Fibzofija i druStvo 1111990. str. 179193

WILLIAM LEON Mc BRIDEPrude UniversityUSA

Orginalni naudni radUDK 323. IPrimljeno: jula 1991.

MiloradEloneiii

CONTEMPORARY EAST-EUROPEAN INTELLECTUALAND MACHIAVELLI

(Summary)

The author analysis different views about social role ofintellectuals in post-socialistic East-Europe. Considering thepolitical ideas of Machiavelli that are based on distinguishingof ethics and politics, the author points out the consequencesof such on position in the political activity of contemporaryEast-Furopean intellectuals. The author gives particularattention to the political tradition of East-Europe which wasdominated by the idea of "national intellectuaH'.as a politicalleader.

KAPITALIZAM, SOCIJALIZAM I NOSVETSKI POREDAK . JEDAN AMERI

POGLED

Izmedju ideala i stvarnosti - ovako je glasio ve5tosmi5ljen naziv knjige Svetozara Stojanoviia, koja je pre nekihdvadesetak godina po prvi put objavljena na engleskoml.Ideja i stvamost - naziv je nedavno zaw5enog projekta koji jetokom vi5e godina radjen na Odeljenju za istoriju filozofijebudimpe5tanskog univerziteta "Etvos Loran"l Sasvim jejasno za5to je ova tema zaokupljala paZnju u Jugosiaviji,Madjarskoj i drugim zemljama Centralne i Istodne Ewopetokom poslednjih detrdesetak godina koje su u ovim zemljamaobeleZene postojanjem Socijalistidkih DemokratskihRepublika. Tu smo na jednoj strani imali socijalistidki ideal -maglovit, grandiozan, ali u svakom sludaju posveienoslobadjanju ljudskog duha. Na drugoj strani, imali smo uovim zemljama refime koji su se radikovali jedan od ddrugog,u kojima su se smenjivali periodi nade i oworenih moguinostisa periodima pojadane represije, ali koji se nikada nisupribliZili osfvarenju svog ideala, i umesto da oslobadjaju,d.tro t@ duh. Procep izmedju ideala i

I Oxford Universty Press, 1973.t Vidi: Perspectives onldeas and Reality ,ed. J.C. Nyri, Budapest,

1990, pp.3

VIdr

178 n9

stvamosti bio je zaista zapanjujuii.Postoji, medjutim, i kapitalistidki ideal. On se moZe

saZeti u zamisao polpuno slobodnog trZi5ta. Na skupu filozofakoji je odrZan u Budimpe5ti 1988. godine, pod nazivom "Idejai swarnost", nastojao sam da pokaZem manjkavosti kakopostojeiih kapitalistidkih sistema, tako i samog idealakapitalizma. Kako me je, dve godine kasnije, uverio jedanrnladji madjarski filozof koji je prisustvovao ovom skupu,moje izlaganje je bilo osobito zabavno s obzirom da jeslobodno tZi5te vei u to vreme u Madjarskoj imalo veliki brojpristalica, u5ta sam se i sam uverio pripremajuii svojeizlaganje. Zabavaje bila tim veia jer je medju malobrojniminostranim udesnicima skupa, pored mene, bio i RodZerSkraton (Roger Scruton), jedan od vodeiih zagovornika idejeslobodnog trZi5ta i privatizacije u britanskoj filozofiji u EriMargaret Tader. Ja, naravno, verujem da je ono Sto sam tamoimao da kaZem bilo, ne samo zahvaljujuii okolnostimazabavno, vecifrrn. Moja se uverenja u tom smislu nisu odtada u rnnogome promenila.

Mnogo toga se dogodilo u Evropi, od leta 1988.godine. Ovom prilikom bih, u vezi sa tim, saZetoprokomentarisao sledeie teme: 1) karakter nekada5njesocijalistidke swarnosti; 2) poloZaj socijalista na Zapada,posebno u Americi, u svetlu propasti socijalizma; 3)socijalizam kao ideal; 4) kapitalizam kao ideal; 5) postojecakapitalistidka swarnost, i 6) moguii novi svetski poreci.

(1) Karakter nekadainje socijalistiike stvarnosti.Veiina ovde prisutnih ima mnogo viSe neposrednog iskusfvao socijalizmu nago ja. Pogrelno je, medjutim, tumaditi"karakter" ili "su5tinu" socijalizma u Istodnoj Evropi kaouZasnu, detrdesetpetogodi5nju greiku, kako to inade dinimnoitvo autora i obidnih ljudi s obe strane linija koje su nekadrazdvajale Istok i Zapad. Ovakve sveobuhvatajuiegeneralizacije mogu nastati samo iz neverovatnihupro5iavanja. O prirodi socijalizma se moZe zakljudivati izradiditih perqpektiva: iz perspektive lidne anegdote, na osnovuzajednidkog iskustva veieg broja ljudi, na osnovu podataka

druiwenih nauka, na osnovu teorijskih polaziSta tako radiditihoblasti kao Sto su obrazovanje, ekonomija, politika ipsihologija, pa dak i na osnovu najop5tijih filozofskihstanousta.

Zelimda naglasim da je na svakom od ovih stupnjevalakie doii do raznorodnih i kontradiktornih, nego do sasvimnegativnih ocena o do sada postojeiem socijalizmu. Akoprihvatimo anegdotski pristup, onda se iskustvu nekog ko jebio u zatvoru kao disident, mora suprotstaviti iskustvo onihkojima su se zahvaljujuii socijalistidkom sistemu otvorilemoguinosti koje nikada ne bi imali u prethodnim reZimima;iskustvu nekog stranca koji je bio izloLen neprilikamazahvaljujuii neljubaznosti vlasti, mora se suprotstavitidinjenica da se socijalistidki eksperiment doZivljavao i kaoizvor nade. Ja sam ovaj oseiaj imao u brojnim situacijama ipod razliditim okolnostima, podev od prvog dana provedenogu nekoj socijalistidkoj zemlji (Sto se dogodilo u malom slove-nadkom gradu, u leto 1960. godine, gde sam nenadno moraoda provedem noi).

Kada je red o zajednidkom iskustvu, priznajem da jeveiina istodno-evropskih relima izgubila kod svogstanovni5wa najveii deo legitimiteta mnogo pre dogadjaja skraja 1989. godine, ali ovaj nedostatak legitimiteta nije biouvek i svugde prisutan. Veliki porast broja antikomunista netreba, kako se to desto dini u pobednidkom zanosu, smatratidokazom da nikada i nigde nije bilo madajnijeg broja ljudi kojisu podrZavali socijalistidke ciljeve i mere - to bi, jednostavno,bila laZ.

Ako se opredelimo za naudne pokazatelje, ispostaviiese da su neki od socijalistidkih reZima, u pojedinim periodimapokazivali impresivne rezultate u oblastima kao Sto su Zivotnistandard, ekonomska produktivnost, prosedan stupanjobrazovanja i zdravlja stanovniStva i slidno. ZaJjenja vrednaoplta stagnacija, a potom i retrogradni tokovi iz skorijegvremena, ne bi trebalo, ponovo to istidem istine radi, da nasnavedu_da sve prethodno zaboravimo.

Sto se tide teorijskih perspektiva razliditih disciplina,moramo uvek imati na umu da merila uspe5nosti dru5tva nisu

180 181

stvamosti bio je zaista zapanjujuii.Postoji, medjutim, i kapitalistidki ideal. On se moZe

saZeti u zamisao polpuno slobodnog trZi5ta. Na skupu filozofakoji je odrZan u Budimpe5ti 1988. godine, pod nazivom "Idejai swarnost", nastojao sam da pokaZem manjkavosti kakopostojeiih kapitalistidkih sistema, tako i samog idealakapitalizma. Kako me je, dve godine kasnije, uverio jedanrnladji madjarski filozof koji je prisustvovao ovom skupu,moje izlaganje je bilo osobito zabavno s obzirom da jeslobodno tZi5te vei u to vreme u Madjarskoj imalo veliki brojpristalica, u5ta sam se i sam uverio pripremajuii svojeizlaganje. Zabavaje bila tim veia jer je medju malobrojniminostranim udesnicima skupa, pored mene, bio i RodZerSkraton (Roger Scruton), jedan od vodeiih zagovornika idejeslobodnog trZi5ta i privatizacije u britanskoj filozofiji u EriMargaret Tader. Ja, naravno, verujem da je ono Sto sam tamoimao da kaZem bilo, ne samo zahvaljujuii okolnostimazabavno, vecifrrn. Moja se uverenja u tom smislu nisu odtada u rnnogome promenila.

