erving gofman stigma

8/18/2019 Erving Gofman Stigma

http://slidepdf.com/reader/full/erving-gofman-stigma 1/159



Za izdavača : N iko la Jankov ić

Glavni ur e dnik : dr Dušan Mar inkov ić

Lektura i korektu ra : Pred rag Raj ić

Diza jn kor ica : M e di te r r an Publ i sh ing

T e hničko ur e đe nje : Me di te r r an Publ i sh ing

Copyr ights © 1963. by S imon & Schuster , Inc.

Orig inal ly Publ ished by Touchstone,

a Divis ion of S imo n & Schu ster , Inc.

All r ights reserved.

Copyr ights © za srpsko izdanje

Mediterran Publ ishing, 2009.

Sva prava zadržana.

CIP - KaTa/ioru3ai4nja y nyS/iMKaqujn

BnônnoTeKa Mainqe cpncKe, Novi Sad

1 5 9 - 9 4 2 - 3

r O O M H

E p H H r

Stigma: zabeleške o ophođ enju sa narušenim identitetom, Ervin g Go fm an ;

sa engleskog prevela Min ja Janković. -

Novi Sad : Mediterran Publishing, 2009 (Novi Sad :A rtP rin t). -

165 str . ; 21 cm. - (BibliotekaArhetip;knj .3)

Prevođ delà:

Stigma: Notes on the Managment of Spoiled Identity / Erving Goffman. -

Tiraž 500. -

16 1- 16 5 : Erving Go fma n i društena konstrukcija stigme / Dušan Marinković. -

Nap om ene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86689-20-7

a CTHfl - ncHxoÄOiiiKH acneKT

COBISS.SR-ID 238799367

Štampa: Art Print, Novi Sad

Mediterran Publ ishing

Nikole Pašića 24,

21000 Novi Sad

te l: + 3 8 1 . 2 1 . 6 6 1 . 2 0 . 9 0 f ax : + 3 8 1 . 2 1 . 6 6 1 . 3 7 . 6 5

www.mediterran.rs

e-mai l : [email protected]

Za sve info rm aci je o ovom i drugim izdanj ima

Mediterran Publishinga,

kontakt: [email protected]

http://www.mediterran.rs/

mailto:[email protected]




http://www.mediterran.rs/



E r v i n g G o f m a n

S T I G M A

Zabeleške o ophođenju

sa narušenim identitetom

Sa engleskog prevela:

M I N J A J A N K O V I Ć

MEDI

TERR N

PUBLISHING

Novi Sad

2009.



Naslov originala:

E r v i n g G o f f m a n

S TI GM A

N O T E S ON T H E M A N A G E M E N T O F S P O I L E D I D E N T I T Y

Simo n Schuster, Inc.

Originally Published by Touchstone,

a Division of Simo n Schuster, Inc.



Sadrža j

Predgovor

1 . Stigm a i dru štven i identitet

Preliminarni koncepti; Medu svojima i medu upućenima;

Moralna karijera

2 Kontrola informacija i l ični identitet

Diskreditovan i diskreditujući; Društvena informacija;

Uočljivost; Lični identitet; B iografija; Biogra fija kroz druge;

Prolaženje; Tehnike za kontrolu inform acija; Pokrivanje

3. Otuđenje od grupe i ego identitet

Podvojenost; Profesionalna predstavljanja;

Odnosi u okviru grupe; Otuđenje van grupe;

Politika identiteta

4. Sopstvo i njegov dvojnik

Devijacije i norme; N orm alni devijant; Stigma i realnost

5. Devijacije i devijantnost

Erv in g G o fm an i

društvena konstrukcija st igme



Predgovor

Za nešto više od jedne decenije u l iteraturi socijalne psiho-

logi je napisano je mnogo radova na temu st igme - s ituaci ja u

kojoj pojedinac ni je u potpunosti prihvaćen od strane društva.

1

Ovaj rad je obogaćen ubačenim primerima iz korisnih kl iničkih

istraživanja

2

, a nj ihov okvir je primenjen na potpuno nove kate-

gorije l ičnosti .

3

U ovom eseju

4

želeo bih da ponudim prikaz nekih radova o

stigmi, posebno popularne radove, da vidim u kojoj meri oni

mogu da doprinesu sociologi j i . Ovo ću sprovesti kroz izdvaja-

nje materi jala o st igmi iz ponuđenih činjenica, pružajući uvid

kako se ovaj materi jal može ekonomično opisati u okviru jedne

1 Najpoznati j i među sociolozima, E. Lemert; medu psiholozima, K. Lewin, F.

Heider, T. D cm bo , R. Barker i B. Wright. Videti posebn o: B. W right,

Phisical Di-

sability-A Psychological Approach

( N e w Yo r k : Har p er & R o w, 19 60) , g d e sam

našao m no go vre dnih citata i korisnih izvora.

2 Na primer: F. Macgregor, et al.,

Facial D eformities and Plastic Surgery

( S p r i n g -

field, 111.: Charles C. Thomas, 1953).

3 N a primer: C. Orbach, M . Bard i A. Sutherland, „Fears and Defen sive Ad ap -

tations to the Loss of Anal Sphincter Control" ,

Psychoanalytical Review,

X L I V

( 1 9 5 7 ) , 1 2 1 - 1 7 5 .

4 Pretho dna verzija rezimea izneta je u: M . Greenblatt, D. Lev inso n i R. W il-

l iams,

The Patient and the Mental Hospital

(N ew York: Free Press of Glen coe ,

1975) , pp. 507-510. Kasnija verzija je prikazana u: Maclver Lecture at the

Southern Sociological Society, Louisvil le, Kentucky, 13 . april 1962. Pomoć za

sadašnju verziju stigla je iz Centra za proučavanje zakona i društva (Center for

the Study od Law and Society) , University of California, Berkeley, uz potporu

Predsedničkog komiteta za mladalačku delinkvenciju (Presidents Committee

on Juvenile Delinquency).



10

S t i g m a

konceptualne šeme i u razjašnjavanju odnosa stigme i subjek-

ta koji je predmet devijacije. Ovaj zadatak će mi omogućiti da

formulišem upotrebu posebnog niza koncepata, onih koji sadr-

že „soci ja lnu informaci ju , inform aci ju koju pojedinac direktno

prenosi o sebi.



Draga gospođice Usamljena srca,

Imam šesnaest godina i ne znam šta da radim jako bi mi z na-

čilo da mi vi kažete šta da radim . Kada sam bila mala devojčica

sve mi nije izgledalo tako strašno, zato što sam se nekako navikla

na to da me deca iz bloka ismevaju, ali sada bih želela da imam

momka kao i ostale devojke i da izlazim subotom uveče, ali nije-

dan dečak ne želi da m e izvede, jer sam rođena bez nosa - iako

dobro plešem, dobro sam građena i tata mi kupuje lepu odeću.

Po čitav dan sedim, gledam se i plačem. Imam ogrom nu rupu

nasred lica koja plaši ljude, čak i mene, tako da ne mogu kriviti

momke što ne žele da me izvedu. Moja mama me voli, ali strašno

se rasplače kad me pogleda.

Šta sam ja to učinila da zaslužim tako strašnu sudbinu? Čak i

da sam uradila neke loše stvari, nisam uradila ništa pre nego što

sam napunila godinu dana, a rođena sam ovakva. Pitala sam tatu

da m i da objašnjenje, ali on isto kaže da ne zna, ali da sam mo žda

uradila nešto loše u drugom svetu pre nego što sam rođena ili sam

mo žda kažnjena zbog grehova koje je on počinio. Ja u to ne veru-

jem, zato što je on dobar čovek. Da li bi trebalo da se ubijem?

Iskreno vaša,

Očajnica

* I z: N a tha nae l Wes t .

Miss Lonelyhearts,

p p . 1 4 - 1 5 . C o p y r i g h t © N e w D i r e c t i -

o n s . P r e š t a m p a n o u z o d o b r e n j e i z da v a ča N e w D i r e c t i o n s ) .



1 .

Stigma i društveni identitet

rci, koji su se u velikoj meri služili vizuelnim sredstvima,

uveli su termin stigma koji se odnosio na telesne oznake,

osm išljene da istaknu ono što je ne običn o il i loše kad je u p itanju

m ora lni status obeleže nog . Belezi su usecani u telo il i su do bijani

spalj ivan jem odre đen ih m esta na telu, i obave štavali su da je onaj

ko nosi beleg rob, kriminalac il i izdajnik - okaljana osoba, ritu-

alno zagađena, osoba koju treba izbegavati, naročito na javnim

mestima. Kasnije, u periodu hrišćanstva, dodata su još dva sloja

metaforičkog značenja ovom terminu: prvi se odnosio na tele-

sne oznake svete milosti koja je im ala form u erup tivnog cvetanja

po koži, drugi je bio medicinska aluzija na ovu versku aluziju

i odnosio se na telesne pokazatelje f izičkog poremećaja. Danas

se ovaj termin korist i u prvobitnom, doslovnom smislu, a l i se

odnosi više na samu osramoćenost nego na fizički pokazatelj te

osramoćenosti . Osim toga, dogodila se promena u pogledu vrste

osram oćen osti koja pobuđu je pažnju. On i koj i se bave p rou čava-

njem ove problematike nisu se mnogo trudil i da opišu struktu-

ralne predu slove stigme, niti da definišu sam kon cept. Izgled a da

je, iz tog razloga, neo pho dno da poku šam na samom poče tku da

prikažem neke opšte tvrdnje i definicije.



10

S t i g m a

Preliminarni koncepti

Društvo uspostavlja načine kategorizacije l ičnosti i određuje

grupu karakteristika koje se smatraju uobičajenim i prirodnim

za pripadnike svake od ovih kategorizacija. Društveni okviri

ustanovljavaju kategorije l ičnosti koje će se ovde verovatno za-

teći . Određena rut ina u društvenim odnosima u ustanovl jenim

okvir ima omogućava nam da se odnos imo prema predvid iv im

drugima, bez ulaganja naročite pažnje i bez mnogo razmišljanja.

Kada nam se približi neki stranac, onda će nam najpre njegov

izgled omogućiti da odredimo kojoj kategoriji pripada i koje su

njegove karakteristike, njegov „dru štve ni identitet - da upotre-

bim pojam koji je adekvatniji od pojma „društveni status , jer

su l ične karakteristike, na prim er „pošten je , takođ e obuh vaćen e,

kao i strukturalne karakteristike poput „zanimanja .

Mi se oslanjamo na ove pretpostavke koje imamo, transfor-

mišući ih u normativna očekivanja, u pravedno postavljene za-

hteve.

Naravno, mi nemamo svest o postavljanju ovih zahteva niti

imamo svest koji su to zahtevi, sve dok se ne aktivira pitanje da li

će ti zahtevi biti ili neće biti ispunjeni. Tek tada ćemo verovatno

shvatiti da sve vreme mi stvaramo određene predodžbe o onome

šta bi osoba koja je pred nama trebalo da bude. Stoga, bismo

zahteve koje stvaramo mogli nazvati zahtevima koji su stvoreni

„kroz utisak , a karakter koji mi imputiramo osobi mogao bi se

posmatrat i kao imputaci ja nastala u mogućem posmatranju -

karakterizacija „kroz utisak , virtuelni društveni identitet. Odre-

đena kategorija i karakteristike koje bi se pokazale kao stvarne

zvale bi se stvarni dru štveni identitet.

Dok stranac stoji pred nama, može se pokazati da on posedu-

je karakteristike koje ga čine drugačijim od ostalih u kategoriji

osoba koje su ponuđene kao izbor za njega, i daje on ona manje

poželjna v rsta - do ekstrema, osoba koja je po tpu no loša, opasna

ili slaba. Tako se on u našem umu svodi, od celovite i uobičajene

osobe, na osobu koja je pokvarena, bezvredna. Takva karakte-



Stigma i društveni identitet 12

ristika je stigma, naročito kada je efekat diskreditovanja sna-

žan; ponekad se naziva neuspehom, nedostatkom, hendikepom.

Ovo stvara posebnu diskrepanci ju između virtuelnog i stvarnog

društvenog identiteta. Treba naglasiti da postoje drugi oblici

diskrepanci je između virtuelnog i stvarnog društvenog identi-

teta, na primer t ip koj i nas navodi da preklasi f ikujemo osobu

iz jedne društveno predviđene kategori je u drugu, al i jednako

dob ru pred vidivu osob u, i t ip koj i nas nav odi da izmen imo svoju

procenu osobe nabol je . Takođe treba imati u vidu da nisu sve

nepožel jne karakterist ike sporn e, već sam o one koje su sup rotne

našem stereotipu o tome šta bi određeni tip osobe trebalo da

bude.

Pojam stigma će se koristiti da označi karakteristiku koja je

duboko diskreditujuća, no treba shvatiti da je tu zapravo potre-

ban jezik o dn osa, a ne karakterist ika. Karakterist ika koja st igma-

tizuje jedan t ip onih koj i je poseduju može se pokazati potpu-

no beskorisnom kod drugog, i stoga ona sama po sebi ni je ni

pohvalna ni sramotna. Na primer, u Americi ima poslova koje

obavl ja ju osobe koje nemaju očekivano univerzitetsko obrazo-

vanje i skrivaju ovu činjenicu , kao što im a po slova koje obavl ja ju

osobe sa višim obrazovanjem i isto tako skrivaju tu činjenicu

da ne bi bil i proglašeni gubitnicima il i autsajderima. Isto tako,

dečak iz srednje klase neće osećati grižu savesti ako ga vide kako

posećuje bibl ioteku; profesionalni kriminalac, međutim, piše:

Sećam se da se desilo, ne jednom, na primer, da, kad idem u javnu biblio-

teku koja se nalazi u bl izini moje kuće, pogledam preko ramena nekoliko

puta pre nego što stvarno uđem, da bih bio siguran kako niko ko me pozna-

je ne stoji u blizini i gleda kako ulazim.

1

Isto tako, osoba koja želi da se bori za svoju zemlju može da

prikr ije neki sv oj fizički ned ostatak , kak o se njen fizički status n e

bi diskreditovao; u slučaju da možda ta ista osoba postane ogor-

čena i pož eli da više ne služi arm iju, m ože obezbe diti sebi p rijem

1 T. Parker and R. Aller ton ,

lite Courage of His Convictions

( Lo n d o n : Hu tch i n -

son & Co., 1962), p. 109.



10

S t i g m a

u vojnu bolnicu, gde bi bila diskreditovana ukoliko se ustanovi

da nema akutnu bolest.

2

Stigma zaista predstavlja posebnu vrstu

odnosa između k arakter ist ike i stereotipa, mada ne m am nam eru

to da naglašavam , delimičn o i zato što postoje bitne karakteristi-

ke koje su svugde u svetu diskreditujuće .

Pojam st igme i s inonimi ovog pojma sadrže dvostruku per-

spektivu: da li st igma tizovan a osoba sm atra da je ono po čem u se

razlikuje od ostalih već pozn ato i uoč ljivo na prvi pogled ili sm a-

tra da oni koji su prisutni o tome ništa ne znaju, niti mogu išta

da primete? U prvom slučaju osoba je u pozicij i diskreditovanog,

a u drugom slučaju u stanju koje diskredituje. Ovde postoji bit-

na razlika, mada će dotična stigmatizovana osoba najverovatnije

iskusiti obe situacije. Za po če ću najpre sa situacijom k ad je osoba

diskreditova na, a zatim preći na stanje koje diskredituje, no neću

uvek razdvajati ova dva stanja.

Mogu se izdvojiti tri različita tipa stigme. Prvi je telesna una-

kažen ost - razni deform iteti tela. Za tim posto ji slabost karaktera

koja se ispoljava kao slaba volja, dominantne il i neprirodne stra-

sti , sumnjiva i l i kruta verovanja, nepoštenje, što je sve izvede-

no iz zabeleženih s lučajeva, na pr imer mentalnog poremećaja,

pr itvora, zavisnost i , a lkohol izma, ho m oseksu alnost i , nezaposle-

nost i , pokušaja samoubistva i radikalnog pol it ičkog ponašanja.

Konačno, postoj i p lemenska st igma, nacionalna i verska, koja

predstav lja takv u vrstu stigme koja se pren osi s kolena na kolen o

1 jed na ko zahvata sve članove porod ice.

5

U svim ovim različit im

prim erim a st igme, ukl jučujući i one koje su Grci tako imen oval i ,

nalaze se iste sociološke karakteristike: osoba koja bi lako mogla

bit i pr ihvaćena u uobičajenim društvenim odnosima poseduje

2 U vezi sa ov im videti pregled koji je sastavio M. Meitzer, „Cou nterm anip ula-

t ion through Ma lin gerin g" , u : A . Bi lderman an d H. Zim m er, eds . , Hie Manipula-

tion of Human Behavior

( N e w Y or k: J oh n W i l e y & S o n s , 1 9 6 1 ) , p p . 2 7 7 - 3 0 4 .

3 U sk orijoj istoriji, po seb no u Velikoj Britaniji, prip ad no st nižo j klasi je pred -

stavljala bitnu plemensku stigmu, kao što su grehovi roditelja, ili bar milje iz kog

su roditelji potekli, što se prenosilo na dete ukoliko je dete podizano na neodgo-

varajući način, daleko iznad svojih počelnih korena. Odnošenje prema klasnoj

stigmi je, naravno, centralna tema engleskih rom ana .



Stigm a i društveni identitet

17

neku crtu koja se izdvaja i doprinosi da drugi napuste tu osobu i

zanemare njene ostale karakteristike. Ta osoba poseduje stigmu,

neželjenu različitost koja uslovljava naša očekivanja. Nas, i one

koji se ne ograđu ju na negativan n ačin od specif ičnih očekivan ja,

zvaću normalnim.

Stavovi koje mi normalni zauzimamo prema osobi koja nosi

stigmu , i akci je koje pred uz im am o u vezi s njom , su opštepo zna-

ti, pošto su to reakci je koje m ilosrdn i d ruštveni čin čini m ekšim

ili ispra vnij im . Po pravilu, m i, narav no, veru jem o da osoba sa sti-

gmom nije l judsko biće. Usled ovakve pretpostavke mi sprovo-

dimo razne obl ike diskriminaci je , putem koj ih veoma ef ikasno,

mada često nesvesno, smanjujemo mogućnosti u životu te osobe.

Mi stvaramo teori ju st igme, ideologi ju kojom objašnjavamo in-

feriorn ost te osobe i stepen o pasno sti koji ta osoba n osi , pon ekad

racionalizujući svoj nepri jatel jski stav koji je baziran na drugim

razl ikama, kao što je razl ičita klasna pripadnost.

4

Upotrebl java-

m o različite pojm ov e vezane za stigm u, kao što su bogal j , đubre,

m oron , u našoj svako dne vno j komu nikaci j i kao m etafore i s like,

naravno bez razmišl janja 0 pravom značenju ovih reči .

5

Skloni

smo da pripisujemo mnogobrojne nedostatke na osnovu nekog

osnovnog nedostatka,

6

a i stovreme no da pridodaj emo neke p o-

željne ali nevoljne karakteristike, često natprirodne, poput „še-

stog ču la i li „uv ida :

7

4 D. R i esman , „S o m e Ob ser v ati o n s Co n ce r n i n g Mar g i n al i ty" ,

Phyton,

S e c o n d

Q u a r t e r , 1 9 5 1 , 1 2 2 .

5 Slučaj mentalnih pacijenata opisan je u radu T. J . Šefa (Sch eff) .

6 O pro blem atici vezan oj za slepe, videti: E. Henric h and L. Kriegel, eds., Expe-

riments in Survival

(N ew York: Asso ciation for the A id of Cripp led C hildren ,

19 61) . p p . 15 2 an d 186; i : H. Ch ev i g n y,

My Eyes Have a Cold Nose

( N e w H a v e n ,

Co n n . : Yale U n i v er sity Pr ess, p ap er b o u n d , 19 6 2) , p . 20 1 .

7 Po recima jedne slepe žene: „Za m olil i su me da okaraklerišem pa rfem, prve n-

stveno zbog činjenice da ljudi koji su slepi imaju posebno osetljivo čulo mirisa".

Videti : T . Keitlen (with N. Lobsenz), Farewell to Fear ( N e w Y o rk : A v o n , 1 9 6 2 ) ,

p. 10.



S t i g m a

N e k i l ju di se u st r u ča va ju da do di r n u i l i u sm e r e š le p u o so bu , do k dr u gi t o

š t o o s o b a n e m o ž e d a v i d i p r o š i r u j u n a k o m p l e t n u n e s p o s o b n o s t , t a k o d a

vi ču n a š le p u o so bu k a o da je g lu va i l i p o k u ša va ju da je p o di gn u k a o da je

b o g a l j . L j u d i k o j i s e s u o č a v a j u s a s l e p i m a m o g u p o s e d o v a t i č i t a v n i z u b e đ e -

n ja k o ja su se u st o li č i la k a o st e r e o t i p i . N a p r i m e r , m o gu m i sl i t i da su s le p i

p r e d m e t j e d i n s t v e n o g s u d a , s m a t r a j u ć i d a s l e p e o s o b e p r i m a j u i n f o r m a c i j e

p r e k o p o s e b n i h k a n a l a k o j i d r u g i m a n i s u d o s t u p n i .

8

Pored toga, m ožem o shvatit i njegov odbram beni

stav,

vezan za

situaciju u kojoj se nalazi, ka o direktan izraz njego vog nedostat-

ka i smatrati da taj nedo statak i njegov stav predstavlja prave dnu

kaznu za nešto što je po činio on sam , njegovi roditelj i il i njego vo

pleme, i u tome naći opravdanje za način na koji ga tretiramo.

9

Pređ im o sad sa norm alnog na osobu naspram koje utvrđujem o

njegovu no rmalno st . Izgleda da je gen eralno tačno da pr ipadnici

neke društvene kategorije mogu u velikoj meri doprineti da se

standardizovan stav oko kojeg se i oni i ostali s lažu ne odnosi

direktno n a njih. Tako se m ože dogo diti da neki biznism en m ože

očekivati ženstveno ponašanje od ženskog osoblja i l i asketsko

ponašanje od monaha, a u jedno može smatrat i da on sam ni je

obavezan da realizuje nijedno od ovih načina ponašanja. Postoji

razlika u real izovanju norm e i č istom podrž avan ju norm e. Ovde

se ne postavlja pitanje stigme, osim u slučaju kad postoje očeki-

vanja na obe strane da oni koji pripadaju određenoj kategoriji ne

treba samo da podržavaju određenu normu ponašanja, već i da

je sprovode.

Isto tako se mož e desiti da osoba ne uspe va da živi ona ko kako

m i to od nje oček ujem o, i da bude relativno ne takn uta zbog ovog

neuspeha; izolovana svoj im otuđenjem, zašt ićena svoj im sop-

stvenim uverenjima osoba se oseća kao potpuno normalno l jud-

sko biće, a mi smo ti koji zapravo nisu potpuna l judska bića. Ta

osoba nosi stigmu, no izgleda da je to uopšte ne dotiče niti oseća

bilo kakvo kajanje zbog toga. Ovakva mogućnost se veliča u pri-

8 A . G o w m a n ,

The War Blind in American Social Structure

( N e w Y o r k: A m e r i -

ca n Fo u n d a t i o n fo r t he Bli n d, 1 95 7) , p . 1 98.

9 Z a p r i m e r e , v i d e t i : M a c g r e g o r et a l. , op. cit.



Stigm a i društven i identitet

19

merenim pričama o Menonit ima, Ciganima, best idnim podlaci-

ma i veoma ortodoksnim Jevre j ima.

U Americi , izgleda, trenutno odvojeni sistemi časti polako

nestaju. Stigmatizovana osoba je sklona da ima ista ubeđenja u

po gledu identiteta kao i m i; ovo je nep obitna činjenica. Najdub lj i

osećaj o tom e šta je ona u slovl jeno je njenim osećajem da je o na

jedna „no rm alna osoba , l judsko biće kao bi lo ko drugi , te, prema

tom e, osob a koja zaslužuje i dobre izglede za uspeh i sreću.

10

(Za-

pravo, kako god, ona zasniva svoje zakl jučke na onome što ona

određuje kao svako, al i svako iz odabrane društvene kategori je

u koju se on neizostavno uklapa, na primer - svako ko je istog

godišta, istog pola, istog zanimanja i tako dalje. Ipak, ona može

primetit i da je , što je uglavnom sasvim tačno, bez obzira na to

šta govo ri , dru gi ne „prih vataju i nisu sprem ni da s njom kon -

takt ira ju na „ravnopravnoj osnovi .

1 1

Osim toga, standardi koje

je ona prihvati la od šireg društva n avod e je da se intim no saživi

sa onim što drugi vide kao njen neuspeh, neminovno izazivajući

kod nje, makar i na momente, osećaj da ona zaista ni je postigla

ono što je trebala. Stid u tom slučaju postaje osnovna moguć-

nost, i nastaje iz individualne percepci je jedne od sopstvenih

karakteristika kao nešto što je loše il i nešto za šta ona spremno

veruje da ne poseduje.

Prisustvo normalnih će verovatno pojačati ovaj rascep izme-

đu samoočekivanja i onog što jeste , no samomržnja i samopot-

cenjivanje se mogu isto tako pojavit i kad nema nikog osim nje i

ogledala:

10 Pojam „no rm alno ljudsko biće" je m ožd a utemeljen u me dicinsk om pri-

stupu čoveku ili u tendenciji povećeg broja birokratskih organizacija, kao što je

nacionalna država, da tretira sve članove u izvesnom smislu kao jednake. Bez

obzira na poreklo, čini se da ovaj pojam pruža osnovnu predstavu kroz koju

laici sebe posmatraju. Zanimljivo, konvencija je izgleda nikla kroz popularne

životopise gde upitana osoba dokazuje svoju normalnost navodeći činjenicu da

je stekla porodicu i izrodila decu i da s njima provodi Božić i Dan zahvalnosti.

1 1 Stav krim inalca o ovoj vrsti neprihvatanja prikazan je u: Parker and Aller-

t o n , o p . cif., p p. 1 1 0 - 1 1 1 .



10

S t i g m a

Kad sam kon ačn o ustao. . . i shvatio da op et hodam, uzeo sam jedn og dan a

ručn o ogledalo i odšetao do velikog ogledala da se p ogledam, i to sâm. Ni-

sam želeo da iko bude uz mene... da iko vidi kako se osećam, pošto se gle-

dam p o p rvi p ut . Ni je bi lo n ikakvog glasa, n ikakvog jauka; n isam vrisn uo

u besu kad sam se video. Samo sam zan emeo. Ta osoba u ogledalu n ikako

n isam m oga o biti ja . Izn utra sam se osečao k ao zdrava, običn a, srećn a oso-

ba - ali , jao, n ikako n e kao on a osoba u ogledalu Ip ak, kad sam okren uo

lice ka ogledalu, tam o su bi le m oje o či i p osm atrale m e, užaren e od st id a. . .

kad tada nisam viknuo ili ispustio bilo kakav glas, postalo mi je jasno da

o tome n ikada n i s kim n eću moći razgovarati , i zbun jen ost i p an ika usled

ovog mog otkrića su od tada ostali zaključan i u men i , sami samcati , još

d u g o , d u g o v r e m e n a .

1 2

Uvek sam izn ova zaboravljao šta sam video u ogledalu. To n ikako n i je mo-

glo da p rodre u samu un utrašn jost mog uma i da p ostan e sastavn i deo

men e. Osećao sam kao da to n ema baš n ikakve veze sa mn om; to je bi la

samo maska. No, to n i je bi la dobrovoljn a maska koju osoba stavi n a sebe, i

koja ima svrhu da zbun i druge l jude u vezi sa iden titetom. Maska koju sam

ja nosio stavljena mi je bez mog pristanka ili znanja, kao u bajkama, i ja

sam sâm bio zbunjen što ona predstavlja moj identitet. Pogledao sam se u

ogledalo i bio užasn ut, jer n isam mogao sebe da p rep ozn am. Na mestu gde

sam stajao, p un up o rn og rom an tičn og zan osa u sebi , kao da sam ja n eka

p ovlašćen a osoba za koju je sve ostvarivo, ugledao sam stran ca, s i tn u, bed-

nu, odvratnu figuru, sa licem koje je postalo, dok sam ga posmatrao, puno

bola i rumeno od stida. To je bila samo maska, ali ona je na meni, zauvek.

Ona je bila tu, tu je, bila je stvarna. Svaki od tih susreta bio je kao udarac u

glavu. Nakon tih susreta bio sam ošamućen i nem i neosetljiv svaki put, sve

dok se p ostep en o i tvrdoglavo moja up orn a i luzi ja dobrobit i i l ičn e lep ote

nisu opet razlili po meni i ja sam zaboravio na irelevantnu stvarnost i po-

n ovo sam bio n ep rip remljen i ran jiv .

13

Centralna karakteristika situacije u životu stigmatizovane

osob e sad m ože da se odredi. Radi se o neče m u što se često, iako

neodređeno, naziva „prihvatanjem . Oni koji s njom dolaze u do-

12 K. B. Hathaw ay,

The Little Locksmith

( N e w Y o rk : C o w a r d - M c C a n n , 1 9 4 3 ) , p .

4 1 , i n : W r i g h t , op. cit., p . 1 5 7 .

1 3 Ibid., pp. 4 6 - 4 7 . Za opšte tretmane negativnih em ocij a prem a sebi, videti :

K . L e w i n ,

Resolving Social Conflicts,

Part I II (Ne w York: Harp e r & Row, 1948) ;

A Kardin er i L . Ovesey,

The Mark of Oppression-. A Psychosocial Study of the

American Negro

(N ew York: W. W. Norton & C om p an y, 1 9 5 1) ; i: E . H. Erikson ,

Childhood and Society

( N e w Y or k: W . W . N o r t o n & C o m p a n y , 1 9 5 0 ) .



Stigma i društveni identitet 2 1

dir ne ukazuju joj poštovanje i pažnju koje im nekontaminirani

aspekti njenog društvenog identiteta nalažu da se pripreme da

joj pruže, a njoj da se pripremi da to prihvati ; ona pojačava ovo

uskraćivanje smatrajući da zbog nekih svoj ih karakterist ika to i

zaslužuje.

Kako st igmatizovana osoba reaguje na ovakvu situaci ju? Po-

nekad je moguće da otvoreno pokuša da ispravi ono što vidi kao

objektivan razlog svog neuspeha, kao kad se osoba sa fizičkim

deformitetom podvrgne plast ičnoj hirurg i j i , š lepa osoba pr ibe-

gne očnom tretmanu, nepismena osoba doškolovanju, homo-

seksualac psihoterapi j i . (Kad je takva popravka moguća, rezultat

često ne bude st icanje potpunog normalnog statusa, već tran-

sformaci ja od nekog sa određenom manom u nekog ko ima do-

sje da je ispravio određenu manu.) Ovde treba navesti sklonost

ka „bivanju žrtvom , što je rezultat izloženosti stigmatizovane

osobe lažnim ispravl jačima govornih mana, izbel j ivačima kože,

istezačima tela , onima koji vraćaju mladost (kao što je podmla-

đivanje tretmanom belanca od ja ja), onima koji nude ozdravl je-

nje kroz veru, i s igurnost u govornim nastupima. Bi lo da se radi

o praktičnim tehnikama i l i o prevari , traženje koje se često drži

u tajnosti , koje nastaje kao rezultat, služi kao poseban pokazatelj

ekstrema do kojih su st igmatizovane osobe spremne da idu, a

otud i bol koji prati ove situacije koje ih vode u ove ekstreme.

Evo jednog pr imera :

G o sp o đ i ca Pek [ n j u j o r šk i so ci j a l n i r ad n i k , p i o n i r za p o tešk o će sa s l u h o m]

rekla je da su na početku šarlatani i lekari koji su želeli brzo da se obogate

videli Savez [za poteškoće sa sluhom] kao svoje plodno lovište, idealno za

p r o mo ci j u mag n etsk i h k ap i za g l av e, ču d o tv o r n i h v i b r aci o n i h sp r av a, v e-

štačk i h b u b n i h o p n i , d u v ača , in h al ato r a, ma sažer a, ču d o tv o r n i h u l ja , b al za-

ma i drugih, garantovano delotvornih, dobrih i stalnih lekova za sve neizle-

či v e g l u v o će. R ek l amama za tak v e g l u p o sti ( sv e d o 19 20, k ad a j e Amer i čk o

zd r av stv en o u d r u žen j e zap o čel o i straži v ačk u k am p an j u ) , k oj e r ešavaj u p r o -

bleme sluha, obilovala je dnevna štampa, čak i renomirani časopisi .

1 4

14 F. W arfield,

Keep Listening

(N ew York: The Vik ing Press, 19 75 ) , p. 76. Videti

takode: H. von Hentig,

The Criminal and H is Victim

( N ew Hav en , Co n n . : Yale

University Press, 1948), p. 101.



10

S t i g m a

Stigmatizovana osoba takođe može pokušati da ispravi svoje

stanje indirektno, tako što će uložiti mnogo ličnog napora da

ovlada područj ima onih aktivnosti koje su jo j uobičajeno nedo-

stupne zbog fizičkih uslovljenosti njenim nedostatkom. Ovo se

može i lustrovati primerom hrome osobe koja uči i l i ponovo uči

da pliva, jaše, igra tenis il i leti avio no m , i li prim erom slepe oso be

koja postaje stručnjak u ski janju i planinarenju.

15

Mučno učenje

se, naravno , povezuje sa muč nom izvedbom onog što je naučeno ,

kao kad osoba vezana za kolica uspe da se nade na podijumu

za igru sa devojkom u nekoj vrsti plesne mimikri je.

16

Konačno,

osoba sa nekom sramnom različ i tošću može da prevazide ono

što nazivamo realnošću i da uporn im poku šaj ima uspe da posti -

gne nekonvencionalnu interpretaci ju odredenog karaktera svog

društvenog identiteta.

Velika je verovatnoća da će stigmatizovana osoba iskoristiti

svoju stigm u za „dr ugo razr edn e ci l jeve , kao izgo vor za svo je

promašaje koji su joj se desili iz sasvim drugih razloga:

Godinama se na neki oži l jak, zečju usnu i l i nos nepravilnog oblika gledalo

kao na hendikep, a njegova uloga u soci ja lnom i emotivnom pri lagođa-

vanju je nesvesno sveobuhvatna. Upravo je na svoju „kuku" paci jent oka-

čio sve svoje nepodobnosti , sva nezadovol jstva, odlaganja i sve nepri jatne

dužnosti koje podrazumeva društveni ž ivot, i došao je dotle da je postao

ovisnik o njoj , ne samo kao načinu da se razumno izvuče od takmičenja ,

već kao načinu da se zaštit i od društvene odgovornosti .

Kada neko otkloni ovaj faktor hirurškim putem, ovaj paci jent je izbačen iz

manje-više prihvatl j ive emocionalne zaštićenosti koju mu je ta j nedostatak

obezbedivao, i vrlo brzo otkriva, na svoje iznenađenje i nelagodu, da ž ivot

nije m irna plov idba čak ni za one či ja su l ica nen agrd ena i „obič na". On ni je

spreman da se nosi sa ovom situaci jom bez podrške svog „hendikepa", i po-

stoj i mogućnost da posegne za manje jednostavnom, al i s l ičnom zaštitom

kroz mape ponašanja neurastenije , histeričnog obraćanja , hipohondri je i l i

stanja akutne uznemirenosti .

1 7

15 Keitlen, op. cit., C h a p . 1 2 , p p . 1 1 7 - 1 2 9 a n d C h a p . 1 4 , p p . 1 3 7 - 1 4 9 . T a k o d e

videti : Chevigny, op. cit., p p . 85 - 86.

16 Henrich and Kriegel , op. cit., p. 49.

17 W. Y. Bak er and L. H. Sm ith, „Facial Disfigu rem ent and Personality", Journal

of the American Medical Association, C X I ( 1 9 3 9 ) , 3 0 3 . M a c g r e g o r et a l., op. cit.,




2 3

Takođe m ože videti sva iskušenja kroz koja je prošla kao pre-

rušen blagoslov, naročito zbog verovanja da se kroz patnju uči o

životu i l judima:

Sada kad sam daleko od bolnice, mogu da procenim šta sam naučila [piše

majka trajno onesposobl jena dečjom paral izom]. Ni je bi la u pitanju samo

patnja: bilo je to i učenje kroz patnju. Znam da se moja svest o l judima

produbila i povećala , da oni koj i su mi bl iski mogu da budu sigurni da

sam sprem na da im se okren em čitavim u m om i srcem i da usm erim svu

svoju pažnju na nj ihove probleme. To s igurno nisam mogla naučiti trčeći

po teniskom terenu.

18

Prema tome, ona može da ponovo preispita ograničenja nor-

malnih, kako kaže oboleli od multiple skleroze:

I zdravi umovi i zdrava tela mogu bit i ubogal jeni . Činjenica da „normalni"

ljudi mogu da se kreću, da vide, da čuju, ne znači da oni gledaju i da slušaju.

Oni mogu biti u tolikoj meri slepi da nisu u stanju da vide šta im kvari sre-

ću, tol iko gluvi na molbe drugih za malo dobrote; kad o nj ima razmišl jam,

ne osećam da sam išta veći bogalj od njih nego što su oni. Možda na neki

minimalan način ja mogu poslužit i kao sredstvo da im se otvore oči za

lepotu kojom smo okruženi : topao pl jesak ruke, razdragani glas , prolećni

povetarac, muzika koja prija uhu, prijateljski naklon glavom. Ovi l judi su

m i v a ž n i i ž e l i m d a v e r u j e m d a i m m o g u p o m o ć i . "

Jedan slepi pisac piše:

To će odmah navesti na pomisao da postoje mnoge pojave koje umanjuju

radost življenja mnogo snažnije nego slepilo, i ta pomisao će biti sasvim

zdrava. U svetlu ove priče, možemo primetit i neke neadekvatnosti , kao, na

primer, nesposobnost da se prihvati l jubav, koja može uveliko umanjiti ra-

dost življenja do tačke nestajanja, što je mnogo veća tragedija nego slepilo.

No, neobično je za čoveka koji pati od te boljke da je uopšte i svestan da

boluje i stoga je samosažal jenje za njega nemoguća stvar.

20

p. 57 ff., ilustruje primer čoveka koji koristi svoj veliki crveni nos kao ispomoć.

18 Hen rich and Kriegel, op. cit., p. 19.

1 9 Ibid., p. 35 .

2 0 Ch e v i g n y , op. cit., p. 154.



10

S t i g m a

A jedna hrom a osoba:

Tokom života otkrila sam različite vrste hendikepa, koji nisu samo fizički i

počela sam da uviđam da su r eči ubogaljene devojke u pasusu iznad [r eči

ogor čenosti] mogle isto tako da izgovor e neke mlade žene kojima nikad

u životu nisu bile potrebne štake, žene koje su smatrale da su inferiorne i

drugačije zato što su ružne ili zato što ne mogu da imaju decu, ili se osećaju

b e s p o m o ć n o p r i p o v e z i v a n j u s l j u d i m a , i l i i z m n o g o d r u g i h r a z l o g a .

