićeve guvernementa lne »Istine«, bili su obustav-ljeni. Gdjegod je bio uhvaćen kakav Srbin, naročito

omladinac, bio je najpre premlaćen, a onda uapšen. Najmračni j i tipovi, pod zaštitom generala Potioreka inadbiskupa štadlera, izvodili su ta razbojstva. U Sa-raj evu i prov inci ji bilo je jednako. Pr in cip i Č abr ino -vić uapšen i su na delu i po lumr tv i odvedeni u vojn izatvor. Za njima je prvi. još istoga dana, uapšen Pu-

sa ra, onda Danilo Ilić, Ivan Ivranjčević, M. Perin, ,1.šošić i ostali. Grabež je pokušao da beži, ali je uhva-ćen u Višegradu, a Gvetko Popović u Zemunu. Mehmed-

bašić je uspeo da pobegne u Crnugoru, a Gjukić. seosam dana skrivao, dok ni je i 011 pr ona gjen. Pomalosu uapšen i i Miško Jovanović, Č ubrilovići, Kerovići,

Po ra Jevtić i drugi. Tam ni ce su se puni le omladinom,i u Sa ra je vu i u provi nci ji . L' Tr av ni ku , Mostaru, Ba-njojluci, Tuzli, Bihaću itd. bili su zatvoreni naciona-listi na desetke. I oni ko ji su se vraćali sa un iverza , bili su odmah zatvarani. Bosna je sva bila predana 11amilost i nemilosot policiji, Potioreku', Štadleru i njiho-

voj fukari.

Ni u drugim pokra j inama n i je bilo mnogo bolje.

U Zagrebu, frankovc i, isto tako pod zašt itom policije,dem ol ir aju srpske dućane i na pa da ju na nacionaliste.

Njihovi listovi traže proskripciju omladine, a »Vihor*

i »Nar. Jedinstvo« bi va ju obus tav ljeni. No nac iona-listi u Zagrebu pruža ju otpor i dolazi do tu čnjav a.

Uapšen ja se provode naročito u provincij i, u Sremu.

Lici i Baniji, a tako isto u Vojvodini.

1' Ljubljani i Sloveniji još je gore. Posle obustave

»Glasa Juga« , End li cher i Novak, koji su u odsus tvu

Fabjančića, Jenka i Kozaka, vodili omladinu, provode

žilavu ag it ac iju i apoš tolskom revnošću obilaze zemlju,l'poredo sa izdavanjem »Glasa Juga« ide i demonstra-

46



tivni štrajk nacionalističke srednjoškolske omladine umart u 1914., kao i iz davanje Pon ikvarove revolucio-narne brošure »Ivlic od Gospe Svete«, radi koje je njenautor .odležao šest meSeci u zatvoru. S n j ime b i jahu

zatvoreni na kraće vreme Endlicher i Zalar. Megjutim.kad je došlo do atentata, šušteršićevi klerikalci bacišese sa krvoločnim žarom na omladinu, a policija stade<la redom zatvara sve što se u omladini isticalo- Jenkoi VI. Fabjančić bili su već u Srbiji i za njima je izdanateralica. Uapšeni su: Endlicher, Novak, Juš Kozak, E.

Lovšin, Gustav Omahen, Adolf Ponikvar , "V. Zalar, J.Žgajnar, Grabnar, Kavčnik, Kos, Kosir, Kuntarić, Ma- jaron, M. Ambrožić, Oblak, Avšić, Arh, Fodransperg,Fakin, Grebene, Gunde, Premrov, Tavčar, Vizjak imnogi drugi. Obavljene su svima premetačine i po-dignuta je optužnica.

I' Dalmaciji je g. 1914. bila uopšte vrlo burna. Radomladine te pisanje »Slobode« i »Zastave« stvorili su

bili jedno napeto raspoloženje, koje je naročito u gra-

dovima pri moru, značilo otvoreno neprijateljstvo pro-

tiv Austrije. Klerikalci, koji su u Dalmaciji raprezen-tovali Aus trij u, vodili su doduše agilnu i od vlasti

svim silama poduprtu borbu protiv nacionalista, ali su

uspevali samo kod neukog naroda 11a selu. U Splitu je

pašovao Szilvas, eksponent austri jske vojničke stranke,

ali sav njegov teror nije mogao da prestraši Splićane.

I Dubrovniku, Šibeniku i Za dru bilo je s iše k le rika-

lizma, ali i lamo je_omladina znala da održi nacionalnidub u premoći. I »as le godine zaredaše kao nikada po-

sete austri jskih nadvojvoda u Dal maci ju : na jp re Karlo

Stjepan, pa Marija Josefa, pa sam kasniji generalisi-

mus nadvojvoda Fridrilc. Trebalo je samo videti tu

demo ns tra ti vnu praznoću obale 11a dočeku (»Osim vla-

sti. ni žive duše!« bila je parola), taj neobični grobnimir kuda bi prolazili, one notice u »Zastavi« i »Slobo-

di« inegju gradskim veslima, isto kao da je došao neki

50



poznali akrobat, pa da se izmeri sav gnjev gromovnika

i njihovog sluge Szilvasa. Tako je došlo do znamenitog,

blagdana Sv. Duje u Splitu, kada je omladina organi-

zirala, radi Szilvasa, demonstraciju i protiv same pro-

cesije splitskog patrona, i celo gragjanstvo je bilo uznju. Szilvas je po cele dane zatvarao omladinu ali uza-

lud. I' junu dolazi i Vasa Staj ić u Dubrovn ik , SpliL

Šibenik i Zadar, te drži predavanja o nacionalizmu i o

Skerliću. Omladina ga posvuda živo dočekuje. Za Vi-

dovdan odregjen je slet svih dalmatinskih sokolaša na

dalmatinskom Kosovu i omladina živo organizira tučisto nacionalističku slavu.

Na dan atentata Szilvas je odmah počeo sa progo-

nima i apšenjima u Splitu. Slet na Kosovu morao se

razići, a u Splitu počelo se sa organizacijom antisrp-

skih izgreda. Par opskurnih tipova dovelo je mase za-

vedenih seljaka iz okolice u grad, te je na trgu spa-ljena srpska zastava. Dalje se nisu usudili da idu, jer

su nacionalisti pružili žilavi otpor. U Dubrovniku su

zavedene ma se iz okolice demol irale dvoranu »Duša-

na Silnog«, ali čim su se nacional is ti , sa Leontićem

i Božom šišićem na čelu spremili na otpor, »junaci« suse povukli. »Zastava« i »Sloboda« bile su strašno pro-

gonjene i danomice plen jene . Szilvas se sp remao na.

odlučni udarac. Da najpre uguši štampu, koja mu je

najviše smetala, dade na 20. jula uapsiti N'ika Bartu-

lovića, urednika »Slobode«, pošto mu je u stanu i re-

dakciji izvedena premetačina. To je bio prvi znak zaSzilvasov teror u Da lmac ij i. Već s ut ra da n be jahu

uapšeni I)r. B. G. Angjelinović, M. Šegvić i neki drugi.

Ali »Sloboda« ne prestade. Još isti dan preuze redakciju

Jerko Č ulić i, uza sve zaplene, izlazilo se bar na dve i

sirane. Mislilo se da rata neće bili, da treba samo iz- I

držati koje vreme terora, pa da se nastavi podvostru-čenim marom. I »Sloboda« i »Zastava« izlazile su ne-

ustrašivo sve do subote 26. jula, a na 27., u nedelju, [

već je proglašena mobilizacija i rat je bio tu.

48



VI

Omladina u tamnicama i na fronti

Tak« nas je Austrija zaskočila. U prvom redu za-

skočila je Srbiju, koja je bila centar naših nada, i na-valila iznenada na nju, nepripravnu za rat i izmorenu još od balkanskih borbi; zaskočila je i saveznike, lako-gjer ne mnogo pripravne; a zaskočila je i nas, — omla-dinu. Mi smo bili, što se liče organizaci je i tehničkespreme za akciju, najmanje pripravni. Sve šio se do

g. 1914. uradilo, bilo je samo stvaranje raspoloženja,širenje revolucionarnog duha, učvršćivanje narodnog jedinstva i ubegjenja da je Srbi ja Pijemont. Na lom

* polju i u lom smeru uradilo se zaista mnogo. Naročitogradovi, veći i manj i , bili su posve prožet i duhom je-dinstva i otpora. Vojska je lakogjer bila lepo revolu-

cionirana. I 11 gr ad ov ima i u vojsci pomagali su omla -dini mnogo i socijalist i, koji su tada bili dosta nacio-nalno raspoloženi, i to u pravcu potpunog jugosloveft-slva, i koji su silno mrzeli reakcionarnu i klerikalnuAustriju (Demetrović, Bukšeg, Bornemissa, Radoševići dr.). Njihova »Nova Borba« je znala da i odlučnoistupi u prilog nacionalista. Na selima su srpske ma-se, naročito u Bosni, bile lepo obragjene; hrvatsko se-ljaštvo u Dalmaciji, ono koje je bilo bliže moru, bilo

je lakogjer naše, ali je Zagora ostala još pod uplivomklerikalizma. U Hrvatskoj su frankovština i radićev-ština na selu bile još došla jake, dok je 11. pr. sav boljiZagreb već bio naš. U Slovenij i su se mase lakogjerteškom mukom osvajale.

49



Uza sve to, osnovno raspoloženje i ton davali smo

posvuda mi; i glavno je bilo to povezati, organizirati ,

slaviti posvuda par jakih ljudi, koji bi imali držati u

rukama situaciju, pa da za svaki slučaj otpor funkcio-

niše jednodušno i sam od sebe. To je tek imao da za- počne vidovdanski kongres; njegov glavni zadatak je

i bio baš to, da plodove nacionalističkog rada poveže u

jednu disciplinovanu i urednu organizaciju, da se la

organizacija protegne na celu zemlju i na svako selo.

da bude povezana tajno i ozbiljno, da sprema sve, i du-

bove i mater i jal , za borbu; pa da u zgodnom momen-tu, ili izazvana, bude spremna da se opre svakom za-

skocenju, da se ne da ni rasterati, ni zatvarati, već da

sama bude gospodar situacije. Zato je trebalo vreme-

na ; za to je vidovdanski kongres i gledao istom na

g. 1917-; a zato je treba lo i sp reml je nog mat er i ja la:

oružja i novca.

Aus tr ij a je to osećala. Ona je znala da Srbi ja da -

nomice jača, znala je da se i saveznici sve više pribli-

žu ju , a videla je da nacional ist ički pokret u nj en im

jugoslovenskim zeml jama sve više raste i da u Č eškoj

revolucionarni duh biva sve jači. Mislila je: što kasnije tim gore, i zato se odlučila da navali odmah i to

iznenada . I zaista , imala je uspeha . Imal a ga je bar u

toliko, što je krvarenje trajalo pet godina, što je Srbija

mora la da podnese jedan strašni Kalvar ij , i što su

nje ni krvn i nepr ij atel ji , jugoslovenski nacionali sti, ili

dospeli u ruke njenih dželata, ili morali bežati prekogranice. Srušila se napokon i ona, ali je zadala i nama

jada.

Ra l je bu knuo iznenada; — još dan pre javljale su

novine, da je Srbija prihvatila zahleve ultimatuma, da

se Pašić sprema na izbore, i da ne ma ni govora o ratu.

Omladina je odlučila da se, dok napetost radi atentata

i u l t imat um a ne progje , ograniči samo na del'ansivu,

t. j. na sp re čava nj e prolus rpsk ih izgreda, pa da sa sa-

£0



čuvanim silama, čim oluja progje, pregje u kontraakci- ju. Frankovci, klcrikalci i radićevci megjut im su punom parom radili i harangiral i neuki narod po selima. Još pre no što se i znalo tačno za mobilizaciju (u Splitu

n- pr. posle jedne futbalske utakmice!) stala je policijaiznenada da apsi nacionalnu inteligenciju i omladince-

Nitko nije imao vremena ni da se snagje, a fukara jeodmah preolela maha i zagospodovala situacijom, uz

pomoć vojske i policije.

U samom Splitu je prvi dan mobilizacije bilo za-tvoreno oko 200 ljudi, sve gotovo intelektualaca i na-cionalnih vogja, a megju tima velik broj omladinaca.Osim Bartulovića i Angjelinovića, koji su već bili uzatvoru, našli su se tamo odmah i O. Tartaglia, J. Č u-lić, zaručnica mu Maja Nižetić, Ivo Andrić (koji se ondadesio u Splitu), Dr. Josip Beroš, Zlatko Ivačić, MilivojPetretić, 1). Carević, Jozo Šegvić, Jure Vrcan, Mile N'n-kotić (j edan od na jag il ni ji h omladinaca iz Kolora),Antun Farčić, Dinko Kargotić, Marko Dubravčić ild. I*Dubrovniku su zatvoreni omladinc i Dr. Fr an o Kid i-šić, M. Gjenero i mnogi drugi, a u Zadru A. Filipić,

Slevo Kluić, M. Korolija, Gjivo Višić i Svetec. Na Hva-ru je uapšen Rudolf Giunio, Dr. Vjerko Vranjican i Dr. Novak-Soletti, u Slaromgradu Miče Domančić i PetarSabić; zatim u Šibeniku i drugovde Slevo Adum, M.Pokrajac , Frane Perica, Grgo čičin-ša in i sva siladrugih. Kasn ije je zatvoren i Zdravko Nižetić pri

jednom pokušaju da beži preko Švicarske. Drugima seimena ne sećam, a znam da ih je bilo još mnogo, na-ročito u provinciji, za koje nisam ni doznao.

I apšenici su ostal i na jpre u zatvoru u Splitu, a

onda su većinom preneseni u Šibenik. Neki su upo-

trebl javani kao taoci i pri tom teško malt re ti rani .

Posle mesec dana, prevezeni su lagjom do Rijeke, aonda željeznicom preko Zagreba, Gjekeneša, Bu di m-

pešte, pa opet natrag, preko Megjumurja , u Maribor.

*

§\



Taj strašni put trajao je četiri dana, bez hrane i bez

sna, i svuda smo na madžarskim štacijama bili doče-

kani, kao srpski zarobl jenic i, sa de mo ns tr ac ij am a i

kamenjem. Neki su uapšenici ostali u Šibeniku, a neki

preneseni u Mostar.U Mariboru (gde su, uz omladince bili još Dr. A.

Tresić-Pavičić, Dr. J. Smodlaka, Dr. I. Tartaglia, Dr.

P. Grisogono, Dr. I. Grisogono, I. F. Lupiš, Dr. M. Č in-

grija, Dr. M. Drinković, i mnogi drugi; — Ivo Vojnovićostao je u Šibeniku), uapšenici su ostali šest ili osam

meseci, ili godinu dana, a onda su obično bili interni-rani negde u ne ma čkim kr aj ev im a. Oni, ko j ima se

imalo suditi, preneseni su, nakon jedne godine u Graz.

gde su se vodile rasprave. Dr. Tresić, Lupiš i dr. bilisu, posle dve godine tamnice oslobogjeni, a osugjeni

su gotovo samo članovi nacionalističke omladine: Maja

Č ulić-Nižetić na tri godine, Jerko Č ulić, Dr. B. G.

Angjelinović i Dinko Kargotić na dve godine svaki, a

Zlatko Kačić na tri godine. Niko Bartulović, Oskar

Tartaglia i Antun Farčić bili su osugjeni na pet godi-na svaki. Rasprave su bile prava mučenja i trajale du-

go. Optužnice su bile podignute obično »radi veleizdajei uvrede Veličanstva, počin jene ši re nj em velikosrpske

propagande, te radi bun jen j a i nas to jan ja da se zemlje

u koj ima živu Ju žn i Sloveni ot rgnu od jed ins tvenog

sklopa Austrougarske Monarhije«. Dalmatinski osugje-nici su, posle izvršenja kazne, obično bili internirani u

Gollesdorfu ili Oberhollabrunu, gde su živeli ne mno-go slobodnije nego u tamnici. Neki su bili i poslani na

frontu sa oznakom »politički sumnjiv«. Tartaglia, Bar-

tulović, Farčić i Kačić bili su poslani u ka zn io nu Kar -

lau blizu Graza, gde su bili izloženi silnim progonstvi-ma, mučenjima i gladi. Istom, posle dolaska Karlovog

na austrijsko prestolje, i kad je posle revolucije u Ru-sij i bio već sazvan par lamenat 11 Beču, uspeo je J. Č u-

lić, koji je tada bio već u Grazu konfiniran, da poseli



Barlulovića, kojega je našao u užasnom stanju, i do-gnavši od njega kako im je, pobeže u Beč i isposluje

preko naših poslanika da im se olakšaju nešto patnje.Megjutim kroz kr at ko vreme (početkom ju la 1917.)

dogje do opšte amnestije političkih krivaca, te sa osta-lima bebu i oni, posle tri godine, pušteni iz zatvora naslobodu. Nije im se dozvolilo da se vrate u Dalmaciju,već su, budući svi teško bolesni, preneseni u bolnicuMilosrdnih sestara u Zagrebu. U isto vreme bio je

pušten i Dalmatinac 1>. Giunio, koji je bio zatvoren u

Beču,, a neki od dal mat ins kih omlad inaca podlegli su pa tnjama tamnovanja i internacije; megju n j ima Mi-iivoj I'etretić iz Splita i I)r. Frano Kulišić iz Dubrov-nika.

U Hrv ats ko j je lakogjer u početku ra ta došlo do

mnogih apšenja, megju kojima i dosta omladinaca, ali

Madžari su hleli da izgledaju liberalniji, pa su ih već

za kratko vreme pustili na slobodu. M. Marjanoviću

je uspelo čak da za kratko vreme posle zatvora pre- begne 11 inozemstvo. Dulje je ostao u tamnici Vasa Sta-

jić, koji je Madžar ima silno smetao 11 Vojvodini, pa su

ga zadržali i posle careve amnestije.U Sloveniji je većina nacional ist ičkih omladinaca

bila zatvorena već posle atentata, a kad je buknuo ral.taj se je broj samo povećao. Mnogo ih je bilo zatvoreno

u Ljubljanskom gradu, ali većina njih su ležali u sud-

benim tamnicama, a onda su I > i I i internirani ili posla-

ni na fron tu . Najteže su bili okrivlj eni Endl icher i Novak. Njih su preneli u gradačke tamnice, gde su se

već nalaz ili uapšenic i iz Dalmacije. Endl icher je bioteško bolestan od prenapornog rada, od progonstava i

mu čen ja , i zapao je u sušicu. Novak je nam a, koj i

smo bili u suprotnoj ćeliji, znakovima davao vesti o

toku njegove bolesti, i jednoga dana nam javi da jeumro . . . Nitko ni je više mrzeo Aus tri ju, nitko sa više

zanosa očekivao slobodu od Endlichera, i ni jedno ni

§S



drugo jii je dočekao. Zakop an je bio kao zlikovac, bez

pratnje . A Novak je, osugjen na pet godina, bio prene-

sen kasnije u kaznionu u Karlau, da iz nje izigje istom posle amnest i je .

U Bosni je bilo najviše omladinskih procesa, naj-više progonslava i najtežih. Atentatori i oni koji su uatentat bili upleteni, bili su odmah posle objave rata

smešteni u vojni zatvor sarajevski i tu svakako maltre-

tirani. »šuckori« su postali gospodari situacije i ne-

prestano donosili nove žrtve u Arad, u Zenicu, u ba-

njalučke tamnice ild. Omladinci su upotrebljavani ikao taoci, da ga ra nt ir aj u za sigurnost transpo rala.Atentatori i njihovi drugovi držali su se u tamnici od-

lično, naročito Princip. Jedina im je želja bila, da vide

srpsku vojsku, pa makar ih odmah iskasapili. Sudac

istražitelj Plefer inkvizitorski ih je mučio. Upravo u

času kad je Poliorek ulazio u Srbiju, sudilo se atenta-torima, koje nije niko čestito ni branio, osim advokataCislera. Na smrt su bili osugjeni Danilo Ilić, Miško Jo-

vanović, Veljko Č ubri lović i seljaci Kerović i Mllović.

Pr incip, Č abrinović i Grabež osugjeni su na 20 go-

dina, zato jer nisu bili navršili 20 g. u času atentata.

Vaso Č ubrilović osugjen je na 1(5 g., a Ivo Ivranjčević,

L. Gjukić i Cvjetko Popović na 10 godina. Na tri go-dine bili su osugjeni Branko Zagorac i Marko Perin.

Na raspravi su se osugjenici držali odvažilo i ne-

ustrašivo su manifestovali svoj jugoslovenski naciooa-

lizam. Princip, gord i ponosan, heroj i trezven, hteo jeda i sa svakim svoj im odgovorom na sudu posluži

ideji, za koju je znao da će umreli. čabrinović je do-duše žalio što je ubio i ženu, ali je ponosno branio svoj

čin za dobro naroda . Tako i ostali. Pr inc ip je rekao

otvoreno: »Ja sam liteo da ubijem onoga koji je činio

zlo jugoslovenskom narodu!«, »Moj cilj je ujedinjenjeu Jugoslaviji!« A Grabež isto lako. Na upit predsedni-

kov: »Je li Vaše miš l jen je da treba pr ip oj it i Bosnu

M



Srbiji?«, 011 je odgovorio: '-Jesi. iskl jučivo u formi u je-

dinjenja pod imenom jedne Jugoslavije!«

Osugjeuici su ostali najpre u Sarajevu, a kad jePotiorek mor ao da beži iz Srbi je , bili su Princip, Č a-

brinović, Grabež i ostali preneseni u Terezienstadt uČ eškoj, i zatvoreni u podzemnoj tvrgjavi. Meg jutim suDanilo Ilić (n eu mo rn i i zanosni trudben ik, jedna odnaj idealni jih i na jdu bl j ih ličnosti omladinskog po-kreta), a s njime i Miško Jovanović i Veljko Čubrilo-vić, obešeni u Sarajevu na 2. II. 1915. Oni su svršili

u ruci dželata. a Princip i drugovi mu, polako su gi-nuli u vlazi i mukama, u sušici i koslobolji. Nežni i

blagi Čabrinović umre prvi, a Grabež za njime . .. Prin-cip podnosi i operaciju, ali još se drži. Drži se sve doaprila blagoslovene godine 1918-, i ne dočeka slobodešto ju je donela- U aprilu te godine umre i on, a sva

trojica nagjoše bez imen grob, da ka sn i je u slobodi budu svečano preneseni u domovinu i sa ostalim dru-govima pokopani u Sarajevu. Ostali omladinci atenta-tori izdržali su tamnicu, sem Marka Perina koji jeumro u Sarajevu i Lazara Gjukića, koji je poludeo.

No to nije bio jedini omladinski proces u Bosni.

Već u julu 1914. izdala je bosanska vlada naredbu svi-

ma školsk im i poli tičkim vlas tima, da treba svom sn a-gom istupiti protiv omladinskih nacionalističkih orga-

nizacija, i počela su hapšenja u masama. Zatvarali su

i djake ispod 14 godina, i na svaki način ih zlostav-

ljali. U Travniku je došlo do prvog procesa, i tu je svasila dj ak a (niegju ko ji ma i dosta musl im ana i katoli-

ka) bilo osugjeno radi organiziranja tajnih društava.I u Mostaru ih je bilo mnogo zatvoreno, ali glavni

krivci dopraćeni su u Sarajevo te svi osugjeni na go-

dinu dana tamnice (Obrad Mastilović, Rad. Grgjić, VI.

