Naučni menadžment -Frederik Vinslou Tejlor –

“Just as eating contrary to the inclination is injurious to the health, study without

desire spoils the memory, and it retains nothing that it takes in.”

Leonardo da Vinci

Klasične teorije organizacije Bihevioristički pristup Nauka o menadžmentuSavremeni pristupi

organizaciji

1900 - 1930 - 1950 - 1970 -

EkonomijaInženjering

SociologijaPolitičke nauke

Biologija-ekologija

Industrijska sociologijaSocijalna antropologija

Kulturološka antropologija

Folklor

Postmoderna arhitekturaPoststrukturalna teorija

Studije kulture

Frederik TejlorFrenk Gilbret Lilijan GilbretHenri GantEmerson Harington Luter GalikLindal ArvikDžejms MuniAlan Rajli Maks Veber

Oliver ŠeldonMeri Parker-FoletElton MajoČester BernardAbraham MaslovDejvid MeklilandFrederik HercbergStejsi AdamsDžon FrenčBertram Rejven

Edgar ŠeinRensis LikertDaglas MakGregorEdgar TorndajkKlejton AlderferViktor VrumEdvin LokGeri LotamKit DejvisKerol Patman

Leonid KantorovičKenet Erou Leo Haric Lorens Klajn Don Patkin Oskar Landž Milton Fridman Franko Modiljani Herbert Sajmon Džejms Marč

Džon fon Nojman Oskar Morgenstern Ludvig fon Bertalanfi Kenet Bolding Frimont Kast Džejms Rozencvajg Fred EmeriErik Trist Talkot Parsons

Henri MincbergPol LorensDžej LoršDžejms Tompson Majkl Porter Čen Kim Rene Moborn Rejmond MajlsČarls SnouAlan Mejer

Henri KolemanPol DiMađo Volter PauelMajkl Koen Johan Olsen

NeoinstitucionalizamSistemska dinamika

Operaciona istraživanja

Murej Gel-Mana (Murray Gell-Mann)

Društvene nauke i „čiste“ egzaktne nauke

„Zaista? Zamisli koliko bi fizika bila teška kada bi elektroni mogli da razmišljaju“

Klasičnu školu menadžmenta

čine sledeće teorije, odnosno

škole:

Naučni menadžment.

(Taylor)

Administrativni

menadžment. (Fayol)

Birokratski menadžment.

(Weber)

Industrijska proizvodnja u to vreme bila je karakteristična i po

radikalnom odvajanju proizvođača od potrošača

Među njima više nema direktnog kontakta kao što je to bilo u zanatskoj proizvodnji (izrada proizvoda po narudžbi, komadu ili meri za poznatog kupca).

Crvena

Ćilibarna

Narandžasta

Zelena

Tirkizna

Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor; 1856 - 1915) bio je prvi koji se primenom naučne metodologije bavio istraživanjem problema upravljanja u preduzećima.

Zbog toga, a naročito zbog zaključaka i preporuka koje je definisao, on se smatra rodonačelnikom škole naučnog mišljenja u menadžmentu

Utemeljivač naučnog menadžmenta (neki ga nazivaju i “ocem” savremenog menadžmenta).

1895. objavio je studiju „Sistem plaćanja po komadu“ (A Piece-rate System), a potom i „Upravljanje pogonom“ (Shop Management) 1903. i „Principi naučnog upravljanja“ (Principles of Scientific Management) 1911. godine.

OSNOVNI PROBLEMI

Plaćanje radnika na nadnicu bez obzira na efekte rada,

Slabu organizaciju rada i definisanje radnih zadataka i

Zastareo način upravljanja u pogonima.

5.3.2019. 8

... da bismo u nizu primera ukazali na velike gubitke koje cela

zemlja trpi zbog neefikasnosti u većini svakodnevnih aktivnosti; da bismo ubedili čitaoca da lek za ovu neefikasnost leži u

sistematskom upravljanju, pre nego u traganju za nesvakidašnjim ili izvanrednim pojedincem;

da bismo dokazali da je najbolji sistem upravljanja prava nauka koja počiva na jasno definisanim zakonima, pravilima i principima, kao temelju.

da pokažemo da su principi naučnog upravljanja primenljivi na sve vrste ljudskih aktivnosti, od najjednostavnijih aktivnosti, do rada u velikim korporacijama, koje zahtevaju najsloženiju kooperaciju;

da kroz niz primera da ubedimo čitaoca da se uvek, kada se ovi principi primenjuju na adekvatan način, postižu zapanjujući rezultati.

