JOGA VA�I�TA SARA Prevod s engleskog: Neboj�a Petru�iã Beograd, mart 1998. Naslov originala: YOGA VASISHTA SARA (THE ESSENCE OF YOGA VASISHTA) Published by President, Board of Trustees, Sri Ramanasramam Tiruvannamalai - 606 603. SOUTH INDIA 1994. Izdavaè: �ARUNAÈALA�

id12106796 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com

Izdavaèki savet: Slobodanka Kalauzoviã, Vlada Ribar Urednici: Slobodanka Kalauzoviã, Vlada Ribar Lektura: Milan �ivkoviã Korektura: Dojna Lapadat Grafièki urednik: Vlada Ribar �tampa: �Zuhra�, Beograd Beograd, mart 1998. PREDGOVOR Ova engleska verzija Joga Va�i�ta Sare bazira se na prevodu Svamija Sure�anande, starog Bagavanovog poklonika, koji je osnovao a�ram nazvan Vigjana Ramanejam u Palgatu, i preveo nekoliko Bagavanovih dela, a Joga Va�i�ta Saru na malajam. �tampana je u nastavcima, u �Planinskom Putu�, èasopisu koji je izdavao �ri Ramana�ram od 1969. do 1971. godine, a sada izlazi kao knjiga, zbog veãe preglednosti.

UVOD Brihat (Velika) Joga Va�i�ta ili Joga Va�i�ta Maha Ramajana, kako se jo� naziva, delo je od oko 32.000 sanskritskih dvostihova koji se tradicionalno pripisuju Valmikiju, autoru �rimad Ramajane. To je dijalog izmeðu Mudraca Va�i�te i �ri Rame, tokom koga se Advaita (doktrina nedualnosti) izla�e u svom èistom obliku aðatavade (doktrine o nekreaciji), sa slikovitim prièama izmeðu. Ovo ogromno delo sa�eo je pre nekoliko vekova Abinanda Pandita, uèenjak iz Ka�mira, na 6.000 dvostiha, pod imenom Lagu Joga Va�i�ta. Remek-delo je po sebi, kao i prvobitna Brihat. Bagavan �ri Ramana Mahar�i èesto se pozivao na Joga Va�i�tu, a èak je i uvrstio �est dvostiha u Svoj Dodatak èetrdeset stihova (stihovi od 21. do 27.). Dalje sa�imanje ovog dela naèinjeno je davno, od strane nepoznatog autora, na oko 230 dvostihova, podeljenih u poglavlja, kao Joga Va�i�ta Sara (Sr� Joga Va�i�te), èiji je prevod ovde predstavljen prvi put. Sa�imajuãi ga, autor je uèinio veliku uslugu svim sadakama. Ovaj tekst je kao rudnik zlata, pogodan da se uvek iznova èita i nad njim meditira. PRVO POGLAVLJE BESTRASNOST 1. Pozdrav toj mirnoj blistavosti koja je beskrajna i neogranièena prostorom, vremenom itd., èistoj svesti koja se mo�e spoznati samo iskustvom. 2. Ni onaj koji je u potpunom neznanju, ni onaj koji je zna (Istinu), nije podesan da prouèava ovu knjigu. Samo onome koji misli �ja sam vezan; ja moram postati slobodan� dato je da je prouèava. 3. Sve dok Vrhovni Gospod nekoga konaèno ne blagoslovi, on neãe pronaãi odgovarajuãeg Gurua, niti pravi spis. 4. Isto kao �to se èamac umiruje, o, Rama, zaslugama èamd�ije, tako se i metod za prelazak preko okeana samsare uèi dru�enjem sa velikim du�ama.

5. Veliki lek protiv dugotrajne zaraze samsare je ispitivanje �Ko sam ja, kome ova samsara pripada?�, koji je u potpunosti leèi. 6. Ni dana ne treba provesti na mestu koje ne poseduje drvo mudrog poznavaoca Istine, sa svojim dobrim plodovima i hladovitom senkom. 7. Mudracima treba priãi èak i ako ne poduèavaju. Èak i njihovi neobavezni razgovori u dobrom raspolo�enju sadr�e mudrost. 8. Dru�tvo mudraca pretvara prazninu u punoãu, smrt u besmrtnost i nedaãu u blagostanje. 9. Ako bi se mudraci brinuli jedino o svojoj sreãi, kod koga bi izmuèeni patnjama samsare tra�ili utoèi�te? 10. To �to se dodeljuje, o, dobra du�o, vrednom uèeniku, koji je postao bestrasan, je stvarna mudrost; to je stvarni smisao svetih tekstova, a takoðe i razumljiva mudrost. 11. Uobièajeni metod uèenja sledi se samo zbog oèuvanja tradicije. Èista svest proizilazi jedino iz jasnoãe uèenikovog razumevanja. 12. Gospod se ne mo�e videti pomoãu svetih tekstova ili Gurua. Sopstvo se vidi jedino Sopstvom sa èistim intelektom. 13. Sve ve�tine koje èovek stekne gube se nedostatkom ve�banja, ali ova ve�tina mudrosti postojano raste kada se jednom pojavi. 14. Isto kao �to se nakit koji se nosi oko vrata smatra izgubljenim ako se na njega zaboravi, pa se pronaðe kada se gre�ka uvidi, tako se i Sopstvo dostigne (kada je zabluda otklonjena) reèima Gurua. 15. Zaista je nesreãna osoba, koja, ne znajuãi svoje Sopstvo, u�iva u objektima èula, kao onaj koji prekasno uvidi da je hrana koju je pojeo bila otrovna. 16. Onaj razvratnik koji, èak i po�to zna da su objekti sveta varljivi, jo� uvek misli o njima, je magarac, a ne èovek.