Lalić, Ismet Sarić, M. Grgjić, Č edo Mitrinović, B. Bra -tić, A. Misita. Doder i Pavić). Sarajevskim omladinci-ma, kojima nije bila dokazana direktna veza sa aten-



latoni, sugjeno je u Travniku. Tu je kao glavni krivac

bio označen Bora Jevtić, intimni drug atentatora, koji

je ipak bio i ii a lenla l upućen, a bio je zaista jedan od

najintelektualnij ib vogja či tave bosanske omladine. 1

megju ov ima bilo je Srb a i Hr va la (sv ib trij u vera).Osugjeni su bili: Jevtić na tri godine, a Kebeljić, K.

Milošević, Sad ul ab , Hamdi ja Nikš ić, M. K us i V.

Ru pčić na 2 godine. Ostali ma n je . — Dja ci iz Tuzle

bili su naj teže okrivl jeni . Neki od n j i h (Todor i Marko

llić) bili su u Srbiji, gde su se sa Principom vežbali u

ba ca n ju bombi. Nj ihova organizaci ja bila je jedna odna jž iv l j ih u Bosni . Sudi lo im se 11 Bihaću, i teško su -

dilo. Todor llić dobio je smrtnu kaznu (kasnije pomi-

lovan), a Mladen Stojanović sugjen je 11a 16 godina, Si.

Bolić na 15, Bož. Tornić na 13, V. Vasiljević 11a 14, Mar-

ko ll ić 11a 12, a Sr et en Stojanović na 10 godina. Osta li

11a 1 -5 godina. — U banjalučkom procesu osugjeni su, pored prvaka srpske polit ike u Bosni, Vasil ja Grgjića

i ostalih, i sta rij i oml adi nci , sudion ici vid ovdan skog

kongresa, agilni sokolaši, saradnici »Prosvete« i vogje

omladine: Špiro Soldo, Ljuba Mijatović, Gjuro Ostpjić,

Branko čubrilović, Dr. Vlada ćorović, Dr. Kecmanović,

Du ša n Bogunović, Slevan Ža kula i dr. na 5 — 10 godi-na. Bosanski om la di nc i izdržali su ka zn u većinom po

bosanskim tamnicama, u Zenici i drugovdje , i ostali

ta mo do am ne st ij e, ka o i oslali. Dobros lav J evdj ev ić

bio je uapšen kad je pokušao skupa sa Grabežom

(a te nt at o ro m) da beži i bio je zat voren u Ar ad u do

god. 1917.

Svi omladinci izdržali su u glavnom svoje patnje

junački , ponosno i ne klonuVši n ikada d u ho m. To su

im priznavali i Austrijanci. Ni najstrašnije l ične pat-

nje, ni mučenja, ni bolesti, ni glad, ništa nije moglo da

slomi u n j i m a pon os pa tn je i veru u pobe du! I kad jesve već izgledalo izgubljeno, kad je Srbija bila prega-

žena, a posle nje Rumunjska, kad su nam ključari to

H



još deset puta crnijim prikazivali i bahato pljuvali nasve naše svetinje; kad su već neki stariji naši sapatni-ci sa žalošću govorili o beznadnosti, mi smo ludo i za-nosno verovali, i ni jednom gestom, niti jedan od omla-

dinaca nije ni pokušao da moli milost. Pa čak i ondakada su star ij i, pa i dobr i Srbi, u pr es tav ka ma tražilida ih se pusti da 11a fronti dokažu vernost caru, omla-dinci su bili reseni , d a l smrću dokažu vernost Jugo-slaviji, i spremno su čekali 11a sve. I nije to bilo samozato, što je »mladost ludost«, što su to bili zanesenjaci,

koji tobože nisu realno gledali na stvari. Dogagjaji su pokazali da su oni gledali najrealnije, a njihovo drža-nje, — sem mladosti i činjenice da su se u nacionali-stičkoj omladini kupili najjači karakteri, — bilo je 1

plod nacionalističkog odgoja, koji je prekinuo sa poltronstvom i prosjačk im traženjem mrvica, i čije je

prvo pravilo bilo da se nauči trpeti i izdržati, svlada-vali prepreke i ne klonuti, biti kraljevski ponosan nasvoju ideju i umirati . . .

Zato i vidimo, da je Au st ri ja naročito omladince

osugjivala. »Boj se onoga, tko je viko bez golema uni-

jet' jada!« Austr i ja je sigurno osećala, tko joj je na j -

žešći protivnik, i 11a loga je navaljivala. Sudovi (sa-

stavljeni većinom od švapsk ih i ta li jansk ih štr ebera)imali su nalog da sve nacionaliste moraju osuditi, i mi

vidimo da su i 11 Dalmacij i i 11 Slovenij i bili rešavani

i na jr evoluc ionarn ij i naši st ar ij i (kao 11. pr. Tresi ć-P a-

vičić), a svaki, imalo istaknutiji omladinac da je bioosugjen. Jedino u Bosni, stradali su i bili ubijani i sta-

riji intelektualci, a naročito sva sila seljaka.

Omladinci ko ji ni je su dospeli u tamnice, ili koj i

su bili ranije iz njih pušteni, bili su olerani obično na

frontu sa žigom »p. v.« (polilisch verdachlig), i 11a do-

kumentima i na čelu. Za švapske i magjarske koman-dante i za njihove domaće sluge, to je značilo »ovoga

na jpre malt re ti ra ti , a onda ga poslati u najžešću va tru.

$I



i na sami jedan sumnjiv pokret, pucali u njega«. I to

se vršilo. Xa stot ine i stotine ih je lako poginulo ili

jedva umaklo smrti. Svaki od n j ih je pokušao da pre-

begne i mnogima je uz najteže prilike to i uspelo. Oni-

ma koji su tako pali, nemoguće mi je nabrojiti imena, jer su to bili većinom m a n j e poznati, neznani junaci

pokreta, a od onih kojih se sada sećam, pominjem

agilnog i simpatičnog Dušana Milaša, koji je poginu«

na talijanskoj fronti, zatim Franca Fabjančića, i du-

brovčane M. (ijenera i P. Radovanića.

58



Y I I

Omladina u emigraciji

Rat je zatekao mnoge nacional ist ičke omladince

već u Srbiji. Tamo su oni već pre rata formirali ire-dentističke kružoke, sk lapal i veze sa beogradskomomladinom, sa četnicima, Nar. Obranom itd. Tu su senašli M. Bartulica, Rožo Midžor, Drag. Bublić, Dušan Narančić i Šarinić, drugovi Jukićevi; Mirko Latas, od- bornik bečke »Zore«; Vlad. Fabjanči ć, August Jenko,

ing. Gustinčić i Klernenčić (sve Slovenci); kasni je jedošao prof. Ante Lekčević i ing. Majnarić (oba iz Rije-ke); dalje Dr. Mirko Košić, Pavle Bastajić, Mihajlo Pa-ker, Ivan Radić, Frano Cvijić, Ljubibratić i dr. Kasnijesu prebegli Božo šišić, Turić, Vujaklija i ost. Iz Bosne

je bilo naroči to mnogo omladinaca, ali lima ne mogoli

doznali imena.Gotovo svi ovi omladinci prijavili su se odmah kao

dobrovoljc i u vo jsku , i jun ački se borili. Oni koj i su

bili slabiji morali su kasni je istupiti iz vojske, pa su

se posvetili radu u zalegju. Od mah u početku ra la

(1914) poginuo je na bosanskim planinama, junački se boreći protiv Austrije, vogja slovenačkog omladinskog

pokreta, idealni i plemeniti August Jenko. Božo Midžor

vrlo agilni član omladine u Grazu, poginuo je na Kaj-

makčalanu g. 1917. Cvjetali Job, mladi umetnik iz Du-

brovnika pao je na Kosmarici g. 1915. — Ante Mikačić

iz Splita, Tankosićev četnik, nekada jedan od osniva-ča »Ujedinjen ja«, pogibe na Ceru odmah u Augustu

1914., a Ivo Juras , takogjer Splićanin, izdržao je sve

§9



strahote albanskog uzmaka, da se opet vrati 11a solun-ski l'ront kao borac, gde pogiba pod Ka jmakčalanoi n.

Neumorni Dr. Božo šišić umre od tifusa u Valjevskoj

bolnici g. 1915., vršeći lekarsku dužnost, a od tuber-

kuloze um re u Nišu i ri ječki naciona list prof. AnteLekčević. — Bedalov je ran jen 11a Du na vu , i um re

kasn ij e u bolnici. Iz Bosne ih je poginulo i ran jen ovrlo mnogo, čija imena neznani.

Omladinci, koji nisu bili 11a fronti pokrenuli.su u

Nišu, gde je odmah posle objave rala, bila prenesena

vlada i uprava Srbije, i svoj lisl »Jugoslovenski Glas-nik«. Uregjivao ga je Stevan Galogaža, a u redakcionomodboru bili su Fabj an čić, Bartulica i Lekčević. Sa ra -

gjivali su i u pojedinim izdanjima biblioteke »Savre-

mena pitanja«, koju je uregjivao prof. St. Stanojević,

i Bartulica je tu izdao svoju brošuru »Hrvatska Omla-

dina :<. U Nišu se osnovao i »Jugoslovenski Odbor« ukojemu je lakogjer bilo nekoliko omladinaca. Prova-gjali su i žilavu agitaciju, držali konferencije i pučka

predavanja o nar. jedinstvu, o prečanskim pril ikama,

o cilju u jed inj enj a , ild. Omladi na je uprav ila i neko-

liko javnih manifesta vladi u smislu jugoslovenske ide-

ologije, koji su odjeknuli u javnosti. U »Politici«, »Pi-

jemonlu« i »Glasniku« pisali su članke i saragjivali u južnoameričk im novinama.

Kad je došlo do katastrofe Srbije (g. 1915.), svi liomladinci su skupa sa srpskom vojskom prešli alban-

sku kalvariju i raštrkali se po Evropi. Dušan Narančić pokreće čak 11a begu, u Mitrovici, lisl »Kosovo«, »da potseća 11a kosovsku svetinju, u danima današnje tra-gedije, u vreme, kada Kosovo da je utočišta maj c iotačbini«.

I" Evropi je bilo već pre toga nekoliko istaknutijih

omladinaca . Ujevića je rat zat ekao u Pari zu , Č erina je par dana pre rata pobegao preko Crne Gore 11 Hini, gdese je od ranije nalazio čičin-šain, koji ovde kasnije

60



osniva izveštajni presbiro i vodi inf ormat ivnu pro pa-

gandu, sa rad ju jući u tal. i emigr. našoj štampi , i

ličnu, za jugosl . stvar, naročito s obzirom na jadransko

pitanje, te pokušava čak i da osnuje u lom pravcu i

jednu našu biblioteku na tal. jeziku; Dr. Pero Slijepče-vić je pobegao iz Beča u Rim, kamo je još pre srpske

katastrofe stigao i Fabjančić; Malo Vučetić se nalazio

na Korzici, F. Cvjetiša, bio je takogjer u inozemstvu,

a Dr. Ljubo Leont ić našao se u Ri mu . Oni koji su,

posle prelaza preko Albanije došli, raštrkani su se ta-

kogjer po Rimu i Parizu, a naročito u Ženevi.Kao i u domovini u god. 191-1., tako i sada u emi-

graciji, vodeću ulogu megju omladinom preuzima Dr.

Ljubo Leontić. -Njega je mobi li zaci ja zatekla u Du- brovniku, i on se isti čas ukrcao na brzi parobrod, re-

šen da lieži u Ital iju. I Spli tu se smiono iskrcava i

dogovara sa pr i ja tel j ima . Došavši u Trst, tri pu na me -seca se skriva da dobije priliku da umakne. Sa teretom

veleizdaje i dezerterstva 11a legj ima, on drži po ta jn esastanke sa Dušanom Kruljem, Dr. Ferlugom, Dr. Ma-

rušićem, Dr. Lotrićem, Dr. Veselom, Dr. Podlijom. Ive-

šikovićem, Franotovićem, Ganzom, i dr., sp re ma ju ći

sve za organiziranje dezerterstva iz austrijske vojske iorganiziranje dobrovoljaca u inozemstvu. Umaknuvš i

napokom u dnu jedne trgovačke lagje, Leontić se sa-stane najpre u Veneciji sa omladincem Milanom Ala-

čevićem, kap. Dobčevićem, Bobanom i drugovima, i

dogje u Rim, gde se prijavi srpskom poslaniku Ljubi

Mihajloviću i podnese mu izveštaj o stanju u Austriji.

Odmah pokreće pitanje dobrovoljaca, i dok su se vogje

emigracije (Trumbić i ost.) rešavali, 011 izragjuje etno-grafske mape za propagandu. Megjutim izdao je neki

»uži odbor«, bez znanja ostalih, u talijanskim novina-

ma proglas potpisan od »Hrvatskog Odbora«, i Leontić11a pr vo j sednici emigrana ta us ta je oštro proti tome,

t-ižeći da se odmah konstruiše »Jugoslovenski Odbor«

61



za borbu protiv Austrije. Na prigovor da nema megju

em ig ran ti ma Slovenaca, Leontić predlaže da se po-

zove iz Niša Dr. Županić, Fabjančić i dr., a sam po-

gje 11 Veneci ju da dovuče kojega znanca iz Trs ta . U

Veneciji se sastaje sa Jankoin Lavrinom, slovenačkimomladincem, koji se vraćao iz Rusije sa proklamacija-ma Nikola ja Nikola jev ića na aust ri js ke Slovene. Oni

skupa razaš il ju te proglase, a Lav ri n sastavlj a na

ruskom jeziku memorandum Velikom Knezu, koji

potpisuju svi omladinci. Posredstvom g-gje Ranac do-

gje Leontić u vezu sa tršćanskim Slovencima koji su

kasnije odaslali preko granice Dr. Gregorina i Dr. Tri-najstića da pristupe »Jugoslovenskom Odboru« koji se

je organizovao faktično već 11 Rimu. a kasnije i for-

malno u Parizu.

Kad je Trumbić izdao proglas 11a Amerikance radisaku pl janj a dobrovol jnih priloga, ustao je Leontić u

ime omladine protiv mlakosti i neodregjenosti tog pro-

glasa , te n jemu bi povereno da sastavi drugi , i laj

»proglas 11a narodni ustanak« bi štampan u 5000 i ra-

zaslal posvuda, pa i po celoj Austriji.

Već 11 decembru 1914. podnosi Leontić, kao vogjaoml adine, Odboru u Rimu predlog: 1) da se organ iz i-raj u dobrovoljci (» Ja dranska legija«) izmegju Ju go -

slovena zarobljenih 11 srpskoj i ruskoj vojsci, izmegju

em ig ra na ta 11 Americ i i pribegl ica z redova nacional i-

stičke omladine; 2) da se izvrši organizacija emigra-

cije u Severnoj i Južnoj Americi u svrhu finansiranja propagande u inostranstvu. — Leontić je objašnjavaoispravno tla će organizacija emigracije u Americi do-

neti tri kor is ti : 1) dat i će »Jugoslovenskom Odboru«

leg it imaci ju ši rih ma sa iz, Aust ro -Ugarske; 2) dati će

dobrovoljce; i 3) dati će finansijska sredstva. Što se

dobrovoljaca tiče tu je došlo do prvog oštrijeg sukoba

izmegju starijih emigranata u »Jugoslovenskom Od- boru« i omladine. Omladina je tražila da se to postavi



kao na jp re šn ij e pi tanje, jer da treba pred inostran -sivom krvlju dokazali težnju za oslobogjenjem, a svestnarednog jedinstva i volju za ujedinjenjem utvrditiu zajedničkoj borbi sa Srbima na bojnom polju. Do-

cira je Odbor sumnjao u celu stvar, nalazio prepreke umegjunarodnom pravu i krzmao. No dolaskom Šupilaii Rim napokon je rešeno da se osnuje »Jadranska le-gija« i posao bi poveren Leontiću. Dr. Jedlovslti, koji je baš tada prebegao iz Trsta, preuzeo je vogjenje kan-celar ije za Legi ju , pa se započelo živom agitac ijom,

naročito megju omladinom, i slalo se pozive u Ameri-ku, Srbiju, Rusiju, Austriju, Švicarsku itd. Kao prvidobrovoljc i javili su se odmah u Rimu: omladinciLeontić, Fabjan Kaliterna (prebegao iz Splita), JosipPavlović, VI. Č erina, prof. A. Lekčević (koj i je kasn i je

pošao u Srbiju, i tamo umro), Milan Alačević, Nikola

Dragišić, Pe tar Meštrović, Vinko Tomašić, Stanger iing. Gustinčić.

U februaru 1915-, došlo je do ponovnog sukoba iz-

megju omlad ine i Odbora . Leont ić je -predlagao da se

u jednom odgovoru što ga je trebalo u p i tan ju legi ja

poslali vladi u Nišu, istakne kao politički programonaj isli što ga je omladina prihvatila na Vidovdan-

skom kongresu: Jugosloveni (Srbi, Hrvati i Slovenci) jedan su narod. Zbog toga, oni traže ujedinjenje svili

srpskih, hrvatskih i slovenačkih zemalja u jednu, je-

dinstvenu, slobodnu i nezavisnu , na rodnu državu«.

iVumbić je bio protiv pobližeg označivanja »jednu je-dinstvenu«. Megjutim, to nije nipošto značilo centra-

lizam, kako se to htelo omladini imputirati, već samonacionalno i državno jedinstvo i ogradu protiv federa-

lizma, koji su neki već onda u srcu imali. Na sednica-

ma koje su se vodile, omladina je videla, da stari nisu

još u srži potpuni Jugosloveni, da je mnogima od n j ihnar. jedinstvo još stvar taktike, i Leontić je ostavio za

uvek sednice Odbora, odlučivši se, da iz vani podupire



svaku njegovu dobru akciju, a on da radi sa omladi-

nom i sa Amerikom.

I u pogledu rada u Americ i n i je Leontić našao

mnogo razumevanja kod Odbora. Odbor je mislio daće rat svršiti brzo i da nema smisla putovati tako da-

leko. Megjutim Leontić je imao vrlo dobrih veza sa

Amerikom, te je već sa Lupisom, dok je bio u Trstu,

utanačio sve za agitaciju tamo. Leontić je odmah iz

Kima pisao bratu Milanu u Antofogasta, i već za kratko

vreme tamo se osnova »Narodna Obrana«, jer je omla-dina u Americi bila već i pre u vezi sa praškom »Ju-

goslavijom« (Milan Jakša, Juraj Matulić, Kuzma Zu-

vić, Prosper Radonić, Milan Leontić, Vicko Tadić, Ivan

Razmilić itd.). Brat je poslao odmah Leontiću i novac

za put, uveravajući ga, da je kod američke emigracije

vrlo podesan teren za rad.Megjutim su stigli u Rim Pero Slijepčević, Pavle

Haslajić i dr. i Leontić se dade s njima na posao oko

organiziranja omladine, oko publiciranja omladinskog

jugoslovenskog programa i izdavanja mapa. Pogjoše

svi u Ženevu, gde se sve više počela okupljati celo-

ku pna omlad ina , jer je dobrovol jačko pi tanje, sporom

izmegju Vlade i Jugoslovenskog Odbora bilo i onako

jirivremeno sistirano. Tamo izdaju Slijepčević, Leon-

tić i Fabjančić na francuskom i na srpsko-hrvatskom

jeziku znameniti »Jugoslovenski manifest« (L'unite

Vougoslave«, Par iš , Pl on -N ou rr it , 1915.), pr og ra m ismernice uj ed in je ne jugoslovenske omladine, u ko jim a

se veli: »Pošto su Srbi-Hrvati-SIovenci samo jedan ju-

goslovenski na rod, to će oni posle os lobogjen ja biti

ujedinjeni u jednu homogenu državu. Ne postoji ni-

kakovo unutarnje pitanje o sastavu te države, a pogo-

tovo ne takvo o kojem bi se imale brinuti Velike Sile

evropske«. Manifestu je napisao predgovor sam Masa-

rvk, i lo je zapravo prva javna izjava Masarvkova u



emigraciji, u kojoj se izjavo za oslobogjenje Jugoslo-

vena i čeha od Austrije.

Osim mani fe st a, koj i je izazvao velik dojam u javnosti, omladina je u Ženevi sazvala i javni zbor i

objavila rezoluciju u omladinskom duhu, koja je do- bila veliki publicitet u francuskoj , engleskoj i ame-ričkoj štampi. To je uzbunilo »Jugoslovenski Odbor«,koji je tada već bio u Parizu, pa je u Ženevu došaoMarjanović (koji je već bio prebegao) da vidi šla je.Omladina je njemu kao kasnije Supilu i Vasiljeviću

odgovorila, da ne namerava voditi nikakovih posebnihakcija, dok Odbor ostane 11a jugoslovenskom terenu,ali da će se omladina opreli svim sredstvima svakomeonome tko bude hteo da povredi in tegralni jugosloven-ski program. U Ženevi je omladina izdala i dve edicijeLeontićevih propa gan dis tičkih ma pa Jugos lavij e, u

formatu dopisnice, sa citiranim političkim programomnar. jedinstva, pr im l je ni m 11a vidovdanskom kongre -su. Omladinac Frano Cvjetiša bio je već započeo akcijuu Ženevi za organizi ranj e »Jugosl. bi ro -a za pr op a-gandu«, pa tu akciju podupire i ostala omladina, kojau biro-u živo radi i saragjuje u publikacijama-

Svršivši posao u ženevi, a pozivan neprestano iz

Amerike. Leonlić se dao u augustu 1915. na put i sti-

gao u Antofogastu. U martu g. 1916. došao je za njimei M. Barlulica, koji je, prešavši Albaniju, bio stigao

lakogjer u Ženevu. Omladina u Ženevi i Parizu, posle

odlaska Leontićevog, radi manje, a dolazi i do razmi-moilaženja. Pojedinci su teško oboljeli (Gačinović i

podlegao) pod teretom patnja , a većina nj ih , u tugjini

bez novaca, morala je da krvavo zaragju je hleb i teškemuke muči. Leontić je našao u Americi dosta dobar

teren. Mladi elementi koji su već bili u vezi sa nacio-

nali stičkom omladinom, predobil i su za se i st ar ij eemigrante, većinom Dalmat ince i nešto Crnogoraca.

Sve što je bilo bolje u Južnoj Americi (a treba istaći

6o>



da su to bili sve gotovo sami Hrvali!) bilo je prožeto

mržn jom na Aust ri ju i žel jom za oslobogjenjem. Sa-

mo je u Argentini bilo tvrdo tlo i opasan rad.

Leonlićevo pismo bratu, poslalo iz Rima, dalo je

poticaj za okup l jan je emigranata u Anlofagasta i dalje. Na čelo pokreta dolaze ugledni i bogati naši zemljaci

g. Frano Petrinović, a iza kongresa u Antofagasta, g.Paško Baburica, g. Miho Mibanović, g. Malo Galjuf, g.

.Juraj Jo rd an , Kusjanović, Č urlica, Dubravčić, i dr.

Anlofogasta postaje centar akcije. Listovi »Jugoslavi-

ja« u Antol'ogasta, le »Sloboda« u Buenos Airesu i »Ju-goslovenska Država« u Valparaiso, agitiraju za »Jugo-

slovensku Narodnu Obranu«. 1. augusta 1915., na kon-gresu sazvanom od društva »Jadran«, prekidaju Južno-

američki Jugosloveni sve veze sa Austro-Ugarskom i

Iraže u jed in jen je jugoslavenskih zema lj a »u jednu

slobodnu državnu celiuu«.

