magazin 19

Miodrag ZecMiodrag Zec

Za kim zvona zvone?!Za kim zvona zvone?!

OMO 2009Logistika u auto industriji

IIPP seminariZnanje koje vredi

bro

j 19 -

godin

a V I

SSN

1821-0

627,

CO

BIS

S.S

R-I

D 1

55365388

BESPL

ATA

N P

RIM

ERAK -

DIR

EKTN

A P

OTA

- P

OTA

RIN

A P

LAEN

A K

OD

PO

TE 1

1200 B

EO

GRAD

2

sadraj

3poslovniMAGAZIN broj 19

1214 Korkovado: Kvalitet, strunost,jednostavnost i naravno cena

1620 Metalom punjene epoksidne smee - LOCTITE teni metal22 IIPP news

2526

Stanje u metalskom kompleksu Srbije

30 kola kvaliteta, kola odravanja

indeks oglaavaa

MARINKOVI HOFMANN.............2SKF........................................5PERLES...................................9INDENA................................15FIAT......................................27GALEB................................28CASTROL...............................34IIPP......................................362424

Sinia BorojeviOdravanje u etvrtoj dimenziji

SKF proizvodi za prenos snage

Kako se postaje dobavlja?

66IntervjuMiodrag Zec

31 Bezbednost u saobraaju

32 Nova dimenzija odravanja sistema vertikalnog transporta34 TCO - Castrolov model optimizacije trokova u odravanju

IntervjuSaa Markovi, EUnet

1010 IIPP seminariZnanje koje vredi

1818

KonferencijaOMO 2009

Logistika u auto industriji

uvodna re

4 drutvo odravalaca tehnikih sistema

IzdavaDrutvo Odravalaca Tehnikih Sistema (DOTS), Vatroslava Lisinskog 12a, 11000 Beograd

Glavni i odgovorni urednik:Dr Dejan Curovi, Mainski fakultet, Beograd

Izdavaki savet:Prof. dr Branko Vasi, Mainski fakultet, Beograd Doc. dr aslav Mitrovi, Mainski fakultet, Beograd Dr Predrag Uskokovi, JKP BVK, Beograd Prof. dr Gradimir Danon, umarski fakultet, Beograd

RedakcijaDipl. in. Nada Stanojevi, iipp, BeogradDipl. in. Nada Curovi, iipp, Beograd Dr Vladimir Popovi, Mainski fakultet, Beograd Dipl. in. Bojan Mani, Mainski fakultet, Beograd

MarketingNikola Novakovi, iipp, Beograd

Dizajn i prelomRadomir MilenkoviNikola uri

tampaMODRIANI Golubinaka 54, 22310 imanovci

ISSN: 1821-0627COBISISS: 155365388

Poslovni MAGAZIN je magazin informativnog i edukativnog karatkera. Izalzi etiri puta godinje i BESPLATNOse dostavlja na poslovne adrese strunjaka i rukovodilaca u velikom broju institucija i organizacija.Ukoliko ste zainteresovani da poslovni MAGAZIN stigne i do Vas, dovoljno je da nam poaljete podatke koji ukljuuju: Vae ime i prezime, ime i adresu rme, sa naznakom za poslovni Magazin.

Drutvo odravalaca tehnikih sistema, Vatroslava Lisinskog 12a, 11000 BeogradTel: 011 2088041 Fax: 011 3291373 www.dots.rs of [email protected]

Miodrag ZecMiodrag ZecZa kim zvona zvone?!Za kim zvona zvone?!

OMO 2009

Logistika u auto industriji

IIPP seminariZnanje koje vredi

broj

19

- go

dina

V I

SSN

182

1-06

27,

CO

BIS

S.S

R-I

D 1

55365388

BES

PLAT

AN

PRIM

ERAK -

DIR

EKTN

A P

OTA

- P

OTA

RIN

A P

LAEN

A K

OD

PO

TE

112

00 B

EOG

RAD

2

Svetska ekonomska kriza je jo uvek jedna od kljunih tema kako u svetu, tako i kod nas. Diskusije oko efekta krize, oko njenog prevazilaenja ili kraja i dalje traju. Eksperti se spore oko toga da li je kriza dotakla svoj vrhunac ili nas tek ekaju teki dani. Nesumnjivo je da su brojne oblasti poslovanja uzdrmane i da je u industrijskom sektoru jedan od najdrastinijih udaraca doivela auto industrija.

Najvei udar, oekivano, pretrpelo je ameriko trite na kojem je prodaja opala za etvrtinu.U poreenju sa Amerikom, situacija u Evropi nije tako dramatina poto je prodaja opala za samo 12 odsto. Da li nas to moe uteiti? Ne, jer se negativni uticaji krize razlikuju od proizvoaa do proizvoaa i veoma zavise od toga o kojoj se ekonomiji radi. Svedoci smo tekoa i velikih promena sa kojima se domaaauto industrija danas suoava. Zbog iroko razgranate pratee industrije u ovom sektoru, moramo biti svesni da su efekti ovih promena dalekoseni i da se tiuirokog spektra dobavljaa.

Sa idejom da ne sedimo skrtenih ruku i ekamo da drugi ljudi dou do reenja, ove godine smo 34. konferenciju OMO organizovali sa kljunom temom LOGISTIKA U AUTO INDUSTRIJI. Na konferenciji e govoriti brojni istaknuti privrednici i nauni radnici, a program je izbalansiran i fokusiran ba na potrebe privrede. Svesni smo da pomenute probleme ne moemo preko noi da iskorenimo. Meutim, voeni idejom da nedovoljna informisanost ljudi o poslu kojim se bave, neminovno dovodi do greaka u odluivanju i poslovanju, pozivamo vas da se ukljuite u rad konferencije OMO 2009 da bi bili kvalitetno i pravovremeno informisani, i da bi svojim idejama i iskustvom postali deo reenja.

S potovanjem,Nada Stanojevi

Do sada ste uvek raunali na SKF leajeve i podrku od SKF Ovlaenih Distributera za nesmetan rad vae opreme. Raunajte na nas i za neto drugo to je takoe od kritinog znaaja za va pouzdan rad, sve vrste zaptivnog materijala za rotacionu i hidraulicnu opremu i kompletna linija proizvoda za prenos snage koja obuhvata: Klinaste kaieve, kainike (remenice), spojnice i kardanske krstove, zupaste kaieve, zupanike, aure za pritezanje, specijalne kaieve i lance.

Vie informacija potraite od Vaeg SKF Ovlaenog Distributera i na: www.skf.rs

Popunili smo

praznineu vaem snabdevanju proizvodima za prenos snage


Moete li da se osvrnete na genezu svetske ekonomske krize i njene efekte na nau zemlju?

Kada raspravljamo tu genezu o krizi, vidimo da je prvo reeno - nee nas pogoditi, pa drugo, pogodienas malo, pa tree reiemo sami, pa etvrto MMF e biti savetodavan, pa peto - stend baj sa 520 mil-iona, pa onda esto - moe biti 1.000, milijarda i tako dalje. Mi mamo problem koji je delimino izazvala druga ravan, koja je vana za nau javnost. Desila se svetska ekonomska kriza, to e se tek raspraviti kako i zato se desila i zato nije na vreme neko reagovao u Americi. Nije to sluajno, nije to cunami, pa i cunami se predvia, mali zemljotres, a bilo je i ranije velikih zemljotresa, pre ovoga, na amerikom tritu, pa nije alarmirano da e biti cunami. Nije se nita desilo tek tako sluajno, neko je zatajio da obavesti, neko nije radio svoj posao, nisu uradili ono to su morali i zato su plaeni da rade i tako dalje. I sada imamo svetsku nansijsku krizu koja je opte opravdanje za sve, ali nije bas tako.

Da li je ovo vrhunac krize ili moemo da oekujemo i gore dane?

Imali smo 10-15 godina sankcije, one su nam krive, inae bi sve bilo krasno i lepo, i sad imamo svetsku ekonomsku krizu. Ona e pogoditi nau zemlju, pogodie nas vie nego to se na prvi pogled inilo i vie verovatno nego to sad procenjujemo, meutim, taj problem nije osnovni, mi imamo i problem iznutra. I da je svetska privreda u ekspanziji, mi imamo problem. Tako na primer, jedan od prvih zadataka tranzici-je koja je poela 2000. godine, bio je da se obezbedi monetarna stabilizacija, to je bila prva faza. Druga faza je da se liberalizacijom cena isprave dispariteti, a trea faza je privatizacija, pa restruktuiranje - to je kolski primer. Posle osam godina, jel mi imamo monetarnu stabilnost? - Nemamo je. Je l imamo visoku stopu in acije? Imamo. Jel imamo situaciju da Narodna banka intervenie da ouva ovaj kurs? Intervenie. Jel imamo ravnotene cene, jesmo ispravili disparitete? Nismo. Je l e poskupeti gas 60%, jel e poskupeti grejanje, je l e poskupeti stanarine? Mi smo drali standard jednim delom cena koje kontrolie drava. Ako hoemo da isteramo de cite iz javnih preduzea, moramo biti svesni da su oni posledica dve stvari. Jedna je nee kasnost, jer imaju vika zaposlenih i troe prekomerno, a druga je to neke cene ne plaamo. Znai, mi ovde jabuke

ZA KIM ZVONA ZVONE ?!ZA KIM ZVONA ZVONE ?!Prof. dr Miodrag Zec je profesor Beogradskog Univerziteta sa preko 30 godina iskustva u oblasti mikroekonomskih i makroekonomskih analiza, budetiranja i privatizacije. Od poetka 2009. godine imao je vei broj veoma zapaenih javnih nastupa ije najinteresantnije delove vam prenosimo.

poslovniMAGAZIN broj 19 7

intervju

plaamo vie nego u Nemakoj, a struju manje, a poljoprivredna smo zemlja. Prema tome, sad e cenepojesti plate, poto poveanja plata nee biti, a bie uslova za in aciju, onda znai da moemo oekivati redukciju standarda.

Kakva je situacija sa zemljama u regionu, jesu li oni u boljem poloaju od nas to se tie krize?

Mi smo dosta toga kao narod preiveli. Ovakav narod se teko moe nai, jer je ovaj narod prosto Bogom dan da tako funkcionie. Mi jesmo u tom smislu psiholoki otporni, jer ako ste vi proli cunami, uragane, razne zemljotrese - ovo je nita. U tom smislu da, ali nije drava kao drava. Mi smo najranjiviji u regionu i to im je rekao i MMF. Zato? Pa, rekao je ono to neki ljudi tvrde ve 3-4 godine. Izvoz je kljuni indika-tor stabilnosti jedne drave - sposobnost da mi drugima prodamo svoju robu. Jesmo li mi sposobni da prodamo drugima svoju robu? - Pa, nismo. Kod nas stalno raste de cit platnog bilansa i iri se i raste... Samo se menja nain na koji se pokriva. Dok stvari idu tako da su doznake visoke, da su prihodi od privatizacije visoki, da su reprogrami kredita visoki, da je ulaz kapitala poslovnih banaka visok, stvar se moe nansirati.

Srce jedne privrede, pogotovo male zemlje i male privrede je izvoz. Ona mora da izvozi najmanje 80, 70% i vie drutvenog proizvoda, to kod nas nije sluaj i to je na hendikep. Jedina zemlja koja ima potpuno drugu politiku to je Slovenija. Ona je ila u ekspanziju, da kupuje preduzea, da vri investicije i da ima izvoz. Oni su restruktuirali privredu. Gorenje je uspelo da prodaje i u Nemakoj, a sada se pravi i u Valjevu - pa ima eksterne investicije. Mi imamo samo dve eksterne investicije u: Republiku Srpsku i to je dobro, Telekom i Dunav osiguranje. Kljuno je izvoziti. Narodu se mora objasniti odakle dolaze devize. Normalno je da dolaze zato to neko izveze robu, pa mu on plati u devizama, on vrati ovde, pretvori u dinare i nastavlja dalje. Sve ostalo je ranjivo. Da li e rasti ili padati devizne doznake? Verovatno e padati. Mi imamo potpunu promenu strukture migracije. Sad se ide u Ameriku, ide se daleko, nema vie one privremene migracije. Drugo, stari stanovnitvo, gube se veze i tako dalje.

ta mislite da li je nae trite interesantno za strano investicije?