17. Èak i najneznatnija misao baca èoveka u tugu; kada je li�en svih misli, on u�iva neuni�tivo bla�enstvo. 18. Ba� kao �to do�ivljavamo zabludu da je proteklo stotine godina u snu koji traje sat vremena, isto tako do�ivljavamo i igru maje u svom budnom stanju. 19. Sreãan je onaj èovek èiji je um iznutra hladan i slobodan od vezanosti i mr�nje, i koji gleda na ovo (svet) kao puki posmatraè. 20. Onaj koji je dobro razumeo kako da napusti sve ideje prihvatanja i odbijanja, i koji je spoznao svest koja je unutar najveãih dubina srca - njegov je �ivot proslavljen. 21. Po raspadanju tela, jedino eter (svesnost), ogranièen srcem (hridajam) prestaje da postoji. Ljudi bespotrebno jadikuju da je Sopstvo umrlo. 22. Kada se vrèevi razbiju, prostor unutar njih postaje neogranièen. Isto tako, kada tela prestanu da postoje, Sopstvo ostaje veèno i nedirnuto. 23. Zaista nema nièeg �to se raða ili umire, bilo gde, u bilo koje vreme. To se samo Brahman pojavljuje iluzorno u obliku sveta. 24. Sopstvo je prostranije od prostora; ono je èisto, prefinjeno, neraspadljivo i blagorodno. Kao takvo, kako bi moglo biti roðeno i kako bi moglo umreti? 25. Sve ovo je spokojno, Jedno bez poèetka, sredine ili kraja, za koje se ne mo�e reãi da je postojeãe ili nepostojeãe. Znaj ovo i budi sreãan. 26. O, Rama, zaista je èasnije proseãi lutati ulicama onih van kasta (èandalas), sa zemljanom posudom u ruci; nego �iveti �ivot ogrezao u neznanje. 27. Ni bolest, ni otrov, ni nedaãe, niti bilo koja druga stvar na svetu, ne stvara ljudima vi�e patnje od takve gluposti, usaðene u njihovim telima. DRUGO POGLAVLJE

(NE)STVARNOST SVETA 1. Ba� kao �to je veliki okean mleka postao miran kada je Mandara Planina (kojom su ga Deve i Asure izmuãkale) postala mirna, tako i iluzija samsare prestaje kada se um smiri. 2. Samsara izranja kada um postaje aktivan, a nestaje kada je (on) miran. Stoga, umiri um, kontroli�uãi dah i latentne �elje (vasane). 3. Bezvredna (dosl. sagorela) samsara se raða iz èovekove ma�te, a i�èezava kada nema ma�tanja. Sigurno je da je ona apsolutno nesupstancijalna. 4. Prestajemo da se zanimamo idejom da je zmija sa slike �iva, kada se istina sazna. Slièno tome, samsara prestaje da postoji (kada se Istina spozna), èak i ako nastavlja da se pojavljuje. 5. Ovaj dugoveèni duh samsare, koji je tvorevina obmanutog èovekovog uma i uzrok njegovih patnji, nestaje kada èovek duboko promisli o njemu. 6. O, Rama, maja je takva da donosi odu�evljenje kroz sopstveno uni�tenje; njena priroda je tajanstvena; ona prestaje da postoji èak i dok se posmatra. 7. Drago momèe, zaista je èudesna ova maja koja zaluðuje ceo svet. Ona je ta zbog koje se Sopstvo ne opa�a, iako ono pro�ima sve udove tela. 8. �to god da se opa�a, zapravo ne postoji. To je kao mitski grad Gandarvas (fatamorgana) ili opsena. 9. To �to se ne vidi, iako unutar nas, naziva se veèno i neuni�tivo Sopstvo. 10. Ba� kao �to se drveãe pored reke odra�ava na vodi, tako se svi ovi razni objekti odra�avaju u prostranom ogledalu na�e svesti. 11. Ova kreacija, koja je puka igra svesti, nastaje poput zablude da je konopac zmija (usled neznanja), i nestaje kada postoji ispravno znanje.

12. Iako vezanost zapravo ne postoji, nju èini sna�nom �elja za svetovnim u�icima; kada ova �elja utihne, vezanost slabi. 13. Kao �to talasi izranjaju iz okeana, nestabilan um izranja iz beskrajnog i stabilnog prostranstva Vrhovnog Sopstva. 14. Upravo zbog toga, koje uvek, po sopstvenom nahoðenju umi�lja (sva�ta), brzo i slobodno, ova magièna predstava (sveta) projektuje se u budnom stanju. 15. Ovaj svet, iako nestvaran, izgleda kao da postoji i uzrok je patnje tokom celog �ivota osobe u neznanju, ba� kao �to je (nepostojeãi) duh deèaku uzrok straha. 16. Onaj ko nema predstavu o zlatu, vidi samo narukvicu. On uop�te nema predstavu da je ona zlato samo. 17. Slièno tome, gradovi, kuãe, planine, zmije, itd. su u oèima èoveka u neznanju odvojeni objekti. Sa apsolutne taèke gledi�ta ovaj objektivni (svet) je sam subjekat (Sopstvo); on nije odvojen (od Sopstva). 18. Svet je pun bede za èoveka u neznanju, a pun bla�enstva za mudrog. Svet je taman slepom èoveku, a svetao onome koji ima oèi. 19. Bla�enstvo èoveka koji raspoznaje, koji je odbacio samsaru i odrekao se svih mentalnih koncepata, stalno raste. 20. Kao oblaci koji se iznenada pojave na vedrom nebu i isto tako iznenada i�èeznu, ceo univerzum (se pojavljuje) u Sopstvu i (i�èezava u njemu). 21. Za onoga koji vidi da zraci nisu ne�to razlièito od sunca, te uviða da su oni sunce samo ka�e se da je nirvikalpa (èovek koji ne pravi razlike). 22. Ba� kao �to se za tkaninu, kada se ispita, vidi da nije ni�ta drugo do konac, isto tako (se vidi da) je ovaj svet, kada se pa�ljivo ispita, Sopstvo samo. 23. Ovaj opèinjavajuãi svet izranja kao talas u nektarskom okeanu svesti i rastapa se u njemu. Kako on onda mo�e biti razlièit od njega (tj. svesti) u centru (tj. kada se pojavi)?