Leonlieev dolazak u oktobru 1915., da je čitavom

pokretu većeg zamaha. On odmah pristupa radu okocent ral izi ran ja pokre ta, te obilazi lično svako i na jma-

nje meslo da osniva sekcije. Već kroz nekoliko meseci

uspeh je bio toliki (a radio je uz Leontića i službenidelegat »Jugoslov. Odbora«, Dr. Mičić; da se na 23. ja-

nuara sastao u Antofogasti Veliki Narodni Zbor svih

delegata južnoaineričkih kolonija, na kojemu je defi-nitivno izvršena organizacija »Jugoslovenske NarodneObrane«, le je stvoren zakl ju čak, da »Jugoslovenska

Narodna Obrana« preuzima na se f inans i ranje »Ju-gosl. Odbora« i uopšte rada u emigraciji. Odlučuje se

povesti živa agitacija za sakupl jan je dobrovoljaca, te

izdavanje lista »Jugoslovenska Država« čije uredni-štvo, kasnije u maju, preuzima M. Bartulica i vodi ga

sve do oslobogjenja.

Rezolucija što ju je prihvatio kongres u Anlofo-gasta bila je delo Dr. Leontića, i ona je prodrl a protiv

svih korektura Dr. Mičića, službenog delegata Odboru-

66



vog. Rezolucija je sva »izražaj duha jugoslovenske na-

cionalističke omladine«; ona je zapravo »prvi beskom-

promisni, integralni jugoslovenski program stvoren za

vreme rata« (Dr. Milada Pa ul ov a: »Jugosl. Odbor«),

koji se jasno izrazio i u pitanjima kralja i jedinstvenedržave. Jedino u tom smislu bio je Jugoslovenski Od-

bor opunomoćen od Južne Amerike da radi, i za sve

to, pored oštroumnosti, odlučnosti i tačnog gledanja

na stvari gg. Baburice, Petrinovića, Jordana i ostalih

vogja naše emigracije, ide velik deo zasluge baš Dr.

Leontiću.U Južnoj Americi su izdali Leontić i Bartulica i

nekoliko brošura, Manifest Uj ed in je ne Omladine,

Leontić s ja jno izdanj e »Jadrana«, a Bartulica svoje

»Raspeće Srbije«.

U julu 1917. god. prelazi Leontić iz Južne Amerike

u Severnu, da nastavi rad. U Severnoj Americi našao je Leontić posve drugo s tanje nego li je bilo već stvo-reno u Južnoj . »Aus tri janci«, kao što i u Argen tini ,anacionalni elementi i srpski separatiste lamo su bilii odviše jaki. Radom A. Biank ina , Marjanovića, Po -točnjaka, Luke Smodlake, Milana Pribićevića, Župani-

ća i drugih koji su bili došli iz Evrope, uspelo je biloipak doći do nekakve organizacije, a naročito Pribi-ćević i Marjanović radili su oko sakupljanja dobrovo-ljaca. Kongresi u Chicagu i Pittsburgu doneli su za-ključke u smislu jedins tva i dinas ti je Karag jo rg jevi -ća, ali dosta ne jasne, naročito u p i tanj u jugosloven-slva. Na svim stranama opažala su se nepoverenja ilične trzavice, a i nesuglasice ko je su pos tojale neprestano izmegju »Jugoslovenskog Odbora« -i srpskevlade, izazivale su ne raspoložen je i sporove u em i-graciji.

Leontić je počeo odmah da provodi svoju akci ju u pravcu potpunog jugoslovenstva, u čemu ga je kasni je

naročito podupirao i slovenački omladinac Dr. Drago

67



Marušić, koji je tada baš prebegao i došao iz Evrope.

Marušić iz ra gj uj e i nacr t sporazuma izmegju srpske

vlade, J. Odbora i Crnogorskog Odbora za zajednički

rad. Kad je bila objavljena Krfska Deklaracija, Leon-

tić i Marjanović nastojali su da je zaodjenu u jugoslo-vensko ruho i predloži li su je »Jugoslovenskom Na-

rodnom Vijeću« u Washingtonu sa manifestom inte-

gralnog jugoslovenstva, koji je bio prihvaćen. Naročito

žestoku borbu vodio je Dr. Leontić sa komunist ima,

koji su bili razmahali protijugoslovensku akciju iza

ruske revolucije. Od njegova dolaska počinju listovi uSevernoj Americi da izlaze pod jugoslovenskim ime-

nima (»Jug. Svijet«, »Jug. Zastava« i »Jug. Jadran«)

po uzoru Južne Amerike, a Leontić živo saragju je u

njima.

Od tada se radilo i u Severnoj Americi na osnovu

integralnog jugoslovenstva. Megjulim, povodom spora

u Ženevi, dok se je Leontić nalazio u S. Franciscu na

agitaciji, M. Marjanović u Južnoj Americi, a M. Pribi-ćević na putu za Evropu, — Jugoslov. Narod. Vijeće u

\Vashingtonu, pod uticajem Grškovićevim, furtimaški

prihvati i objavi ponovno jedan separatistički proglasi započe sa re pu bl ika nsk im pokretom. Leontić brzo

doleti u NVashington, a A. Biankini, koji se je u Chi-

cagu sporazumeo sa Leonlićem, sazove kao predsednik,sednicu. Leontić prisili mutikaše, da proglas korigiraju

sa novim proglasom, ali on sa Dr. A. Biankinijem sve-

jedno istupa iz Vijeća, i publ ikuje brošuru »Zašto samtražio da se ra spus ti Na rodno Vi jeće u \Vashingtonu«,

11 ko joj žestoko udar i na separa tiste i novopečene re-

publikance.

Dobrovoljačko pitanje, koji je radi sporova izme-gju Jug. Odbora i srpske vlade neprestano zapinjali),

na po ko n se pomaklo s mr tve tačke stvaran jem Dobro-voljačke Divizije u Odesi u prvoj polovini g. 1915. I

11a tom poslu učestvovali su omladinci vrlo živo, a na-

68



ročito' se isticao Dr. Kruno Kolombatović iz Splita, koji

je bio duša akcije, te je uregjivao i dobrovoljački list

»Slovenski Jug« u Odesi. Tamo je radio i pesnik Sibe

Miličić, koji je naročito pošao za organizaciju dobro-

voljaca iz Fr anc us ke u Rusi ju . Nj ima su pomaga li prof. Orlović i Slovenci Furlanič i Dr. Klemenčič. I"

dobrovoljačku diviziju ušao je veliki broj omladinaca

i članova nac ionalne omladine, naročito me gj u re-

zervnim of ici rima. Na st aj al i su doduše sporovi, u

glavnom krivnjom političara s jedne i s druge strane,

ali kada je došlo do borbe i kada je divizija morala danastupi u Dobrudži, onda je ona pokazala jedan islo-

rijski heroizam, heroizam koji joj je za uvek osigurao

jednu od najs lavni j ih stranica istorije svetskoga rata.

Svoju slavu i po be du plat iše dobrovol jci u Dobrudž i

strašnim žr tvama. Od l.S.OOO dobrovo ljaca, palo ih je

2613, a 7370 bilo je ranjeno. Koliko zanosn ih omladi -naca je tu dalo svoj život za otačbinu i kako bi vredno

bilo da se bar sva nj ihova imena ispisu u istoriji!

Posle Dobrudže, dobrovol jci su, opet kr ivn jom

diplomata i političara neko vreme mirovali, dok na-

pokon ne dpgje do organizacije »Jugoslovenske Divi-zije« na solunskoj fronti (g. 1918.), koju su sačinjavali

dobrovoljci što su došli iz Rusije, kao i oni koji su

došli iz Severne i Južne Amerike i Australije. Ta di-

vizija upravo je osvežila borbama izmučenu junačku

srpsku vojsku.

Pri znamenitom proboju bugarsko-nemačke fron-te. koji je bio odlučan za pobedu saveznika i za konac

svetskog rala, odlikovala se »Jugoslovenska Divizija«

vanrednim junaštvom, a naročito na planini Kozjaku.

Jugosloveni, zarobljeni u Italiji, pokušavali su ta-

kogjer da se organizuju u dobrovoljačke legije, ali Ita-

lija im je to prečila. Samo slovenačkom nac ional is tiDr. Ljudevitu Pivku uspelo je da sastavi »Jugosloven-

ski dobrovoljački bataljon«, koji se vrlo junački po-

lico. I rola je već bila zasnovana na austri jsko j fronti ,

69



no Tal i jani nisu znal i da iskoriste stvar , i onda su

urotnici prešli da se sami direktno bore protiv Austrije.

Poglavlje o dobrovoljačkoj akciji, o poginulim ju-

nacima i zaslugama živih, vrlo je opširno i spadalo bi

u posebnu knjigu. Do sada su izdani samo lični me-

moar i, iz koj ih je teško pobrat i podatke, a naročitoteško doznat i imena. Zato ih ni m i ovde ne možemo

navesti. Ali jedno stoji sigurno, i to možemo naglasiti,

da je dobrovolj ački pokret, ko ji se bazi rao samo na

ml ad im lj ud im a, naročito na rezervnim oficirima,

dakle bivšim akademičarima-omladincima, bio u prvomredu plod žive revolucionarne propag ande što ju jevodila u prvom redu nacionalistička omladina, a onda

Sokol. To uostalom priznaju i pisci dobrovoljačkih me-

moara. G. Dane J. Hranilović, vrlo zaslužni dobrovo-

ljac, piše u svojoj knj izi »Iz zapisn ika jugoslovenskog

dobrovoljca« , da su u dobrovol jačke redove u Odesidolazili oni »koji su imali sreću da, unatoč svih zapre-ka, koje je Aust. stavljala na put širenju zdravog jugo-

slovenskog nacionalizma, postanu dionici te svete spo-

znaje«, te ističe kao izvor dobrovoljačke svesti baš rad

nacionalističke omladine i kongres prigodom Njegoše-

ve proslave u Zagrebu.Posve naravski , da je u dobrovol jačkoj akci ji

učestvovao i velik broj aktivnih članova omladine i da-

našnjih aktivnih Orjunaša. Mnogo i mnogo ih je i po-

ginulo. Kao ni živ ima , tako ni mrtvi ma, još nisu na

žalost zabeležena i sabr ana imena. Zna m jedino za

dalmatince Dr. Vicka Allegretti i Ljuba Buja, poginule

u Dobrudži, te Vinka Milica i Antu Ninčevića, poginule11 fr an cu sk oj legiji stranaca- J un ačk i p rimorac, Lu jo

vitez Lovrić izgubio je u Dobrudži oba oka. Pored Da-

ne Hranilovića treba is taknut i još Antu Kovača, Iva

llendulića, zatim Dr. Ivu Petkovića, te vogje iz Pivko-vog bat alj una , Dr. Ljude vi ta Pivka, Sta nu Vidmara,

Ferdinanda (Marka) Kranjeca, Mirka Beloševića, Stan-ka Znidaršića ikl. Za druge neznani.

70



VII I

B u g j e n j e i o s l o b o g j e n j e

Pokušaji ponovnog okupljanja omladine

Još pre sloma cen traln ih vlasti na boji št ima po-

čelo je unu tar nj e ra sp ad an je Aust ri je i ponovno suoživele revolucionarne ak ci je - Smrt Franz- Jose fa ,

ruska revolucija, ulazak Amerike u ral, sve je to pro-

drmalo duhove, i nacionalni e lement i slali su ponovo

da se ok upl ja ju . Ona j deo omladine što se našao naslobodi ili u vojsci, počeo je još pre loga da provagja

sistematski defeti zam i sabotažu , ko ja je vrlo uspe-vala- Sa ce nt ru mo m u Zagrebu i pomoću vojnih le ka -

ra, naših ljudi, činilo se sve, da šio manje našeg svela

pogje u borbu, a Zagreb je malo po malo postao logor

dezertera i veleizdajnika. Amnestija Karlova još je po-

jačala stvar. Iz lamnica dolaze u Zagreb svi, i oni iz

Karla u, i oni iz Arada , i oni iz Bosne. »Bolnica Milo-srdnih sestara« postaje središtem nacionalističke omla-

dine, a oni koji ne mogu naći bar nekih formalnih po-

krića za svoje dezerterstvo, beže u »zeleni kader«.Počinje i okupljanje redova te aktivna propagan-

da. Uzima se svaka prigoda, samo da se istakne jugo-

slovenstvo i demonstrira protiv Austrije- Tako n. pr.

akcija za spašavanje gladne srpske i hrvatske (lece iz

Bosne i Dalmacije ima, pored humanog, i odlučni na-

cionalistički cilj, pa u n j o j učes tvuju i omladinci :Jerko Č ulić, B. Matulić, Bujaš, Angje linović, Bartulo-

vić i dr. Priliku šesldeselgodišnjice književnog rada I.

71



Vojnovića (9. X. 1917.) izrabljuju nacionalisti, da or-ganizuju u pozorištu i u gradu prvu javnu i bučnu ma-nifestaciju Jugoslovenstva, man ifest aci ju za pesnika»Majke Jugovića« i »Lazarevog Vaskrsen ja«, i da na

usta Vojnovićeva doviknu tiranima u Beču i Pešti, danas »vrag ipak nije odneo i neće nas odneti!« I jednoTresićevo pr ed av an je izrab i omladina za spontanemanifestacije neustrašivom borcu za slobodu, koje suzavršile javnim pevanjem srpske himne i apšenjima.

»Hrv. Njiva« (kas ni je »Jugoslovenska Njiva«),koju je osnovao J. Dcmetrović, prva je počela da okupljanacionalnu mlagju inteligenciju, a uz nju »HrvatskaRiječ« (današnja »Riječ«). »Njiva« je organizovala inarodni dar za Vojnovića, takogjer kao sredstvo jugo-slovenske propagande.

Dolaskom omladinaca. puštenih ih zatvora, u Za-greb, akcija postaje još življa. Starčevićanci (frakcija

»Milinovaca«) orijentiraju se sve više prema jugoslo-venstvu, te osnivaju nov list »Hrvatsku Državu«, čije

uredn iš tvo preuzimaju Dr. 15. G. Angjel inović i N.

Bartulović, te jo j da ju izraziti revolucionarni i jugo-

slovenski smer, lako da je bila najviše od cenzure pro-ganjana. U isto vreme osniva Niko Bartulović u društvu

sa omladincima Ivom Andrićem, Dr. Vladom ćorovi-ćem i Brankom Mašićem, rev iju »Književni .lug« i

ok up lj aj u oko nj e svu naciona lnu liter aturu. »Kuj.

Jug« prvi opet uvagja zabranjenu ćirilicu, prvi publi-

ku je srbi jan sk e ])isce i smiono ističe jugoslovenslvo inarodno jedinstvo kao cilj svoga rada. 1' prvom broju

(1. I- 1918.) odmah, Bartulović ističe veru u pobedunarodne stvari, VI. ćorović slavi Milutina Bojica, Tre-

sić peva svog prkosnog »Ikara«, Nazorova »Majka

Margarila« seća se Majke Jugovića, a list reproducira

na čelu Meštrovića. Narod je odmah razumeo stvar i

odaziv je bio ogroman: »Kuj. Jug.« štampao se u 5000

primeraka, kao ni jedna naša revi ja do tada. i vršio

n



ogroman uticaj na raspoloženje duhova. Kasnije su u

redakci ju stupili još Miloš Crnjanski i A. Novačan, i to

je bila jedina do sada potpuno jugoslovenska revija, u

kojoj su saragjivali podjednako srpski, hrvatski i slo-

venački pisci.G. 1918. donaša nam u Zagrebu i »Glas Srba ,

Hrvata i Slovenaca«, list osnovan od Sr gj an a Bud i-

savljevića i Val. Pribićevića, oko kojeg se kupe lako-

gjer omladinci , naročito VI. Ć orovič, L juba Mijatović,

Jovo Miodragović, Dr. Vrsalović, Ivo Andrić i dr. List

zastupa revolucionarno jugoslovenstvo, a i »Riječ«,uza sve službene obaveze organa koalicije, koja je bila

na vladi, piše smiono, pod uredništvom S. Parmače-

vića, kome je kasnije prišao i N. Bartulović, — ()• Tar-

taglia, skupa sa Jutrišom i K. Kovačićem namestili su

se kod »Novosti«, pa su brzo i taj list pretvorili u glas-nik jugoslovenske propagande. U martu 1918. organi-zirali su nacionalisti (naročito grupa oko »Književnog

Juga« i »Glasa«) i Prerltdovićevu proslavu takogjer u

jugoslovenskom i anl iaustri jskom duhu, i odlično

uspeli. Po sl ed nj i pokuša j vlasti, da se silom slomi

akcija nacionalista, bio je učinjen odlukom o izgonuiz Zagreba Dr. Tresića, Dr. Smodlake, Dr. li. G- Angje-linovića i Barlu lovića. Ali uzalud . Revolucionarno i

protuaustrijsko raspoloženje potpuno je zagospodovalo

Zagrebom i sve makinacije frankovaca i S. Radića, da

pomoću vojne diktature oteraju koaliciju (koja je sve

te akcije potajno podupirala), ostale su bezuspe-šne. Č ak i na ulici gospodovali su nacional isti , pa je frankovačka fukara , pored sve zaštite vojske i poli-

cije, bila sterana u mišje rupe.

I provinci ji se takogjer živo radi lo, naročito u

Ljubljan i, 11 Sa ra je vu , Dubrovn iku, Varažd inu ild.

Split je bio sav jedan tabor zaverenika, a u Varaždinu

su omladinu vodili i živo radili Bran. Svoboda i Hinko

Krizman. Je rk o Č ulić je neumorno putovao izmegju



Splita, Zagreba i ostalih, mesta, organizirajući propa-gandu i stvarajući veze. Mlagja generacija 11a srednjimškolama počela je da nastavlja rad svojih utamniče-nih i emigriranih starijih drugova, i u Dalmaciji, i uHrvatskoj, i u Sloveniji i u Bosni, i u Istri. Počinju dase st va ra ju klubovi, na j p r e prosvetni, a ka sn ij e i sačistim revolucionarno polit ičkim ciljem. Izdava ju se potajno i l i tografirani listovi (u Splitu »Novi Život«).U Splitu, Šibeniku, Zadru i Dubrovniku ističu se me-

gju mlagjima Boris Radić, Edo Bulat, Branko Nižetić,K. Bujaš, P. Pušić, Dušan Bošković i dr. Traže se vezei sa ostalima i vodi se agitacija- Osniva se »Svegjačkaorganizacija« sa sedištem u Splitu, a Zdravko Nižetić,E. Bulat, T. Bekavac, M. Dvornik i ostali drže preda-vanja i zborove u provinciji. Početkom 1918. ta omla-

dina organizira čak jedan demonstrativni nacionali-stički štrajk u školama.

Megj ut im se i 11 vojsci budio otpor , koj i je po ma lo

poprimao konkretne forme. Na fronti su se vršila pre-

begavanja u masama i stvarale se zato naročite orga-nizacije. U morn ar ic i je revolucionarni duh bio n a j -

jači. Kao detalj za dokaz svesti naših mornara pome-nuti ću samo to da je 11. pr . »Knj iževni Jug« imao n a j -

veći kontigenat svojih pretplatnika u Puli. — G. 1918.

već i tamo počinj u po ku šaj i pr eb eg av an ja , i to vrlosmioni, u ri ba rskim lagj ic ama preko mo ra u Ita liju

(Ivorčulani Žuvela, Farčić i dr.). No najvažnija je u

mornarici bila akcija za podizanje revolucije, pomoću

koje bi revolucionarci zagospodovali sa mornaricom i

lako zadali smrtni udarac Austriji. Akcija se pojavila

spontano i golovo u isto vreme, u lukama Puli, Šibe-niku i Boci. U akciji su učestvovali živo i Jugosloveni

i Č esi, a duša čitave akc ij e bili su omladinci. U Šibe-niku se osnovao čitav revo lucionarni odbor, kome su

11a čelu bili nacionalisti Franjo Petrctić, Pero Trepov,

Josip Aleksa, Ivica Tkalčević, Ivan Lju be nko , Vlado

14



Mileta, Petar Petković, Valentin žic, Marin Levaj, Gu-

stav Misler, l ' rbančić i Stanić. Odbor je nastojao da

nadoveže veze sa urotnicima u Boci i u Puli , pa jePetretić dva puta riskirao putovanje, ali teško je bilo

do nj ih doći. Akci ju su podupi ra li i Je rko Č ulić, te ne -ki stariji rodoljubi (Dr. P. Grisogono, Dr. Drinković,

i ost.). U oček ivan ju veza i spr em ajući se, šibenski

Odbor je poduzeo da organizira begslvo Rudolfa Giu-

nia i D.ra Stepaneka u Italiju. Zadatak je preuzeo na-cioalista Valent in Žic i po tpuno uspeo, prebegavši

skupa s njima. Megjutim, austrijske vlasti su počele

da njuše akciju i podvostručili su nadzor. Uza sva na-

stojanja nacionaliste Petretića, nije se mogla usposta-

vili veza ni proves ti čvrsta organizaci ja , pa su ne-

strpljivi pojedinci u Boci i u Puli na svoju ruku izveli

pokušaje revolucije, koji su svršili sa neuspehom i stre-Ijanjem urotnika. Tako je u Puli bio streljan omladi-

nac Ljubomir Kraus iz Splita, a u Boci više njih, me-

gju kojima Male Brničević iz Poljica, Ivan Šižgorić iz

Žirja, A. Grabar iz Istre i Čeh F. Raš. U Puli je živo

učestvovao u akc ij i I. Vuletin iz Kaštela, a u Boci

Antun Sesan, koji je prebegao sa aeroplanom.Megjutim, prodorom solunske fronte i pobedom sa-

veznika, Austrija je zadobila udarac u glavu, i revolu-cionarno raspoloženje, oku raženo strelovitim pribli ža-

van jem srpske vojske i jugoslovenskih legija, izvrši

prevrat i proglasi oslobodjenje. I u tom aktu zanosa,

brze akcije, preuzimanja vlasti i održanja reda, izvelisu omladinci važnu ulogu, naročito kao dobrovoljci na

raspoloženju Narodnih Veća (Sokolski odredi, morna-rički odred u Zagrebu ild.). Ti omladinci dobrovoljci

preuzeli su odmah i obranu naših granica, te osigurali

za nas Megjumurje. U lim akcijama isticali su se na-

ročito braća Angjelinović, a neki su i poginuli vršeći

svoju dužnost (megju ostalim dubrovački nacionalist

Dr. Josip Dimović). Omladinci su naročito tražili brzo

78



proglašenje u jedin jenja i oštro istupili protiv Radiće-

vog nastojanja , da se ne dozvoli ulaz srpske vojske

(Velika skupština u »Rovalu«: glavni govornici M. Li-

sičar, X. Barlulović i Dr. B. G. Angjelinović).