Ovde je jeftin rad. Ovo to se sad najavljuje - da e doi neke investicije iz Slovenije ili iz Rumunije, a objavile su vesti, to samo moe doi zbog jeftinog rada. Ali ako domae cene odu toliko visoko, pitanje je hoemo li mi uopte imati jeftin rad. Mi smo imali skoro prikaz na televiziji gde ljudi rade u konfekciji za 6.000 dinara. Pitanje je da li je to odrivo. Drugi je problem da li mi imamo radnike za realnu proi-zvodnju. Mi smo stanovnitvo koje stari, promenjena je i starosna struktura i kvali kaciona struktura. Svi bee iz materijalne proizvodnje, ovde nema vie kole za zidare, bravare i tako dalje. Mi moemo oekivati da ovde dou investicije koje zahtevaju mnogo, mnogo jeftinog ljudskog rad. To je realnost. To je realnost i za Kinu. Znai, zato je tamo neko otiao? Pa zato to je rad jeftin, to su ekoloki trokovi mali, to su porezi mali... Prema tome, nema tu velike prie.Ovde svi oekuju da e biti na berzi, da e svi raditi u dravnoj administraciji, u Skuptini i tako dalje. Ja mislim da e se vrlo teko nai radnici i moe se vrlo lako desiti da se ovde ponovi isto to i u Crnoj Gori. Pogledajte ko tamo radi - pa, rade ljudi koji su doli da rade preko leta, kad idete na odmor. Neko je prodao zemlju, neko je prodao kuu, neko je prodao akcije, neko je u parlamentu, neko u vladi, neko u nekom regulatornom telu, neko ima plau. E, sad, ko dolazi? Dolaze radnici. Znai, ono kao to su Ru-muni dolazili kod nas da rade, oni sad vie nee doi. Pitanje je u okruenju, on ima skoro punu zaposle-nost. Mi moramo da se prilagodimo i to otrenjivanje e biti teko. Znai, mora da doe neka eksportna industrija, to je spas.

Gde vidite mogunost za oporavak industrije?

Ovi iz sveta su doli samo na pozicione rente, na retke resurse, na akcizne robe, na banke, na osiguranje i tako dalje. Mi imamo dosta katastrofalno stanje u industriji, a i u privatizaciji industrije imamo katastrofalno stanje. Sva velika preduzea se svode na graevinsko zemljite, od Rakovice preko Zmaja, do Kraljeva. To je kljuni problem - nema realnih investicija. Postoje neke zemlje koje to mogu, ali su retke. Evo, uzmimo sluajRusije, koja je imala 7-8 imperatora u svojoj istoriji, koji su je skokovito vodili napred. Od Ivana Groznog, Katarine Velike, Petra Velikog do Putina Velikog. Mi moemo da kaemo ta god hoemo, ali on je napravio skok i Rusija se ponovo digla. Ali zahvaljujui emu se digla? Pa resursima, ta Rusija izvozi nego resurse.Po meni je Kina fenomen. Kina izvozi sijalice, grickalice, spajalice, kompjutere. Kina izvozi sve i to moe da ini hiljadu godina. Rusiji e na kraju izduiti nafta i ta e onda? Ovo to rade Kinezi je za-snovano na bezgraninoj kreativnoj moi ljudskog rada i zato je strah od Kine opravdan. Oni naprave automobil za 2.000 dolara, a Detroit ne moe bez pet i gotovo. Ovi u Detroitu imaju prava, mno-go vie jedu, manje rade, hoe da glasaju, da spavaju, a Kinezi samo rade. Nije ni udo to ima-ju istoriju dugu pet hiljada godina. Niko se nije toliko dugo odrao. Njih ni komunizam nije uspeo da pokvari. Komunizam je dotukao sve slovenske narode, ali Kini, ni komunizam nita nije mogao.Komunizam je bio politiko drutvo, ali i on je ostavljao neku mogunost da ovek moe neto da uradi


intervju

do neke take, a da ne bude involviran. Mogao si da bude tehnikidirektor borskog rudnika, a da nisi lan partije. Sada ne moe biti ni portir, a da nisi u partiji.

U ekonomskom uenju, kod nas vidim dirigovanu ekonomiju i vidim dravu. Ovde svi, i mlada i stara elita, rade kod drave. Niko iz sveta ovde nije doao da otvori neku konkurentsku rmu i da pravi neto to izvozi na zapad. Nai ljudi reformatori koji nam se vrate iz sveta hoe da budu vlast. Oni nisu doli da rade.

Gde vidite reenje kojim drava moe da umanjili efekte krize?

Mi smo imali model da napravimo Ustav koji e nam garantovati jed-nu e kasnu i jeftinu dravu, ali mi to nismo uradili. Mi imamo deset lanova Ustava koji nita ne reguliu, pa kau tamo imamo Vladu, Vlada ima potpredsednika. Ima li jednog ili 50? Seate se, neka Vlada je imala 17 potpredsednika, neka je imala jednog, a ova ima dva. Ne moemo pustiti da se ljudi pogaaju, da se pri svakoj Vladi kombinuju resori, pa sad ima 20 ministara, sad 18, sad 30, neka druga koaliciona stranka ima 50, 500 ministara. O emu se tu radi? Da li mi moemo da kaemo Ljudi, bre, drava Srbija to je to, to su te zgrade i to su ti resori? Ovde je sve u nagodbama, kako kome treba, ovaj je s portfeljom, ovaj je bez portfelja itd, to je neozbiljno, to se ne moe platiti. Problem se ne reava tako to e se svi zaposliti kod drave. Na kraju e se svi zaposliti kod drave, i ta onda? Ko e onda neto da proizvodi, neku robu? Prosto, drava mora biti odriva, mora da ima drutveni proizvod iz koga e se moi naplatiti porez, mora da bude jeftina. Vi imate, sad da ne uzimam kolske stvari, vi imate apsurd, recimo poreski prihod. Ako je stopa nula, prihod je nula, ako je poreska stopa 100 posto, onda je opet prihod nula, onda nee niko da plaa porez. Znai, mora ii na neku stopu... mora ii na neto normalno. Pogledajmo okolo. Mora drava stvoriti da se zaposle ljudi, ali u realnom ivotu, u realnom biznisu. Drava mora stvoriti uslove da se isplati raditi, a ovo se ne isplati raditi.

Da li mislite da privatizacija moe biti deo reenja? Da li je bila neophodna i da li je sprovedena na pravi nain?

Imamo nekoliko blokova privatizacije. Neke su transakcije dobre, ali ta je prodato? Prodata je jedna industrija koja je, mahom, strano interesantna svagde. Telekom bi svako kupio, fabriku duvana svako bi kupio, pivare i tako dalje, i taj novac je zavrio u potronji. Ovde imamo itav niz kapitalnih preduzea koja bi trebalo da izvoze. Da li postoji IMR Rakovica? Skoro da ne postoji. Jel postoji IMT? Tih 50.000 traktora - ne postoji. Znai, nama fali, nama kljuno fale nove grin ld investicije u proizvodni eksportni sektor. Da li se moe do toga doi? - Moda moe uz radikalnu rede niciju uslova privreivanja, poreza, dozvola i tako dalje. Hoe li privatizacioni prihodi padati? Drastino e padati. Prvo to je kriza i to sad je teko. Mi umesto da dobijemo privatizacioni prihod, dobili smo milijardu i po od Telekoma, pa 400 od ovoga, pa 350 od Robnih kua. To je kao da smo izvezli 350 miliona. E, ta sad kad treba praviti Fijat? Sad treba da uloi iz budeta da bi napravio zajedniko preduzee. Pa si objavio tender za Bor, pa sad treba da opet uloi neto i tako dalje. Ima gasovod, pa treba da uloi neto. Znai, problem je to e nestati, to e ta diskrepanca poi drugom tokom i zakonito vui kurs nagore.Ja tri godine upozoravam, ne moe se kurs odrati na bazi privatizacije. Umesto da smo novac iz priva-tizacije iskoristili da vratimo dugove i da napravimo autoputeve, mi smo obarali kurs i uinili da je uvoz enormno jeftin. Sada, ta je realni kurs kad me neko pita? Realni kurs je onaj koji pokazuje stanje iz-vozne sposobnosti jedne zemlje. Da li jedna zemlja moe izvozom da kontinuirano pribavlja devize. Moe li naa drava? Ne moe. im je zagustilo neto prodamo i to ja tri godine priam. Trini kurs, ovo-ono, jak dinar... Kako moe biti jak dinar u zemlji gde je sve slabo?

I na kraju, da li imate neki savet za nae itaoce?

Savetujem im da psiholoki prihvate injenicu da moraju raditi vie, a troiti manje. Savetujem im da vre pritisak da se trokovi drave smanje, da se porezi smanje kako bi se isplatilo raditi. Savetujem im da se okrenu realnoj ekonomiji, jer mala zemlja i mali narod mora nai neke prihode koje uz dobit moe prodati na svetskom tritu. Ovde se mora razbiti iluzija da e drava sve reiti i da e nam politiari dati platu. Do sada smo uglavnom mi plaali. Moda je sada prilika da parafraziram Kenedija: zato ne pitaj ta Srbija moe uraditi za mene, ve pitaj ta ja mogu da uradim za sebe i Srbiju, a ini mi se da je vrlo prikladno i ono to ree Don Don: Zato ne pitaj za kim zvono zvoni, ono zvoni za tobom.

I Z A Z O V P R O F E S I O N A L A C A

10

poslovna edukacija

drutvo odravalaca tehnikih sistema

Znanje koje vredi!Institut IIPP je domaa konsultantska kua, koja od 90-tih godina prua iroku lepezu usluga u konsaltingu i obuci u oblastima kvaliteta, upravljanja projektima, upravljanja

Do sada smo odrali preko 150 kurseva sa preko 2000 izdatih serti kata, a za jesen 2009. godine pripremljen je specijalizovani paket usluga podeljen na nekoliko tematskih kurseva koji se organizuju u trajanju od jednog ili dva dana.

Broj polaznikaObuke radimo iskljuivo u malim grupama do 15 polaznika. Prednost imaju polaznici ije uplate stignu ranije.

Materijal za treningMaterijal polaznici dobijaju u toku prvog dana. Svaki polaznik dobija svoj primerak materijala koji je na-menjen iskljuivo polaznicima i ne prodaje se posebno.

Lokacija i vremeObuke se odravaju u Beogradu. Program traje od 09.00 do 16.00h, jedan, odnosno dva dana.

CenaCena jednodnevnog kursa po polazniku je 290 EUR + PDV (18%)Cena dvodnevnog kursa po polazniku je 490 EUR + PDV (18%)Uplate se primaju preko tekueg rauna 290-825-93 sa pozivom na broj K (navesti broj kursa). Plaanjeiskljuivo u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije. Kompletna uplata je zahteva-na pre poetka kursa. Cenom kursa nisu obuhvaeni trokovi prevoza i smetaja. Polaznici sami obezbeujuhotelski smetaj. Institut iipp Vam moe pomoi sa spiskom odgovarajuih hotela i kontakt podacima.

Ko su nai Klijenti? Na obuku dolaze polaznici iz razliitih poslovnih sfera. Ovo je odlina prilika da upoznate nove kolege, raz-menite vizit karte, dobijete nove kupce, saznate kako drugi rade, steknete nove prijatelje... Poverenje su nam poklonile broje rme od kojih izdvajamo: JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, NIS Naftagas, JP eleznice Srbije, Delta Automoto, Preduzee za puteve Beograd, JAT Airways-Tehnika, Veterinarski Zavod Subotica, JKP Mediana Ni, HIP Petrohemija, Voda Vrnjci, JKP Beogradske elektrane, Saobraajni institut CIP, Goa Fabrika inskih vozila, LOLA Institut, GSP Beograd, Energoprojekt, Lasta, Beohemija, Carnex Luka Dunav Panevo, Kolubara Graevinar Lazarevac, US Steel Srbija, Zavod za izradu novanica, GOODYEAR, HE erdap DOO, IKARBUS, TE-Kolubara, Fabrika ulja i biljnih masti Sunce , Termoelektarane Kostolac B, IVECO, JKP INFOSTAN, Galenika, Graditelj Novi Sad, umadija lek i mnogi drugi

PrijavaTelefonom 011/208-80-41 ili 33-02-451, faksom 011/33-02-450Elektronskom potom of [email protected], putem sajta www.iipp.rs.

odravanjem tehnikih sistema i upravljanja rizikom. Kao predavai, angaovani su vodei domai eksperti sa meunarodnom reputacijom, ime se obezbeujevisok nivo strunosti i kompetentnosti.

Sa iskustvom u irokoj oblasti industrijeInstitut IIPP donosi inovativna reenja bazirana na najboljim iskustvima, to omoguava da Vae poslovanje izvuemaksimalne koristi od predstavljenih metoda i tehnika.

poslovna edukacija


1. ASSET MANAGEMENT teme: upravljanje osnovnim sredstvima, mainama i opremom

29. i 30. IX 2009.

2. RELIABILITY MANAGEMENT teme: analiza i izraunavanje osnovnih pokazatelja pozdanosti, predvianje i upravljanje pouzdanou

01.X 2009.

3. RISK MANAGEMENT teme: upravljanje rizikom, pristupi, tehnike i metode

06. i 07. X 2009.