24. Ba� kao �to pena, talasi, rosa i mehuriãi, nisu razlièiti od vode, tako i ovaj svet koji je nastao iz Sopstva, nije od Sopstva razlièit. 25. Ba� kao �to drvo, koje se sastoji od plodova, li�ãa, puzavica, cveãa, grana, granèica i korena, postoji u semenu drveta, tako i ovaj pojavni svet postoji u Brahmanu. 26. Ba� kao �to se zemljana posuda (naposletku) vraãa u blato, talasi u vodu i nakit u zlato, tako se ovaj svet koji je proistekao iz Sopstva (naposletku), vraãa u Sopstvo. 27. Zmija se pojavljuje kada èovek ne raspoznaje da je to konopac; ona nestaje kada èovek to uvidi. Tako se i ovaj svet pojavljuje kada se Sopstvo ne prepoznaje; on nestaje kada se Sopstvo prepozna. 28. Samo je na� zaborav nevidljivog Sopstva to �to èini da se svet pojavi, ba� kao �to (neznanje o) konopcu èini da se zmija pojavi. 29. Ba� kao �to san postaje nestvaran u budnom stanju, a budno stanje u snu, tako i smrt postaje nestvarna u roðenju i roðenje u smrti. 30. Dakle, sva ova stanja, nisu ni stvarna, ni nestvarna. Ona su posledica zablude, pukih utisaka izniklih iz nekih pro�lih iskustava. TREÃE POGLAVLJE OBELE�JA OSLOBOÐENE OSOBE (ÐIVAN MUKTA) 1. Znanje Sopstva je vatra koja spaljuje suvu travu �elje. Ovo je zaista ono �to se naziva samadi, a ne puko uzdr�avanje od govora. 2. Onaj ko spozna da ceo univerzum zaista nije ni�ta drugo do svest i ostane sasvim miran, za�tiãen je oklopom Brahmana; on je sreãan.

3. Jogi koji je dostigao stanje koje je izvan svega i ostaje uvek hladan kao pun mesec, uistinu je Vrhovni Gospod. 4. Onaj koji razmi�lja u najveãim dubinama svog srca o smislu Upani�ada koji se tièe Brahmana i koji je nedotaknut rado�ãu i tugom, nije muèen samsarom. 5. Ba� kao �to ptice i �ivotinje ne tra�e skloni�te u planini koja je u plamenu, tako se i zle (misli) nikada ne javljaju onom koji zna Brahmana. 6. Mudri ljudi, takoðe, poput glupih, (ponekad) naljute druge, ali to èine samo s namerom da provere njihove sposobnosti da kontroli�u svoja unutra�nja oseãanja (�to ãe reãi, da vide koliko ãe bes drugih uticati na njih same). 7. Ba� kao �to drhtanje (tela), uzrokovano (zami�ljenom) zmijom istrajava (neko vreme), èak i po�to se uvidi da zmije nema, tako i posledica zablude istrajava (neko vreme), èak i nakon odbacivanja svih zabluda. 8. Ba� kao �to kristal nije umrljan onim �to se na njemu odra�ava, tako i onaj koji zna Istinu, nije zaista dotaknut ishodima svojih dela. 9. Èak i kada je usmeren na spolja�nje aktivnosti (onaj koji zna Istinu), uvek ostaje okrenut unutra i krajnje miran, kao neko ko spava. 10. Èvrsto ubeðeni u nedualnost i u�ivajuãi savr�en mentalni mir, jogiji prilaze svom radu gledajuãi svet kao da je san. 11. Neka mu smrt doðe (onome koji zna Istinu) danas, ili na kraju èitavih eona; on ne gubi sjaj, kao ni zlato zakopano u blatu. 12. On mo�e da odbaci telo u Ka�iju ili u kuãi onoga van kaste (dosl. onoga koji se hrani pseãim mesom). On, èovek bez �elja, osloboðen je istog trenutka kada dostigne znanje (Brahmana). 13. Onome ko je bez �elja, Zemlja je, o, Rama, (jednako beznaèajna kao) otisak papka krave, Maunt Meru kao bre�uljak, prostor kao koliko mo�e da stane u kutiju i tri sveta kao vlat trave. 14. Kao prazna posuda u prostoru (onaj koji zna Istinu), prazan je i iznutra i spolja, a u isto vreme je pun iznutra i spolja, kao posuda uronjena u okean.