2 1

Odgovori onih normalnih i stigmatizovanih, koji su do sada

bili razm atrani, jesu oni ko ji se m og u pojavljivati duži vrem en ski

period i u izolaciji od trenutnih kontakata između normalnih i

st igmatizovanih.

22

Ova knjiga se naročito bavi problematikom

„kom binovanih kontakata - mo m ent ima kad su s t igmat izova-

ne i normalne osobe u istoj „društvenoj situaciji , to jest , kad su

usmerene jedne na druge, bilo kroz razgovor u susretu i l i su se

samo našli u istoj konkretnoj situaciji.

Sama pretpostavka da može doći do takvog kontakta može,

naravno, navesti normalne i stigmatizovane da urede život tako

da izbegnu takve situacije. Po svoj pril ici , ovakvo odnošenje bi

imalo veće posledice na stigmatizovane, jer bi s njihove strane

trebalo mnogo više truda da se ovo izvede:

P r e n e g o š t o j o j j e n a g r d e n o l i c e a m p u t a c i j o m j e d n o g

delà nosa, gospoda

Dover , koja ž ivi sa jednom od svojih udatih

ćerki, bila je nezavisna, topla i

pr i jatna žena koja je volela da putuje , da ide u kupo vin u i da pose ćuje m no -

g o b r o j n u r o d b i n u . N a r u ž i v a n j e l i ca j e u s lo v i lo p o t p u n u p r o m e n u u n j e n o m

način u života. Pr v e d ve i li tr i godine r etko je napuštala ćer kin dom , i više je

volela da ostaje u svojoj sobi ili da sedi u dvorištu. „Srce me boli" , rekla je,

„ m o j ž i v o t j e z a k l j u č a n . "

2 3

U nedostatku povratnog pozdravl janja u dnevnim odnosima

sa drugima, izolovano sopstvo može postati sumnjičavo, depre-

2 1 F . Car l ing ,

And Yet

W e

Are Human

( L o n d o n : C h a t t o & W i n d u s , 1 9 6 2 ) , p p .

2 3 - 2 4 .

22 Z a d odatn e infor macije , videti : G. W. Allpor t, The Nature of Prejudice ( N e w

Y o rk : A n c h o r B o o k s , 1 9 5 8 ) .

2 3 M acg r eg or et a l. , op. cit., p p . 9 1 - 9 2 .



Stigma i društven i identitet

25

sivno, nepri jatel jski raspoloženo, uznemireno i zbunjeno. Nave-

šću Sal ivanovu (Sul l ivan) verzi ju:

Svest o inferiornosti znači da je osoba nesposobna da izbaci iz svesti for-

mulaciju nekog hroničnog osećaja one najgore vrste nesigurnosti , što znači

da ta osoba pati od uznemirenosti , a možda i od nekog ozbil jnijeg proble-

ma, u k o l i k o l j u b o mo r a p r ed stav l j a v eći p r o b l em o d u zn emi r en o sti . S tr ah

da je drugi ne poštuju zbog nečeg što iskazuje znači da je ta osoba nesi-

gurna pri svakom kontaktu sa drugim l judima; ova nesigurnost ne izbija iz

nekih misterioznih i prerušenih izvora, kao što se dešava u velikom broju

slučajeva uznemirenosti , već iz onih izvora za koje osoba zna da nema na-

čina da to ispravi . Tu se radi o skoro fatalnom nedostatku samopouzdanja,

pošto je sopstvo nesposobno da zamaskira i l i iskl juči konačnu definici ju

koja glasi : „Ja sam inferioran . Za to se neć u dopasti l judim a i ja s nj ima ne

mogu biti siguran".

2 4

Kada se normalni i st igmatizovani nađu u direktnom kontak-

tu, pos ebn o kad postoj i nam era da se ostvari kom un ikaci ja , onda

nastaje jedna od osnovnih socioloških scena; u mnogim slučaje-

vima ovo su trenuci kada se sa uzrocima i posledicama st igme

moraju suočiti obe strane.

Stigmatizovana osoba se može osetit i nesigurnom zbog na-

čina na koji će je normalne osobe identifikovati i primiti .

2 5

Ova

situacija se može ilustrovati primerom jednog studenta sa fizič-

kim nedostatkom:

N esi g u r n o st statu sa o so b e sa p o seb n i m p o tr eb ama p o sto j i u š i r o k o m n i zu

društvenih odnosa, pored onog koji se odnosi na nezaposlenost. Osoba koja

je šlepa, bolesna, gluva, ubogaljena nikada ne može da bude načisto kakav

će stav prema njoj imati neki novi poznanik, da li će to biti stav odbijanja ili

prihvatanja, sve dok se kontakt ne ostvari . Upravo u ovakvoj pozici j i nalazi

24 Iz:

Clinical Studies in Psychiatry,

H . S Perry, M . L. Gaw el, and M. Gibbo n, eds.

( N ew Yo r k : W . W . N o r to n & C o m p an y, 19 5 6) , p . 14 5 .

2 5 R. Barker, „Th e Social Psych ology of Disabil ity", Journal of Social Issues, I V

(1 94 8) , 34 , ističe da se stigmatizovane osob e koje „žive na sociopsihološkoj gra-

nici" konstantno suočavaju sa novim situacijama. Takode videti : Macgregor et

al., op. cit., p. 87 , gde se navodi da oni koji pate od većih deform iteta imaju ma nje

nedoumica oko toga kako će ih drugi primiti, nego oni čiji su deformiteti manje

vidljivi.



10

S t i g m a

se jedan adolescen t , crn ac svet le p uti , osoba koja p rip ada drug oj gen eraci j i

emigranata, i žena koja radi posao koji pretežno rade muškarci.

2 6

Nesigurnost se javl ja ne samo zato što stigmatizovana osoba

ne zna u koju od nekoliko kategorija će biti svrstana, već i onda

kad joj sasvim odgovara mesto gde je smeštena, jer zna da je

duboko u svoj im srcima t i drugi možda def inišu u smislu njene

stigme:

Uv ek im am osećaj da ljude kao što sam ja, koji se nisu ogrešili o zak on -

čak i on da kad su drugi l jubazn i p rema n jima, p ri jatn i , sve vreme zaista,

u dubin i , ip ak p rocen juju kao krimin alce i n ikako drugači je. Za men e je

kasn o da budem n ešto drugo od on og što sam sad, ali ip ak sn ažn o osećam

da je to jedini način na koji mi pristupaju i da su potpuno nesposobni da

me p osmatraju kao n ešto drugo.

2 7

K od stigm atizova nih osoba se uvek javlja taj osećaj: da ne zna-

ju šta dru gi „za ista m isle o njim a.

Osim toga, tokom kombinovanih kontakata, st igmatizovana

osoba će m ožd a imati osećaj da je u „cen tru pažnje

28

i da mora

ispoljit i samopouzdanje i voditi računa o utisku koji ostavlja u

stepenu i u po dru čj im a ponašanja gde procenjuje da drugi to ne

čine.

Isto tako, vero vatn o će je pratiti osećaj da su uobičajen e m ape

za svakodnevnu interpretaci ju događaja narušene. Može imati

osećaj da se njeni minim alni uspesi m og u vredn ova ti kao izuzet-

ni i vredni u određenim okolnost ima. Profesionalni kr iminalac

ilustruje ovaj primer:

„Znaš, zaista je neverovatno da ti čitaš ovu vrstu knjiga, ja sam istinski

zapanjen. Očekivao bih da čitaš trilere, knjige čije su korice sablasne, taj

t ip kn jiga. A t i č i taš Kloda Kobern a (Claud Cockburn ), Hjua Klera (Hugh

26 Barker, op. cit., p. 33.

27 Parker an d Allerton ,

op. cit.,

p . 1 1 1 .

28 Posebna vrsta sam osvesti je analizirana u: S. M ess ing er et al., „Life as Th e-

ater: Some Notes on the Dramaturgie Approach to Social Reality",

Sociometry,

X X V ( 1 9 6 2 ) , 9 8 - 1 1 0 .



Stigma i društveni identitet 24

Kl a r e ) , S imon de Bovoa r (S imone de Be a uvoir ) i L or e ns a D a r e l a (L a w r e nc e

D ur r e l l ) "

Vidite , on ovo uopš te ni j e s ma tr a o uvr e dl j iv im kome nta r om. Z a pr a vo, mi-

slim da je smatrao da je samo iskren što mi govori kako je grdno pogrešio.

I upravo takvo milosrđe dobijate od ispravnih l judi, ako ste kojim sluča-

jem krim inala c. „Za m isli to " čud e se. „N a n eki način ti s i kao i sva d ruga

ljudska bić a " D a vam iskreno ka žem , bez šale, dođ e mi da mu iščup am

gr kl j a n.

2

'

Jedna šlepa osoba ilustruje sličnu situaciju:

Obavljanje običnih aktivnosti , poput nonšalantne šetnje ulicom, hvatanja

graška na tanjiru, paljenja cigarete, više nije obično. On sad važi za jednu

neobičnu osobu. Ako sve to obavi spretno i s lakoćom, l judi izražavaju istu

vr s tu za pr e pa š ć e nj a ka o ka d ma đionič a r izvuč e ze c a iz š e š ir a .

30

Na sličan način, sitni neuspesi i l i slučajne nespretnosti mogu

se, smatra on, interpretirati kao direktan izraz njegove stigmati-

zovane razl ičitosti . Bivši mentalni bolesnici , na primer, ponekad

se plaše da se upuste u oštri ju raspravu sa supružnikom il i po-

slodavcem, zbog mogućnost i da se n j ihovo iskazivanje emoci ja

ne protum ači kao znak obol jenja . Oso be sa mentalnim pore m e-

ćajem suočavaju se sa sl ičnim situaci jama:

D e š a va s e da , ukol iko os oba nis kih inte l e ktua l nih moguć nos ti upa dne u

neku vrstu nepril ike, ona automatski sve pripiše „mentalnom defektu" , dok

se u slučaju da se isti problem desi osobi „normalne inteligencije" to ne

s m a t r a n i k a k v i m n a r o č i t i m s i m p t o m o m .

3 1

Devojka koja ima samo jednu nogu priseća se svog iskustva u

sportu i daje sledeću ilustraciju:

29 Parker i Allert on , op. cit., p . 1 1 1 .

3 0 C h e v i g n y , op. cit., p. 140.

31 L. A . Dexter, „A Social Th eor y of Me ntal Deficiency" , Am erican Journal of

Mental Deficiency, L X I I ( 1 9 58 ) , 92 3 . O me nta l no de f e ktnom kao st igma tizova-

noj osobi, videti: S. E. Perry, „Some Theoretical Problems of Mental Deficiency

and Their Action Implications",

Psychiatry,

X V I I ( 1 9 5 4 ) , 4 5 - 7 3 .



10

S t i g m a

Pri svakom mom p adu, gomila žen a bi skoči la, zagakala uzrujan o p op ut go-

mile usp lahiren ih gusaka. Kad se osvrn em un azad, cen im n jihovu brižn ost ,

ali tada sam bila ogorčena i strašno mi je smetalo njihovo uplitanje. Jer one

su mislile da ne može da se desi nikakav rutinski problem u skijanju, ni-

kakav štap , n it i kamen , n a koje bi mogla da n alete moja kolica. Un ap red je

f o r m i r a n z a k l ju č a k d a s a m p a l a z a t o št o s a m j a d a n , b e s p o m o ć a n b o g a l j .

3 2

Nijedn a od n jih n i je uzvikn ula l jut i to : „Taj op asn i divlj i mustan g ju je zba-

c io " - š to je tehn ički i uradio. To je bi lo kao u vre m e m ojih sablasn ih odla-

zaka n a vožn ju rolerima. Svi dob ri l judi bi p ovikali u horu: „Ta ja dn a, s irota

d e v o j k a je p a l a "

3 3

U slučaju kad možemo konstatovati neuspeh st igmatizovane

osobe već samim usmeravanjem pažnje na nju (uglavnom vi-

zuelne) - kad u trenutku ona postaje diskreditovana, a ne dis-

kreditujuća - velika je verovatnoća da će smatrati da mešanje

sa no rm alnim a u potpun osti izlaže njenu privatnost napadim a,

34

što se snažno očitava kad deca naprosto bulje u nju.

35

Ovo sta-

nje nelagode kad je u pozicij i izloženosti, još više se uvećava u

situacijama kad stranci sebi daju za pravo da s njom vode raz-

govore u koj ima pokazuju morbidnu znatižel ju vezanu za njeno

stanje il i kad nameću svoju pomoć koju ona niti želi , niti joj je

potrebna.

36

N eko bi mog ao dodati da posto je klasične fo rm ule za

ovakvu vrstu konverzacije: „Draga moja devojčice, kako si osta-

la bez ruku? ; „Moj ujak je bio bez ruku, i misl im da sve znam

o tvoj im mukama ; „Znaš, oduvek sam govori la da su l judi bez

ruku s ja jni porod ični l judi koji dobro brinu o svoj im a ; „Kaž i m i

kako uspevaš da se kupaš bez ruku ? O vak ve prim edb e ukazuju

na to da stigmatizovanoj osobi može da priđe bilo koji stranac,

po svojoj volj i , ukoliko saoseća sa osobama koje imaju ovu vrstu

problema.

3 2 B a k e r ,

Out on a Limb

( N e w Y o rk : M c G r a w - H i l l B o o k C o m p a n y , n . d. ), p . 2 2 .

3 3 Ibid., p . 73 .

34 O va tem a je dobro obrađen a u: R. K. W hite, B. A . W right an d T. Dem bo,

„Studie s in Ad jus tm en t to Visible Injuries: Evalu ation of Cu riosity by the Inju-

red",

Journal of Abnormal and Social Psychology,

X L I I I ( 1 9 4 8 ) , 1 3 - 2 8 .

35 N a p rim er: He n rich an d Kriegel, op. cit.,p. 184.

36 Videti : W right ,

op. cit.,

„ T h e P r o b l e m o f S y m p a t h y " , p p . 2 3 3 - 2 3 7 .




2 9

Znajući sa čime može da se suoči st igmatizovana osoba u

kombinovanim soci ja lnim s i tuaci jama, osoba može unapred

odgovori t i odbrambenim povlačenjem. Ovo se može i lustrovat i

kroz rane studi je nekih nezaposlenih u Nemačkoj za vreme de-

presi je , kroz reči jednog 43-godišnjeg zidara.

K ak o j e tešk o i p o n i žav aj u će n o si t i n azi v n ezap o sl en o g čo v ek a. K ad i za-

đ em , j a h o d a m g l ed aj u ći u zeml j u , j er se o sećam p o tp u n o i n f er i o r n i m. D o k

h o d am u l i co m , č i n i m i se da n e m o g u d a se u p o r ed i m n i sa j ed n i m p r o seč -

n i m g r ađ an i n o m, d a sv ak o u p i r e p r sto m u men e. In st i n k ti v n o se tr u d i m

da nikog ne sretnem. Nekadašnji poznanici i pri jatel j i iz bolj ih vremena

v i še n i su sr d ačn i . R av n o d u šn o me p o zd r av e k ad se sr etn emo . V i še me n e

nude cigaretom, a nj ihove oči kao da govore: „Ti to ne zaslužuješ, ako ne

r ad i š" .

3

'

Ubogal jena devojka daje nam i lustrativnu anal izu:

K ad sam.. . p o čel a sama d a šetam u l i cama n ašeg g r ad a. . . d ešav al o se d a

kad god moram da prođem trotoarom pored tr i i l i četir i deteta u grupi,

d eca v i ču n a men e. . . Po n ek ad b i čak tr čal a za mn o m, u z p o v i k e i r u g an j e.

T o j e b i l o n ešto sa č i me n i sam u mel a d a se n o si m i č i n i l o mi se n ep o d n o -

šljivim. ..

Jed n o v r eme o v ak v i su sr et i n a u l i c i i sp u n j av al i su me h l ad n i m u žaso m p r e-

ma sv o j n ep o zn ato j d eci . . .

Jednog dana sam iznenada shvatila da sam postala u tolikoj meri uplašena

od sve dece, a ona su poput životinja osećala da ih se plašim, tako da su i

n aj mi r n i j a i n aj p r i j atn i j a d eca, mo j i m so p stv en i m str ah o m, b i l a p o tak n u ta

d a me i smev aj u .

3 8

Um esto povlačenja , s t igmatizovana osoba b i m ogla da p oku ša

pristupit i kombinovanim kontaktima uz nepri jatel jsko razmeta-

nje, no ovakav način može podstaći druge da uzvrate nepri jatno

na svoj način. Treba reći da se st igmatizovana osoba ponekad

37 S . Zaw ad sk i an d P. Lazar sf el d ,„T h e Psych o lo g i cal Co n se qu en ce s o f U n em p l o -

ymen t" ,

Journal of Social Psychology,

V I ( 1 9 3 5 ) , 2 3 9 .

38 Hath away,

op.cit.,

p p . 1 5 5 - 1 5 7 , u : S . R i ch ar d so n , „T h e S o ci al Psych o l o g ical

Co nse que nce s of Han dicapping", neobjavljeni rad koji je predstavljen 19 62 . na

K o n v en ci j i Amer i čk o g so ci o lo šk o g u d r u žen j a , W ash i n g to n , D. C. , 7 - 8 .



10

S t i g m a

koleba između povlačenja i razm etanja, jureći od jedn og načina

do drugog, tako demonstr irajući osnovni način koj i dovodi do

toga da se obični kontakti licem u lice otmu kontroli.

Želim da kažem da će stigmatizovana osoba, bar ona koja je

„vidl j ivo st igmatizovana, imati posebne razloge da sm atra da

kombinovane soci ja lne s ituaci je doprinose mučnim interakci ja-

ma. Ukoliko je ovo tačno, može se pretpostaviti da ćemo i mi

koji se ubrajamo u normalne osobe ovakve s ituaci je smatrat i

vr lo r izičnim. Im aćem o utisak da je st igm atizovana oso ba i li su-

više agresivna il i suviše postiđena, i u svakom slučaju spremna

da pridodaje značenje našim postupcima koje mi ne žel imo. Mi

sam i m ože m o osetiti da smo , ukol iko pok ažem o otvoreno saose-

ćanje za njen o stanje, izneveril i sebe, a opet, ako za ne m arim o da

ima nedostatak, postoj i verovatnoća da jo j nametn em o nem ogu -

ća očekivanja i l i da nepromišl jeno omalovažimo njene drugove

sapatnike. Svaki mogući izvor nelagode za nju, kad smo s njom,

m ože biti nešto za šta oseća m o d a je ona toga svesn a, da je svesn a

da smo mi toga svesni, i čak da je svesna da smo mi svesni da je

ona svesna svega; tada je na sceni večno povlačenje zajednič-

kih obzira za koje Midova socijalna psihologija daje objašnjenje

kako ga započeti, ali ne i kako ga završiti.

Zbog svega što unosimo, kako mi normalni , tako i oni st i-

gm atizovan i , u kom binova ne soci ja lne s ituaci je, razum lj ivo je da

neće sve teći glatko. Mi ćemo verovatno pokušati da nastavimo,

kao da ona sasvim odgovara t ipu osobe koja se pr irodno uklapa

u datu situaciju, bilo da to znači da ćemo je tretirati kao nekog

ko ima bolje karakteristike od onog što mi pretpostavljamo il i

kao nekog ko ima gore karakteristike nego što mi pretpostavlja-

mo. Ukoliko ni jedan od ovih smerova ni je moguć, onda ćemo je

m ož da p ok ušati tretirati kao „nijedan tip , ka o nek og za koga n e-

ćem o u potreb iti r itualni zapis. Ona će, sa svoje strane, verov atno

pratiti ove strategije, bar u početku.

Kao rezultat, pažnja će se potajno povući sa obaveznih meta, i

sam osve st i „d ru ga sv est stupaju na scen u u interakcijskoj pato-




31

logiji - u nelagodi.

3 9

Kao što je opisano u s lučaju jedne osobe sa

fizičkim hendikepom:

Bil o da se pr e m a he ndik e pu odn os i o tvor e n o i ta ktič no i li se , š to je m no go

č e š ći s l uča j , otvo r e no ne pr izna j e , os n ovn o s ta nje pr e te nc iozne , og r a nič e ne

svesti uslovljava da interakcija bude isključivo vezana za njega. Na taj na-

čin, kao što m i je opisao jeda n info rm ator, jeda n ili više poz natih zna kov a

ne pr i j a tnos ti i muč nine ugl a vnom s u de o ova kve inte r a kc i j e : me r e opr e za ,

s va ko dne vne r e č i pos ta j u ta bu, f iks ir a ni pog l e d na n e š to dr ugo, izve š ta č e na

l a koć a , pr ime tna br bl j ivos t , ne pr ime r e no s ve č a no dr ža nj e .

4 0

U društvenim situacijama u kojima je prisutna osoba za koju

se zna il i se pretpostavl ja da im a stigmu m i ćemo ver ovatn o pri-

beći kategorizacij i koja je neod gov araju ća, te će i nam a i toj osob i

biti nepri jatno. Naravno, obično postoji značajan pomak od ove

početne tačke. Kako se stigmatizovana osoba češće suočava sa

ovakvim situacijama nego mi, njoj će verovatno biti lakše da se

snađe.

Među svojima i među upućenima

Već je ranije pomenuto da može postojati diskrepancija iz-

među virtuelnog i stvarnog identiteta. Ova diskrepancija, kada

se za nju zna i kad je očigledna, može dovesti do narušavanja

društvenog identiteta te osobe; ona ima efekat odvajanja osobe

od društva i od nje same, tako da je osoba diskreditovana i su-

očena sa svetom koji je ne prihvata. U nekim slučajevima, kao

u slučaju osobe koja je rođena bez nosa, ona može da ide kroz

život osećajući da je jed in a ta kva osob a n a svetu i da je čitav svet

protiv nje. U većini slučajeva, naravno, osoba će shvatiti da ipak

postoje l judi koji saosećaju s njom i koji su spremni da usvoje

39 Za kom pletan uvid, videti : E . G of fm an , „Aliena tion fro m Interaction", Hu-

man Relations, X ( 1 9 5 7 ) , 4 7 - 6 0 .

40 F. Davis , „De vian ce Disavowal: The Man agem ent of Strained Interaction by

the Visibly Handicapped", Social Problems, I X ( 1 9 6 1 ) , 1 2 3 . Ta kode vide ti: W hite ,

W r i g h t a n d D e m b o , op. cit., p p . 2 6 - 2 7 .



10

S t i g m a

njeno gledište i da dele njen osećaj da je i ona ljudsko biće i „su-

štinski norm alna osob a, bez obzira na izgled i na svoje su m nje

u samu sebe. Razmotrićemo dve kategori je ovog tipa.

U prvu grupu spadaju oni koji dele s njom njenu stigmu. Zna-

jući iz svog iskustva šta znači imati određenu stigmu, neki od

njih mogu biti od pomoći kroz davanje uputstava vezanih za

trikove zanata i kad su u pitanju određene tužaljke kojima se

može okrenuti zbog moralne podrške i zbog utešnog osećaja da

je kao kod kuće, gde se oseća opušteno, prihvaćena kao osoba

koja zaista jeste kao bi lo koja druga norm alna osoba. Ev o jedn og

primera iz studija nepismenih:

Postojanje razl ičitog vrednosnog sistema medu ovim osobama osl ikava

s e k r o z n j i h o v o p o n a š a n j e k a d a n e p i s m e n i m e đ u s o b n o k o m u n i c i r a j u . Ne

sam o d a se oni od neizražajnih i zbun jenih jedinki , kakv e se često po javl ju-

ju u š irim zajednicama, pretvaraju u izražajne osobe pune razumevanja kad

su u svojoj grupi , i uz to se izražavaju u institucionalnom smislu. M eđ us ob -

no oni imaju čitav univerzum reakci ja . Oni formiraju i prepoznaju s imbole

prestiža i osram oćen osti ; vrednuju relevantne situaci je u smislu svoj ih sop -

s t v e n ih n o r m i i n a s v o j s o p s tv e n i n a č in : p r i m e đ u s o b n i m o d n o s i m a m a s k a

u g l a đ e n o g p r i l a g o đ a v a n j a s p a d a .

4 1

Još jedan primer osobe koja ima problem sa s luhom:

Sećam se kako je bi lo opušteno u školi Niči (Nitchie School) , sa l judima

koji probleme sa s luhom doživl javaju kao nešto sasvim obično. Želela bih

da upoznam neke l jude koji će isto tako običnim smatrati i slušne aparate.

Bilo bi vel iko olakšanje kad bih mogla biti u m og uć no sti da podesim jačinu

zvuka na mom aparatu, a da ne brinem da l i me neko posmatra i l i ne. Da

prestanem razmišljati o tome da li se primeti gajtan koji je iza mog vrata.

Kakva bi radost bi la nekome glasno reći : „Hej , bateri ja mi je prazna "

4 2

Među svojima, stigmatizovan pojedinac može da iskoristi svoj

nedostatak kao temelj za organizovanje života, ali mora da svede

sebe na polusvet da bi to uradio. Tu može do kraja razviti svoju

4 1 H. Freem an and G. Kasenbaum, „The I ll iterate in Am erica " ,

Social Forces,

X X X I V ( 1 9 5 6 ) , 3 7 4 .

4 2 W a r f i e l d ,

op. cit.,

p. 60.




33

tužnu priču o razlozima zašto ima stigmu. Evo objašnjenja koja

je iznela jedna mentalno zaostala osoba u pokušaju da bude pri-

mljena u instituciju gde su slični njoj:

( i ) „ U p a o s a m u b a n d u . J e d n e v e č e r i s m o p l j a čk a li b e n z i n s k u p u m p u i p a j -

kani su me uhvatil i . Ja tu ne pripadam." (2) „Kapiraš, ja uopšte ne bi trebalo

da s a m ovde . J a s a m e pi le ptiča r , j a ne m a m niš ta s ovim l j udim a . " (3 ) „ M oj i

r odite l ji me m r ze i oni s u m e ov de s m e s ti l i. " (4 ) „ Ka ž u da s a m l ud. J a nis a m

l ud, a li ča k i da j e s a m , j a ne m a m niš ta s ovim gu bitnic im a . "

4 3

S druge strane, možda su takvom pojedincu priče njegovih

sapatnika dosadne, i č itava stvar oko bavl jenja zastrašujućim

pričama, fokusiranjem na superiornost grupe, na priče varal ice,

ukratko - fokusiranje na „problem , predstavl ja jednu od kazni

što ih ima. Iza ovog usmeravanja na problem je, naravno, per-

spektiva koja se ne razlikuje mnogo od normalne pošto je speci-

jal izovana za jedan sektor:

S vi s m o s kl oni da l j udim a pr ipis uj e m o one ka r akte r is t ike koj e su na m a bit-

ne il i one za koj e ve r u j e m o da mo r a j u bit i od opš te va žnos ti . A k o upita te

ne kog ko j e bio F r a nkl in D . Ruzve l t (Roos e ve l t) , ve r ova tno ć e va m odgo-

vor it i da j e on bio 3 2 . pr e ds e dnik S j e dinj e nih A me r ič kih D r ža va , a ne da

j e bio č ove k koj i j e pa tio od de č j e pa r a l ize , ma da bi mnogi l j udi pome nul i

nj e govu de č j u pa r a l izu ka o doda tnu inf or ma c i j u, s ma tr a j uć i za niml j ivom

č inj e nic u da j e i por e d ovog he ndike pa us pe o da s t igne do Be l e kuć e . Ne ki

b o g a l j bi , n a r a v n o , v e r o v a t n o o d m a h p o m i s l io n a p a r a l iz u g o s p o d i n a R u -

zve l ta , pr i pome ni nj e govog ime na .

4 4

Po sociološkim studi jama st igmatizovanih osoba, svaka je

obično deo neke zajednice, koju obično potpomažu pripadnic i

određene kategori je. Ovde se, svakako, može naći kompletna

mapa raznih grupa i t ipova nj ihovog funkcionisanja. Kod l judi

sa govornom manom speci f ičnost poremećaja, po svemu sude-

4 3 R. E dge r ton a nd G. S a ba gh, „ F r o m M o r ti f ic a tion to A ggr a n dize m e nt: C ha n -

ging Self-Concepts in the Careers of the Mentally Retarded",

Psychiatry,

X X V

(1 96 2 ) , 2 6 8 . Z a os ta l e kome nta r e o tužnim pr ič a ma vide ti : E . Gof f ma n, „ The M o-

ral Career of the Mental Patient",

Psychiatry,

X X I I ( 1 9 5 9 ), 1 3 3 - 1 3 4 .

4 4 Ca r l ing, op. cit., p p. 1 8 - 1 9 .



10

S t i g m a

ći , obeshrabruje formiranje bi lo kakve grupe.

45

Granični s lučaj

u pogledu okupljanja u gru pu su bivši men talni bolesnic i - jako

je mali broj onih koji su spre m ni da podrže zdravstvene klubo ve

za mentalne poremećaje, uprkos bezazlenim nazivima klubova

koj i omogućavaju č lanovima da se okupe pod jednim krovom.

46

Postoje klubovi za za jednička okupljanja radi samopomoći,

koje su osnovali razvedeni, starije osobe, gojazne osobe, f izički

hendikepirane,

47

sa i leostom ijom i kolostomijom.

48

Postoje stam-

beni klub ovi , koj i ukl jučuju i hranu i stanovanje, dob rovol jni do

izvesnog stepena, osnovani radi pomoći bivšim alkoholičarima i

bivšim ovisnic im a. Postoj i nacion alna asoci jacija A A ko ja svoj im

članovima pruža kompletnu pomoć, sve do organizaci je načina

života. U velikom broju slučajeva ovakve asocijacije predstavlja-

ju završni stepen ulaganja napora u određene postavke osoba i

grupa, i omogućavaju proučavanje soci ja lnih pokreta .

49

Postoje

mreže zajedničkih potreba koje su osnovali bivši robijaši iz istog

zatvora i l i popravnog doma, a jedan takav primer je društvo za

4 5 E . L e m e r t ,

Social Pathology

( N e w Y o rk : M c G r a w - H i l l B o o k C o m p a n y , 1 9 5 1 ) ,

p . 1 5 1 .

46 Opšte istraživanje je dato u: H. Wechsler, „Th e Expatien t Organization: A

Survey", Journal of Social Issues, X V I 1960) , 47-53 . Naslovi ukl jučuju: Recovery,

Inc. , Search, Club 103, Fountain House Foundation, San Francisco Fel lowship

Clu b, Ce nte r Clu b. Za studije jedno g takvog kluba, videti: D . La nd y and S. Singer,

„The Social Organization and Culture of a Club for Former Mental Patients",

Human Relations, XIV ( 1 9 6 1 ) , 3 1 - 4 1 . V i d e t i t ak o de : M . B . P a lm e r , „ S o c i a l R e h a-

bilitation for Mental Patients", Mental Hygiene, X L I I ( 1 9 5 8 ) , 2 4 - 2 8 .

47 Videti: Baker, op. cit., p p . 1 5 8 - 1 5 9 .

48 D. R. W hit e, „Pat im od ileostom ije. .. Voleo bih da to nije tako. No , naučio

sam da to prihvatim i da živim normalan, pun život", American Journal of Nur-

sing,

L X I ( 19 6 1) , 52 : „Trenu tno klubovi za osobe sa i leostomijom i kolostomijom

postoje u 16 država i Distriktu Kolumbija, kao i u Australij i , Kanadi, Engleskoj

i Južnoj Africi".

49 Warfield, op. cit., p p . 1 3 5 - 1 3 6 , o p i s u j e n o v o g o d i š n j u p r o s l a v u ( 1 9 5 0 ) o s o -

ba koje imaju problema sa sluhom, uz prikaz svake naredne generacije, kao i

predstavnike svake odvojene organizacije. Na ovaj način dostupna je komple-

tna rekapitulacija istorije ovog pokreta. Za komentare o internacionalnoj istoriji

pokreta , videti : K . W. H odg son,

The Deaf and their Problems

(N ew York: Philo-

sophical L ibrary, 1954) , p . 352 .




35

koje se tvrdi da postoji u Južn oj Afr ici sastavl jeno od odbe glih iz

kažnjeničkog nasel ja u Fran cuskoj Gvajani ;

50

postoje već ustalje-

ne mreže upoznavanja, kojima pripadaju neki kriminalci i l i neki

hom osek sualci . Postoji , tako de, i urba ni m il je koji č ini jezgro in-

stitucija koje ob ezb eđuju teritori jalnu bazu za prostitutke, na rko-

m ane, hom oseksualce, a lkohol ičare i druge osram oćene grupe, u

koje pon eka d sp adaju i izopštenici razl ič itih vrsta, a pon eka d ne.

Konačno, u gradovima postoje kompletne stambene zajednice,

etničke, rasne, verske, sa viso ko m kon cen tracijom plem enski sti-

gmatizovanih osoba (načelno drugači je od mnogih grupa koje

formiraju st igmatizovane osobe) , koje ukl jučuju porodične za-

jedn ice, ali ne i sam ce, kao ba zične jedinice organizacije.

Ovde, naravno, postoj i uobičajena konceptualna zabuna. Po-

jam „kateg ori ja je veo m a apstraktan, te m ože da se prim eni na

bi lo koju skupinu, u ovom s lučaju osobu sa određ enom st igmom .

Velik broj onih koji potpadaju u datu kategori ju stigme mogu se

svesti na članstvo u nekoj „g ru pi i li na ekvivalent „m i i li „naši .

Oni koji su van ove određene kategori je na s l ičan način mogu

označiti ovu skupinu u term inim a grup e. N arav no , u tom slučaju

puno članstvo neće biti deo neke jedinstvene grupe, u strogom

smislu te reci ; oni ne poseduju kapacitet za kolektivnu akciju,

niti stabilnu i sveobuhvatnu mapu međusobnih interakcija. Pri-

metna je pojava da će pripadnici određene kategori je stigme

imati tendenciju da se okupljaju u manje društvene grupe či j i

će svi članovi poticati iz te jedne kategorije, a i ove grupe će biti

deo organizacije svedene do određenog nivoa. Isto tako, kad se

desi da jedan od članova dođe u kontakt sa drugim članom, oni

će se odnositi jedan prem a drugo m kao prema p ripadn ic ima iste

„grupe . Pored toga, kad je č lan određene kategori je, za pojedin-

ca postoji veća verovatnoća da sretne nekog drugog člana i da

čak zasnuje vezu. Funkcija ove kategori je može biti da omogući

članovima da formiraju grupu i zasnuju odnose, no svi č lanovi

ovakve kategori je ne čine grupu - konceptualna f inesa koja neće

uvek biti jasno primećena u ovom eseju.

50 Izveš taj u: F. Poli,

Gentlemen Convicts

( Lo ndo n: Rup ert Hart - Da v is , 19 60 ) .



10

S t i g m a

Bez obzira na to da li oni koji imaju određenu stigmu pred-

stavljaju regrutnu bazu za zajednicu koja je ekološki udružena

na neki način, velika je verovatnoća da će oni podržavati pred-

stavnike i agencije koje ih zastupaju. (Zanimljiva je činjenica da

ne postoji reč koja bi precizno imenovala činioce grupe, sledbe-

nike, pristalice, one koji jesu il i samo podržavaju predstavnike.)

Čla no vi m og u, na prim er, im ati kance lariju ili lobi koji će pružati

podršku njihovom slučaju u štampi il i vladi, bilo da imaju svog

„d om aće g čoveka koji stvarn o to um e, kao što to čine gluvi, sle-

pi, alkoh oličari, Jevrej i i l i ne ko s druge strane, kao u slučaju b iv-

ših robijaša i mentalno zaostalih.

51

(Rad ne gru pe koje s luže istoj

kategorij i i l i stigmatizovanoj osobi mogu nekad biti suprotstav-

ljene jed ne d rug im a, i ova suprotn ost će obično biti od raz razlike

koja postoj i u odnošenju prema st igmatizovanima i odnošenju

prema normalnima.) Bitan zadatak koj i imaju ovi predstavnici

jeste da ubede javnost da koristi umerenije etikete za aktuelne

kategorije:

U svom radu n a p rocesu ubedivan ja, osoblje Saveza [Njujorški savez za

p robleme sa s luhom] se s loži lo da koriste termin e kao što su p roblemi sa

sluhom, oštećen sluh, te gubitak sluha; da ne koriste reč gluv pri konver-

zaci ji , u koresp on den ci j i i drugim dop is im a, u p red avan jima i javn im n a-

stup ima. To je urodi lo p lodom. Njujork je gen eraln o p očeo da korist i n ovu

termin ologi ju . Isp ravn o razmišljan je je krči lo sebi p ut .

S 2

N jiho v drug i zadatak jeste da nastupaju kao „go vor nici pred

razl ič itom pu bliko m , kako norm alnih tako i st igmatizovanih; oni

rade na slučaju stigmatizovanih kada oni sami potiču iz grupe, i

kad daju ž iv i primer potpuno normalnog ostvarenja , važe za he-

roje koji su usp eli da se prilagode i javn o su od liko van i zbog toga

što su dokazali da i ovakva osoba može biti kvalitetna osoba.

Često oni koj i imaju određenu st igmu sponzorišu š irenje edi-

cija koje doprinose da se podele zajedničke emocije, koje učvr-

51 Za p rimer, v ideti: Chev ign y,

op. cit..

Chap. 5, gde je prikazana situacija u

slučaju slepih osoba.

5 2 W a r f i e l d ,

op. cit.,

p. 78.




3 7

šćuju i stabil izuju svest č itaoca o realnosti „nje go ve gru pe i

njegovom pripadanju to j grupi . Ovde je formulisana ideologi ja

članstva - njihovih nezadovoljstava, njihovih stremljenja i nji-

hove politike. Navode se imena javno poznatih l ičnosti koje su

pri jatel ji „grup e , ka o i imen a ne pri jatelja, a takođe i info rm acije

koje potvrđuju dobru i l i lošu stranu ovih l judi. Štampaju se pri-

če o uspesima, priče o junacima koji su uspeli da osvoje nova

područja normalnog prihvatanja. Beleže se i užasavajuće priče,

novije i one koje pripadaju istori j i , o krajnjim maltretiranjima

od strane normalnih. Primeri moralnih priča su zastupljeni u

formama biografi ja i l i autobiografi ja i s luže kao i lustraci ja nači-

na koj i je požel jan pri odnošenju sa s t igmatizovanim osobama.