4. MAINTENANCE MANAGEMENT teme: trokovi odravanja, odravanje prema stanju, pogodnost odravanja, meunarodni standardi za odravanje

08. X 2009.

5. INTEGRATED MANAGEMENT teme: Integracija ISO 9001, ISO 14001, ISO/IEC 27001, ISO 22000 (HACCP) i OHSAS 18001 i dr.

13. i 14. X 2009.

6. METODE ANALIZE OTKAZA teme: stablo otkaza, FMEA, pouzdanost razliitih struktura rizika

15. X 2009.

7. INTERNI OCENJIVAI 9000 teme: zahtevi standarda ISO 9001:2008, planovi ocenjivanja, kriterijumi za ocenjivanje 20. i 21. X 2009.

8. IFARSKI SISTEM teme: osobine ifarskih sistema, modeli, kodna imena, nomenklatura, ifrarnik, zapis i itanje ifara 22. X 2009.

9. INTERNI OCENJIVAI 14000 teme: zahtevi standarda ISO 14001:2004, planovi ocenjivanja, kriterijumi za ocenjivanje 03. i 04. XI 2009.

10. MENADERSKI EKSPERIMENTI teme:Demingovi menaderski eksperimenti, menaderske igre kod upravljanja projektima i kod upravljanja kvalitetom 05. XI 2009.

11. SPARE PARTS MANAGEMENT teme: osnove projektovanja sistema snabev anja, upravljanje zalihama rezervnih delova, upravljanje trokovima zaliha rezervnih delova 10. i 11. XI 2009.

Septembar

Oktobar

Ima samo jedna gora stvar od toga da kolujete ljude pa da

Vam odu, a to je da ih ne kolujete, a da Vam ostanu

Zig Ziglar

12. ISO 27000 teme: zahtevi standarda, bezbednost informacija, zahtevi kupaca

12. XI 2009.

13. INENJERSTVO RIZIKA teme: naon izraavanja i izraunavanja rizika, predvianje posledica i trokova rizika, uticaj na osiguranje i garancije

17. i 18. XI 2009.

14. OHSAS 18000 teme: zahtevi OHSAS 18001, identi kacija opasnosti & ocena rizika, razvoj, implementacija i funkcionisanje

19. XI 2009.

15. PROJECT MANAGEMENT teme: upravljanja projektima, strateki izbor projekta, softversko reenje - MS Project

01. i 02. XII 2009.

16. HACCP teme: Zahtevi HACCP, analiza rizika i kritine kontrolne take, koristi od HACCP 03. XII 2009.

17. SSA METODA teme: analiza procesnog pristupa, IDEF0-analiza procesnog pristupa, izrada procedura na osnovu procesa

08. i 09. XII 2009.

18. OUTSOURCING teme: tehno-ekonomska analiza mogunosti da se pojedini delovi preduzeaizdvoje, OUTSOURCING u svetu i kod nas, mogunosti integracije 10. XII 2009.

19. FMEA teme: proraun, analiza i predvianje pouzdanosti, FMEA-mogunosti i potrebe primene u praksi

15. i 16. XII 2009.

20. BENCHMARKING teme: etri procesa BENCHMARKING-a, interni i eksterni BENCHMARKING, forecasting

17. XII 2009.

Decembar

Novembar


intervju

Poslovati sa rastom i utedeti na poslovanjuDr Saa Markovi, izvrni direktor kompanije EUnet i dugogodinji novinar asopisa Vreme

Po obrazovanju ste doktor mainskih nauka a opredelili ste se za industriju koja vie lei elektro inenjerima, kako je dolo do toga?

Odrastao sam u Trsteniku, malom provincijskom gradu koji je izrastao na uspehu Prve petoletke i mainske industrije, u porodici uglednih inenjera koji su svoje kole zavrili u Beogradu. U takvom okruenju bilo je sasvim prirodno da krenem stopama svojih roditelja.Deaki planovi su jedno a ivot neto sasvim drugo. Nakon zavrenih studija na Mainskom fakultetu u Beogradu, dobio sam posao asistenta na Katedri za mehaniku. Na toj katedri proveo sam deset nezabo-ravnig godina, tu sam doktorirao i postao docent. Imao sam zadovoljstvo da radim s pametnim studen-tima, kolegama i profesorima, da se bavim naukom i drugim interesantnim stvarima. Jedna od tih interesantnih stvari bili su i prvi personalni raunari. Na njima sam poeo da se bavim ozbiljnim programiranjem i u tome postao prilino cenjen. Kada je poela ekspanzija interneta na ovim prostorima, mainska struka bila mi je sve manje interesantna. Kada sam iz EUneta dobio ponudu da postanem ef njihovog razvojnog tima, nisam se mnogo premiljao.Naravno, i dalje oseam blagu nostalgiju za danima provedenim na fakultetu, jo uvek nisam zaboravio da sam po struci, zapravo, inenjer aerokosmotehnike. Ta nostalgija verovatno provejava kroz nauno-popularne tekstovima koje godinama piem za list Vreme.Sa druge strane, moja pria nije neobina. Mainci su dobro poznati po svojoj sposobnosti da se snaui brzo adaptiraju na promene u okruenju. U menadmentu EUneta ima nekoliko inenjera mainstva i svi su veoma kvali kovani i kompetentni u svom poslu.

ini se da ste dostigli idealan ivot, obrazovan, porodian ovek koji se bavi poslom koji voli a pri tome ste ostavili dubok trag i u pedagokom i u novinarskom radu. Ostvarili ste se na mnogim poljima. Sada je lako da se kae sve ovo, ali koliko je energije potrebno da se sve ovo postigne?

Energiju je lako nai ako imate dva osnovna preduslova: podrku porodice i ljubav prema poslu koji ra-dite. Ja sam imao tu sreu i privilegiju da od samog poetka radim ono to volim. Nikada nisam osetio potvrdu da se osvrnem unazad i tugujem za nekim dobrim, starim, vremenima. Naprotiv.

Da li ste nekad doli u stanje da Vam je dosta svega i da bi se rado bavili nekim lakim poslom?

Nema oveka koji bar ponekad ne poeli vie slobodnog vremena i druenja sa porodicom a manje obaveza i odgovornosti. Meutim, ja ne mogu da zamislim interesantniji posao od ovog u EUnetu. Rad na razvoju novih internet servisa, u dinaminom okruenju mladih i pametnih ljudi, praenje trita, svetskih trendova i najsavremenijih informatikih tehnologija, rad sa najkvalitetnijim softverom i hard-verom sve to mi i dalje ne pada teko. Svaki laki posao bio bi, verovatno, i neuporedivo dosadniji a ja se dosadnim poslovima nikad nisam bavio.

Impresivnu karijeru ste zaokruili kompanijom EUnet, prvim i najkvalitetnijim Inter-net provajderom u Srbiji. Pretpostavljam da je na samim poecima Interneta u Srbiji bila potrebna neverovatna snaga i upornost da se objasni ta je uopte taj Internet. Kako je to bilo nekad a kako je sada?

Svoju prvu email adresu dobio sam od lista Vreme, zahvaljujui nekoj meunarodnoj donaciji, pre nego to je EUnet postao prvi komercijalni internet provajder na ovim prostorima. U to doba, elektronska pota bila je privilegija malobrojnih: ak i kada ste imali mogunost da je koristite, obino niste imali kome da piete. Ja sam imao druga sa studija koji je nastavio da se koluje u Americi i u jednom njego-vom pismu prepoznao famozno @ i email adresu. I danas se ivo seam svog prvog emaila koji sam mu poslao i neizmernog oduevljenja s kojim sam itao odgovor pristigao nakon svega par minuta. Takvih stvari ranije je bilo samo u SF-romanima.Danas je situacija sasvim drugaija, internet je postao svakodnevna stvar, deo civilizacijskog standarda ba kao to su to voda ili struja. Prilino sam ponosan na injenicu da je EUnet imao znaajnu ulogu u celom ovom procesu, esto i na utrb direktne poslovne koristi. Najtee je bilo pribliiti internet obinimljudima, razuveriti skeptike i motivisati kompanije da prihvate novi vid komunikacije. Iako su u poetkukorisnici bili malobrojni a internet resursi izuzetno skupi, upornost se na kraju ipak isplatila i EUnet je svoju pionirsku misiju zamenio liderskom pozicijom na sve veem trzistu.

intervju

poslovniMAGAZIN broj 19

Ceo svet, pa i nas u Srbiji brine i plai svetska ekonomska kriza. Veina kompanija najav-ljuju smanjenje trokova poslovanja, smanjenje plata i otputanja vika zaposlenih koji se javlja usled smanjenja obima poslovanja. Opet sa druge strane, svetski eksperti usmeravaju te iste kompanije da mogu velike utede u poslovanju napraviti upravo preko Interneta. Da li na ove utede mogu raunati i rme iz Srbije?

Naravno. U uslovima krize srpske (ba kao i svetske) rme treba na internet da gledaju kao na sredstvo kojim se na vrlo jednostavan nain ostvaruju ogormne utede u poslovanju, i to uz minimalna ulaganja. Hajde da preskoimo pomalo izlizanu priu o tome koliko email pojeftinjuje komunikaciju izmeu rmi. Umesto toga pogledajte, na primer, kolike se utede mogu ostvariti tako to ete svoje klasine telefon-ske pozive ka klijentima i partnerima u inostranstvu zameniti telefoniranjem korienjem VoIP tehnologi-je. Te utede kreu se od 50 do 90 procenata i sve to uz komfor ravan onom koji imate koristei klasinitelefonski aparat, bez dodatnih investicija u hardver ili softveru. Uz EUnetovu strunu pomo, tranzicija sa klasine na internet-baziranu telefoniju je brza i bezbolna a korist direktna i opipljiva.

Ali nije VoIP jedini nain da se utedi na trokovima?

Ne, to je samo jedna od brojnih raspoloivih mogunosti. Svaka rma mora ne neki nain da tritu stavi do znanja ime se bavi, koje servise i proizvode nudi. Ako vas danas nema na internetu, to je isto kao da i ne postojite. Dobra internet prezentacija je i dalje najbolji i najjeftiniji marketing koji jedna rma moe da ima. Jo jedan korak napred i rma od svoje elektronske kue moe da napravi hipermarket ija su vrata uvek otvorena.Sa druge strane, ni dobra internet prezentacija ne vredi mnogo ukoliko je drite kod provajdera koji svaki as ima infrastrukturne, sistemske problemi ili ne ume da izae u susret specinim potrebama koris-nika. EUnet je u proteklom periodu uloio velika sredstva i trud u razvoj svojih hosting kapaciteta kako bi svojim korisnicima po atraktivnim cenama obezbedio najsigurniji i najkvalitetniji servis na ovim pro-storima, kako za one koji imaju svega dve-tri stranice osnovnih informacija, tako i za velike kompanije koje na internetu baziraju svoje kompletno poslovanje.

Propagirate poslovanje i plaanje preko Interneta, koliko je sa vaeg aspekta takav vid plaanja (a ovo verovatno najvie interesuje nae itaoce) siguran?

EUnet odavno nudi svojim korisnicima razliite mogunosti elektronskog plaanja a od skoro i on-line plaanje internet servisa kreditnim karticama. Mehanizmi koji se danas koriste za zatitu tajnosti i sig-urnosti ovakvih transakcija veoma su pouzdani i neprekidno se usavravaju. S obzirom da do sada nismo zabeleili zloupotrebe nalik na one koje se u realnom svetu deavaju svakodnevno, reklo bi se da je plaanje u virtuelnom svetu sigurnije od onog u obinom ivotu. I nai korisnici polako postaju svesni te injenice: nakon poetne uzdranosti, primeujemo da sve vei broj korisnika nae servise plaajuelektronski, iz komfora svoje kue i u vreme koje im najvie odgovara.

Na domaem tritu posluje veliki broj internet provajdera koji nude servise identinog ili vrlog slinog sadraja. ime se to EUnetova ponuda izdvaja od ponude konkurencije?

Dok se veina drugih provajdera za korisnike bori iskljuivo cenom, mi smo od poetka na prvo mesto stavili kvalitet usluge, i u tom pogledu nikad nismo pravili kompromise. Do tog kvaliteta moe se stiisamo velikim radom svih zaposlenih i neprekidnim ulaganjima u najkvalitetnija reenja. Umenost je da taj kvalitet umete da plasirate na tritu a da pritom imate cene koje su uporedive ili bolje od konkurentskih. Mislim da smo u proteklom periodu bili dosta uspeni u tome. Svesni smo, takoe, da su kreiranje i prodaja servisa samo jedan aspekt poslovanja rme. Ono to korisnici naroito cene kod nas je posveen odnos prema svakom korisniku, spremnost da se u direktnom kontaktu nae reenje za specine probleme i kvali kovanu tehniku podrku koja je korisnicima non-stop na raspolaganju.Naravno, i dalje se trudimo da budemo pioniri na mnogim poljima tako da uvek nudimo i neto to se kod konkurencije ne moe nai. Tako smo, recimo, domaem tritu prvi ponudili koncept grid-bazi-ranog hostinga, robusnu platformu za smetaj kompleksnih internet aplikacija, u skladu sa potrebama najzahtevnijih korisnika.

ta nas eka u budunosti?