Mnogo toga se dogodilo u Evropi, od leta 1988.godine. Ovom prilikom bih, u vezi sa tim, saZetoprokomentarisao sledeie teme: 1) karakter nekada5njesocijalistidke swarnosti; 2) poloZaj socijalista na Zapada,posebno u Americi, u svetlu propasti socijalizma; 3)socijalizam kao ideal; 4) kapitalizam kao ideal; 5) postojecakapitalistidka swarnost, i 6) moguii novi svetski poreci.

(1) Karakter nekadainje socijalistiike stvarnosti.Veiina ovde prisutnih ima mnogo viSe neposrednog iskusfvao socijalizmu nago ja. Pogrelno je, medjutim, tumaditi"karakter" ili "su5tinu" socijalizma u Istodnoj Evropi kaouZasnu, detrdesetpetogodi5nju greiku, kako to inade dinimnoitvo autora i obidnih ljudi s obe strane linija koje su nekadrazdvajale Istok i Zapad. Ovakve sveobuhvatajuiegeneralizacije mogu nastati samo iz neverovatnihupro5iavanja. O prirodi socijalizma se moZe zakljudivati izradiditih perqpektiva: iz perspektive lidne anegdote, na osnovuzajednidkog iskustva veieg broja ljudi, na osnovu podataka

druiwenih nauka, na osnovu teorijskih polaziSta tako radiditihoblasti kao Sto su obrazovanje, ekonomija, politika ipsihologija, pa dak i na osnovu najop5tijih filozofskihstanousta.

Zelimda naglasim da je na svakom od ovih stupnjevalakie doii do raznorodnih i kontradiktornih, nego do sasvimnegativnih ocena o do sada postojeiem socijalizmu. Akoprihvatimo anegdotski pristup, onda se iskustvu nekog ko jebio u zatvoru kao disident, mora suprotstaviti iskustvo onihkojima su se zahvaljujuii socijalistidkom sistemu otvorilemoguinosti koje nikada ne bi imali u prethodnim reZimima;iskustvu nekog stranca koji je bio izloLen neprilikamazahvaljujuii neljubaznosti vlasti, mora se suprotstavitidinjenica da se socijalistidki eksperiment doZivljavao i kaoizvor nade. Ja sam ovaj oseiaj imao u brojnim situacijama ipod razliditim okolnostima, podev od prvog dana provedenogu nekoj socijalistidkoj zemlji (Sto se dogodilo u malom slove-nadkom gradu, u leto 1960. godine, gde sam nenadno moraoda provedem noi).

Kada je red o zajednidkom iskustvu, priznajem da jeveiina istodno-evropskih relima izgubila kod svogstanovni5wa najveii deo legitimiteta mnogo pre dogadjaja skraja 1989. godine, ali ovaj nedostatak legitimiteta nije biouvek i svugde prisutan. Veliki porast broja antikomunista netreba, kako se to desto dini u pobednidkom zanosu, smatratidokazom da nikada i nigde nije bilo madajnijeg broja ljudi kojisu podrZavali socijalistidke ciljeve i mere - to bi, jednostavno,bila laZ.

Ako se opredelimo za naudne pokazatelje, ispostaviiese da su neki od socijalistidkih reZima, u pojedinim periodimapokazivali impresivne rezultate u oblastima kao Sto su Zivotnistandard, ekonomska produktivnost, prosedan stupanjobrazovanja i zdravlja stanovniStva i slidno. ZaJjenja vrednaoplta stagnacija, a potom i retrogradni tokovi iz skorijegvremena, ne bi trebalo, ponovo to istidem istine radi, da nasnavedu_da sve prethodno zaboravimo.

Sto se tide teorijskih perspektiva razliditih disciplina,moramo uvek imati na umu da merila uspe5nosti dru5tva nisu

180 181

nikada samorazumljiva ili data a priori, ni u jednoj oblasti.Treba li, na primer, psiholog koji procenjuje stupanjpostignutog blagostanja, bolje da oceni ona dru5tva u kojimarezultati izbora pokazuju da preteZna veiina stanovniStvapodrZava jednog politidkog lidera ili, pak, vi5e ocenezavredjuje ono druitvo u kome se registruje velikonezadovoljstvo? Odgovor je da sve zavisi od osobinakonkretnog vodje i njegove (ili njene) politike kao i/ili wste iusmerenosti nezadovoljsWa. Ali, ovo nas odigledno vodi vangranica psihologije.

Cak ni ekonomska perspektiva u okviru koje je unajveioj meri postignuta saglasnost i iz koje su poslednjihgodina stizale najubedljivije kritike socijalistidkih reZima, nijesamorazumljiva. Niko ne moZe ozbiljno poricati da jeekonomski neuspe5an reiim koji ima pote5koia uzadovoljavanju veiine osnovnih potreba syojifr gradjana, akoto istovremeno ne predstavlja problem drugim, po ostalimodlikama bliskim,

-susednim drZavama. Kada, medjutim,

procenjujemo koji je sistem poZeljniji, da li onaj koji favorizujeveoma bogate i viSu srednju klasu uz istovremenopogoriavanje poloZaj a I0-20Vo najsiromainijih slojevastanovni5wa (kao Sto je sludaj u SAD-u), ili onaj koji, doduleslromno, zadovoljava osnovne potrebe gotovo svih svojihstanovnika, ne opredeljujemo se za jedan ili drugi iskljudivona osnovu ekonomskih kriterijuma. Isto tako se, po definiciji,politika diji je cilj podsticanje sociokultume atmosfere u kojojse vrednosti nzliiib od disto ekonomske dobiti smatrajuznadajnim, ne moZe smatrati ekonomski zasnovanom.

Mada sam izlaganje zapodeo uodavajuii radike izmedjuideala i stvarnosti Ispitujuii moguinost procenjivanja donedavno postojeiih socijalistidkih reZima sa stanovi5tanajopltijih teorija stanovi5ta, odigledno sirm trftrtio temi socijal.imnkao ideala. To je, naravno, posledica dinjenice da se oni iinade u ljudskom iskuswu te5ko mogu potpuno razdvojiti.Poku5avam da kaZem da se bar za neke od bivdihsocijalistidkih reZima moZe reii da su u dredjenim tenucima iunekim naiajnimaspektima bili superiorniji u odnosu, kakona postojeie, tako i zami5ljene kapitalistidke sisteme, kada ih

procenjujemo iz perspektive nekih znadajnih teorijskihitanoviSta, ukljudujuii i ekonomska. Ovu twdnju iznosim uznelagodu i u strahu, kako zbog eksffemnog otpora na kojiovakvi stavovi danas svugde nallaze, tako i zbog dinjenice dasam stranac, autsajder, u zemljama u kojima su pravljenisocijalistidki eksperimenti. Medjutim, ovakav stav se moZeracionalno obrazloZiti samo uz pomoi teorijske perspektiveviSeg stupnja op5tosti, (nazovite to, filozofskom pozicijom),koja sudeljava altemativne modele onog Sto Aristotel naziva"dobrim Zivotom" i zalale se za socijalistidki model. Pre negoSto izloZim nekoliko dodatnih zapalanjao ovakvoj teorijskojzamisli socijalizma kao ideala, dini mi se znadajnim daprokomentari5em jednu, u nekoliko srodnu temu, o kojojimam viSe neposrednog iskuswa.

2) Poloiaj zapadnih, posebno ameriikih socijalisa uuslov ima prc p as ti socij al i zma.

Seiam se jednog kraieg dlanka koji je pre nekih petgodina objavljen u jednom ameridkom Zurnalu, a bavio seanalizom socijalistidke misli na ameridkim univerzitetima. Unjemu je citiran Bartel Olman (Bartell Ollman) - jedan odurednika dva toma debele knjige posveiene istoj temi, podnazivom l-evaakademija '- kako twdi da su sovjetski i istodno-evropski reZimi rak-rana ameridkih socijalista i da je i on samstalno bio u situaciji da se distancira od njih. Ovaj Olamovstav je bio kod nas stalno prisutan, mada nei op5te prihvaien.Bilo je ameridkih filozofa, ukljudujuii mnoge dlanove"Dru5tva za filozofsko proudavanje marksizma", (koje senekada zvalo "UdruZenje za dijalektidki materijalizam"), kojisu verovali u sovjetski sistem. Ja sam desto koristio izraz"takozvane socijalistidke zemlje", da bih istakao svoj otklon ineodobravanje ogromnog raskoraka izmedju propagiranogideala i stvarnosti. Uvek sam smatrao da se ideja socijalizmane moZe diskreditovati zbog, do neverovatnih razmeradou.d"@ ideala u sovjetskom sistemu.

t Vidi: B. Ollman and E.Vernoff eds.,The Left Academy. ManistScholarship on American Campuses , New York, McGraw Hill, 1982.,pp. 115-65, narodito odeljak u kome se Marks Vartofski bavi filozofijom.

t82 183

nikada samorazumljiva ili data a priori, ni u jednoj oblasti.Treba li, na primer, psiholog koji procenjuje stupanjpostignutog blagostanja, bolje da oceni ona dru5tva u kojimarezultati izbora pokazuju da preteZna veiina stanovniStvapodrZava jednog politidkog lidera ili, pak, vi5e ocenezavredjuje ono druitvo u kome se registruje velikonezadovoljstvo? Odgovor je da sve zavisi od osobinakonkretnog vodje i njegove (ili njene) politike kao i/ili wste iusmerenosti nezadovoljsWa. Ali, ovo nas odigledno vodi vangranica psihologije.