Ova izdanja takođe služe kao forum koji predstavl ja i podeljena

mišljenja oko toga koji je najbolji način na koji se treba odnositi

prem a st igmatizovanoj osobi . A ko zbog svog nedostatka oso ba

ima potrebu za određ enom vrstom pom agala, ona se ovde rekla-

miraju i predstavl jaju. Ova izdanja obezbeđuju tržište za s l ične

knjige i pamflete.

Važno je istaći da, bar u Americi , bez obzira na to koliko je

mala i l i u kojoj meri je odsečena određena stigmatizovana ka-

tegori ja, načela njenih članova će biti na neki način javno pred-

stavl jena. Stoga se može reći da stigmatizovani Amerikanci teže

tome da žive u krajnje definisanom svetu ma koliko bil i nekul-

turni. Ukoliko ne čitaju knjige o osobama koje su u s l ičnoj s itu-

aciji kao i oni, bar čitaju časopise i gledaju filmove; ako ni to ne

rade, onda slušaju radio. Na ovaj način je njihov pogled, koji je

intelektualno obrađen, dostupan većini stigmatizovanih osoba.

Ovd e je neophod an kom entar o onim a koj i predstavlja ju neku

stigmatizovanu kategori ju. Izdvajajući se kao neko ko je gromo-

glasniji , malo poznatiji , i l i bolje uključen u društvo od svojih sa-

patnika, s t igm atizovana osoba može smatrat i da „po kret okupi-

ra čitav njen dan i da je ona sama postala profesionalac. Ovakav

slučaj je i lustrovan primerom osobe sa oštećenim sluhom:

Čita vu 1 94 2 . s kor o s va kodne vno s a m pr ovodil a u S a ve zu. P one de l j kom

sam šila sa jedin icom Cr ve n og krsta. Ut ork om sam radila u kancelarij i ku-



10

S t i g m a

cajući, slažući fascikle i radeći na telefonskoj centrali . Sredom posle podne

pomagala sam doktoru na kl inici Saveza za prevenci ju gubitka s luha u bol-

nici za oči i uši na Menhetnu, posao koji sam posebno volela - vodila sam

dokumentaciju dece koja su zbog prehlade glave, curenja iz uha, infekcije i

mogućih problema sa s luhom kao posledicom dečj ih bolesti imala dodatnu

obuku, dobijala nove lekove i nove otološke tehnike da ne bi odrastala sa

v a t o m u u š i m a . Če t v r t k o m p o s l e p o d n e s a m p r i s u s t v o v a l a č a s o v i m a č i t a -

nja sa usana za odrasle koje je organizovao Savez, a nakon časova svi smo

igrali karte i pili čaj . Petkom sam radila na Biltenu. Subo tom sam pravi la

sendviče sa salatom i ja j ima i sprem ala kakao. Jedn om me sečno sam pose-

ć i v a l a s a s t a n k e Ž e n s k e p o m o ć i , d o b r o v o l j n e g r u p e k o j u j e 1 9 2 1 . o s n o v a l a

gospoda Vendel Filips (Wendell Phillips) i druge žene otologa koje su bile

zainteresovane da obezbeđuju fondove, promovišu članstvo i društveno

predstavljaju Savez. Pravila sam omiljene stvari za šestogodišnjake za veče

Svih svetih i pomagala pri posluživanju veterana za Dan zahvalnosti . Pisala

sam božičnu poštu vezanu za donaci je , pomagala pri adresiranju koverti i

lepljenju markica, kačila nove zavese i popravila stari sto za pingpong; pra-

tila sam mlade na plesu za Valentinovo i radila na tezgi za uskršnji bazar."

Može se reć i da kad jednom osoba sa određenom st igmom

postigne određeni nivo zaposlenosti, kad zauzme političku il i f i-

nansijsku poziciju - zavisno od toga o kojoj se stigmatizovanoj

grupi radi - otvara joj se nova karijera - ona postaje predstavnik

svoje kategorije. Počinje da doživljava sebe kao nekog jako bit-

nog i sve manje se oseća kao jedan od svojih. (Slabost stigme se

može meriti stepenom bitnosti člana određene kategorije, a da se

ipak uspe izbeći ova vrsta pritiska.)

Ponekad se navode dve stavke vezane za ovu vrstu profesio-

nalizacije. Kao prvo, da bi stigma postala deo njihove profesije

l ideri grupe su u obavezi da posluju sa predstavnicima drugih

kategorija, i da na taj način probiju zatvoreni krug svoje sopstve-

ne kategorije. Umesto da im štaka služi kao oslonac, oni s njom

igraju golf i tako, u smislu društvenog učešća, prestaju da budu

predstavnici one grupe l judi koju zastupaju.

54

53 Warfield, op. cit., pp. 7 3 - 7 4 ; takode: Chap. 9, pp. 1 2 9 - 1 5 8 , gde je data ispovest

iz života profesionalca. Opis života profesionalca koji je pretrpeo amputaciju,

videti: H. Russel, Victory in My H ands (New York: Creative A g e Press, 1949) .

54 O d sam og poče tka takve vode se mogu regrutova li iz kru go va onih članova



Stigma i društven i identitet

3 9

Kao drugo, oni koj i profesionalno zastupaju stavove svoje

kategori je mogu uneti određeni stepen sistematične sklonosti

u ovom predstavl janju, iz jednostavnog razloga što su dovol jno

upućeni u problematiku svoj im pripadanjem da bi o tome pisal i .

Mada će svaka kategori ja imati profesionalce koj i pripadaju ra-

zličitim strujama, i mogu se zalagati za izdanja koja zagovaraju

razl ičite programe, postoj i jedinstven prećutni dogovor da situ-

aci ja pojedinca sa određenom stigmom zaslužuje pažnju. Bi lo

da pisac doživljava stigmu jako ozbil jno il i je ne predstavlja kao

težinu, on je mora definisati kao nešto o čemu vredi pisati . Ovaj

minimalni stav prihvatanja, čak i gde nema drugih, doprinosi

tome da se učvrst i verovanje o st igmi kao osnovi za samoizgrad-

njom. U ovom slučaju predstavnici nisu u ulozi zastupnika, jer

ovu ulogu ne mogu da vrše oni koj i ne obraćaju pažnju na svoju

stigmu, i l i koji su relativno neuki.

N e žel im da kažem da profes ionalci obezbeđuju st igmatizova-

noj kategori j i jedini način da se javnost uputi u nj ihovu životnu

situaciju; posto je i dru gi n ačin i za to. Svak i put ka d n eko sa odre-

đenom stigmom od sebe napravi spektakl tako što se ogreši o

zakon , osvo j i neku nag radu, il i postane b roj jedan u svojoj kate-

gori j i , lokalna zajednica od toga može napravit i vest ; ovakvi do-

gađaji čak m og u postati vest u m edij im a šireg društva. U svakom

slučaju, oni koji su deo obeležja stigme ove osobe, koja postaje

zapažena, odjednom posta ju dostupni no rm alnima , koj i ih ok ru-

žuju, i postaju predmet određenog stepena prenošenja zasluge il i

sramote na njih same. Ovakva situacija lako odvodi život u svet

publiciteta junaka i negativaca njihove vrste, gde njihova veza

sa svetom biva označena uskom povezanošću sa bl ižnj ima oko

njih, uključujući i normalne i ostale, koji ih obaveštavaju kako se

vrednuju pojedinci nj ihove vrste.

Pozabavio sam se jednim brojem pojedinaca od koj ih st igma-

tizovana osoba može da očekuje neku vrstu podrške: onima koji

koji imaju ambiciju da napuste život člana grupe i imaju relativne mogućnosti

da to i urade, i stvaraju ono što Lewin

(op. cit.,

p p . 1 9 5 - 1 9 6 ) z o v e „ r u k o v o d s t v o

sa periferije".



10

S t i g m a

dele njegovu stigmu i po toj osnovi se i sami definišu kao sti-

gmatizovani . Drugu grupu čine oni - da pozajmim termin koji

su nekad koristi l i homoseksualci - „upućeni , naime osobe koje

su normalne, ali ih je neka naročita situacija uputila u tajni život

stigmatizovanih pojedinaca i koji saosećaju s njima i koji se po

stepenu prihvaćenosti osećaju kao privilegovani članovi klana.

Upućene osobe su marginalci pred kojima osoba sa nedostat-

kom nema osećaj stida niti ima potrebu da ispoljava samokon-

trolu, zato što zna da je, up rko s ned ostatku koji im a, do živl javaju

kao običnu osobu, nalik bilo kojoj drugoj. Ovo je i lustrovano

primerom iz života prostitutki:

Iako je ugled ne zanima, prostitutka, naročito kolgerla, je posebno osetljiva

u uglađen om društvu, te on a van svog radn og vremen a n alazi zaklon među

b o e m s k i m u m e t n i c i m a , p i s c i m a , g l u m c i m a , t o b o ž n j i m i n te l e k tu a l ci m a .

Među n jima on a važi za jedn u n ekon ven cion aln u osobu, ali n e i sen zaci -

ju .

5 5

Pre nego što prihvati stanovište onih sa određenom stigmom,

normalna osoba koja ima mogućnost da postane upućena naj-

pre mora da prođe kroz iskustvo promene u sopstvenom srcu,

o čemu postoje mnogi zapisi .

56

Nakon što saosećajna normalna

osoba sebe otvori za one koji su stigmatizovani, često mora da

čeka na nj ihovu potvrdu da može postat i nj ihov privi legovani

član. Nije dovoljno samo sebe ponuditi , morate biti prihvaćeni.

Ponekad, ipak, završni korak mora, izgleda, preduzeti onaj nor-

malan; sledeći primer to i lustruje:

Ne zn am da l i smem i l i n e, ali ip ak bih vam p rep ričao jedan događaj. Jed-

n o m s a m u p a o m e d u c r n e m o m k e m o j i h g o d i n a , s a k o j i m a s a m i m a o o b i -

čaj đa p ecam. Kad sam p očeo da se družim s n jima, on i su veoma op rezn o

55 I. Stea rn,

Sisters of the Night

(New York: Pop ular Library, 1961) , p . 181 .

56 N . Mailer, „T he Hom osexu al Villain", u: Advertisements for Myself ( N e w

York: Signet Books, 1960), pp. 200-205, daje primer ispovesti koja detaljno opi-

suje cikluse verske zaslepljenosti, prosvetljujućeg isustva i konačno odbacivanje

p redrasuda kroz javn o p rizn an je. Takođe videti : uvod An gusa Wilson a u: Car-

ling,

op. cit.,

zapis Wilsonovog redefinisanja bogalja.




4 1

k o rist i l i t erm in „ crnja" u m o m p risust v u. V rem eno m , št o sm o češće p ro -

v o dil i v rem e z ajedno na p ecanju, p o čel i su da se šale p reda m no m , na-

z iv ajući jedni drug e „ crnjam a" . Do šlo je do ist insk e p ro m ene u nj ih o v o m

korišćenju ove reči kada se šale, u odnosu na raniji otpor da ikad upotrebe

reč „crnja" .

J edno g dana , do k sm o p l iv ali , jeda n m o m ak m e je g urnuo t o b o ž e g rub o i ja

sam m u rek ao : „ Po št edi m e t ih crnačk ih faz o na" .

„ G ade jedan" , uz v rat io m i je i nacerio se .

Od tada mi smo slobodno koristili reč „crnja" , ali su se stare kategorije to-

talno izmenile. Nikad, dok sam živ, neću zaboraviti taj osećaj u stomaku

k ad sam up o t reb io reč „ crnja" b ez ik ak v o g ust ez anja . "

Jedan t ip upućene osobe je ona čija upućenost proist iče iz

rada u n ekoj u stano vi k oja je ori jentisana- na potrebe onih sa

određ enom vrstom st igme i li na mere koje društvo preduzim a u

vezi sa tim osobama. Na primer, bolničarke i fizioterapeuti mogu

se ubrajat i među upućene; oni mogu znat i o nekom određenom

tipu neke proteze više neg o sam p acijent, koji m ora naučit i kak o

da se njome služi a da se to što manje odrazi na prirodni stav

figure. Zaposleni u delikatnim ustanovama su često upućeni,

kao na pr imer uredni pipničar i u barovima za homoseksualce ,

sobarice u javnim kućama.

58

Policija, zbog stalnog kontakta sa

kriminalcima, može bit i upućena u sve što je vezano za krimi-

nalitet , što je navelo jednog profesionalnog kriminalca da kaže:

„ . . . zapravo, policajci su jedini koji te osim drugih kriminalaca

prihvataju takvog kakav si .

59

Drugi t ip upućene osobe je pojedinac koji je kroz društvenu

strukturu povezan sa st igmatizovanom osobom - veza koja na-

vodi šire društvo da osobe, na neki način, tretira kao pojedinač-

ne. Iz tog razloga su odani supružnik mentalno zaostale osobe,

ćerka bivšeg robijaša, roditelj bogalja, prijatelj slepog, porodica

57 Ra y Birdw histell, u: B. Sch affne r, ed., Group Processes, Transaction of the Se-

co nd ( 19 5 5 ) Co n ference ( Ne w Yo rk : J o siah M ac y, Jr. Fo undat io n. 19 5 6 ) , p . 1 7 1 ,

58 C . H . Rolph, ed. , Wom en of the Streets ( Lo ndo n: Seek er and W arb urg , 1 9 5 5 ) ,

p p . 7 8 - 7 9 .

59 Parker and Allerton, op. cit., p. 150.



10

S t i g m a

ubice,

60

primorani da dele istu osramoćenost st igmatizovane

osobe sa kojom su povezani. Jedan od odgovora na ovakvu sud-

binu jeste da je čovek prig rli , i da živi u svetu sa tom stigm atizo-

vanom vezom. Treba reći da osoba koja prihvati određeni stepen

stigme na ovaj način i sama može imati odnose koji su poput

bolesti koja se uvek vraća. Pro blem i sa kojim a se suo čava stigm a-

tizovana osoba šire se u talasima, koji su smanjenog intenziteta.

Evo jedne ilustracije iz novinskih kolumni za savete:

D r a g a E n L e n d e r s ( A n n L a n d e r s ) ,

Ja sam dvan aestogodišn jakin ja kojoj su uskraćen e društven e aktivn osti

zato što mi je otac bivš i robi jaš. Ja se trudim da p rem a svim a bud em dob ra,

ali to n išta n e p omaže. Devojč ice iz škole su mi rekle da n jihove majke n e

žele da se on e dru že sa m n o m , jer bi to loše uticalo n a n jihovu rep utaci ju . O

mom ocu se loše p isalo u n ovin ama i bez obzira n a to što je odslužio svoju

kazn u, to n iko n e zaboravlja.

Š t a m o g u d a u r a d i m ? O s e ć a m s e j a k o u s a m l j e n o m , je r n ij e b a š z a b a v n o s v e

vreme p rovodit i sam. Moja majka me vodi sa sobom gde god ide, ali ja bih

želela da p rovodim vreme sa svojim vršn jacima.

M o l i m t e z a s a v et - O D B A Č E N A . "

Ge ne ralno , tendencija st igme da se preno si sa st igmatizovane

osobe na one koji su s njom blisko povezani, predstavlja jedan

od razloga što se takve veze izbegavaju il i je nj ihov broj veoma

ograničen, tamo gde ih ima.

Osobe koje imaju st igmu privi legovanih nude model

„normal izovanja ,

6 2

pokazujući kako mogu daleko da odu nor-

malne osobe u svom odnosu prema st igmatizovanoj osobi, kao

da ona tu stigmu nema. Treba razlikovati normalizaciju od , ,nor-

miranja , koje, naime, predstavlja nastojanje stigmatizovane oso-

be da sebe predstavi kao običnu osobu, m ada ni je neo ph odn o da

60 J . Atho ll , The Reluctant Hangm an (Lon don : John Lon g, Ltd. , 195 6) , p . 61 .

6 1

Berkeley Daily Gazette,

A p r i l 1 2 , 1 9 6 1 .

62 Ideja potiče od C. Ci. Schwartz, „Perspectives on D evia nce - W ives ' Definiti-

ons of Their Husbands' Mental Illness",

Psychiatry,

X X ( 1 9 5 7 ) , 2 7 5 - 2 9 1 .




4 3

svoj nedostatak skriva. Pored toga, može se desiti kult stigmati-

zovanog, što predstavlja st igmafobičnu reakciju normalnih koji

su uslovljeni st igmafilnom reakcijom upućenih. Osoba koja je

privilegovana zapravo može dovesti u neprijatnu situaciju i st i-

gm atizovane i norm alne: t ime što je ovakva osoba u vek spremn a

da nosi teret koji ne prip ad a „stva rn o njoj ova kve osob e m og u

svima ostalima nametnuti suviše morala; ophodeći se prema st i-

gmi kao prema nečemu neutralnom u šta može direktno da se

uperi prst , na jedan neusil jen način oni i sebe i st igmatizovane

dovode u položaj da ne budu ispravno shvaćeni od strane nor-

m alnih, koj i ovakvo pon ašanje m ogu doživeti kao uvredlj ivo.

63

Od nos izm eđu st igm atizovane o sobe i njegovog dublera m ože

bit i veoma opterećujući. Osoba koja ima neki nedostatak može

strepeti da će se vraćanje određenom tipu st igme vratit i svakog

momenta, a u periodima kad nema zaštite na sceni je zavisnost .

Tako jedn a prostitutka priča:

Pa, p r v o sam h t ela da v id im im am l i nek e šanse k ao g lum ica. Ob jasnila s am

m u da k ad b ism o b il i u b rak u i k ad b ism o se p o sv ađali , o n b i m i s ig urn o sv e

prebacio. On je rekao da ne bi, ali muškarci su naprosto takvi.

64

S druge strane, pojedinac sa st igmom privi legovanog može

smatrati da mora proći kroz mnoge standardne uskraćenosti

svoje privilegovan e gru pe a da ipak ne m ože bit i zadov oljan svo-

j im samouzdizanjem, što predstavl ja uobičajenu odbranu od ta-

kvog tretiranja. Osim toga, kao i st igmatizovani koji imaju veze

s njim, može bit i sumnjičav u pogledu toga da l i ga je njegova

privilegovana grupa zaista „prihvatila .

65

63 Z a prim er koji se odnosi na slepe, videti: A . G o w m an , „Blindn ess and the

Role of the Companion",

Social Problems

, I V ( 1 9 5 6 ) , 6 8 - 7 5 .

64 Stearn, op. cit., p. 99.

65 Spe ktar različitosti je lepo istražen u: C . Brossard , „Pain t of a Gen tile In-

tellectual", u: Brossard, ed.,

The Scene B efore You

(New York: Holt , Rinehart &

W i n s t o n , 1 9 5 5 ) , p p . 8 7 - 9 1 .



10

S t i g m a

Moralna karijera

Osobe koje imaju određenu st igmu sklone su da imaju s l ičan

pro ces učen ja, vezan za njih ov neu god an po ložaj , da pro laze slič-

ne promene u prihvatanju sebe - nal ik na „moralnu kari jeru

koja ujedno predstavlja i uzrok i posledicu opredelj ivanja za sli-

čan niz l ičnih pri lagodavanja . (Neophodno je napravit i razl iku

izmeđ u prirodn e istori je kategori je oso be sa st igmom i prirod ne

istorije sam e stigm e - istorije pore kla, širenja i sm anjivan ja ka pa -

citeta karakteristike koja utvrđuje stigmu u određenom društvu,

na primer razvod više srednje klase u Americ i . Jedna faza ovog

procesa socijalizacije je faza kroz koju stigmatizovana osoba uči

i usvaja stavove normalnih, usvajajući na taj način i verovanja

šireg društva i generalnu ideju kako bi to izgledalo kad bi neko

im ao o dređ enu st igmu. Dru ga faza je faza kroz koju ona uči da

sama pose duje određen u st igmu, i ovog puta veom a detal jno u či

o posledicama koje proist iču iz č injenice da ima st igmu. Vre-

mensko usklađivanje i preplitanje ove dve početne faze moral-

ne kari jere utiču na formiranje veoma važnih mapa, stvara jući

osnovu za dalj i razvoj i omogućavaju sredstva za razlikovanje

m oraln ih kari jera koje su na raspolaganju st igm atizovanoj osobi.

Mogu se izdvojiti četiri takve mape.

Jedna mapa ukl jučuje one sa urođenom stigmom, koj i se so-

cijalizuju u svojoj nepovoljnoj situacij i još u procesu učenja i

usvajanja standarda naspram koj ih oni imaju nedostatak.

66

N a

primer, s iroče v idi da deca prirodno i normalno imaju roditel je ,

čak i dok saznaje šta to znači kad ih nemaš. Nakon što provede

prvih šesnaest godina svog života u domu za siročad, ono kasnije

može smatrati da prirodno zna kako da bude otac svom detetu.

Druga mapa potiče iz sposobnosti porodice i , u mnogo ma-

njoj meri, lokalnog susedstva, da sami stvore zaštitnu kapsulu

za svoje potomke. Unutar takve kapsule dete sa urođenom sti-

66 Disku sija o ov om mo delu može se naći u: A . R. Lind esm ith and A. L. Stra-

uss, Social Psychology, rev. ed. (New York: Holt, Rin ehar t & Win ston , 19 56 ), pp.

1 8 0 - 1 8 3 .




4 5

gmom se može pažl j ivo zaštit it i putem kontrole informacija. Sve

što bi i š lo u pr i log n jegovom samoomalovažavanju ne propušta

se u začarani krug, dok se uvel iko puštaju oni koncepti iz šireg

društva koji će detetu u kapsuli omogućiti da sebe vidi kao u

potpunost i sposobno obično l judsko biće , koje ima normalan

identitet u smislu osnovnih stavki kao što su godište i pol.

Trenutak kad domaći krug više neće moći da održava zaštićen

način života razl ikovaće se od društvene klase, mesta stanovanja

i t ipa stigme, no u svakom slučaju će usloviti buđenje moralnog

iskustva kad se desi. Tako je upis u školu često trenutak kad se

osoba suoči sa svojom st igm om , iskustvo koje se pone kad naglo

desi prvog dana škole, kroz izrugivanje, zadirkivanje, izbegava-

nje i tuče.

67

Zanimlj iva je činjenica da, što dete ima veći „hendi-

kep , veća je verov atno ća da će biti poslan o u speci jalnu školu za

osobe sl ične njemu, i veoma naglo će se suočiti sa stavom koji

prema njemu ima šire društvo. Objasniće mu se da će se lak-

še snalazit i m eđ u „sv oji m a i shvatiće da je ono što je sm atralo

svoj im pogrešno, a da je ovo um anjeno „sv oje zapravo n jegovo.

Treba do dati da kad se desi da neko ko je od detinjstva stigmati-

zova n uspe da prođe rane školske dane i da očuva po nek u i luzi ju,

zakazivanje sastanka il i traženje posla će ga najčešće dovesti do

trenutka ist ine. U nekim slučajevima može se desit i s lučajno ra-

zotkrivanje:

Mislim da sam postala svesna svoje situacije, i osetila prvi snažan bol zbog

toga , j e dnog da na , ve oma opuš te nog, ka da s a m s a gr upom tine j dže r a , s vo-

j ih vršnjaka, otišla prvi put na plažu. Ležala sam na pesku, i pretpostavljam

da su moji drugari mislil i da spavam. Jedan dečak je rekao: „Dopada mi se

D ominika , a l i nika d ne bih iza š a o s a š l e pom de voj kom" . Ne mogu da za mi-

slim nijednu predrasudu koja može više da vas odbije.

6

"

67 Prim er iz iskustva jedn e slepe osob e mo že se naći u: R. Crid dle, Love Is No t

Blind (N e w Y ork: W. W. No r ton & C om pa n y , 1 95 3 ) , p . 2 1 ; i skus tvo j e dne os obe

patuljastog rasta navedeno je u: H. Viscardi, Jr. , A Mans Stature (N ew York: The

J o h n D a y C o m p a n y , 1 9 5 2 ) , p p . 1 3 - 1 4 .

68 He nrich and Kriegel,

op. cit.,

p. 186.



10

S t i g m a

U drugom primeru desi lo se postepeno razotkrivanje , kako

navodi žrtva dečje paralize:

O s i m j e d n o g i z u z e t n o b o l n o g p r i m e r a , s v e d o k s a m b i o p o d z a š t i t n i č k i m

staratel jstvom porodičnog života i l i univerzitetskog rasporeda i ž iveo bez

korišćenja svoj ih prava kao odrasl i građanin, društvene snage su bi le mirne

i neuznemiravajuće. Tek nakon univerziteta , škole za biznis , i mnogobroj-

nih napora kao dobrovol jni radnik na projektima zajednice, dešavalo se ve-

o m a č es t o d a b u d e m p o r a ž e n s r e d n j o v e k o v n i m p r e d r a s u d a m a i s u je v e r j e m

po slov no g sveta . Traženje posla je bi lo poput stajanja ispred vatren og stuba.

Poslodavci su bi l i zaprepašćeni mojom drskošću da se pri javim za posao.

6

'

Treća mapa socijalizaci je je i lustrovana primerom osobe koja

je stigmatizova na kasn ije u životu, i li je kas no shvati la da je odu -

vek bila diskreditovana - u prvom slučaju nisu uključene radi-

kalne reorganizacije njenog pogleda na sopstvenu prošlost, u

dru gom slučaju ovaj faktor je prisutan . O vak va osob a je detaljno

nauči la sve o normalnom i s t igmatizovanom, mnogo pre nego

što je sebe mo rala da prihvati kao neko g sa ned ostatk om . Po svo j

pri lici , ona će imati naročit p roblem da se preid entifikuje, i veli-

ka je verovatnoća da će razviti pobijanje sebe same:

Kada bih osetio miris u autobusu i l i podzemnoj železnici pre kolostomije

bilo mi je veom a n epri jatno. Misl io sam da su l judi gro zni , da se ne kupaju i

da su trebal i pre polaska na put da odu do kupati la . Verovao sam da možda

ti mirisi imaju veze sa onim što su jeli . Sve je to bilo veoma uznemiravajuće

za mene; smatrao sam da su prl javi . Naravno, ukoliko bi se ukazala pri l ika,

seo bih na drugo mesto, a ukoliko to nisam mogao, to je bi lo protiv moje

vol je . Tako da je prirodno što verujem da mladi l judi isto to misle o meni

k a d s m r d i m . ™

Naravno da postoje slučajevi kad pojedinac tek u zrelom dobu

otkri je da pripada stigmatizovanoj plemenskoj grupi i l i da nje-

govi roditelj i prenose moralnu ljagu na njega, uobičajen slučaj

ovde jeste da fizički hendikep „p og ađ a kas nije u životu:

6 9 Ibid., p . 15 6 .

70 O rb ach et al ., op. cit., 165 .




4 7

Jednog jutra sam se probudila i shvatila da ne mogu da stanem na noge.

Imala sam dečju paralizu, i to se tako manifestovalo. Osećala sam se poput

jako m alog deteta koje je ba če no u veliku crnu rupu i jed ino u šta sam bila

si g u r n a j este d a n e mo g u i z n j e d a se i zv u čem, u k o l i k o mi n ek o n e p o mo -

g n e. Ob r azo v an j e, p r ed av an j a , ro d i tel jsk o v asp i tan je k o j e sam i mal a d v ad e -

set četir i godine, čini se da nisu mogli od mene da stvore osobu koja bi u

o v o m mo men tu b i l a sp o so b n a d a n ešto u r ad i za seb e samu . B i l a sam o so b a

kao i svi ostal i - no rm aln a, svadlj iva, vesela, pun a planov a i od jedn om se

nešto dog odilo Postala sam stran ac. Bila sam veći stranac sam oj sebi nego

što mi je bio bilo ko drugi. Čak me ni moji snovi nisu poznavali . Nisu znali

šta mogu da mi dopuste da uradim - i kad bih odlazila na ples i l i na žurke

u t i m mo j i m sn o v i ma, u v ek su b i l a n ek a ču d n a o g r an i čen j a - o k o j i ma se

n i j e g o v o r i l o n i t i su se p o mi n j al a , a l i sv ej ed n o . Od j ed n o m sam i mal a v eo -

ma zbunjujući mentalni i emocionalni konfl ikt žene koja vodi dupli život.

To je bilo tako nerealno i zbunjivalo me je i nisam mogla da prestanem da

mi sl i m o to me.

7 1

U ovakvim slučajevima zdravstvena služba će verovatno imati

poseban zadatak da upozna onesposobl jenu osobu s t im ko će

ona morati da bude.

Četvrtu mapu ilustruju oni koji su najpre socijalizovani u stra-

noj zajednici , bi lo unutar i l i van geografskih granica normalnog

društv a, i koj i zato mo raju d a uče po drugi put kako da odgo vore

na ono što se od njih očekuje - da bude stvarno i validno za

njih.

Treba napomen uti da, ka d osoba usvoji novo st igmatizovano

sopstvo kasn o u životu, nelago da koju o seća kad se radi o no vim

poznanstvima ustupa polako mesto nelagodi koju oseća prema

onim starim. Poznanici iz postst igmatizovanog perioda mogu

joj se učinit i kao pogrešne osobe. Poznanici iz predstigmatizo-

van og period a, vezani za predstavu onog što je nekad bi la , m ogu

imati problem da se prema njoj odnose sa formalnim taktom i l i

sa totalnim prihvatanjem na koje su navikli :

Moj zadatak [kao slepog pisca bio je da intervjuišem buduće kli jente u vezi

s nj ihovim l iterarnim radovima] je bio da opustim osobu koju sam pose-

ćivao - suprotno uobičajenoj situacij i . Zanimlj ivo je da mi je bilo mnogo

7 1 N . Li n d u sk a,

My Polio Past

(Chicago: Pellegrini and Cudahy, 1947) , p. 177.



10

S t i g m a

lakše da to uradim sa osobom koju nikad ranije nisam sreo. Možda je to

bilo zato što nije postojalo nikakvo sećanje koje je trebalo obraditi pre nego

što pređemo na posao, te ni je bi lo nepri jatnog poređenja sa sadašnjošću.

7 2

Bez obzira na opštu mapu moralne karijere koju ilustruje sti-

gm atizovana osoba, odre đen a iskustvena faza tokom koje sazna-

je da ima st igmu biće posebno interesantna, jer će u ovom peri-

odu osoba verovatno bit i prinuđena na nove odnose sa drugima,

koji takođe imaju stigmu.

U nekim slučajevima, jedini kontakt koj i će imati sa samom

sobom biće kratkotra jan, mada ipak dovol jan da joj pokaže da

postoje oni koji su slični njoj :

Kad je Tomi prvi put došao na kliniku, tamo su bila još dva dečaka sa uro-

đenim nedostatkom jednog uha. Kada ih je Tomi video, njegova desna ruka

je posegnula za njegovim sopstvenim defektnim uhom, i on se okrenuo

ocu, š iroko otvorenih oči ju i rekao: „Evo još jednog dečaka koj i ima isto

uho kao ja" .

7 3

U slučaju osobe koja je odnedavno postala f izički hendike-

pirana, kolege sapatnici koji imaju iskustvo u tome duže od nje

priuštiće joj seriju poseta da joj iskažu dobrodošlicu u klub i da

je pouče kako da se nosi sa svim tim, f izički i psihički:

Moja prva spoznaja da postoje mehanizmi pri lagodavanja desi la su se pri

poredenju sa druga dva pacijenta koji su bili u bolnici za oči i uši. Dolazili

su mi u posetu dok sam ležao prikovan za krevet i pri l ično sam ih dobro

up ozn ao . O bo jica su bila šlepa sedam g od ina . Bili su isto godište - nešto

više od trideset - i obojica su imala univerzitetsko obrazovanje.

7 4

U mnogim slučajevima kada se st igmatizaci ja osobe povezuje

sa odlaskom u neku od nadzornih ustanova kao što su zatvor,

sanatorijum, sirotište, mnogo od onog što će naučiti u vezi sa

svojom st igmom otvarače mu se tokom produženog int imnog

7 2 C h e v i g n y , op. cit., p . 136.

7 3 M acg reg or et a l. ,

op. cit.,

pp. 19-20.

7 4 C h e v i g n y , op. cit., p. 35.




4 9

kontakta sa onima koji će tokom ovog procesa postati njegovi

prijatelji sapatnici.

Kao što je već pomenuto, kada osoba shvati ko je osoba koju

m ora prihvatiti kao svo je ja, ona će verov atno imati dvojake ose-

ćaje; ovi drugi ne samo da će biti strpljivo stigmatizovani, samim

tim ne kao normalna osoba kakvom sebe smatra, a otkrivaće i

druge svoje karakteristike sa kojima će teško moći da se poveže.

Ono što je započelo razumevanjem može se okončat i užasava-

njem. O dned avno š lepa devojka, pr i poset i „Svet ioniku odm ah

nakon napuštanja bolnice, navodi primer:

Mo j e p i tan j e v ezan o za p sa v o d i ča j e l j u b azn o stav l j en o p o str an i . Jed an

d r u g i r ad n i k k o j i n o r mal n o v i d i u v eo me j e u v o zi l o za o b i l azak , d a b i me

p r o v eo n ao k o l o . Po seti l i smo b i b l i o tek u sa k n j i g ama i sp i san i m B r aj ev o m

azb u k o m ; u či o n i ce, k l u b o v e g d e se o k u p l j a ju s lep i č lan o v i m u zi čk i h i d r am -

skih sekcija; salu za rekreaciju gde se za vreme proslava organizuju plesovi

za slepe, gde plešu jedni s drugima, kuglanu gde se zabavljaju, kafeteri ju

u kojoj se svi slepi okupljaju za obed, vel ike radionice gde slepi zarađuju

praveći otirače i metle, tkajući krpare i praveći stolice od pruća. Dok smo

se k r etal i i z j ed n e p r o sto r i j e u d r u g u ču l a sam str u g an j e n o g u , p r i g u šen e

g l aso v e, k u ck an j e l i men k i . Ov d e j e j ed an b ezb ed an , o d v o j en i sv et o n i h k o j i

n e v i d e - j ed an p o tp u n o d r u g ači j i sv et , u v er av a o m e j e so cij a l n i rad n i k , o d

o n o g sv eta k o j i sam u p r av o n ap u sti l a . . .

Od men e se o ček i v al o d a u đ em u ta j sv et . Da n ap u sti m sv o j p o sao i d a

zar ađ u j em p r av eći o t i r ače i metl e . „S v e t i o n i k " će me r ad o o b u či t i k ak o se

prave otirači . Trebalo je da provedem ostatak svog života praveći otirače

sa ostal im slepim l judima. Osetila sam mučninu usled straha, kako je ova

slika rasla u meni. Nikad se ranije nisam susrela sa tako destruktivnim od-

v a j a n j e m . "

Zbog podvojenog stava koj i je sastavni deo pripadanja po-

jedinca njegovoj st igmatizovanoj kategori j i razumljivo je da se

mogu desit i osci laci je u njegovom prihvatanju svog identif iko-

75 Keitlen, op. cit., p p . 3 7 - 3 8 . O p i s n ag le p r o men e i d en tif ik acij e sa u b o g al j en i m

kolegama kod hospitalizovanih pacijenata koji pale od dečje paralize dat je u:

L i n d u s k a ,

op. cit.,

pp. 1 5 9 - 1 6 5 . Fiktivni prikaz rasne reidentif ikacije dat je u: J. W.

Jo h n so n ,

The Autobiography of an Ex-Coloured Man,

rev. ed. (N ew York: Hill and

W a n g , A m e r i c a n C e n t u r y S e ri es , 1 9 6 0 ) , p p . 2 2 - 2 3 .



10

S t i g m a

vanja s njima i učestvovanja. Dešavaće se „ciklusi pridruživanja

kroz koje će osoba prihvatiti posebne prilike za učešće u grupi

ili će ih odbaciti nakon što ih je prihvatila.

76

Sličnih oscilacija će

biti i u stavu prema prirodi grupe i prirodi grupe normalnih. Na

primer, adolescencija (i srednjoškolske grupe) mogu dovesti do

osetnog opadanja identi f ikovanja sa sopstvenom grupom i zna-

čajnog identi f ikovanja sa grup om norm alnih.

7 7

U ovim mapama

učestvovanja i verovanja kasnije će se ogledati moralna kari jera

osobe.

Odnos stigmatizovane osobe sa neformalnim zajednicama i

formalnim organizaci jama njegove vrste je od suštinske važno-

sti. Ov aj od no s će, na primer, označiti veliku razliku izm eđu onih

čija različitost im pruž a veo m a ma lo ovog novog „m i i onih, što

predstavlja manju grupu članova, koji su deo dobro organizova-

ne zajednice sa ustaljenom tradici jom - zajednice koja ima po-

prilične zahteve vezane za odanost i privređ ivanje, i koja definiše

svog člana kao nekog ko treba da se ponosi svojom bolešću, a ne

da čezne za ozdravljenjem. U svakom slučaju, bilo da je stigma-

tizovana grupa osnovana i li ni je, ona je tesno povezana sa ovom

svojom grup om koja može da diskutuje o prirod noj is tori ji i mo-

ralnoj kari jeri stigmatizovane osobe.

U pregledu svoje m oralne kari jere st igmatizovana osoba može

izdvojiti i retros pek tivno pažlj ivo analizirati iskustva k oja joj s lu-

že da bi zasnovala sopstvena verovanja i trenutnu praksu koja je

vezana za njenu grupu i normalne. Neki događaj u životu može

imati dvostruki značaj za njenu moralnu kari jeru, najpre kao

trenutno objektivno tlo za stvarnu tačku prekretnicu, a kasnije

(i lakše uočljivo) kao sredstvo da se objasni razlog pozicije koju

trenutn o zau zima . Iskustvo koje se često bira za ovu dru gu svrhu

je ono kroz koje osoba koja je tek stigmatizovana shvata da su

članovi grupe sasvim obična ljudska bića:

76 Opšti prikaz m ože se naći u dva delà E. C . Hughesa, „Social Change and

Status Protest , Phyton First Quarter, 1 9 4 9 ,5 8 -6 5 ; i : „Cy cles and Turning Points ,

u:

Men and Their Work

( N e w York: Free Press of Gle nco e, 19 58 ).

77 M . Yarro w,„Pe rsona lity Development and M inority Gro up Membership , u:

M. Sklare, The Jews (N ew York: Free Press of Glen coe, 19 60 ) , pp. 46 8- 47 0.




51

Ka d sam [mlad a devo jka koja se okrenu la por oč no m živo tu i prv i put srela

s voj u ma da m] s kr e nul a u Če tvr tu ul ic u hr a br os t me j e ponovo izda l a , i bo-

rila sam se da se ne vratim kad je Mejmi izašla iz restorana koji se nalazio

preko puta ulice i toplo me pozdravila. Portir koji se pojavio na vratima

kad smo pozvonile, rekao je da je gospođa Laura u svojoj sobi, i uveo nas

j e unutr a . Ugl e da l a s a m l e puš ka s tu, s r e dove č nu že nu koj a nima l o ni je p od -

s e ć a l a na uža s no bić e iz moj e ma š te . P ozdr a vi l a me j e me kim, ul j udnim

glasom, i sve oko nje je tako rečito govorilo o njenom potencijalu za maj-

č ins tvo da s a m ins tinktivno pogl e dom potr a ži l a de c u, koj u s a m oč e kiva l a

da vidim ka ko j oj s e ka č e o s uknj u.