Internet evoluira munjevitom brzinom. Sve vie oblika komunikacije konvergira internetu kao pouzdan-om i jeftinom mediju za razmenu informacija, usluga i dobara. Nije daleko dan kada e praktino celoku-pan protok informacija biti baziran na internet protokolima. Poelo je sa dialup-servisom, elektronskom potom, World Wide Webom i jednostavnim aplikacijama. Danas preko interneta uivamo u muzici, lmu i televiziji, telefoniramo, kupujemo i prodajemo, otkrivamo nove i nalazimo zaboravljene prijatelje. I pored toga, reklo bi se da smo tek na poetku. Na tom poetku bee EUnet a nadam se da e tako biti i u budunosti.

Korisna adresa: www.eunet.rs

predstavljamo


KVALITET, STRUNOST, JEDNOSTAVNOST i naravno CENA...Svilar Davor, dipl.ma.in., direktor prodaje

U do sada najteem periodu za graevinsku branu kada se sve vie oseaju posledice nansijke krize, smanj-enje ponude kapitala, smanjenog plasmana direktnih stranih investicija kao i nestabilnosti kursa domaevalute jedini izlaz iz postojee krize su mere Vlade Srbije koje bi trebale da podstaknu ulaganja u infrastru-kturu i na taj nain podstaknu privredni rast i obezbede likvidnost graevinskih preduzea.

Imajui u vidu ove injenice preduzee KORKOVADO doo iz Beograda, kao prvi i najvei distributer kineske graevinske mehanizacije u naoj zemlji, nastoji da pre svega kvalitetom i pristupanom cenom, a onda i strunou zaposlenih omogui graevinskim preduzeima da to lake prebrode krizni period i da punim ka-pacitetom krenu u oporavak domae privrede.Ovom prilikom predstavljamo Vam najvee kineske fabrike iz ponude preduzea KORKOVADO doo koje se svojim kapacitetima i kvalitetom svojih proizvoda svrstavaju rame uz rame sa nama poznatim gi-gantima iz zapadne Evrope i sveta. Meu ova preduzua ubrajamo fabriku utovarivaa SEM Machinery, fa-briku SHANTUI CONSTRUCTION MACHINERY, fabriku gredera TGT DINGSHENG TIANGONG, fabriku auto-dizalica, toranjskih dizalica i betonskih pumpi ZOOMLION, kao i fabriku bagera JONYANG KINETICS Co,Ltd

Utovarivai SEM MACHINERY

Kao najvei proizvoa i izvoznik utovarivaa u svetu, ova fabrika je od 2006 godine u 100% vlasnitvu kompanije Caterpillar. Klju proizvodnje utovarivaaje profesionalnost i potpuno prihvaen esto stepeni Caterpillar-ov sitem bez greke koji garantuje totalnu kontrolu sistema kvaliteta. Ova injenica kao i proizvodni kapacitet od 30.000 jedinica godinje razliitih tipova utovarivaa(kapaciteta od 1,7 m3 do 3,7m3 za teke materijale) svrstava ovu fabriku u svetske gigante pored samog Caterpillara. Ovi utovarivai su opremljeni Cum-mins i Cat motorima, amerikim Permco pumpama i Husco razvodnicima, ZF transmisijom i ZF osovinama koje su poznate u celom svetu. Kvalitet i pouzdan-ost ovih maina koje su projektovane od strane istraivakog centra Caterpil-lar-a za teke uslove rada, kao i struna i pouzdana servisna podrka preduzeaKORKOVADO omoguuju kupcima ovih maina da osim pristupane cene, korienjem ovih, maina sa sigurnou obavljaju najtee i najkompleksnije po-

Buldoeri SHANTUI CONSTRUCTION MACHINERY

Sa preko 30 godina profesionalnog iskustva u proizvodnji prvoklasnih graevinskih maina poput buldoera, valjaka, kompaktora i cevopolagaakompanija SHANTUI CONSTRUCTION podmiruje 70% Kineskog trista, to odgovara svetskom trinom udelu od 30%. Ova fabrika proizvodi buldoere pod licencom svetskog proizvoaa KOMATSU (teina od 14 do 58 tona) koji su opremljeni Cummins motorima raspona snage od 130 do 420 KS. Tehnika i konstrukciona reenja koja odgovaraju KOMATSU tehnologiji svrtava ove buldoere meu lidere u proizvodnji buldoera u svetu. Uz adekvatan servis od strane preduzea KORKOVADO, upotreba ovih buldozera je, pre svega, jednostavna i sigurna investicija.

Od osnivanja preduzee KORKOVADO doo se razvija iz malog u srednje preduzee koje poseduje sve potrebne resurse za vrenje primarne delatnosti prodaje i servisiranja graevinske mehanizacije. injenicaje da je preduzee KOKROVADO doo bilo prvo koje je zadobilo poverenje najveih Kineskih proizvoaa,sklopilo ugovore o zastupnitvima a potom neprekidnim ulaganjem i proirivanjem prodajnog asortimana izraslo u respektabilno ime u sferi prodaje graevinske mehanizacije u naoj zemlji i okruenju. Trenutno preduzee KORKOVADO doo spada meu liderska imena u oblasti prodaje i servisa graevinske meha-nizacije. Potovanje dobrih poslovnih obiaja i viegodinji rad omoguava im da izau u susret zahtevima za najrazliitije vrste graevinske opreme i mehanizacije koje poseduju visoki svetski kvalitet.

slove. Preduzee KORKOVADO poseduje ljudstvo, znanje i resurse u odravanju i servisiranju ovih maina i na ovaj nain uspeva da svaki korisnik SEM MACHINERY utovarivaa bude pre svega zadvoljan kupac.

Transka 21,11080 Beograd,tel:011/3713658,fax:011/3713660,email:[email protected] www.indennakran.rs

D I Z A L I C E Z A P R O I Z V O D N E I S E R V I S N E R A D I O N I C E

Klasine jednogrede,dvogrede,visee mosne dizalice kao i monorail staze u izvedbama sauetnim ili lananim vitlima,stubne i zidne konzolne dizalice i sistem lakih dizalica Profile Master:

Klizni sistemi za napajanje dizalica:

Kompletna oprema ispod kuke:

Fiksna vitla:

predstavljamo


SKF PROIZVODI ZA PRENOS SNAGENova linija proizvoda za prenos snage iz kompanije u koju imate poverenje

Do sada ste uvek raunali na SKF leajeve i podrku ovlacenih za nesmetan rad Vae opreme. Sada moete raunati na SKF i za neto drugo to je od kritinog znaaja za Va pouzdan rad: nova linija proizvoda za prenos snage, od kaieva i remenica do lanaca i lananika.Novi proizvodi za prenos snage se isporuuju jednako brzo i precizno, poput ostalih proizvoda, potvrujui poziciju lidera i visoku pouzdanost SKF-a. To samo znai da uvek moete dobiti ono to vam treba, upravo kada vam treba. Kaievi svih vrsta i standardnih dimenzija i oblika pro la (klinasti, rebrasti, zupasti, jednostrani i dvostrani.....) i kainici za sve navedene tipove i dimenzije kaieva Lanci svih standardnih koraka i tipova (jednoredi, dvoredi, ojaani, lanci za konvejere, beumni, lanci sa listovima........), ukljuujui i lananike za sve navedene tipove lanaca Spojnice, kardani razliitih dimenzija i tipovaNovi proizvodi za prenos snage najboljeg kvaliteta, poput ostalih SKF proizvoda, potvruju nau lidera u industriji i industrijskoj logistici.

Kaievi i remenice

Kaievi svih oblika i dimenzija (klinasti, klinasti nazubljeni, zupasti, obostrano zupasti, klinasti pove-zani...). Svi kaievi proizvedeni po SKF tehnologiji su uljno otporni, ojaani sa metalnim vlaknima i setovani (upareni za istovremeni rad sa minimalnim rasipanjima u duinama).

Remenice standardnih dimenzija i oblika pro la (SPZ, SPA, SPB, SPC, HiTD...) sa moguim izvedbama: predobrade otvora (tanih mera dimenzija vratila) ili sa konusnom aurom.Galovi lanci

Galovi lanci visokog kvaliteta po BS/ISO ili ANSI standardu prekriveni Ni, Zn, ili u Dakromet varijanti sa specijalnom zatitom. Lananici svih standardnih modula i broja zuba za sve standardne tipove la-naca SKF i drugih proizvoaa, jednoredi, dvoredi, troredi i sve to sa mogunou predobrade za dalju doradu, sa tanom dimenzijom otvora za vratilo ili sa konusnom aurom. Na Vama je da de niete broj zuba, korak lanca i dimenziju vratila, a sve ostalo je na nama.

Takoe bi valjalo izdvojiti poseban servis izrade veih i konstrukciono zahtevnih lanaca i slinih mainskih elemenata po crteu u vrlo kratkom roku.

Spojnice i kardanski krstovi

Elastine (peri ex) spojnice kombinuju karakteristike odline apsorbcije vibracija i udarnih optereenjai tolerancije nesaosnosti vratila. Izuzetno su lake za ugradnju i odravanje i dostupne u varijanti pre-dobradene prirubnice spremne za dalju obradu na tanu dmenziju vratila ili u varijanti prirubnice sa konusnom aurom i tanom dimenzijom otvora. Sve spojnice su dodatno povrinski zatiene i otporne na koroziju. Jedna kompletna spojnica se sastoji od dve prirubnice i jedne gume.

Elastina guma je napravljena od prirodne gume i upotrebljava se na temperaturama okoline od -50 do +500 C. Takoe je dostupna i guma za rad u uslovima zagaenja sredina uljem ili mastima i moe biti upotrebljavana na temperaturama od -15 do +700 C. Ova guma takoe ima i antistatika svojstva i ne zapaljiva je.

SKF elasticne spojnice mogu zameniti veinu spojnica koje postoje na tritu uz pruanje vrhunskih karakteristika.

Lanaste spojnice omoguavaju prenoenje veih obrtnih momenata od vratila koja ih nose to ih ini idealnim za prenoenje velikih obrtnih momenata. Dostupne su u izvedbama sa predobradom, sa tanom dimenzijom otvora za vratilo i konusnom aurom.aure su medusobno povezane sa dupleks lancem i toleriu ne saosnost do 20. Kandaste spojnice koriste e kasno i jeftino reenje za prenos snage koje amortizuju udarna

optereenja i male vibracije. Lake su za ugradnju i odravanje.

predstavljamo


FRC spojnice projektovane su da prenesu vea optereenja od kandastih uz toleranciju sluajno nastalih ne saosnosti. Ponuene su u izvedbama sa predobradom za dalju doradu, obraeno na tanu dimenziju ili sa koninom aurom, to omoguava brzu i laku instalaciju. Imaju antistaticka svojstva i ne zapaljive su.Univerzalne kardanske spojnice za upotrebu na vratilima sve do 1800 ob/min i uglovima zakretanja do 25o(za pogon motorom) ili do 35o za runo pogonjene.

SKF samopodesivi sistem zatezanja kaieva

Dostupan je za standardne motore i razliite nivoe snaga. Poveava pouzdanost sistema i ini prenos snage e kasnijim uz konstantnu silu u kainom prenosu, time izbegavajui gubitke koji su posebno izraeni kod jaih elektro motora.

Alat za podeavanje saosnosti remenica TMEB 2

Pomou TMEB 2 alata vri se podeavanje saosnosti u samim ljebovima remenice. V-voice i jaki magneti omoguavaju da se alat privrsti u voice remenica.Sa samo dve komponente, laserski emiter i prijemnik, alat je vrlo lako privrstiti. Trodimenziona meta na pri-jemniku omoguava laku detekciju nesaosnosti kao i prirodu nesaosnosti, da li je horizontalna, vertikalna, paralelna ili kombinacija sve tri. Uz ove precizne infor-macije, operater moe vrlo lako da uradi odgovarajuapodeavanja sve dok se laserska linija od emitera ne poklopi sa referentnom linijom 3D prijemnika, to tada znai da je izvreno poravljavanje remenica u sve 3 ravni.Izuzetna preciznost uz najnoviju lasersku tehnologiju:

Vri se centriranje remenica preko ljeba, a ne preko ela remenica to omoguava centriranje remenica razliite ukupne irine i razliitih ela remenica, primen-jiv na remenicama gde elo remenice ne moe biti upotrebljeno kao referenca Ne postoji mogunost greke. Pozicija lasera prikazuje prirodu nesaosnosti i dozvoljavaju lako i precizno merenje.