15. Za onoga kome se niti dopadaju, niti ne dopadaju objekti koje vidi i koji dela (u svetu) kao neko ko spava, ka�e se da je osloboðena osoba. 16. Onaj koji je slobodan od èvorova (�elja) i èije su sumnje otklonjene, osloboðen je èak i dok je u telu (ðivan mukta). Iako mo�e izgledati da je vezan, on je slobodan. On ostaje miran kao lampa na slici. 17. Za onoga ko je lako (dosl. kao od �ale) odbacio sve egoistiène sklonosti i napustio èak i objekat meditacije, ka�e se da je osloboðen èak i dok je u telu. 18. Onaj koji, kao slep èovek, vi�e ne prepoznaje (dosl. ostavlja daleko iza sebe) svoje roðake, koji se kao zmije u�asava vezanosti, koji gleda na èulna u�ivanja kao na zarazu, koji ne obraãa pa�nju na prisustvo �ena, kao �to ne bi ni na vlat trave, i koji ne vidi razliku izmeðu prijatelja i neprijatelja, do�ivljava sreãu i na ovom svetu, i na onom. 19. Onaj koji iz svog uma izbaci sve objekte opa�anja i, dosti�uãi savr�enu mirnoãu ostane nepokretan kao prostor, netaknut patnjom, osloboðen je èovek; on je Vrhovni Gospod. 20. Èovek plemenitog srca èije su �elje do�le zgasnule, osloboðen je èovek; uop�te nije va�no da li praktikuje meditaciju i da li dela ili ne. 21. Ideja o Sopstvu u ne-Sopstvu je ropstvo. Njeno napu�tanje je osloboðenje. Za veèno slobodno Sopstvo ne postoji ni ropstvo ni osloboðenje. 22. Ako je, opa�anjem da objekti opa�anja zapravo ne postoje, um potpuno osloboðen (od tih objekata), tada sledi vrhunsko bla�enstvo osloboðenja. 23. Za napu�tanje svih latentnih sklonosti, mudri ka�u da je najbolje (tj. stvarno) osloboðenje; to je takoðe i besprekoran metod (za dostizanje osloboðenja). 24. Osloboðenje nije s one strane neba, niti je ono u svetu ispod, niti na zemlji; i�èezavanje uma proiza�lo kao posledica iskorenjivanja svih �elja, smatra se osloboðenjem. 25. O, Rama, nema ni intelekta, ni neznanja, ni uma, i nema pojedinaènih du�a (ðiva). Sve je ovo zami�ljeno u Brahmanu.

26. Utemeljenom u onome �to je beskrajna, èista svest, bla�enstvo i nedualnost bez obele�ja, javlja li se pitanje ropstva ili osloboðenja, kada vidi da nema drugog entiteta? 27. O, Rama, um je, sopstvenom aktivno�ãu, sam sebe vezao; kada je miran, on je slobodan. ÈETVRTO POGLAVLJE RASTAPANJE UMA 1. Svest, koja je nepodeljena, zami�lja objekte �elja i trèi za njima. Tada je poznata kao um. 2. Iz ovog sveprisutnog i svemoguãeg Vrhovnog Gospoda, pojavila se, kao mre�kanje u vodi, moã zami�ljanja odvojenih objekata. 3. Ba� kao �to vatru koju raða vetar (koji ju je razbuktao), taj isti vetar gasi, tako i ono �to se raða iz ma�te, ma�ta sama uni�tava. 4. Um je stvorila ma�ta, usled zaborava. Kao iskustvo neèije smrti u snu, on prestaje da postoji kada se pa�ljivo ispita. 5. Ideja o Sopstvu u onome �to nije Sopstvo izazvana je nepravilnim razumevanjem. Ideja o stvarnosti u onome �to je nestvarno, o, Rama, znaj da je to um (�itam). 6. �Ovo je on�, �ja sam ovo�, �to je moje�, takve (ideje) saèinjavaju um; on nestaje kada èovek duboko promisli o ovim la�nim idejama. 7. Priroda uma je da prihvata odreðene stvari, a da odbacuje druge; ovo je ropstvo, ni�ta drugo. 8. Um je tvorac sveta; um je pojedinac (puru�a); samo ono �to se èini umom se smatra uèinjenim, a ne ono �to se èini telom. Ruka kojom èovek grli suprugu, ista je ruka kojom grli ãerku.

9. Um je uzrok (tj. proizvodi ih) objekata opa�anja. Tri sveta zavise od njega. Kada on nestane, svet nestaje takoðe. Njega valja s naporom izleèiti (tj. proèistiti). 10. Um je vezan latentnim utiscima (vasanama). Kada nema utisaka, on je slobodan. Stoga, o, Rama, ostvari brzo, kroz raspoznavanje, stanje u kojem nema utisaka. 11. Ba� kao �to traèak oblaka prlja (tj. izgleda da prlja) mesec ili mrlja mastila okreèen zid, tako i zao duh �elje prlja unutra�njeg èoveka. 12. O, Rama, onaj ko umom okrenutim unutra, nudi sva tri sveta poput slame, kao �rtvu u vatri znanja, postaje slobodan od iluzija uma. 13. Kada neko zna pravu istinu o prihvatanju i odbijanju i ne misli ni o èemu, veã obitava u (samom) sebi, napu�tajuãi sve, (njegov) um ne izranja. 14. Um je u�asan (goram) u budnom stanju, blag (santam) u stanju snevanja, tup (mudam) u dubokom snu i mrtav kada nije ni u jednom od ova tri stanja. 15. Ba� kao �to se prah kataka semena nakon talo�enja zemlje u vodi rastapa u njoj, tako se i sam um (nakon otklanjanja svih utisaka) rastapa (u Sopstvu). 16. Um je samsara; za um se takoðe ka�e da je ropstvo; um pokreãe telo, ba� kao �to vetar nji�e grane drveta. 17. Savladaj prvo svoj um, ste�uãi dlan dlanom, stiskajuãi zube zubima i uvijajuãi udove udovima. 18. Zar budalu nije stid da hoda svetom kako mu se prohte i da prièa o meditaciji, kada nije u stanju èak ni da savlada svoj um? 19. Jedino bo�anstvo koje treba savladati je um. Pobeda nad njim vodi postignuãu svega. Bez pobede nad njim, svi drugi napori su jalovi. 20. Biti neuznemiren je temelj blagoslovenosti (�ri). Èovek time dosti�e osloboðenje. Ljudskim biãima je osvajanje tri sveta, bez pobede nad umom, jednako beznaèajno kao i vlat trave.