Cak ni ekonomska perspektiva u okviru koje je unajveioj meri postignuta saglasnost i iz koje su poslednjihgodina stizale najubedljivije kritike socijalistidkih reZima, nijesamorazumljiva. Niko ne moZe ozbiljno poricati da jeekonomski neuspe5an reiim koji ima pote5koia uzadovoljavanju veiine osnovnih potreba syojifr gradjana, akoto istovremeno ne predstavlja problem drugim, po ostalimodlikama bliskim,

-susednim drZavama. Kada, medjutim,

procenjujemo koji je sistem poZeljniji, da li onaj koji favorizujeveoma bogate i viSu srednju klasu uz istovremenopogoriavanje poloZaj a I0-20Vo najsiromainijih slojevastanovni5wa (kao Sto je sludaj u SAD-u), ili onaj koji, doduleslromno, zadovoljava osnovne potrebe gotovo svih svojihstanovnika, ne opredeljujemo se za jedan ili drugi iskljudivona osnovu ekonomskih kriterijuma. Isto tako se, po definiciji,politika diji je cilj podsticanje sociokultume atmosfere u kojojse vrednosti nzliiib od disto ekonomske dobiti smatrajuznadajnim, ne moZe smatrati ekonomski zasnovanom.

Mada sam izlaganje zapodeo uodavajuii radike izmedjuideala i stvarnosti Ispitujuii moguinost procenjivanja donedavno postojeiih socijalistidkih reZima sa stanovi5tanajopltijih teorija stanovi5ta, odigledno sirm trftrtio temi socijal.imnkao ideala. To je, naravno, posledica dinjenice da se oni iinade u ljudskom iskuswu te5ko mogu potpuno razdvojiti.Poku5avam da kaZem da se bar za neke od bivdihsocijalistidkih reZima moZe reii da su u dredjenim tenucima iunekim naiajnimaspektima bili superiorniji u odnosu, kakona postojeie, tako i zami5ljene kapitalistidke sisteme, kada ih

procenjujemo iz perspektive nekih znadajnih teorijskihitanoviSta, ukljudujuii i ekonomska. Ovu twdnju iznosim uznelagodu i u strahu, kako zbog eksffemnog otpora na kojiovakvi stavovi danas svugde nallaze, tako i zbog dinjenice dasam stranac, autsajder, u zemljama u kojima su pravljenisocijalistidki eksperimenti. Medjutim, ovakav stav se moZeracionalno obrazloZiti samo uz pomoi teorijske perspektiveviSeg stupnja op5tosti, (nazovite to, filozofskom pozicijom),koja sudeljava altemativne modele onog Sto Aristotel naziva"dobrim Zivotom" i zalale se za socijalistidki model. Pre negoSto izloZim nekoliko dodatnih zapalanjao ovakvoj teorijskojzamisli socijalizma kao ideala, dini mi se znadajnim daprokomentari5em jednu, u nekoliko srodnu temu, o kojojimam viSe neposrednog iskuswa.

2) Poloiaj zapadnih, posebno ameriikih socijalisa uuslov ima prc p as ti socij al i zma.

Seiam se jednog kraieg dlanka koji je pre nekih petgodina objavljen u jednom ameridkom Zurnalu, a bavio seanalizom socijalistidke misli na ameridkim univerzitetima. Unjemu je citiran Bartel Olman (Bartell Ollman) - jedan odurednika dva toma debele knjige posveiene istoj temi, podnazivom l-evaakademija '- kako twdi da su sovjetski i istodno-evropski reZimi rak-rana ameridkih socijalista i da je i on samstalno bio u situaciji da se distancira od njih. Ovaj Olamovstav je bio kod nas stalno prisutan, mada nei op5te prihvaien.Bilo je ameridkih filozofa, ukljudujuii mnoge dlanove"Dru5tva za filozofsko proudavanje marksizma", (koje senekada zvalo "UdruZenje za dijalektidki materijalizam"), kojisu verovali u sovjetski sistem. Ja sam desto koristio izraz"takozvane socijalistidke zemlje", da bih istakao svoj otklon ineodobravanje ogromnog raskoraka izmedju propagiranogideala i stvarnosti. Uvek sam smatrao da se ideja socijalizmane moZe diskreditovati zbog, do neverovatnih razmeradou.d"@ ideala u sovjetskom sistemu.

t Vidi: B. Ollman and E.Vernoff eds.,The Left Academy. ManistScholarship on American Campuses , New York, McGraw Hill, 1982.,pp. 115-65, narodito odeljak u kome se Marks Vartofski bavi filozofijom.

t82 183

Medjutim, prema ditavom problemu sam, kao bezsumnje i mnogi drugi, imao ambivalentan odnos. Morampriznati da sam oseiao izvestan ponos posmatrajuii, istini zavolju, wlo slaba5ne napore u pravcu kreiranja socijalistidkihdruStava sposobnih da funkcioni5u, ako ni zbog dega drugog,ono zbog prezira dostojne prirode velikog dela kapitalistidkeprakse Z,apada. Narodito smo, kako ja tako i mnogi drugi, biliponosni na primer Jugoslavije u kojoj je vodeii proklamovaniprincip samoupravljanje, bio mnogo privladniji jer je biodemokratskiji u odnosu na ono Sto se danas zove "dirigovanaekonomija".

Vratiiu se jo5 jednom onome Sto sam nazvaoanegdotskim pristupom i prisetiti se sastanka Istodnogogranka Ameridkog filozofskog udruZenja koji je odrZan prepetnaestak godina i na kome se raspravljalo o rezoluciji kojomse podrZavala borba osam profesora Beogradskog univerzitetakoji su do5li u sukob sa federalnom i sa srpskom vlaiiu.Niko se, naravno, nije suprotstavljao podrdci: rasprava sevodila oko onog dela rezolucije u kome se apelovalo na visokeideale koje je tada, joS uvek pod rukovodswom Mar5ala Tita,proklamovao jugoslovenski reZim, kako bi se pokazalo da seu sludaju grupe profesora odstupa od tih ideala. Robert Nozik(Rober Nozick), dija se uticajna antisocijalistidka knjiga,Anarchy, State and Utopia, u to vreme joS nije bila pojavila,bio je protiv rezolucije. Ja sam, pak, podrZao rezoluciju iosporavao Nozikove sumnje. Rezolucija je, na kraju,usuojena'velikom veiinom ghsova'. Ponovo su bili suprot-

t "Dragi gospodine Predsednide, Tito,S velikim interesovanjem pratimo izgradnju i demokraskirazvoj

pravednog i slobodnog dru5tva tokom poslednje dve dekade u Jugoslaviji.lz tograzloga smo jako zabrinuti i poti5teni zbog vesti koje u poslednjevreme stiZu iz jugoslovenske Stampe. Izve5taji govore da se pojedinepublikacije ukidaju, da se oduzimaju paso5i, te da se intelektualcima sudizbog ideja koje izlaZu. Posebno nas zabrinjavaju izveStaji o odlukamadonetim u lokalnim politidkim organizacijama VaSe zemlje, da se iznastrave ukloni osam profesora - neki od njih su medjunarodno poznati -kao i da se smene urednici filozofskih dasopisa zajedno sa njihovim

stavljeni ideal i stvarnost. Atmosferu je karakterisala ambiva-lentnost koju su oseiali podjednako i ameridki i zapadno-ewopski socijalisti u istoj meri u kojoj i njihovi istodne.ewopskiistomi5ljenici, ukljudujuii i pojedince iz pomenute grupebeogradskih profesora.