Raznovrstan i lak za upotrebu:

Jaki magneti dozvoljavaju lako i brzo privrivanje uredaja Lak za upotrebu, nije potrebna posebna obuka pre upotrebe 3D prijemnik pojednostavljuje proces poravnjavanja Istovremeni nadzor procesa poravnjavanja i zatezanja kaia V-vodice raznih tipova za primenu na svim tipovima remenica Specijalni adapter za montau ureaja sa strane to omoguava poravnjavanje i lananika, dostupan kao dodatna oprema Maksimalno rastojanje izmedu emitera i prijemnika od 6m omoguava primenu na najrazliitijim aplikacijama vrsto aluminijumsko kuite omoguava veliku stabilnost i preciznost sklopaPrimena ureaja za podeavanje saosnosti u velikoj meri produava radni vek elemenata kainog prenosa snage i to u prvom redu kaieva i remenica, a zatim i elektromotora odnosno leajeva...

Za sve informacije obratite se vaem ovlaenom SKF distributeru ili SKF kancelariji u Srbiji:SKF Commerce Bulevar Mihajla Pupina 10z, 11070 Beograd. Tel. 011/311-5331, fax: 011/214-4914 www.skf.rs


konferencije

Info

Obavetenja potencijalnim autorima

XXXIV nauno - struni skup odravanje maina i opreme

OMO 2009LOGISTIKA U AUTO INDUSTRIJI

Beograd, Mainski fakultet11-13. jun

Drutvo odravalaca tehnikih sistema - DOTS se angaovalo da, u saradnji sa Institutom IIPP i Mainskim fakultetom, a pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke i tehnolokog razvoja Re-publike Srbije, i ove godine organizuje veoma interesantnu konferenciju o odravanju tehnikihsistema. Ovo tradicionalno okupljanje odravalaca organizuje se po 34. put sa centralnom te-mom LOGISTIKA U AUTO INDRUSTIJI. Program je izbalansiran i fokusiran na potrebe privrede. Svi radovi su recenzirani, to garantuje visok kvalitet informacija i mogunost njihove direktne primene u praksi.Oekujemo da e i ove godine, kao i prethodnih godina, nauno-struni skup OMO okupiti vrhunske eksperte iz Srbije i regiona. Na taj nain uesnicima se prua mogunost da se upo-znaju sa najsavremenijim dostignuima i iskustvima primenjenim u oblasti odravanja maina i opreme.

Do slanja ovog poziva, organizatori su obezbedili uee eminentnih predavaa sa fakulteta, naunih instituta i iz privrede koji e po pozivu odrati predavanja iz oblasti svog delovanja.

Pozivaju se zainteresovani autori da prijave svoje radove na e-mail adresu [email protected].

Zbornik radova bie u elektronskom (CD) izdanju, tako da se autori radova ne ograniavaju u pogledu broja strana rada. Rad treba dostaviti na ve navedenu e-mail adresu.

poslovniMAGAZIN broj 19

konferencije

19

IZLAGAI

Promocije, prezentacije i sponzorstva

Program rada

Organizator nudi razliite mogunosti za sponzorstvo, promo-cije, prezentacije i oglaavanja u Zavrnom programu skupa, kao i izlaganje proizvoda, opreme, instrumenata, usluga i softvera na posebnom prostoru ispred sala.

Informacije i prijave:

Ove godine glavna tema skupa je Logistika u auto industriji, a pored fokusa na ovu temu skup e se baviti i drugim oblastima kao to su organizacija odravanja, upravljanje odravanjem, politika i koncepcija odravanja, tehnologije odravanja, kon-trola i dijagnostika, trokovi, upravljanje rezervnim delovima, motivacija u odravanju, specijalne radionice, objekti, ureajii alati, tribologija, pogodnost odravanja, pouzdanost, goto-vost i logistika, preventivni inenjering, edukacija, osiguranje, raunarska podrka, softverti, informacioni sistemi, ekspert-ni sistemi i sistemi za podrku odluivanju, analiza otkaza, ISO 9000, ISO 14000, reinenjering, projektovanje sistema odravanja itd.Za prvi dan skupa planirano sveano otvaranje na kom e govo-riti Dravni sekretar za nauku prof. dr Radivoje Mitrovi, Dekan mainskog fakulteta u Beogradu prof. dr Milorad Milovanevi,generalni direktor FAP-a mr Mirko Stojovi, CEO Delta Auto-moto Milo Petrovi i Predsednik Upravnog odbora FIAT Auto-mobili Srbija ovani De Filipis. Istog dana sa radom e poetiseminar Kako se postaje dobavlja vae rme?.Sa eljom da se zajednikim naporima i rezultatima unapredi ovaj nauno-struni skup, DOTS poziva sve zainteresovane da svojim radovima i prisustvom daju doprinos ostvarenju pome-nutih ciljeva.

Preko sledeih brojeva telefona 011/208-80-41; 011/33-02-456 ili putem elektronske prijave preko sajtova www.dots.rs i www.iipp.rs

Format rada je: A4, program MS Word, font: Arial (koristiti Unicode font - Serbian Latin), pismo: latinica, prored: single, fusnote: na prvoj strani puna imena i titule autora, naziv i ad-resa rme, obavezna literatura na kraju rada. Zbornik radova bie podeljen svim uesnicima na samom Skupu. Rok za slanje kompletnih radova i prijavu autora je 01.06.2009.

Uee na Skupu se rezervie blagovremenom prijavom i up-latom kotizacije. Kotizacija za jednu osobu iznosi 19.000 din+ PDV i ukljuuje trokove uea u radu nauno-strunogskupa OMO 2009, materijal i osveenja tokom dana. Uplate se primaju preko tekueg rauna 290-825-93 sa pozivom na broj OMO2009.

Kotizacija


predstavljamo

Metalom punjene epoksidne smese - LOCTITE teni metali

Teni metali su dvokomponentne smese punjene razliitim puniocima koje slue za popravke tee oteenih i pohabanih povrina. Ove proizvode karakterie velika otpornost na pritisak, malo skupljanje (svega 0,1%), veoma dobra otpor-nost na agresivne hemikalije kao i injenica da nakon ovravanja reparirana mesta mogu biti mainski obraivana (bruenjem i struganjem). Polje primene ovih proizvoda je dosta iroko i kree se od profesionalnih reenja u indus-triji do popravki koje se rade u maloj kunojradionici: popravke cevi, zatvaranje pukotina i ogrebotina na kuitima, popravke mehanikihdelova, osovina, blokova motora i sl. Osnovni razlozi zato se odluujemo za popravke tenimmetalima lee u injenici da oni pomau u tome da metalnim delovima produimo vek trajanja (ime se tede novac i vreme) ili u tome to rad sa tenim metalima u mnogim situacijama moe biti efektniji od tradicionalnih metoda (varenje) jer svojim procesom ovravanja ne stvaraju rizik od deformiteta metala to se javlja pri varenju. Rad sa tenim metalima je jednostavan i ukoliko postupimo po propisanoj proceduri moemo biti sigurni da e i sami proizvodi pruiti svoj maksimum. Povrina koja se reparira mora biti suva, ista i odmaena a za taj posao LOC-TITE preporuuje ista i odmaiva u spreju Loctite 7063 koji omoguava da nakon nekoliko minuta nastavimo sa radom.

Osnovni problem kod korisnika predstavlja sam in izbora proizvoda jer se u LOCTITE paleti nalazi vie proizvoda koji imaju razliite inicijalne namene. Naravno, sve zavisi od toga ta se popravlja, odnosno od kojeg materijala je deo koji elimo da popravimo. Rekli smo da su tenimetali zapravo metalom punjene epoksidne smese koje se sastoje iz dve komponente (smola i uvriva) koje meanjem dovode do hemijske reakcije koja proizvodi metal. O kakvim punio-cima je re? Odgovor na ovo pitanje treba da suzi izbor potencijalnih proizvoda na one koje kao punioce imaju materiju koja odgovara vrsti materijala od kojeg je sainjen deo koji elimo da repariramo.

LOCTITE u svojoj ponudi ima tene metale koji su punjeni elikom i aluminijumom a pojavljuje se i trea vrsta koja ima i mineralno punjenje to treba (usled samopodmazujueg svojstva) da omogui primenu kod pokretnih delova koji trpe veliko habanje. Naredna tabela e nam pomoida napravimo neku osnovnu podelu.Naredni kriterijum speci kuje eljeno vreme za rad, temperaturu, gustinu samog proizvoda, kao i vrstou i otpornost na razliite sile koje se javljaju u eksploataciji dela koji popravljamo. Tako od proiz-voda koji imaju elino punjenje imamo 3471 koji ima optu namenu i otvoreno vreme za rad od 45 minuta (funkcionalna vrstoa se postie nakon 12 sati) dok 3473 moe mainski da se obrauje nakon 30 minuta- pri emu ovaj drugi proizvod ima neto slabiju otpornost na pritisak. Oba ova proizvoda su po svojoj strukturi gusta pa nisu pogodni za poslove zalivanja ili ulivanja zbog ega je LOCTITE razvio i veoma tean proizvod koji ima samo-niveliue svo-jstvo to omoguava dosta iroku primenu u radu sa odlivcima od elika - to je proizvod 3472.


predstavljamo

elik i sivi lim Aluminijum Za delove izloene pritisku Za delove izloene trenju

3471 3472 3473 3475 3479 3478 3474

3475 je proizvod punjen aluminijumom koji postie funkcionalnu vrstou nakon 12 sati (vreme za rad 45 min) i slui za popravke delova od aluminijuma, kuita, odlivaka itd. Ovakvi de-lovi nekada mogu biti izloeni i neto veim radnim temperaturama od, kod tenih metala, uobiajenih maksimalnih 120 C. Za takve potrebe LOCTITE je razvio proizvod 3479 koji ide i do 190 C sa solidno veom snagom na pritisak od skoro svih ostalih tenih metala (90:70 N/mm2).

Superior Metal - proizvod 3478 predstavlja najsnanijeg predstavnika ove klase proizvoda sa svim karakteristikama koje ga svrstavaju u heavy duty proizvode. Slui za popravke teko oteenih i pohabanih osovina i drugih metalnih delova koji su izloeni velikim silama pritiska (snaga na pritisak 125 N/mm2) i jedini se mea (po zapremini) u odnosu 4:1 (svi drugi 1:1). Reparirani delovi, nakon mainske obrade, mogu sasvim pouzdano da se stave u pogon na naj-odgovornijim funkcijama koje su imali i pre havarije.

Proizvod 3474 pored elinog punjenja ima i mineralne punioce. Ovakav sastav omoguava primenu na pokretnim delovima koji se habaju usled trenja jer proizvod obrazuje samopodmazujuupovrinu koja umanjuje taj uticaj.

Svi se ovi proizvodi najvie koriste u slubama odravanja i svojim pakovanjima odgovaraju ovakvoj profesionalnoj nameni: dva pakovanja od po 250 g ine jedan set a u setu se nalazi jo i plastina spatula koja slui za meanje i nanoenje proizvoda. Kako je lako uoljivo da proizvodi ovakvih performansi imaju primenu i u svakodnevnom ivotu, kod kue ili u maloj radionici, LOCTITE je neke od pomenutih karakteristika sublimirao u dva proizvoda i spakovao ih u pakovanja prilagoena iroj upotrebi.Popularno znan kao Teni metal u pakovanju od 25 ml proizvod 3450 doputa razne kune i radioniarske popravke (radijatori, bojleri, blokovi motora, kuita, ventili, pumpe, karoserija) bez straha da e usled nekontinualne upotrebe proizvod ostati neiskorien i da e mu proi rok trajanja. U pitanju je veoma brz proizvod koji je ovrava za 12 minuta i koji se moe brusiti nakon 4 sata.

Proizvod 3463 Metal Magic Stick je elikom punjeni stik ije se dve komponente meaju gnjeenjem. Ovaj proizvod slui za hitne popravke, vezuje za vlane povrine (vezuje i u vodi) i pogodan je da se mehaniki obrauje i boji. Takoe ima veoma veliku brzinu ovravanja (10 minuta) i odlinu otpornost na hemikalije i koroziju. Primena je veoma iroka i ide od glaanjavarova, popravki cevi i rezervoara, preko slepih rupa do popravljanja malih pukotina u odlivci-ma. Pakovanje je od 50 g.