Aktom od 1. decembra u jedi n jen je je provedeno, ioml adi na je "u svom idea lizmu misl ila, da je njen

glavni posao dovršen, da će sada državu i politikuznati da vode i stariji, a ona da se mora sada da po-

vuče na rad ličnog vaspitanja, prosvete itd. Sem toga,

posle rala omladina nije bila ni organizovana, a kod

mnogih se, uticajem novih slruja u svetu, naročito ru-skog boljševizma, dogodio i prev ra t u mi šl je nj u. Pod

tim okolnostima, dogodila se čudna i vrlo nesretna pojava, da je omladina, koja je, bar 11 prečanskim kra-

jevima, najviše dala i učinila za s tvaranje Jugoslavije,

bila potpuno bačena u kut i ni je ni n a j m a j e uticaja

imala u organizovanju te Jugoslavije. Umesto da »Xa-

rodna Veća* budu čisto revo lucionarna tela. i da u

n j ima glavnu ulogu igraj u revolucionarci, t. j. oni kojisu zaista staro pomogli rušiti, a novo zidati, naši sta-

riji jugoslovenski političari uzeli su u ta »Veća«, i ka-

snije u Nar. Predstavništvo, sve one koji su staro hteli,a novo rušili; uzeli su i austrijske klerikalce i »šucko-

re« i Radićevce, a nisu ni pomislili da uzmu ma i

jednog predstavnika one omladine, koja je dala Prin-cipa, Č abrinovića, Ilica, Jukića, Krausa , Je nka i Mika-

čića, omladine, koja je na svoj im žr tv am a i radu

stvorila uslove za ujedinjenje, i koja je jedina slepoverovala u ovu Državu. To je bila sudbonosna po-

greška. T. zv. »prevrat« nije tako bio ni konsumiran , a

dojučerašnji austrijanci uvukli su se u posao organizi-ran ja mlade države kao trojanski ko nj i. odbacivši

brzo od sebe masku jedinstva, počeli cla otvoreno pro-

vagjaju defetističku rabotu na svim linijama.Omladina je brzo uvidela da se prevarila, da Stari

nisu znali cla organizuju državu kako treba, cla jedin-

76



stvena Jugoslav ij a (lobija od »olaca domovine« svakidan po jedan udarac više, da neprijatelji samo vrebajuna granice, i — konačno — da je greh sve to gledati

prekrštenih ruku. Omladina je osetila, da je i sama

delomično kriva što je bačena u kut, da nije znala dase okupi, organizira i nametne, već se svojevoljno po-vukla, ra spar čana, a delomično se da la zavesti i odnovili negativnih struja boljševizma, sa kojima se unovu državu, pored separa tizma , ko rupc ij e i nereda ,uvuklo i jedno novo zlo. Pokušaji nekih omladinaca u

Sarajevu (Dr. Jove Zubovića, pok. Dr. Škurle, Budi-mira i dr .) da se om la dina organ izira na bazi kon-struktivnog soci jalnog i ku lt urnog rada (»Rađena«),

bili su plemeniti i žilavo vogjeni, ali nisu obuhvatalisrž stvari i, za ona burna vremena, falilo im je elana.Dobroslav Jevgjević je pokušao da vojvogjansku omla-

dinu okupi oko literarnog »Dana« i političke »Istine«,ali ni to nije imalo većeg zamaha.

Megjutim se vratio iz Amerike Dr. Ljubo Leontić,

a još pre njega vratili su se Bartulica, Fabjančić i jošneki omladinci iz emigracije. I Marjanović se vratio, i

skupa sa Giuniom, Bartulicom i Dr. Vrsalovićem po-krenuo »Obnovu«, pokušavši da okupi oko nje mlagju

generaci ju. No sve to ni je išlo. Leontić, Rartulović,

Ciiunio i Bartulica, koji su se našli u Zagrebu, uvideli

su, da sve te rasparčane akcije neće doneti ploda, i da je jedini put i nači n smiono nadovezati na vidovdanski

kongres i sazvali u Zagrebu jedan veliki zbor celo-kupne predratne omladine i nove, koja se s njohi sla-

že, i na tom kongresu udariti temelje jednoj snažnoj

organizacij i i je dn om zdravom pokretu, koji će biti

raširen po celoj zemlji. Odmah se dadoše na posao. Uakciju ugjoše Leontić, L juba Mijatović, Bartulović,

Pero Slijepčević, Gj. Ostojić, VI. Fabjančić, R. Giunio,Bartulica, A. Visković, Dr- Vrsalović i drugi. Držale su

se marljvo predkonferencije i spremala tehnička stra-

77



na kongresa. Leontić i Fabjančić pošli su u Beograd,da nagju kontakta sa tamošnjom omladinom i da odvlade isposluju olakšice za kongres, prenoćišta u držav-nim zg rad am a itd. Bar tul ica je vodio sekretar ijat .

Kongres je bio zakazan za polovinu septembra 1919. —Izdan je i proglas: »Poziv na kongres JugoslovenskeUjedinjene Omladine u Zagrebu«, a da veza sa vidov-danskim kongresom g. 1914. bude što jača, proglas je bio potpisan od »Centralnog Odbora Jugoslo.v. Ujedinj.Omladine«, biranog na kongresu u Beču. U proglasu se

veli, da je kongres sazvan »u cilju da se likvidira po-sao preuzet pre rata, da se izmene misli o sadanjemstanju u otadžbini i da se stvore zaključci o radu omla-dine u buduće«. Zatim se kaže: »Predratnoj jugosle-venskoj omladi ni ost aje uvek za jedn ička i nikad ne-

promenjiva misao vodilja jedinstvene naše nacije:

prvo, demokratsko i savremeno socijalno uregjenjeDržave bez obzira na istorijske granice, tradicije i ple-menske razlike; drugo, stvaranje jedinstvene modernekulture jugoslovenskog naroda«. Kao glavna i najsve-čanija tačka dnevnoga reda na kongresu bila je odre-đena: »Svečana Manifestacija Jugoslovenstva«.

Prijave za kongres stizale su u tolikom broju, da

je uspeh bio više nego osiguran. Omladina se odasvuda

javljala i računalo se na nekoliko hi l jada učesnika. Zato

je i bilo najgore organizirati prenoćišta u, onda pre-

nap učenom, Zagrebu, sa teškom s tanbe nom krizom. I

baš kad nas je još samo par dana delilo od kongresa,razbi se sve. Na predkonl'erencijama došlo je već do

nesuglasica izmegju onih koji su zastupali stari smer,

pr ihvaćajući sve razumne socijalne zasade vremena i

čak naglasujući socijalni rad, i nekolicine koji su već

zas tupali otvoreni bol jševi zam. Ti h doduše ni je bilo

mnogo, ali kad nisu mogli da uspeju, odlučili su pošto poto da razbiju stvar, te su 11a predkonferencama 11a-

merno izazivali sukobe. Konačno je poslednji udarac

TS



kongresu zadala vlast, uskrativši nam iznenada, uočikongresa, prenoćišta u vojarnama i školama. Pod timuslovima bilo je nemoguće održati kongres, i odbor jezaključio, da ga u poslednji čas otkaže. Omladina se i

još jednom razišla neorganizovana, i tako je propala jedna velika zamisao, koja je mogla da unese posvenovi dub 11 naš politički život. Pojedini vogje omladine povukli su se, razočarani, u svoje krajeve i posvetilise svojim zvanjima, te radu u Sokolstvu, 11 »Prosveti«(Slepčević), u novinarstvu, književnosti itd. D.ru Leon-

tić u je ponugjeno da stupi u »Obnovu«, ali 011 odbi i povuče se u Dubrovnik, gde sa skromnim sredstvima,vodeći sam i administraciju i redakciju, pokrene list»Rad«, okupivši oko njega omladince Matu Vidoevića,Sv. Barbića, Branka Bubala i dr. Držali su predavanjai zborove, a njihova je zasluga i to što je na Vidovdan

g. 1920. otkr ivena u Dubr ovni ku spomenploča na ci on a-listima palim protiv Austrije (Johu, Sišiću, Dimovićui dr.).

U Zagrebu je bilo još nekoliko poku šaja da seomladina okupi, pa je došlo bilo već i do konkretnijih

forama, te do veza sa Beogradom i Splitom (11. pr.akcija u kojoj su učestvovali B. Kjurina, Grbek, Ha-u s \v a 1 d - Š u m ano v i ć, A. Visković, Bartulović, Štulhofer,čavlina i dr.), ali se sve uvek razbilo u glavnom 0 po-manjkanju finansijskih sredstava za akciju.

79



Poč ec i Or j una

„Jug. Napr. Nacionalna Omladina"

Prilike su u državi megjutim bile sve nesnosnije,

naročito g. 1921. Komunizam i Radićevšt ina slobodnosu se širili, a i srpski hegemonizam imao je svojih čo-

korila. U Sloveniji je Korošec, umesto stopama Kreka,

polazio sve više stopama Sušteršića. Državne granice

još uvek nisu bile uregjene. Tal i janska okupaci ja tištila je pr imot je . Zatim je došao D'Annunziev puč na Rijeci

i po ta jn o po du pi ra nj e Radićevštine sa str ane Italije.Radić je slao predstavke u Pariz i šurovao sa Talija-

nima; Sachs, Frank i Gagliardi su okupljali »dobro-

voljce« 11 Grazu; Kar lo j-e pokušavao pučeve u Ma-

gjarskoj, a kačaci i crnogorski odmetnici su pljačkalikud su stigli. Defetizam se toliko usmelio, da su izve-

deni aten ta ti i 11a Kral ja i na Draškovića.

U tako burnim i teškim prilikama posve je jasno

da ni je bilo mesta nikakv im akci jama sitnog rada ni

postepene evolucije, i da je samo jedan pokret brze

delatnosti, energije i borbenosti mogao da uspe. Tre-

balo je ući u borbu sa geslom »protiv unu tarn jeg i

van jskog neprjate lja !«, »za drž avno i na rodno jedin-stvo!« i »za red, auktoritet i snagu Jugoslavije!«

Dalmacija, koja je, radi talijanske okupacije, naj-

teže osećala stanje u Državi, i Split, koji je uvek biožarište jugoslovenstva, porodio je prvi u svom krilu je-

dan takav pokret, i ta j pokret je uspeo.

80



U je dn oj dvorani sadanjeg »Sokolskog Doma« u

Splitu, nekako 1920. g. bilo je osnovano prosvetno dru-

štvo »Svetio«. Napominjemo ovo za to, što je karakte-ristično, da su u dvorani ovog prosvetnog društva odr-

žane prve sednice pomenutog nacionalističkog pokre-ta, i da je »Svetio« iste godine zbog ne int eresova nja

likvidirano, a da se je ova grupa u isto vreme, blago-

dareći jakom nastupu u borbi, toliko ojačala, da je u

par godina obuhvatila celu Jugoslaviju. Ova je grupa prvi »nucleus« današnje Orjune.

Prvi sastanak te grupe održao se 23. marta 1921., a

učestvovalo mu je 16 ljudi, sve bivših i novih članova

nacionalističke omladine. Bio je izabran akcioni odbor

(Predsednik Marko Nani , taj nik Edo Bulat i blaga jnik

Dinko Marget ić) i pr ihvaćena ova rezoluci ja:

»Jugoslovenska nacionalna omladina u Splitusmatra svojom najprečom dužnošću da nastavi zapo-

četi rad bivše nacionalističke omladine u svrhu nacio-nalizacije našeg druš tva. J. N. N. 0 . vidi i danas,

posle narodnog u jed in jen ja , u prvom redu ideal u

slobodnoj jedins tvenoj Otadžbini. Sledstveno tomu,

ona neće dopustiti da se sa već postignutim jedinstvomni u kojoj formi eksperimentira ni da se ono kompro-mitira. Zbog toga će najodlučnije sudelovati u pobija-

nju pojava, koje u sebi kriju, bilo plemenski, verski ili

klasni separatizam. Isto tako ne odobrava i osugjuje

politiku skrštenih ruku, dok se svi mračni elementi

udružu ju i tako žučl jivo spremaju prepad i na jug o-slovensku naprednu Dalmaciju.

.1. \ . N. O. apel ira na jodlučni je na celu nacionalnu

omladinu u Jugoslaviji, a napose u Dalmaciji, da nigde

ne dopusti, da se ne kažn je no vreg ja naše Državno i Narodno Jedinstvo, da nigde ne dozvoli vregjanje dela

stotina hiljada palili junaka. Neka znadu svi

proludržavni i protunapredni elementi svih boja, a

naročito oni koji agitiraju i desno i levo, da će im sc

81



svugde suprostaviti čvrsta akcija .Jugoslovenske Na-predne Nacionalne Omladine«.

Nova omladina nazvala se dakle »JugoslovenskaNapredno Nacionalna Omladina« (naziv »Orjuna« do-

šao je kasn ij e) , i odmah na prvom mestu naglasilakont inu ite t i nas tavak rađa pr ed ra tn e nacionalističkeomladine. Već a priori nije dakle tačna tvrdnja njenih

protivnika, da je to bila samo kopija lažizma; i lajkont inui tet sa predra tnom omla din om, O r juna je, nesamo uvek naglašavala, nego i delom dokazala , a on je vidan i po licima koja vode i sačin javaju Orjunu. akoja su i u predratnom omladinskom pokretu igrala

jaku ulogu.

Osim pomenutog vodstva akcionog Odbora, u od-

bor su došli Mirko Krslulović i Ante Šitić, težaci; za

tim Otokar Lachman, Živko Dobi ić, Šime Gjidera, PeroTrepov i agilni pr ed ra tn i nacional ist i borac, obrtnik

Paško Fabris. Brzo pristupa akciji svom dušom Be-

rislav Angjelinović, a za tim Dr. Ivo Pelković, Ć iro

čičin-Šain, Dr. Vlade Matošić, Dr. Viče Krslulović. po-

kojni pesnik Branko Stanojević, zatim Zvonko Jelaska,

Milan Alačević, Tonko Šimunovic i dr.Prva naša organizacija u Splitu, sa svojim idea-

lizmom i korisnom borbenOŠću, naišla je već u prvim

danima na opšti prijem, isklučujući od ovoga boljše-vike, tal ijanaše, aust ro fi le i slične pr ot un ar od ne ele-

mente . Počeše nicati naglo, preko noći, organizac ije i

povereništva. Primali se pozdravi i čestitke, i tražilase upus tva za rad iz mnogih bližih i da l jn ih mesta

Dalmacije, sa ostrva i kopna. Do konca juna bilo je

na okupu nekih trideset organizaci ja iz Dalmac ije, asplitska organizacija je brojila više stotina članova.

Živa i hitna akcija, — to je bilo ono, što je pri-vlačilo javnost, a najviše mlagju, ovoj grupi. Komuni-

stički subverzivni i de st rukt ivni elementi toliko su

bili zarazili radni narod u izvesnim gradskim pred-

82



gragjima, da je, — uz dnevne provokacije sa talijan-

skih ratnih lagja, koje su stacionirale u luci sa topovi-

ma okrenutim prama gradu, — u gragjanstvu preki-

pelo. Oružane bande najgorih elemenata austri jskih i

tal ijanaških izvodile su teror nad životima i vlasni-štvom dobrih Jugoslovena, a sve pod zaštitom talijan-skih lagja.

Nacionalisti, čim su dočuli za zlikovačko umor-

stvo Draškovića u Delnicama, puni'ogorčenja na ko-munističke razbijače, odlučiše da treba jedan put za

uvek zmiji satrti glavu i razbiti silom teror rulje. Pri-rediše velike nacionalist ičke mani fe st ac ij e, a kad su

komunisti i opet pokušali da navale, nacionalisti su ih

odlučno suzbili i slomili potpuno njhovu snagu, tako

da se posle toga nisu više usudili da nastupe, i Split je bio rešen jedne velike more. Tu je prvi put bio ranjen

Bere Angjelinović, a organizacija je posle toga odmahnarasla za više stot ina članova.

Započinjući svoj rad, prvi članovi za stalno nisumislili na skori veći uspeh, pa prema tome nisu ni za-mislili jedan širi radni nacrt. On je, dakle, — kao što

je najbolje — došao prakt ičn o sam po sebi. či m je iz-vestan broj organizacija bio na okupu, prešlo se nadaljno. Imalo se proširili i rekonstruisati upravu, pre-tvorivši je u prvi Centralni Odbor za Dalmaciju, osno-vati jedno svoje glasilo, formulisati program, izraditistatut, itd.

U letu 1921. g. sazvana je u Splitu skupština, na'< 0 j°j je sve ovo bilo zaključeno, i na kojoj je bio iza-bran prvi Centralni Odbor sa dobrovoljcem, rez. san.

kapet. i lekarom Dr. Ivom Petkovićem na čelu, koji je

svojim termperamentom i agilnošću, potpomagan osta-

lim članovima odbora, uspeo da organizac iji probij e

pul i da jo j dade prvi temelj. Radilo se intenzivno i brzo u onoj maloj dvorani splitskog Sokolskog Doma,

odakle su vogjene prve borbe i dobivene prve bitke.

SS



Polovicom godine 1921., na sam Vidovdan izlaziprvi naš organ — »Pobeda«. Hlelo ga se okrstiti »Bor- ba«, — ali, da se ne upadne u opšte, dalo mu se ime»Pobeda« — da se u njemu označi, da se polazi u znaku

sigurne i konačne pobede jugos lovenstva i nacijskeafi rmaci je u svetu. Značajan je za prav ac našega

pokreta uvodni članak prvog broja »Pobede«, iz perasadanje g člana Dir ekt ori ja Č ira čičin -š ai na . Č lanku jenaslov »Naš put«. U n jemu se na gl aš ava: . . . »Doksmo izdisali od samonikle želje da sve damo, svesno,

za Jugoslav iju, kakovu smo zamisl ili , polit ičari suiskoristili naše patnje, našu krv, našu smrt, lažući na-ma i svima, da grade temelje našoj domovini. A posle

borbe i s t radanja zatekao nas je gotov čin. U rukamal judi, koji su često, a gotovo i uvek, bili sve, samo neJugosloveni, našli smo ovu državu. Za to se sastajemo

i okupljamo, jer čitava naša prošlost, jer čitava našasavest se buni protiv ovakovog stan ja s tva r i . . . « . Dalje,n članku se kaže: »Stari program nacionalističke omla-dine biće revidiran i razvićemo ga. U njemu je zapi-sano, i znamo zašto smo se bori li : za oslobogjenje idržavu na jp re, za ti m za ekonomski napr edak i razvi-

janje društva, konačno za nacionalnu duševnu kulturui ispoljenje vrednota jugosl. rase. To je naš put bio ipo njemu idemo« . . . »Da bi mogli obavl jati posao ko-risnog faktora u ljudskoj zajednici, nuždan je sliv na-roda u državi. Čitava je naša snaga u slivenom dru-štvu jugoslovcnskoga naroda. A ta je snaga već u

n a m a ! . . . Ne veru jemo u s tare, jer oni ne veru ju uJugoslaviju!«

Prvi uredn ik »Pobede« bio je Marko Nani, a u

n jo j su pisali redovito još Dr. Ivo Petković, Dr. VI.

Matošić, Dr. V. Krs tulović, Č iro čičin-Šain, Branko

Stanojević, prof. Mirko Ležaić, i dr. Osim ovih sećamose da su u prvom godišnjaku »Pobede« pisali još gg.

Ivo i Otokar Laclmian, prof. Stjepan Roca, Niko Bar-

84



tulović, Dr. M. Ivorolija, Dr. S. Bulat, Dr. Gajo Bulat,

Dr. Edo Bulat, bpk. pukovnik Drag. Mihajlović-Rus,

ruski konferensijer prof. A. Petrov i Dr. Klimenko, Dr.Prvislav Grisogono, Dr. M. Deanović, Dr. I. Mogorović,

gpiro Č akić, puk. Premović, Zlatko Kačić, Aleksa Ša n-lić, Dr. A. Tresić-Pavičić, bpk. Dr. Zdravko Ivovačević,

Dr. L. Vojnović, Je rk o Č ulić, J u r a j Biankin i, M. Ška-

rica itd.

Izdavanje lista započelo je bez promišljanja, priprema i fondova. Nužno je bilo — izdati ga! Za to se

je mislio Berislav Angjelinović. On je, svojom energi- jom, uspeo da odmah sakupi na jnužn i j a sredstva i

svojom odlućnošću da ga obezbedi za nekoliko prvih

brojeva. Izlazio je do šestog broja dva puta mesečno,a onda redovno bez prekida svake subote do konca

1921., stupivši u 1925. kao dvotednik.

Prelistavajući ovaj naš glavni, a i prvi organ —koliko lepih uspomena! U n j e m u je, više ili ma nj e,ispisana sva istorija Orjune u okviru najnovije jugo-slovenske istorije. Tu su iznizani svi momenti njenih

borba, žrtava i pobeda, i ona se upotpunjava sa go-

dišnjacima ostalih orjunaških Ustava (»Vidovdan« — Novi Sad, »Orjuna« — L jub l j ana itd.). Već u svomdrugom broju uredništvo »Pobede« piše: »Iz svih krajeva Dalmacije jav l ja ju se i stari, — što nas ispunjaosobitim veseljem! — i novi drugovi«. U tom istom broju, iz Beograda se javl ja dr. Ivo Mogorović (I. M.

Nekrasovljev) te oduševljeno u Beogradu sakupl ja pr i-loge u fond lista, ok up lj a ml ag je pr ij atel je , pu tu je ,održaje sastanke i govore. Iz Bosne javljaju nam se braća Kašiković, iz Hrvatske razni stari drugovi i p r i - jatelji. J av l j a ju se i mnogi nacionalisti iz onda oku- piranog teri torija .

U sept embr u 1921. uvode se prve, t. j. iste da -našnje značke: monogram J. N. O. (ili 0 . J. N.), sa

državnom trobojkom u obliku osmerokuta . Nacrt je

SS



izradio bpk. slikar pro f. Radovan Tommaseo. Prva part i ja od više hi l jada bila je formalno razgrabljena,

tako da se odmah poručilo po drugu partiju.

15. oktobra 1921. »Pobeda« donosi »Program Ju-

goslovenske Napredno-Nacionalne Omladine«, izragjenod članova Centra lnog Odbora Č ira čiči n -ša ina i Dr.A'. Krstuloviča. Program je izragjen prema načelima

predratnog pokreta.

Megju prvima, uz osta le ugledne ličnost i izvan

Dalmacije, »Pobedi« se javlja iz Mostara veliki nacio-

na ln i pesnik Aleksa Šantić sa današn jom »Himnom

Orjune« (15- X.), a za t im pismom u kom kaže: Pri-

mio sam Vaš program i sa radošću ga pročitao. On je

izvagjen iz duša sviju onih svesnih nacionalnih naših

radenika , koji žele svome na ro du sreće, blagostanja,

svetlosti, veličine, pa Bože daj da se taj Program štoskor ije u delo pr i v e d e . . . Veru jele, da sam neobično

sretan, što mi tako otmena družina nudi mesto megju

sobom i na taj način obasipa velikim častima«. I' islo

ovo vreme pristupa aktivno Orjuni njen kasniji pred-

sednik, poznati nac ionaln i pesnik i ideolog Or june Dr.

Mirko Korolija. On u ovo vreme piše svoju dramskuviziju »Jugana, vila najmlagja«, koju posvećuju »na-

cionalnoj omladini, koja je umirala i koja će umirati,

dajući sve, ne primajući ništa, jedan svež cvel na gro-

bove bez imena«. Ovom je pesmom otvoreno Narodno

Pozor ište u Splitu 15. X. 1921., lepa tekovina u krvi

otkupljene slobode, na obali gorkog Jadrana. Na čelu

su mu Niko Bartulović i Dr. M. Korolija.

Megjut im velik je deo jugos lovenske Dalmacije

već prešao u naše redove. »Pobeda« od 17- septembra

1921. g. piše: »Prijatelji i saradnici u radu i borbi za

na š pokret , na dan aš nj em radu hval a! Naš pokret uDalmaciji uhvatio je tako dubok koren, da do 10 o. ni.

(septembra) imamo 45 organizacija .. .«

o /i>0



Za ovo vr em e ispo lj ava se u Splitu jedna inalagrupa mladica, pod nazivom »Jugoslovenska Nezavisna Narodna Omladina«, koja će se u prvi mah sakril i pod jugoslovensko okrilje »Slob. Tribune«, a s vreme-

nom se isčaurili u »Hanao«. Ova, »nezavisna« omla-dina, postaje neka vrst garde i zavisna od Dr. Trum- bića, dok, kao i on, potpuno ne zastrani megju kasni jeHanaovce. Tak o je, cio, nastala ova fur t ima šk a prvaorganizacija om la di nska prot iv nas, da da de idejuostalim protivnicima Orjune, da stvaraju svoje garde

sa raznim nazivima (Hanao, Srnao itd.), u cilju da nas bar fizički zadrže na našem putu, kad već ni je mo-gućno drugčije.