7 8

Sledeći pr im er je i spr ičao jedan hom oseksu alac ka d je shvat io

da je jeda n od njih:

Sreo sam čoveka s kojim sam išao u školu. On je, naravno, bio gej , i smatrao

j e da se po dr a zu m e va da s a m i j a . Bio s a m izne n a đe n i impr e s ionir a n. O n s e

uopš te ni j e ukl a pa o u opš te pr ihva ć e nu ide j u ka ko izgl e da homos e ks ua l a c

- da j e dobr o gr a đe n, miš ić a v i ur e dno obuč e n. O vo j e za me ne bi l o ne š to

p o t p u n o n o v o . M a d a s a m b i o s a v r š e n o s p r e m a n d a p r i h v a t i m m o g u ć n o s t

da l j uba v može da se de s i izme đ u dva m uš ka r c a , odu ve k s a m o s e ć a o odb oj -

nos t pr e ma onima kod koj ih j e nj ihova homos e ks ua l nos t oč igl e dna zbog

njihove gordosti , afektiranih manira i neprestanog pričanja. Ove stvari su

č ini l e s a mo de o ovog homos e ks ua l nog s ve ta , ma da ona j na j upa dl j ivi j i . . ,

7 9

Jedan bogal j iznosi sl ičan primer:

A ko bih mor a o da iza be r e m j e dnu gr upu is kus ta va koj a s u me de f init ivno

uverila da je ovaj problem [slike o sebi] od velike važnosti i da moram da

bijem sopstvene bitke za identif ikaciju sam og a sebe, bile bi to situacije koje

s u mi omoguć i l e da s hva tim s r c e m da boga l j i mogu bit i pr e pozna ti i kr oz

druge karakteristike, a ne samo kroz svoj f izički hendikep. Uspeo sam da

uv idim da bogalj i mo gu biti lepi, šarm antn i, ružn i, dob ri, glupi, bril jantni -

kao svi ostali l judi, i shvatio sam da mogu da mrzim bogalja i l i da ga volim,

bez obzira na njegov hendikep."

0

M ož em o još d odati , pri osvrtu na trenutak sp oznaje, da je o so-

ba sa stigmom ljudsko biće kao i svi ostali , da se ta osoba može

susresti sa situacijom kad njegovi prijatelji pre nastanka stigme

7 8 Madeleine, An Autobiography ( N e w Y o r k: P y r a m i d B o o k s , 1 9 6 1 ) , p p. 3 6 - 3 7 .

7 9 P. W ildeblood, Against the Law (N ew York: Julian Messner, 195 9), pp. 2 3 - 2 4 .

8 0 Ca r l ing, op. cit., p. 21.



10

S t i g m a

imputira ju neljudskost on im a koje je ona do određenog trenutka

doživljavala kao kompletne osobe, kao što je i ona sama. Tako,

prisećajući se svog iskustva d ok je radila u cirkusu, jed na m lad a

devojka kaže da je prvo uvidela da njeni saradnici nisu neki fa-

natici, a isto je tako sh vatila da se njeni prijatelji iz do ba p re ne go

što je počela da radi u cirkusu br inu zato što ona m ora da pu tuje

autobusom sa osta l im članovima trupe.

8 1

Drugi značajan trenutak je iskustvo izolacije, nesposobnosti,

trenutak koji ug lavno m p redstavlja perio d hospitalizacije, ko je se

kasnije iskrista l iše kao perio d u kom e je osoba n aučila da razm a-

tra svoj pro blem , naučila m no go o sebi, o novo nastaloj situacij i , i

dolazi do novih spoznaja o tome čemu treba težiti u životu.

Treba reći da tačke prekretnice ne predstavljaju retrospektiv-

no samo lična iskustva, već i iskustva koja su nekog momenta

potisnuta , takođe jednog momenta mogu bit i aktiv irana s istom

svrhom. Na primer, čitanje l iterature određene grupe takođe

može dovesti do iskustva koje dovodi do reorganizacije:

Ne mislim da je p reterivan je ako kažem da je

Čiča Tomina koliba

d o b a r

i istinski pr ikaz ro pstva; kak o god da se to desilo, ja sam uvi de o ko sam i

šta sam bio i za š ta men e smatra moja zemlja; zap ravo, omogućen o mi je

s o p s t v e n o r o đ e n j e .

8 2

8 1 C . C l a u s e n , I Love You Honey But the Seasons Over ( N e w Y o r k : H o l t, R i n e -

h a rt & W i n s t o n , 1 9 6 1

),

p. 2 1 7 .

8 2 J o h n s o n , op. cit., p . 42 . Džon son ov rom an , kao i drugi ro ma n i ove vrste, p ru -

ža lep prim er prav ljenja m itova, predstavljajući literarnu organ izaciju m no gih

suštinskih moralnih iskustava i bitnih tačaka prekretnica koje su retrospektivno

dostupne onima koji pripadaju stigmatizovanoj kategoriji .



2

Kontrola informacija

1

lični identitet

Diskreditovan i diskreditujući

K

ad postoj i diskrepanci ja između aktuelnog društvenog

identiteta i virtuelnog identiteta osobe, moguće je da je

nama ova činjenica poznata pre nego što mi normalni stupimo

u kontakt sa osobom, i l i da je to potpuno očigledno kad nam se

osoba predstavi . Ova osoba je diskreditovana osoba i do sada

sam uglavnom bio u kontaktu s njom. Kao što se preporučuje,

mi verovatno nećemo otvoreno pokazati šta je to što tu osobu

diskredituje i dok se praktikuje pažl j ivo neusmeravanje pažnje,

situacija može lako postati napeta, neizvesna i dvosmislena za

sve učesnike, poseb no za st igm atizovanu osobu.

Saradnja st igmatizovane osobe sa normalnima u pretvaranju

da je njen a poznata različitost nebitna i ne prim etlj iva je jed n a od

veoma prisutnih mogućnosti u životu takve osobe. Kad se njena

različitost ne prim ećuje m om entalno i kada se o njoj ne zna una-

pred (il i bar ona ne zna da drugi znaju), kada njena osoba nije



10

S t i g m a

diskreditovana, već diskreditujuća, onda se na sceni odvija ova

druga mogućnost. Vladanje tenzijom koja se stvara tokom druš-

tvenih kontakata ne predstavlja problem, koliko je to nošenje sa

informacijom o nedostatku te osobe. Da li otvoreno pokazati i l i

ne, kazati ili ne, prizna ti ili ne, lagati ili ne, i , svak ako, ko m e reći,

kad i gde. Na primer, dok se mentalni pacijent nalazi u bolnici ,

i dok je u društvu odraslih članova svoje porodice, naći će se u

situacij i kad se prema njemu odnose taktično kao da je zdrav

iako se zna da postoji sum nja u to, čak i kad m ožd a jeste, a m ož -

da n ije, i li ga tretiraju kao da je um ob olan , kad on zna da to nije

tako. Za bivšeg mentalnog pacijenta ovaj problem može biti pot-

pun o d rugači j i; on ne m ora da se suočava sa predrasuda m a koje

se tiču njega lično; mora da se suoči sa nevoljnim prihvatanjem

od strane onih osoba koje imaju predrasude prem a osob am a one

vrste za koju će se ustanoviti da joj pripada i ona sama. Gde god

da ide njeno ponašanje će navoditi na pogrešan zaključak da su

oni koji su u njenom dru štvu u prisust vu oso be koju oni oček uju,

a otkriće da to nisu dobili , naime mentalno čistu osobu kao što

su i oni sami. Namerno i li s lučajno, bivši mentalni pacijent skri-

va činjenice o svom pravom društvenom identitetu, primajući i

prihvatajući tretman koji je zasnovan na pogrešnoj pretpostavci

koju zasniva o sebi. U ovim beleškama se fokusiram upravo na

upravl janje skrivenom informaci jom o sopstvenoj diskreditaci j i ,

ukratko na „prolaženje . Postoji takođe i skrivanje činjenica koje

obezbeduju kredibilitet - obrnuti prolazak - što ovde nije pred-

met interesovanja.

1

1 Z a prim er obrn utog prolaska, videti : „H . E. R. Cules" , „G ho st-W riter and Fai-

lure", u: P. Toynbee, ed., Underdogs ( L o n d o n : W e i d e n fe l d a n d Ni c o l s o n , 1 9 61 ) ,

Chap. 2 , pp. 3 0 - 3 9 . Postoji mn og o drugih primera. Poznava o sam lekarku koja je

bila veoma suzdržna pri korišćenju spoljnih simbola koji su odavali njen status,

kao što je dozvola za tablice na kolima, koja je bila jedini pokazatelj njene profe-

sije koji je nosila u novčaniku. Kad bi se našla na mestu nesreće, pri čemu je žrtvi

medicinska pomoć već ukazana ili ukoliko žrtvi više ne može da se pomogne,

ona bi posmatrala žrtvu iz daljine, stojeći u krugu ostalih posmatraça i udaljila

bi se a da ne bi obelodanila svoju kompetentnost. U ovakvim situacijama mogli

bismo je nazval i bezl ičnom ženom.



Kon trola inform acija i lični identitet

55

Društvena informacija

Društvena informaci ja , koja je najvažni ja u proučavanju st i-

gme, ima određena svojstva. To je informaci ja o pojedincu. Ona

info rm iše o njego vim m anje i li više stalnim ka rakteristikam a, za

razliku od raspoloženja, osećanja i l i namera koje može iskaza-

ti u određenom trenutku.

2

Ova informaci ja , kao i oznaka kroz

koju se očituje, je p ovr atn a i otelovljena; to jest, nju pre nosi sam a

osoba fizičkim iskazom u konkretnom prisustvu onih koji taj

iskaz primaju. Informaci ju koja obuhvata sva ova svojstva zvaću

„društvena . Neke oznake koje prenose društvenu informaci ju

mogu biti često i stalno dostupne, rutinski se očekuju i primaju;

ovakve oznake mogu se nazvati „simbolima .

Društvena informaci ja koja se saopštava nekim određenim

simbolom može predstavl jat i potvrdu onog što nam ostale ozna-

ke govore o pojed incu, zaokruž ujući našu predstavu koju im am o

o njemu na jasan i nekomplikovan način. Dugme na reveru, po-

tvrda članstva u nekom društvenom klubu, mogu poslužit i kao

primer, isto kao i venčan i prsten kod mu škarca u nekim kontek-

stima. Naravno, društvena informaci ja koja se iskazuje simbo-

lom m ože služiti kao po tvrd a prestiža, časti ili pože ljnog klas no g

statusa - potvrda koja se ne može drugačije iskazati i l i , i ako se

iskazuje na drugi način, neće biti automatski jasna. Ova vrsta

oznake popularno se naziva „statusnim simbolom , iako bi mož-

da termin „sim bol prestiža bio precizni j i, jer bi preth odn o na-

vedeni termin više odgovarao kad se radi o dobro organizovanoj

društvenoj pozicij i . Simboli prestiža se mogu uporediti sa sim-

bolima stigme, jer su posebno efikasni pri usmeravanju pažnje

u slučaju smanjene diskrepancije, kod narušavanja onog što bi

inače bi la celokupna sl ika, sa značajnim smanjenjem mogućno-

sti naše procene pojedinca. Obri jana glava kod žena učesnika u

2 Razlika izme đu informa cija o raspoložen ju i drug oj vrsti inform acija opisa-

na je u: G. Stone, „Appearance and the Self", u: A. Rose, Hum an Behavior and

Social Processes

(Boston: Houghton Mill l in, 19 62 ), pp. 8 6 - 1 1 8 . Takode, videti : E.

G o l f m a n , The Presentation of Self in Everyday Life (New York: Doubleday 8f Co.,

A n c h o r B o o k s , 1 9 5 9 ) , p p . 2 4 - 2 5 .



10

S t i g m a

Drugom svetskom ratu je pr imer, kao i uobičajeno kršenje pra-

vila od strane nekog ko oponaša manire i sti l pripadnika srednje

klase a neprestano koristi reči na pogrešan način i l i ih nepravil-

no izgovara.

Osim simbola prest iža i s imbola st igme, postoj i još jedna

mogućnost , naime oznaka koja ima tendenci ju, realno i l i kroz

nad u - da naruši inače koh eren tnu pre dstavu , ali u ovom slučaju

u pozitivnom smeru koji želi akter, ne toliko da ustanovi nove

zahteve koliko da baci oštru sumnju na validnost virtuelnih ka-

rakteristika. Zadržao bih se ovde na dezidentifikatorima. Jedan

prim er m ože biti „dob ar engleski obrazo vano g crnca sa severa

koji posećuje jug;

3

drugi primer može biti turban i brkovi koje

nose neki urbani crnci niže klase.

4

Studi ja nepismenih daje još

jedan primer:

K a d a j e o r i j e n t i s a n o s t n a c i l j j a k o i z r a ž e n a i k a d p o s t o j i v e l i k a v e r o v a t n o ć a

d a j e i z j a š n j a v a n j e z a n e p i s m e n u o s o b u p r e p r e k a d a s e o s t v a r i c i l j , n e p i -

s m e n a o s o b a ć e v e r o v a t n o p o k u š a t i d a „ p r o đ e " k a o p i s m e n a . . . P o p u l a r -

n o s t d e b e l i h s t a k a l a s a d e b e l i m o k v i r o m k o d p o s m a t r a n e g r u p e m o ž e s e

p r o t u m a č i t i k a o p o k u š a j d a s e o p o n a š a s t e r e o t ip b i z n i s m e n a - n a s t a v n i k a

- m l a d o g i n t e le k t u a lc a , a n a r o č i t o p r v o k l a s n o g d ž e z m u z i č a r a .

5

Njujorški specijal ista za umetnost skitanja daje još jednu ilu-

straciju:

P o s l e p o l a o s a m u v e č e , d a b i m o g l a d a č i t a k n j i g u u G r a n d c e n t r a l u i l i P e n

s t a n i c i o s o b a m o r a i l i d a n o s i n a o č a r e s a d e b e l i m s t a k l i m a , u o k v i r e n e u

d e b e l i r a m , i l i d a s e d o i m a k a o i z u z e t n o u s p e š n a . S v a k o k o t a k o n e i z g l e d a

p o t a j e m e t a p o s m a t r a n j a . S d r u g e s t r a n e , o n i k o j i č i t a j u n o v i n e , i z g l e d a ,

n i k a d n e p r i v l a č e p a ž n j u p a č a k i p r a v a s k i t n i c a m o ž e p r o v e s t i č i t a v u n o ć

s e d e ć i u G r a n d c e n t r a l u a d a g a n i k o n e n a p a s t v u j e u k o l i k o n a s t a v i d a č i t a

n o v i n e .

6

3 G . J. F l e m i n g , „ M y M o s t H u m i li a ti n g J im C r o w E x p e r i e n c e " ,

Negro Digest

( J u n e 1 9 5 4 ) , 6 7 - 6 8 .

4 B . W o l f e , „ E c s t a t i c in B l a c k f a c e " , Modern R ev iew , I I I ( 1 9 5 0 ) , 2 0 4 .

5 F r e e m a n a n d K a s e n b a u m ,

op.cit.,

p . 372 .

6 E . Lov e , Subway s Are for Sleep ing (New York : Ha rcou rt , Br ace & W orld , 1957) , p . 28 .



Ko ntrola informacija i lični identitet

57

U ovom razmatranju s imbola prest iža, s imbola st igme i de-

zidenti f ikatora bavi l i smo se oznakama koje rutinski prenose

društvenu informaci ju. Treba napravit i razliku između kratko-

trajnih oznaka koje nisu inst i tucionalizovane kao nosioci infor-

maci ja. Kad takve oznake obeležavaju prest iž, mogu se nazvati

pokazatel j ima; kad diskredituju prećutne tvrdnje mogu se na-

zvati omaškama.

Neka obeležja, koja nose društvenu informaci ju i koja su pri-

sutna pre svega iz drugih razloga, imaju samo površinsku in-

formativnu funkci ju. Postoje s imboli st igme koj i ovo i lustruju:

oži l jci na ru ka m a koj i otkrivaju da je osob a pok ušala da se ubi je;

tačkice na rukama kod narkomana; tragovi l is ica na rukama kod

robijaša;

7

m asnica na oku koju žene ne mo gu da sakr iju u javno -

sti, kao što i lustruje jed an pisac u slučaju prostitutki:

„Kad bih bi la napolju [van zatvora u kome se trenutno nalazi] bi la bih u

š kri pc u . Z na š ka ko t i je t o : z a kon vi d i ž e ns ku s m a s ni c om na oku ka ko

nešto m uva . O nd a je prate. I ond a: bu m ćorkiraju te."

8

Neke druge oznake je osmisl io muški deo populaci je radi pre-

nošenja društvene informaci je, kao kad se radi o činovima voj-

nog ranga. Treba napomenuti da značaj sušt ine oznake može da

izgubi na snazi , i da u ekstremnom slučaju postane samo bleda

naznaka, čak i onda kad se informat ivna funkci ja određene ak-

tivnosti ne menja i li postaje sve bitnija. Pored toga, oznaka koja

naizgled nema informativnu funkci ju može se iskonstruisat i sa

predumišl jajem tako da postane prenosi lac informaci ja, kao što

je stvaranje ožiljaka koji su pažlj ivo isplanirani i naneti .

Obeležja koja prenose društvenu informaci ju razlikuju se po

tom e da li jesu i li nisu u rođ en a i , uk oliko nisu, da li, kad nastan u,

postaju sastavni deo te osobe. (Boja kože je nešto što je urođe-

no; beleg i li osakaćenost je nešto što je trajno, ali ni je urođeno,

obrijana glava robijaša nije ni nešto što je trajno niti urođeno.)

7 A . Heck stall-Smith,

Eighteen Mon ths

( L ond o n: A l la n W i ng a t e , 1 9 5 4 ) , p . 4 3 .

8 T. Rubin, In the Life ( Ne w Y ork: ' I he Ma c m i l la n C om pa ny , 1 9 6 1 ) , p . 6 9 .



10

S t i g m a

Još važnije je to da obeležja koja nisu trajna, a imaju funkciju

prenošenja informacija, mogu biti , ali i ne moraju biti aktivirana

protiv vol je nosioca infor m aci je ; kada to jesu, onda predstavl ja ju

simbole stigme.

9

Kasnije će biti potrebno da se razmotre simboli

stigme koji se namerno aktiviraju.

Postoj i mogućnost da obeležja koja imaju jedno značenje za

jednu grupu, za drugu grupu imaju sasvim drugo značenje , da

označavaju istu kategori ju, ali je karakterišu na različite načine.

Na primer, zakrpe na ramenima zatvorenika, koje na zahtev za-

tvorskih službenika moraju da nose robijaši koji su pokušali da

p obeg nu ,

10

im aju jedn o značenje za stražu, uglavnom negativno,

dok za onog ko ih nosi predstavl ja ju znak ponosa u odnosu na

njegove drugove zatvorenike. Oficirska uniforma može neko-

me predstavljati razlog da se ponosi i da je nosi u svakoj mo-

gućoj pri lici ; za druge oficire vikendi mogu predstavljati pri liku

da obuku civi lno odelo i da bar tih dana budu civi li . Isto tako,

9 U svom delu

Am erican Notes,

koje je napisao na osnovu svog putovanja iz

1842, u poglavlju koje se bavi ropstvom, Dickens (Dikens) navodi stranice iz

lokalnih novina koje se odnose na izgubljene i pronađene robove. Identifikacije

koje se javljaju u o vim oglasim a daju čitav niz identifikacionih zn akova. Prvo, tu

su relativno stalne telesne karakteristike koje m og u dati delim ičnu ili kom pletnu

identifikaciju: godište, pol, ožiljci (nastali usled ranjavanja nožem ili vatrenim

oružjem). Naved eno je i ime p o vlastitom priznanju, mada , uglavnom , samo ime

bez pre zime na. K ona čno , navode se obeležja stigme , vidljivo utisnut žig inicijala,

odrezan e uši. O va kv a ob eležja označavaju druš tveni identitet roba, no, za razliku

od gvozdenih okova oko vrata ili noge, takođe ukazuju na nešto mnogo određe-

nije, a to je vlasništvo odre đen og gosp odara. Vlas ti tad im aju da reše dve stvari u

vezi sa uhvaćenim crncem: da li je on odbegli rob i, ako jeste, kome pripada.

10 Videti : G. De ndrick son and

F.

T ho m a s ,

The Truth About Dartmoor

(London:

Victo r Gollan cz, 1 95 4) , p. 55 ; i: F. No rma n,

Bang to Rights

(Lon don : Seeker and

Warburg, 1958), p. 125. Upotreba ovog tipa obeležja dobro je prikazana u: E.

K o g o n ,

The Theory and Practice of Hell

(New York: Berkley Publishing Corp. ,

n.d.), pp. 4 1 - 4 2 , gde on sp ecificira oznake koje su se koristile u konc entracion im

logorima da označe različite političke zatvorenike, osobe koje su kažnjavane, Je-

hovine svedoke, „nesposobne elemente". Cigane, Jevreje, „rasne redove", strane

državljane (zavisno od nacionalnosti), maloumne i tako dalje. Robovi na rim-

skim pijacama su takođe bili obeležavani po nacionalnosti; videti: M. Gordon,

„The Nationality of Slave Under the Early Roman Empire", u: M. I. Finley, ed.,

Slavery in Classical Antiquity

(Cambridge: Helfer , 196 0) , p. 1 7 1 .



Kontrola inform acija i lični identitet

59

obavezu da nose školsku kapu u gradu neki dečaci mogu do-

živl javati kao privilegiju, al i i kao obavezu, sl ično oficirima koji

nose uniforme na odsustvu. Ipak će biti i onih koji će smatrati

da društvena informaci ja koja se t ime prenosi predstavl ja sred-

stvo da se nad nj ima obezbedi kontrola i discipl ina kad nisu na

dužnosti i kad su van ustanove.

1 1

Na primer, kad tokom devet-

naestog veka u Kal i forni j i Kinez muškarac ni je imao pletenicu

ko d zapad njaka je to bio pokazatel j stepena njegove kulturološke

pripojenosti , no kod njegovih sunarodnika to je bi lo pitanje ča-

sti , koje se naročito povezivalo sa pitanjem da l i je osoba služila

ili nije služila zatvo rsku k azn u, je r je u tom slučaju ods ecan je

pletenice bi lo obav ezno ; gubitak pletenice je u to vrem e nai lazio

na vel iki otpor.

12

Obeležja koja prenose društvenu informaci ju razl ikuju se po

svojoj pouzdanosti . Prošireni kapilari na obrazu i l i nosu, koj i se

ponekad zovu „venoznom st igmom , u mnogo većem broju s lu-

čajeva nego što je to ist inito smatraju se znakom prekomernog

konzumiranja alkohola. Trezvenjaci mogu ispol javati ist i s imbol

iz sasvim drugači j ih psiholoških razloga, i t ime pobuđivati sum-

nju koja, naravno, ni je opravdana, no sa kojom oni ipak moraju

da se nose.

Još jedno pitanje za razmatranje, koje ima veze sa informativ-

nim karakterom , „sa odn osim a u našem društvu. B i ti „sa ne-

kim znači pojavl j ivati se u njegovom društvu na javnim mesti-

ma, hodati uz njega ulicom, biti član njegove parti je, biti s njim

u restoranu i s l ično. Dešava se da se u određenim okolnostima

društveni identitet onih u či jem društvu se nalazi osoba može

upotrebiti za preslikavanje na društveni identitet te osobe, pod

pretpostavkom da je ona ono što su i ostal i . Ekstremni primer

su krugovi kriminalaca: osoba koju traže radi hapšenja može za-

l i T. H . Pear, Personality, Appearance and Speech ( Lo n d o n : G eo r g e Al l en an d

U n w i n , 1 9 5 7 ) , p . 5 8 .

1 2 A . M c L e o d ,

Pigtails and Gold D ust

( Cald we ll , Idaho: Ca xto n Printers, 19 47 ) ,

p. 28. U religijsko-istorijskim vremenima obeležja su takode bila vezana za noše-

nje pletenice; videti: ibid., p. 204.



10

S t i g m a

raziti svakog koga vide u njenom društvu, tako što će i oni sami

postati osumnjičeni. (Za osobom za kojom je izdat nalog zato

se kaže da im a „velike bo gi nj e i da je njena krim inaln a bo lest

„zarazna .)

13

U svak om slučaju, analiza o tom e kako se l judi no se

sa informacijom koju o sebi prenose uključuje i to kako se nose

sa okolnostim a što su viđen i , ,sa od ređenim osobam a.

Uočljivost

Tradicionalno pitanje prolaska pokreće pitanje „uočl j ivosti

odre đen e stigm e, to jest pitanje mere u kojoj se osob a prilago dila

upotrebi sredstava kojima informiše druge da poseduje određe-

nu stigmu. Na primer, bivši mentalni pacijent i neoženjeni očevi

koji očekuju da im se rode deca slični su po tome što njihov pro-

blem nije trenutno uočljiv; šlepa osoba je, međutim, neko koga

je lako u očiti . Uo čljivost je, svaka ko, faktor od suštinske važno sti.

On nam saopštava društveni identitet osobe tokom svih njenih

dnevnih aktivnosti , što je veoma važno osobama sa kojima se

ona susreće i sam oj osob i. Posledice pred stavljanja, koje se nem i-

novno prenose širokoj javnosti , mogu bit i zanemarl j ive u odre-

đenim kontaktima, no kako svaki susret uslovl java neku vrstu

posledice, kad se svi kontakti uzmu u obzir, te posledice mogu

biti značajne. Pored toga, rutinski dostupne informacije o osobi

su početna tačka od koje osoba neminovno polazi kad odlučuje

o tome koji smer da zauzme, zavisno od stigme koju poseduje.

Stoga će svaka izmena u načinu na koji osoba mora uvek i svug-

de da se pred stavi biti , iz navedenih razloga, sudb on osn a - što je,

po svoj pril ici , kod Grka pre svega i dovelo do ideje o stigmi.

Kako st igmu l judi najčešće prepoznaju čulom vida, termin

uočl j ivost m ož da ni je uveliko pogrešan. Svaka ko da bi uopšteni-

j i term in „per cep tivn ost bio precizni ji , a term in „eviden tnost

m ožda jo š precizni j i. Mucanje je , svakako, ve om a „uo čl j iv de-

fekt, no pre svega svojim zvuk, i uglavnom se ne uočava vidom.

13 Vide ti : D. M aure r , 77ie Big Con (New York: Pocket Bo oks , 194 9) , p. 298.



Kontrola informacija i lični identitet

61

Da bi se ovaj koncept uočlj ivost i bezbedno korist io, mora se ja-

sno odvoj it i od tr i druga pojma sa koj ima se često meša.

Prvo, uočlj ivost st igme se mora razlikovati od „upoznatost i

s postojanjem st igme. Kad je st igma osobe lako uočlj iva, njeno

kontaktiranje sa dr ug im a će bit i do voljno da se za nju sazna. No,

da li su drugi up ozna ti sa st igm om osob e, zavis i tako đe i od jed -

nog dru gog fakto ra, naim e, da li drugi zn aju i li nešto znaju o toj

osobi - što m ože biti zasn ova no na glasinam a o dotičnoj osobi i li

prethodn om susretu kada je s t igm a osobe uočena .

D rug o, uočlj ivost treba razlikovati od jedn og od njenih čini la-

ca, naim e, od upa dlj ivost i. Ka d se st igm a jasno vidi , ostaje pitanje

u kojoj me ri se meša sa pro toko m interakcije. N a primer, uko liko

je tokom poslovnog sastanka osoba u inval idskim kol ic ima, to

se svakako vidi , no za konferenci jskim stolom ovaj nedostatak

postaje m anje upad ljiv . S druge strane, učesn ik koj i ima gov ornu

manu, koj i je na mnogo načina uvel iko manje hendikepiran od

nekog u inva lidskim ko licim a, ne mo že da otvori usta a da ne na-

ruši ravnodušnost koja vlada u vezi sa njegovim nedostatkom, te

će svaki put kad progovori izazivat i nelagodu. Sam mehanizam

govora konstantno će upućivat i na njegov nedostatak, stalno za-

htevajući jasnu i brzu poruku koja će neminovno bi t i naruša-

vana. Treba napomenuti da ist i nedostatak može bit i izražen na

različite načine, svaki sa drugači j im stepenom upadlj ivost i . Na

primer, š lepa osoba sa belim štapom pri l ično jasno daje obave-

štenje da je š lepa; no ovaj s imb ol st igm e, kad se jed no m prim eti ,

ponekad može bit i zanemaren, zajedno sa onim što obeležava.

No, nemogućnost s lepe osobe da ima direktan kontakt očima sa

svoj im sagovornikom je nešto š to konstantno narušava kodeks

komunikaci je i iznova prekida mehanizme f idbeka pri usmenoj

komunikaci j i .

Treće, uoč lj ivost stigme (ka o i up ad ljivost stigm e) m ora se raz-

dvojiti od određenih osobina stigme koje bi se mogle zvati , ,tač-

ka usm ereno sti st igme. M i no rm aln i gra dim o predstave, bi lo da

su zasnovane na objektivnim osnovama i l i ne, vezane za polja

životnih aktivnosti za koje određena stigma osobe čini tu osobu



10

S t i g m a

nesposobnom. Ružnoća, na primer, ima svoj inicijalni i važan

efekat u okviru društvenih okolnosti, tako što narušava zado-

voljstvo koje bismo inače imali da nismo u kontaktu sa ružnom

osobom. Pretpostavljamo, naravno, da ovo stanje ne bi trebalo

da ima uticaja na kompetentnost osobe u vezi sa pojedinim za-

dacima, mada je možemo diskriminisati zbog čistog osećaja koji

u nama izaziva kad je pogledamo. Ružnoća je st igma na koju se

usmerava pažnja u društvenim situaci jama. Druge vrste st igme,

poput dijabetesa,

14

n avo dn o n em aju efekat na kval i f ikaci je osobe

pri interakciji licem u lice; do prv e disk rim inacije dolazi u sluča-

ju dodele posla, jer bi stigmatizovana osoba mogla pokušati da

svoju različitost sačuva kao tajnu, a ne zna da li će to biti izvod-

ljivo, i l i kad drugi, koji poznaju stanje osobe, nastoje da ulože

vanredan napor kako se ne bi doticali te teme. Za mnoge druge

stigme, koje potpadaju u međuprostor između ova dva ekstre-

ma usmerenosti , smatra se da imaju značajan efekat u mnogo-

brojn im oblast ima života. Na primer, osoba koja im a cerebralnu

paralizu može se smatrati za opterećenje u komunikaciji l icem

u lice, a takođ e mo že izazvati osećaj d a je diskutabilna njena spo-

sobnost da vodi komunikaci ju .

Pitanje uočljivosti , stoga, treba razlikovati od nekih drugih

stavki: upoznatosti s ovom karakteristikom, od njene upadljivo-

sti i usm eren osti na nju. Ovo još uvek ne znači da će šira javno st

sagledati stigmu. Kao što ćemo videti, specijalista za otkrivanje

identiteta, zbog obuke koju je prošao, lako će uočiti nešto što će

promaći la iku. Doktor koji na ul ic i sretne čoveka sa tamnocrve-

nim flekama na rožnjači i propalim zubima sreo je osobu koja

ispoljava dva Hačinsonova znaka i verovatno boluje od sif i l isa.

Ostali , koji su medicinski neobrazovani, neće videti nikakvo zlo.

Uopšteno govoreći, najpre se mora specificirati stepen upućeno-

sti posmatrača da bi se moglo govoriti o stepenu uočljivosti .

14 „ A Re luctant Pensioner", Unemp loyed Diabetic" , u : Toyn bee,

op. cit.,

Chap.

9, p p. 1 3 2 - 1 4 6 .



Ko ntrola inform acija i lični identitet

6 3

Lični identitet

Da bi se s istematično razm otri la s i tuaci ja diskreditovane oso-

be i njenog problema u vezi sa skrivanjem i otkrivanjem, neop-

ho dn o je ispitati karakter d ruštvene infor m aci je i uoč l j ivost i . Pre

nego što se zap očn e sa ov im zadatkom m oraju se najpre istražit i,

u o dred eno m stepenu, još n eki fakto ri , a to su faktori iden ti f ika-

ci je - u kriminalist ičkom, a ne u psihološkom smislu.

Analiza društene interakci je između st igmatizovanih i nor-

malnih ne podrazumeva da se oni koj i učestvuju u kombinova-

no j interakcij i „ l ično poz naju pre nego što dođe do interakcije.

Ovo je sasvim logično. Upravljanje st igmom predstavl ja spored-

ni element nečeg što je suštinsko u društvu, stvaranje stereotipa

il i „prof i l i sanje naš ih norm at ivnih oček ivanja vezanih za pon a-

šanje i karakter; stvaranje stereotipa je u klasičnom smislu rezer-

visano za mušteri je, istočnjake, motoriste, to jest, za osobe koje

spada ju u veo m a široke kategori je i ko d nas prolaze kao stranci.

Opšte je poznato da, mada su impersonalni kontakti između

stranaca uglavnom svedeni na stereotipne šeme ponašanja, kad

dođe do međusobnog zbližavanja, ovaj kategorički pristup gubi

na snazi i postepeno se pretvara u razumevanje, prihvatanje, re-

alno procenj ivanje kvali teta osobe.

15

Može se desit i da nedosta-

tak, pop ut d eform iteta l ica, m ože uslovit i zaziranje od strane ne-

poz nate o sob e, no ko d onih koji su bliski to neće imati isti efekat.

Područje upravljanja st igmom bi se moglo ograničit i samo na

javni život , na kontakte sa strancima i l i poznanicima, na jedan

kraj kontinuuma čij i suprotan kraj predstavlja prisnost.

Ideja o ovakvom kont inuumu bez sumnje ima svoju oprav-

danost . Pokazalo se, na primer, da, pored tehnika za odnošenje

sa strancima, osobe sa f izičkim hendikepom mogu razvit i po-

sebnu tehniku za prevazilaženje početne taktičnosti i približiti

se „ l ičn om planu, gde nj ihov nedo statak prestaje da bude naj-

hitnij i element u komunikacij i - što je mučan proces koji Fred

15 Tradicion alno shvatanje ove leme mo že se naći u: N . S. Shaler, The Neighbor

(Boston: Houghton Mifflin, 1904) .



10

S t i g m a

Dejvis (Davis) naziva „prodor .

1 6

Osim toga, osobe sa telesnom

stigmom kažu da će do određenog stepena normalne osobe sa

koj ima im aju dugotrajnije kontakte postepeno postat i m anje od-

bojne prema nj ihovom nedostatku, tako da postoj i mogućnost

da dođe do neke vrste dnev ne ru nd e normalizaci je . Evo p rim era

jedne takve dnevne runde jedne s lepe osobe:

Postoje berbernice gde me primaju mirno, i takvi hoteli , restorani i javne

ustanove u koje mogu da uđem a da ne izazovem neprijatan osećaj da će se

nešto dogoditi ; nekolicina vozača kolica i autobusa mi samo poželi dobro

jutro kada uđem u pratnji svog psa, a nekoliko konobara koje znam poslu-

že me na tradicionalan nonšalantan način. Naravno, članovi iz užeg kruga

moje porodice su odavno prestal i da nepotrebno brinu, što važi i za moje

bliske pri jatel je. To je stepen do kojeg sam napravio pomak u obučavanju

sveta.

1 7

Slična vrsta zaklona može se razviti u čitavoj kategoriji sti-

gm atizovanih: uslužne prodavn ice, koje se po nek ad n alaze u bl i-

zini bolnica za men talno obolele, m og u postat i mesta sa v isokim

stepenom tolerancije za psihotično ponašanje; susedstva nekih

zdravstvenih ustanova mogu razvit i miran odnos prema paci-

jentima koji su imali transplantaciju kože l iea; grad u kome se

nalazi škola za pse koji se obučavaju za pomoć slepima nauči da

pruža moralnu podršku s lepim studentima koj i uče sa instruk-

torima koj i žrtvuju svoje vreme, tako da im ponekad pružaju i

verbalnu podršku oglašavajući se kao psi .

18

Uprkos ovim činjenicama vezanim za st igmu i bl iskost , mo-

ramo naglasiti da bliskost ne mora dovesti do smanjenja prezira

prema st igmat izovanima.

19

Na primer, no rm alne osobe koje žive

u blizini stigmatizovane grupe često sasvim uspešno uspevaju da

potisnu svoje predrasude. Ovde je važnije primetiti da nastaju

16 Davis,

op. cit.,

p p . 1 2 7 - 1 2 8 .

1 7 C he v i g ny ,

op. cit.,

p p . 7 5 - 7 6 .

18 Keitlen,

op. cit.,

p. 85.

19 Za o pis situacije u kojoj normalna deca ni tokom v rem en a ne postaju ništa

spremnija da prihvate svoje drugare koji su hendikepirani, videti: Richardson,

op. cit., p.

7 .



Ko ntrola informa cija i lični identitet

6 5

razne posledice k od stvaran ja čitavog niza virtuelnih pretpostav-

ki o osob i, koje se javl jaju kad sa oso bo m im am o d ugotrajne, bli-

ske, pose bne o dn ose. U našem druš tvu, govorit i o neko j ženi kao

0 nečijoj supruzi, znači smestiti tu ženu u određenu kategoriju u

kojoj ima mesta samo za jednog člana, no ipak ovde govorimo o

postojanju kategorije, i ona nije ništa drugo do član te kategorije.

Svakako da će istorijski upletene karakteristike obojiti okvir na-

šeg od no sa sa ovom oso bo m ; i u centru ovog odn osa će biti čitav

niz društv enih p ravila koja sm o usvoji l i a vezan a su za pona šanje

1 prirodu te osobe, kao u slučaju kategori je „supruge , gde se od

nje očekuje da brine o kući, da zabavlja naše prijatelje, da nam

rada decu. Ona će biti i l i dobra il i loša supruga, u skladu pre-

ma utvrđenim standardima, kad drugi muževi naše grupe budu

tu sa svojim suprugama. (Naravno da je skandalozno govorit i o

braku kao o partikularističkom odnosu.) Stoga, bi lo da smo u

interakci j i sa strancima i l i sa poznatima, shvatićemo da je druš-

tvo pustilo svoje pipke na svaki kontakt, tako nas postavljajući

na svoja mesta.

Sig ur no će biti slučajev a da će on im a od kojih se ne zahteva da

s nekim dele n jegovu st igmu i li da provode m no go vrem ena, tru-

deći se da budu taktični i pažljivi prema njemu, biti lakše da se

nose s t im, upravo zbog takve situaci je, nego onima koji moraju

da budu sve vrem e u kontaktu sa st igm atizovanom osob om .