Ovaj kratak pregled ima za cilj da predstavi LOCTITE tene metale u onim slinostima i razlika-ma koje su bitne za krajnjeg korisnika. Gore navedeni podaci imaju informativan karakter. Svi ostali tehniki detalji su sadrani u Tehnikim listovima koji prate svaki od LOCTITE proizvoda i dostupni su na sajtu www.loctite.rs gde moete pronai jo niz interesantnih primera primene, tehnoloka reenja koja ivot ine jednostavnijim i pouzdanijim kao i kontakt podatke svih LOCTITE distributera i ljudi iz HENKEL LOCTITE tehnikog servisa kod kojih uvek moete dobiti odgovor na pitanje koje Vas mui.


iipp news

U Beogradu je, 04. marta u hotelu Hajat, odrana prezentacija preliminarnih rezultata projekta Master plan saobraaja za Srbiju. Ovaj projekat se nansira od strane Evropske Unije, a njime rukovodi Dele-gacija Evropske komisije u Republici Srbiji. Od juna 2008. godine projekat realizuje konzorcijum tri meunarodne i jedne domae rme, u okviru koga italijanska kompanija Italferr ima mesto vodeeglana konzorcijuma, dok je IIPP - Institut za istraivanja i projektovanja u privredi jedini lokalni partner. Svrha ovog projekta je da se korisniku obezbediti sveobuhvatan plan saobraaja u skladu sa saobraajnom politikom i da bude sredstvo za projektovanje i implementaciju transportnih ema kako bi se zadovoljile potrebe svih vidova saobraaja. U najvanije rezultate ubrajaju se nacrt budueg razvoja saobraaja transportnog sistema u Srbiji i poseban softver za procenu razvojnih projekata u saobraajnom sektoru do 2027. godine.Moderator prezentacije je bio gospodin Ferenc Simon, ef operacija Delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji. U ime Delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji skupu su se obratili gospodin Hose Bustamante i gospodin Enriko Malja, dok je u ime Ministarstva Infrastrukture govorio dravni sekretar Aleksandar Cvetanovi.Na predstavljanju preliminarnih rezultata rada na projektu Generalnog plana saobraaja Srbije, ef Operacija 2 Delegacije Evropske komisije u Srbiji Hoze Bustamante izjavio je da je Evropska Unija od 2001. do sada, uloila oko dve milijarde evra pomoi Srbiji, od ega je znaajan deo uloen za izgradnju infrastrukture. Uspostavljanje transportne zajednice ubrzae integraciju transportnog sistema kako unutar regiona tako i sa EU, rekao je on i dodao da e Evropska komisija nastaviti da prua podrku Srbiji u daljim aktivnostima na ovom planu. Generalni plan saobraaja Srbije doveedo novih investicija u siromane regione, unapredie kvalitet ivljenja u regionu, promovisae trgo-vinu i doprinee unapreenju odnosa sa susednim zemljama, istakao je Bustamante. Gospodin Enriko Malja, menader infrastrukturnih projekata u Delegaciji Evropske komisije pred-stavio je planirane i realizovane aktivnosti Delegacije EK u Srbiji. Sve prisutne je informisao da eiz se IPA fondova EU izdvojiti 11 miliona evra za uspostavljanje renog informacionog sistema, 2 miliona evra za nadzor rekonstrukcije eeljevog mosta u Novom Sadu i dodatnih 2 miliona za izradu studije za prevenciju poplava. On je dodao da je EU do sada nansirala izradu master plana za unutranje plovne puteve, rekonstrukciju mosta Sloboda u Novom Sadu kao i prilaznih tunela mostu, obeleavanje neeksplodiranih sredstava na unutranjim renim tokovima, obnovu prevod-nice na erdapu, studiju o izvodljivosti za uklanjanje potopljenih plovila iz Drugog svetskog rata blizu Prahova na Dunavu, itd.

Dravni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu Aleksandar Cvetanovi izjavio je da Srbija eli da postane lanica EU koja insistira da se srpski elezniki saobraaj i putna infrastruktura podignu na vii nivo. On je izjavio da je plan da se eleznika mrea u narednih osam godina rekonstruie kako

Promocija preliminarnih rezultata rada projektaPromocija preliminarnih rezultata rada projektaMASTER PLAN SAOBRAAJA ZA SRBIJUMASTER PLAN SAOBRAAJA ZA SRBIJU


iipp news

Delta Automoto serti kovan po zahtevima standarda ISO 9001:2008

Profesionalna menadment reenja pri-menjuje Institut iipp jo jednom su do-kazala svoj kvalitet. Delta Automoto je prva auto kua u Srbiji iji je sistem menadmenta kvalitetom serti kovan

prema standardu ISO 9001:2008. Akreditaciono telo SGS, najviim ocenama potvrdilo je da Delta Automoto, Honda ima uspostavljen sistem menadmenta u skladu sa zahtevima ovih standarda. Takoe, utvreno je i da je ovo preduzee steklo sposobnost da sistematino is-punjava odgovarajue zahteve u okviru svog podrujaprimene, a to su uvoz, distribucija i maloprodaja vozila i rezervnih delova i pruanje usluga odravanja vozi-la. Meutim, ono to je najvanije je da zahvaljujuisaradnji sa konsultantskom kuom Institut IIPP, Del-ta Automoto danas ima tim ljudi za implementaciju i unapreenje kvaliteta, to je garancija konstantnog kvaliteta pruenih usluga klijentima ali i samog procesa rada u preduzeu. Serti kat je uruio direktor serti ka-cionog tela SGS, Marinko Ukropina, na ovogodinjem Salonu automobila.

Autoaak serti kovan po zahtevima standarda ISO 9001:2008

bi brzina na prugama iznosila 160 kilometara na sat. Istakao je da e za ovaj posao biti potrebno oko 4,6 milijardi evra, a da e za putnu infra-strukturu, raunajui i koridor 10, biti potrebno 4 milijarde evra.

Poseenost prezentacije je bila izuzetna. Meumnogobrojnim zvanicama, osim visokih pred-stavnika Delegacije Evropske komisije i Mini-starstva infrastrukture, mogu se izdvoji brojni elni ljudi domaih javnih preduzea.

Saradnja Instituta IIPP i preduzea Autoaak koda auto realizovana je uspehom koji se ogleda u injenici da je jedna od najveihserti kacionih kua, TV SD, potvrdila visok nivo usposta-vljenog sistema menadmenta u ovoj auto kui. Sredinom marta 2009. godine odrana je serti kacija prema zahtevima stan-darda ISO 9001:2008 i to na nekoliko lokaciju uaku i Beogradu. S obzirom da je Autoaakodgovorio na sve zahteve standarda ISO 9001:2008, TV serti kat je vlasniku rme, gospodinu Milenku Kostiu uruio gospodin Aleksandar Kolarevi, vodei auditor QMS, TV SD Sava. Znaaj postignutog rezul-tata potvren je prisustvom efa prodaje kodaAuta za Jugoistonu Evropu, gospo-dina Miloa Kohua i koordinatora prodaje za Jugoistonu Evropu gospodina Zdeneka Truksa.


odravanje

ODRAVANJE U ETVRTOJ DIMENZIJISinia Borojevi, dipl.ing, LAFARGE Cement Beoin

U prologodinjem remontu sistema na drobilani Drmno u okviru Termoelektrane i kopovi Kostolac EPS tiho i uspeno je odraen veliki korak. U roku od nepunih mesec dana zavrena je zamena komplet-nog dotadanjeg automatskog upravljakog sistema potpuno novim sistemom koji, pored nove opreme za automatsko kontrolni sistem upravljanja, sadri i opremu za Condition Monitoring. Sve to je uvede-no u cilju postizanja jo boljih rezultata u proizvod-nji korienjem strategije preventino - prediktivnog praenja rada i stanja pogona. Celokupan posao odradili su strunjaci zaposleni u TEKO KOSTOLAC u saradnji sa profesorima Beogradskih fakulteta i saradnicima iz stranih rmi.

Veliina sistema drobilane Drmno moe se sagle-dati na sledei nain:150 pogona sa preko 200kW, dve drobilice ukupne snage 2 MW, dve PKM maine (pokretno kombinovane maine (bager-odlaga)) i trakastih transportera ukupne duine preko 5 km.

Prethodnom analizom i izradom strunog projekta za automatski sistem upravljanja postignut je vii nivo kontrole rada pogona sa ranim upozorenjem i zatitom od tekih havarija. Iz dosadanjeg iskustva taj vid upravljanja je imao niz prednosti, ali i velikih nedostataka. Sistem deluje alarmantno i podie ekipu odravanja ka trenutnom reavanju problema, to iziskuje velike napore i mogue greke u radu. Zbog toga je formiran centar jake dijagnostike. U sklopu toga ugraen je najnoviji sistem praenjapogona putem vibrodijagnostike tzv. SKF ON-LINE SISTEM CONDITION MONITORING. Pod projektom su de nisane lokacije postavljanja senzora, tip senzora, transmitori, duine kablova, dijagnostike jedinice, tip komunikacije odnosno prenosa informacije i softwerska aplikacija za obradu signala.

Prema odgovarajuim kriterijumima, izabrani su pojedini pogoni (drobilice, T1.1 pogon trakastog trans-portera, pogon radnog toka PKM) i izvreno je postavljanje vibro-temperaturnih senzora na elektromo-tore, na kuita leajeva, reduktora i na noseu konstrukciju pogona. Ono to je najvanije u celom ovom projektu jeste da je on-line praenje vibracija formulisano u sva tri pravca (vertikalno, horizontalno i aksijalno) i uzimajui u obzir da se to praenje obavlja vremenski konti-nuirano, postoji jo jedna informacija vie koja je funkcijski u direktnoj vezi sa dinamikom rada pogona. To se moe nazvati etvrtom dimenzijom.Analizom kontinuiranih podataka, odnosno signala sa senzora, dijagnostikuje se sledee: debalans spo-jnice, debalans rotora, debalans ventilatora, meusobna nesaosnost vratila, razne labavosti (leajeva, vratila, kuita, stopala), turbulencije, nivo podmazanosti, nivo hlaenja, elektrina pranjenja i indukci-je, lo rad zupanika, lo rad pumpi, komplikovane strukturalne promene konstrukcija, oblika pogona i dr.Viekanalno praenje u vremenu daje promenu faznih pomaka na pojedinim brojevima obrtaja i dijagnos-tikuju se uzroci i opasnosti dinamikih promena. Pristupa se planiranju poslova i izvrenju odravanja. Proizvodnja usklauje svoj rad i e kasnost na osnovu postojee situacije. U principu sve je to usko povezano i u stalnoj komunikaciji preko razvijene mree interneta, enterneta i telefonije. Za ovakav rad potreban je: - jai dijagnostiki centar sa dobrom bazom podataka maina i kinematskih shema, - novija senzorska, hardwerska i softwerska podrska , - brza i kvalitetna telekomunikacija i veze izmeu pogona, operativnog centra i dijagnostike, - de nisan, funkcionalan i e kasan management upravljanja i odluivanja.Ovim unapreenjem znatno se ubrzao sistem analiza, de nisanje problema i donoenje odluka jer po-daci koji se dobijaju iz pogona su sistematski potpuniji, precizniji i vremenski brze pristupaniji. Samim tim imamo dijagnostiku sa daljine koja moe da bude locirana na udaljenom mestu i vrlo funkcionalna. Proizvodnja je pouzdanija sa viim stepenom automatike, boljim planiranjem zastoja i poslova koji se obavljaju u njima. U ovom sluaju management jednostavnije optimizuje proizvodnju, uspeno prati i planira nansije.

metalska industrija


Stanje u metalskom kompleksu Srbije - decembar 2008./ mart 2009. godine

Unija poslodavaca Srbije je za potrebe Odbora za industriju Narodne skuptine Republike Srbije uradila analizu stanja u metalskom kompleksu Srbije. Iz ove sveobuhvatne analize izdvajamo najinteresantnije elemente koji se odnose na samo stanje u ovom sektoru, ali i na predloge koje Unije Poslodavaca Srbije vidi kao reenje ove kompleksne situacije.