Ovaj prvi per iod, splitski, ako ga. se neće nazval i

dalmatinskim, nije zabeležio nikakovu naročitu upo-

Irebu naše fizičke snage. Posle pomenutog okršaja sakomunistima, došlo je samo jed an put do ponovnog

sukoba sa »orlovima« (početkom au gu sta 1921.), au -

strijskom tvorevinom si nj sk ih kler ikala. Ov aj sukob

su izazvale or laške provokacije. Kao u sva vremena,

bilo je i ličnih sukoba izmegju naših članova i pojedi-

nih lica. Bilo je manjih demonstracija protiv pojedi-nih izloženih radićevaca i slično. Megjutim, protivnici-

ma uspevalo je i na js i tn i j i inc idenat pot puno lične

prirode, izvrnuti kao »orjunaško nasilje« i alarmiral i

javnost. Takovo podval j ivanje vršilo se sistematski.

Da upotpunimo bar donekle sliku ovog prvog pe-

rioda u Dalmaciji, moramo pomenuti agitaciju i pro-svelni rad. U ovo vreme, (u jeseni prve godine 1921.),

čim se otvoriše srednje škole, osniva se prva srednjo-školska sekcija naše organizacije. Danas su gotovo svi

članovi ove prve sekcije, ili maturant i ili davno po

univerzitetima i oni su, — to treba ovde istaknuti, —

u mnogome pridoneli, da se naša organizacija raširi u

najprvo vreme u tri glavna centra: Ljubljanu, Zagreb,

Beograd; oni su docnije osnivači i članovi naših orga-

ST



nizacija u da na šn je m Savezu Akademskih Or ju na .Formalni naziv ove omladinske ustanove bio je »Pro-svetna organizacija jugoslovenskog narodnog napred-nog srednjoškolskog djašlva«. Njihov program i statut

donela je »Pobeda« ((S. X. 1921.) u specijalnoj rubrici,koju je onda stalno donosila — »Srednjoškolski glas-nik«. Jedan od najagilnijih članova ove srednjoškolskeomladine i njenih osnivača je bio sadanji predsednik»Saveza Akademskih Or juna«, aps. phi l. šegota uL j ubij ani.

Kulturna akcija organizacije u Splitu išla jei dalje, sa javnim predavanjima. Xastojalo se,koliko se moglo, cla se takogjer iz vana pozovu razni politički, nacionalni, kul turni radenici. Tako su n. pr. bili već u jeseni pozvani, cla održe javna predavanjagg. Dr. Tom. Tomljenović i Dr. Zdravko Ivovačević.Beležimo, kod ovoga, naročito dolazak Dr. Luje Voj-novića, na jb ii la nt ni je g jugoslovenskog konfe ren sij eraTu Splitu i Sinju nacionalistima govori o jugosloven-skom nac ionali zmu) i slepog dobrudžanskog junakakap. Luju Lovrića, koji u dva navrata, pozvan i vogjen

od J. X. N. O., duž cele Da lmaci je drži propagandi-stičke nacionalne govore. U Dubrovni ku je J . N. N. O.održala zbor u prepunom Bondinom pozorištu, nakončega se je razvila veličanstvena manifestacija građom.Ovde još mo ra mo napomenuti tu rneju delegata Cen-tralnog Odbora u početku 1922. g. po okolici Šibenika;

prigodom koje je održano mnogo zborova, koj ima je prisustvovalo desetak hi l jada seljaka.

Megjutim', kako već rekosmo, sem Dalmacije, kon-

cem godine pokret se je počeo da širi i dalje. Sa svim

centrima Jugoslavije već su uspostavljene veze. Naro-

čito ne um orno radi u Beogradu Dr. Ivo Mogorović.

»Pobeda« od 29. oktobra 1921. javlja, da je u Stros-smaverovoni Djakovu, u Slavoniji, advokat Dr. Ken-l'elj već osnovao J. N. N. 0., a 18. decembra javlja, cla



je u Principovom Sarajevu održan 8. decembra pouz-

dani sastanak, sazvan za osnivanje sarajevske .1. N. N.()., koga je otvorio ne umor ni vog ja sokolske Žu pe

prof. Stevan Žakula, i na kom je govorio kao delegat

Centr. Odbora iz Splita g. Zlatko Kačić. U istom broju»Pobede« javlja se i ovo: »Piše nam prijatelj iz Ya-raždina i Karlovca, da je sva jugosl. mladost odušev-

ljeno pozdravila naš pokret i da će za kratko vremeta mo šn j i promica tel jni odbor sazvati skupštine«.

Konac 1921. godine, dakle već beleži prvo prodira-

nje organizacije i pokreta preko dalmatinskih megja-ša. Pokret je oduševio, ne samo mlagji naraštaj, nego

i sve ono što nacionalno oseća, pa i deo starije gene-racije. Dr. A. Tresić-Pavičić u »Pobedi« od 5. XI. 1921.

piše: »Pozdravljam oduševljeno svaki čin, kojemu je

svrha učvrstiti državno i duševno narodno jedinstvo i

sp reman sam da vas u tom pogledu poduprem«. A

Lujo Vojnović, proživevši nekoliko dana u radu sa

J. N. N. 0. u Splitu, piše uredništvu »Pobede« odu-ševljeno oproštajno pismo, u kom kaže: »Na ovim ne-

zaboravnim trenutcima imam da zahvalim junačkoj

J. N. N. O., koja predvogjena uglednim svojim pred-sedn ikom Dr. Petkovićem, podržava u Splitu i van

njegovih granica neprocenjivo blago oduševljenja za

osvojene narodne ideale«.

Oduševlj eno pozd ravl ja ju pokret i mnogi drugi

ugledni sta riji nar odn i radenici, kao ond ašn ji pr ed -

sednik Nar. Skupštine Dr. Ivan Ribar, g. Svetozar Pri- bićević, Dr. T. Tomljenović, i mnogi drugi. Sa naro-

čitim oduševljenjem pozdravlja ga bivši prvi potpre-

sednik Min. Saveta Jugos lavi je, star i na rodn i borac

J u r a j Biankini. Blagopok. nar . poslanik Dr. Zd ravko

Kovačević, u svom pismu ur edni št vu »Pobede«, kaže :

»Pokret nacionalističke omladine sm at ra m na jv až ni - jim dogogjajem posle 1. decembra 1918«. Popularni i

ugledni Sokolski radenik prof. Steva Žakula sa zano-

89



som pozdravl ja Splil i spli tsku organizac iju pr igodom

posvećenja zastave Centralnog Odbora, a stari vogja

jugoslovenskib legija iz Dobrudže, junačk i vojn ik- pesnik, pukovnik Drag. Mihajlović, upućuje pismo

puno čežnje i pohvale, sećanja i nade za Orjunu. Na ta j način, sa punini pr iznanjem mladih i s ta -

rih, stekavši hiljade i hiljade aktivnog članstva i sim- pat i je najuglednijeg gragjanstva, J. N. N. 0 . se p red -stavlja na 8. februara preko naročitog odaslanstva Nj.V. Kralju Aleksandru I., koji je ljubezno prima u svomdvoru u audijencu.

Već početkom 1922. separatistička tendenca poči-nje da raste u Hrvatskoj i alarmira sve jače jugoslo-vensku javnost. Pored ostaloga, 14. j auara 1922.,»Hrvatski Blok« sa Radićem i Dr inkovićem na čelu

šalje famozni memorandum megjunarodnoj konferen-ci u Genovi kojim se traži »ostvarenje posebne suve-renosti Hrvatske ili pr iz nanj e Hrvatske dr ža ve -. .« .Protiv ovoga akta »Hrv. Bloka« ustale su sve naše on-da šnj e organ izaci je i održale veličastvene zborove uSplitu, Sa ra jevu , Dubrov nik u, Makar skoj , Šiben iku,

Imo tskom, Vodicama, Obrovcu, Solinu, Betini, Pa gu ,Si nj u, po ćelom otoku Braču, Jesenkama, Korčuli,Omišu, na Hvaru itd., itd. Odasvuda stižu rezolucije i protesti, cela jugoslovenska Dalmacija se listom diže,a Centraln i Odbor J. N. N. O. na j av l j u je oštru bor bu

protivu vogja »H. Bloka«.

U to baš vreme pada posveta prvog našeg barjaka,Centralnog Odbora, u Splitu, 12. marta 1922. U tommomentu broj organizacija već bejaše stigao na 84.

Svečanost, koja se je onda razvila na Poljudu, po-vorku i oduševljenje, Split do tada nije video. Pri po-

svećenju su govorili sadanji članovi Direktorija, (Mro

čičin-šain i Dr. V. Krslulović, a sa terase Jugosl. či-

taonice pred nepreglednom ma so m gragj ans tva, pred

očima talijanskih oficira koji su sa svojih ratnih lagja

90



ovaj prizor promatrali, progovorio je predsednik C. O.

Dr. Ivo Petković. Zastavi je ku mo va o stari borac za

narodni preporod u Dalmaciji Juraj Biankini, održavši

zanosni govor. Na komersu su govorili lakogjer sada-

n j i članovi Dir ek to ri ja gg. Dr. Korolij a, J. Č ulić i osn i-vač prve organizacije g. M. Nani. Ovaj uspeh, a možese reći i ov aj tr iumf , okrunio je napore učin jene u

jednoj samoj godini dana .

Uoči posvete, održana je i seđnica Centralnog Od

bora, na kojoj je provedena nova reorganizacija Cen-

tralnog Odbora, sastavljenog od 30. članova, ponovo sa

Dr. Petkovićem kao predsednikom. U ovaj su odbor,

kao novi članovi, kooptirani iz Splita Dr. Mirko Koro-

li ja (podpredsednik) i Je rko Č ulić; a pošto je pokret počeo da se širi i izvan Dalmacije, kooptirani su u C.

Odbor, iz Beograda Dr. Ivo Mogorović, a iz Sarajevag*. Sreten Kašiković, urednik »N. Otadžbine«.

Posle velikog razmaha pokreta u samoj Dalma-ciji, prve organizacije 11 dr ug im ob las tima niču same

od sebe, i u početku se šire bez sistema i plana . Već

smo spomenuli osnivanje prvih organizacija u Djako-

vu i Sarajevu koncem g. 1921. Polovicom decembra se javl ja interes za pokret i 11 Hrvatskoj, i to u Varaždinu

i u Karlovcu. — 18- decembra u Sa ra jev u je održanakonstituirajuća skupština, kojoj je predsedao dobro-

vol jac Sreten Kašiković, urednik »N. Otadžbine«, a

koja je izabrala prvi Mesni Odbor sa borbenim i agil-

nim g. Julijem Urlepom kao predsednikom 11a čelu;- nakon čega su svi korporativno pošli da posete gro-

bove Bogdana Žerajića , Gavrila Principa i drugova. Ufebruaru 1922. g. »Pobeda« javlja, da je organizacija

osnovana 11a Kosovu, u Kos. Mitroviei , zaslugom g.

Aleks. Vidovića, a u martu se osniva i organizacija u

Subotici, gde na jv iš e radi R. Štagl ja r. U ma rt u se

javl ja i prvi jaki broj naših organizacija u Hrvatskoj.

Na Pr imorju razvio je agitaciju Dr. Ivo Mogorović, a

91



u Zagrebu i okolici vredna braća Berislav i Da nkoAngje linović, pomagani od svesnog jugoslovenskogdjaš tva i sokolstva. Dr. Mogorović obilazi Sv. Matej,Pobl in, Cernik-Ć avle, Krasicu, Bakar i Kastav, svuda

davajući pocfstreka za osnivanje organizacija. »Pobe-da« ja vl ja o skorom osni va nj u organ izac ija »u svimvarošima ostrva Krka«, i o već izvršenim pr ipremamaza osnutak u Senju, Sv. Jurju, Fužinama i Delnicana,a za tim (26. III.) da je osnovana organizacija u Kra-ljevici. Polovicom aprila na Hrv. Primorju osnovano

je već 17 organizacija i održani veliki zborovi u Bakru,Dragi i Ivrasici s parolom: »protiv vanjskih i unutar-njih neprijatelja!« Na Primorju radi vrlo agilno Dr.Ivo Orlić. Na zborovima su govorili, uz ostale, i dal-matinci Ed'. Bulat, Zl. Kačić i Ber. Angjelinović.

O samom osnutku zagrebačke organizac ije (26.III.), »Pobeda« javlja: »Pred par dana, a zaslugom ineumornim radom nekolicine naših drugova'organizi-rala se je i u Zagrebu J. N. N. O. Uspeh je toliki, da

je do sada začlanjeno preko 1000 članova, megju kojima ima vrlo lepi broj članova predratne nacionali-

stičke omladine«.U ovo isto vreme pada istup ove prve J. N. N. O.

zagrebačke protiv austrijskih oficira, koji su 25. marta

1922., pod pokroviteljstvom Salis-Saevisa, bivšeg ge-ner al-guvernera okupi ran e Srbije, imali da održe

provokatorsku austri jsko-mil i tarisl ičk u zabavu. Zaba-

va se je morala održati u prostorijama separatističkogHrv. Sokola, ali je sprečena od članstva J. N. N. O. uZagrebu, koja taj nastup beleži kao početak jedinstvene

protuakci je protiv sramnih ostataka madžarsko-au-str ij skog krvološlva . Ne prezajući ni da da du glavu,

da operu sa Zagreba sramotu jedne tugjinske mani-

festacije, nacionalisti su navalili na zabavu i, m a da je pretežno veća rul ja ausl r i janaca na n j i h navali la

sa revolverima i f lašama, i ma da je pol icija uzela u

95



obranu austrijance, omladina je provalila u dvoranu,svladala kukavice i razbila provokatornu zabavu, lakoda se sličan pokušaj nije više ni ponovio. U borbi suse naročito istakli 15. Angjel inović, Lj. Belošević, E.

Bulat, Gjuro Betner, Dalibor Bonači i dr. Neposredno za tim u samoj Hrvatskoj bro j orga-

nizaci ja raste. »Za sami h 15 da na osnovale su se našeorganizacije u Požegi, Brodu, Sibinju, Kapeli-Batrini iBelovaru«.

Istog tog proleća 1922. g., dakle godinu dana posle

osnutka prve organizacije u Splitu, — osniva ju se

prve organizacije u Šumadij i i Sloveniji: u Beogradu iLjubljani. Osnivaju ih dalmatinski djaci na beograd-

skom i ljubljanskom univerzitetu, da ih kasnije pre-

uzmu stariji i ugledni orjunaši iz Šumadije i Slove-

ni je : u Beogradu, koncem ma rt a, sa predsedn ikoinMomčilom Sokićem, si. prava; u Ljubljani 7. aprila,

sa Vj. Mlekužom, nar. učiteljem, na čelu privremenogodbora kao predsednikoin. Prva je organizacija, u prvo

vreme, čisto studentska , a druga gotovo isto tako .

Malo zatim, do polovice juna, osnovane su još dve

organizacije u Sloveniji: u Bledu i Celju.

•

9S>



Orjuna"- Do kongresa a Splita I.XII. 1923

Centralni Odbor ponovno je rekonslruisan, pošto jedosadanji predsednik Dr. Ivo Petković dao ostavku 11a

predsedništvu usled preopterećenosti svojom lekar-

skom i zvan ičnom službom, ostajući i nada l je član C.Odbora. Na upražnjeno mesto predsednika Ć. O. jedno-

glasno je izabran Dr. Mirko Korolija, 5. ma ja 1922.

Pošto se agilnošću razvijenom u najvećoj meri, utoku prve godine dana neočekivano pokret raširio, sad

je trebalo preći naglo na sregjivanje, koje je bilo ne-

odgodivo. Prvi put naše organizacije iz svih krajeva, preko opunomoćenih delegata sedam Obi. Odbora iz

cele Jugoslavije, sastale su se sa Centr. Odborom u

Spl itu 1. nov em bra 1922. g. To je da tum kad je ud ar en pečat legaliteta vodstvu, kad je prihvaćen obavezno od

svib organizacija Statut, kad su podeljene odgovorno-

sti, i u jednu reč udaren solidan temelj organizaciji upravom značenju reči.

U smislu un ut rašn je reorganizac ije, uredi lo se

najpre pitanje statuta. Predsedništvo C. 0. J. N. N. O.donosi 21. maja 1922. g. o tome opširno saopšten je :

»Usled silnog zamaha što ga je naš mladi pokret za-

dobio, oseća se sve jače potreba jednog do u detaljeizragjenog statuta organizacije , koji bi imao da po-

mogne i učvrsti daljni razvoj pokreta i da bude osno-

va za konstrukciju i delovanje svake naše oblasne i

mesne organizacije. Sadanji pravilnik bio je izragjen,kad je naš pokret bio ograničen samo na Split i na j-

94



bližu okolinu, ali danas, kad se je pokret proširio sko-ro po čitavoj teritoriji naše Kraljevine, i kad već sada

broji preko 100 mesnih organizacija i 6 oblasnih, do-sadanji je pravilnik posve nedovoljan i manjkav. Sta-

tut i z rad ju je član Centralnog' Odbora J. Č ulić« . . . — Naglasivši, da je statut do u detalje izragjen, saopšte-nje nastavlja: »Statui predvigja malu izmenu dosada-njeg imena organizacije, a to u prvom redu radi jedno-stavnosti, a i radi forme, koji je naš pokret svojimrazvojem poprimio. Dosadanji naziv »Organizacija Ju-

goslovenske Napredno-Nacionalne Omladine« (J. N. N.O.) menja se u: — Organizacija Jugoslovenskih Nacio-nalista (skraćeno: Or. Ju. Na. ili Orjuna). — »Svrhaorganizacije: da pomoću svih moralnih intelektualnih,a tlo potrebe i fizičkih snaga svojih članova bude obra-na kulturnih i političkih tekovina, koje je jugosloven-

ski narod postigao svo jim u jedi nj enj em : da svoj im de-lovanjem, iznad svih st ranačkih, kla sn ih ili verskminteresa, bilo koje grupacije u državi, podiže i širi nnarodu jugoslovensku u ni ta rn u misao i svest o dužno-st ima spra m zajedn ice (naroda i države); da energičnoistupa protiv svakoga rada koji bi mogao da ugrožava

osnovne uslove narodne budućnosti: jedinstvo narodai države; da se bori protiv svih pojava, koje su odraztežnje za separatizmom, plemenskim, pokrajinskim iliverskm«. Tako, postepeno, sve jasniji bivaju zadaci icilj organizacije-

Što se tiče sastava organizaci je, saopštenje na-st av lj a: »Statut predvigja: Centralni Odbor u Splitu

(kasnije je predvigjen Direktorij kao upravni i izvršni

odbor Centralnog Odbora), zatim u našim kulturnim

i političkim cent rumi ma , Oblasne Upr avne Odbore

»Orjune«. Po mestima gde nema još dovoljno naših

članova, postavljaju se poverenici koje imenuju Mesni

Odbori, odnosno Oblasni ili Centralni Odbor. Koli u

Centralnom, loli u Oblasnom a i Mesnim Odborima,

98



rad može prema potrebi da bude podeljen na sekcije.

Statut predv ig ja kao vrhovno up ravno lelo Or ju ne ,

kongres delegata, zatim Oblasne i Mesne Skupštinske

Organizacije«.

Konačno, ovo isto saopštenje završava: »Najboljaosnova našem pokretu jeste naša zdrava i lepa ideolo-

gija, ali je istodobno nužna disciplina naših organiza-

cija, pa upozoravamo sve Mesne Odbore da to pro-

vedu«.

Ovom odlukom i saopštenjem pokret prestaje bitisamo omladinski i pretvara se u jednu opštu organiza-ciju svih jugoslovenskih nacionali sta, potpun ih, bo r -

benih i čestitih; u organizaciju, koja lime smiono m a -nifestuje zadatak, da okupi sve zdrave elemente naro-da u svoje krilo i da, postavši svojim radom čim presnažna i moćna, sama akt ivno poradi pri kona čnomsreg jivanju Države u jaku i bogatu jedinstvenu Jugo-slaviju, i u borbi za njenu celokupnost protiv svih vanj-skih nepr ij at el ja . Pokret tim stupa u novu fazu, dobi janovi popularni naziv, i od g. 1922. stalno se označuje

pokretom »Orjuna«.

Prvi Direktorij izabran je, nakon održanog prvogsastanka Oblasnih Odbora u Splitu, na sednici 9- no-

vembra, od 7 članova: Dr. Mirko Korolija, predsednik;

Dr. Paško Tomić podpredsednik; Dr. Vice Krstulović,

generalni sekretar ; Marko Nani, finan si jski dir ektor;

te članovi: Ć iro Ć ičin-Šain, Paško Fab ri s i dr. Vl ad i-

mir Matošić. Ovaj prvi Direktorij, pošto je vodstvo izćele Jugoslavije sankcionisalo statut, i on bio odobren

za celu zemlju od Ministra Unutr. Dela, značio je po-

četak pravilnog l'unkcionisanja organizacije, i ako su

nas tupala sve teža vremena i sve ab no rm al ni je pr il ik e

u političkom životu naše Države. Da su nas one za-

tekle u prvoj fazi, sa ne povezanim kopčama organi-zac ije i nesregjene, teško je predvidel i kuda bi bila

došla sva naša do ta da nj a na st oj an ja . Ovo je period

96



večne borbe sa finacijalnim sredstvima, i nastojanja

da se postavimo na svoje noge u svakom pogledu.

U proleću su insl iluisani već Oblasni Odbori 11Splitu i Zagrebu, za Dalmaciju i Hrvatsku, gde je već

osnovano preko stotinu organizacija, da se okupe okonjih; a istovremeno su osnovani i oblasni odbori u Sa-

rajevu. Subotici, Beogradu i Ljubljani sa zadatkom da

vode i šire pokret u svojim pokrajinama.

Početkom juna 1922. osniva se J. N. N. 0. i 11 No-

vom Sadu, pa se brzo širi po celoj Vojvodini i stupa u

akciju. Tako se obrazuje odmah i sedmi Oblasni Od- bor. Prvi predsednik, osnivač i vogja organizacije unovosadskoj oblasti je Dobroslav Jevgjević, stari pred-

ratni nacionalista, koji je već g. 1912. sa Principom

bežao u Srbiju, i za vreme svetskog rala bio, skupa sa

svojim ocem, izvrgnut naj st ra šn ij im mu čenj im a au -

strijske soldatetske- J. N. N. O. u Novom Sadu održa-

va već IS. juna veoma uspeiu skupštinu, na kojoj go-vore ondašnji glavni pomagači i širilelji organizacije

u Vojvodini i Srbiji pok. pukovnik Pavle Jurišić, je-

dan od najvećih junaka megju srbijanskim oficirima,

i Dr. ivo Mogorović. Uskoro i naglo, počinje se širiti pokret po celoj Vojvodini. 5. VIII. delegati iz Novog

Sada osnivaju organizaciju u Staroj Palanci. Dr. Mo-gorović drži konferencu 20. VIII. u Pančevu. Osnivaju

se organizacije do polovice augusta 11 Vršcu, Vrbasu,

Somboru, Vel. Kikindi, St. liečcju i po raznim ostalim

mesl im a. Već u au gu st u »Vidovdan« beleži, da »je pokret neobično jak« u Banatu. Polovicom augusta u

N. Sadu drži se zbor kome prisustvuje preko 100.0 l ju -di, na kome se protestuje protiv inadžarskh prelnja na

granici, a kojom prigodom naše organizacije stavljaju

vladi na 'r aspolaganje 16.000 lj ud i za os ig uran je gra-

nica. Vanjski momenal, koji zastupa pokret, privlačisve patriote. Do konca godine Vojvodina ima na de-

setke organizacija 11 svim važnijim meslima. V redove

100



ulaze i Slovaci, kojih su tamo čitava naselja (n. pr.

Gložani).