Kada neko od diskreditovane osobe pređe u pol je diskreditu-

juće osobe, postoje mnoge potvrde da će stigma ove osobe od-

biti , kak o osob e ko je su jo j d otad bile bliske, tako i strance. To se

dešava iz jednog određenog razloga, a to je da upravo od osoba

koje su mu najbliže želi da sakrije nešto sramotno; situacija jed-

nog homoseksualca i lustruje ovu situaci ju:

Iako je uobičajeno da homoseksualac protestuje protiv tvrdnje da je nje-

gova devijaci ja bolest, treba znati da će u slučaju konsultaci ja pre svega

p o tr aži t i d o k to r a, a n e n ek o g d r u g o g . N o , mal o j e v er o v atn o d a to b u d e

d o k to r n j eg o v e p o r o d i ce. V eć i n a se tru d i d a sv o j u h o m o sek su a l n o st saču v a

kao tajnu u odnosu na svoju porodicu. Čak i oni koji se pril ično otvoreno



10

63

S t i g m a

ponašaju u javnosti , veo m a se trude da ne pob ude sum nju u kru gu svoje

porodice.

2 0

Osim toga, mo žda jedno m od roditel ja ova ta jna i bud e dostu-

pna, i on je podeli sa svojim supružnikom, no za decu se smatra

da je bolje da su neupućena u ovu tajnu, kako zbog bezbednosti

same inform aci je , tako i zbog n j ihove nežne prirode koja bi m o-

gla biti oštećena ovim saznanjem. Dobar primer je s lučaj jednog

hospitalizovanog roditelja:

Pri davanju objašnjenja mladoj deci od čega otac boluje, skoro sve majke

će se prikloniti metodu skrivanja. Detetu se saopšti da je tata u bolnici (bez

daljih objašnjenja) il i da je u bolnici zbog nekog fizičkog problema (boli ga

zub, ima problema sa nogom, bol i ga stomak i l i glava) .

2 1

[ S u p r u g a j e d n o g m e n t a l n o o b o l e l o g p a c ij e n t a ] „ Ž i v i m u s tr a h u , u u ž a s n o m

strahu da će neko od l judi otkrit i ist inu Džimu (dete) . . . "

2 2

Neko može reći da postoje neke stigme koje je lako prikriti ,

da one nisu eksponirane pri odnosu osobe sa strancima i po-

znanicima, koje se odražavaju samo na one koji su bliski osobi

- frigidnost, impotencija i steri litet su dobri primeri . Stoga, u

nastojanju da dokaže činjenicu da alkoholizam ne diskvalifikuje

muškarca pri pokušaju da stupi u brak, jedan analitičar daje sle-

deći primer:

Moguće je da same okolnosti udvaranja i l i način opijanja mogu u vel ikoj

meri prikrit i problem alkoholizma tako da to ne bude problem pri izboru

partnera. Intimnija interakci ja u braku može obelodaniti problem u formi

koja za supružnika postaje očigledna.

2 3

2 0 G . W e s t w o o d , A Minority ( L o n do n : L o n g m a n s , G r e e n & Co m p a n y , 19 60 ) ,

p. 40.

2 1 M . R. Yarrow, J. A . Clausen and P. R. Ro bb ins,„T he Social M eanin g of Mental

Illness", Journal of Social Issues, XI ( 1955) , 40-41 . Ovaj rad pruža dosta korisnog

materijala o odnošenju prema stigmi.

2 2 Ibid., p. 34 .

2 3 E. Lem ert, „The O ccurrence and Sequence of Events in the Adjustment of Fa-

milies to Alcoholism",

Quarterly Journal of Studies on Alcohol,

X X I ( 1 9 60 ) , 683 .




6 7

Pored toga, prisne osobe mogu odigrat i posebnu ulogu kod

upravljanja društvenim situaci jama od strane diskreditujuće

osobe, tako da tamo gde prihvaćenost osobe ni je narušena zbog

njene st igme mogu bit i narušene dužnosti za koje je ta osoba

odgovorna .

Tako, umesto da se razmišl ja o kontinuumu odnosa, sa kate-

gor i jsk im i pr ikr ivajućim odn osom na jedn om kraju i part iku-

lar i s t ičkim, otvorenim odnosom na drugom, možda bi b i lo pre-

poručlj iv i je razmisli t i o različit im strukturama u koj ima dolazi

do kontakta - ulice pune stranaca, kratki kontakti kod vršenja

usluga, radn o m esto, susedi , do m aćinstvo - i v ideti da se u svim

ovim slučajevima najverovatni je javl ja diskrepanci ja između vir-

tuelnog i realnog društvenog identiteta i da se ulaže specifičan

trud da se vlad a s i tuaci jom .

Na čitav problem oko upravljanja st igmom utiče činjenica da

li mi l ično poznajemo st igmatizovanu osobu. Da bi se opisao

ovaj ut icaj potrebno je jasno formulisat i još jedan koncept, kon-

cept

ličnog identiteta

Poznata je stvar da u malim društvenim krugovima svaki član

za druge predstav l ja „ jedinstvenu osobu. Ova j pojam jedinstven

je predmet prit isaka od strane prvih društvenih naučnika koj i

nastoje od tog termina stvoriti nešto toplo i kreativno, nešto što

ne može dalje da se narušava, bar od strane sociologa; ipak ovaj

termin sadrži neke relevantne ideje.

Ideja koja je sadržana u po jm u „ jedinstven osti osob e jeste

ideja o „po zit ivno m obeležju il i „ iden ti f ikacion om klinu , na

24 Razlika izmeđ u ličnog identiteta i druš tven og identiteta jasn o je opisana u:

R. Sommer, H. Osmond and L. Pancyr, „Problems of Recognition and Identity",

International Journal of Parapsychology, I I ( 1 9 6 0 ) , 9 9 - 1 1 9 , g de j e p r ob le m u s m e -

ren na način na koji ga neko postavlja ili negira. Takođe videti: Golfman, The

Presentation of Self in Everyday Life, op. cit.,

p. 60. Ideja ličnog identiteta može se

naći u: C. Rolph,

Personal Identity

(Lond on: Mich ael Joseph, 19 57 ) , i u: E. Sch a-

chtel, „O n Aliena ted C on cep ts of Identity", Am erican Journal of Psychoanalysis,

XXI ( 19 61) , 120-121 , p o d n asl o v o m „i d en ti tet n a p ap i r u " . K o n cep t l eg al n o g i l i

pra vn og identiteta u velikoj meri se poklap a sa ličnim identitetom, osim u ne-

kim situacijama (kao što mi je ukazao Harvi Saks [Harvey Sacks]), kao što je

usvajanje, gde se legalni identitet pojedinca može izmeniti.



68

S t i g m a

primer, sl ici koju drugi nose o nekome, i l i njegovo mesto u rod-

binskoj mreži . Zanimlj iv pr imer su Tuarezi iz zapadne Afr ike

gde muškarci prekrivaju l ice i ostavljaju samo mali prorez za oči;

u ovom slučaju l ice kao osnova l ične identif ikacije zamenjeno

je izgledom tela i sti lom.

25

Samo jedna jedina osoba može da se

uklop i u sliku o kojoj g ov ori m , i on a je ista kao što je bila u pro š-

losti , kakva je u sadašnjosti , a biće takva i u budućnosti . Otisci

prsti ju, koji predstavljaju najefikasniji , osnovni način identif iko-

vanja osobe, su nešto po čemu su sve osobe u suštini sl ične.

Druga pretpostavka jeste da je je većina određenih podataka

o nekoj osobi istinita i za ostale osobe, dok čitav niz podataka o

osobi s kojom smo intimni neće biti isti ni za jednu drugu osobu

na svetu i to je nešto što tu osobu čini jedinstvenom u odnosu

na bi lo koju drugu. Ponek ad se ovaj kom pleks in form aci ja vezuje

za ime, kao što je slučaj u polici jskim dosjeima, ponekad za telo,

u s lučaju da nekog znamo samo po izgledu, al i mu ne znamo

ime; u velikom broju slučajeva informacije se vezuju i za ime i

za telo.

Treća pretpostavka jeste da ono po čemu se osoba razlikuje

od ostalih predstavlja suštinu njenog bića, njen opšti i suštinski

aspekt , što je čini potpuno drugači jom, ne samo po tome što je

prepoznajemo kao nekog drugog, u odnosu na ostale koj i su joj

slični.

Pod ličnim identitetom podrazumevam samo prve dve pret -

postavke - jasn a obeležja i identi f ikacione kl inove , i jedinstvenu

kombinaci ju podataka iz života koj i se pripisuju osobi uz po-

m oć iden ti f ikacion ih kl inova koji odgov araju njen om identitetu.

Lični identitet je povezan sa pretpostavkom da se osoba može

razlikovati od ostalih i da se na formiranu osnovu nadodaje čitav

niz društvenih podataka koj i se uvi jaju oko ove osnove kao kad

pravimo šećerlemu, pretvarajući se u leplj ivu materiju na koju

se lepe o stali pod ac i. O no što je teško pretp osta viti je to da lični

identitet osobe može i zaista ima strukturisanu, rutinsku i stan-

25 O ve podatk e sam našao u neobjavljenom radu koji je napisao Robert

M urph y, „O n Social Dista nce and the Veil".




6 9

dardizovanu ulogu u društvenoj organizaci j i zato što nosi osobi-

ne jedn og - jedino g.

Proces l ične identi f ikaci je se jasno osl ikava ukol iko za pred-

met posmatranja uzmete malu grupu l judi koj i su deo vel ike

organizaci je , kao što je državna vlada. Sada je standardna orga-

nizaciona praksa da se sve jasne odrednice za svaku individuu i

zvanično zabeleže, to jest, koristi se niz obeležja koje osobu koja

je njima obeležena razlikuju od bilo koje druge. Izbor obeležja je

sam po sebi pri l ično standardan: stalne biološke karakterist ike,

kao što su ruk opis i li foto grafs ki potvrđ en izgled, kon stantno do-

stupni zapisi poput izvoda iz matične knjige rođenih, ime i l ični

broj . Odnedavno, posredstvom kompjuterskih anal iza, učinjen

je korak napred u korišćenju govornih karakterist ika i rukopisa

kao identi f ikacionih kl inova, omogućavajući na taj način uvrđi-

vanje najmanjih izražajnih karakterist ika neči jeg ponašanja na

način na koj i to rade stručnjaci pri „utvrđivanju autentičnosti

nekog umetničkog delà. Što je još važni je , zakon o društvenoj

bezbednosti iz 1935. u Americi garantuje da svaki zaposleni ima

svoj registarski broj na koj i se mogu dodati podaci o njegovom

zapošl javanju tokom života, način identifikacije koji se uveliko

primenjuje u s luča jevima kr iminala . Uglavnom, kad se jednom

utvrdi iden ti f ikacioni kl in, na njega se nad od aju p oda ci bi lo ko je

vrste čim se pojave, nastaje dosje koji se čuva u fascikli . Može

se očekivati da će se l ična identifikacija građana neke države

unapređivati , usavršavanjem sredstava za prikupl janje podataka

0 određenoj osobi koja su dostupnija vlast ima i ukl jučuje više

društvenih podataka koj i je se t iču, na primer, račune od divi-

dendi.

Sve je veći broj slučajeva gde postoji želja da se usvoji identitet

koji nije „l ičn i i li želja da se oslo bo di sv og l ičnog iden titeta, kao

1 nastojanje da se kamufliraju otisci prsti ju i l i unište podaci iz

m atične knjige rođenih. Ime je najpodložn ije ov om postu pku , jer

ga je od svih identi f ikacionih kl inova naj lakše zameniti . Zakon-

ski dozvol jen i preporučl j iv način promene imena je kroz doku-

m entaci ju, kroz isprave koje se koriste u druš tveno j razm eni. N a



70

S t i g m a

ovaj način je ipak sačuvan određeni kontinuitet, bez obzira na

promenu.

26

Ovo se dešava kad žena menja prezime u momentu

udaje. U svetu zabave uobičajena je procedu ra da osoba p rom eni

ime, no i u ovom su slučaju podaci o prethodnom imenu dostu-

pni, čak i opštepoznati, kao i u slučaju pisaca. Zanimanja gde se

ime može promeniti a da se ova promena zvanično ne zavede,

kao u slučaju prostitutke, kriminalca, revolucionara, ne pred-

stavlja ju „zako nsku izmenu. Još jedan p rim er su katolički redo -

vi . Gde god zanimanje donosi promenu imena, koja je zvanično

zavedena il i ne, svakako će se stvoriti provalija između osobe i

njenog starog sveta.

Treba napomenuti da se neke promene imena, kao u slučaju

izbegavanja vojne obaveze i l i gostovanja u motelu, prvenstveno

tiču lične identifikacije* dok su druge promene, koje uključuju

etiku, orijentisane na društveni identitet. Jedan od poznavalaca

ove problem atike nav odi da neki profesion alni zabavljači m enja-

ju ime motivisani i jednim i drugim razlogom:

Prosečna horska pevačica menja ime skoro istom učestalošću kao i kofere

da bi bila u skladu sa trenutnom teatarskom popularnošću, zbog sujeverja

il i , u nekim slučajevima, da bi izbegla plaćanje poreza."

Profesionalni kriminalci koriste dva načina promene imena:

lažno ime, koje koriste veoma kratko, ali često, da bi izbegli ličnu

identif ikaci ju; „ imena , to jest nadimke koje dobijaju u krimi-

nalnoj zajednici i koje zadržavaju čitavog života, no kojima ga

oslovljavaju samo članovi zajednice il i upućeni.

Ime, prem a tom e, predstavlja uobičajen m ada ne baš p ouzd an

način utvrđivanja identiteta. U situaciji kad sud il i zakon imaju

posla sa nekim ko ima puno razloga da se lažno predstavlja, ra-

zumljivo je da će se fokusirati na njegova jasna obeležja. Može se

navesti primer jednog slučaja iz Engleske:

26 Videti : Rolph , Perso nal Identity, op. cit., p p. 1 4 - 1 6 .

27 A . Ha rtm an , „C rim in al Aliases : A Psychological Study" , Journal of Psycholo-

gy, X X X I I ( 1 9 5 1 ) , 5 3 .



Kon trola informacija i lični identitet

71

. . . l ični identitet se pred zakonom dokazuje ne na osnovu imena, ne čak ni

d i r e kt ni m s v e d o č e nj e m , v e ć „ pr v e ns t v e no " u v i d o m u s l i č no s t i i r a z l i ke u

l i č ni m ka r a kt e r i s t i ka m a .

2 8

Sad je neo pho dn o da se pon ovo v ratim o na pitanje društvenih

informacija. Obeležja koja smo ranije razmatrali , bilo u pogle-

du prestiža il i stigme, spadaju u društveni identitet. Naravno da

se sva ova obeležja moraju jasno odvojiti od dokumenata koje

osoba nosi sa sobom i koja navodno potvrđuju njen identitet.

Ova dokumenta uvel iko koriste u Britani j i i Americi , kako do-

maće stanovništvo tako i stranci. Lične karte i vozačke dozvole

(koje sadrže otiske prstiju, l ični potpis, a ponekad i fotografiju)

smatraju se obaveznim.

29

Pored ovih l ičnih identif ikacija, osoba

može imati kod sebe potvrdu o godištu (u-slučaju mladih koji

žele da posećuju kockarnice il i da konzumiraju alkohol), dozvo-

lu za zaštićenu il i opasnu trgovinu, dozvolu za odsustvovanje iz

kasarne, i s lično. O vim pod acim a često su pridodate i p orod ične

fotograf i je , potvrde o odslužen oj vo jno j obavezi , čak i fotoko-

pirani primerak univerzitetske diplome. Odnedavno, podaci o

posedovanju zdravstvenog kartona su takođe uvršteni u doku-

mentaciju, a njihova opšta upotreba se preporučuje iz sledećih

razloga:

M i ni s t a r s t v o z d r a v l j a r a z m a t r a m o g u ć no s t d a s e u v e d u z d r a v s t v e ne i d e n-

tif ikacione karte koje će biti obavezne za sve građane. Ljudi će morati da ih

nose stalno sa sobom.

Karta će sadržati podatke o vakcinacij i , krvnoj grupi v lasnika, bolestima,

kao što je hemofil i ja , za koju se odm ah m ora znati u slučaju da osoba doživi

nesreću.

Jedan od ci l jeva jeste da se omogući brza intervencija u slučaju hitnog slu-

čaja, a da se izbegne r izik da se l judima daju vakcine na koje su možda

alergični.

3 0

28 Rolph, Person al Identity, op. cit., p. 18.

29 U Britaniji, trenutno, građani nisu obav ezni da nose lična dok um enta , m ada

stranci i vozači jesu; takođe, u određenim okolnostima, britanski građani imaju

pravo da odbiju da daju policiji l ične podatke. Videti: Ibid., p p . 1 2 - 1 3 .

30 Zab eleže no u: 77ie San Francisco Chronicle, Ap ril 14 , 19 63 , preštamp ano u:

The London Times.



7 2

S t i g m a

Sve je češći slučaj da radne ustanove zahtevaju od zaposlenih

da imaju kod sebe il i da nose na uniformi identif ikacionu kartu

sa fotog raf i jom .

Svrha ovih različitih identif ikacionih karti , je naravno, da se

izbegne nepotrebna greška il i nejasnoća, pretvaranje u nešto što

bi predstavl ja lo sumnjivu upotrebu društvenih simbola u krivo-

tvoreni i li nezakon it pose d; stoga bi term in identif ikacion i do ku-

ment bio precizni j i od identif ikacionog simbola. (Uzmimo kao

primer relativno ležeran način utvrđivanja jevrejskog identiteta

kro z spo ljni izgled, kretnje i l i glas.)

3 1

Dokumentaci ja i društveni

podaci se prikazuju samo u posebnim pri l ikama, i to onima koji

su ovlašćeni da proveravaju l ični identitet osoba, za razliku od

simbola prestiža i stigme, koji će lako biti dostupni široj javno-

sti.

Kako su podaci o l ičnom identitetu dokumentovani, mogu

poslužiti i kao preventiva da se slučajno pogrešno ne interpreti-

ra društveni identitet. Tako se od vojnih l ica može zahtevati da

nose sa sobom l ične dokumente koji bi otkri l i moguću zloupo-

trebu njihove uniforme il i čina. Studentska l ična identif ikaciona

karta će biti dokaz bibliotekarki da student ima pravo da iznaj-

mljuje knjige iz biblioteke, kao što će njegova vozačka dozvola

bit i potvrda da ima dovol jno godina da može da konzumira al-

kohol n a jav nim m estim a. Isto tako, kreditna kart ica p otvrđu je u

izvesnoj meri l ični identitet, i od koristi je kad treba odlučiti da

li će se odob riti kredit i l i ne, uz to po tvrđ uju ći p ripad anje osob e

određen oj d ruštve noj kategorij i gde jo j je takv o ovlašćenje izda-

to. Osoba dokazu je d a je dr Hiram Smit da bi dokazala č injenicu

da ona zaista jeste doktor, češće nego što dokazuje da je doktor

da bi po tvrd ila da je H iram Smit. Slično se dešava i oso ba m a koje

su odbijene u nekim hotelima na etničkoj osnovi, koja se lako

identif ikuje preko lično g im ena, tako da se pitan je l ične biogra fi-

je takođe koristi kod utvrđivanja kategorije kojoj osoba pripada.

Uopšteno govoreć i , b iograf i ja pr ipo jena dokumentovanom

3 1 L. Savitz, and R . To m ass on , „The Identifiability of Jew s" American journal of

Sociology,

L X I V ( 1 9 5 9 ) , 4 6 8 - 4 7 5 .




73

identitetu može postaviti jasna ograničenja u pogledu načina na

koji osoba bira da se predstavi; primer nekih bivših mentalnih

pacijenata iz Britanije, koji nisu mogli da dobiju posao zato što

u njihov om l ičnom osigura nju postoje neispečatirana mesta, i lu-

struje ovakve situacije.

32

Dodao bih da sam čin skrivanja l ičnog

identiteta može uslovl javati društvenu kategori ju kojoj osoba

pripada: sunčane naočare koje poznate ličnosti nose da bi sakrile

svoje l ični identitet ukaz uju , pre svega, ili su ukazivale datog tre-

nutka, na nekog ko spada u kategoriju onih koji žele da se kreću

inkognito, jer bi u suprotn om bili prepoznati .

Kad je utvrđena razl ika između društvenih obeležja i doku-

menata identif ikaci je , može se razmatrati posebna uloga koju

ima usm eni iskaz koji l ingvistički , a ne samq izražajno, potvrđu -

je društven i i l ični identitet . Ka da o soba n em a svu potrebnu do-

kumentaci ju koja je neophodna da joj se ispuni određena uslu-

ga, ona može pokušati da je nadoknadi usmenim putem, to jest

usmenom preporukom. Grupe i društva se raz l ikuju , naravno,

po uv erenjim a u pogled u prave mere l ične preporu ke u pribl ižno

sl ičnim situaci jama. Jedan indijski pisac navodi sledeći primer:

U n aš em d r u š t v u č o v ek j e o d r eđ en s v o j im im en o v an j em , t ak o d a s m o m i

v eo m a p r ec izn i k ad s e p r ed s t av l j am o . N a p r i j em im a u D el h i j u v iđ ao s am

ljude koji , ukoliko pri predstavljanju to bude izostavljeno, sami dodaju taj

p o d at ak . J ed n o m p r i l ik o m , u d o m u j ed n o g s t r an o g d ip l o m at e u D el h i j u ,

p r ed s t av il i s u m e j ed n o m m l a d o m d ip l o m at i i n is u n avel i n j eg o v u zv an ič n u

p o zic i j u . O n s e is t o g m o m en t a p o k l o n io i d o d ao : „ U s l u žb i X- m in is t ar s t v a,

a k o m o d el u v i p r ip ad at e?" K ad s am o d g o v o r io d a n e p r ip ad am n i j ed n o m

bio je toliko iznenađen činjenicom da sam uopšte pozvan, koliko i č injeni-

c o m d a n e m a m i m e n o v a n j e . "

3 2 E. Mills, Living with Mental Illness: A Study in East London (Lo n d o n : R o u -

tledge & Kegan Paul Ltd., 1962), p. 112.

3 3 C. Ch au d h u r i , A Passage to England (Lo n d o n : M ac m il lan & Co m p an y ,

1959), p. 92 .



74

S t i g m a

Biografija

Bilo da biogra fska linija po stoji u glavam a onih koji su joj naj-

bliži i li u perso naln im fajlo vim a organ izacije, i bilo da d ok um en -

taciju o njenom ličnom identitetu prebacuje na nju l ično i l i se

beleži u fajlove, osob a je entitet na ko ju m og u da se na do gra đu ju

podaci - sveska u koju se sve zavodi je spremna. Osoba je neka

vrsta baze za nado gradnju biograf ije .

3 4

Dok biograf i je koriste poznavaoci društva, posebno u formi

istorijata životne karijere, malo pažnje se poklanja opštim oso-

benostima ovog koncepta, osim što se ističe da biografi je pred-

stavl jaju sam predmet retrospektivne konstrukci je . Društvena

uloga u smislu koncep ta i u smislu form alno g elementa društve-

ne organ izacije d etal jno je istražena , al i biog rafi ja nije.

Ono što prvo možemo navest i u vezi sa biograf i jom jeste da

se veruje kako osoba ist inski može imati samo jednu biograf i ju,

što se pre svega obezbeđuje zakonima f izike a ne društvenim za-

konima. Sve što osoba uradi i što može da uradi smatra se delom

njene biografi je, kao što i lustruje primer Džekila Hajda, čak i u

slučaju da moramo unajmit i biografskog stručnjaka i l i pr ivat-

nog detektiva, da popune delove koji nedostaju i da ih povežu

umesto nas. Nevezano za to u kojoj je meri neko hulja, koliko je

sve što radi pogrešno, tajno i l i nepovezano, koliko ima početaka,

vraćanja, nepobitna je istina da sva delà koja je izvršio nisu u

kon tradikci j i , niti su nepovezana. Ne op hod no je uvideti ovu sve-

obuhvatnu jedinstvenost životne l inije i snažan kontrast u pore-

đenju sa mnoštvom sopstva koja se mogu otkrit i kod individue

kada se posmatra kroz prizmu društvene uloge, gde, ukol iko se

dobro igra uloga, osoba može uspešno postojati kroz drugačije

uloge i može u izvesnoj meri tvrditi da više nije ono što je bila.

Nakon ovih stavki o prirodi l ičnog identiteta, javl ja se faktor

koji će biti relevantan za ovaj izveštaj : stepen „informacione po-

vezanosti . Nakon što je upoznat sa bitnim društvenim činjeni-

34 Ov de mn og o dugujem Haroldu Garfinkelu koji m e je upo zna o sa terminom

„biografija" onako kako se koristi u ovoj knjizi.




75

čama vezanim za osobu i sa činjenicama vezanim za smrt osobe,

pitanje je koliko su pov eza ni i li uda ljeni ovi delovi (život - sm rt),

kao i koja je verova tnoć a kojo m će onaj koj i je upoz nat sa činje-

nicama iz jednog delà znati i činjenice iz drugog. Posmatrano

još uopštenije, ukoliko zna važne činjenice iz života osobe, do

kog stepena on aj ko zna jeda n de o m ože da pretpostavi preostale

delove.

Društveno pogrešno predstavl janje treba razlikovati od l ičnog

pog rešnog predstavl janja; biznism en iz više srednje klase koj i ide

na godišnj i odm or tako što se „pre ruši i ode u neko jeft ino leto-

valište pogrešno se predstavlja kroz ovu situaciju, na prvi način.

Kad se upiše u motel pod imenom gospodin Smit onda se lažno

predstavlja na drugi način. Bilo da se radi o društvenom ili l ič-

nom identitetu, možemo napravit i razliku između pokušaja da

se ciljano dokaže da neko jeste ono što zapravo nije, od pokušaja

da se ci ljano dokaže da neko nije ono što zapravo jeste.

Uopšteno govoreći , norme koje se t iču društvenog identite-

ta, kao što je navede no, odno se se na repertoar onih vrsta uloga

i l i profi la za koje smatramo da odgovaraju nekoj osobi - „druš-

tvena l ičnost kao što je Lo jd Vo rner (Lloyd W arner) ob ičavao

da kaže.

35

Ne očekujem o od „bazen ske ajkule da bude žensko

ili klasični stručnjak, no ne iznenađuje nas niti nas uznemirava

činjenica da uz to pripada i itali janskoj radničkoj klasi i l i da je

urbanizovani crnac. Norme koje se t iču ličnog identiteta ne od-

nose se na dozvoljene kom binac i je društvenih karakteristika već

na onu vrstu kontrole informaci ja koju osoba može da iskorist i .

Za osobu koja ima sumnjivu prošlost to je pitanje koje se tiče

njenog društvenog identiteta; način na koji će se odnositi prema

davanju informacija o svojoj prošlosti je pitanje lične identifika-

ci je. Neko sa neobičnom prošlošću (ne neobičnoj samoj po sebi ,

već neobičnoj za nekog sa trenutnim ličnim društvenim identi-

tetom ) je neka vrsta neusk lađen osti ; za onog ko živi svoj život uz

one koji nisu upoznati sa njegovom prošlošću i kojima on ništa

3 5 W . L. W arner, „The Society, the Individu al, and H is M ental Disorde r",

Ame-

rican Journal of Psychiatry,

X C I V ( 1 9 3 7 ) , 2 7 8 - 2 7 9 .



76

S t i g m a

0 svojoj prošlosti nije ispričao, m ož e predstavljati jedn u pose bn u

vrstu neusklađenosti ; prva neusklađenost je povezana sa pravi l i-

m a koja se odn ose na društveni identitet , do k je drug a pov ezan a

sa pravilima koja se odnose na lični identitet.

Danas je u krugovima srednje klase, što je više onog što od-

skače u neželjenom prav cu, što se razlikuje od ono g što se oček u-

je da bude istinito za osobu, t im v eći bro j inform acija koje osoba

m ora na m ern o da stvara, čak i u slučaju da cena njene iskren osti

proporcionalno raste. (S druge strane, skrivanje neke informaci-

je koju je osoba trebalo da obelodani, nama ne daje za pravo da

je ispitujemo o stvarim a koje bi je prim orale da otkri je činjenice

i li da izrekne očigledn u laž. K ad p osta vim o tak vo pitanje onda se

nelagodnost udvostručuje, naša zbog naše netaktičnosti , a osoba

oseća nelagodu zbog činjenice da je nešto skrivala. Osoba može

osećati još dodatnu nelagodu zbog toga što nas je dovela u po-

zici ju da imamo osećaj krivice što smo nju doveli u nepri jatnu

poziciju.) Čini se da se u ovom slučaju pravo na ćutanje stiče

sam o time ak o oso ba nem a šta da kri je. Isto tako, izgleda da bi se

m og lo reći da, da bi osoba m ogla sačuvati svoj lični identitet , ona

m ora da zna kom e treba da otkri je veći deo istine, ko m e treba da

kaže veo m a m alo - a u oba slučaja će m ožda biti pr im ora na da se

uzdržav a da ne izrekne „direk tnu laž.

36

Kao pos ledica toga mo-

raće da ima do bro „pam ćen je , to jest , u ovom slučaju, precizn e i

spremne podatke u sopstvenoj glavi vezane za činjenice o svojoj

sadašnjosti i prošlosti koje možda duguje drugima.

3 7

Trebalo bi razmotrit i međusobni odnos l ične identifikaci je

1 društvene identifikaci je i pokušati utvrditi još neka postojeća

prep li tanja.

Jasno je da pri kon struisa nju l ične identifikaci je osob e koristi-

mo sve aspekte njenog društvenog identiteta - zajedno sa svim

onim što mož e d a se pov eže sa osobom . Isto tako, uk oliko sm o u

36 Radi poredenja, proučite kode ks starog zapada, gde se nečija prošlost i neči-

je ime definišu kao privatna imovina. Videti , na primer: R. Adams, The Old-Time

Cowboy

( N e w Y o r k : M a c m i l l a n C o m p a n y , 1 9 6 1 ) , p . 6 0.

37 O društv eno m o kviru pam ćen ja uopšte, videti : F. C. Barlletl, Remembering

(Cambr i dge : Cambr i dge Uni ve r si ty P r e ss, 1961) .



Kon trola informa cija i lični identitet

77

mogućnosti da l ično identif ikujemo osobu, to nam pruža osnovu

za organizovanje i učvršćivanje informacija vezanih za društveni

identitet osob e - proc es koji u izvesnoj me ri m ože izmeniti dru š-

tvene karakterist ike koje mi pripisujemo toj osobi.

Može se pretpostavit i da, u s lučaju neuspelog čuvanja tajne

koja diskredituje oso bu , to dobija dublje značenje u s lučaju kada

osoba, kojoj osoba nije otkrila tajnu, nije za tu osobu stranac

nego pri jatel j . Otkriće ne samo da može narušit i trenutnu druš-

tvenu postavku, već i uspostavl jene odnose; ne samo trenutnu

sliku koju drugi imaju o osobi, već i sliku koju će imati o njoj u

budućnosti ; ne samo o spoljašnjem izgledu, već i reputacij i . St i-

gm a i trud da se ona prikri je i li ispravi postaju „f iksir an i delovi

l ičnog identiteta. Otu d naša pove ćan a želja da iskusim o ned olič-

no ponašanje kad nosimo masku

38

i l i kad smo-daleko od kuće;

otud žel ja da se neki materi jal i objave anonimno, i l i da se javno

obelodane pred malobrojnom publ ikom, pod pretpostavkom

da se ovo skretanje neće povezati s njima lično od strane šire

javnosti . Poučan primer koji ovo i lustruje je nedavno pri javl jen

nadzor nad Matačajn (Mattachine) udruženje, organizaciju koja

se bavi poboljšavanjem uslova života homoseksualaca, u sklopu

čega udruženje objavl juje časopis . Jedan ogranak službe u ko-

mercijalnoj zgradi može se bavit i odnosima sa javnošću, dok se

drugi s lužbenici ponašaju tako da ostal i saradnici u zgradi ne

znaju kakvi se koraci preduzimaju i ko ih preduzima.

39

Biografija kroz druge

Lični identitet, kao društveni identitet, vrši podelu za osobu u

njenom svetu koji uključuje druge. Podela se najpre pravi izme-

đu onih koji nas poznaju i onih koji nas ne poznaju. U one koji

38 N e nose sam o banditi i l judi koji pripadaju klanov ima m aske da bi izbegli da

budu prepoznati. Odnedavno je u državi Vašington, pri kriminalističkim saslu-

šanjima, bivšim ovisnicima dozvoljeno da svedoče sa tkaninom preko glave, ne

samo da bi izbegli javno prepoznavanje, već i da bi izbegli odmazdu.

39 J. Stearn,

The Sixth Man

( N e w Y o r k : M c F a d d e n B o o k s , 1 9 6 2 ) , p p . 1 5 4 - 1 5 5 .



78

S t i g m a

nas poznaju spadaju oni koji imaju ličnu identifikaciju osobe;

njima je dovoljno da vide osobu ili da čuju ime dotične osobe pa

da postave na scenu informacije koje poseduju. U one koji nas

ne poznaju spadaju oni za koje je osob a po tpuni stranac, neko za

koga kod drugih nije započet l ični biografski proces osobe.

Osoba za koju drugi znaju, može znati i l i ne mora znati da

dru gi znaju za nju; isto tako, dr ug i m og u ili ne mo raju z nati da li

oso ba z na ili ne zna da oni o njoj nešto znaju. Uz to, oso ba m ož e

biti ubeđena da drugi ne znaju ništa o njoj, ali nikad ne može

biti potpuno sigurna da je to tako. Ukoliko osoba zna da drugi

znaju nešto o njoj, ona, svakako, u određenoj meri, isto tako zna

nešto o njima; no, ako osoba ne zna da drugi o njoj nešto znaju,

osoba možda može znati nešto o drugima u vezi sa nekim dru-

gim kontekstom.

Sve ovo nije relevantno vezano za to koliko se nešto zna ili ne

zna, zato što će mera u kojoj će osoba uspeti da se nosi sa svojim

društvenim i l ičnim identitetom uveliko zavisiti od toga da li oni

koji su u prisu stvu oso be nešto o njo j znaju i, uko liko znaju, da li

osoba zna il i ne zna da one znaju nešto o njoj.

Kada je osoba među osobama za koje je potpuni stranac, i

predstavlja za njih samo ono kroz šta se predstavi kao trenutni

društveni identitet, za osobu je velika neizvesnost da li će drugi

započeti da form iraju n jenu ličnu identif ikaci ju (bar kro z sećanje

da su je upoznali u određenom kontekstu u kojem se ponašala

na određeni način), i l i će se uzdržati od stvaranja i akumuliranja

predstava o njoj vezanih za ličnu identifikaciju, što može da se

desi u potpuno anonimnoj situaci j i . Ulice predstavl ja ju scenu za

anonimne situaci je za sve koji se ponašaji u skladu sa normama,

no i ova an on im no st je takođe biografska; teško da postoji nešto

što bi m og lo da se svede na potpunu an on im no st, a vezan o je za

društveni identitet. Treba napomenuti da svaki put kad se osoba

priključi nekoj organizaciji i l i zajednici dolazi do značajne pro-

mene u struktu ri pozn avan ja te osobe - u kara kteru i distribuciji




79

tog znanja - kao i do promene vezane za neizvesnost kad se radi

o kontroli informacija .

4 0

Na prim er, svak i bivši m enta lni pacijent

se mor a suo čiti sa nezn anjem u vezi sa zna njem , to jest, sa dru gi-

ma koji mogu lično da ga identifikuju i znaju, kad osoba ne zna

da on i zna ju, da je on „za pra vo bivši menta lni pacijent.

T e r m i n o m spoznajno prepoznavanje, m isl im na perceptiv-

no „sm ešt an je oso be, bilo kro z odre đen i društven i identitet ili

određeni l ični identitet. Prepoznavanje društvenog identiteta je

dobro poznata funkcija čuvanja pri laza mnogih dostavl jača. Ma-

nje je poznata činjenica da je prepoznavanje ličnog identiteta i

zvanična funkcija u nekim organizaci jama. U bankama, na pri-

mer, blagajnici moraju da razvi ju sposobnost prepoznavanja kl i-

jenata . U br i tanskim krim inalnim krugo vima p ostoj i s lužba pod

nazivom „čovek sa ugla , čija je dužnost da-stoji na određenom

mestu na ulici u blizini ulaza gde se obavljaju zabranjeni poslovi

i, pošto poznaje lični identitet svake osobe koja prolazi, dojavi

pribl ižavanje sumnjive osobe.

41

U krugu osoba koje imaju biografske podatke osobe - koje

znaju nešto o njoj - pos toji i m an ji kru g onih koji su upo zna ti sa

osobom „društveno , u neznatnoj meri i l i su joj bl iski , bi lo kao

jedn aki i l i ne. Kaž em o da drugi ne sam o da znaju „z a osobu i li

da znaju , ,o osob i, već je takođ e i „l ičn o poz naju . On i ima ju pri-

vi legi ju i obavezu da osobu pozdrave naklonom glave, glasnim

pozdravom ili da popričaju s njom ukoliko se zateknu u istoj

dru štve no j situaciji , što predstavlja društveno prepoznavanje. N a-

ravno da postoje trenuci kada osoba proširuje društveno prepo-

znavanje il i ga prima od osobe koju lično ne poznaje. U svakom

slučaju, jasno je da je spoznajno prepoznavanje čin percepcije ,

dok društveno prepoznavanje predstavl ja deo osobne ceremoni-

je komuniciranja .

40 O slučaju proučavan ja kontrole inform acija o sebi, videti: J. He nry, „Th e

Formal Structure of a Psychiatric Hospital", Psychiatry, X V I I ( 1 9 54 ) , 1 3 9 - 1 5 2 ,

n a r o č i t o 1 4 9 - 1 5 0 .

41 Op is funkcija čoveka sa ugla m ože se naći u: J. Phelan,

The Underworld

( L o n d o n : G e o r g e G . H a r r ap & C o m p a n y , 1 9 5 3 ) , C h a p . 1 6 , p p. 1 7 5 - 1 8 6 .



77

S t i g m a

Društveno poznanstvo i l i l ično poznavanje je neminovno re-

cipročno, mada, naravno, jedna i l i obe osobe mogu privremeno

zaboraviti da se poznaju, isto kao što jedna i l i obe osobe mogu

da se sete poznanstva, no da privremeno zaborave sve ostalo ve-

zano za lični identitet druge osobe.