Ukupni pad industrijske proizvodnje u Srbiji u odnosu na isti period prole godine iznosio je u januaru 25,5%, a u februaru 21,9%. Najvei udeo u ovom padu ima upravo metalska industrija koja se nala pod direktnim udarom svetske ekonomske krize. Proseni pad industrijske proizvodnje metalnih proizvoda (na osnovu uzorka u 62 kompanije ovog sektora) iznosio je za januar 36,7%, za februar 31,9% i za mart 32,8%. Ukupan pad industrijske proizvodnje u metalskom kompleksu koji je u prethodna tri meseca bio skoro 34%, odgovara ukupnom padu tranje za metalnim proizvodima na tlu Evropske unije od 32,9% i Rusije 26,8% na koja se ovi proizvodi najvie i izvoze.Glavni razlog velikog pada tranje je slom nansijskog sektora u Sjedinjenim Dravama koji se re ektovao na nansijske sektore zemalja EU. Proizvodi od metala (automobili, graevinska vozila, maine i oprema, lokomotive, vagoni, armature i konstrukcije u graevinarstvu) najvie zavise od kreditne sposobnosti pravnih i zikih lica u Evropskoj uniji. Primera radi, svaki drugi automobil ili stambeni objekat u EU kupuje se kredi-tnim zaduivanjem. Finansijska kriza je kreditna zaduivanja svela na minimum i direktno je opala prodaja automobila (24 do 47% u EU), a u graevinarstvu je dolo do prosenog prekida ili zastoja u izgradnji 58% objekata koji su planirani da se izgrade u toku 2009. godine na tlu EU iz bankarskih izvora nansiranja. Pad tranje na tritu EU direktno se odrazio na metalski sektor u Srbiji i najvee izvoznike metalskog sek-tora (US Steel, Valjaonica bakra u Sevojnu, Impal Sevojno, industrije kablova u Jagodini i Novom Sadu, itd.). Krizu su zatim estoko osetile fabrike gotovih metalskih proizvoda kao to su Metalac, Milan Blagojevi, La Belier u Kikindi, Fabrika vagona u Kraljevu i druge manje komponentake kompanije koje proizvode za ve-like automobilske i industrije putnikih, drumskih i inskih vozila u Evropi. Ipak, postoji vie fabrika koje su uprkos krizi sklopile znaajne izvozne poslove i uspele da odre proizvodnju na prologodinjem nivou: to su Goa inska vozila, elvoz iz Smedereva i Kruik.U metalskoj industriji kriza se manifestovala u dva talasa: I talas - Pad tranje i II Talas Usporena naplata potraivanja. Odravanje zaposlenosti u uslovima prosenog pada tranje od 34% i odugovlaenja u sklapan-ju novih poslova zbog sporog odobravanja bankarskih kredita i ekanja da se prilike na tritu EU u izvesnoj meri srede predstavlja najvee mogue optereenje za poslodavce u metalskom kompleksu. Radna snaga u Srbiji je, po ukupnom izdvajanju za poreze i doprinose, uz Crnu Goru najskuplja u okruenju i radnik u Srbiji je skuplji nego radnik u okruenju. Zbog toga postoje najave stranih investitora u metalskom kompleksu da e, ukoliko ekonomska kriza bude potrajala, biti prinueni ili da otpuste znaajan broj radnika ili da proizvod-nju presele u neku od zemalja u okruenju. Ve teku situaciju znatno je pogorala i drava sa svojim dugom prema privatnim kompanijama koje nabavljaju metalne sirovine i gotove proizvode od kompanija metalskog sektora.

Prema istraivanjima Unije poslodavaca Srbije, u nastavku su dati predlozi ta drava treba uraditi da bi po-mogla metalskom kompleksu:

1. Isplata svih dugovanja drave prema privatnim kompanijama, kako bi te kompanije isplatile dugovanja kompanijama metalskog kompleksa.2. Reprogramiranje dugovanja iz kupoprodajnih ugovora kako bi privatizovana preduzea metalskog kompleksa nastavila da normalno rade tokom krize i odre uposlenost. 3. Program supstitucije uvoznih proizvoda domaim proizvodima. 4. Aktivnije povezivanje domaeg metalskog kompleksa sa privredama Rusije, Belorusije i Ukrajine s kojima Srbija ima potpisane trgovinske sporazume u svim onim oblastima gde postoji mogunost izvoza.5. Kreiranje Mape proizvoda metalske industrije Srbije na engleskom, nemakom, francuskom i ruskom sa informacijama o svim sirovinama, preraevinama i proizvodima koje proizvodi domaa industrija. 6. Plan stimulacija i subvencionisanih kredita industriji tekog i oklopnog naoruanja. 7. Ministarstvo ekonomije treba da napravi program i ponudi Fiatu spisak svih domaih preduzea metal skog sektora koja bi mogla da rade delove za Fiat. 8. Neophodno je da Ministarstvo ekonomije okupi sve velike, srednje i male kompanije metalskog sektora i da u saradnji sa njima izradi jedinstven Plan razvoja metalskog sektora do 2020 godine. 9. Strateka partnerstva sa kompanijama metalskog kompleksa u Srbiji. 10. Promena naina obraunavanja zarade u Zakonu o radu po modelu obraunavanja zarada u EU.

drutvo odravalaca tehnikih sistema

poslovna edukacija

26

KAKO SE POSTAJE DOBAVLJA VAE FIRME?KAKO ODABRATI DOBAVLJAA?

TA MOETE DA ZAHTEVATE OD SVOJIH DOBAVLJAA?

Postati dobavlja u ureenim sistemima ne podrazumeva samo posedovanje odgovarajuih maina i opreme, ve, pre svega, podrazumeva standardizovane sisteme proizvodnje / pruanja usluge.

Dobavlja se ne postaje preporukom ili samodeklarisanim kvalitetom, ve standardizacijom od strane ovlaenih serti kacionih tela.

Dobavlja, kroz serije koje se mogu meriti milionima primeraka, ostvaruje veliki pro t. S toga se od istih stalno trai potvrda kvaliteta kroz standardizaciju i primenjene metode / tehnike.

Na alost, u naim uslovima poslovanja, vrlo esto se mogu uti pitanja na koje odgovor nemaju niti javna preduzea, niti velika, srednja ili mala privatna preduzea

KAKO SMANJITI ZALIHE? KAKO PLANIRATI NABAVKU? KAKO UVEK OBEZBEDITI TRAENI KVALITET?

KAKO ODABRATI DOBAVLJAA?

Metode i tehnike koje se obrauju na kursu se najee koriste u automobilskoj industriji. Posebno se obrauje problematika procesnog pristupa, zatim novi standardi serije ISO 9001:2008, stan-

dardi serije ISO/TS 16949:2002 i vie metoda/tehnika koje unapreuju proizvodno/uslune procese.

TEME SEMINARAPROCESNI PRILAZNOVI STANDARDI SERIJE ISO 9001:2008UPOZNAVANJE SA ISO/TS 16949:2002 IMPLEMENTACIJA ISO/TS 16949:2002NAPREDNO PLANIRANJE KVALITETA PROIZVODA (APQP - Advanced Product Quality Planning). Osnovna tehnika koja se koristi za razvoj proizvoda u industriji, posebno u auto-industriji. Prilino je sliansa konceptom Design For Six Sigma (DFSS). Tehnika je razvijena kasnih 80-tih od strane grupe eksperata okupljenih iz velike trojke proizvoaa vozila Ford-a, GM-a i sadanjeg Chrysler-a.MERNA SISTEMSKA ANALIZA (MSA - Measurement System Analysis). Statistiki alat koji se koristi da bi se analizirala odstupanja merenih veliina i merenih sistema. Isporuioc koji hoe da bude isporuioc u auto-industriji mora da garantuje da postoji odgovarajua MSA studija.PROCES ODOBERNJA PROIZVODA OD STRANE KUPCA (PPAP - Production Part Approval Process). De nie opte zahteve za odobrenje proizvodnog dela, ukljuujui i proizvodnju i koliinu materijala. Svrha PPAP-a je da utvrdi da li su razmatrani i uzeti u obzir svi konstruisani nacrti kupaca i da li su pojedini zahtevi adekvatno shvaeni od isporuioca, odnosno da li proizvodni proces ima mogunost proizvodnje koji dosledno ispunjava zahteve kupca.STATISTIKA KONTROLA PROCESA (SPC - STATISTICAL PROCESS CONTROL). Metoda koja se sastaji od kombinacije vie statistikih metoda. Posebna prednost ove metode ogleda se u nadgledanju centra procesa i dozvoljenih odstupanja (koe cijenti poznatiji kao faktori sposobnosti procesa Cp i Cpk). Six Sigma metodologija.FMEAMETODA-Primeriproceduraiuputstvazaocenuisporuioca(VOLVO,JAGUAR,JEEP,LANDROVER)idrugih.

BEOGRAD, MAINSKI FAKULTET 11-13. JUNA 2009. GODINE

Kotizacija za seminar iznosi 27.000 + PDV. Molimo Vas da blagovremenom prijavom i uplatom kotizacije rezerviete svoje mesto.

Informacije i prijave: 011/208-80-41; 011/33-02-456 ili putem elektronske prijave preko sajtova www.dots.rs i www.iipp.rs


metalska industrija

Fiat ProfessionalLider na domaem tritu Lakih privrednih vozila, Fiat Professional, godinama gradi imid pouzdanog, ekonominog, isplativog - jednom reju pravog partnera za svaki posao koji zahteva neku vrstu prevoza, u svim moguimuslovima eksploatacije.

Nesporni kvalitet, konstantna unapreenja i najira gama vozila koja su u svakom podsegmentu lideri u klasi, kao i podrka servisne mree uvoznika, kompanije Delta Automoto, na teritoriji Srbije, omoguili su da Fiat Professional bude prvi i pravi izbor pri kupovini vozila.

Gama vozila Fiat Professional

Punto van

Punto Van postoji da zadovolji Vae najraznovrsnije profesionalne potrebe.

Punto Van sa 2 sedita ima tovarni prostor od 1000 litara, korisne duine 1300mm, visine 950mm i irine 1370mm, nosivosti 510kg ukljuujui vozaa.Uz povoljnu cenu od 8650 EUR, pravi izbor za pre-voz manjih stvari kako u gradu tako i van grada.

Grande Punto Van

Grande Punto Van ima vrlo izdaan tovarni prostor 1.034 mm irok, 1.200 mm duga 842 mm visok. Grande Punto Van je 4.030 mm dug, 1.687 mm irok a 1.490 mm visok, sa meuosovinskim rastojanjem od 2.510 mm

Motor poslednje generacije

Grande Punto Van ima snaan i ekonomian komon rejl dizel motor poslednje generacije, 1.3 Multijet 16V 75 KS.

Bezbednost pre svega

Grande Punto Van bezbednost stavlja na prvo mesto. Isporuuju ga sa sledeom opremom kao standardnom: ABS sa EBD-om, prednji vazduni jastuci sa dvostepenim Smart sistemom, FPS (sistem za prevenciju poara), sigurnosni pojasevi napred sa predzatezaima i ureajima za ograniavanje naprezanja te senzorom za pritezanje pojasa.

Radna prostorija

Prostran odeljak za prtljag je dovoljno velik da u njega stane sav va alat ili do 300 dm3 drugog prtljaga ili tereta: pod mu je postavljen otpornim tkanim tapisonom to ga ini izuzetno funk-cionalnim, dok mu vrsta i puna (u donjem delu) i mreasta (u gornjem delu) pregrada put-nicima u kabini prua zatitu od bilo kakvog pomeranja noenog tereta.Cena: od 9950 EUR


poslovna edukacija

Novi ciklus obuka JESEN 2009.IV CIKLUS KOLE KVALITETA

Praktina, lako razumljiva i visoko kvalitetna petodnevna obuka, osmiljena sa ciljem da unapredi i povea znanje ljudi iz oblasti implementacije standarda kvaliteta, odravanja visokog nivoa kvaliteta, stalnog unapreenja i poboljanja sistema kvaliteta, ocenjivanja i provera sopstvenih preduzea i njihovih isporuioca.