5.3.2019. 9

… zvuči poznato?

OSNOVNI CILJEVI Da se svaki radnik zaposli na što kvalifikovanijem

poslu u skladu sa njegovim mogućnostima i fizičkim sposobnostima,

Da svaki radnik treba da dâ maksimalnu količinu rada koju daje najbolji radnik njegove kategorije odnosno klase,

Da svaki radnik koji radi kao prvoklasni radnik treba da bude plaćen 30% do 100% više u odnosu na prosek svoje klase, što zavisi od prirode posla. To za preduzeće znači visoke plate i niske troškove za radnu snagu.

5.3.2019. 10

Prvoklasni radnik: 1. Inteligencija 2. Obrazovanje 3. Specijalističko ili

tehničko znanje; spretnosti ili snagu

4. Takt 5. Energičnost 6. Posvećenost 7. Poštenje 8. Zdrav razum 9. Dobro zdravstveno

stanje

2-3 osobine: može da se zaposli kao prosečan radnik

4 osobine: prvoklasni radnik

5 osobina: redak slučaj 6-9 osobina: gotovo

nemoguće da se nađe

5.3.2019. 11

OSNOVNI PRINCIPI

1. Oblikovanje rada – Do Taylor-a smatralo se da radnici i poslovođe sami najbolje znaju kako se obavlja rad za koji su specijalizovani.

2. Izbor i obrazovanje radnika – Za svaki rad trebalo bi izabrati najprikladnijeg radnika, s obzirom na to da fizičke i psihičke sposobnosti ljudi ne odgovaraju jednako svim vrstama rada.

5.3.2019. 12

OSNOVNI PRINCIPI

3. Motivacija radnika – Taylor je smatrao da je potrebno odrediti minimalnu nadnicu za radnike koji će rad obavljati prema standardnoj metodi i standardnom učinku. Smatrao je i da radnika treba motivisati, osim novčano i boljim uslovima rada, uzimanjem u obzir njegovih želja, pažljivijim tretiranjem i sl.

4. Odvajanje planiranja od izvršavanja

5.3.2019. 13

USLOVI DOBROG UPRAVLJANJA

Veliki dnevni i jasan zadatak za svakog čoveka;

Standardna oprema i uslovi za rad;

Velika plata za uspeh;

Gubitak u slučaju neuspeha.

5.3.2019. 14

POSAO NOVOG RUKOVODIOCA Razvija nauku za svaki segment čovekovog rada, što

zamenjuje stare metode rada „od oka“; Naučno odabira, obučava i „pravi“ radnika, dok je

nekada radnik sam odabirao posao i sam se obučavao; Iskreno sarađuje sa ljudima, kako bi se osiguralo da se

čitav posao obavlja u skladu sa principima nauke koja se razvija;

Rad i odgovornost skoro podjednako deli sa radnicima - rukovodstvo preuzima sve poslove planiranja, organizacije, koordinacije i kontrole od poslovođa i radnika, dok su ranije gotovo sav rad i veći deo odgovornosti snosili radnici.

5.3.2019. 15

5.3.2019. 16

Rukovodilac mora imati širok spektar znanja Funkcionalna organizacija

Rukovodilac za održavanje mašina

PROIZVODNO RADNO MESTO

Inspektor kvaliteta

Rukovodilac za brzinu rada

Rukovodilac grupeRukovodilac za

podelu rada

Rukovodilac za instrukcije

Rukovodilac za vreme i troškove

Rukovodilac za disciplinu

Rukovodioci u proizvodnji Rukovodioci u planskom odeljenju

17

Frank (1868-1924) i Lillian Gilbreth (1878-1972) Gilbreth-ova proučavanja su orijentisana na povećanje

produktivnosti rada pronalaženjem jednostavnijih i lakših postupaka.

Uveo u proučavanje rada precizan časovnik i filmsku kameru Tabela standardnih pokreta (18 pokreta) Primer i uporediti sa neformalnim Postupkom koji je razvio radnik

18 Zidanje ciglama:

Henry Gant (1861-1919)

Harrington Emerson (1853-1931)

5.3.2019. 19