Konačno javlja se i Skoplje; 23. jula 1922. sazvana

je u Skoplju konst i luira juća skupština J. N. N. O.Pred više hiljada slušalaea održao je delegat Centi-. Od-

bora dr. Ivo Mogorović programni govor, koji je ne-

ohično uspeo. Za predsednika izabran je Dr. Nikola

Nastić. Ovo je sad osmi Oblasni Odbor.

U ovom periodu života naše organizacije, ističe se

naročito naš pokret u Vojvodini, promican iz X. Sada,a pomagan naročito iz Subotice i Beograda. Već 29.

jula Dobr. Jevgjević puhl ikuje prvi broj već drugog,

uz splitsku »Pobedu«, organa pokreta: — »Vidovdan«.

Lisl za prvo Vreme izlazi sredom i subotom, a za ti m

počinje da izlazi tri puta nedeljno na velikom forma-

tu. Pravac lista, kao i pokreta u ovoj oblasti, je u glav-nom narodno-obranbenj, uperen protiv Madžara i Ne-

maca, a zatim antihegenionislički, za odbranu i propa-

gandu jugoslovenskog integralnog nacionalizma i

državnog unitarizma. Već u prvim brojevima počinje

da se hvata u koštac sa štampom plemenski orijenti-

sanom i part izanskom, naročito sa beogradsk im »Bal-kanom«. »Vidovdan« uspeva takogjer i u borbi

protiv raznih bolesnih i nepoštenih društvenih po-

java, energičnom i dokumentiranom kam pan jom ; da

ruši razna lica koja iskorišćavaju visoka mesla na šte-

tu društva.

što se organizacije liče. ona u Vojvodini uzimanajborbeniji stav, a gde se pokaže nužnim, reagira se

i fizički. Time se je uspelo da se unese jak rešpekt za

državu i organizaciju me gj u mad žar ski elemena t. U

nekoliko mescca na st oj an ja naše organizacij e u N.

Sad u nij e bilo više ni jednog javnog natpisa na s tra-nom jeziku. Sem loga, intenzivnom akcijom i kontro-

lom veslo us tr oj en e i vogjene novosadske četničke

sekcije, sprečila se prekogranična madžarska špijuna-

98



ža i pr opag anda , koj om je do tada pi toma i bezbrižna

Vojvod ina bila poplavlj ena. Sve dok se ni je uspelo

skršiti tu gj in sku pustopašnost i dat i otpora na jezd i

ma dž ar sk ih legitimista i nemačkih vilimovaca, novo-

sadska organizacija je do kraja izvršila svoju narodno-obranbenu zadaću, koja bi po svojoj živosti i opsežno-

sli mogla da obuhvati nekoliko veoma zanimivih po-

glavlja.

Ušavši svom parom u život, uz samo vodstvo uSpl itu , još su na jv iše osetili nacionalisti u Novom

Sadu preku potrebu da se čim pre poradi na unutar-njoj konsolidaciji organizacije. Oseća se i ističe, da je

nužno uvesti u organizaciju u prvom redu disciplinu i

odgovornost. »Treba na jednom kongresu popuni ti

Centralni Odbor, treba stvorili tom Odboru uslove isredstva za redovito funkcion is an je, treba mu precizno

odredit i prav a i d u ž n o s t i . . . Prvi uslov našeg uspehamora biti disciplina. (»Vidovdan« 12. VIII. 1922.).

To su uvidele, u toku vremena, sve organizacije.

U mesto kongresa, radi praktičnosti i štednje, sazvan

je sastanak predstavnika svih Oblasnih Odbora sa

Centr. Odborom 1. XII. u Splitu, koji je trajao tri da-na. Predsedao je Dr. Mirko Korolija, a Centralni Odbor

bio je sav na okupu. Subotifu su zastupali U. Štagljar

di rektor »Principa« i Stojadinov ić obi. podpresednik.

Sarajevo Julije Urlep i Janošević, Split Dr. Tomić i

g.ja Marija Buzolić, Ljubljanu At. Rislić, koji je do-

šao i kao delegat Narodne Obrane i Udruženja četnikaiz Beograda; Beograd M. Sokić i Ivačković, Novi Sad

Dr. Mogorović i Grubić, Zagreb 15. Angjel inović i rez.

major Tomašić, Skoplje je poslalo punomoćje pred-

sedniku. Posle referata oblasnih delegata, koji su po-

tvrdili veliki napredak (već blizu 250 organizacija) i

apsolutni, nuždu sregjivanja, polvrgjen je novi Statuti izglasan t. zv. fi nan si jski plan pr op or ci on al no g fi-

nan si ra nj a Mesnih, Oblasnih i Centra lnog Odbora.

99



Važno je da su na ovom sastanku učvršćene još jače

veze Or jun e sa Nar. Obranom i l' dr . Č etnika.

U isto vreme dok se širila naša organizacija, vršiose je u zemlji proces separatizma i blokiziranja protiv

jugoslovenske misli. Ovaj proces počinje g. 1922. dainficira čak i najjugoslovenskiji kraj, Dalmaciju. Go-dina 1922. počinje sa fa mo zn im me morandu mom H.Rloka u Genevi, a završava sa Markovim protokolom.Kao borbena i jugoslovenska organizacija, Orjuna senalazi na pojačanim frontovima. S jedne sirane sve jače prodiranje radićevaca, s druge zvanična i pr ivatnaometanja sa strane nekih radikala, iz čije sredine po-činje akcija za osnivanje razbijačkih organizacija sazadacima vrlo niskim, a na žalosl pod slavnom zasta-vom Kral jevine Srb ije, čime se računalo uticat i na

srpske mase, — što nije, u ostalom, uspelo. U Hrvat-skoj separatis ti org ani zuj u takogjer svoje bande , saanalognim zadacima. Ove dve pojave unose novu po-me tn ju u javnost. Doduše, ko muni za m je bio po -tisnut i državne granice utvrgjene, ali se za to javljajulažni nacionalizmi u svim krajevima, ne samo hrvat-

ski i srpski, nego i katoličko-slovenački i tursko-mu-slimanski, koji ne zaziru ni od fizičkih pouličnih su-koba. Već g. 1922. beleži, kao dokaz početka log besni-la, dve naše prve žrtve. U Gospiću su fana t izovan iulični elementi koncem ju na ubil i našeg odl ičnogdruga, maturanta učiteljske škole Milana Crevara, a u

Dalmaciji zemljor adni ka i t aj ni ka mes ne Or ju ne uJezerima (kod Šibenika) Jakova Bračanova (11.septembra).

Megjutim, naglo i sjajno se širi naš pokret u Slo-

veniji. Kao što smo već naveli, u Ljubljani se prva

organizacija javila još u aprilu g. 1922., ali je naišlana ogromne zapreke sa strane sepa rati stičkih kler i-

kala, defetist ičkih komunista , učmal ih star ij ih libe-

rala, a najviše sa strane državne vlasti. Žalosne uspo-

100



mene namesnik Hribar odbio je četiri puta da im po-tvrdi pravila, dok ili je nemačkom političkom društvuodmah potvrdio. Ah žilavost naših sve je lo pobedila.U no ve mb ru g. 1922. rekons tr ui sa n je t a j pr iv remeni

Odbor, a na predsedničko mesto dolazi junački dobro-vol jac iz Pivkovog ba ta ljona, agilni i odlučni MarkoKranjec, inžinir. Od toga momenta počinje pokret dase rapidno širi. Prvo je nas to jan je odbora bilo da,ustanovljenjem organizacija osigura i zatvori granicu

p rema Italiji , a onda da se osnuju organizacije posvu-

da uzduž madžarske i austrijske granice. To je zakratko vreme tako uspešno provedeno, da nije bilo nimesta ni sela uzduž naše granice u Sloveniji, gde ne bi postojala organizacija Orjune. Posle toga uspešnogai vrlo važnog posla, prešlo se na osnivanje organiza-cij a u unut ra šn jost i, u okolini L jbu l jan e i Maribora, te

na osnivanje glasnika za pokret.Već 1. j anuara 1923. izlazi prvi bro j l jub l jan ske

»Orjune«. U prvim brojevima susrećemo imena vogje

slovenačkih orjunaša inž. Kranjeca, odličnog predrat-

nog nacionali ste Dr. I. Laha , pok. Šlaj paha , pesn ika

Peterlina-Petruške, Jurkovića itd. Već prvi broj javlja,

da je organizac ija u samo j L jubl jani porasla toliko,

da su u samom mestu dve organizacije. U samoj ma-riborskoj oblasti osnovano je u ovo vreme petnaestak

organizacija, a u ljubljanskoj oblasti pokret je još

jači. Najveću aktivnost pokazuju u ovo vreme Atana-

si je Rislić, Inž. Kranjec , dalmatinc i Galzigna, Si lobr-čić i dr.

Početak 1923. beleži prvi uspon Orjune u Slove-

niji. I baš pri ovom prvom ojačanju dolazi u sukob

sa na me sn ik om H ri ba rom i vlastima, zatim sa Nemcima (Celje, Maribor itd.), te klerikalcima i ko-

munistima. Namesnik je uradio sve moguće da se uSloveniji Orjuna raspusti, ali je bilo toliko očito da

se na lomu radi iz ličnih i pa rt iz ansk ih mot iva , da je

101



sa na jv iš eg mesla bilo to sprečeno. 1. februara su Nemci priredili u Celju svoju iredentističku zabavu,koju je sprečila Orjuna u dogovoru sa Nar. Odbranom,Č etnicima, dobrovol jcima i Sokolima, jer je ta zabava

bila pr iregjena kao izazov. Mnogi naši članovi biva juzatvoreni, ali simpatije su na njihovoj strani i pokret seširi. U to isto vreme osnivaju se organizacije u No-vom Mestu, Kr an ju , Celju, Škof jo j Loki, Ivočevju,Starom Trgu, Krškom, Brezicama, Mostu, Središ tu11 1)., Mursko j Suboti, Lendavi , Dom žal am itd-, itd. I

baš u to vreme pada vanredno uspela oblasna skup-ština svili slovenačkih Or juna 24. i 25. marta 1923. uLjub l jan i , na ko ju su došli i delegati iz Zagreba.Skupštini je predsedao Inž. Kranjec, koji je ponovno biran oblasnim predsednikom. U odbor su birani još:M. Č esnik, G. Benzija, V. Galzigna, B. Borštnik , F .

Perko, A. Ristić, V. Pokraj šek, R. Rehar, M. Č op, S.Znideršić. U isto vreme nacionalisti priregjuju uapše-liim or ju na ši ma u Mariboru veličanstvene mani fe st a-cije ispred tamnica. Na 7. aprla osniva se i Orjuna uSlovenskoj Bistrici u dimu baruta i u znaku bitkes Nemcima. Jedan Nemac je bacio čak bombu koja je

ranila tri osobe.

U godini 1923. raspisani su t. zv. martovski izbori,

koje će provesti radikalna homogena vlada sa partij-

skom surevnjivošću. Ovo je prvi put kad Orjuna ima

da za ovakovu prigodu jasno izreče svoju ori jen ta-

ciju. U tu svrhu je 10.-12. januara 1923. u Splitu odr-žana važna konfer enća svih oblasn ih predsednika sa

Direktorijein Orjune. Doneseni su, po svestranom pre-

tresu. jednoglasno zaklučci: 1) Orjuna, imajući u vidu

svoju posebnu misi ju u narodu i državi, neće na izbo-

rima istupati sa svojini kandidacionim listama; 2) Svi

članovi Orjune moraju da porade da u naš parlamenalne ugju anacionalni i protudržavni elementi, te će u tu

svrhu da pomažu državotvorne stranke, koje stoje na



temelju apsolutnog narodnog jedinstva , integralnog jugoslovenstva i jedinstvenog državnog organizma«. Usaopšlenju se protestuje protiv penzionisanja i otpu-štanja nacionalnih činovnika »koji su žrtva parliskeneuvig javnosti« rad ik al ne vlade. Sediiice su vogjene pod predsedanjem D.ra Korolije, a uz članove Di-rektorija i vogje Oblasnih Odbora, bio je prisutan kaodelegat Udr uženj a Č etnika, vojvoda 1!. Grahovac. Uzostale delegate prisustvovao je i rez. major Y. Mioko-vić, glavni sekre tar Udruženja Rezervnih Oficira i

Ratnika iz Beograda. Napominjemo da je 11a to sa-opšlenje radikalna vlada, koja je onda i radićevce pro-težirala protiv orjunaša, odgovorila lime što je osno-van Srnao.

U islo vreme, kad je Orjuna u praksi dokazala da je izvan i iznad part i ja i da će radili samo kon-

sekventno prema svojem programu, dolaze za vremeizbora sukobi, ne samo sa dosadanjiin protivnicima,

nego čak i sa Nemcima, Madžarima i Tal jan ima, radi

kojih policija hapsi u Novom Sadu predsednika Jev-

gjevića, a u Zagrebu 1!. Angjel inovića i nekoliko d ru-gova (Belošcvića, Kalavića i dr.); u Mariboru se tako-

gjer hapse nacionalisti, na slovenačkoj granici vlastras puš ta dve organizacije, u Pre kom u i Trs atu za br a-

n j u j u se naše svečanosti, u Osi jeku biva ra nj en od

Hanaovaca naš Bo.ško Mašić, a u dalmatinskoj zago-ri. kr ivicom vlasti, radićevci li nčuju nac ionali ste i

dobrovoljce. U Skopl ju i Kosovskoj Milrovici Tu rc i

počinjaju razbojstva protiv or junaša, i ub i ja ju našeg

odličnog člana Jov ana Mihovića, dok u isto vr eme

vlasti hapse nacionaliste. U raznim pokr aj in am a on-

dašnji namesnici izazivaju otvorene sukobe i naregjujušikane nacionalista, kao na pr. u Hrvatskoj i Sloveniji.

Od razboničke srnaovske i hanaovačke ruke padaju uto vreme naši junaci: Jovan Mihović, i RadovanRaji«?.

103



Uza sve to, Orjuna je izdržala borbu do kraja, a

zauzela se čak i pri zaštićivanju radnog naroda protiv

njegovog iskorišćavanja; tako prigodom pokreta pomo-raca u Dalmaciji i Primorju, u fabrikama Slav. Broda

i rudnicima Trbovlja, za vreme kriza, koje nisu iza-zvali ni organizovani naši članovi- Isto tako i u fabrici

Sućurca i po drugim mestima u zemlji. Tom prilikom

nicale su same od sebe prve naše radničke organiza-

cije, sa ciljem da se, bez defetizma i namernih štrajko-va, radi u korist radništva putem Orjune i izvogjenja

njenog programa.Već smo spomenuli prve početke Orjune u Srbiji,

koj a u g. 1923. takogjer (lobi ja jakog zamaha. Prvi

radenici u Beogradu bili su već spomenuti Dr. Mogo-

rovic. puk. P. Ju riši ć i ma jor u m. Mioković, uz

braću Sokiće, Grubića i dr. Početak g. 1923. već beleži

nova i me na : Oi juni pr is tupaju Inž. Miloš Radojlović,odlični i ugledni nacionalni radenik, zat im poznati

četnički vojvode i junaci Ilija Tr if un ov ić-B ir čani n i

Ivosta Pećanac, sa još jednim junakom rez. kap. Despo-

tovićem i dr. Ova imena i delatnost n j ihov a znače ve-

liku dobit za Orjunu u Srbiji. Uz Beograd ističe se na-ročito Kragujevac, to srce Šumadije, koji gotovo preko

noći po st aj e sav or ju na ški , gde se drže vel ičanstveni

zborovi (od sirane C- O. učestvuje E. Bulat), i gde na-

pokon već u julu 1923. poči nje da izlazi i glasnik srbi-

janskih organizacija, »Šumadijska Orjuna«. Iste go-

dine počinje i sve življi kontakt Direktorija sa prestol-nicom. Već g. 1922. polazi predsednik Dr. M. Korolija

prilikom \ e nča n j a Nj. V. Kralja, skupa sa M. Nanom,

u Beograd, da se poklone Kral ju ; i tom pr il ikom do-

laze u vezu sa beogradskom Orjunom i sa četnicima.

Pitanje šio uJe saradnje izmegju Nar. Obrane, Udru-

ženja Č elnika i Or jun e postaj e sve ak luelni je , i nanjeinu rade živo vojvoda Tril'unović. P. Jurišić. Koro-

lija i dr. Naročito su veze izmegju Udruženja Četnika

104



i Orjune sve življe. To slavno udruženje, sastavljeno

sve od junaka i rodoljuba, koji su čitav svoj život

proveli u borbi za u jed in jen je i veličinu Otadžbine; od

ljudi, koji su, prekaljeni vatrom, naučili da ne budu

ni partizani ni ekskluzivisti; to udruženje, već u dušisvojoj unitarističko i jugoslovensko, uočilo je odmah11 Or jun i svog na jb ližeg druga , i svi ist ak nu ti ji članovi

ud ru že nj a poradi li su mah om i za Or jun u (Birčanin ,

.Pećanac, Ristić, Despotović, Cvetković i dr.). Da veze

poslanu konkretnije, b i ra če tničko Udružeje Dr. Mo-

gorovića kao delegata Orjune 11 svoj Odbor, a već uaprilu 1923., polaze u Split delegati četničkog Udruže-nj a, vojvoda Birčanin, Atanasi je Ristić i Cvetko-

vić, gde sklapaju sa Orjunom i formalni savez. Dele-

gatima ji' bio priregjen veličanstveni doček, a o savezu

izdalo je >aopšlenje, u kome se veli, da je »postignuta

potpuna saglasuost za zajedničk i rad i borbu protivsvih vanjski! . 1 imuiar i i ih nepr ij at el ja vel ičine i čas' iOtadžbine, narodnog i državnog jedinstva i Dinastije

Karagjo rgjevića«. Sličan spo razum sklopljen je 11

avguslu 1923. u Beogradu, i sa »Narodnom Odbranom«,

te je kao delegat Orjune kod Nar. Odbrane izabran A.

Ristić (kasnije, i sada, vojvoda Trifunović).

Pokret u Srbiji raste, uza sve zapreke šio mu ih

st av lj aj u režimi, naročito oni ko ji pod upi ru protivnjega Srnaovce. Naši članovi moraju izdržavati pro-

gonstva i otpuštanja iz službe, te su izloženi i Ivornim

nap adaj ima zaštićenih i privilegovan ih razbij ača. Uaprilu g. 1922. dolazi do vrlo uspelog mitinga 11a Te-

razijama, a zatim do veličanstvene posvete barjaka u

Zemunu. U maju 1922. polaze predsednik DirektorijaDr M. Koioli ja, polpredsednik Dr. P. Tomić. bla ga jn ik

M. Nani i veliki čelnik akcionih sekcija Paško Fabris,

na put, da obigju Oblasne Odbore, i tom prilikom na-ročito se zadržavaju u Beogradu, gde sklapaju veze sa

svim nacionalnim faktorima, nastoje da udare čvršće

105



tem elj e Or ju ni i učestvuju veličanstvenoj skupšt ini

Ud ru ženj a Č etnika. .N'a 17. m a j a saziva ju šumadi jske

Or june Oblasnu Skupšti nu i biva bir an Oblasni Od -

bor. U n j ulaze: predsednik Miloš Radojlović, potpre-

sednik Dr. I. Mogorović, sekretar Sr. Milojević, bla-gajnik Dr. St. Šifer, i odbornici: Dr. B. G. Angjelino-

vić, vojvoda Trifunović-Birčanin, Dr. I. Olip, M. Ži-

vanović, S. Janošević, Svet. Despotović, Gj. Jovanović,

A. Ristić, M. Grubić, M. Sokić, D, Ivačković, M. Dimi-

trijević i dr.

Novi Odbor, pod predsedanjem zanosnog i po-žrtvovnog Ing. Radojlovića baca se na žilav rad i bere

sve lepše uspehe. Već smo spomenuli da je u julu po-

čela izlazili u Kragujeveu »Šumadijska Orjuna«, od-lično uregjivani orjunaški glasnik, koji muški zastupa

jugoslovensku misao i navešta oštru borbu svim se-

parat izmima i hegemonizmima.

Na veličanstvenom pogrebu Vojvode Vuka (u

oktobru 1923.) u Beogradu, učestvuje brojno i Orjuna.

pod vodstvom. Radojlovića i Jevdjevića , sa 6 zastava i

sa delegacij ama svili sr bi ja ns ki h i voj vođan sk ih or -

ganizacija.U Hrvatskoj je u to doba položaj bio najteži. Ta-

mo su živo radili Angjelinovići, agilni predratni na-

cionalist Dr. Saša Štulhofer i dr., ali su rađićevsk ielementi i Hanaovci toliko ojačali, da je našem član-

stvu bio vrlo mučan posao. U vreme mart ovsk ih izbo-

ra morali su izdržati dvostruka progonstva, radikal-skog režima i banaovačkib razbešnjelih banda. U to

doba bio je smrtno ranjen iz revolvera Bere Angjeli-

nović, a njegovi drugovi pozatvarani. Kako je megju-tim došlo i do nekih unutarnjih razmirica u organiza-

ciji. Direktorij je za zagrebačku Oblast uveo komesa-

rijat sa Kranjcem i Rislićem na čelu, koji vode po-slove. Zi\ to vreme uspeva se, uza sve prepreke, da se

ipak pokret održi . Osobito Pr imor je radi , a drže se

106



zborovi u Gračacu, Sisku itd. Zagrebačka Oblast poči-nje izdavati i svoj list »Zagrebačku Orjunu«, koju ure-gjuje V. Bornemissa. I u Osijeku opaža se živa delat-nost, u kojoj se ističu naročito Boško Mašić i Gruber.

1 tamo je za neko vreme izlazio or jun aš ki glasnik»Budućnost«, dok je u Subotici izlazio »Princip«.

U Bosni su najveću delatnost pokazali Julije Ur-lep i Mihajlo Reljić, koji rade neumorno i vešto, i ju-

nački se bore. Uz njih radi Sr. Kašiković, prota Božić

i dr. Vrlo živo pr ian ja uz pokret i veletržac And ri ja

Damić. U Bosni je položaj takogjer težaR: na jednojstrani radićevski defetizam, na drugoj demagoško ve-

likos rpstvo Č okorila i njegovih pomagača, na trećojmuslimanski anacionalizam, a posvuda ostaci Austri-

je! Megjutim, na nagovor va jn ih »velikosrba«, vlada

premešta iz Bosne u Vojvodinu agilnog i junačkog

Urlepa (i to ne poslednji put, jer je 011, gdegod je do-

šao, odmah osnivao Orjune!), a malo za njime i Re-

ljića u Bitolj, ali opet zaludu, jer je time u Bitoljuudaren čvrsti temelj našem pokretu. Damić sada pre-

uzima vodstvo i radi vrlo požrtvovno, skupa sa Jefta-

novićem i dr. U Skoplju u to vreme stoji 11a čelu po-kreta Miloslav Jelić, a uz njega rade naročito šabajić

i Stojiljković.