PROGRAM KURSA Osnove kvaliteta, pojmovi, de nicije, pristupi Standardi, prikaz i tumaenje Odgovornost rukovodstva Sistemski pristup, procesni pristup Upravljanje dokumentima i zapisima Odravanje Nabavka i skladitenje, ocenjivanje isporuioca Statistike metode (inenjerske metode, metode menadmenta RIZIK, FMEA, FTA) Ocenjivanje, provere, serti kati i serti kacija Primeri, vebe, Demingov menaderski eksperiment PAS 99 integrisani sistemi menadmenta kvalitetomObuka je namenjena rukovodstvu za kvalitet, kao i drugim osobama zaduenim za sistem menadmenta kvalitetom, ali i ostalim zaposlenima koji e biti ukljueni u proces sprovoenja i implementacije standarda kvaliteta kao i odravanja visokog nivoa kvaliteta u organizaciji.Termini i lokacija odravanja: 7. i 14. novembar, Beograd i 23 - 25. novembar, Vrac,

Top menadment pravi kvalitet. Kvalitet onoga to se dobije na izlazu iz nekog preduzea ne moe biti bolji od kvaliteta koji je odreen na vrhu.

www.iipp.rs Deming

IX CIKLUS KOLE ODRAVANJAkola odravanja predstavlja jedinstvenu priliku za proirivanje znanja u oblasti odravanja tehnikih

sistema. U svoj program ukljuila je najbolja domaa znanja i iskustva osavremenjena i usklaena sa preporukama EFNMS-a (Europeam Federation of National Maintenance Soci-eties). Na taj nain, kola je povezala i objedinila domau tradiciju i iskustvo u procesima odravanja sa Evropskim normama i zahtevima. Njen rezultat je time dvostruk svima koji sa uspehom zavre obuku prua ansu za sticanje Nacionalnog serti kata, a onima koji mogu i ele vie otvara mogunost za sticanje Meunarodnog serti kata The Euro-pean maintenance manager.Kao predavai u koli odravanja angaovani su eminentni profesori sa Beogradskog Univerziteta, kao i veliki broj eksperata iz privrede, ime su obezbeena sistematina,jasna i primenjiva znanja.Termini i lokacija odravanja: 7. i 14. novembar, Beograd i 23 - 25. novembar, Vrac.

www.iipp.rs

IV ciklus polaganja za zvanjeTHE EUROPEAN MAINTENANCE MANAGERStrunjaci koji se bave odravanjem tehnikih sistema, i ove godine, imae mogunostda svoje znanje i iskustvo veri kuju na Evropskom nivou. Naime od 2005. godine u naoj zemlji se organizuje zvanina serti kacija Evropske asocijacije nacionalnih drutava odravalaca (EFNMS), kojom se domaim strunjacima u odravanju prua prilika da steknu zvanje i diplomu The European Maintenacne Manager. Ova diploma je validna na prostoru cele Evropske Unije, a svi oni koji sa uspehom poloe ove tes-tove, pored dobijanja serti kata o strunosti, upisuju se u Registar Evropskih strunjakaodravanja ime im se otvara mogunost ravnopravnog angaovanja na Evropskim pro-jektima.

Termini i lokacija odravanja: jesen 2009, Beograd, Mainski fakultet www.dots.rs

konferencije


U Beogradu je, u zajednikoj organizaciji Poslovnog udruenja proizvoaa drumskih vozila Srbije i Beograd-skog sajma i u vreme odravanja 47. Meunarodnogsalona automobila, 01. aprila 2009. god. odrana meunarodna struno tematska konferencija Drumski transport i bezbednost u saobraaju sa posebnim osvr-tom na prostore SrbijeKonferencija je imala za cilj:- da se sagledaju osnovni problemi bezbednosti u drumskom saobraaju: uticaj karakteristika vozila na bezbednost, novija svetska dostignua u razvoju i rezulta- ti ispitivanja vozila, posebno koionog sistema, sistema komunikacije izmeu vozila i slina tehnika i infra- strukturna pitanja, - da se sagledaju parametri bezbednosti u saobraaju (u

ODRANA KONFERENCIJA O BEZBEDNOSTI U SAOBRAAJU

POSLOVNO UDRUENJE PROIZVOAADRUMSKIH VOZILA SRBIJE

Milenko Vukovi, dipl.ing. predsednik Tehnikog odbora PUPDVS

svetu i kod nas), razvoj i uticaj meunarodne tehnike regulative i nacionalnih propisa na bezbednost u saobraaju, i- da se iniciraju mere za podizanje nivoa bezbednosti saobraaja u Republici Srbiji.Uvodniari su bili uvaeni inostrani i domai eksperti koji su internacionalnim i nacionalnim referen-cama visoko struno kotirani, ime je praktino ispunjen i jedan od preduslova za visoko profesionalnu i strunu konferenciju koja je privukla veliki broj uesnika - izlagaa na salonu automobila, ali i brojne druge uesnike iz dravnih organa i institucija, kao i iz auto-industrije regiona.Ove oblasti su predstavljene kroz est referata nakon kojih je kao i na kraju konferencije omoguena je diskusija o referatima. Na osnovu uvodnih izlaganja i diskusije uesnika doneti su sledei zakljuci:1. U svetu se poslednjih godina poveava broj mrtvih i povreenih osoba kao posledica udesa na pute-vima. Zbog toga vodei svetski proizvoai vozila intenziviraju razvoj zatitnih sistema i opreme vozila i sve vie sprovode testove na udar, posebno boni i udar otpozadi. Pri tome su evidentni problemi vezani za komparaciju metoda testiranja i rezultata testiranja vozila. 2. Razvoj ITS (inteligentnih transportnih sistema), odnosno primena sistema komunikacije izmeu vozila ili izmeu vozila i infrastrukture i obrnuto, u razvijenim zemljama je poslednjih godina pokazao da se moe poveati bezbednost u drumskom saobraaju. U tom smislu je neophodno da i nae nadlene in-stitucije to pre otponu sa unapreenjem infrastrukture za ITS. Saobraajni sistem je danas potpuno zaguen i trai informacije u smislu i prostora i vremena. Informativna tehnologija i telematika tzv. ITS, predstavljaju bitno sredstvo u ispunjavanju takvih ciljeva. 3. Vozni park R. Srbije je nedopustivo star, odnosno na naim putevima u saobraaju uestvuju vozi-la stara i preko 20 godina, sa loim performansama sistema koenja, to znatno utie na nastanak saobraajnih nezgoda. Zbog toga je neophodno doneti podsticajne mere za obnovu voznog parka i odgovarajuu regulativu kako bi se smanjio veliki broj saobraajnih nezgoda.4. Uporedni pregled osnovnih parametara bezbednosti saobraaja u R. Srbiji i drugih evropskih drava, kao i analiza uticaja vozila i propisa na bezbednost, pokazali su da je neophodno donoenje novog zakona o bezbednosti u saobraaju i izmene postojeih zastarelih prateih propisa. Pri tome je, osim pootravanja kaznenih odredbi, neophodno unapreivati preventivno delovanje i obuku vozaa.5. S obzirom da se e kasna strategija bezbednosti u saobraaju zasniva na interakciji izmeu zakonske regulative, putne infrastrukture, ponaanja uesnika u saobraaju i poboljanja konstruktivnih karakter-istika vozila, odnosno sigurnosnih sistema, neophodna je vea primena i kontrola primene usvojenih ECE pravilnika. 6. Podravaju se sve aktivnosti koje sprovode pojedinci, organizacije i institucije na planu obuke i irenja kulture u saobraaju i koje vode do vee bezbednosti u saobraaju. U tom smislu posebno se podrava kola bezbedne vonje koju sprovodi Nacionalna vozaka akademija (NAVAK)7. U svim prethodno navedenim nastojanjima treba obezbediti neophodne podrke svih subjekata dravnih organa i institucija zaduenih za zakonodavstvo i organizacija zaduenih za saobraajnu infra-strukturu, usaglasiti stavove i to pre doneti konaan tekst Zakona o bezbednosti u saobraaju i prateepropise i pravilnike. Blie informacije su dostupne na www.pupdvs.co.rs.

ASSOCIATION OF MOTOR VEHICLEMANUFACTURERS OF SERBIA


odravanje

Nova dimenzija odravanja sistema vertikalnog transporta

Doc. dr Zoran Petrovi, TECON Sistem d.o.o. Doc. dr Ugljea Bugari, Mainski fakultet Beograd

2006. godine Demag je, kao lider u oblasti vertikalnog transporta, predstavio sistem Idapsy (Inspection Diagnosis Application System.) koji omoguava analiziranje rada sistema i aktivnu primenu koncepta preventivnog odravanja.

Osnova sistema je baza podataka u kojoj se nala-ze svi relevantni podaci o sistemu, koja je zikilocirana na serverima DEMAG-a. Podacima mogu da pristupaju administratori, inenjeri DEMAG-a, koji su zadueni za tehniku pomo, kao i ovlaeni serviseri.

Princip rada je sledei: Putem USB kabla ili In-fra red porta se podaci sa opreme (krana, dizalice) prebacuju na raunar servisera i preko odgovarajueg softvera, sni-maju na hard disk. Prilikom prvog sledeeg povezivanja na internet podaci se prosleuju na DEMAG-ove servere. Na taj nain formira se dvostruka baza podataka. Jedna koja se nalazi na raunaru servisera i dru-ga koja se nalazi na DEMAG-ovim serverima. Na ovaj nain uvek postoji sigurnosna kopija param-etara rada sistema, kojima je mogue pristupiti uz odgovarajue korisniko ime i ifru.

Sistem prenosi sve bitne parametre rada siste-ma, kao to su: broj radnih sati, radne cikluse opreme, spektar optereenja i dr. Na ovaj nainmogue je aktivno pratiti stanje opreme i uz odgovarajue preventivno odravanje omoguitii do 50% dui ivotni vek opreme.

Pomou IDAPSY-ja mogue je vriti planske pre-ventivne preglede i servisiranje opreme, to dovodi do gotovo 100% uptime-a opreme, imejedino DEMAG moe da se pohvali. Zbog toga je DEMAG gotovo uvek prvi izbor, kada su u pi-tanju procesni i automatizovani kranovi i dizalice.

Takoe, ovaj sistem omoguava veliku modularnost opreme, jer je dodavanje dopunske opreme kao to su krajnji prekidai za kretanje krana, kolica ili dizalice, odnosno dodavanje jo jednog krana ili dizalice (tandemski rad), vrlo jednostavno. Dovoljno je postaviti dopunsku opremu, podesiti parametre njenog rada iz IDAPSY-ja i sistem je spreman za rad.

Bitno je naglasiti da IDAPSY omoguava podrku kako za uetne, tako i za lanane dizalice, to je velika komparativna prednost u odnosu na konkurenciju.

Povezivanje sistema je veoma jednostavno. Potreban je prenosni raunar (ili PDA ureaj) sa infracrvenim prijemnikom ili USB kablom i IDAPSY software. Da bi se dizalica konektovala na lokalnu bazu podataka na raunaru, potrebno je uneti korisniko ime i ifru, kao i serijski broj opreme. Nakon uspostavljanja veze, dizalica proverava da li se uneti korisniki broj slae sa serijskim brojem dizalice koji se nalazi na EPROM modulu. U koliko postoji poklapanje podata-ka, omoguava se pristup parametrima sistema.

IDAPSY radi u dva osnovna modula. Prvi modul je normal verzija i namenjena je konektovanju opreme na prenosne raunare. Drugi modul je Pocket data system kompaktni sistem koji omoguava povezivanje PDA ureaja umesto raunara. Prenose se samo najbitniji podaci i


odravanje

backupuju na PDA ureaju, to je idealno za brze intervencije na sistemu.

IDAPSY sistem je podeljen u tri osnovna korisnika nivoa. Prvi nivo predstavljaju podaci ko-jima moe da pristupa korisnik opreme. Oni su read only, odnosno korisniku pruaju osnovne informacije o stanju sistema, servisnim intervencijama, preventivnim pregledima i sl. Drugi nivo predstavljaju servisni podaci, koji omoguavaju promenu osnovnih radnih parametara sistema, dodavanje jo jedne dizalice za tandemski rad, pri emu se jedna dizalica de nie kao master adruga kao slave. U takvom reimu rada mogu je tzv. rad I kada se kontrolie rad samo prve dizalice, II kada se kontrolie rad druge dizalice i I+II reim tandemskog rada dizalica, kada kontrolu preuzima dizalica kojoj je dodeljen status mastera. Takoe, mogue je vriti update fabrikog software-a, koji se automatski prebacuje u sistem prilikom logovanja na internet. Trei nivo predstavljaju podaci koji su vezani za detaljan nain rada sistema. Preko njega je mogue programirati frekventne kontrolere i drugu opremu, kao i menjanje fabrikihsetovanja sistema.

Jedan od parametara rada sistema koji se podeava iz IDAPSY-ja je i postojanje daljinske kon-trole dizalica ili kranova. U sistemu je mogue de nisanje rada sistema (da li se koristi samo upravlja koji se vea na dizaliicu ili koristi samo daljinska kontrola, ili se koriste i jedan i drugi ureaj, de nisanje frekventnih opsega rada daljinske kontrole u specijalnim sluajevima, kda je potrebno spreiti interferenciju i dr.).

Jo jedna od prednosti IDAPSY-ja je modul za preventivno odravanje prema FEM grupi/radnom ciklusu dizalice. Fabriki se de nie maksimalni broj radnih sati u predvienom rad-nom reimu krana ili dizalice. Sistem obavetava koliko je ostalo vremena do ispunjenja ovog vremena, kako bi se planskim odravanjem izbegao zastoj sistema i izvrio redovan servis op-reme.

Osim oigledne prednosti koju donosi preventivno odravanje, potrebno je navesti i da je sistem povezan direktno i DEMAG-ovim komercijalnim serverom, koji omoguava direktno on-line naruivanje rezervnih delova. Prednosti ovakvog koncepta su viestruke: prvi je sman-jivanje mogunosti narudbine neodgovarajuih rezervnih delova (mogue je naruiti samo de-love koji su zaista ugraeni u sistem-to je de nisano kroz bazu podataka), drugi je smanjenje vremena isporuke. Nakon online porudbine, server

magazin 19

Documents