4 2

Z a o sobu koja živi seoskim životo m , u grad u ili velegradu, čulo

je jako malo l judi; oni koji znaju nešto o toj osobi su verovatno

oni koj i je l ično poznaju. Sup rotno ovom e, o terminu „s lava go-

vorimo kad postoji mogućnost da je krug l judi koji znaju nešto

o datoj osobi , posebn o u vezi sa nekim požel jnim post ignućim a

ili vlasn ištvom , vrlo velik, a uje dn o i mn og o veći nego k rug l judi

koji osobu l ično poznaju.

Ponašanje prema osobi na osnovu njenog društvenog identi-

teta je često drugačije od ponašanja i udovoljavanja osobi u ime

njene slave, koju joj don osi l ični identitet. O sob a koja živi u m a-

lom gradu u vek će kupo vati tam o gde je poznaju. Sam a činjenica

da je prepoznaju stranci na javnim m estima m ože za osobu pred-

stavljati izvor zadovoljstva, kao što navodi jedan mladi glumac:

Kad sam postao poznat i kad bih imao loš dan, praktično bih rekao sebi:

„Dobro, malo ću prošetati da me l judi prepoznaju."

4 3

Ova vrsta aklamacije pre svega predstavlja jedan od razloga

što l judi čeznu za slavom; ovo takođe ukazuje i na razlog što,

kad osoba stekne slavu, ponekad beži od nje. Ne radi se samo

o problemu da slavnu osobu jure reporteri , lovci na autograme,

znatiželjnici, već i o tome da je veliki broj

delà upisan u bio

grafi ju kao događaj koji zavređuje da bude vest. Za osobu koja

je poznata

l ičnost , „po be ći negde gde m ože biti „svo ja može

značiti pronalaženje zajednice gde o njoj ne postoji biografi ja;

u ovakvoj zajednici ponašanje osobe, koje odražava samo njen

42 Više pod ataka o poznanstvu i t ipovima prepozn anja m ože se naći u : E .

G o f f m a n ,

Behavior in Public Places

(New York: Free Press of Glencoe, 1963) ,

C h ap . 7 , p p. 1 1 2 - 1 2 3 .

4 3 An th on y Perkins, u: L. Ross, „The Player-III",

The New Yorker

( N ov . 4 , 1 9 6 1 )

88



Kon trola informa cija i lični identitet

81

društveni identitet, ima izgleda da nikom ne bude interesantno.

Suprotn o ovom , jedan aspek t bivanja ,,u pro gram u je ponašan je

na način koji utiče na stvaranje biografi je, pri čemu se to čini u

područj ima života koja su uobičajeno nebiografska.

U svakodnevnom životu prosečne osobe b iće dugih per ioda

kada događaji koji je se t iču nisu zabeleženi u niči jem sećanju,

koji su tehnički, al i ne i aktivni deo njene biografi je. Samo neka

ozbil jna nesreća i l i svedočenje ubistva mogu predstavljati tre-

nutke tokom perioda zatišja kada će se i osoba i drugi prisećati

ovih per ioda iz njene prošlost i . („A l ibi predstavl ja deo biog raf i-

je koji ne ulazi u aktivnu biografi ju osobe.) S druge strane, osobe

o či joj biograf i j i postoje knj ige, pos ebn o članovi kral jevske po ro-

dice koj i su od samo g rođenja obeleženi sudb inski , imaće tokom

života jako malo perioda kada se o nj ima neće govorit i , to jest

pe rioda ka da im biograf i ja ni je akt iv irana.

Kad razmatramo slavu korisno je osvrnuti se i na ozloglaše-

nost, koja znači da postoji krug l judi koji su upoznati sa lošom

stranom osobe koju nikad nisu l ično srel i . Jasna uloga ozlogla-

šenosti je društvena kontrola, kad se moraju navesti dve različite

mogućnost i :

Prv a je zvanična društvena ko ntrola. Postoje s lužbenici i kru-

govi službenika, zaposleni da posmatraju različite grupe u koji-

ma su prisutne identif ikovane osobe či ja reputacija ih je svrstala

u sumn jive osobe ili čak „tražen e radi hapšen ja. Pozn avao sam

jed n og pa cijenta koji je bio na „u slo vn oj i ko ga su teretili za

seksualno napastvovanje devojaka. Pri ulasku u bi lo koji biosk op

u susednom mestu, kad bi ga menadžeri spazil i , prisi l i l i bi ga da

ode. U glavn om , on je bio tol iko ozloglašen da ni je mo gao da po -

sećuje ni bioskope u susedno m m estu. Poznati „kr im inalc i nose

se s istom vrstom problema.

Ovde dalje razmatramo primere uticaja profesije na l ičnu

identi f ikaci ju. Nadglednici u robnim kućama, na primer, pone-

kad imaju podugačke l iste profesionalnih lopova koj i kradu po

robnim kućam a sa ident i fikacionim kl inom pod nazivom modu»

operandi. Stvaranje l ične identif ikacije se može smatrati ziuel)



82

S t i g m a

nom društvenom situacijom, kao u „paradi prepoznavanja u

polici j i. Diken s, pri opisivanju dru štven og mešan ja zatvorenika i

poseti laca lond onsko g zatvora, i lustruje jedan drugi prime r, „se-

denje radi portretisanja , gde bi nov zatvorenik morao da sedi u

stolici dok bi ga stražari zatvora posmatrali da bi zapamtili kako

izgleda, radi kasnijeg prep ozna vanja kad n aiđu na njega.

44

Službenici či j i je posao provera eventualnog prisustva nekih

ozloglašenih osoba mogu raditi na javnim mestima umesto u

društvenim ustanovama, kao što je slučaj policijskih detektiva

koji pokrivaju poveći deo grada. Ovo vodi u razmatranje drugog

tipa društvene kontrole zasnovane na ozloglašenosti , no ovog

puta radi se o nezva ničnom tipu kontrole koja obuh vata širu jav-

nost; u ovom slučaju poznata osoba je u vrlo sličnoj poziciji kao

i osoba koja je ozloglašena.

Moguće je da krug onih koji znaju o osobi (ali njih osoba ne

poz naje) ukl jučuje širu javn ost, a ne sam o o ne či ji je posa o identi-

f ikovanje osoba. (Zaprav o, termini „slav a i „ozlo glašen ost uka-

zuju na činjenicu da građani imaju predstavu o toj osobi.) N em a

sumnje da masovni medij i ovde igraju kl jučnu ulogu, omoguća-

vajući da se „pr ivatn a osoba pretvori u „ jav nu l ičnost.

Sve su prilike da će se slika koju javnost ima o ličnosti, to jest

slika koju imaju oni koji osobu ne poznaju lično, razlikovati od

sl ike koju osoba projektuje pri neposrednom kontaktu sa onima

koji je l ično poznaju. Tamo gde postoji javni imidž osobe, on je

verovatno sastavl jen od izbora malog broja činjenica koje mogu

biti istinite il i ne, koje se onda naduvaju radi dramatičnosti i da

bi bile vredne pažnje, i koriste se da bi predstavile celovitu sli-

ku osobe. Kao posledica može se pojaviti specifičan oblik sti-

gmatizaci je . Figura koju osoba živi pred očima onih sa kojima

deli svakodnevnu rutinu, verovatno će bit i ugrožena virtuelnim

potrebama (bilo onim dobrodošl im i l i ne) koje nameće javni

imidž. Ovo naročito dolazi do izražaja kada osoba više ne pri-

vlači pažnju šire javnosti i svugde se suočava sa činjenicom da

predsta vlja nek og k o više nije ono što je nekad bio ; slična situaci-

4 4 Pickwick Papers, Vol. III, Ch ap. 2.




3

ja se dešava i ka d je osoba stekla s lavu na osnov u nek og kratkog,

neuobičajenog događaja koj i osobi ne pruža neophodne uslove

za poželjne karakteristike.

4 5

Ono na šta ukazuju ovi komentari jeste zapravo činjenica da

osoba koja je poznata i osoba koja je ozloglašena imaju više za-

jedn ičko g od bi lo koga, koga lovci na glave i li kolum nisti naziva-

ju „nikogovićima , u zavisnosti od toga da li masa želi da iskaže

l jubav il i m ržnju p rem a osob i , kad se m ogu p ojavit i is ta odstup a-

nja od uobičajenog kretanja . (Ova vrsta nedostatka anonimnosti

može se uporediti sa onom vrstom anonimnosti koja se zasni-

va na društvenom identitetu, kao kad u slučaju nekog fizičkog

nedostatka osoba ima osećaj da je svi neprestano posmatraju.)

Ozloglašeni krvnici i poznati g lumci mogu smatrati veoma svr-

s ishod nim da se ukrcaju na vo z na nekoj neo čekiva noj stanici i li

da se preruše;

46

pojedinci se čak mogu služiti lukavštinama da bi

izbegli nepri jatel jsko oko javnosti , koj ima su svojevremeno pri-

begavali da bi izbegli pažnju laskavaca. U svakom slučaju, lako

pristupačne informaci je o upravl janju l ičnim identitetom mogu

se naći u biogra fi jama i autobiografi jama pozn atih i ozloglašenih

ličnosti.

Osoba, zatim, može predstavljati centralnu tačku podele l judi

koji su samo čuli za nju i li koji je l ično poznaju, a svi oni mogu

imati razl ič i te informaci je u vezi sa tom osobom. Ponovio bih

da, iako će je dnevna runda dovesti u kontakt sa osobama koje

je znaju na različite način e, ove razlike neće biti nek om patibilne;

zapravo neke biografske strukture će bit i pothranj ivane. Odnos

čoveka sa šefom i odnos čoveka sa detetom će se u velikoj meri

45 U zako nu, napo ri da pojed inac ostane privatn i građ anin ili da povra ti ovaj

status postali su delom pitanje privatnosti. Koristan prikaz može se naći u; M.

Ernst and A. Schwartz , Privacy: The Right to Be Let Alone ( N e w Yo r k: T h e M a c -

m i l l a n Co m p a n y , 1 9 62 ) .

46 Vid eti: J. Ath oll , op. cit., C h ap 5, , , ' lhe Pub lic and the Press". O sluvntm Hi

nostima koje izbegavaju kontakte, videti: J . Bainbridge, Garbo (N ew York: Dell.

19 61 ) , naročito pp. 2 0 5 - 2 0 6 . 0 trenutnoj tehnici - upotrebi perika zu prerutuvu

nje kod filmskih zvezda koje imaju svoju kosu - videti: L. Lieber, „I lollywiiod'»

G o i n g W i g W a c k y " , 7

his Week,

F e b . 1 8 , 1 9 6 2 .



84

S t i g m a

razlikovati , tako da on ne m ož e lako igrati ulogu zaposleno g do k

igra ulogu oca, no ukoliko čovek, dok seta sa svojim detetom,

sretne

šefa,

pozdravljanje i upoznavanje će biti moguće a da dete

ili šef radikalno ne prepoznaju svoju ličnu identifikaci ju čoveka

- gde i jed no i dru go znaju za pos tojan je njegove drug e uloge.

Dobro utvrđena pravi la lepog ponašanja kod „pristojnog upo-

znavanja , zapravo, podrazumevaju da osoba koja je deo odnosa

koji zahtevaju o dređ ene u loge, im a različite vrste od no sa sa razli-

či t im osobama. Pretpostavl jam da s lučajni susreti u svakodnev-

nom životu mogu ipak konstituisati neku vrstu strukture koja

drži osobu vezanu za određenu biografi ju, i to je tako bez obzira

na velik broj sopstava koje mu uloga i publika omogućavaju.

Prolažetije

Ako postoji problem stigmatizaci je za koji niko ne zna, uklju-

čujući i samu osobu, kao što je to u slučaju nekog ko ima nedi-

jagnostikovanu lepru i l i neustanovljen petit mal moždani udar,

sociologe to onda ne interesuje, osim u smislu kontrolnog sred-

stva da bi prouči l i „primarn e

4 7

i li objektivne implikacije stigme.

U slučaju kad stigma nije uočlj iva i kad za nju zna samo osoba

koja je ima i koja o njoj nikom ne govori , onda se ovde opet radi

0 neznatnom zanimanju za proučavanje prolaženja. Stepen za-

stupljenosti ove dve mogućnosti je, naravno, teško proceniti .

Na s l ičan način, jasno je da ako bi s t igma uvek odmah bi la

uočlj iva svakome s kim bi osoba imala kontakt, onda bi zain-

teresovanost drugih bi la takođe ograničena, mada bi postojalo

zanimanje za pitanje mere u kojoj osoba može da se povuče u

kontaktu, a da jo j ipak bude omogućeno da funkcioniše s lobod-

no u društvu, zatim zanimanje vezano za takt i nedostatak takta,

1 za pitanje sam oob ezvredivan ja.

Jasno je da ova dva ekstrema, u slučaju kad niko ne zna za sti-

gmu i kad svako zna za nju, ne uspevaju da pokri ju širok spektar

47 U znače nju koje je uveo Lemert, Social Patho logy, op. cit., pp. 75 fl".



Kon trola informac ija i lični identitet

85

slučajeva. Postoje bitne stigme, kao one koje imaju prostitutke,

lopovi , homoseksualci , prosjaci i narkomani , koje zahtevaju od

osobe da svoj neu speh drži u tajnost i od jedne klase l judi , polici-

je, dok se s istem atično izlažu d rugo j klasi l judi , naim e kli jentim a,

drugarima, vezama, zašt i tnicima i s l ično.

48

Tako, bez obzira na

to koju ulogu zauzmu u prisustvu polici je, obično moraju da se

deklarišu pred domaćicama da bi dobi l i besplatan obrok, i čak

pred prolaznicima moraju da otkri ju svoj status jer ih poslužuju

u zadnjem delu verande, što se iz tog razloga razumlj ivo zove

„izložbeni obrok .

4

' Kao drugo, čak i kad osoba može da čuva

tajnu neuočlj ive st igme, shvatiće da prisni odnosi sa drugima,

koje naše društvo prihvata kad postoj i obostrano priznanje ne-

uočlj iv ih nedostataka, navode osobu i l i da prizna svoj s lučaj bl i -

skim osobama i l i da oseća krivicu što to ni je uradi la. U svakom

slučaju, čak će i za one najskrivanije probleme, koji se čuvaju u

najvećoj tajnosti , neko znati , i t ime baciti senku.

Slično ovome, postoje mnogi s lučajevi kad se čini da je neči ja

st igm a uvek jasno v idl j iva, a ipak se pokaž e da o vo baš i ni je u vek

tako; na pregledu se može utvrdit i da osoba povremeno bira da

sakri je neke bitne informaci je o sebi . Na primer, za hromog de-

čaka, koj i uvek sebe predstavl ja kao takvog, stranci mogu sma-

trati da je on samo trenutno u toj pozici j i zbog neke nesreće,

50

kao što i šlepa osoba koju noću u taksi uvede pri jatelj može imati

osećaj da mu je na momenat dat vid,

5 1

i li kao kad za slepog čo-

veka koj i u mračnom baru nosi tamne naočare neki pridošlica

može pomis l i t i da je osoba koja normalno v idi ,

52

i li kad osoba

kojoj su amputirane obe ruke sedi sa svoj im metalnim prote-

zama sa kukama i gleda f i lm u bioskopu, a neka ženska osoba

48 Vide ti: T. Hirsh i, „T he Professional Prostitute", Berkeley Journal of Sociology,

V I I ( 1 9 6 2 ) , 3 6 .

49 E. Kan e, „Th e Jargon of the Un derw orld",

Dialect Notes, Y

( 1 9 2 7 ) , 4 4 5 .

50 F. Da vis, „Po lio in the Fam ily: A Stu dy in Crisis and Fam ily Process", Ph.D .

Dissertation, University of Chicago, 1958, p. 236.

5 1 D a vi s , „ D e vi a n c e D i s a vow a l" ,

op. cit.,

p. 124.

5 2 S . Ri gm a n, Second Sight ( Ne w Y ork: D a vi d Mc Ka y , 1 9 5 9 ) , p . 1 0 1 .



8 6 S t i g m a

bez predrasuda ga uhvati za ruku i vrisne užasnuta onim što je

upravo otkrila.

53

U sličnoj se situacij i mogu naći crnci koji nisu

javno prihvaćeni, mogu proći kroz pisanje pisama i l i telefonske

razgovore, projektujući sl iku o sebi, zatim im se može dogoditi

pomenuta diskreditacija .

Kr oz ovih nekoliko m ogu ćno sti , koje se nalaze između ekstre-

m a totalne tajnosti, s jed ne strane, i totalne otvo reno sti, s dru ge,

čini se da su problemi l judi koji se trude na razne načine da pro-

đu prob lem i sa kojim a će se veli k broj l judi suočiti pre ili kasn ije.

Zb og vel ike predno sti koju imate kad vas l judi smatra ju no rm al-

nom oso bo m , skoro svi l judi koj i su u pozic i j i da pro đu pok ušaće

to da sprovedu nam erno u nekoj pri lic i . Osim toga, st igma osobe

m ože biti vezana za prob leme koj i se ne mo gu obelodanit i stran-

cima. Bivši zatvorenik m ože, na primer, priznati otvoreno svoju

stigmu neo sno vano se oslanja jući s pov eren jem n a č isto pozn an-

stvo sa nekim , otkrivajući l ične stvari o sebi koje su i suviše l ične

za takav odn os. Kon fl ikt između iskrenosti i podesno sti će se če-

sto okončati pobedom u korist podesnosti . Konačno, kad st igma

ima veze sa nekim delom tela koje i normalno sposobni moraju

da kri ju na javnim mestima, prolaženje je neminovno, bi lo da

to jeste il i nije cil j . Žena kojoj je odstranjena dojka il i prestu-

pnik muškog pola iz Norveške koj i je pretrpeo teške posledice

kastracije prinuđeni su da se lažno predstavljaju u skoro svim

situacijama, skrivajući svoje nekonvencionalne tajne, zato što svi

moraju da skriva ju one konvencionalne.

Kad osoba prođe s lučajno i l i namerno, moguće je da dođe do

diskreditovanja zbog nečeg što postane očigledno u vezi sa tom

osobom, očigledno čak i onima koj i osobu društveno identif i-

kuju samo na osnovu onog što je strancima inače dostupno u

datoj situaciji. (Javlja se jedan oblik slučaja koji se zove „neprija-

tan incident ) Ova vrsta pretnje v irtuelnom društvenom identi-

tetu svakako nije usamljeni primer. Osim činjenice da trenutna

situacija osobe može da diskredituje trenutne pretenzije osobe,

polazna postavka kod prolaženja jeste da će osobu razotkriti oni

53 Russell , op. cit., p . 124 .




7

koji je m og u l ično iden ti f ikova ti i koj i ukl jučuju njene biografske

podatke i č injenice koje nisu očigledne, a koje su neko m patibi lne

sa trenutnim tvrdnjama. Može se izvesti zaključak da se l ična

identifikacija snažno oslanja na društveni identitet.

Ovde se, naravno, javl ja ju razne mogućnosti učene. Postoje

„nam ešta l jke koje i splaniranu trenutnu s i tuaci ju m ogu isko-

rist it i kao osnovu za učenu. (Treba razl ikovati nameštal jku od

„namamljivanja , vešt ine koju praktikuju detektivi da bi navel i

kriminalce da otkri ju svoje kriminalne poslove a t ime i svoj kri-

m inaln i identitet .) Posto j i „pr ed -uc en a gde je žrtva prim ora na

da se nastavi pon ašati na određen n ačin zbog upozoren ja u cenji-

vača da će svaka promena dovesti do obelodanjivanja činjenica.

V. I . Tomas (W. I . Thomas) navodi istinit slučaj kad je policajac

primorao prostitutku da ostane u tom poslu, s istematično mi-

nirajući svaki njen pokušaj da pronađe posao pristojne devoj-

ke.

54

Postoj i „zaštitna uče na koja je m ožd a jedn a od n ajvažn i j ih,

kad ucen jivač, na m ern o i l i s lučajno, izbegava isplatu globe jer bi

iznuđeno plaćanje rezult iralo diskreditovanjem poverioca.

„ P r e t p o s t a v k a d a j e o p t u ž e n i n e v i n d o k se k r i v i c a n e d o k a ž e " o m o g u ć a -

v a m a n j u z a š t i t u n e u d a t o j m a j c i n e g o n e o ž e n j e n o m o c u . N j e n a k r i v i c a

j e o č i g l e d n a p o n a b u b r e l o m s t o m a k u - d o k a z k o j i j e t e š k o p r i k r i t i . O t a c

n e m a s p o l j n i h z n a k o v a , i n j e g o v a u l o g a s a u č e s n i k a s e m o r a d o k a z a t i . D a

b i s e o b e z b e d i o t a k a v d o k a z , k a d d r ž a v a n e p r e t p o s t a v l j a i n i c i j a t i v u u d o -

k a z i v a n j u o č i n s t v a , n e u d a t a m a j k a m o r a d a o b e l o d a n i s v o j i d e n t i t e t i s v o j

s e k s u a l n i ž i v o t š i r o j j a v n o s t i . Nj e n o o d b i j a n j e d a t o u r a d i u v e l i k o o l a k š a v a

n j e n o m m u š k a r c u d a s a č u v a a n o n i m n o s t i s v o j u n a v o d n u n e v i n o s t , a k o o n

t a k o i z a b e r e .

5 5

Ko na čno , postoj i „totalna i li klasična učena, kad u cenjivač

dolazi do isplate pretnjom da će obelodaniti činjenice o proš-

losti ucenjenog i l i njegovoj sadašnjosti koja bi mu u potpunosti

uništila identitet. Treba uočiti da svaka totalna učena uključuje i

zaštitnu učen u, zato što uspešan uce njivač , po red toga što ostva ri

učenu, takođe izbegava neugodnosti koje idu uz ucenjivanjc.

5 4 The Unadjusted Girl ( B o s t o n : L i tt le , B r o w n & C o m p a n y , 1 9 2 3 ) , p p . 1 4 4 - M V

5 5 E . Cl a r k ,

Unm arried Mothers

(N ew York: Free Press of Gle nco e, 19 61 ), p 4 .



88

S t i g m a

Sociološki g ledano, sama u čena ne mo ra imati vel iku važnost;

56

važn ije je shvatiti vrstu od no sa koje osob a m ože da ima sa o nim a

koji bi mogli, ako bi to želeli, da je učene. Ovde se vidi da osoba

koja prolazi vodi dvostruki ž ivot, i da informaciona povezanost

biografi je dopušta različite modele dvostrukog života.

Kada su činjenice koje mogu da diskredituju osobu deo njene

prošlosti , osoba neće brinuti u tolikoj meri o izvorima ovih do-

kaza, koliko o l judima koji mogu da razotkri ju činjenice koje su

do tog momenta sakupili . Kada su diskreditujuće činjenice deo

sadašnjeg aktuelnog života, osoba mora da čuva, a ne da razot-

kriva informaci je ; mora da pazi da ne bude uhvaćena na delu, o

čemu govori jedna kolgerla:

I z lo ž e n o s t j e m o g u ć a i b e z h a p š e n j a, i j e d n a k o b o l n a . „ U v e k b a c i m b r z p o -

gled po sobi kad sam na žurci", kaže ona. „N ik ad niste s igurni . Jedn om m i

se desilo da naletim na svoja dva rođaka. Bili su u društvu dve kolgerle i

suviše zauzeti da bi se bavili sa mnom. Oduvek sam se pitala šta bih radila

kad bih nabasala na svog oca, pošto se on dosta muva.

5 7

Ukoliko postoji nešto diskreditujuće u vezi sa prošlošću i li sa-

dašnjošću osobe, čini se da će nesigurnost njenog položaja uve-

liko zavisiti od bro ja osob a koje znaju njenu tajnu ; veći broj onih

koji znaju za njenu mračnu stranu čini njenu situaciju nesigur-

ni jom. Tako m ože biti bezbednije za bank ovn og blagajnika da se

ljubaka sa pri jatelj icom svoje žene, nego da ide na trke.

Bilo da postoji velik broj onih koji znaju i li je broj ovih osoba

jako mali , ovde postoji dvostruki život koji uključuje one koji

m isle da znaju sve o osob i i one koji „st va rn o znaju. O vu situa-

ci ju treba uporediti sa situacijom osobe koja živi dupli dvostruki

56 Zb og vel ikog broja kostura u l judskim orm anim a (m račn e tajne), pravo je

čudo da učena nije popularnija. Zakonske sankcije su naravno visoke, što ovu

praksu čini veo m a n eprim erenom u mn ogim slučajevima, no ipak bi trebalo

dati objašnjenje o razlogu tako visokih kazni. Možda su i nepopularnost ova-

kvog akta i stroge kazne odraz odbojnosti koju imamo prema poslu koji od nas

zahteva da suo čim o drug e, koji to ne žele, sa diskreditujućim činjen icam a o n ji-

ma samima, a potom da te činjenice uperimo direktno protiv njihovih interesa.

5 7 S t e a m , Sisters of the Night, op. cit., pp . 9 6 - 9 7 .




8 9

život, krećući se u dva kruga, od kojih nijedan ne zna za posto-

janje onog drugog, u kojem je osoba nešto sasvim drugo, gde je

njena biogr af i ja drugačija . Mu škar ac koji je upetl jan u aferu, gde

postoji mali broj osoba koje znaju za to, i predstavlja se kao da

je u zakonitoj vezi , vo di d vostru ki život. U koliko ovaj nezakoniti

par započne da sklapa prijateljstva sa l judima koji ne znaju da

ovaj par nije istinski par, razvija se dupli dvostruki život. Opa-

snost u prvom slučaju dvostrukog života je mogućnost učene i l i

zlobnog razotkrivanja činjenica; opasnost kod drugog tipa, koja

je možda veća, je nenamerno razotkrivanje, zato što niko od

onih ko pozn aje ovaj par ni je orijentisan u pravcu ču vanja tajne,

ne znajući da postoji tajna koju treba čuvati.

Do sada sam se bavio životom koji može bit i narušen onim

što drugi znaju o prošlosti osobe i l i o mračnim delovima iz sa-

dašnjeg života osobe. Sad bih se pozabavio drugom perspekti-

vom dvostrukog ž ivota .

Ka d osob a napusti zajednicu u kojoj je živela neko vrem e, ona

ostavl ja l ičnu identif ikaci ju, sa zaokružen om biog rafi jom koja ide

uz nju, uključujući i pretpostavku kako će se najverovatnije sve

„okončati . U svojoj trenutnoj zajednici osoba će takođe ostvari-

t i biograf i ju u umu drugih, potencijalni kompletan portret koji

ukl jučuje verzi ju on og što je osob a n ekad bila i poza dinu iz koje

je stigla. Jasno je da može postojati diskrepancija između ove

dve postavke poznavanja osobe. Može nastati nešto poput duple

biog rafije, koju stvaraju o ni koji su je po zna vali i oni koji je sada

pozn aju, kad i jedn i i drug i smatraju da upravo oni znaju ko je u

celosti ta osoba.

Ovaj diskontinuitet u biograf i j i može se premostit i davanjem

preciznih i adekvatnih informacija o svojoj prošlosti i sadaš-

njosti, tako dovodeći svoju biografiju, koju drugi o njoj imaju,

u sklad sa onim što oni 0 njoj pričaju. Ovaj čin premošćavanja je

olakšan kad ono što je osoba postala nije diskreditujuće za ono

što je nekad bila i, isto tako, kad ono što je osoba bila ne diskre-

dituje u većoj meri ono što je osoba postala, što uglavnom jeste

tipično u slučaju afera.



90

S t i g m a

Dok se izučavaoci uveliko bave posledicama koje ima nepri-

merena prošlost na sadašnjost osobe, nedovoljno pažnje se po-

klanja na uticaj nekadašnjih biografa na neprimerenu sadašnjost.

N edo voljno se ceni mera u kojoj je osobi bitno da sačuva dob ru

usp om enu n a sebe kod o nih sa kojim a više ne živi, por ed toga što

se ova činjenica dob ro uklap a u on o što se zove teorija referen tne

grupe. Klasičan primer u ovom slučaju je s lučaj prostitutke koja,

iako se pri lagodi la svom urbanom okruženju i kontaktima koj i

se rutinski dešavaju, strahu je od toga da „n ab as a na čoveka iz

svog rodnog grada koji će biti u pozici j i da snimi njenu trenut-

nu društvenu pozici ju i da dostavi vest kući.

58

Za neči ju mračnu

tajnu se kaže da je kostur u njegovom ormanu, a u slučaju ove

devojke njen način života je ogroman orman, koji je prevelik, a

ona sama je kostur u tom ormanu. Sentimentalna briga vezana

za one sa koj ima više nism o u kontaktu je neugo dno st koja prati

osobu uko liko se bavi nem oralnim pos lom , što i lustruje Parkova

opas ka da nisu b ank ari ti , već protuv e, koji ne žele da im se slika

pojavi u novinama, iz straha da ih neko kod kuće ne bi prepo-

znao.

U l i teraturi postoje pretpostavke o prirodnom ciklusu prola-

ska.

59

Ciklus može započeti nesvesnim prolaskom kad prolaznik

nikad ne shvati da je uključen u proces; prelazak iz nesvesnog u

nenamerno prolaženje , o kome zatečeni prolaznik saznaje usred

58 N a primer, videti: Street- Walker ( N e w Y o r k : D e l l , 1 9 6 1 ) , p p . 1 9 4 - 1 9 6 . M a d a

tu ima mnogo fiktivnog, ima i opisa nekih primera, materijala o prostitutkama;

inače, postoji malo informacija bilo koje vrste o svodnicima. (Videti, na primer:

C . M a c l n n e s ,

Mr. Love and Justice

[London: The N e w Eng lish Library, 19 62 ] ; i:

J . Murtagh and S. Harris ,

Cast the First Stone

[ Ne w Yo r k : P o c k e t B o o k s , 1 9 5 8] ,

Ch aps. 8 and 9 .) O vo je velika šteta, zato što ne postoji n ijedn o m ušk o zaniman je

zbog kojeg se akteri više srame. Dnevna runda jednog svodnika mora bit i ispu-

njena mnogobrojnim lukavštinama koje nisu zabeležene. Osim toga, samo uz

veliku domišljatost svodnicima se može taktično saopštiti u l ice koje je njihovo

zanimanje. Ovde stoga postoji dobra prilika da se sakupi materijal o diskredito-

vanom kao o diskreditujućem.

59 Videt i: H. Ca yto n and S. Drake, Black Metropolis (Lo nd on : Jonathan Cape,

1 9 6 4 ) , „ A R o s e b y A n y O t h e r Na m e ", p p. 1 5 9 - 1 7 1 . O v e p o d a t k e s am n a ša o u

neobjavl jenom delu koje jen apisao Gary Marx.




91

prolaska; pomera se ka prolasku „ iz zabave ; prolaženje tokom

nerutinskih perioda društvenih rundi , kao što su godišnj i od-

mori i putovanja; prolaženje tokom rutinskih dnevnih s i tuaci ja,

poput onih na radno m m estu; na kraju, „nestanak - potpuno

prolaženje u svim oblast ima života, tajna koja je poznata samo

on om ko prolazi . Poznato je da kad se desi relat ivno po tpun pro-

lazak, osoba ponekad svesno organizuje svoj sopstveni ceremo-

nijalni prolazak (rite de passage), tako što ode u drugi grad, pro-

vede u sobi nekoliko dana birajući za sebe novu odeću i šminku,

a potom se, poput leptira, pojavi sa potpuno novim kri l ima.

6 0

U

svakoj od ovih faza može doći do prekida kruga i vraćanja na

staro.

Uko l iko ovog m om enta ni je m ogu će govor it i o takvom ciklu-

su sa s igurnošću , a ne op ho dn o je naglasiti da neke diskredituju-

će karakteristike isključuju krajnju fazu ciklusa, ono što je mo-

guće jeste da se potraže različite tačke stabilnosti pri probijanju

prolaska; moguće je pak shvatit i da stepen prolaska varira od

ekstremne tačke momentalnog i nenamernog prolaska do kla-

sičnog namernog totalnog prolaska.

Na veden e su dve faze u proc esu u čenja st igm atizovane osobe:

njeno učenje o normalnom shvatanju nečega i njeno uviđanje

da je ona prema tom standardu diskvali f ikovana. Sledeća faza je

učenje osobe da se nosi sa načinom na koji drugi tretiraju osobu

po pu t nje. O no što m en e sad interesuje je jo š ka snija faz a, a to je

učenje kako proći .

Kad je različitost relativno neupadljiva, osoba mora shvatiti

da se, zapravo , m ože u tajnosti uzdati u sebe. Stav koji drugi im a-

ju prema njoj treba prihvatati pažlj ivo i ne opterećivati se njime

više nego što to rade sami posmatrači. Polazeći od pretpostavke

da sve što osoba zna o sebi znaju i drugi, ona često kroz realistič

-

ku pro cen u shvati da to nije tačno. Na prim er, kaže se da oni koji

puše m arihuanu polako uvide da kad su „nad uv ani m ogu da

60 Videti : odlom ak od crno g do belog, R. Lee,

I Passed for White

(New York:

D a vi d Mc Ka y , 1 9 5 5 ) , pp. 8 9 - 9 2 ; od be log d o c rnog, J . H. G ri f f i n,

Mack l.ikc Mr

( B os t on: Hou ght on Mi f f l i n, 1 9 6 0 ) , pp. 6 - 1 3 .



92

S t i g m a

funkcionišu u prisustvu onih koji ih dobro znaju a da oni ništa

ne primete - stanovište koje dovodi do toga da se povremeni

korisnik marihuane pretvori u redovnog.

6 1

Sl ično ovom primeru,

postoje izveštaj i o devojkama koje tek pošto su izgubile nevinost

istražuju sebe ispred ogled ala d a vide da li se nj ihova stigm a vid i,

polako uviđajući da izgledaju isto kao što su izgledale i pre tog

čina.

62

U vezi sa ovakvim iskustvima može se povući paralela sa

prv im homoseksua lnim iskustvom jednog mladića :

„D a li te je to [n jegovo p rvo ho mo sek sualn o iskustvo] kasn i je brin u lo? "

pitao sam ga.

„N e, n i n ajma n je. Jedin o što me je brin ulo jeste m ogu ćn o st da to n eko sazn a .

Plašio sam se da moji roditelj i to mogu da p rimete p o men i . No, on i su se

p o n a š a l i k a o i o b i č n o , i p o č e o s a m d a s e o s e ć a m s i g u r n i m i b e z b e d n i m . "

6 3

Može se reći da će se, u zavisnosti od društvenog identiteta,

osoba sa skrivenom razl ič itošću tokom dnevnih i nedel jnih run-

di naći na tri različite vrste mesta. Biće mesta koja su zabranje-

na il i mesta koja su izvan dozvoljenih granica, gde se osobama

ovakve vrste daje na znanje da su nepoželjni, i gde njihovo pri-

sustvo dovodi do proterivanja - ishod često veoma neprijatan

svim stranama pa se često pre pribegne prećutnoj saradnj i , kad

uljez gaj i blagi prezir a pravednici ga prihvataju, čak i kad obe

strane znaju da oni drugi znaju za neprihvatanje. Postoje civilna

mesta, gde se pojedinci koji su tipa te osobe, i kad se zna da su

taj tip, pažlj ivo tretiraju, a poneka d je to tretiranje boln o, kao da

nisu diskvalif ikovane za rutinsko prihvatanje, a zapravo jesu. Po-

stoje zabačena mesta gde su osobe istog tipa izložene slobodno i

nemaju potrebu da skriva ju svoju st igmu. U nekim slučajevima

ovakvu vrstu dozvole omogućava izbor društva koje se sastoj i

od l judi sa istom vrstom stigme. Na primer, karnevali pružaju

61 H . Becker, „M arih ua n a Use an d Social Con trol" ,

Social Problems,

I II ( 1 9 5 5 ) ,

p. 40.

62 H. M . Hu ghes, ed. ,

The Fantastic Lodge

( B o s t on : H o u g h t o n M i f fl i n , 1 9 6 1 ) ,

p. 40.

6 3 S t e a m , The Sixth Man, op. cit., p. 150.




93

f izički hendikepiranim radnicima svet u kojem njihova stigma

ne predstavl ja problem.

64

Po stoje i s lučajevi kad ov akv a zab ačena

mesta nasta ju sasvim nenamerno, bez n j ihove vol je , na osnovu

stigme koja im je zajednička. Bez obzira na to da l i osoba dolazi

na neko ov akvo ta jno mesto n am erno i li s lučajno, ovakv a mesta

će verovatno pružat i atmosferu gol icavost i . Na ovakvom mestu

osoba će moći da se opusti medu drugarima, a takođe i otkrit i

da poznanici , za koje je misl i la da su drugači j i od nje, zapravo

nisu drugači j i . Naravno, kao što sledeća situaci ja i lustruje, uvek

postoji r izik da osoba bude diskreditovana, ukoliko bi se desi lo

da norm alna o soba koju zna iz drugih o kolnosti dođ e na ovak vo

mesto.

S e d a m n a e s t o g o d i š n j i A m e r i k a n a c m e k s i č k o g p o re k l a p r i m l j en j e u b o l n i c u

s a di j a gnozom me nta l no ome te nog. O n s e že s toko pr otivio ova kvoj de f ini -

cij i , tvrdeći da je s njim sve u redu i da želi da bude premešten u „otmeniji"

centar za maloletne delinkvente. U nedelju pre podne odveli su ga u crkvu

s a ne kol iko dr ugih pa c i j e na ta . Us l e d ne s r e ć nih okol nos ti , nj e gova de voj ka

je došla u bolnicu tog jutra sa svojom prijatelj icom, čij i je brat takođe bio

pa c i j e nt u toj bol nic i , i hoda l a j e pr e m a nj e mu . U m om e nt u ka d j u j e s pa zio,

ona njega još uvek nije primetila i želeo je da to svakako izbegne. Okrenuo

se i trčao što je brže mogao, dok ga bolničari nisu uhvatil i , misleći da je do-

bio na p a d be s a . Ka d s u ga ispit iva l i u ve zi s nj e govim pon a š a nj e m , obj a s nio

je da njegova devojka ne zna da je on na „ovom mestu za debile" i da nije

m o g a o d a p o d n e s e p o n i ž e n j e d a g a v i d i u b o l n i c i m e d u p a c i j e n t i m a . "

Zbog svog načina života prostitutka je u stalnoj opasnosti da

doživi nešto slično:

Susrela sam se sa ovim aspektom društvene situacije pri poseti kolnom

putu u Hajd parku [kaže jedna društvena istražiteljka]. Puste stazo i oči-

gledna svrha bilo koje žene koja njima hoda ne samo da je dovoljna da

deklariše javno razlog zašto sam ja tu, već mi jasno pokazuju da je ova

teritorija reze rvisa na isklju čivo za prostitutk e - to je m esto koje je po siran i

64 H . Vis car di, Jr. , A Laughter in the Lonely Night (N ew York: Paul S. Eriksson ,

Inc. , 1961), p. 309.