Sada se postavlja pitanje gde se rrr danas nalazimo?Mogu reii da je u mojoj zemlji prisutan znadajan, neprekinutiinteres za socijalistidke wednosti. Tako je, na primer, kurskoji sam drZao tokom jesenjeg semestra 1990. godine, a dijatema su bila novija marksistidka udenja, bio najposeieniji kursu mojoj profesorskoj karijeri, a veiina studenata je pokazivalanaklonost marksistidkoj misli i bila kritidna premakapitalizmu. Na posebnom sastanku socijalistidkih mislilaca iaktivista sa Srednje g zapada,( odrZanom proSle jeseni udikagu), koji je u velikoj ineri bio koncipiran prema modelugodiSnt" konfut.nrtj" ro.{alistidkih mislilaca,(odrZanesaradnicima, a na temelju neslaganja njihovih pogleda sa pogledimaSaveza Komunista Jugoslavije. PiSemo Vam da bismo izrazili svojuduboku zabrinutost zbog izve5taja o naru5avanju akademskih sloboda.

Obraiamo Vam se kao udruZenje filozofa jedinstvenih u nadi dasadaSnje politidke promene neie dovesti do pogoriavanja uslova zabavljenje naudnim i kulturnim aktivnostima u Jugoslaviji.

S po5tovanjem,(slede potpisi)

Robert Nozik je prigovorio da prva redenica u pismu podrazumevapozitivnu ocenu dostignutog stupnj a razv oja demokratije u Jugoslaviji,da je po karakteru politidka i suviSna s obzirom na namere pisma izalolio se za njeno uklanjanje. Vilijem Mek Brajd, suprotstavio seizbacivanju prve redenice iz pisma na temelju (1) twdnje da se njomeizraiavajr simpatije zacrljeve kolega koje smo nameravali da podrZimo i(2) da je ona retoridki znalajna za celokupan ton i mogudi uticaj pisma.Robert Koen je tvrdio da redenica nema karakter politidke podr5ke, veipredstavlja apel upuien savesti jugoslovenskih politidara. Predlog da seprva redenica izbaci iz pisma stavljen je na glasanje i nije pro5ao"Proceedings and Addresses of the American Philosophical Association.Volume XLVI, 1972-13, pp. 144-5.

t84 185

Medjutim, prema ditavom problemu sam, kao bezsumnje i mnogi drugi, imao ambivalentan odnos. Morampriznati da sam oseiao izvestan ponos posmatrajuii, istini zavolju, wlo slaba5ne napore u pravcu kreiranja socijalistidkihdruStava sposobnih da funkcioni5u, ako ni zbog dega drugog,ono zbog prezira dostojne prirode velikog dela kapitalistidkeprakse Z,apada. Narodito smo, kako ja tako i mnogi drugi, biliponosni na primer Jugoslavije u kojoj je vodeii proklamovaniprincip samoupravljanje, bio mnogo privladniji jer je biodemokratskiji u odnosu na ono Sto se danas zove "dirigovanaekonomija".

Vratiiu se jo5 jednom onome Sto sam nazvaoanegdotskim pristupom i prisetiti se sastanka Istodnogogranka Ameridkog filozofskog udruZenja koji je odrZan prepetnaestak godina i na kome se raspravljalo o rezoluciji kojomse podrZavala borba osam profesora Beogradskog univerzitetakoji su do5li u sukob sa federalnom i sa srpskom vlaiiu.Niko se, naravno, nije suprotstavljao podrdci: rasprava sevodila oko onog dela rezolucije u kome se apelovalo na visokeideale koje je tada, joS uvek pod rukovodswom Mar5ala Tita,proklamovao jugoslovenski reZim, kako bi se pokazalo da seu sludaju grupe profesora odstupa od tih ideala. Robert Nozik(Rober Nozick), dija se uticajna antisocijalistidka knjiga,Anarchy, State and Utopia, u to vreme joS nije bila pojavila,bio je protiv rezolucije. Ja sam, pak, podrZao rezoluciju iosporavao Nozikove sumnje. Rezolucija je, na kraju,usuojena'velikom veiinom ghsova'. Ponovo su bili suprot-

t "Dragi gospodine Predsednide, Tito,S velikim interesovanjem pratimo izgradnju i demokraskirazvoj

pravednog i slobodnog dru5tva tokom poslednje dve dekade u Jugoslaviji.lz tograzloga smo jako zabrinuti i poti5teni zbog vesti koje u poslednjevreme stiZu iz jugoslovenske Stampe. Izve5taji govore da se pojedinepublikacije ukidaju, da se oduzimaju paso5i, te da se intelektualcima sudizbog ideja koje izlaZu. Posebno nas zabrinjavaju izveStaji o odlukamadonetim u lokalnim politidkim organizacijama VaSe zemlje, da se iznastrave ukloni osam profesora - neki od njih su medjunarodno poznati -kao i da se smene urednici filozofskih dasopisa zajedno sa njihovim

stavljeni ideal i stvarnost. Atmosferu je karakterisala ambiva-lentnost koju su oseiali podjednako i ameridki i zapadno-ewopski socijalisti u istoj meri u kojoj i njihovi istodne.ewopskiistomi5ljenici, ukljudujuii i pojedince iz pomenute grupebeogradskih profesora.

Sada se postavlja pitanje gde se rrr danas nalazimo?Mogu reii da je u mojoj zemlji prisutan znadajan, neprekinutiinteres za socijalistidke wednosti. Tako je, na primer, kurskoji sam drZao tokom jesenjeg semestra 1990. godine, a dijatema su bila novija marksistidka udenja, bio najposeieniji kursu mojoj profesorskoj karijeri, a veiina studenata je pokazivalanaklonost marksistidkoj misli i bila kritidna premakapitalizmu. Na posebnom sastanku socijalistidkih mislilaca iaktivista sa Srednje g zapada,( odrZanom proSle jeseni udikagu), koji je u velikoj ineri bio koncipiran prema modelugodiSnt" konfut.nrtj" ro.{alistidkih mislilaca,(odrZanesaradnicima, a na temelju neslaganja njihovih pogleda sa pogledimaSaveza Komunista Jugoslavije. PiSemo Vam da bismo izrazili svojuduboku zabrinutost zbog izve5taja o naru5avanju akademskih sloboda.

Obraiamo Vam se kao udruZenje filozofa jedinstvenih u nadi dasadaSnje politidke promene neie dovesti do pogoriavanja uslova zabavljenje naudnim i kulturnim aktivnostima u Jugoslaviji.

S po5tovanjem,(slede potpisi)

Robert Nozik je prigovorio da prva redenica u pismu podrazumevapozitivnu ocenu dostignutog stupnj a razv oja demokratije u Jugoslaviji,da je po karakteru politidka i suviSna s obzirom na namere pisma izalolio se za njeno uklanjanje. Vilijem Mek Brajd, suprotstavio seizbacivanju prve redenice iz pisma na temelju (1) twdnje da se njomeizraiavajr simpatije zacrljeve kolega koje smo nameravali da podrZimo i(2) da je ona retoridki znalajna za celokupan ton i mogudi uticaj pisma.Robert Koen je tvrdio da redenica nema karakter politidke podr5ke, veipredstavlja apel upuien savesti jugoslovenskih politidara. Predlog da seprva redenica izbaci iz pisma stavljen je na glasanje i nije pro5ao"Proceedings and Addresses of the American Philosophical Association.Volume XLVI, 1972-13, pp. 144-5.

t84 185

prethodnog proleia u Njujorku), broj udesnikaje prevazi5aosva odekivanja organizatora. Njujoriki sastanci su, takodje,joS uvek izuzetno popularni i uspelni. Obe konferencije supokrenule brojne dileme i to ne samo u okviru rasprave oiazvoju Istodne Evrope. Tako je i sam naziv "socijalizam"doveden u pitanje, s obzirom na razrnere u kojima sudogadjaji zagadili ovu ideju.