21. Dru�enje s mudrima, napu�tanje latentnih utisaka, samoispitivanje, kontrola disanja - ovo su sredstva za savladavanje uma. 22. Onome koji je obuven u ko�u, i sama zemlja kao da je prekrivena ko�om. Tako se i umu koji je pun (tj. nepodeljen), svet preliva u nektaru. 23. Um se vezuje misleãi �Ja nisam Brahman�; on se sasvim oslobaða misleãi �Ja sam Brahman�. 24. Kada se um napusti (tj. kada nestane), sve �to je dvojno ili pojedinaèno, nestaje. Ono �to preostaje nakon toga je Vrhovni Brahman, miran, veèan i slobodan od bede. 25. Nema nièeg �to bi se moglo meriti sa vrhovnim zadovoljstvom koje oseãa osoba èistog uma, koja je dostigla stanje èiste svesti i prevazi�la smrt. PETO POGLAVLJE UNI�TENJE LATENTNIH UTISAKA 1. O, Rama, ovo ispitivanje Sopstva prirode ili �Ko sam ja?� je vatra koja spaljuje seme zlog drveta, koje je um. 2. Ba� kao �to vetar ne uznemirava puzavice na slici, tako i �alost ne uznemirava onog èije je razumevanje utvrðeno postojano�ãu i (uvek) odra�eno u ogledalu ispitivanja. 3. Oni koji znaju Istinu, obznanjuju da je znanje ispitivanje istine Sopstva. Ono �to treba znati sadr�ano je u njemu, kao slatkoãa u mleku. 4. Onome koji je spoznao Sopstvo putem ispitivanja, Brahma, Vi�nu i �iva su predmet samilosti. 5. Onome ko je sklon ispitivanju (stalno), ��ta je ovaj beskrajan univerzum?� i �Ko sam ja?�, ovaj svet postaje sasvim nestvaran.

6. Ba� kao �to se u opseni ne javlja ideja o vodi onome ko zna da je to opsena, tako se i latentni utisci ne javljaju onome èije je neznanje uni�teno time �to je spoznao da je sve Brahman. 7. Napu�tanjem latentnih utisaka ili kontrolom disanja, um prestaje da bude um. Praktikuj ono koje �eli�. 8. O, èista du�o, neguj dru�tvo mudraca i istinitih spisa; dostiãi ãe� stanje Vrhovne Svesti, ne za nekoliko meseci, veã za nekoliko dana. 9. Latentni utisci prestaju da deluju kada se èovek dru�i sa mudracima, odrièe svih misli samsare i podseãa na to da telo mora umreti. 10. O, Ragava, èak i neznalice èvrstinom svog ubeðenja pretvaraju otrov u nektar i nektar u otrov. 11. Kada se ovo telo smatra stvarnim, ono ima svrhu tela, ali kada se vidi da je nestvarno, ono postaje kao prostor (tj. nesupstancijalno). 12. O, Rama, dok le�i� na mekom krevetu, svuda luta� telom iz sna; ali gde je sada (u ovom budnom stanju) to telo? 13. Ba� kao �to cenjen èovek izbegava kontakt sa �enom izvan kasti, koja nosi pseãe meso, tako bi se trebalo odreãi misli �ja-sam-telo�, èak i po cenu da se sve izgubi. 14. Kada aspirant (sadu) misli samo o Brahmanu, miran i slobodan od patnji, njegov egoizam nestaje sam od sebe. 15. Ako èovek u svemu uvidi jedinstvo stvari, uvek ãe ostati spokojan, iznutra hladan i èist kao prazan prostor, bez oseãaja �ja�. 16. Ako je èovek iznutra hladan, èitav svet ãe biti hladan, ali ako je iznutra uzavreo (tj. uznemiren), ceo svet ãe biti goruãa masa. �ESTO POGLAVLJE MEDITACIJA NA SOPSTVO

1. Ja, èista, neuprljana i beskonaèna Svest izvan maje, gledam na ovo telo koje dela, kao na telo drugoga. 2. Um, intelekt, èula, itd., svi su igra Svesti. Svi su nestvarni i iluzija da postoje je izazvana samo nedostatkom uvida. 3. Nedirnut nedaãama, prijatelj svekolikog sveta u blagostanju, bez ideja o postojanju i nepostojanju, ja �ivim osloboðen od bede. 4. Neaktivan sam, bez �elja, èist kao nebo, osloboboðen od �udnje, spokojan, bezoblièan, veèan i nepokretan. 5. Sada sam jasno razumeo da su pet elemenata, tri sveta i ja sâm, èista Svest. 6. Ja sam iznad svega; ja sam svuda prisutan; ja sam kao prostor; ja sam to �to (stvarno) postoji; nisam u stanju da ka�em ni�ta sem ovog. 7. Neka se zami�ljeni talasi univerzuma uzdi�u ili padaju u mene, koji sam okean beskonaène Svesti; nema ni uzdizanja ni opadanja u meni. 8. Kako je èudesno �to u meni, beskonaènom okeanu Svesti, talasi ðiva (pojedinaènih du�a) nastaju, malo se zabavljaju i i�èezavaju, u skladu sa svojom prirodom. 9. Svet koji je nastao zahvaljujuãi mom neznanju, isto tako je nestao u meni. Sada neposredno do�ivljavam svet kao vrhovno bla�enstvo svesti. 10. Klanjam se sebi, koji sam unutar sveg bivanja, uvek slobodno Sopstvo koje obitava kao unutra�nja svest. SEDMO POGLAVLJE METOD PROÈI�ÃENJA 1. O, Ragava, budi spolja aktivan, ali iznutra neaktivan, spolja delatelj, ali iznutra nedelatelj, i na taj naèin igraj svoju ulogu u svetu.