6 5 E dge r ton a nd S a ba gh,

op. cit.,

p. 267.



94

S t i g m a

i svakom ko odluči da kroči na njega daje pečat ovog zanata..

Ova podela sveta jedne osobe na zabranjeni, građanski, tajni,

uspostavlja cenu o tkrivanja i skriva nja i značaj toga kad se o oso-

bi zna ili ne zna, bez obzira za koju strategiju se osoba opredeli.

Kao što prostorna podela sveta osobe zavisi od njenog druš-

tvenog identiteta, svet osobe je takođe podeljen i na osn ovu nje-

no g l ičnog identiteta. Be z obzira na to da l i je neko od prisu tnih

pozn aje l ično ili je osoba koja je zadužena za prostor (dom aćica,

šef sale, šef bara i s l ično) l ično poz naje, u bilo kom slučaju, jam -

stvo daje osoba bila tu prisutna može se kasnije dokazati . Posto-

je mesta na kojima osoba može do izvesne mere biti s igurna da

neće „naleteti na nikog ko je lično poznaje, na ko jim a (u sluča-

ju obeleženosti s lavom il i ozloglašenošću, kad je osoba poznata

drugim a a da je l ično ne pozna ju) m ože očekivat i da ostane ano-

nimna. Da li će to biti velika neprijatnost za lični identitet osobe

da se nađe na mestu na kojem će je neko slučajno prepoznati,

zavis i od oko lnost i , posebno o d toga „sa kim je osoba .

S obzirom na to da se prostorni svet osobe deli na različite

oblasti, u zavisnosti od slučajeva koji su sastavni deo njenog

upravljanja društvenim i l ičnim identitetom, može se nastaviti

dal je sa razmatranjem problema i posledica prolaska. Ovo raz-

m atranje će se jedn im delom preklapati sa naro dn om m udrošću ;

upozoravajuće pr iče o okolnost ima prolaska formiraju jednim

delom moral koji ima funkciju da l jude drži na njihovim mesti-

ma.

Osoba koja prođe ima neshvatl j ivu želju da obelodani svoju

diskreditujuću ulogu, kao kad supruga mentalno ometenog pa-

cijenta pokušava da dobije osiguranje na osnovu nezaposlenosti

svog supru ga i li kad „oženjen hom oseksualac poku šava da osi-

gura kuću i shvata da mora razjasniti svoj specif ičan izbor bene-

ficije.

67

O soba najvero vatnije pati od „pro du bljiva nja , to jest pri-

tiska da usavršava laž sve dalje i dalje da bi sprečila dato razot-

66 Rolph, Wom en of the Streets, op. cit., p p . 5 6 - 5 7 .

67 U razg ovor u sugerisala Evelin Huker (Evelyn Ho oke r).




9 5

krivanje.

68

Tehnike pri lagodavanja koj ima se osoba s luži mogu

dovest i do povrede osećanja i nerazumevanja kod drugih.

69

N a-

stojanje da prikri je nedostatke može dovesti do otkrivanja nekih

drugih nedostataka koje osoba ima i l i se tako doima nekom ko

je pos m atra, kao što su, na prim er, nem arno st , kad se šlepa osob a

pretvara da vidi pa zapinje za sto, prosipa piće po košulj i , nepa-

žl j ivost , tvrdoglavost , drvenastost , rezervisanost kad osoba koja

ima poteškoće sa sluhom ne odgovo r i na pr im edbu nekom ko ne

zna za njen problem sa s luhom; pospanost , kad profesor zameni

petit mal epi leptični napad studenta sa sanjarenjem;

70

a lkoho-

lisanost , kad osoba sa cerebralnom paralizom uvidi da se njen

način hoda pogrešno tumači .

7 1

Pored toga, osoba koja prođe do-

lazi u po zici ju da sazna šta drug i „za ista m isle o ljudim a p op ut

nje, u s lučaju kad ne znaju da je prisutan neko sa problemom, i

kad se u početku ponašaju na određeni način zato što ne znaju

ništa o tom e, a po tom , kad toko m upo znav anja otkriju da posto j i

problem , naglo prom ene kurs . Sam a osoba m ožda nije upoznata

s t im koliko daleko su ot iš le informaci je o njoj , što je problem

kad su šef i l i direktor po dužnosti informisani o st igmi osobe,

a ostal i nisu. Kao što je već navedeno, osoba može postat i žrtva

učene različite vrste od strane osoba koje znaju za njenu tajnu, a

nemaju ni jedan dobar razlog da o njoj ćute.

Osobi koja prođe može se desit i klasično i centralno iskustvo

izloženosti tokom kontakata licem u lice, može joj se desiti da je

oda upravo s labost koju pokušava da prikri je. Primer osobe koja

muca je i lustracija ove situacije:

M i k o j i m u c a m o g o v o r i m o s a m o k a d m o r a m o . M i t a k o u s p e š n o p r i k r i -

va m o s voj ne d os t a t a k, d a s e na š i na jbl i ž i i z ne na d e ka d na m , u m om e nt u

68 Vezan o za skrivanje da je supružnik hosp italizovani m entalni paci jent, vide-

ti: Yarrow, Clausen and R obbin s, op. cit., p. 42.

69 O glu vim a koji se neho tice pon ašaju netaktičn o i sno bo vsk i, videti: R. G .

Barker et al.,

Adjustment to Physical Handicap and Illness

( N e w Y ork: S oc i a l S c i -

e nc e Re s e a rc h C ou nc i l B u lle t i n No. 5 5 , re vi s e d , 1 9 5 3 ) , pp. 1 9 3 - 1 9 4 .

70 S. Livingston,

Living with Epileptic Seizures

(Springfield: Charles C. Tho ma s,

1 9 6 3 ) , p . 3 2 .

7 1 He nrich and Kriegel,

op. cit.,

p. 101 ; videti takode p. 157.



9

6

S t i g m a

nepažnje, reč iznenada izleti i mi brbljamo i blebećemo i pravimo grimase

i gušimo se dok spazam ne prođe da bismo se kad otvorimo oči suočil i sa

p r o p a š ć u .

7 2

Osoba koja pretrpi

grand mal

epileptični napad je primer još

ekstremnije situacije; osoba se može povratiti iz nesvesti ležeći

nasred ulice, stenjući i bacakajući se grčevito - diskreditovanje

razumnosti koje se može ublažit i samo u maloj meri ukoliko

osoba ni je svesna tokom neke od ovih epizoda.

73

Dodao b ih da

svaka st igmatizovana grupa ima svoj niz upozoravajućih priča

vezanih za neprijatno izlaganje i većina članova, čini se, može da

ispriča poneki primer iz svog ličnog iskustva.

Konačno, osobu koju prođe, oni koji su otkril i njenu tajnu,

želeći da je suoče s tim da se pretvarala, mogu pozvati na obra-

čun. Ova mogućnost može bit i i formalno inst itucionalizovana,

kao u slučaju saslušanja pred komisijom za mentalno zdravlje i

u s ledećem primeru:

Dorin kaže da je njeno iskustvo na sudu bi lo jedno od najružnij ih delova

u celoj priči [prostituciji] . Uđeš kroz ta vrata i svi te čekaju i posmatraju. Ja

hodam pognute glave i ne gledam ni na jednu stranu. Onda oni izgovaraju

te užasne reči: „Budući da ste obična prostitutka.. . " , i to je užasan osećaj,

što sve vreme ti ne znaš ko te sve posmatra iz zadnjeg delà sudnice. Izjasniš

se „kri va sa m i gledaš da što pre nestaneš odatle.

74

Prisustvo drugara sapatnika i li upućenih) predstavl ja poseb-

nu stavku kod prolaženja, s obzirom na to da same tehnike koje

se koriste da bi se stigma prikrila mogu onom ko poznaje trikove

zanata upravo da je otkriju, jer je pretpostavka da oni koji imaju

stigmu (il i oni koji su bliski osobi) poznaju trikove.

72 C. Van Riper, Do You Stutter? (New York: Har per & Row , 193 9) , p . 60 1, u:

Von Hentig,

op. cit.,

p. 100.

7 3 L i v i n g s t o n , op. cit., pp. 30 ff.

74 Rolph, W om en of the Streets, op. cit., p. 24. Za opšti prikaz videti: H. Garfin-

kel , „Co nd ition s of Succ essful Degradation Ceremo nies" , American Journal of

Sociology, L X I ( 1 9 5 6 ) , 4 2 0 - 4 2 4 .




97

„ Z a š t o s e ne obra t i š ki ropra kt i č a ru ? " u pi t a la m e je [poz na ni c a ] , ž va č u ć i

usoljenu govedinu, nagoveštavajući mi da je blizu da uzdrma moj svet, , ,Dr

Flečer [Fletcher] mi je rekao da leči jednu od njegovih paci jentkinja od

glu voć e . "

Srce mi je poskočilo od straha. Šta je htela t ime da kaže?

„ M oj ot a c je glu v", ot krila je . „ M o g u d a pre p oz n a m glu vu o s obu bi lo gd e .

Taj tvoj me k glas. I taj tvoj trik sa nezav ršavan jem rečenica. Tata to radi sve

v r e m e . "

7 5

Ovakv i pr imer i dopr inose lakšem razumevan ju ran i j e pome-

nute ambivalentnosti koju osoba može da oseća kad se suoči sa

sebi sličnima. Kao što Rajt (Wright) navodi:

. . . osoba koja želi da prikri je svoje nedostatke primetiće manire kod druge

osobe koji otkrivaju ove nedostatke. Može se desiti da osoba gaji osećaj

pre z i ra pre m a ovi m m a ni r i m a koj i ot kri va ju č i nje ni c u d a ne ko i m a ne d o-

statak, i iz želje da prikri je svoj nedostatak osoba želi da i drugi prikri ju

svoj. Tako će osoba koja ima poteškoće sa sluhom i nastoji da prikri je svoj

nedostatak biti i ri t irana kad stari ja žena stavi ruku pored uha da bi bolje

čula. Često ukazivanje neke osobe na vlastit i nedostatak predstavlja opa-

snost za osobu jer joj budi osećaj griže savesti zato što prezire l jude koji su

ka o i ona i prov oc i ra m ogu ć no s t s ops t ve n og ot kri va nja . O s ob i v i š e od go -

vara da otkri je neči ju tajnu i da se postigne džentlmenski dogovor da oni

svako za sebe nastave da igraju svoju „kao da" ulogu gde će osoba izazvati

pretvaranje druge osobe tako što će joj poveriti svoje sopstveno.

7 6

Kontrola informaci ja vezanih za identitet ima poseban uticaj

na odnose. Odnosi nekad uslovl javaju l jude da provode vreme

zajedno i š to v i še vremena osoba provodi sa drugom osobom

veće su šanse da sazna više info rm aci ja koje su diskreditujuće po

osobu. Pored toga, kao što je već pomenuto, svaki odnos primo-

rava povezane osobe da razmene o dređenu kol ič inu inform aci ja

o sebi sa drugom osobom, kao potvrde poverenja i međusobne

odanosti . Bliski odnosi koje je osoba imala pre nego što je došla

u situaciju da nešto kri je stoga postaju kompromitujući, auto-

7 5 F. W arfield,

Cotton in My Ears

(N ew York: The Vik ing Press, 1948) , p. 44, u:

Wright, op.

cit.,

p . 2 1 5 .

7 6 W ri ght , op. cit., p. 41.



9 8 S t i g m a

matski manjkavi u vezi sa međusobno podel jenim informaci ja-

m a. No voo form ljeni odn osi il i odno si „postst igm e će verova tno

dovesti diskreditovanu osobu do tačke kad će smatrati da je ča-

sno da zadrži neke činjenice za sebe. U nekim slučajevima, čak i

kratkotrajni kontakti mogu predstavljati opasnost, zato što kra-

tak razgovor između stranaca može dotaći skrivene neuspehe,

kao u situaciji bračnog para, gde je suprug impotentan, kad žena

treba da odgovori na pitanje koliko imaju dece i , ako nemaju,

koji je razlog tome.

77

Fenomen prolaska uvek pokreće pitanje vezano za psihičko

stanje prolaznika. Kao prvo, pretpostavl ja se da on neminovno

m ora da plat i visoku psihološku cenu, veom a visok nivo uznem i-

renosti jer živi život koji se može srušiti svakog momenta. Iskaz

žene čij i je suprug mentalno ometen dobra je i lustracija:

. . . recimo da n akon Džordžovog izlaska sve bude u redu, a on da mu to

neko saspe u lice. To bi sve upropastilo. Užasava me pomisao da se to može

desiti.

78

Smatram da bi detaljno izučavanje prolaznika pokazalo da se

uznemirenost ne javl ja u svim s lučajevima i da u ovom pogledu

naši koncepti o l judskoj prirodi nisu ispravni.

Kao drugo, postoji uverenje, potkrepljeno dokazima, da će

prolaznik biti razapet između dva pripajanja. Osećaće izvesni

stepen otuđenja od svoje nove „grupe , jer će imati poteškoća da

u potpu no sti p rihvati njen stav da ono što on zn a da jeste, to m u

se može i pokazati .

79

On će, pre svega, imati osećaj nelojalnosti i

samoprezira kada ne može ništa da preduzme protiv „uvredl j i -

vih ko m en tara ko je prave članovi kateg orije u koju prelazi na

račun član ova katego rije iz koje je izašao, po seb no u situaciji k ad

smatra da je opasno da se suzdrži od pridruživanja klevetanjima.

Jedna diskreditovana osoba ovo opisuje:

77 „Ve ra Vaugh an ", u : Toyn bee,

op. cit.,

p. 126.

78 Yarrow, Clausen an d Robbin s , op. cit., p. 34.

7 9 R i e s m a n ,

op. cit.,

p . 1 14 .




9 9

K ad se zb i j a j u šal e n a r aču n „h o mo sek su al aca" mo r am d a se smej em sa

o stal i ma, a k ad se g o v o r i o žen ama mo r am d a i zmi šl j am i g o v o r i m o sv o j i m

o sv aj an j i ma. Mr zeo sam seb e u tak v i m tr en u ci ma, a l i č i n i mi se d a n i sam

i mao d r u g o g i zb o r a. M o j č i tav ž iv o t p r etv o r io se u j ed n u v el ik u l až .

80

Ton glasa koje [moje pri jatel j ice] koriste kad govore o svojim bračnim par-

tnerima me je šokirao i imala sam osećaj da varam dok sam bila u pozici j i

na koju l judi u braku gledaju pril ično kivno, dok sam zapravo važila za

u d atu žen u . Ose ćal a sam se p o m al o n ei sk r en o m i u d r u štv u m o j i h n eu d ati h

prijatel j ica koje nisu o tome govorile, al i su me posmatrale sa određenom

znatižel jom i zavidele mi na iskustvima koja zapravo nisam imala.

8 1

Kao treće, svi su izgledi da se smatra, po svoj pril ici ispravno,

da onaj koji prođe mora biti spretan u situacijama za koje će

drugi verovati da su neiskalkul isane i l i nenamerne. Ono što su

za no rm alne osob e rutinske radn je za koje ne treba razm išl janje,

za diskreditovanu osobu mogu predstavl jat i problem u kome se

mora snalaziti .

82

Ovakve situaci je se ne mogu uvek rešavati kroz

iskustvo stečeno u prošlosti , s obzirom na to da nove situaci-

je uvek iskrsavaju, onemogućavajući da se iskoriste već poznate

strategi je prikrivanja. Osoba sa skrivenim nedostatkom mora

bit i pripravna da se nosi sa društvenim situaci jama, poput ske-

nera, za m ogu ćno sti , i na taj način biva otuđena o d jed no stavn og

sveta koji oko nje postoji . Jedan skoro slep mladić i lustruje na

svom primeru:

U sp el o mi j e d a sak r i j em o d Mer i d a i mam l o š v i d , p o r ed d v an aestak p i ća

koje smo ispil i i tr i f i lma koje smo pogledali . S lužio sam se svim mogućim

tr i k o v i ma za k o j e sam zn ao . S v ak o g j u tr a b i h o b r ati o p o seb n u p ažn j u n a

boju njene halj ine i onda bih budno pazio, uključujući i svoje šestog čulo,

d a mo g u u v ek d a j e p r ep o zn am. N i šta n i sam p r ep u štao s l u čaj u . Ak o n e b i h

bio siguran, pozdravio bih svakog za koga mi se učini da je ona sa izuzet-

nom l jubaznošću. Oni su verovatno misl i l i da sam budala, al i to me se ni

najmanje nije ticalo. Uvek bih je držao za ruku kad bismo se noću vraćali

80 W i l d eb l o o d ,

op. cit.,

p. 32.

81 „Ve ra Vaugh an", u: Toynbe e,

op. cit.,

p. 122.

82 Z a ov o je zaslužan Haro ld Garfinke l.



1 0 0 S t i g m a

iz bioskopa, i ona me je vodila, ne znajući da to čini, tako da nisam brinuo

o ivičn jacima i s tep en icama.

8 3

M ladić koji je bio „stisn ut i nije m og ao da mo kri u prisustvu

drugih, želeo je da ovu svoju različitost drži u tajnosti , i morao

je da smišl ja planove tamo gde su ostali mogli da budu to što

jesu - dečaci:

Kad sam u svojoj desetoj godini otišao u internat, pojavile su se nove poteš-

koće i morao sam da smislim n ove n ačin e da se n osim s n jima. Gen eraln o

gledan o, p roblem je bio da n e p ustim vodu kad mi je p otrebn o, već kad je

p ri l ika. Smatrao sam da treba da skrivam od ostalih dečaka da sam druga-

čiji , jer nešto najgore što može da zadesi dečaka u osnovnoj školi jeste da

bude na neki način „drugačiji" ; išao sam na zahod kad i ostali i , mada se

ništa nije dešavalo, rasla je moja zavist prema drugarima koji imaju slobo-

du da se p on ašaju p rirodn o, čak su izazivali jedn i druge da vide ko može

najdalje da dobaci na zidu. (]a bih im se rado pridružio, a u slučaju da me

je n eko p rozvao p retvarao sam se da sam to „up ravo obavio" . Korist io sam

različite strategije. Jedna od njih bila je da izađem tokom časa, kad su svi

zahodi p razn i . Druga je bi la da dugo n oću ostajem budan i da korist im

nošu ispod kreveta, dok drugi spavaju, i li kad je mračno i ne mogu da me

vide.

8 4

Saznajemo da sl ičan problem imaju i oni koju mucaju:

Postoje različ i t i tr ikovi kojima mi zamaskiramo i l i min imiziramo n aše blo-

kade. Un ap red p redvidimo p ojavlj ivan je „ tragičn ih" glasova i reči , koji se

zovu tako jer su n am jako p roblematičn i . Izbegavamo „tragičn e" reči kad

god smo u mogućn osti , koristeći umesto n jih reči kojé 'n am n e p rave p ro-

bleme i l i n a brzin u p reformulišemo misao sve dok n aš govor n e p ostan e

tako isprepleten poput špageta na tanjiru.

85

Problem žene čij i je suprug mentalni pacijent:

Skrivanje često postaje prevelik teret. Da bih sakrila od komšija da mi je su-

prug u bolnici (rekla im je da je u bolnici na ispitivanjima zbog sumnje da

8 3 C r i d d l e , op. cit., p. 79.

84 „N . O. Goe " , u : Toyn b ee,

op. cit.,

p. 150.

85 Riper, op. cit., p. 601, u: Von Hentig, op. cit., p. 100.




1 0 1

ima rak), gospoda G. mora da žuri u stan da bi uzela svoju poštu pre nego

što to umesto nje urade njeni susedi, kao što su imali običaj da rade. Mora

d a i zb eg av a u ži n u sa žen ama u su sed n i m stan o v i ma d a b i i zb eg l a n j i h o v a

pitanja. Pre nego što bilo koga pusti u stan, mora da ukloni sve materi jale

koji ukazuju na bolnicu, i sl ično.

86

Problemi jednog homoseksualca :

N ap eto st zb o g v ar an j a mo j e p o r o d i ce p o n ek ad p o staj e n ep o d n o šl j i v a . Mo -

r am n ep r estan o d a p az i m n a sv ak u r eč k o j u i zg o v ar am , n a sv ak i p o k r et k o j i

napravim, da se ne bih odao.

8 7

Slične situacije mogu ilustrovati i pacijenti koji pate od kolo-

stomije:

„N i k ad n e i d em u l o k al n i b i o sk o p . Ak o k o j i m sl u čaj em i d em u b i o sk o p

u v ek b i r am v el i k e sal e k ao što j e R ad i o -G r ad g d e i mam v eći i zb o r sed i šta

i gde mogu izabrati sedište bl izu izlaza, da mogu da otrčim do toaleta ako

k r en u g aso v i . "

8 8

„K ad se v o zi m au to b u so m u v ek b i r am zg o d n o sed i šte . S ed i m u v ek n a k r aj -

njem sedištu i l i na sedištu blizu vrata."

8 9

U svakom od ovih slučajeva zahteva se poseba n tajming. Stoga

se up ražn java „život na uzici - sind rom P epeljuge - tako da dis-

kreditovan a o soba bude u bl izini mesta gde uvek m ože da n abaci

svoju masku i gde može da se odmori od njenog nošenja. Osoba

se udaljava od svoje stanice samo toliko da ima mogućnost da se

brzo vrati , a da ne izgubi kontrolu nad in form aci jam a o sebi.

Kak o ir igacija predstavlja os nov nu p reven tivu p rotiv izl ivanja, kao i čin koji

ima velik emotivni značaj , pacijenti koji pate od kolostomije često uskla-

đuju putovanja i društvene kontakte sa vremenom irigacije. Putovanje se

u g l av n o m o g r an i čav a n a r azd al j i n e k o j e se mo g u p r eći u o k v i r u p er i o d a

između ir igacija, a društveni kontakti su ograničeni na periode između ir i -

86 Yarrow, Clausen and Robbinson ,

op. cit.,

p. 42.

87 W i l d eb l o o d ,

op. cit.,

p. 32.

88 O rba ch et al.,

op. cit.,

p. 164.

89

Ibid.



1 0 2 S t i g m a

gacija, koji mogu obezbediti maksimalnu zaštitu protiv izlivanja ili f latusa.

Za ovakve pacijente se može reći da žive na uzici koja je dugačka onoliko

koliko je dugačak vremenski interval između irigacija.*

0

Još je ostalo da se razmotri jedno pitanje. Kao što je već na-

vedeno, dete sa st igmom može da prođe na poseban način. Ro-

ditelji , znajući za stigmatično stanje svog deteta, mogu ga staviti

po d stakleno zvo no i prihvatit i ga takvog kak vo je, uz igno risanje

onog šta će to dete neminovno postati. Kad izlazi napolje dete

to čini kao nesvesni prolaznik, bar u meri u kojoj njegova st i-

gma nije momentalno uočlj iva. U ovoj pozici j i njegovi roditel j i

se suočavaju sa di lemom vezan om za upravl janje in form aci jam a

i prinuđeni su da potraže pomoć stručnog l ica u vezi sa strate-

gi jom.

9 1

Ukoliko se detetu njegova situacija objasni u školskom

uzrastu, postoji m ogu ćno st da neće biti psihičk i dovo ljno sn ažno

da pod ne se takvu vest , i uz to može n etaktično otkrit i one činje-

nice o sebi koje ne treba da zna. S druge strane, ukoliko se drži u

nezn anju su više dug o, neće bit i pripre m ljeno za ono što ga čeka,

čak se može desit i da dobije informacije o svom stanju od nekih

nepoznatih l judi koji nemaju nikakvog razloga da mu to saopšte

blagovremeno na pažl j iv i konstruktivan način.

Tehnike za kontrolu informacija

Već je rečeno da društveni identitet pojedinca pravi podelu

ljudi i mesta za njega, što čini i l ični identitet, mada na drugačiji

način. Ovo su referentni okviri koji se moraju primeniti pri pro-

učavanju dnevne runde određene st igmatizovane osobe u nje-

nom kretanju ka radnom mestu i nazad kući, mestu gde kupuje,

mestima gde se rekreira. Kl jučni koncept ovde je dnevna runda

koja osobu povezuje sa nekoliko društvenih situacija. Ima onih

90 O rba ch et al.,

op. cit.,

p . 159.

91 Z a verziju lekara opšte prak se kad je u pitanju dečja epilep sija kao problem

kontrole informacija, videti: Livingston, op. cit., „Should Epilepsy Be Publicized",

p p . 2 0 1 - 2 1 0 .




103

koji proučavaju dnevnu rundu iz posebne perspektive. Posmatra

se stepen u kojem je osoba diskreditovana, posmatraju se rutin-

ski ciklusi ograničenja sa koj ima se suočava u pogledu društve-

nog prihvatanja; stepen u kojem je d iskreditujuća; posm atraju se

situaci je sa koj im a se susreće u upravljanju info rm aci jam a o sebi.

N a prime r, oso ba sa deform itetom lica mo že oč ekivat i , kao što je

naved eno, da u sve m anjo j m eri predstavl ja šok za svoje susede, i

u ovim okvir ima može post ići mali procenat prihvaćenosti ; i sto-

vremeno, odevni predmet i koje osoba nos i u svrhu pr ikr ivanja

ovog d eformiteta imaće m anj i e fekat u n jenom kraju, nego tamo

gde osobu niko ne poznaje i gde će je tretirati na manje pri jatan

način.

Sad mogu da se razmotre uobičajene metode koje osoba sa

defek tom , koj i ču va u tajnost i, m ože da korist i da bi up ravl jala

bi tnim inform aci jam a koje se odn ose na n ju.

Jedna od strategija da se sakri ju i li umanje znakovi koji se

smatraju obeležj ima st igme jeste promena imena kao poznat na-

čin.

92

Narkomani nam pružaju uvid u još jedan pr imer :

Polici ja Nju Orleansa je počela da zaustavlja narkomane na ulici i da im

preg leda ruke, radi utvrđ ivanja po stojanja tr ago va igle. A k o bi postojali tra-

govi , onda bi prisi l javali ovisnika da potpiše iz javu u kojoj priznaje svoje

s t a nje , t a ko d a bi m oga o d a bu d e pod vrgnu t „ s u d u z a na rkom a ne " . O be ć a -

vali bi im suspendovanje kazne ako bi se iz jasnili da su krivi i započinjali

novo suđenje. Narkomani bi pretraži li či tavo telo ne bi l i našli neko drugo

m e s t o d a s e bod u os i m ru ke . A k o bi s u d pron a š a o u bo d e , za d rž a li b i os obu

sedamdeset dva sata i nastojali da je ubede da potpiše priznanje.

5 3

Treba napomenuti da zbog toga što fizička oprema koja se

koristi da bi ublažila neke nedostatke, razumljivo, postaje obe-

ležje stigme, postoji snažna želja da se ta oprema ne koristi . Kao

primer može se navest i s lučaj osobe sa oslabljenim vidom koja

izbegava da nosi bi fokalne naočare, zato što postoj i mogućnost

92 Videti: L . Broom , H . P. Beem an d V. Ha rris ,„Ch aract eristics of 1 , 10 7 Petit io-

ne rs for C ha ng e of Na m e " ,

Am erican Sociological Review,

X X ( 1 9 5 5 ) , 3 3 - 3 9 .

9 3 W . Lee, Junkie ( Ne w Y ork: A c e B ook s , 1 9 5 3 ) , p . 9 1 .



104

S t i g m a

da je svrstaju u starije osobe. Naravno, ovaj metod predstavlja i

kompenzatornu meru. Ukol iko se ova korektivna oprema učini

nevidl j ivom , onda ona obavl ja dv ostruku funkci ju . S lučaj o sobe

sa problemima sa s luhom i lustruje nam upotrebu ovakve nepri-

metne korekcije:

Tetka Meri [rođaka koja ima p robleme sa s luhom] je zn ala sve o p rvim

slušn im ap aratima, mn ogobrojn im vari jan tama truba za uši . Ima fotogra-

fi je koje prikazuju kako su se takvi receptori ugrađivali u šešire, ukrasne

češljeve, štapove za hodanje, skrivali u fotelje, u vazi postavljenoj na stolu u

dnevnoj sobi, čak su se sakrivali i u bradi kod muškaraca. '

4

Jedan od skori j ih pr im era su „nevid l j iva sočiva , b i fokaln a

oprema koja ne „otkriva „razliku .

Skrivanje obeležja stigme ponekad se javl ja kao i s l ičan pro-

ces, korišćenje kontraindikatora, kao što se vidi kroz praksu

Džejmsa Ber i ja ( James Berry) , prvog profes ionalnog krvnika u

Engleskoj.

Ne zna se pouzdano da li je napad na Berija ikad planiran, no način na koji

su ga dočekivali n a ulicama bio je takav da se on veoma trudio da p rikri je

svoj identitet kad god je to bilo moguće. U jednom intervjuu je izjavio da,

kad putuje u Irsku, često prikriva konopac tako što ga obmota oko sebe,

tako da ga ne bi odala torba, koja je u istoj meri obeležje njegove profesije

kao i mala crna torba viktorijanskog lekara. U kojoj meri se on oseća otu-

đen i omražen od svih, verovatn o i lustruje ep izoda kad su ga sup ruga i s in

p rati l i do Irske p ovodom jedn og p ogubljen ja, č i je društvo je op isao kao

prikrivanje svog identiteta, jer, kako je smatrao, niko ne bi pretpostavio da

je čovek koji hoda držeći za ruku desetogodišn jeg dečaka zap ravo krvn ik

koji treba da obesi ubicu. '

5

Ovde se radi o nečemu što špijunska l iteratura naziva „zaklo-

nom , a druga opisuje kao bračnu uslugu koja je moguća kod

homoseksualca muškog pola i homoseksualca ženskog pola koj i

potisnu sv oje sk lono sti i venčaju se.

94 Warfield,

Keep Listening, op. cit.,

p. 41.

95 Atholl , op. cit., p p . 8 8 - 8 9 .




105

Kad se st igma osobe ustanovi tokom njenog boravka u bol-

nici , i kad bolnica i nakon otpuštanja osobe iz bolnice nadgleda

osobu jedan izvestan period, može se očekivat i speci f ičan ciklus

prolaska. N a prim er, u jed no j bolnici za men talno obolele

96

utvr-

đeno je da paci jenti koj i se vraćaju u zajednicu uglavnom imaju

nameru da u određenoj meri prođu. Oni koj i su prinuđeni da se

oslanjaju na osoblje iz rehabilitacionog centra, na radnike iz so-

ci jalne službe i li agencije za traženje posla, često međusobno ra-

spravl jaju o s i tuaci jama sa koj ima se suočavaju i o standardnim

načinima prevazi laženja ovakvih s i tuaci ja. Pri l ikom zapošl java-

nja poslodavac mora bit i obavešten o st igmi osobe a možda i

personalni menadžer, no ostali niži nivoi organizaci je ne moraju

bit i upoznati sa ovom činjenicom. Kao što je već rečeno, ovakva

situacija može stvoriti određeni stepen nesigurnosti , jer osoba

nika d nije načisto ko „zna , a ko ne , i koliko će vre m en a p roć i pre

nego što saznaju oni koji ne znaju. Pacijenti smatraju da nakon

šest provedenih meseci na radnom mestu, što je dovoljan period

da uštede nešto novca i oslob ode se bolničkih agenci ja, m og u da

napuste posao i , na osnovu šestomesečnog rada, dobi ju zaposle-

nje na nekom drugom mestu, ovog puta verujući da nisu dužni

nikom da govore 0 tome da su jedno vreme bi l i lečeni u bolnici

za mentalno obolele.

97

Druga strategija onih koji prođu jeste da predstave svoju sti-

gmu kao pokazatel j neke druge karakterist ike, one koja nema

težinu st igme. Mentalno poremećene osobe, na primer, ponekad

pokušavaju da prođu samo kao mentalni paci jenti , od koj ih ovo

dru go p redstavlja ma nje zlo.

98

Slično ov om e, osoba koja im a pro -

bleme-sa s luhom može namerno predstavit i sebe tako da odaje

96 Vid eti studiju 0 boln ici Sveta Elizabeta (St. Elizabeths Hosp ital), W ash in-

gton, D. C. , koja je jednim delom navedena u:

Asylums

( N e w Y ork: D ou b le d a y &

C o . , A n c h o r B o o k s , 1 9 6 1 ) .

97 Z a dok az o učestalom korišćenju takvog ciklusa prolaska od strane biv-

ših bolesnika, videti : M. Linde r and D. Landy , „Post-D ischarg e Experience and

Vocational Rehabilitation Needs of Psychiatric Patients",

Mental Hygiene,

XI.II

( 1 9 5 8 ) , 3 9 .

9 8 E d ge rt on a nd S a ba gh, op. cit., p. 268.



103

S t i g m a

utisak sanjara, osobe koja je odsutna duhom, nezainteresovane

osobe, nekog kome je sve dosadno, čak i kao nekog ko ima ne-

svestice, i l i kao nekog ko hrče i ne može da odgovori na pitanja

jer očigledno spava. Ovakve karakterne crte, zbog kojih osoba ne

čuje, ne ukazuju na gluvoću.

Veoma rasprostranjena strategija diskreditovane osobe jeste

da preuzme rizik i podeli svet u dve velike grupe onih kojima

ništa ne poveri, i onih kojima poveri sve i potom se na njih osla-

nja. Osoba bira za svoju maskaradu upravo one osobe koje bi

predstavljale po nju najveću opasnost. U slučaju bliskih odno-

sa osoba odmah po usvajanju st igme „dovodi odnos do sadaš-

njeg oblika kro z potp uno pove rl j iv razgovor. Nak on toga osoba

može biti odbačena, no osoba je u tom slučaju neko ko se časno

poneo. Interesantno je da ovu vrstu upravl janja informacijama

preporučuju lekari opšte prakse, naročito kad su oni ti koji treba

da saopšte osobi da ima stigmu. Tako lekari koji ustanove slučaj

gube mogu predložiti da za ovu tajnu mogu znati samo lekari,

pacijent i njegov najuža porodica,

10 0

možda nudeći ovu diskreci-

ju da bi obe zbed ili stalnu sarad nju sa pacijen tom . U slučaju p ost-

stigmatičnih odnosa koji su odmakli od tačke kada je osoba tre-

balo da kaže, osoba može odigrati priznanje uz toliko emotivnog

unošenja kol iko je potrebno zbog dosadašnjeg ćutanja , a potom

se prepustiti milosti drugih zbog svoje dvostruke izloženosti,

prvo kroz svoju različitost, a zatim kroz svoju neiskrenost i ne-

poverlj ivost. Postoje zabeleške ovakvih dirl j ivih scena

10 1

i potre-

be da se razumeju ogromne količ ine opraštanja koje one mogu

da proizved u. Nem a sum nje da je faktor uspeha ko d o vakve vrste

priznan ja dob ra pro cen a onog od koga se skrivalo , da bi onaj koji

99 Warfield, Cotton in My Ears, op . cit., p p . 2 1 , 2 9 - 3 0 , u : W r i g h t , op. cit., pp.

23-24. Op šti p rikaz dat je u : Lemert ,

Social Patho logy, op. cit.,

p. 95, pod naslo-

vom „sup rotstavljen e uloge" .

100 B. Rou eché , „A Lon ely Road", Eleven Blue Men (N ew York: Berkley Publis-

h i n g C o r p . , 1 9 5 3 ) , p . 1 2 2 .

10 1 O sceni izm eđ u trud ne prostitutke i nepo znato g muš ka rca koji želi njome

da se oženi, videti : Thomas, op. cit., p. 134; za izmišljenu scenu između crnca u

prolazu i bele d evojk e koju želi da oženi, videti: Joh nson ,

op. cit.,

p p . 2 0 4 - 2 0 5 .



Kon trola inform acija i lični identitet 1 0 7

je skrivao bio siguran da njegovo priznanje neće dovesti do pot-

punog narušavanja odnosa. Napomenimo da je s t igmat izovana

osoba uverena da su ovakve s i tuaci je skoro redovno osuđene na

propast. Novi odnosi su često vrlo nestabilni, a cena iskrenosti je

previsoka, te se često to izbegava.

Ka ko sm o već rani je ist icali , osoba k oja je u pozici ji da ucenju-

je često je istovremeno i u pozici j i da pomogne osobi da sakri je

tajnu koju zna o njoj ; štaviše, pretpostavka je da ima više moti-

va da učestvuje u sakrivanju tajne nego u njeno m razotkrivanju.

Tako upravnici uređenih utočišta često nameću polit iku privat-

nosti koja štit i izgrednike koji se ponekad nađu na njihovoj teri-

tori j i . Svodnici se ponekad takođe brinu na sličan način:

Mu š ka rc i [s vod ni c i ] i z na jm lju ju s obe u ot m e ni m hot e l i m a , na prvom s pra -

tu, tako da njihovi kli jenti mogu da koriste stepenice i na taj način izbegnu

susret sa recepcionarima i li l i ftbojem.

1 0 2

Isti stav imaju i njihove kolege:

Ukoliko su njihovi kli jenti poznate ličnosti , devojke ih neće imenovati , čak

n i u m e đ u s o b n o m r a z g o v o r u .

1 0 5

U log a fr izera zaposlenog u javn oj kući „p rve klase je s l ičan

pr imer :

Zaista, on je bio više od umetnika. Bio je iskren pri jatelj svakoj devojci iz

ku ć e i „ Č a rl i " je č u o i s poves t i koje s u re t ko kom e d ru g om pove re ne i d a va o

je devojkama mnogo korisnih saveta. Pored toga, na svojoj adresi u Aveniji

Mičigen primao je poštu devojaka koje su svoju profesi ju skrivale od svoje

porodice i pri jatelja i njegova kuća je bi la mesto gde su mogle da smeste

s voje rođ a ke , u koli ko s e i z ne na d a poja ve u Č i ka gu .

1 0 4

Drugi primer su bračni partneri , od koj ih jedan pripada st i -

gmatizovanoj kategori j i . Na primer, sugeriše se da supružnik

1 0 2 S t e a m ,

Sisters of the Nigh t, op. cit.,

p. 13.

1 0 3 H. G re e nw a ld ,

The Call Girl

(N ew York: Ballantine Boo ks, 19 58) , p. 24.

10 4

Mad eleine, op. cit.,

p. 71 .



105

S t i g m a

alkoholičara pomogne alkohol ičaru da pr ikr i je svoj problem.

Supruga osobe koja pat i od kolostomije će jo j pomoći da bude

sigurna da se to ne oseti ,

10 5

uz to može imati

ulogu on og ko uvek odgovara n a telefon ske p ozive i l i otvara vrata, kako bi

se i r igaci ja obavljala n eometan o.. .