Filozofi, naravno, ne smeju dozvoliti da ih zaokuperasprave o nazivima i oznakama. Ali, isto tako, ne moZemoosttti ravnodu5ni prema izmenjenim konotacijama koje ovinazivi dobijaju u svakodnevnom govoru. "Socijalizam" imadanas wlo, vrlo 1o5 pedat gotovo Sirom sveta. S druge sffane,kako iemo onda nazvati ono za 5ta se zalaZemo? "Liberalizam"svakako nije pogodna zamena, barem dotle dok se neopowgnu hiljade stranica na kojima radikalni politidki filozofi,godinama, ubedljivo pokazuju nedostatke liberalizma kaoprojekta istinski dobrog druitva. Eto nas, opet, do gule udilemama. Ja lidno, viSe bih voleo zadrLavanje termina"socijalizam", coute que coute . Ne umi5ljam, medjutim, damoje mi5ljenje po ovom pitanju treba da bude merodavno zadruge. U svakom sludaju, treba da objasnim za kakav se tosocij alizam ja zalaiem.-

(3) Socijatinmkaoideal ;Odgovor na gore postavljeno pitanje nije ni u kom

sludaju odigledan. Kao Sto je op5te poznato, i oni koji neodbacuju termin "socijalizam" razlidito ga tumade. Danas biga, verovatno, trebalo odvojiti od "marksizma", redi koja jepoprimila jo5 goru stigmu od "socijalizma", Sto je po mommi5ljenju, wedno Zaljenja. Marks nikada nije nameravao dapropi5e odredjen socioekonomski ssfem ; on je imao dobrih, uprincipu, filozofskih razlogada se suprotstavi svakom takvompoku5aju. Ali, danas je gotovo opdteprihvaieno mi5ljenje daje upravo on utemeljio sistem koji je diskreditovan u zemljamaIstodne Evrope. Kao 5to su Lukad i Kori odavno zapazili,kod Marksa je najwedniji rljegov loiti.ts filozofski metod kojise sa razarajuiim posledicama moi.e primeniti u analizikapitalistidkih ideala i prakse. Tako je Marksov idealso-i3alizma bio definisan negativno, tj. kao dru5tvena

struktura u kojoj bi glavni fatalni nedostaci kapitalizma (kaonpr., prioritetan poloZaj privatnih profita u odnosu na ljudskepotrebe), bili eliminisani ili, barem, drastidno redukovani. Aliretoridka strategija uz ogromno neznanje i pukuneobave5tenost koji su u vezi sa Marksom danas tolikorasprostranjeni u svetu, verovatno diktiraju odvajanjeMarksovog imena od ovog kritidkog metoda u filozofskojliteraturi i raspravama. (Primetio sam, na primer, da senjegovo ime dak ni u pridevskom obliku ne pojavljuje naspisku tema Inter-Univerzitetskog Centra u Dubrovniku zaSkolsku 1990/91., iako se jo5 pro5le Skolske godinepojavljivalo na nekoliko mesta, a pre toga je bilo vrlo destopominjano).

Kako, dakle, da tumadimo ideal socijalizma? Mojpredlog, koji je saglasan sa marksizmom kao radikalnomkritikom, je da ga posmatramo kao viziju moguieg buduiegdruitva - globalna.vlzlja.Sh9tutnoq.Sl5*+ - koj? je potpunoposveiena minimiziranj u hijerarhiskih odnosa dominacije isubordinacije ma gde se nalazili, ali ne i apsolutnomegalitarizmu (ma Sta to znadilo). Ovo ukljuduje smanjivanjepostojeie dominacije ekonomskih nad ostalim tiu0stihvrednostima u svakodnevnom Zivotu i postojeie hijerarhijskedominacije pojedinih lokalnih drultava, posebno ameridkog izapadnoevropskih druStava nad ostalim u medjunarodnimodnosima. Ovo je, odigledno, "samo" jedan ideal, u najboljemsludaju pribliZno ostvarljiv i nikada potpuno dostiZan. Ali, onzbog toga nije manje uzvi5en. Jedna od najve

prethodnog proleia u Njujorku), broj udesnikaje prevazi5aosva odekivanja organizatora. Njujoriki sastanci su, takodje,joS uvek izuzetno popularni i uspelni. Obe konferencije supokrenule brojne dileme i to ne samo u okviru rasprave oiazvoju Istodne Evrope. Tako je i sam naziv "socijalizam"doveden u pitanje, s obzirom na razrnere u kojima sudogadjaji zagadili ovu ideju.

Filozofi, naravno, ne smeju dozvoliti da ih zaokuperasprave o nazivima i oznakama. Ali, isto tako, ne moZemoosttti ravnodu5ni prema izmenjenim konotacijama koje ovinazivi dobijaju u svakodnevnom govoru. "Socijalizam" imadanas wlo, vrlo 1o5 pedat gotovo Sirom sveta. S druge sffane,kako iemo onda nazvati ono za 5ta se zalaZemo? "Liberalizam"svakako nije pogodna zamena, barem dotle dok se neopowgnu hiljade stranica na kojima radikalni politidki filozofi,godinama, ubedljivo pokazuju nedostatke liberalizma kaoprojekta istinski dobrog druitva. Eto nas, opet, do gule udilemama. Ja lidno, viSe bih voleo zadrLavanje termina"socijalizam", coute que coute . Ne umi5ljam, medjutim, damoje mi5ljenje po ovom pitanju treba da bude merodavno zadruge. U svakom sludaju, treba da objasnim za kakav se tosocij alizam ja zalaiem.-

(3) Socijatinmkaoideal ;Odgovor na gore postavljeno pitanje nije ni u kom

sludaju odigledan. Kao Sto je op5te poznato, i oni koji neodbacuju termin "socijalizam" razlidito ga tumade. Danas biga, verovatno, trebalo odvojiti od "marksizma", redi koja jepoprimila jo5 goru stigmu od "socijalizma", Sto je po mommi5ljenju, wedno Zaljenja. Marks nikada nije nameravao dapropi5e odredjen socioekonomski ssfem ; on je imao dobrih, uprincipu, filozofskih razlogada se suprotstavi svakom takvompoku5aju. Ali, danas je gotovo opdteprihvaieno mi5ljenje daje upravo on utemeljio sistem koji je diskreditovan u zemljamaIstodne Evrope. Kao 5to su Lukad i Kori odavno zapazili,kod Marksa je najwedniji rljegov loiti.ts filozofski metod kojise sa razarajuiim posledicama moi.e primeniti u analizikapitalistidkih ideala i prakse. Tako je Marksov idealso-i3alizma bio definisan negativno, tj. kao dru5tvena

struktura u kojoj bi glavni fatalni nedostaci kapitalizma (kaonpr., prioritetan poloZaj privatnih profita u odnosu na ljudskepotrebe), bili eliminisani ili, barem, drastidno redukovani. Aliretoridka strategija uz ogromno neznanje i pukuneobave5tenost koji su u vezi sa Marksom danas tolikorasprostranjeni u svetu, verovatno diktiraju odvajanjeMarksovog imena od ovog kritidkog metoda u filozofskojliteraturi i raspravama. (Primetio sam, na primer, da senjegovo ime dak ni u pridevskom obliku ne pojavljuje naspisku tema Inter-Univerzitetskog Centra u Dubrovniku zaSkolsku 1990/91., iako se jo5 pro5le Skolske godinepojavljivalo na nekoliko mesta, a pre toga je bilo vrlo destopominjano).

Kako, dakle, da tumadimo ideal socijalizma? Mojpredlog, koji je saglasan sa marksizmom kao radikalnomkritikom, je da ga posmatramo kao viziju moguieg buduiegdruitva - globalna.vlzlja.Sh9tutnoq.Sl5*+ - koj? je potpunoposveiena minimiziranj u hijerarhiskih odnosa dominacije isubordinacije ma gde se nalazili, ali ne i apsolutnomegalitarizmu (ma Sta to znadilo). Ovo ukljuduje smanjivanjepostojeie dominacije ekonomskih nad ostalim tiu0stihvrednostima u svakodnevnom Zivotu i postojeie hijerarhijskedominacije pojedinih lokalnih drultava, posebno ameridkog izapadnoevropskih druStava nad ostalim u medjunarodnimodnosima. Ovo je, odigledno, "samo" jedan ideal, u najboljemsludaju pribliZno ostvarljiv i nikada potpuno dostiZan. Ali, onzbog toga nije manje uzvi5en. Jedna od najve

cenzure i intelektualne kontrole onemoguiavali nebrojenedruge da ispolje svoje potencijale, ne moZemo reii da toproizilazi iz. samog.socijalistidkog ideala. Zaista, ako mojpristup viziji socijalizma ima ikakvog smisla, ove istorijsketinjenice su u direktnoj suprotnosti sa socijalistidkim idealom.S druge strane, ogranidenja kapitalizma kao ideala su, pomorn miSljenju, inherentna.