Najjači uspon imale su, u drugoj polovini g. 192.'5.

slovenačke Orjune. Tamo se pod vodstvom Ing. Kra-

njeca, Fr ance ta Šta jp ah a, Znideršića, Galzigne i dr.

razvio 11 relativno kratko vreme tako snažan i bujan pokret, da je za malo obuhvatio svako i n a j m a n j e

meslo u Sloveniji i čvrsto se organizovao 11 akcionom,

mora lnom i ma te ri ja ln om pogledu. Osim junačke

borbe protiv separatista i stranih elemenata, slove-

načke Or jun e upr il ičuju i veličanstvene agitacione

man ifest aci je pri blagoslovima svojih ba rj aka . Po-četkom juna upriličile su slovenačke Orjune veličan-

stvenu svečanost prenosa smrtnih ostataka našeg pred-

110



ratnog druga i mučenika, Ivana Endlichera, iz Grazau Ljubljanu, uz otkriće spomenploče Jenku i drugim

palim nacionalist ima. Nikad ni je takove veličanstvenemanifestacije videla Ljubljana. Svečanosti je učestvo-

valo oko 30.000 ljudi, a na grobu su govorili Ing. Kla-njec i odlični slovenački književnik Vladimir Levstik,koji je već takogjer postao jednim od najagilnijih vo-gj a Orj un e u Sloveniji. U ju nu posećuje lj ub lj an sk uoblast i predsednik Korol ija sa Velikim Č elnikomFab ri sem , pri čemu se razvila impoz ant na man i fe-

stacija. «•Uza sav t a j nacionalni rad, vlasti i u Sloveniji

progone Orjunu. Naročito Maribor je na udaru. Tamo

se razvila vrlo borbena i ja ka organizaci ja (Radivoj

Rehar, Dr. Ljudevit Pivko i dr.), i Veliki Župan odredi

da se ona i organizacija u Ptuju rasture. Nastaje ogor-čenje u svim nacionalnim redovima Slovenije, šes t

hi lj ada potpi sanih i organizovanih Or ju na ša šalje

protest vladi, a protestuje i »Jugosl. Matica« i »Sokol-

ski Savez«. I u Nar. Skupštini dolazi do oštrog pro-

testa nar. poslanika Pucelja radi toga.

U avgustu 1923. dolazi do incidenta 11a Tr ig lavu,kada su talijanski fašisti prešli na jugoslovenski te-ritorij i lamo usadili talijansku zastavu. Orjunaši, podvodstvom Kra nj ec a i Znidaršića prešl i su odm ah 11

protuakci ju i proterali Tal i jane. Kao budna straža 11agranici prema Italiji isticala se uvek naročito organi-

zacija u Rakeku.U Vojvodini se takogjer živo radi. U martu, 11a ve-

likom zboru u Tovariševu, na kojem govore Jevdjević

i agilni Puniša Radonjić, učes tvuje oko 3ooo ljudi.

Osnivaju se uvek nove organizacije. U junu posećuje

Oblast predsednik Korolija, uz veličanstveni doček, a

na Vidovdan priredjuje Orjuna veličanstvenu manife-staciju, na kojoj govore, u ime Direktorija Dr. V. Ma-

tošić, te Radojlović i Jevdjević. Taj dan je blagoslo-



vena i novosadska zas tava i ju na čki odb ijen na pa dSrnaovaca. U septembru 1923. bi ran je novi OblasniOdbor. Jevdjevic preuzima tajništvo, a predsednikom

biva biran Dušan Kovačević, potpredsednikoin polpuk.

Ž. Rogdanović, zatim Toša Radojčin i dr. U junačkoj borbi protiv tugj inaca i za jugoslovenstvo, vojvogjan-ske Orjune davaju i mučeničke žrtve. Tako je u avgu-stu g. 1923. bio ubijen mučki od Srnaovaca u StarojPazovi odlični naš drug, radnik Rade Filipović, a uJasenovcu od Pangermana Svetislav Marković. U Sta-

roj Pazovi je bio teško ranjen i sekretar Orjune u In-d ji j i . Rade Radivojević, koji od te rane napokom iumre.

G. 1923. prvi put je bio uveden za eelu Orjunu»Praznik Žrtve«, koji se od tada redovito slavi. 1 Vi-dovdan je le godine bio svečano pr os lavl je n od celeOrjune, a lako i Zrinjsko-Frankopanski dan. Te godi-ne uvedene su i uniforme za akcione sekcije i ostaločlanstvo, uregjeno je pitanje zastava, pitanje priznanjaza borbu i za rad, i uveden je prav ilnik za akcionečete.

Da lm ac ij a, kao sedište Di rektor ij a vrlo je živoradila. Osim Splita, isticao se naročito i Šibenik, ra-

dom Zlatka Kačića, Keslera i dr. Tamo je ta ko gj er

neko doba izlazio orjunaški glasnik »Soča« i bio pri-

regjen veličanstveni slet severo-dalmatinskib Orjuna.

U Splitu je le godine u ljetu posvećena zastava Mesnog

Odbora, kojoj je kumovao presednik beogradske Or-

june M. Radojlović, i koj i je, burno pozdravljen, odr-

žao značajan govor. Svečanost je bila veličanstvena.

Da bi pokret uzeo korena i megju ženskima, osni-

va se Ženska Sekcija , čija prva glavna predsednica

gja. Mari ja Buzolić, ]>ostaje član Centr . Odbora. SviOblasni, a i mnogi Mesni, osnivaju ženske sekcije, koje

pr i regju ju predavanja , zabave, korisnice za Orjunu itd.

109



Srednjoškolske organizacije osnivaju se u Dalma-ciji, Hrvatskoj i Sloveniji. Ali zbog naredbe min. pre-svete, koji (radikal. bornog, vlada) zabranjuje učešćedjacima u Orjuni, nošenje značke itd., nailazi se 11a

poteškoće, dizorijentaciju i s labljenje. Biće dužnost»Sav. Akad. Orjuna« da pokret megju srednjoškolcima

Megjutim, približuje se i prvi kongres svili Orju-na u Splitu. Najpre je bio zakazan za I. X. 1922., aliradi tehničkih prepreka mo ra o je biti odgogjen na

1. XII. Pripreme za kongres bile su opsežne i teške.Radilo se o tome, da se pokrel definitivno uredi, da seizmeni statut , da se izabere novo vodstvo i da samkongres bude jedna veličanstvena manifestacija. Pred-sednik Dr. Korolija već pre je bio najavio, da, radisvoje bolesti, nikako ne bi mogao da preuzme ponovomesto predsednika, ali je stvar do kongresa, uza svu bolest, vodio neprekidno. Megjutim već od početka1923. počeo je da aktivnije učestvuje u pokretu X. Bar-tulović, a u aprilu je bio kooptiran i u Centralni Od-

bor. Isto tako bio je kooptiran i prof. Roca. U to vre-me slupa u dubrovačku organizaciju i Dr. Ljubo Le-ontić. Sad se je, sa Ivorolijom 11a čelu, konstituisao pri-

premni Odbor za kongres, i sva pažnja Direktori ja iC. O. bila je usredotočena 11a taj posao. U pripremamaza kongres učestvuju naročito živo: Koroli ja, Ba rtu-lović, čulić, Č ićin-Šain,- Roca, Matošić, Krstulović, Bu-

lat. Nani, Fabris i dr. Taj Odbor nastoji već naći i pri-kladnog kandidata za predsednika. i jednoglasno padeizbor 11a D.ra L jubu Leontića. Č ulić pu tu je u Dubrov -nik da ga o tom obavesti i da ga pozove na saradnju u

pr ipremama za kongres; od tada Leontić već živoučestvuje u pripremama.

OZ1V1.

110



XI

Od kongresa a S p l i t a do kongresa a

B e o g r a d a . (1. XII. 1923. - 31. V. 1925.)

Kongres u Splitu odregjen je za 1. decembra, za praznik Državnog Ujedinjenja . Već dan pre stizavalisu lagjama i vlakovima delegati iz cele Države: iz Dal-macije, Slovenije, Hrvatske, Srema, Vojvodine, Srbije,Stare Srbije, Bosne i iz zarobljene Istre. Oko 170 me-

snih Odbora poslalo je lično svoje delgale, a drugi su poslali punomoćj a. Principovi rodni Hadžići poslalisu četiri seljaka pod vodstvom brata Ivašikovića. Obla-sti su bile zastupane: po inž. Kra nj cu i Šl aj pa hu (l ju- bljanska) , Dr. I. Mogoroviću (beogradska), At. Ristićui VI. Bornemissi (zagrebačka), D. Jevgjeviću (novo-

sadska), Andriji Damiću (sarajevska), Šobajiću (sko- p l janska) i Dr. Barbieri (splitska). Pukovnik PavleJuri ši ć došao je kao delegat Narodne Obrane, a Dr.L jubo Leontić, kao delegat Dubrovnika . Di rektor ij iCentralni Odbor bio je sav na okupu.

Kongres je trajao dva dana. Prvi dan je predsed-nik Dr. M. Korolija sa odličnim govorom otvorio kon-gres u prisustvu gradskih odličnika, a onda je sledilo

svečano otkrivanje spomen-ploče Splićanima palim za

Jugoslaviju (Dr. V. Alegretti, Lj. Buj, A. Mikačić, Lj.

Kraus, VI. Petrelič, A. Ninčević, V. Milić, Ivo Juras).

Svečanost je bila impozantna i ceo rodoljubni Split se pridružio Orjunaš ima u počasti za pale drugove. Plo-ču je otkiio sa zanosnim govorom Dr. Korolija, posle

111



čega ju je pozdravio u ime Šumadije puk. Jurišić, i

konačno Dr. Leontić. Povorka, ko ja se pre otkrića

razvila i obišla grad, bila je nada sve impozantna i

mnogobrojna, a na čelu su joj išle 33 orjunaške za-

stave.

Drugi dan se je kongres nastavio. Iz izveštaja taj-nika Dr. Krstulovića ci ti ramo: »Danas de lu je sedamOblasnih Odbora, od ko ji h Skopl je ima 9 Mesnih Or -ganizaci ja , Split 54 (i 20 povereništava) , Novi Sad 41(m eg ju koj im 5 slovačkih!), L j u b l j an a 84, Zagreb 52,

Sarajevo 20, i Beograd 36«. Glavni referati na kon-gresu bili su: čiči n -ša ina o pr og ra mu pokre ta, St.Roče o prosve tnom radu , Jevgjevića o organ izaci ji idisciplini, Dr. V. Matošića o štampi pokreta, M. Nani-ao finanshanju i N. Barlulovića o ideologiji i taktici.Referat Bartulovića bio je jednoglasno prihvaćen kao

baza pokreta, a jednoglasno je pr ihvaćena i rezolucijakao zaključak iz tog referata (Ljubljanski Oblasni Od-

bor štampao je Barlulovićev referat u posebnoj .bro-šuri). Na kongresu su, uz spomenute, govorili još Dr.M. Korolija, Dr. Leontić, puk. Jurišić, Ing. Kranjec (oneoslobogjenoj braći), F. Šlajpah, V. Bornemissa, J.

Č ulić, Gruber (iz Os ijeka) , B. Angjelinov ić, E. Bula.t,Dr. Mogorović, Rislić, Šobajić, Martin Car (iz Crikve-nice), Ante Barlulović (iz Opuzena) i ost.

Na kongresu je zaključeno da se reorganizira

vodstvo. Na čelu pokreta stoji Glavni Odbor, čiji iz-

vršni organ je Direktorij (7 lica). Glavni Odbor se sa-stoji iz svih članova Direktor ija, svih predsednika

Oblasnih Odbora i još po jednog člana Oblasnog Od-

bora, biranog »ad boe« za svako zasedanje G. O. Za

bolji kontakt sa prestolnicom osniva se Prestolnička

Sekcija Direktorija (3 lica), koja je takogjer sastavni

deo Glavnog Odbora, kao i delegat Or june kod Na -rodne Odbrane u Beogradu. U pogledu štampe je za-

ključeno, da se prestane sa pojedinačnim izdavanjem

m



malih listića, a da se sva briga posveti glavnim orga-

nima. -Pobedi«, »Orjuni«, »Vidovdanu« i »Šumadijskoj

Orjuni«. Zaključeno je u pogledu akc ion ih čela, da

njihovo vodstvo ima dejstvovati po uputama politič-

kog vodstva, a Velikog Č elnika bi ra Glavni Odbor na predlog oblasnih čelnika. Stvoreni su zaključci i u po-

gledu finansiranja pokreta, prosvelnog rada, agitacije

i l. d.

Zatim je jedoglasno izabran novi Direktorij, i lo:

predsednik Dr. Ljubo Lconlić, potpredsednik Niko Iiar-

tulovie, gen. sekretar Dr. VI. Matošić, gen. blagajnikJe rko Č ulić, i članovi Direktorija: Dr. M. Korolija, Dr.

V. Krslulovič i ćiro čičin-Šain. U preslolničku sekciju

izabrani su Ing. M. Radojlović, D. Jevgjević i Dr. Mo-gorović. Novi predsednik Lconl ić bio je bu rn o po-

zdravljen. a bivšem predsedniku Ivoroliji izražena je

takogjer jednodušna hvala čitavog kongresa.

Rezolucija Kongresa glasi:

1. Ve ma svom idealu cel oku pno sti Jugoslavi je, Orjuna

će se svim silama borili da se korigiraju svi oni megjunarodni

ugovori koji su nam olkinuli stotine hiljada naše jednokrvne

braće, a koji su posledica tugjeg imperijalističkog nasilja inaše nesloge.

'2. Orjuna ope tova no naglasuje da je ona potpuno sa-

mostalna. nezavisna, vanparlijska i nad'parlijska organizacija

svih čestitih, borbenih i svesni h Jugoslo ve na, te je prema lo menjen rad prost od svakog partijskog, plemenskog, klasnog ili

verskog ulieaja.

Pol iti ka Orjune jest jugoslo ven ska , te ide u prvomredu za okupljanjem svih nacionalističkih snaga; — koliko za

okupljanjem intelektualaca koji za narodno jedinstvo osećaju,

u cilju stvaranja jedne unitarističke intelektualne većine, kao

vodil jice nacionalist ičke borbe, — toliko i za okupljanjem

gragjanstva, radništva i seljaštva, time što će jedinstvenom

taktikom, radom i od lu čnoš ću sve učiniti da zave dene del ove

naroda oslobodi separati stičkih i defe tist ičkih uticaja, smatra- jući da je jaka država ne mogu ća bez nac iona lno svesnog i u

njegovim opravdanim zahtevima zadovoljenog seljaštva, radni-

štva i gragjanstva.

116



4. Kongr es Orjune protestira protiv sva kog sumnič enja ,

da lii njegovo ljetovanje bilo vogjeno bilo kakovim pogodova-

njein ovog ili onog plemena ili partije, i konstatira da u rad

Orjune mogu i moraju imati pov erenje, je dn ak o svi ČestitiSrbi-11 rva ti-S lovenci, koji za na rodn o je dins tvo oseć aju.

a. Prema svim iskreno nacionalnim strankama i grupamaOrjuna će voditi po lit iku ozbi ljne i nepris trane kritike, ali i

oSIrc borbe proti svim lošim pojavama i tendencijama u lim

strankama. Proti svim nenarodnim, separatističkim i defeti-

stičkim strankama, kao i proti izd ajn ičk im el emen tima , Orju-na- će branili svim svojim raspoloživim snagama i prikladnom

taktik om Čast, do stoj an stvo i interese naroda i drž ave , te

krvavo stečene plodove oslobogjenja i ujedinjenja.

<">. Ub eg jen a u lo, da ja lo vi m, par ti zans kim i l i č n i m na -

tezanjima predratnih mentaliteta i grupacija ne će nikada naša

država izići iz krize. »Orjuna« hoće da uvede u naš javni život

što više novih, odlučnih i sposobnih sila, koje imaju potpunopravo na lo. i koji će najviše pomoći da se taj javni život

očisti od loših, partizanskih i plemenskih režima, od nerada,

koru pcij e i pl eme nsk ih s porova, te od loše admini str aci je, de-

fetizma i apatije.

7. Dolova nje »Orjune« jesi kul tur no, so ci ja ln o i eko-

no ms ko te će, gledaj ući realno na sve pr ob le me dana šnji ce,za uz im al i i prema njima svoje stanov ište:

a) »Orjuna« naročito traži poboljšanje naše nastave i što

jače širenje kulture u svim narodnim slojevima. Ona sama ceu svojim redovima odgajali šio veći broj jakih kulturnih po-

jedinaca, a u narodnim masama će agitaci jom i prosvetnini

radom širili znanje, plemenitost, čovečnosl i nacionalizam;

b) »Orjuna traži da se mat eri jal ni i društveni po lo ža j

svih intelektualnih radenika, a naročito javnih činovnika i zva-

ničnika obezbedi, lako da će sve svoje sposobnost moći daposvete obavezama svoga položaja;

r) »Orjuna« smatra da se agrarni problem, koji je kroz

vekove kočio naš politički i ekonomski život, i koji je kroz

pos led nj ih pet god ina , usled nes pos obn ost i i nesa ves nos ti me-rodavuih faktora, upropastio egzistenciju čitavih porodica te-

žaka i poseduika, mora neodgodivo i konačno da reši u pravcu

ek on om sk og napretka i soci jal ne pravde;

d) 11 radn ič ko m pi tanju Orjuna će se za laga li za sve

op ravd ane za li I ove i po trebe naroda , koje su u s ug lasnos ti sa

interesima nacije i progresa:e) Smatrajući da je u interesu nacije naša ekonomska sa-

mosl atn osl, Or ju na ' će se borili protiv sva kog nameta nja i

114



uplilanja stranih interesa u naš privredni život, te će raditi

sve da se naša industrija, trgovina i obrt emancipiraju od svih

tili Stranih utieaj a, i da poslu že e kon omsk om i kul tur nom

procvatu Otadžbine;

I) Isto tako će u svim socijalnim pitanjima, koja su od

vitalnog interesa po našu naciju, kao što je udovoljenje oprav-danim zahteviina ratnika, dalje: dobrovoljaca, četnika, penzio-

niraca i ostalih zapostavljenih slojeva naroda, — zauzimati

odlučan stav.

8. Kona čno Orjuna«, kao bor ben a nac ion ali sti čka orga-

nizacija, naglašuje disciplinu, red i pozitivan rad u svojim re-

dovima. kao prvi uslov za postignuće gore spomenutih cilje-

va. Njeno nastupanje uvek će bili samosvesno i odlučno, alitrezveno i dostojanstveno, tako da čim pre okupi u svoje re-

dove sve čestite i svesne Jugoslovene.

Od mah na I. redovi toj sednic i Glavnog Odbora ,držanoj u Splitu posle kongresa, bilo je zaključeno, da

će u sedišlu Direktori ja, u Splitu, zamenj ivat i pr ed -

sednilca Leontića. potpredsednik Bartulović, sve dotledok Leonliću ne bude omogućeno da se, obzirom na

teške stanbene prilike, preseli sa obitelju i kancelari-

jom u Split. Megjutim, uza sve to, Leontić je i iz Du- brovnika neprestano bio u kontaktu sa Direklorijem,

učestvovao je u svakom važnijem poslu, a naročitim

marom i ljubavlju posvetio se, da reši jednom nepre-

stanu fi na ns ij sk u krizu Dir ektori ja i pokre ta uopšte.

te da nadoveže veze Orjune sa Organizacijom »Jug.

Nar. Obrane« u Južno j Americi, koja je i za vremerata i uvek na jveće usluge činila na rod no j stvari.

Istorijat pokreta od splitskog kongresa do danassuviše nam je bliz za jedno kritičnije promatranje, a budući da je autor ovog prikaza bio, uz Leontića, utom razdoblju na vodstvu pokreta, ne bi želeo da budemanje objektivan, i zato će ovde to razdoblje biti opi-sano samo suma rno i osvetljeni samo na jm ar ka nt ni ji

dogogjaji. Naglašena neodvisnost pokreta od svih parti ja ,

izrečena na kongresu, zavela je pres tavn ike t. zv.

115



srednje linije«, le su u novinskim kometarima o kon-gresu tumačili to kao približavanje Orjune »srednjoj

liniji«. Odmah se Bartulović u »Pobedi« og ra gj uj e

najodlučnije protiv toga. osugjujući naročito neagil-

nost, neodregjenost i jalov kriticizam tih »srednjih li-nija«. Inače .štampa je, i domaća, pa čak i talijanska,

popratila kongres sa velikim interesom. »Pobeda« sereorganizira. Nju je već dugo vreme pre kongresa ure-

gjivao vesto Ivo Lachman, pa od sada. uz njega, do-

lazi kao glavni direktor lista Bartulović, koji mu daje

ton i smer.Oblast splitska ponovo se reorganizira i predsedni-

kom biva biran Dr. I- Barbieri, potpredsednikom M. Nani. a odbornicima: Dr. Uroš Kraljević, g.ja Buzolić,

g.jica Nada Radić, Ivan Alfirević (vr lo agilni vogja

odlične Orjune u K. Sućurcu), Kruno Bonaći (blagaj-

nik), Dinko Tomašić, Mirko Krstulović, P- Šegota. Lj.Petrić, O. Lachman, B. Kovačević, Stj. Bjelovučić, Dr.

K. Jerković, A. Makale, Dr. P. Tripalo i Dr. Vj. Fran-ceschi. D.ru Leontiću biva priregjen na povratku u Du-

brovnik veličanstveni doček pa se drži zbor, na kojem

govore Leontić, puk. Jurišić i Jevgjević. Praznik Uje-

dinjenja (1. XII.) proslavljen je na dan kongresa na-

ročito svečano u svim Oblastima, pogotovo u Sloveniji

i Vojvodini.

Posle kongresa sve Oblasti prianjaju živo za rad.Već na 1. januara 1924. drži Orjuna sa Nar. Obranom

i Č etn icima veliki zbor u Somboru (govore Ju ri šić iJevgjević), a zatim u Gložanima, itd. Radi govora na

zboru u Gložanima biva Jevgjević optužen ništa ma-

nje nego po zakonu o zaštiti države (zato jer je oštro

kii tikovao rad on da šn je rad ika lske vlade!), no vlastdoživi time samo blamažu za sebe.

Direktorij u januaru provagja zaključke kongresao linansijskoj organizaciji, izdava nove legitimacije imarkiee, osniva Centralnu Sekciju za Štampu, izdaje



pravilnik za iskl juče nje članova ild. I" j anuaru prvi

pul posećuje ponovno Leontić Split i drži vrlo uspelu

konferencu. Dalmatinske organizacije se redom reor-

ga ni zu ju , a Č ičin-Šain drži uspeli zbor u Trogiru.

U fe br ua ru drži l ju bl ja ns ka Oblast veliki zbor uCelju. Biva birana nova uprava, u kojoj se naročito

ističu, pored predsednika Kranjca, još F. Šlajpah, li.

Boršlnik, Znideršić, Zalar, Zajc, Podkrajšek, Šnuderl.

To nj a, Galzigna i dr . Posle skupš tine razvila se veli -

čanstvena mani fe stac ij a. U Sloveniji razv ij aju sada

živu dela lnos l Kranjec, Šlajpah, Znideršić i dr. a zakratko se osniva i ekspoz itura Oblasnog Odbora u Ma-

riboru, koja će se kasnije pretvoriti u zasebnu Oblast.

1' martu započinje u Ljubljani i akcija oko osnivanja»Ekonomske Orjune«.

U februaru (9) umre u Mostaru veliki naš pesniki zanosni prijatelj Orjune Aleksa šantić, i Orjuna uče-stvuje njegovom pogrebu, na kojem drži Leontić kra-san govor. Posvud a Or jun a drži komemorac ije <>šanlii'u.

Xa '24. februara održana je II. scdnica Glavnog

Odbora Orj un e, i to u Beogradu. Predsedao je Č ulić, a bili su prisutni delegati svib Oblasti. Zaključeno je da

se svečano proslavi desetgodišnjica sarajevskog aten-

tata, da se podupre akci ja »Ekonomske Orjune« uLjubljani, da Orjuna uzme inicijativu da se po celoj

državi proslavi 1000-godišnjica hrvatskog kraljevstva

i da se ne dozvoli, da separatisti i aust ri janei tu na -rodnu slavu iskoriste u svoje svrhe. Osnovana je novaOblast 11 Mariboru, i izabran je Velikim Čelnikomakci jonih četa Orj un e junački borac i nacionaln i r a -denik. Vojvoda Ilija Trifunović-Birčanin, čiji je izbor

čitava Or juna pozdravila sa na jvećim zanosom. Sa

sednice je izdano saopštenje koje osugjuje, i plemen-sku politiku homogene radikalne vlade i šu rova nj e sa

Radićem opozicionog bloka, a os ug juj e i ko rupc ij u.