2. O, Ragava, napusti iznutra sve �elje, budi slobodan od vezivanja i latentnih utisaka, èini sve spolja i na taj naèin igraj svoju ulogu u svetu. 3. O, Ragava, prihvati gledi�te razumevanja, èije je obele�je napu�tanje svih objekata kontemplacije, �ivi u svom uroðenom Sopstvu, osloboðen èak za �ivota (ðivan-mukta), i na taj naèin igraj svoju ulogu u svetu. 4. Spali �umu dualnosti vatrom ubeðenja �Ja sam ta jedna Èista Svest� i ostani sreãan. 5. Èvrsto si vezan sa svih strana idejom �ja sam telo�. Preseci tu vezu maèem znanja �ja sam svest� i budi sreãan. 6. Odrièuãi se vezanosti za ne-sopstvo, gledajuãi na svet kao na nepodeljen (ceo), koncentrisan i s pa�njom okrenutom unutra, ostani kao èista Svest. 7. Ostani uvek kao èista Svest, koja je tvoja stalna (tj. istinska) priroda, izvan stanja budnosti, snevanja i dubokog sna. 8. O, moãno naoru�ani, budi uvek slobodan od mentalnih koncepata, kao srce stene, ali ne bezoseãajan kao ona. 9. Ne budi ono �to se shvata, niti onaj koji shvata. Napusti sve koncepte i ostani ono �to jesi. 10. Otkloni jedan koncept drugim, i um umom, i obitavaj u Sopstvu. Zar je to toliko te�ko, o, sveti èoveèe? 11. Odrubi um, koji je, zbog svojih briga, postao usijan, umom koji je prouèavanjem spisa postao o�tar kao no�. 12. O, Ragava, �ta ti ima� s ovim inertnim i glupim telom? Za�to se oseãa� nesreãnim i bednim zbog njegovih radosti i patnji? 13. Kakva je ogromna razlika izmeðu mesa, krvi, itd. (koje èini telo) i tebe, otelotvorenja svesti! Èak i po�to zna� ovo, za�to ne napusti� ideju o Sopstvu u ovom telu?

14. Puko znanje da je ovo telo kao parèe drveta ili grumen zemlje, osposobljava èoveka da spozna Vrhovno Sopstvo. 15. Kako je èudno da, dok je stvarni Brahman zaboravljen od ljudi, ono nestvarno zvano avidja (neznanje) njima izgleda vrlo stvarno (dosl. nameãe im se). 16. Opet, èudno je da, dok je Vrhovni Brahman zaboravljen od ljudi, oni se èvrsto dr�e ideje �ovo je moje�, koja se naziva �avidja�. 17. Kada radi� svoj posao, radi ga bez vezivanja, ba� kao kristal koji odra�ava objekte ispred sebe (ali nije dotaknut njima). 18. Ubeðenje da je sve Brahman vodi èoveka Osloboðenju. Zato odbaci u potpunosti ideju o dualnosti, koja je neznanje. Odbaci je u potpunosti. OSMO POGLAVLJE OBO�AVANJE SOPSTVA 1. Ako odvoji� sebe od tela i spokojno obitava� u Svesti, postaãe� jedno (jedina Stvarnost), i sve ostalo izgledaãe (beznaèajno) kao trava. 2. Nakon �to spozna� to èime spoznaje� ovo (svet), okreni um unutra i onda ãe� jasno videti (tj. spoznati) blistavost Sopstva. 3. O, Ragava, to èime raspoznaje� zvuk, ukus, oblik i miris, znaj to kao svoje Sopstvo, Vrhovnog Brahmana, Gospoda nad gospodima. 4. O, Ragava, to, u èemu biãa vibriraju, to �to ih stvara, znaj da je to Sopstvo, tvoje stvarno Sopstvo. 5. Odbaciv�i, kroz razluèivanje, sve �to se mo�e oznaèiti kao �ne-istina�, ono �to ostaje kao èista Svest - smatraj to svojim stvarnim Sopstvom.

6. Znanje nije odvojeno od tebe, a ono �to se zna nije odvojeno od znanja. Prema tome, nema nièeg drugog osim Sopstva, nièeg odvojenog (od njega). 7. �Sve �to Brama, Vi�nu, �iva, Indra i ostali uvek èine, èinim ja, otelotvorenje Svesti� - razmi�ljaj na ovaj naèin. 8. �Ja sam ceo univerzum. Ja sam nepropadljivo Vrhovno Sopstvo. Nema ni pro�losti ni buduãnosti izvan mene� - razmi�ljaj na ovaj naèin. 9. �Sve je jedan Brahman, èista Svest, Sopstvo svega, nedeljivo i nepromenljivo� - razmi�ljaj na ovaj naèin. 10. �Ne postoji ni ja, niti bilo �ta drugo. Samo Brahman postoji svuda, uvek pun bla�enstva� - meditiraj na ovo mirno. 11. Oseãaj onoga koji opa�a i onog �to je opa�eno, zajednièki je svim otelotvorenim biãima, ali Jogi obo�ava Jedno Sopstvo. DEVETO POGLAVLJE ISPOLJAVANJE SOPSTVA 1. Kada ova skupina od tela, èula, itd., dela po svojoj volji, tada izranja ideja �ja sam ovo�. To je ðiva (ego) umrljana prljav�tinom neznanja. 2. Kada ubeðenje da je sve prostoru-nalik (tj. svepro�imajuãa) Svest, postane utemeljeno, ðiva se gasi, kao lampa bez ulja. 3. Kao zalutali bramin, koji napu�ta svoju plemenitost i prihvata �ivot �udre, Gospod preuzima na sebe ulogu ðive. 4. Ba� kao �to dete vidi utvaru (stvorenu sopstvenom ma�tom), tako i glupa ðiva stvara, zbog obmane, ovo nestvarno telo i vidi ga (kao odvojeno od sebe). 5. Dete zami�lja (pravog) slona u glinenom slonu i igra se s njim; tako i èovek u neznanju zami�lja telo, itd., kao Sopstvo i nastavlja svoje aktivnosti.