(4) Kapitaliam kao idealFilozofi poput Nozika i Skratona, kojisu najistaknutiji

zagovornici kapitalizma, saglasni su u stavu da on usawemenom svetu nigde nije uspostavljen u potpuno distomvidu. Oni bi,bez sumnje, voleli da se tako ne5to desi.Isto to,samo u meri u kojoj moZe da razume o demu se tu radi, Zeleobi i DZordZ BuS. Treba, medjutim, imati na umu da slobodnotrZi5te kao kapitalistidki ideal sadrZi u sebi vrlo ogranidenuviziju._ljudskih. aoguinosti, .zasnovanu na namernoogranidenom, cinidnom i fiksiranom konceptu ljudskeprirode. Ovaj koncept podrazumeva univerzalni egoizam; ongotovo magijski veruje u prednost mehanizma trZi5ta - slepe,neljudske, vektorske sile - u poredjenju sa direktnomkontrolom ekonomskogLivota; osim toga, visoko se wednujeagresivno, takmidarsko pona3anje i suprotstavlja brizi izajedni5wu. -

I pored toga 5to vodeii zagovornici kapitalizma nisunikada ispoljili otvoren prezt prema duhovnim i kulturnimvrednostima - desto su, istini za volju, uvodili i koristiliovakve vrednosti kao faktorpodr5ke kapitalizmu (Sto se moZeilustrovati klasidnom metaforom Adama Smita o "nevidljivojruci") - sa ovih pozicija se ne moZe konzistentno objasnitinjihovo postojanje. Kad bi dovek zaista bio homoreconomicus, zar tada ne bi bilo pogre5no tro5iti i najmanjevremena na umetnidke poduhvate ili filozofske razgovore,makar to dinili i sasvim izolovani pojedinci, a da i nepominjemo finansijsku podr5ku ovakvih aktivnosti koja bidolazila od strane javnih institucija? Kada bi se dosledno razvi-jale polazne premise zastupnika kapitalistidkog ideala, bilo biLa otiekivati da se oni suprotstave finasijskoj podrlci drZave,obrazovanju, istraZivanju, umetnosti i doslovno svakoj

lj udskgj. aktivnosti, izazev voj ne odbrane. Prihvatlj iva opc ij aliberalnih mislilaca u vezi sa promovisanjem duhovnitr ikulturnih vrednosti, nalazi se negde izmedju privatne podr5keod strane izolovanih, zainteresovanih pojedinaca i prepudtanjeovih delatnosti prostom izumiranju.

Tumadeii kapitalistidki ideal ja samo sumiram nekolikosu5tinskih elemenata iz nebrojeno mnogo kritika koje su ovomidealu uputili mislioci raznorodnih orjentacija - hri5ilani, mark-sisti,itd. Ako neko prihvata cinidan koncept ljudske prirode,koji se, kao Sto sam vei rekao, nalazi u osnovi ovos ideala.tada on moZe mime du5e zastupati stanovi5te da bi kaiitalizamtrebalo da bude prihvaien faute de mieux ; to moie biti zaLaljenje, ali ni jedna druga altemativa neie nikada "stvarno"raditi ili ra4_i.ti valjano. Nema ubedljivih argumenata koji bi sesuprotstavili ovom stanoviStu, niti u prilog bilo kom tipusocioekonomske strukture sem kapitalizma, mada se stalnomora isticati da su razliditi sistemi, ukljudujuii i nekada5njisocijalizam, postojali na raznim meitima i u razliditimperiodima u pro5losti. Ono 5to ie reii zagovornici kapitalizmakao ideala jeste da ovi drugi sistemi nisu dobro funlicionisaliili, pak, da ne bi mogli funkcionisati u uslovima modernetehnologije; a onda bi, bez sumnje, ukazali na nekada5niesocijalistidke sisteme kao na porwdu svojih sumnji.

.. Mene, lidno, pla5i odbacivanje radikalne kritike itraZenja altemative kapitalizmu - penpektiva Der Mensch ohneAltemative, da ironidno citiram naslov jedne od ranijih zbirkieseja Le5eka Kolakovskog. Ovakav siav ie se moZda bolierazumeti ako se od ovog saZetog prikaza kapitalizma kioideala koji, naravno, nikada nije potpuno osfvar?n, okrenemopostojeiem kapitalizmu, ma koliko on bio prisutan u raznim"nesavrSenim" verzij ama.

(5) Posnj eci kapitalistiiki sistemi. -Danas su naj5azvijeniji ekonomski sistemi, po svojoj

p!1odi, me5oviti. Cak i pre preteZno mirnih revolucija-iz198_9. i 1990. godine i istodiro-evropske zemlje su iinaleme5ovite ekonomske sisteme. Ali ovi sistemi su mnoeimsvojim osobinama direktno ugroZavali vlastito stanovnilivo,kako ekonomski, tako i psiholo5ki. Navesiu samo dva

188 189

cenzure i intelektualne kontrole onemoguiavali nebrojenedruge da ispolje svoje potencijale, ne moZemo reii da toproizilazi iz. samog.socijalistidkog ideala. Zaista, ako mojpristup viziji socijalizma ima ikakvog smisla, ove istorijsketinjenice su u direktnoj suprotnosti sa socijalistidkim idealom.S druge strane, ogranidenja kapitalizma kao ideala su, pomorn miSljenju, inherentna.

(4) Kapitaliam kao idealFilozofi poput Nozika i Skratona, kojisu najistaknutiji

zagovornici kapitalizma, saglasni su u stavu da on usawemenom svetu nigde nije uspostavljen u potpuno distomvidu. Oni bi,bez sumnje, voleli da se tako ne5to desi.Isto to,samo u meri u kojoj moZe da razume o demu se tu radi, Zeleobi i DZordZ BuS. Treba, medjutim, imati na umu da slobodnotrZi5te kao kapitalistidki ideal sadrZi u sebi vrlo ogranidenuviziju._ljudskih. aoguinosti, .zasnovanu na namernoogranidenom, cinidnom i fiksiranom konceptu ljudskeprirode. Ovaj koncept podrazumeva univerzalni egoizam; ongotovo magijski veruje u prednost mehanizma trZi5ta - slepe,neljudske, vektorske sile - u poredjenju sa direktnomkontrolom ekonomskogLivota; osim toga, visoko se wednujeagresivno, takmidarsko pona3anje i suprotstavlja brizi izajedni5wu. -

I pored toga 5to vodeii zagovornici kapitalizma nisunikada ispoljili otvoren prezt prema duhovnim i kulturnimvrednostima - desto su, istini za volju, uvodili i koristiliovakve vrednosti kao faktorpodr5ke kapitalizmu (Sto se moZeilustrovati klasidnom metaforom Adama Smita o "nevidljivojruci") - sa ovih pozicija se ne moZe konzistentno objasnitinjihovo postojanje. Kad bi dovek zaista bio homoreconomicus, zar tada ne bi bilo pogre5no tro5iti i najmanjevremena na umetnidke poduhvate ili filozofske razgovore,makar to dinili i sasvim izolovani pojedinci, a da i nepominjemo finansijsku podr5ku ovakvih aktivnosti koja bidolazila od strane javnih institucija? Kada bi se dosledno razvi-jale polazne premise zastupnika kapitalistidkog ideala, bilo biLa otiekivati da se oni suprotstave finasijskoj podrlci drZave,obrazovanju, istraZivanju, umetnosti i doslovno svakoj

lj udskgj. aktivnosti, izazev voj ne odbrane. Prihvatlj iva opc ij aliberalnih mislilaca u vezi sa promovisanjem duhovnitr ikulturnih vrednosti, nalazi se negde izmedju privatne podr5keod strane izolovanih, zainteresovanih pojedinaca i prepudtanjeovih delatnosti prostom izumiranju.

Tumadeii kapitalistidki ideal ja samo sumiram nekolikosu5tinskih elemenata iz nebrojeno mnogo kritika koje su ovomidealu uputili mislioci raznorodnih orjentacija - hri5ilani, mark-sisti,itd. Ako neko prihvata cinidan koncept ljudske prirode,koji se, kao Sto sam vei rekao, nalazi u osnovi ovos ideala.tada on moZe mime du5e zastupati stanovi5te da bi kaiitalizamtrebalo da bude prihvaien faute de mieux ; to moie biti zaLaljenje, ali ni jedna druga altemativa neie nikada "stvarno"raditi ili ra4_i.ti valjano. Nema ubedljivih argumenata koji bi sesuprotstavili ovom stanoviStu, niti u prilog bilo kom tipusocioekonomske strukture sem kapitalizma, mada se stalnomora isticati da su razliditi sistemi, ukljudujuii i nekada5njisocijalizam, postojali na raznim meitima i u razliditimperiodima u pro5losti. Ono 5to ie reii zagovornici kapitalizmakao ideala jeste da ovi drugi sistemi nisu dobro funlicionisaliili, pak, da ne bi mogli funkcionisati u uslovima modernetehnologije; a onda bi, bez sumnje, ukazali na nekada5niesocijalistidke sisteme kao na porwdu svojih sumnji.

.. Mene, lidno, pla5i odbacivanje radikalne kritike itraZenja altemative kapitalizmu - penpektiva Der Mensch ohneAltemative, da ironidno citiram naslov jedne od ranijih zbirkieseja Le5eka Kolakovskog. Ovakav siav ie se moZda bolierazumeti ako se od ovog saZetog prikaza kapitalizma kioideala koji, naravno, nikada nije potpuno osfvar?n, okrenemopostojeiem kapitalizmu, ma koliko on bio prisutan u raznim"nesavrSenim" verzij ama.