117



Istodobno je zaključeno da »Šumadijska Orjuna« pre-

gje iz Kragujevca u Beograd, a urednik joj je Boško

Mašić.

U martu splitska Mesna Orjuna otvara svoju čita-

onicu, kojom pr il ikom govore Leontić i Barlulović.Leontić u »Pobedi« od 1. II. piše sjajan ideološki čla-

nak o bitnosti i značenju Orjune. I Orjune u Beogra-

du, Sa ra je vu i još neke ot va ra ju svoje čitaonice, a

agitacija se neprestano provodi. Orjuna ustaje protiv

prepuštanja Rijeke Tal i jan ima i drži velike zborove,naročito u Sloveniji, u Zagrebu i Dalmaciji, a u Baškojse drži vrlo uspeli zbor delegata iz Hrv. Primorja.

Megjutim dolazi do krize, usled dolaska Radiće-

vaca u Beograd, i do rascepa u demokratskoj stranci.Obzirom na politički položaj sazvana je vanredna sed-

nica Glavnog Odbora u Beogradu za 6. IV., kojoj pred-seda Leontić, a zastupani su svi Oblasni. Sa sednice je

izdalo saopštenje, u kojem se ponovno naglašava slav

nezavisnoli pr em a vladi i pr em a opozicionom bloku,

a u dolasku Radićevaca u Beograd vidi se samo pobedu unitarističke koncepcije Or june i poraz separa-

tizma. Naregjuje se akeionim četama da muški suzbi- ju svaki pokušaj separatista ili ekskluzivista i nagla-

šuje se potreba da Orjuna okupi sve svesne Jugoslo-

vene u svoju sredinu. Još pre ove sednice, na 6. IV..

konačno je likvidiran komesarijat u zagrebačkoj Obla-sti ie je izabran novi Oblasni Odbor, u koji su ušli.

kao predsednik agilni i odlučni Inž. Ilija čavlina. za-tim Dr. Saša Šlulhofe r, Dr. Da ne Angjelinović, VI.

Bornemissa i dr., a kao oblasni čelnik Bere Angjeli-

nović. U Zagrebu je Orjuni naročito težak teren. Retki

su koji je podupiru. Jedino »Pokret« zna da se zauzme

za Orjunu, a u g. 1923. izdaje »Pokret« i posebni broj posvećen Orjuni , sa prilozima Ante Kovača, 1). Angje-

linovića, šlulbol'era, Tomašića, Bogdana Priče. E. Bu-

lata, Hele Valenlić, B. Angjelinovića i dr.

IIS



April 1921. je uopšle vrlo buran za Orjunu. Semsedniee Glavnog Odbora i Zagrebačke Oblasti te zborau Baškoj, opaža se živ pokret radnika za Orjunu u Za-grebu, konst'ituiše se akademski klub Orjuna u Lju-

bljani (već pre u Zagrebu), drže se skupštine i osni-\aju nove organizacije. Dolazi do fuzije izmegju »Šu-madijske Orjune« i »Vidovdana«. Rad Orjune izaziva

pojačanu mržn ju protivnika i lako pada ju prve našeži Ive posle kongresa. Istoga dana (14 IV.) bio je uDubrovniku ubijen od Hanaovaea Franjo Siaus, i u

Tovariševu od Srnaovaca Toša Radojčin, ugledni eko-nom i vatr eni O rj unaš , i to na na jzve rski ji i mu čki na-čin. U islo vreme bio je od komun ista ranjen 11 BroduGjorgjc Malelić, a u Dubrovniku od Hanaovaea GjuroKolendić. Kad su kačaci u aprilu g. 1921. prodrl i uBilolj, najsmelije im se opro vogja lamošnje Orjune,

n;iš odlični radenik Mihajlo Reljić i pri lom bio teškoranjen.

Žrtve izazivaju samo pojačanu akciju Orjune. USpli t dolazi Veliki Č elnik Bi rčanin, da se dogovori saDirektorijem. i lako su poduzele sve mere za obranučlanstva i borbu sa nepr ij at el ji ma . Or ju na posvuda

drži komemorac ij e mučenicima i pokret se širi. Pr il i-kom dolaska vojvode Birčanina i vojvode Kosle Pe -čama u Dalmaciju, Orjuna drži velike zborove u Spli-tu. Dubrovniku, Sarajevu i njihovoj okolici, 11a kojimagovore pored njih, Leonlić, Barlulović i dr. Vojvode bivaju posvuda zanosno dočekani.

Pri likom desetgodišnjice smrt i Jo va na Skerlića,

Orjuna drži po čitavoj zemlji komemoracije. St. Boca

izradio je popu la rno pr ed av an je o Skerliću, koje se

razaslalo svima organizacijama. Osobito su uspele ko-

memoracije u Novom Sadu, Ljubljani, Splitu (govo-

rio Barlulović) i Skoplju (prof. Dr. Bulat).Megjulint dolazi do novih borba. U Šibeniku se

Or juna odupi re izazovima Ta li ja na , 11 Senli biva ju

119



ranjeni od Srnaovaca Bor. Nešić i Gj. Plavšic. a u

Splitu komunist i mučke napadoše na vod ju mesne

akcione .lozu Šegvića, zatim na J. Zlodru, B. Roju. M.Ferića i 1). Lukića, i teško ili raniše. Orj junaši tada

prelaze u živu kontraakci ju i svladavaju protivnike. USloveniji se naročito živo radi. Razviće barjaka u Po-

1 jansko j Dolini i veliki zbor u Šk of jo j Loki znače ve-

like uspebe . Ali baš zato prot ivnici , kad ne mogu

drugačije, hoće.silom da spreče Orjunu 11 njenom ra-du. Besni su i komuniste i klerikalci, jer i jednima i

drugima Orjuna oduzima teren, osnivanjem radničkihi seljačkih organizacija.

Tako dolazi do posvete barjaka radničke Orjune 11Trbo vlju na 1. ju na 1924. Komunist i i nemš ku tar i,

ljut i šio im Or juna otima ljude baš u radničkom

Trbovlju, organiziraju nečuveno zločinstvo. Kad je ve-ličanstvena povorka prolazila mirno ulicama, kličnći

Jugoslaviji i Kralju, navališe iva nju komunisti iz za-

sede bo mb am a i revolverima, ne im aj ući obzira ni

prema ženama koje su išle 11 povorci. Odmah padoše

mrtv i na jb ol ji naši drugovi u Sloveniji, neum or ni i

idealni Fra ncc šl aj pa h, magister far mac ije , zatimoblasni čelnik, junački dobrovoljac iz Pivkovog bata-

Ijona Stanko Znidcršić, i ba r ja kt ar Or jun e u šiški,

mladi i zanosni Žarko Bollavzar. Uza sve žrtve, Or j u -

naš i se ne sineloše, već pod vodstvom predsedn ika

Kr an jc a i zagrebačkog oblasnog čelnika Bere An gj e-

linovića preg joše u ob ranu i ju nački raste raše ko mu-nističke zlikovce. U okršaju je bilo ranjeno još nekoli-

ko Orjunaša (Lebar , Petrić, Kukec i dr.), a od prot iv -

nika pali su 4 mrtva i nekoliko ranjenih. Nad mrtvim

našim drugovima izvršen je bagoslov barjaka do kra-

ja, a zatim su žrtve prenesene u Ljub l janu , gde im je

prircgjen pogreb tako veličanstven, da ga L jub l jana ne pamti sličnog. Oko 2o.ooo duša je učestvovalo pogre-

bu, a u ime Direktorija došao je Veliki čeln ik Biroa-

1?0



nin. Nad grobovima su govorili Birčanin , Kranjec,

Levstik, te predstavnici svih nacionalnih društava, či-

tava nacionalna javnost i št am pa usta la je protiv zli-

kovaca, a u Sloveniji su žrtve donele nove hiljade i hi-

lj ad e članstva Or ju ni . Klerikalci i separat isti nas tojalisu da obrane ubojice, a 11 tom im se pridružila 11a ža-

lost i stanovita liberalna štampa, ali sii Leontić i Bar-

tulović u do ku men to va ni m članc ima (u »Politici« i

»Novoj Evropi«) potisnuli tu kampanju . Sudska istr a-

ga dokazala je najbolje 11a kome je krivnja, te su ko-

munisti osugjeni, a svi Orjunaši oslobogjeni.

Dogogjaji 11 Trbovl ju daj u novog impulsa svimnašim organizaci jama . Sve reag ir aju i drže zborove, tekomemorac ije . Bartulović pu tu je u Beograd radiTrbo vl ja, a 11 Sa raj ev o je sazvana III. red. sednica

Glavnog Odbora za 21. juna. Predseda Leontić, i poredunutarnjih redovitih pitanja pokreta, naročito se ra-spravlja o akciji protiv neprijatelja, protiv komunistai separatista. »Narodna Odbrana« izjavljuje solidarnostsa Orjunom u borbi. Naročito Slovenija prelazi u ju-načku protuakc ij u i komunist i, skupa sa klerikalci-

ma. sterani su brzo u mišje rupe. Bartulović u imeOr june učestvu je veličanstvenom mit ingu NarodneOdbrane u Skoplju, pod predsedanjem vojvode StepeSlepanovića, i drži govor, koji je bio naročito srdačno

primljen.

Na Vidovdan 1921. Or juna je proslavila, ne samo

stari nacionalni praznik, nego i desetgodišnjicu ju-načkog čina svog predratnog druga Principa. Proslava

se obavila u svim organizacijama, ali je najveličan-

stveni ja bila u Ljub l jani , Splitu, Beogradu, Novom

Sadu. Dubrovniku i Sarajevu. U Ljubljani je, naro-

čito posle dogogjaja u Trbovl ju . proslava imala da

bude i manifestaci ja or junaške snage protiv svih nepr i ja tel ja. U ime Direktorija došao je Bartulović, a iz

Zagreba Bere Angjelinović. Bakljada u oči Vidovdana



i veličanstvena povorka na Vidovdan bro ji te su na

hiljade i hiljade članstva, a cela Ljubjana kao da jeučestvovala u slavlju. Obavljena je poseta grobovima

Šlajpaha, Znidaršića i Boltavzara i održan veličan-

stveni zbor, kojem je učestvovalo pr eko 15-000 ljud i.

Govorili su Bartulović, Kranjec, Angjelinović i Ristić.

U Splitu je ma ni fe st ac ij a bila imp ozantna, a na Narodnom Trgu su govorili Leontić i Dr. VI. Matošić.

U Beogradu se održao zbor pred Kneževim spomeni-

kom. Učestvovalo je oko 3ooo ljudi, a govorili su Ra-dojlović i vogja akcione Uroš Bijelić, te u ime četnika

i Narodne Odbrane kap. Nedić i Dušan Ilić. U Novom

Sad u su govorili Bi rčanin , Jevgjev ić i Rendulić (3000ljudi), a u Sarajevu je proslava skopčana bila sa sve-

sokolskim sletom, te je Orjuna iskazala naročitu po-

čast grobovima atentatora.U julu beleži »Pobeda« već prve lepe glasove o

akciji Orjune za vezu sa našim iseljenicima u Americi.

Lupisov »Hrvatski Glasnik« piše simpatično o Orju-

ni, a iz Južne Amerike, iz Valparaisa prima Dr. Le-ontić prvi novčani prilog i pozdrav za Orjunu od ka-

pelana Dabinovića, po kojemu su Jugosloveni iz Chile poslali novčane doprinose, sakupljene pri l ikom dola-

ska 11a Pacifik prvog našeg parobroda sa jugosloven-

skom zastavom. U augustu javlja ponovno »Pobeda« onovim većim prilozima i pozdravima iz Chile (naročito

Anlofagasta). I od tada to ide dalje. Naši južno-ame-

rički iseljenici, većinom svesni Jugosloveni i čestiti ra-

denici, brzo uvigjaju, da je u Orjuni nada Jugosla-

vije; a videći joj 11a čelu Dr. Leontića, čiji rad, česti-

tost i sposobnost oni svi znaju, ti naši iseljenici sveviše p r i an j a ju uz Or junu i podupi ru je, a naročito

odlični naš rodoljub Frano Petrinović, koji sav svojveliki ugled ulaže da podu pr e našu organizaci ju . U

septembru 1924. g. Petrinović je upravio i vrlo značaj-

no pismo Dr. Leontiću u pogledu Orjune i njenog ra-

| 6)6)I — ~



da. pa je Dr. "Leontić to pi smo publ ikovao sku pa sa

svoj im odgovorom u posebnom br oj u »Pobede« od

20. IX., koji je posvećen baš prekooceanskoj braći. Od

tada su veze Orjune sa Amerikom vrlo žive, tamo se

osnivaju naše organizacije i širi se »Pobeda«.Meg jut im je Or juna imala jednu novu žrtvu . U

Brodu je ubijen od komunista brat August Migić, bašna sam Vidovdan. Orjuna učestvuje otkriću spomen

ploče Draškoviću u Delnicama, gde govori ča vlina. Uaugustu radićevci ubijaju odličnog borca Antu čičin-

Šaina u Vodicama, a prilikom sokolskog sleta u Za-grebu. banaovci navaljuju na Sokolaše i Orjunaše. Uodbrani života B. Angjelinović ubije banaovca Zovka.

I augustu je svečano posvećena zas tava u Si nj u iodržan veliki zbor, na kome govore Leontić i Barlu-lović.

U to vreme minis ta r un ut ra šn ji h dela XaslasPetrović proganja Orjunu gde može, dočim Radićevciuživaju potpunu slobodu. Počinju opet Ivorni napa-daji na naše članove. Zabranjena nam je skupština uMakarskoj i u Zagorju, a u septembru je uapšen, na

zahtev klerikalaca, predsednik lj ub lj anske Oblasti,Marko Ivranjec. Xo Orjuna se ne da. Barlulović polazi

II Beograd le sk up a sa Bi rčan inom i Radoj lovićem protestiraju protiv zabrana, tako da je kasni je posvetazastave u Makarskoj bila dozvoljena i uspela veličan-stveno.

Na 7. septembra zakazana je u Xovom SaduIV. redovita sednica Glavnog Odbora, uz veliki

slet Vojvogjanskih Orjuna. Predsedao je Barlulović, a

bili su prisutni delegati svih Oblasti. Sednica je na-

ročito uzela u pretres rastuću bahatost radićevštine,

le je u tom smislu glasovala oštru rezoluciju. Isto je

tako konstatovala neosnovanost kleveta protiv Orjune. Naglašeno je naročito da Orjuna, obzirom na par t i j -

sku rasparčanost jugoslovenskih redova, ima da sama

123



okupi sve Jugoslovene u svom krilu, le je odlučeno po-

vesti živu akciju u tom pogledu. Još pre ove sednice

izvedene su neke promene u Oblasnim Od bori ma :

tako su u novosadski odbor ušli prof. Malin i Dr. Ta-

baković, za Oblasnog Č elnika u Splitu je izabran Va-lentin Žic, a za predsednika Oblasti Dr. Ivo Petković.

U Beogradu su se Orjune počele organizirali po kvar-

tovima.

Slet Vojvogjanskih Orjuna uspeo je vanredno. Ve-

likom mitingu na glavnom trgu učestvovalo je preko

5000 ljudi, a govorili su Jevgjević, Bartulović, Birča-

nin, Kosla Pećanac, Radojlović i Klanjec. Najbrojnijesu delegacije bile iz Slovenije i Sarajeva, pod vodstvom

Darnića. Istog dana je otkriven i spomenik bratu Radi

Filipoviću, kod čega je govorio Dr. V. Malošić-

L' oktobru dolazi u Jugoslaviju naš odlični prija-telj iz Južne Amerike, Frano Petrinović, pa mu Orju-

na n Beogradu, Zagrebu i L jubl jani spremi srdačan

doček. Ovom prilikom g. Petrinović upoznava se po-

bliže sa radom Orjune, poseću je naše organizacije,

razgovara sa istaknutijim članovima Orjune. kojoj dava

lično veliku potporu, a odmah po dolasku u Valpa-raiso, zajedno sa gg. Paskom Bahuricom, Lukinovićem

i dr., šalje izdašnu pomoć, bodreći Orjunu na rad i

ustrajnost u borbi. Lični primer gg. Frana Peirinovi-

ća, Pa ska Baburice, Lukinovića i dr., kao i uopšte oda -

ziv i pomoć Juos lovena u Americi da ju novi pod-strek celoj Orjuni i po svoj Jugoslaviji oseća se od

tada na jž iv lj a akt ivnost u radu i vera u konačni uspeh.

Orjuna učestvuje u prenosit kostiju narodnog mu-

čenika Male Brničevića iz Kotora u Polj ica. u čeho-

slovačkoj svečanosti u Kragujevcu . u četn ičkim sve-

čanostima u Skoplju i Štipu, te ima sjajne uspehe kod

izbora u Mariboru i u Celju. F novembru je hanao-

vačka rulja demolirala prostorije zagrebačke Orjune.

124 -



a u Bilolju pokušan je atentat na našeg odličnog člana

Hadžipopov ića, di rektora Južne Zvezde«.

Za 29. novembra sazvana je u Splitu V. redovita

sednica Glavnog Odbora, pod predsedanjem Leontiča.

Odlučeno je, izmegju ostalog, obzirom na skore izboreu februaru 1925. da svaki član, u cilju borbe protiv

separatista, ima da izvrši pravo glasa, a zabranjuje mu

se da glasa za listu, koja nije na principu narodnog i

državnog jedinstva. Započete su pripreme za Kongres

u Beogradu.

Praznik Narodnog Uj ed in je nj a (1. XII.) pros la-vila je Orjuna svečano u eeloj državi, naročito u Spli-tu, gde je na Na rodnom Trgu sazvan veličanstven zborna kome su govorili Ministar n. r. Biank ini, VojvodaBirčanin i Bartulović. I" decembru se osniva u Beo-gradu Akademska Orjuna, te su održani veličanstveni

zborovi u Sta rom Bečeju (otkr iće spomen ika Kr al juPetru), u Dubrovniku, u Neretvi, u Kaštelima ild. Na procesu radi Trbovlja rešeni su naši, te su Kranjce,Verbić i Reja pušteni na slobodu posle nekoliko me-seci zatvora. Na Oblasnoj serlnici u Ljubljani izabran

je novi Oblasni Odbor, u koji ulaze Kranjce, VI. Lev-

stik, Dr. VI. Ivnaflič, Dr. Tone Jamar, Ivan Škerjanc,Andrej Verbić i S. Zajec. U Novom Sati u održana jetakogjer oblasna skupština, te su izabrani za predsed-nika Dušan Kovačević, a za odbornike prof. Malin,Jevgjević, Bogdanović, Urlep i dr.

Od 1. januara 1925. počinje »Pobeda« izlaziti 2 puta sedmično, a uskoro počinje uz n j u da izlazi i

pučki list »Razgovor«. Drektorij počinje izdavati bro-

šure i knjige , i to kao prvu kn jigu »Jugoslovenslvo

kroz istoriju« od prof. I. Malina. Redakciju »Pobede«

preuzeo je već polovinom 1924. Ć iro Ć ičin-Šain, koji

uregju je i edicije. U Novom Sadu je izdao i D. Je vgje-vić svoje izabrane članke o Orjuni. Kao redoviti član

redakcije »Pobede« radi naročito Dr. M. Korolija.

m



U god. 1925. pokret se živo i rapidno širi. Naročitu

i pojačanu agilnost pokazuju zagrebačka i beogradska

oblast. Zagrebačka Oblast sa ing. Č avl inom i Dr. Sa-

šom Štulhoferom na čelu razvila je baš u poslednje

vreme veliku delatnost, osnivajući vrlo dobre Orjune usamim centrima Radićevštine. To znači veliki uspeh.

Isto lako i Beogradska Oblast imala je lepe rezultate,

i u Beogradu i u okolini, le svake nedelje drži zbo-

rove i ag it ir a. Tamo je početkom g. 1925. izabr an

oblasnim čelnikom Svet. Despotović, a živo deluju jošBijelić, Anastasjević, Bonaći, Radonjić, Šifer, Borko-

vić, Sr. Milojević, Ivačković i dr. U Mariboru je tako-

gjer reorganiziran Oblasni Odbor, sa predsednikom Dr.

Šnuder lom i oblasn im čeln ikom Irgolićem, koji živo

radi. Ljubljana, Novi Sad i Split deluju uvek marljivo.

Na 1. II. bila je veličanstvena proslava blagoslova prve Orjunaške zastave u Beogradu, pod vodstvom M.

Radoilovića i Birčanina. Na 20. II. preselio se stalno iz

Dubrovnika u Split predsednik Direktorija Dr. Ljubo

Leontić, i lime je dana mogućnost za daleko intenziv-

ni ji rad vodstva. Leont ić se sa sv im žarom baca na

rad za kongres, te drži zborove u Imotskome, šesta-novcu, Sinju, Trogiru, Splitu, Kaštelima itd.

Za 20. mar ta za kazana je VI. redovita sednica

Glavnog Odbora u Ljubljani, kojoj predseda Leontić

Zakl jučeno je da Vel. Kongres svih Or juna u Beogradu

bude na 31. m a j a 1925., te su ođregjene sve pr ipreme

za kongres. Dan pre bila je posveta barjaka akadem-ske Or jun e u Lju bl jan i, ko joj je učestvovao Veliki

Č elnik Bi rčanin. Na večer je bio zbor u Ljub l jan i , na

kojem su govorili Kranjec, Leontić, Bartulović i Jev-

gjević. Na 22. marta bilo je svečano posvećenje zastave

u Mariboru, kome je učestvovalo oko lo.ooo duša, a

govorili su Leontić, Borko, Kranjec i E. Bulat. Na 21. mar ta održan je u Ljub l j an i i kongres

Akademskih Or ju na , te osnovan »Savez Akademskih

Orjuna« sa P. šegotom, kao predsednikom.



U aprilu pogiba od nagle smrti u Beogradu agilni

p r i ja te l j Or june i junačk i borac puk. Pavle Jurišić. i

Orjuna mu iskazuje vidljivu počast pri pogrebu.

U Splitu su na 19. aprila blagoslovljene prve čet-

ničke zastave sa velikim zborom na Peristilu, a istoga

dana održana je i oblasna skupština, te je predsedni-

kom izabran Dr. V. Matošić, a u Odboru M. Nani. Dr.

E. Bulat, Kruno Bonaci, Marija Buzolić, Dr. Uroš Kra-ljević i V. Žic. Istodobno je Direktorij odlikovao prve

osnivače Orjune iz g. 1921., i druge zaslužne članove. Za. 18 maja odredjen je blagoslov barjaka u Kašteli-

ma, a za isti dan i pokusni nastup vojvogjanskih ba-

taljona.

m



Sadrža j

StranaP r e dgovor 5

I. Nap red na om la di na 7

II. Počec i nac ion al i s t i čke om la d in e 14

III. Ujedinjena nac ion al i s t i čka om la di na 22

IV. God. 1914. — Uj edi nj en je c el o k u p n e o m l a d i n e . . 32

V. Sar aje vsk i ate nta t 43

VI. Om la di na u t a mn i c a m a i na fr on ti 49

VII. Om l ad i na u emi gra cij i 59

VIII. Bugj enje i os lo bog jenj e . — Pok uša j i p o n o v n o g

oku pl j anj a om la di ne 71

IX. Počec i Orju ne. — „Jug. napr . na ci on al na om la di na " 80

X O j " D k S l i 1 XII 1925 94

od revolucionarne omladine do orjune

Documents