6. Slika zmije ne stvara strah od zmije kada se uvidi da je to samo slika. Slièno, kada se ðiva - zmija jasno shvati, onda nema ni patnje, ni uzroka patnje. 7. Kao �to se zmija koja nam se priviða u vencu, utapa u njega; tako se oseãaj odvojenosti koji se raða iz Sopstva, utapa u Sopstvo. 8. Iako se narukvice, itd., pojavljuju kao mno�tvo, itd., buduãi od zlata, oni su jedno. Slièno tome, iako postoji mnogo oblika, Sopstvo je zapravo jedno. 9. Kao organi tela i razni oblici gline (tj. glineni sudovi), nedualnost se javlja kao dualnost (tj. mno�tvo), u obliku pokretnih i nepokretnih objekata. 10. Ba� kao �to se jedno lice odra�ava kao mnoga, u kristalu, u vodi, ili giju (ghee-proèi�ãeni maslac), ili u ogledalu; tako se i (jedno) Sopstvo odra�ava u (mnogim) intelektima (ili umovima). 11. Ba� kao �to nebo izgleda da je umrljano pra�inom, dimom i oblacima, tako i èisto Sopstvo, u dodiru sa odlikama maje izgleda da je uprljano njima. 12. Ba� kao �to metal u dodiru s vatrom stièe odlike vatre (naime toplotu), tako i èula, itd. u dodiru sa Sopstvom, stièu odlike Sopstva. 13. Ba� kao �to nevidljivi Rahu postaje vidljiv kada ga obasja mesec (tj. dolazi u dodir s mesecom), tako se i Sopstvo saznaje do�ivljavanjem objekata opa�anja. 14. Kada se voda i vatra dodirnu, poprimaju odlike jedna druge. Tako, kada se Sopstvo i inertno telo sretnu, Sopstvo izgleda kao ne-Sopstvo, a ne-Sopstvo izgleda kao Sopstvo. 15. Ba� kao �to vatra baèena u �iroku vodenu povr�inu gubi svoje odlike, tako i Svest, u dodiru sa nestvarnim i inertnim izgleda da gubi svoju stvarnu prirodu i postaje inertno. 16. Sopstvo se jedino naporom spoznaje u telu, kao �eãer u �eãernoj trsci, ulje u semenu susama, vatra u drvetu, puter u mleku krave i gvo�ðe u kamenju (tj. rudi). 17. Kao nebo viðeno u nelomljenom kristalu, Vrhovni Gospod prirode svesti vidi se (tj. postoji) u svim objektima.

18. Ba� kao �to sunèev odsjaj u ogledalu osvetljava (ostale stvari), tako i odsjaj Sopstva u èistim intelektima osvetljava (ostale stvari). 20. To u èemu se ovaj prekrasni univerzum pojavljuje, kao zmija u konopcu, je veèno, svetleãe Sopstvo. 21. Sopstvo nema poèetak ni kraj. Ono je nepromenljivo Postojanje i Svest. Ono ispunjava prostor, ono je izvor ðive i vi�e je od najvi�eg. 22. Sopstvo je èista Svest, veèna, sveprisutna, nepromenljiva i samoobasjana kao svetlost sunca. 23. Sveprisutno Sopstvo, osnova svega, nije razlièita od blistave Svesti, kao ni toplota od vatre. Ono mo�e samo da se do�ivi (ne mo�e se znati). 24. Èista Svest, bez intelekta, Vrhovno Sopstvo, osvetljivaè svega, nedeljivo, pro�imajuãi (sve) unutra i spolja, je èvrsta potpora (svega). 25. Sopstvo je apsolutna Svest. Ono je èista svesnost, nepropadljiva, slobodna od svih ideja prihvatanja ili odbijanja, i neogranièena prostorom, vremenom ili vrstom. 26. Ba� kao �to vazduh u univerzumu pro�ima sve, tako i Sopstvo, Gospod, obitava bestelesan (u svemu). 27. Svest koja postoji u prostranstvima zemlje, u ukrasima, nebu i u suncu, takoðe postoji i u crvima koji le�e u èaurama pod zemljom. 28. Nema ni ropstva ni osloboðenja, ni dualnosti ni nedualnosti. Postoji samo Brahman, uvek sijajuãi kao Svest. 29. Svesnost je Brahman; svet je Brahman; razni elementi su Brahman; ja sam Brahman; moj neprijatelj je Brahman; moji prijatelji i roðaci su Brahman. 30. Ideja o svesti i o objektu svesti je ropstvo; sloboda od nje je osloboðenje. Svest, objekat svesti i sve ostalo je Sopstvo; ovo je su�tina svih sistema filosofije. 31. Postoji samo svest; ovaj univerzum nije ni�ta drugo do svest; ti si svest; ja sam svest; svetovi su svest - to je zakljuèak.

32. To �to postoji i �to sija (tj. za �ta se zna da postoji), sve je Sopstvo; sve ostalo �to izgleda da sija (zapravo) ne postoji. Jedino Svest sija po sebi. Ideje o onome koji zna i onom znanom su pusti postulati. DESETO POGLAVLJE NIRVANA 1. Vrhovno Bla�enstvo ne mo�e da se do�ivi kroz dodir èula sa njihovim objektima. Vrhovno stanje je ono u kojem je um razoren jednousmerenim ispitivanjem. 2. Bla�enstvo koje nastaje iz dodira èula sa njihovim objektima je ni�e vrednosti. Dodir sa èulnim objektima je ropstvo; sloboda od njega je osloboðenje. 3. Dostigni èisto stanje izmeðu postojanja i nepostojanja i dr�i ga se; ne prihvataj i ne odbijaj unutra�nji ili spolja�nji svet. 4. Uvek se oslanjaj na tu istinsku stvarnost izmeðu osetnog i inertnog, koje je beskrajno prostoru-nalik srce.