(5) Posnj eci kapitalistiiki sistemi. -Danas su naj5azvijeniji ekonomski sistemi, po svojoj

p!1odi, me5oviti. Cak i pre preteZno mirnih revolucija-iz198_9. i 1990. godine i istodiro-evropske zemlje su iinaleme5ovite ekonomske sisteme. Ali ovi sistemi su mnoeimsvojim osobinama direktno ugroZavali vlastito stanovnilivo,kako ekonomski, tako i psiholo5ki. Navesiu samo dva

188 189

primera: neoprezno, preterano vezivanje za MMF i drugezajmove zapadnih banaka i nagomilavanje tzv. dolarskihprodavnica. Ekonomske strukture zemalj a Ewopske zajedniceiu zanimljiva me5avina: kapitalistidka "privatizacija" jeposlednjih godina veoma popularna u mnogima od njih, ali suprisutni i suprotni tokovi koji bi mogli, u skorijoj buduinosti,zaniihati klaho u suprotnom smeru.

" eistiji, madi ni na koji nadin potpuno dist vidkapitalizma ostvaruje se u mojoj zemlji, SAD-u. Ovde je odposebnog interesa orjentacija na "deregulaciju" sa kojom sepodelo u godinama Karterovog predsednikovanja, a koja jepotpuno procvetala pod ideoloSki vodjenim ReganovimieZimom. "Deregulacija" se opravdava twdnjom da kontrolaindustrijskih grana kao Sto su civilno vazduhoplovstvo ibankarswo protivuredi logici kapitalizma, te da bi je trebalo unajveioj moguioj meri ukloniti. Mada je trebalo viSe od desetgodina da se ispolje, posledice deregulacije su katastrofalne.Ne ulazeii u detalje, mogu reii da vlada SAD-a tro5i ogromnesume novca od poreza koji prikuplja od svih svojih gradjanakako bi retroaktivno potpomogla luksuzan Zivot relativnomalog broja pojedinaca koji su iskoristili ukidanje drZavnognadzora da napune vlastite dZepove.

U medjuvremenu, provalija iznaedju bogatih isiromainih se rapidno uveiava. Ovaj procep se najjasnijepokazuje na primeru zdravstvenog osiguranja. Zdravswenoosiguranje je u SAD-u privatno, a ne druStveno, osim umalom broju sludajeva. Rezultat ovakvog sistema jeste dapribliZno jedna detvrtina nadeg stanovni5wa nema nikakvotdmvstveno osiguranje. Ovo znadi da - mada postoji nekolikomoguinostizazffinjavanje, u po Zivot opasnim situacijama, iza one koji nisu osigurani a ne mogu da plate zdravstvenitretman - siroma5ni, pa dak i mnogi pripadnici srednjih klasa,jednostavno ne traZe medicinsku pomoi, sem u najkritidnijimsituacijama, dok je bogatima pristupadna najsavremenijamedicinska tehnika. Kapitalistidkom logikom, primenjenomna zdravswenu za5titu, mi koji se ne pridrZavamo propisanihpravila.igre, ili smo prosto lo5i igradi, predodredjeni smo zaunxranJe.

Ovo isto dogadja se i na globalnoj sceni. Ogromniresursi kapitala koncentrsali su se, ba5 kako je Markspredvideo, u srazmerno malom broju ruku, a ove ruke koje sudaleko od tog da su nevidljive i kojima upravljajumultinacionalne korporacije, kontroliSu bogatstvo isiroma5wo u najudaljenijim predelima sveta, do stepena kakavMarks nije mogao pretpostaviti. Ovo je realnost kapitalizma,sistematska nejednakost i nepravda preko svake mere. I naovom, globalnom planu, procep izmedju bogatstva isiroma5tva se stalno uveiava. Svetsku scenu u proleie 7991.godine, pored kolapsa socijalizma, karakteri5e nastojanje dase konsoliduje, udvrsti i konsekvira upravo opisano stanjestvari. Ova nastojanja su dobila jedno obidno, nema5tovitoime - Novi svetski poredak.

(6) Moguii novi svetski poreciSlidni slogani su nam nudjeni i u bliskoj pro5losti.

Jedan odmah inanja iz seianja: Novi medjunarodni svetskiporedak, N.I.E.O., veliki favorit pre deset ili petnaest godina.To je bio slogan kojim su ekonomisti usmeravali paZnju natzv. raskorak izmedju Severa i Juga, razmi5ljajuii omoguinostima da se ove razlike umanje. Neki od njih koji sutada nudili panaceje, danas ubrzano privatizuju istodno-evropske ekonomije i izralavaju podjednako pogreSnouverenje u uspeh poduhvata. Drugi, ne3to stariji slogan jepokret neswstanih drZava. Jugoslavija je bila preuzela vodeiuulogu, poku5avajuii da ovu ideju oZivi u weme zalivskog rata- kakva ironija, mislio sam tada, imaju;i u vidu nesiguranstatus Jugoslavije kao drZave. Svi dosadalnji pokulajistvaranja novih poredaka, spektakularno su propali nastojeiida osware postavljene ciljeve.

Ono Sto me najviSe brine u vezi sa Bu5ovim novimsvetskim poretkom jeste da bi se on moZda mogao ostvariti.9n j., naihe, zasnoian na viziji medjunarodne [apitalistidkehegemonije koja preti da u skorijoj buduinosti udvrstinepravde u svetu, ukidajuii ne samo alternativne sisteme, veii alternativne diskurse u ovoj oblasti. Postmodernistidkadekon strukcij a postojeiih totaliteta ostaje ozbilj n a moguinostsamo dotle dok postoji neki oslonac van ovih totaliteta. Novi

191190

primera: neoprezno, preterano vezivanje za MMF i drugezajmove zapadnih banaka i nagomilavanje tzv. dolarskihprodavnica. Ekonomske strukture zemalj a Ewopske zajedniceiu zanimljiva me5avina: kapitalistidka "privatizacija" jeposlednjih godina veoma popularna u mnogima od njih, ali suprisutni i suprotni tokovi koji bi mogli, u skorijoj buduinosti,zaniihati klaho u suprotnom smeru.

" eistiji, madi ni na koji nadin potpuno dist vidkapitalizma ostvaruje se u mojoj zemlji, SAD-u. Ovde je odposebnog interesa orjentacija na "deregulaciju" sa kojom sepodelo u godinama Karterovog predsednikovanja, a koja jepotpuno procvetala pod ideoloSki vodjenim ReganovimieZimom. "Deregulacija" se opravdava twdnjom da kontrolaindustrijskih grana kao Sto su civilno vazduhoplovstvo ibankarswo protivuredi logici kapitalizma, te da bi je trebalo unajveioj moguioj meri ukloniti. Mada je trebalo viSe od desetgodina da se ispolje, posledice deregulacije su katastrofalne.Ne ulazeii u detalje, mogu reii da vlada SAD-a tro5i ogromnesume novca od poreza koji prikuplja od svih svojih gradjanakako bi retroaktivno potpomogla luksuzan Zivot relativnomalog broja pojedinaca koji su iskoristili ukidanje drZavnognadzora da napune vlastite dZepove.

U medjuvremenu, provalija iznaedju bogatih isiromainih se rapidno uveiava. Ovaj procep se najjasnijepokazuje na primeru zdravstvenog osiguranja. Zdravswenoosiguranje je u SAD-u privatno, a ne druStveno, osim umalom broju sludajeva. Rezultat ovakvog sistema jeste dapribliZno jedna detvrtina nadeg stanovni5wa nema nikakvotdmvstveno osiguranje. Ovo znadi da - mada postoji nekolikomoguinostizazffinjavanje, u po Zivot opasnim situacijama, iza one koji nisu osigurani a ne mogu da plate zdravstvenitretman - siroma5ni, pa dak i mnogi pripadnici srednjih klasa,jednostavno ne traZe medicinsku pomoi, sem u najkritidnijimsituacijama, dok je bogatima pristupadna najsavremenijamedicinska tehnika. Kapitalistidkom logikom, primenjenomna zdravswenu za5titu, mi koji se ne pridrZavamo propisanihpravila.igre, ili smo prosto lo5i igradi, predodredjeni smo zaunxranJe.

Ovo isto dogadja se i na globalnoj sceni. Ogromniresursi kapitala koncentrsali su se, ba5 kako je Markspredvideo, u srazmerno malom broju ruku, a ove ruke koje sudaleko od tog da su nevidljive i kojima upravljajumultinacionalne korporacije, kontroliSu bogatstvo isiroma5wo u najudaljenijim predelima sveta, do stepena kakavMarks nije mogao pretpostaviti. Ovo je realnost kapitalizma,sistematska nejednakost i nepravda preko svake mere. I naovom, globalnom planu, procep izmedju bogatstva isiroma5tva se stalno uveiava. Svetsku scenu u proleie 7991.godine, pored kolapsa socijalizma, karakteri5e nastojanje dase konsoliduje, udvrsti i konsekvira upravo opisano stanjestvari. Ova nastojanja su dobila jedno obidno, nema5tovitoime - Novi svetski poredak.

(6) Moguii novi svetski poreciSlidni slogani su nam nudjeni i u bliskoj pro5losti.

Jedan odmah inanja iz seianja: Novi medjunarodni svetskiporedak, N.I.E.O., veliki favorit pre deset ili petnaest godina.To je bio slogan kojim su ekonomisti usmeravali paZnju natzv. raskorak izmedju Severa i Juga, razmi5ljajuii omoguinostima da se ove razlike umanje. Neki od njih koji sutada nudili panaceje, danas ubrzano privatizuju istodno-evropske ekonomije i izralavaju podjednako pogreSnouverenje u uspeh poduhvata. Drugi, ne3to stariji slogan jepokret neswstanih drZava. Jugoslavija je bila preuzela vodeiuulogu, poku5avajuii da ovu ideju oZivi u weme zalivskog rata- kakva ironija, mislio sam tada, imaju;i u vidu nesiguranstatus Jugoslavije kao drZave. Svi dosadalnji pokulajistvaranja novih poredaka, spektakularno su propali nastojeiida osware postavljene ciljeve.

Ono Sto me najviSe brine u vezi sa Bu5ovim novimsvetskim poretkom jeste da bi se on moZda mogao ostvariti.9n j., naihe, zasnoian na viziji medjunarodne [apitalistidkehegemonije koja preti da u skorijoj buduinosti udvrstinepravde u svetu, ukidajuii ne samo alternativne sisteme, veii alternativne diskurse u ovoj oblasti. Postmodernistidkadekon strukcij a postojeiih totaliteta ostaje ozbilj n a moguinostsamo dotle dok postoji neki oslonac van ovih totaliteta. Novi

191190

svetski poredak, mada je njegova artikulacija do sada biladosta maglovita, odigledno namerava da totalizuje mehanizmesvetske politike i ekonomije tako da ne ostavi ni jedno.orakvoupori5te. Do ovakvog zakljudka sam dolao paZljivomanali zom relevannrih ilav a.

Mi, u stvari, ubrzano postajemo jedan Svet. Bar u tomsmislu, Bu5ova inicijativa je pravovremena. Nacionalistidkipokreti u Jugoslaviji, SSSR-u, Cehoslovadkoj i drugde, pomeni su razumljiv otpor tome, mada nisu u stanju da na bilokoji nadin ugroze ovaj op5ti trend koji je u tesnoj vezi satehnolo5kim napretkom. Neizvesna je, medjutim, strukturaovog jedinsrvenog poretka, i upravo tu ideal socijalizma Eebada nastavi da igra svoju ulogu. On ovu ulogu ne moZe ispuniti- osim u sludaju zaista spektakularnog kolapsa svetskogkapitalizma koji se dini zaista neverovatnim - u formisocijalistidke revolucije. Jedini za nas, u novonastalimokolnostima, moguii pnksis, bar se meni tako dini,predstavlja suprotstavljanje vladajuiim hijerarhijama i to, presvega, u oblasti duha. Na primer, novi filozofski pogled nasvet koji preispituje prirodu vrednosti u ljudskom dru5wu,treba da iZraste iz pepela tzv. "naudnog socijalizma". Ovo jeoteZano privatizacijom obrazovnih i kulturnih institucija, Sto zaposlediCu ima ukidanje pojedinih instiiucija dok se odpreostalih odekuje da se priklone dominantnoj ideologiji. Ovaie ideologija obidno naziva "demokratskom", ali danas ovajplemeniti naziv desto sluZi kao Sifrirano ime za "kapitalizam";oni, medjutim, nisu ni u kom sludaju identidni, a u stvari supo mnogo demu medjusobno suprotstavljeni. Ne smemo,medjutim, dozvoliti da prevladaju ovi mnogobrojniobeshrabrujuii aspekti dana5njice. NaS Jedan svet je jo5 uvek,po mnogo demu, zbrkan i, suprotno mi5ljenju ortodoksnogmarksizma iz bliske pro5losti, buduinost je orvorena.

McBride

CAPITALISM, SOCIALISM AND NEW WORLD ORDER:ANAMERICANVIEW

(Summary)

The author analysis the ideals of socialism andcapitalism and their respective realities. He argues that mainproblem with the first ideal is that formerly existing socialistregimes were actually distorting the very idea of socialism.On the other hand, "the free market capitalist ideal, even if itshould come to be espoused by waste majorities of theworld's populations, inrinsically entails a very limited visionof human possibilities, based on a deliberately jauncied,cynical and fixed conception of human status".

The author concludes that despite the collapse of themost of previously existing socialist regimes, the very idea ofsocialism as a vision of possible future society which iscommitted to minimizing hierarchies of domination andsubordination, should not be rejected. The main role of suchan vision should be radical criticism and the search forsocioeconomic alternatives to capitalism.

Prevod sa engleskog rukopisa:RadaDrezgii

192 r93

svetski poredak, mada je njegova artikulacija do sada biladosta maglovita, odigledno namerava da totalizuje mehanizmesvetske politike i ekonomije tako da ne ostavi ni jedno.orakvoupori5te. Do ovakvog zakljudka sam dolao paZljivomanali zom relevannrih ilav a.

Mi, u stvari, ubrzano postajemo jedan Svet. Bar u tomsmislu, Bu5ova inicijativa je pravovremena. Nacionalistidkipokreti u Jugoslaviji, SSSR-u, Cehoslovadkoj i drugde, pomeni su razumljiv otpor tome, mada nisu u stanju da na bilokoji nadin ugroze ovaj op5ti trend koji je u tesnoj vezi satehnolo5kim napretkom. Neizvesna je, medjutim, strukturaovog jedinsrvenog poretka, i upravo tu ideal socijalizma Eebada nastavi da igra svoju ulogu. On ovu ulogu ne moZe ispuniti- osim u sludaju zaista spektakularnog kolapsa svetskogkapitalizma koji se dini zaista neverovatnim - u formisocijalistidke revolucije. Jedini za nas, u novonastalimokolnostima, moguii pnksis, bar se meni tako dini,predstavlja suprotstavljanje vladajuiim hijerarhijama i to, presvega, u oblasti duha. Na primer, novi filozofski pogled nasvet koji preispituje prirodu vrednosti u ljudskom dru5wu,treba da iZraste iz pepela tzv. "naudnog socijalizma". Ovo jeoteZano privatizacijom obrazovnih i kulturnih institucija, Sto zaposlediCu ima ukidanje pojedinih instiiucija dok se odpreostalih odekuje da se priklone dominantnoj ideologiji. Ovaie ideologija obidno naziva "demokratskom", ali danas ovajplemeniti naziv desto sluZi kao Sifrirano ime za "kapitalizam";oni, medjutim, nisu ni u kom sludaju identidni, a u stvari supo mnogo demu medjusobno suprotstavljeni. Ne smemo,medjutim, dozvoliti da prevladaju ovi mnogobrojniobeshrabrujuii aspekti dana5njice. NaS Jedan svet je jo5 uvek,po mnogo demu, zbrkan i, suprotno mi5ljenju ortodoksnogmarksizma iz bliske pro5losti, buduinost je orvorena.

McBride

CAPITALISM, SOCIALISM AND NEW WORLD ORDER:ANAMERICANVIEW

(Summary)

The author analysis the ideals of socialism andcapitalism and their respective realities. He argues that mainproblem with the first ideal is that formerly existing socialistregimes were actually distorting the very idea of socialism.On the other hand, "the free market capitalist ideal, even if itshould come to be espoused by waste majorities of theworld's populations, inrinsically entails a very limited visionof human possibilities, based on a deliberately jauncied,cynical and fixed conception of human status".

The author concludes that despite the collapse of themost of previously existing socialist regimes, the very idea ofsocialism as a vision of possible future society which iscommitted to minimizing hierarchies of domination andsubordination, should not be rejected. The main role of suchan vision should be radical criticism and the search forsocioeconomic alternatives to capitalism.

Prevod sa engleskog rukopisa:RadaDrezgii

192 r93