5. Vera u onoga koji zna i ono znano naziva se ropstvo. Onaj koji zna je vezan onim �to zna; on je osloboðen kada nema nièeg �to treba znati. 6. Napu�tajuãi ideje o onom koji vidi, viðenom i vidu, zajedno sa latentnim �eljama (vasanama) iz pro�losti, meditiramo na to Sopstvo, prvobitno svetlo koje je osnova vida. 7. Meditiramo na veèno Sopstvo, svetlo nad svetlima, koje le�i izmeðu dve ideje o postojanju i nepostojanju. 8. Meditiramo na to Sopstvo svesti, darovatelju plodova svih na�ih misli, osvetljivaèu svih sjajnih objekata i krajnjoj granici svih prihvaãenih objekata. 9. Meditiramo na to nepromenljivo Sopstvo, na�u stvarnost, bla�enstvo od kojeg nastaje um, zahvaljujuãi bliskom dodiru onoga koji vidi i viðenog. 10. Ako neko meditira na to stanje koje dolazi na kraju budnog stanja i na poèetku spavanja, direktno ãe do�iveti veèno bla�enstvo. 11. Steni-nalik stanje, u kojem su sve misli nepokretne, i koje je razlièito od budnog i stanja sna, vrhovno je stanje svakoga. 12. Kao glina u glinenom vrèu, Vrhovni Gospod koji je postojanje i prostoru-nalik svest i bla�enstvo, postoji svuda neodvojen (od stvari). 13. Sopstvo sija po sebi kao jedan bezgranièan okean svesti, uzburkan talasima misli. 14. Ba� kao �to okean nije ni�ta drugo do voda, celokupan svet stvari nije ni�ta drugo do svest koja ispunjava sve strane sveta kao beskrajni prostor. 15. Brahman i prostor su slièni po svojoj nedeljivosti, svepro�imanju i neuni�tivosti, ali Brahman je uz to i svest. 16. Postoji samo jedan bestelesan i dubok okean èistog nektara, potpuno sladak (tj. bla�en) posvuda. 17. Sve ovo je uistinu Brahman; sve ovo je Atman. Ne deli Brahmana na �ja sam jedna stvar�, a �ovo je druga�.

18. Èim se spozna da je Brahman svepro�imajuãi i nedeljiv, otkriva se da je ova beskrajna samsara Vrhovni Gospod. 19. Onaj ko spozna da je sve Brahman, uistinu postaje Brahman; ko ne bi postao besmrtan ako bi pio nektar? 20. Ako si mudar, postao bi ovo (Brahman) takvim uvidom; ako nisi, èak i ako ti se ponovo govori, te reèi bi bile (beskorisne kao ponude) baèene u pepeo. 21. Èak i ako si spoznao pravu istinu, mora� stalno ve�bati. Voda neãe postati èista pukim izgovaranjem imena voãa kataka. 22. Ako je neko u èvrstom ubeðenju �ja sam Vrhovno Sopstvo zvano nepropadljivi Vasudeva�, on je osloboðen; inaèe, on ostaje vezan. 23. Otkloniv�i sve kao �ne to�, �ne to�, preostaje Vrhovno Biãe (dosl. stanje) koje se ne mo�e otkloniti. Misli �ja sam To� i budi sreãan. 24. Uvek znaj da je Sopstvo Brahman, jedan i celovit. Kako mo�e to �to je nedeljivo biti podeljeno na �ja sam meditant� i �ovo drugo je objekat meditacije�? 25. Kada èovek misli �ja sam èista svest�, to se naziva meditacija, a kada se èak i ideja o meditaciji zaboravi, to je samadi. 26. Stalni tok mentalnih koncepata koji se tièu Brahmana, bez oseãaja �ja�, postignut kroz intenzivnu praksu samoispitivanja (gjane), je ono �to se naziva sampraðnata samadi (meditacija sa konceptima). 27. Neka duvaju siloviti vetrovi koji nagove�tavaju kraj eona (kalpi); neka se svi okeani sjedine, neka dvanaest sunaca izgori (istovremeno); svejedno, ne postoji zlo koje mo�e da zadesi onoga èiji je um i�èezao. 28. Ta svest koja je svedok rasta i propadanja svih biãa, znaj da je besmrtno stanje vrhovnog bla�enstva. 29. Svaka pokretna ili nepokretna stvar, uop�te, samo je objekat vizualizovan umom. Kada je um razoren, dualnost (tj. mno�tvo) se ne opa�a.

30. To �to je nepromenljivo, blagorodno i spokojno, to u èemu ovaj svet postoji, to �to ispoljava sebe kao promenljive i nepromenljive objekte - to je jedina svest. 31. Pre odbacivanja ko�e, zmija se odnosi prema njoj kao prema sebi, ali kada je u svom leglu jednom odbaci, vi�e ne gleda na nju kao na sebe. 32. Onaj koji je transcendirao i dobro i zlo, ne uzdr�ava se, kao ni dete, od zabranjenih dela zbog oseãaja greha, niti èini ono �to je propisano radi oseãaja vrline. 33. Ba� kao �to stub (tj. kameni blok) u sebi sadr�i statuu, èak ako i nije zaista isklesana, tako i svet postoji u Brahmanu. Stoga, Vrhovno Stanje nije praznina. 34. Ba� kao �to se za stub ka�e da u njemu nema statue dok ona nije isklesana, tako se i za Brahmana ka�e da je praznina kada u njemu ne postoje utisci o svetu. 35. Ba� kao �to se za mirnu vodu mo�e reãi da sadr�i ili ne sadr�i talasiãe, tako se i za Brahmana mo�e reãi da sadr�i ili ne sadr�i svet. On nije ni praznina ni postojanje.