1 0 6

Suprug žene koja samo naizgled normalno čuje , pomagao joj

je na sledeći način:

On sam je bio divna osoba i od trenutka kad smo se zaljubili , znao je in-

st in ktivn o kako da mi p omogn e da p rikri jem svoje s labe tačke i da uman ji

moje greške. Imao je jasan , zvon ak glas . Nikad n i je p odizao glas , a ja sam

uvek čula šta je rekao, bar me je on uvek uverio da je to tako. Kad bismo bili

u društvu drugih l judi , p osmatrao me je da vidi kako se sn alazim i kad bih

se ja zap etljala n en ametlj ivo mi je p omagao da se držim toka razgovora.

107

Treba dodati da bliske osobe ne samo da pomažu diskredi-

tovanoj osobi u njenom prikr ivanju, već ovu funkci ju protežu

i iznad ove tačke. Oni, zapravo, mogu poslužiti kao zaštitnički

krug, omogućavajući osobi da se oseća više pr ihvaćenom kao

no rm aln a osob a, nego što to jeste tako. Bliske osob e će stoga biti

svesnije ovog problema i različitosti stigmatizovane osobe nego

sama osoba. Svakako da je neodgovarajuća tvrdnja da se uprav-

l janje st igmo m odn osi jedino na st igmatizovan e o sobe i s trance.

Veo m a je zanim lj iv podatak da oni koj i dele odredenu st igmu

mogu da računaju na međusobnu pomoć pri prolasku, i lustru-

jući tu činjenicu time da oni koji možda predstavljaju najveću

pretnju često mogu da budu od najveće pomoći . Na primer, pr i-

lazak jednog homoseksualca drugom može bit i izveden tako da

niko od normalnih osoba ne pr imeti da se dešava nešto neoubi-

čajeno:

10 5 O rba ch et al., op. cit., p . 163 .

10 6

Ibid.,

p . 1 5 3 .

107 Warfield, Keep Listening, op. cit., p. 21.




109

A k o p a ž l j i v o p o s m a t r a m o i z n a m o t a č n o š t a d a p o s m a t r a m o k a d s m o u

, ,ge j " klu bu , pr i m e t i ć e m o d a ne ke os obe kom u ni c i ra ju be z ra z m e nji va nja

re č i, ve ć ra z m e nju ju ć i pog le d e , a li ne kra tke pogle d e ka kve m u š ka rc i obi č -

no ra z m e nju ju . '

0 8

Slična vrsta kooperat ivnost i je uobičajena u krugovima st i -

gm atizovanih osob a koje se l ično poz naju. N a primer, bivši me n-

talni pacijenti , či je poznanstvo datira iz bolnice, mogu ovu či-

njenicu u spoljašnjem svetu taktično držati pod kontrolom. U

nekim situaci jama, kao kad je jedna od t ih osoba u društvu nor-

m alnih, osobe m ogu da se prave u „prolasku jedn a pored druge

da se ne poznaju. Tamo gde dođe do pozdrava, on se može odi-

grat i diskretno. Kontekst prethodnog poznavanja se ne pokazuje

otvoreno, a osoba koja je u delikatni joj s i tuaci j i ima pravo da

se ponaša onako kako dikt ira s i tuaci ja. Ovo, naravno, ni je samo

slučaj bivših mentalnih paci jenata:

Profesionalna kolgerla ima kodeks koji reguliše njen odnos sa kli jentom.

Na pri m e r, u obi č a je no je z a d e vojku d a ni ka d ne poka z u je ni ka kve z na ke

pre poz na va nja kl i je nt a u koli ko ga s re t ne na ja vnom m e s t u , os i m a ko je on

p r v i n e p o z d r a v i .

1 0

'

Tam o gde se ne po štuje ov akv a vrsta diskreci je m ože se oček i-

vat i da diskreditovana osoba preduzme neke disciplinske mere,

kao što je opisao Rajs (Reiss) u svom radu o mladalačkom pre-

duze tništvu, ci tirajući info rm anta :

Š e t a o s a m s a s vojom s t a lnom d e vojkom ka d je t a j hom i ć , s koj i m s a m je d -

no m b i o, proš a o pore d na s kol i m a i po č e o .da z vi ž d i i d oba c u je : „ Ć a o, c a ka -

ni ." . . . Pobesneo sam . . . otišao sam do momaka, našli smo ga i prebili ga,

t a ko d a m u vi š e ne ć e pa s t i na pa m e t . . . d a s e pros e ra va .

1 1 0

1 0 8 E . Hooke r , „ T he Ho m o s e x u a l C om m u n i t y " , ne obja vlje n ra d proč i ta n na

Četrnaestom kongresu primenjene psihologi je u Kopenhagenu, 14 . avgusta

1961, str . 8 . Struktura takvog susretanja pogleda je kompleksna i uključuje za-

jedničko prepoznavanje društvenog (ali ne ličnog) identiteta; takode uključuje

seksualnu nameru, a ponekad i prećutni dogovor.

1 0 9 G re e nw a ld , op. cit., p. 24.

1 1 0 A . J. Reiss,

Jr.,

„Th e Social Integration o f Qu eers an d Peers",

Social Problems,

I X ( 1 9 6 1 ) , 1 1 8 .



110

S t i g m a

Može se očekivati da oni koji prođu voljno drže određenu

vrstu distance. Oni diskreditujući koriste vrlo sl ične načine kao

i diskreditovani, ali iz različitih razloga. Umanjujući ili izbega-

vajući bliskost osoba sebe oslobađa obaveze da obelodani isti-

nu. Održavajući distancu u odnosu, osoba ne mora da provodi

vreme sa drugim, jer, kao što je već navedeno, što više vremena

se proved e sa drugim , već e su šanse da tajna bude o tkrivena . Na -

vodimo citate iz rada koji su uradile supruge mentalnih pacije-

nata:

Otpisala sam sve ostale prijatelje [osim pet ljudi koji su „znali"]. Nisam im

rekla da menjam stan, isključila sam telefon a da nikog nisam obavestila,

tako da n isu imali n ačin a da sa mn om stup e u kon takt .

1

"

Nisam se družila ni sa kim posebno na poslu jer nisam želela da ljudi sa-

znaju gde se nalazi moj suprug. Smatrala sam da će, ako se sprijateljim s

njim a, početi d a postavljaju pitanja i ja bih mo žd a poč ela da gov orim , a

mislim da je bolje da što man je l judi zn a za Džoa."

2

Održavajući f izičku distancu, osoba ograničava tendenciju

drugih da izgrade njenu l ičnu identif ikaciju. Stanujući u kvar-

tovima gde je stanovništvo mobilno može ograničit i kol ičinu

kontakata koje drugi s njom imaju. Na taj način nema onih koje

bi često viđala i tako osigurava sebi prazan prostor u biografi j i :

namerno, kao u slučaju neudate trudne devojke koja odlazi iz

zemlje da bi se porodila, i l i u slučaju homoseksualca iz malog

m esta, koji o dlazi u Njujork, Los An đele s i l i Pariz zbog relativno

anonimnih radnji ; i l i nenamerno, kao u slučaju mentalnog pa-

cijenta koji je zadovoljan što je mesto gde je prinuđen da bude

daleko od grada i na taj način odsečeno od redovnih kontakata.

Izolaci jom i neodgovaranjem na telefon i l i neotvaranjem vrata

diskreditujuća osoba sebe izmešta iz većine kontakata koji bi

mogli dovesti do razotkrivanja njene tajne i onemogućava dru-

gima da grade njenu biograf i ju .

113

1 1 1 Yarrow, Clausen an d Robbin s , op. cit., p. 36.

1 1 2

Ibid.

1 1 3 Prim er prikrivanja nezakonite trudnoće je dat u: H . M . Hughes,

op. cit.,

pp. 53 fl'.



Kontrola informacija i lični identitet 111

Preostaje još da se razmotri krajnja mogućnost, ona koja

omogućava osobi da prevaziđe sve ostale. Osoba može vol jno

otkriti sve o sebi, na taj način pretvarajući situaciju od one u

kojoj osoba mora da upravl ja informaci jama u s i tuaci ju osobe

koja je suočena sa nepri jatnom situacijom sa kojom treba da se

nosi , od osobe koja je diskreditujuća do diskreditovane osobe. U

trenutku kad st igma tizovana osoba potajno otkri je inform aci je o

sebi, za oso bu , nar avn o, posta je m ogu će da se uklapa u bilo koju

pri lagodl j ivu rad nju pretho dno određenu sam o za one za koje se

zna da su stigmatizovani.

Jedan od metoda razotkrivanja jeste da osoba pristane da nosi

obeležje svoje stigme, lako uočl j ivu oznaku, koja bi bila pokaza-

tel j njenog nedostatka na svakom mestu. Ima, na primer, osoba

koje imaju problem a sa s luhom i koje nose aparat bez b ateri je ;

4

delim ično slepe osob e koje koriste sklopivi beli štap; Jevreja koji

nose Davidovu zvezdu kao privezak. Treba napomenuti da neki

od ovih oznaka st igme, poput manžetni Vitezova Kolumbusa,

koje ukazuju na to da je onaj ko ih nosi katolik, zapravo nisu

istinski elementi za razotkrivanje stigme, već tobože govore o

pripadanju organizacij i koja tvrdi da one nemaju to značenje

same po sebi. Takođe je uočl j ivo da mil itantni programi svih

vrsta mogu da se s luže ovim sredstvima kako bi s imbolično osi-

gural i potvrdu da su odsečeni od društva normalnih. Način na

koji sekta njujorških Jevreja sebe predstavlja daje nam sledeći

primer:

O b g e h i t e n e Y i d e n ,

„Jevrejski čuvari ,

uk l jučuju t ak o z v ane ult rao rt o do k sne

Jevreje koji ne samo da upražnjavaju ritual

Shulhan Aruch

do najsitnijeg

detalja već su u tome veoma pedantni i strasni. Oni praktikuju sve propisa-

ne z ap o v est i i p ro p ise s najv ećo m p redano šću. Ov i l judi se o t v o reno m o g u

identifikovati kao Jevreji . Oni puštaju bradu i/il i nose tradicionalnu ode-

ću koja ima posebnu namenu i koja ih jasno identifikuje kao Jevreje: nose

bradu da bi „ lik boga bio na njihovim licima", tradicionalnu odeću tako da

m o g u da se „ uz drž e o d sv ak o g m o g uć eg g reh a" .

1 15

1 1 4 Bark er et al. ,

Adjustm ent to Physical Han dicap and Illness, op. cit.,

p . 241 .

1 1 5 S. Poll,

The Hasidic Comm unity of W illiamsburg

(N ew York: Free Press of

G lenco e, Inc. , 19 62) , p p . 25 - 26 .



112

S t i g m a

Obeležja st igme imaju osobinu da ih je konstantno moguće

percipirati . Primenjuju se takode i neki manje rigidni načini ra-

zotkrivanja. Mogu se ponudit i kratkotrajni pokazatel j i , namerni

propusti , kao kad šlepa osoba namerno izvede nešto nespretno,

u prisustvu novajl i ja, da bi im dala do znanja da ima stigmu.

1 16

Postoj i takode „bonton razotkrivanja , pomoću kojeg osoba pri-

znaje svoj nedostatak, podstičući pretpostavku da se oni koji su

prisutni t ime ne bave i sprečavajući ih da na bilo koji način po-

kažu da zapravo o tome brinu.Tako , „do ba r Jevrej in i li men talni

paci jent čeka „odgo varajući trenutak u razgovo ru sa strancem

da mirno kaže: „Pa, biti Jevrejin za mene predstavlja. . . , i l i : „S

obzirom na to da sam prošao kroz iskustvo paci jenta mentalne

b o ln ice , mo g u . . .

Rani je je pomenuto da učenje o načinu prolaska predstavl ja

jednu od faza u socijal izaciji st igmatizovane osobe i tačku pre-

kretnicu u moralnom životu osobe. Žel im da naglas im da uko-

liko osoba dođe do tačke da mu nije bitan prolazak, već sebe

prihv ata i poštu je, tad neće im ati potreb u da skriva svoj ne dosta -

tak. Nakon marl j ivog učenja o načinima prolaska, osoba može

nastaviti sa učenjem kako da se oduči od skrivanja. Ovde se svo-

jevol jno razotkrivanje uklapa u moralni stav i predstavl ja jednu

od faza u moralnom životu osobe. Treba reći da se u objavljenim

autobiograf i jama st igmatizovanih osoba ova faza u moralnom

životu osobe opisuje kao završna, zrela, dobro usklađena faza,

stanje dostojanstva koje ću pokušati da razmotrim kasnije.

Pokrivanje

Postoji značajna razlika između situacije diskreditovane oso-

be i tenzije s kojom treba da se nosi i situacije diskreditujuće

osobe i informacija s kojima treba da se nosi. Stigmatizovana

osoba se služi raznim tehnikama prilagođavanja, što svakako za-

1 1 6 B i g m a n ,

op. cit.,

p. 143.




113

hteva stručnjaka koji bi spojio ove dve mogućnosti . Ovde postoji

razl ika između uočl j ivosti i nametl j ivosti .

Čin jenica je da se oso be koje su sprem ne da prizna ju svoju sti-

gm u (često zato što se 0 njoj već zna il i je m om en taln o uočl j iva)

ipak mogu jako truditi da se znanje o njoj preterano ne raširi .

Cil j o sobe jeste da um an ji tenziju, to jest da olakša sebi i dru gim a

da skrenu pažnju od stigme i da se spontano uključe u ofici jelni

kontakt. Sredstva koja omogućavaju ovaj zadatak su veoma sl ič-

na sredstv im a pri prolasku, u nek im s lučajevima su identična, jer

ona sredstva koja olakšavaju da se stigma prikri je od onih koji

ne znaju uveliko olakšava stvari za one koji znaju. To je način

na koji devojka koja se lako kreće na svojoj drvenoj nozi koristi

štake i l i veštačku nogu kad je u društvu.

7

Ovaj proces spada u

pokrivanje. M no gi koj i retko poku šavaju da pro đu rutinski po -

kušavaju da pokrivaju .

Jedan v id pokriva nja zahteva od osobe da vod i računa o stan-

dardima koj i se povezuju sa određenom st igmom. Tako, s lepe

osobe, koje ponekad imaju ožil jak u predelu oko očiju, razl ikuju

m eđ u sob om da l i to jeste i li ni je s lučaj . Tam ne n aoča re koje oso-

ba nosi da bi namerno pružila obaveštenje o svom slepilu, mogu

se u isto vreme nositi i da prikriju ožiljak - slučaj kad otkrivanje

slepila prikriva unakaženost.

Slepi svoje stanje iskazuju na dovoljno načina, te im nije potrebna kozmeti-

ka za to. Ne mogu da zamislim ništa tragičnije u pozicij i slepe osobe, nego

što je osećaj da je pri pokušajima da povrati vid upropastila i svoj izgled.

1 18

Slično tome, zato što slepilo može da liči na nespretnost, šlepa

osoba može nastojat i da ponovo uči motoriku, „ lakoću i grac i-

oznost i snalaženje u svim vrstama kretanja koje oni koji vide

smatraju 'normalnim' .

1 19

1 1 7 B a k e r ,

op. cit.,

p. 193.

1 1 8 C h e v i g n y ,

op .

c if ., p p . 4 0 - 4 1 .

1 1 9

Ibid.,

p . 123 .



114

S t i g m a

Sličan vid pokrivanja je i nastojanje da se u što većoj meri

smanji iskazivanje nedostatka koji će ukazati na stigmu. Na pri-

mer, skoro šlepa osoba, koja zna da prisutne osobe znaju za nje-

nu različitost, ipak može imati otpor prema čitanju, zato što bi

morala da prinese knjigu blizu očiju, što snažno ukazuje na ka-

rakteristike slepila.

12 0

Treba istaći da je ovaj vid po kriva nja bitan

aspekt „asim ilativnih tehn ika koje upražn javaju članovi ma njih

etničkih grupa; namera koja stoj i iza promene imena i promene

oblika nosa nije samo da se osigura prolazak, već da se ograni-

či način na koji se atribut poznatog stavlja u centar pažnje, jer

nametanje otežava postizanje lakoće pri otklanjanju pažnje sa

stigme.

Najzanimljivij i izraz pokrivanja predstavlja deo koji je pove-

zan sa organizovanjem društvenih situacija. Kao što je već reče-

no, sve ono kroz šta se direktno narušava bonton i mehanizmi

komunikaci je konstantno se nameće u odnosu i veoma je teško

istinski to zanem ariti. Stoga oso be sa stigm om , po seb no one ko je

im aju nek i f izički hendike p, m ožda treba da nauče sve o stru kturi

interakcije, da bi shvatile koji su to delovi koje m oraju rekonsti-

tuisati u svom ponašanju, da bi nametanje svoje stigme smanjil i

na minimum. Kroz ovo nastojanje oni mogu saznati mnogo o

karakterist ikama interakci je , koja bi u nekim drugim uslovima

bila primljena kao nešto što se podrazumeva.

Na primer, osoba koja ima problema sa sluhom nauči koliko

glasno treba da govori da bi se prilagodila određenoj situacij i i ,

takođe, nauči da se snalazi pri praćenju razgovora, uključujući i

pauze , koje toko m interakcije zahtevaju do ba r sluh:

Fran ses je smislila složene metode k ako bi uspela da se snalazi

sa „t iš im govorom nakon večere , na pauzama na koncertima,

fud balsk im u takm icam a, igrankama i s l ično, da bi sačuvala svoju

tajnu. No, ove metode su je samo činile nesigurnom, time sve

opreznijom, i t ime sve nesigurnijom. Tako je Franses uvek na-

stojala da (i) sedne pored nekog ko ima gromak glas; (2) da se

zagrcne, zakašlje ili počne da štuca kad joj neko postavi direktno

1 2 0 C r i d d l e ,

op. cit.,

p. 47.



Kontrola inform acija i lični identitet 112

pitanje; (3) da nameće temu konverzacije, tako što traži da joj

neko ispriča priču koju je već čula, da bi postavljala pitanja na

koja već zna odgovor .

12 1

Isto tako, s lepe osobe ponekad uvežbaju da usmere pogled di-

rektno u govornika iako ga ne vide, da bi na taj način izbegle

zurenje u prazan prostor, jer bi inače narušile kodeks koji važi

kad se odvija interakcija.

122

12 1 Izvod iz: Warfield, Cotton in My Ears, o p. cit., p. 36, u: Wright, op. cit., p. 49.

1 2 2 C h e v i g n y , op. cit., p. 51 .



3.

Otuđenje od grupe

i ego identitet

U

ovo m eseju napravl jen je pok ušaj da se nač ini razl ika izm e-

đu društvenog i l ičnog identiteta. Oba identiteta mogu se

bolje razumeti ako se posmatraju kroz identitet koji je Erikson

naz vao , ,ego i li „sam osp oz na jni identitet, što je, zapravo , su-

bjektivni doživl jaj svoje sopstvene situacije i svog karaktera koji

osoba doživl java kao rezultat razl ič itih društvenih iskustava.

1

D ru štve ni i l ični identitet su deo, pre sveg a, stavo va i de finic ija

koje izvode druge osobe o identitetu neke osobe. Kad govorimo

0 l ičnom identitetu, stavovi i definici je mogu se formirati i pre

nego što se osoba rodi i mogu se nastaviti nakon njene smrti ,

dakle mogu postojat i i nakon što sama osoba v iše nema svo-

jih stavova. S druge strane, ego identitet, pre svega, predstavlja

subjektivni stav, misaoni proces koji je neraskidivo povezan sa

onim što osoba oseća.

2

Tako, kad kriminalac koristi lažno ime,

1 Te rm in „sopstven i identitet" bi ovde bio prikladniji od šireg term ina ,,sop-

stvena identifikacija", koji se uglavnom odnosi na nešto drugo, kad sam pojedi-

nac utvrđuje svoj lični identitet kroz dokumentaciju ili oporuku.

2 Tros truk a tipologija identiteta, koja se ovd e koristi, ne specificira fraz u ,,poi-

stovetiti se sa" koja u sebi nosi dva uobičajena značenja: posredno učestvovati u



114

S t i g m a

on se odvaja od svog ličnog identiteta; kad zadrži svoje inicijale

il i neki drugi aspekt svog pravog imena on istovremeno udo-

voljava osećaju svog ego identiteta.

3

Naravno, osoba konstruiše

svoju sliku o sebi, od istog materijala od koga ostali konstruišu

njegov društveni i l ični identitet, no on ima veliku slobodu da

sebe predstavi kako želi.

4

Koncept društvenog identiteta omogućava nam da proučimo

stigmatizaciju. Koncept l ičnog identiteta omogućava nam da

pro učim o ulogu kontrole inform acija u odnošen ju prema st igmi.

Postavka ego identiteta omogućava nam da proučimo šta osoba

može misliti o stigmi i odnošenju prema stigmi, i navodi nas da

obratimo posebnu pažnju na savete koje dobija u vezi sa ovim

prob lemom.

Podvojenost

Pošto stigmatizovana osoba u našem društvu usvaja standarde

identiteta koje on a sebi nam eće, bez obzira n a to što ne m ože da

ih ispuni, neminovno je da oseća određenu podvojenost u vezi

sa samim sobom. Neki izrazi ove ambivalencije su već opisani,

vezani za oscilacije identifikacije i asocijacije koje osoba ispo-

ljava kad su u pitanju l judi sa istom stigmom koju ona poseduje.

Mogu se navesti i drugi primeri.

Stigmatizovana osoba ispoljava sklonost da poslojava svoje

„sop stven o viđenje, zavisno od stepena u ko m je st igma vid-

lj iva i nametlj iva. Prema onima koji su više stigmatizovani od

nje osoba može zauzeti stav koji normalne osobe imaju prema

njoj . Tako osob e koje imaju poteškoće sa sluh om vide sebe na sve

situaciji nekoga čija nas je teška situacija dirnula; ugraditi aspekte druge osobe u

svoj sopstveni ego identitet. Fraza „biti poistovećen sa" može imati i ovo psiho-

loško značenje, no, pored toga, ona se odnosi na društvenu kategoriju osoba čiji

pretpostavljeni identitet se pripisuje sebi kao delu svog društvenog identiteta.

3 H a r t m a n ,

op. cit.,

p p . 5 4 - 5 5 .

4 Postoji , na primer, dob ro poznata tendencija oso be da precenjuje vrednost

svog zanimanja u velikoj meri, u odnosu na one koji rade neki drugi posao.



Otuđenje od grupe i ego identitet

1 1 9

načine, samo ne kao gluve, a oni koj i imaju poteškoće sa vidom,

sebe nikako ne klasi f ikuju kao s lepe.

5

Oscilaci je u identifikacij i

se najjasnije ogledavaju u povezanosti i l i odvojenosti od onih

osoba koje su u većoj meri st igmatizovane od nje same.

U vezi sa ovom vrstom raslojavanja, u kome osoba samu sebe

izdaje, je i pitanje d ruštv en og po veziva nja, naim e, da li će se o so-

ba pri izboru pri jatelja, osoba sa kojima izlazi , bračnog partnera

držati svoje grupe i li će ići „preko crte . Šlepa devojka govori o

ovome:

Nekad, pre nekoliko godina, misli la sam da bih uvek radije izašla s nekim

ko vidi nego sa čovekom koji je s lep. Od tada sam imala dosta sastanaka i

vre m e nom s e m oj s t a v prom e ni o. S a d c e ni m ra z u m e va nje koje m ogu je d -

na drugoj pružiti dve slepe osobe i sad umem da poštujem slepog čoveka

zbog drugih kvaliteta koje poseduje i da uživam u razumevanju koje ima

za mene.

6

Neki od mojih pri jatelja imaju normalan vid, neki su slepi . Ovo je, čini mi

se, način na koji stvari treba da budu postavljene. Ne mogu da shvatim is-

ključivost pri ostvarivanju odnosa, bi lo na jednu i li drugu stranu.

7

Što je veći stepen u kom osoba sebe vidi kao normalnu, ma-

nje će sebe doživl javat i kao st igm atizovanu osob u, m ada posto je

konteksti u kojima će se njena stigma potvrditi .

Bilo da je snažno povezana sa osobama koje su joj slične i li

ne, st igmatizovana osoba može ispoljavat i podvojenost identi-

teta kad ima jasan uvid u ponašanje pripadnika svoje grupe na

stereotipan način, kad oni ispoljavaju negativne karakteristike

koje im se pripisuju, na razmetlj iv i li jadan način. Ovakav prizor

je m ože od biti, jer ipak osob a prihva ta no rm e šire zajednice, no

njena društvena i psihološka identi f ikaci ja sa negativcima pove-

zuje je sa onim što je odbija, pretvarajući odbojnost u stid, a po-

tom pretvarajući samu postidenost u nešto čega se stidi . Ukratko,

5 Z a primer, videti: Crid dle,

op. cit.,

p p . 4 4 - 4 7 .


op. cit.,

p. 187.

7

Ibid.,

p. 188.



1 2 0 S t i g ma

osoba ne može ni da pristane na svoju grupu niti da je odbaci.

8

(Izraz „briga o pro čišća van ju g rup e koristi se da se opiše nasto-

janje st igmatizovanih oso ba da ne sam o „norm iraju svoje sop-

stveno ponašanje, već da pročiste i ponašanje ostalih pr ipad nika

grupe.)

9

Ova podvojenost se najsnažni je ogleda u procesu „pri-

bližavanja , to jest pri prilaženju osobe suviše blizu sopstvenoj

grupi dok je „ sa norm alnim a.

1 0

Može se očekivati da ova podvojenost identiteta dobije formu

organizovanog ispol javanja u pisanim materi ja l ima, kroz govor ,

kroz ponašanje i kroz druge materijale u kojima se predstavlja

grupa. Stoga se u publ ikovanom humoru i scenskom humoru

stigmatizovanih provlači specif ična vrsta ironije. Crtani f i lmo-

vi, vicevi i narodne priče prikazuju na ležeran način nedostatke

stereotipa pripadnika određene kategorije, čak i onda kad ovaj

poluhero j bezazleno nadmudruje pr ipadnika normalnih impo-

zantnog statusa.

1 1

Ozbil jno predstavl janje predstavnika može

iskazati istu podvojenost, iskazujući t ime sl ičnu samootuđenost.

Profesionalna predstavljanja

Već je rečeno da stigmatizovana osoba sebe definiše kao ne-

kog ko se ne razlikuje od ostalih l judskih bića, a ipak istovre-

meno def iniše sebe kao nekog ko je odvojen od ostal ih . Zbog

ove suštinske samokontradikcije osoba će nastojati da pronađe

izlaz iz ove dileme, bar kroz nalaženje modela koji daje razumno

rešenje njenog problema. U savremenom društvu ovo znači da

8 Vid eti: J.-P. Sartre ,

Anti-Semite and Jew

(N ew York: Gr ove Press, 1960), p p .

102 ff.

9 M . See m an, „Th e Intellectual and the Lan gua ge of Min orities", American Jo-

urnal of Sociology, L X I V ( 1 9 5 8 ) , 2 9.

10 Za nim ljiva ep izoda u kojoj skoro slepi m ladić up ozn aje šlepu devojku na

dobrotvornoj zabavi i ima podeljene emocije, opisana je u: Criddle,

op. cit.,

pp.

7 1 - 7 4 .

1 1 Videti , n a p rimer: J . Burm a, „Hum or as a Tech n ique in Race Con flict " ,

Ame-

rican Sociolog ical Review,

X I ( 1 94 6 ) , 7 1 0 - 7 1 5 .



Otuđenje od grupe i ego identitet 1 2 1

će osoba ne sam o poku šati da sama iskonstruiše n eki model , već

će joj , kao što je ranije pomenuto, u pomoć priskočiti i stručno

osoblje - ponekad maskirajući svoju pomoć pričom o nošenju s

nekom teškom situaci jom iz svog l ičnog života.

Mode l i s ko jim a se upo znaje st igmatizovana o sob a, bi lo ekspli-

citno i l i implicitno, uglavnom pokrivaju određene standardne

prim ere. Pre po ruč uju im se m ode li otkrivanja i li skrivanja - koji

je požel jni j i u određ eno j situacij i . (Na primer, bivšeg m entalno g

pacijenta savetuju da skriva svoju stigmu od običnih poznanika,

al i da je bezbedan i da treba da veruje kako je uzrok njegovih

neuspeha zdravstvene prirode, a ne moralne, i da može da bude

iskren sa svojim bračnim partnerom, svojim bliskim pri jatel j ima

i svojim poslodavcem.) Druge standardne stavke su: formule za

snalaženje u škak l j ivim situaci jam a, po drš ka koju treba da pruž a

sl ičnima sebi, vid zbližavanja sa normalnima koji treba postići ,

predrasude koje l judi imaju prema onima kao što je on, koje od

tih predrasuda treba da toleriše a koje treba otvoreno da napada;

stepen do kojeg treba sebe da prikaže kao osobu koja je nor-

malna kao i svaka druga osoba, kao i stepen u kojem treba da

se podredi pomalo drugačijem tretmanu; činjenice zbog kojih

bi trebalo da bude ponosan što pripada grupi l judi takve vrste;

„su oča van je sa razl ičitošću kojo m je obeležen.

Mada će se model i i preporuke ponuđene osobama sa speci-

f ičnom stigmom međusobno razl ikovati , postoje određene stav-

ke, naravno kontradiktorne, koje su generalno prihvaćene. Sti-

gmatizovana osoba će redovno biti upozorena da nikako ne po-

kušava da prođ e kompletno. (Posle svega, iskl jučujući an on im ne

ispovednike, to je moć koja teško da svim zagovornicima ovog

postupka razotkriva obeležje.) Takođe, generalno joj se skreće

pažnja da nikako ne razvija povratni negativni stav koji drugi

imaju prema njoj . Upućuje se da se ne priklanja „maskaradi

1 2

1 2 Term in je upotrebljen u: A . Broyard , „Portrait of the Inauthentic Ne gro ",

Commentary, X ( 195 0) , 59 -6 0 . Potreban je svesni napor kod igranja uloge, po-

nekad nazivan „imitacija". O imitiranju crnaca od strane crnaca videti: Wolfe,

op. cit., p.

2 0 3 .



122

S t i g m a

pomoću koje st igmatizovana osoba pokušava da se dodvori nor-

malnima, izvrgavajući ruglu sve negativne karakteristike koje joj

se pripisuju, nam ećući sebi ulogu klovna:

Shvatio sam da bogal j ne treba da se ponaša mnogo drugači je od onoga

šta l judi od njega očekuju. Oni, pre svega, od bogalja očekuju da bude obo-

gal jen; da bude nesposoban i bespomoćan. Očekuju da bude inferioran u

odnosu na nj ih i postaće vrlo sumnjičavi i nesigurni ukoliko bogal j ne is -

punjava ova očekivanja . Pri l ično čudno zvuči , a l i bogal j mora da igra ulo-

gu bogal ja , kao što mnoge žene moraju da budu ono što od nj ih očekuju

muškarci , a crnci često moraju da iz igravaju klovnove pred „superiornom"

belom rasom, tako da se beli čovek ne uplaši od svog crnog brata.

Poznavao sam ženu-patul jka koja je bi la patetični primer ovoga o čemu

govorim. Ona je bila veoma niskog rasta, oko četiri stope, i bila je izuzetno

dobro obrazovana. Pred drugim l judima, međutim, veoma se trudila da

ne bude ništa drugo osim „patul jak" i glumila je ludu, uz ist i smeh izru-

givanja i uz smešne pokrete koji su bili karakteristični za dvorske lude još

u srednjem veku. Samo kad bi bi la medu pri jatel j ima mogla je da odbaci

kapu lude i zvončiće i da bude žena kakva zapravo jeste, inteligentna, tužna

i v e o m a u s a m l j e n a .

1 3

Ob rnuto, upu ćuje se da ne podleže „no rm iranju u

„demaskiranju ,

14

podstiče se nesklonost za one koji se, a da ne

skrivaju svoju stigmu, uključuju u vešta pokrivanja, pažlj ivo po-

kazujući da su uprkos svom izgledu veoma razborit i , veoma ve-

likodušni, vrlo trezveni, veoma mišićavi, sposobni za težak fizič-

ki rad i teške sportove, ukratko, oni su devijantna gospoda, f ine

osobe poput nas uprkos reputaci j i svoje vrste.

15

Treba istaći da modeli ponašanja koji se zagovaraju pružaju

stigmatizovanoj osobi ne samo osnovu i pol it iku ponašanja i

1 3 Ca r l i n g ,

op. cit.,

p p . 5 4 - 5 5 .

1 4 L e w i n ,

op. cit.,

pp 192-193 , ovde koristi termin „negativni šovinizam";

Broyard,

op. cit.,

p

62, koristi termin „obrtanje uloga". Takođe videti: Sartre,

op.

cit.,

pp. 102 ff.

1 5 O Jevrejim a, videti: Sartre,

op. cit.,

pp. 95-96; o crncima, videti : Broyard,

op. cit.-, o

intelektualcima, videti: M. Seeman,

op. cit.;

o Japancima, videti: M.

G r o d z i n s , „ M a k i n g U n - A m e r i c a n s " ,

American Journal of Sociology,

L X ( 1 9 5 5 ) ,

5 7 0 - 5 8 2 .



Otuđen je od grupe i ego identitet 119

uputstva kako da se ophodi sa drugima, već joj nude recept za

odgovarajući stav prema samoj sebi . Nemogućnost da pr ihvat i

ovakav model ponašanja znači da se osoba zanosi i luzijama, da

stvari vidi na pogrešan način; sprovođenje ovog modela znači

da je osoba i realna i m ud ra, dva du ho vna kvaliteta koja zajedno

daju ono što se zove „autentičnost .

16

Navešću dve implikacije koje prate ovu vrstu zagovaranja.

Prvo, preporuka da se st igmatizovana osoba ponaša na odre-

đeni način ponekad st imuliše osobu da postane krit ična prema

društvenoj sceni i pr i posmatranju međul judskih odnosa. Može

je navest i da postavl ja ograde pr i mnogim uobičajenim druš-

tvenim interakcijama i da istražuje šta se dešava u okviru ovih

interakcija na širem planu. Može postati „s jtuaciono osvešćena

dok oni normalni, koji su spontano uključeni u situaciju, za tu

situaciju nemaju model ponašanja. Ovaj povećani uvid koji ima

stigmatizovana osoba još je pojačan, kao što je ranije navede-

no, njenom posebnom oset l j ivošću na mogućnost pr ihvatanja i

razotkrivanja, mogućnosti na koje su normalni manje osetl j ivi .

17

Drugo, pomoć koja se ukazuje st igmatizovanoj osobi često se

bavi potpuno iskreno onim delom njenog života koji je najl ičnij i

i zbog kojeg se osoba najviše stidi. Najosetljivije tačke se ispituju

16 Treb a naglasiti da, m ad a se literatura o autentičnosti bav i na čin om na koji

pojedinac treba da se ponaša i stoga je moralistička, ipak se predstavlja pod okri-

ljem obestraščenih neutralnih analiza, zato što autentičnost treba da izražava

realističnu realnu orijentaciju; zapravo, ova literatura je najbolji izvor neutralnih

analiza u pogledu ovih osobenih karakteristika. Za kritičke komentare, videti: I.

D Rinder and D. T. Campbell , „Varieties of Inauthenticity" , Phyton, F o u r t h Q u -

a r t e r , 1 9 5 2 , 2 7 0 - 2 7 5 .

17 O vo je sam o jedan aspekt opšte tendencije stigmatizovanih pojed inaca da

se suoče sa širokim pregledom i prikazom njihovog života, koji normalni možda

nemaju. Stoga se za stigmatizovanu osobu koja zasnuje porodicu i zaposli se

kaže da je „uradila nešto u svom životu". Isto tako, za osobu koja sklopi brak sa

stigma tizovano m osobom kaže se da je „odba cila svoj život" . Sve je ovo poja čan o

u nekim slučajevima gde pojedinac postaje „slučaj" za socijalne radnike ili druge

službenike koji brinu o dobrobiti i zadržavaju ovaj status slučaja do kraja života.

O stavu jedne slepe osobe o pomenutoj temi videti: Chevigny,

op. cit.,

p. 100.



124

S t i g m a

i istražuju na klinički način, što je trenutni literarni trend.

18

O z-

biljne rasprave vezane za ličnu pozici ju osobe mogu se prezen-

tirati na fiktivni način, zajedno sa kritičnim momentima svesti.

Fantazije o ponižavanju i tr i ju m fu nad norm alnima m ogu se pri-

kazati i učiniti dostupnim. Na ovaj način ono najličnije i najne-

pri jatnije postaje kolektivno, jer su najdublja osećanja stigmati-

zovane o sobe predstavljena k roz ono što članovi njene katego ri je

iskazuju na dobro osmišljen način. Nama ove prezentacije, koje

ne mogu izbeći problematiku izloženosti i izdaje, u krajnjem is-

hodu pom ažu u s i tuaci jama stigmatizovanih osoba.

Odn osi u okviru grupe

Mada su ove predložene životne filozofije, ovi recepti za život,

prikazani kao lični stavovi stigmatizovane osobe, jasno je, prema

analizama, da se osobe saopštavaju na druge načine. Ovo nešto

dru go su g rup e, u najširem smislu te reči vezan e za osobe sa slič-

nom pozici jom, što se jedino i može očekivati , jer ono što osoba

jeste ili može biti proizilazi iz mesta i vrste društvene strukture.

Jednu od ovih grupa čine sapatnici osobe. Predstavnici ove

grupe tvrde da je istinska grupa osobe ona kojoj osoba prirodno

pripada .

19

Sve ostale kategori je grupa koj ima osoba neminovno

takođe pripada ne smatraju se njenim ist inskim grupama, jer

osoba nije jedna od njih. Istinska grupa osobe je grupa ljudi koji

imaju isti nedostatak kao i osoba jer imaju istu stigmu. Njena

istinska „g ru p a je zapravo ona kategori ja l jud i koji je mogu dis-

kreditovati .

18 Na jno viji radov i Jam esa Baidwina obiluju do brim m aterijalom ovog tipa

koji se odnosi na crnce. Chevigny u delu

My Eyes Have a Cold Nose

pruža dobre

primere vezane za slepe.

19 Otud , na primer, Lew in, op. cit., može da diskutuje o fenomenu koji on na-

ziva samomržnja i ne unosi zbrku, bez obzira na to što ovim terminom ne misli

na mržnju koju pojedinac ima prema samom sebi (koju Lewin smatra česl im

ishodom samomržnje) , već misl i na mržnju prema grupi ka kojoj ga gura nje-

gova stigma.




1 2 5

Osobine koje se uzimaju u obzir su one koje proizilaze iz od-

nosa koj i osoba ima sa pripadnicima svoje kategori je. Ako se

priklanja grupi, osoba je lojalna i autentična; ako se okrene od

grup e, osob a je kukavica i budala.

20

O vo je svakak o jasna i lustra-

ci ja osnovne sociološke teme: priroda osobe, koju osoba sama

sebi nam eće i li joj mi nam eće m o, uslovl jena je priro do m odn osa

u grupi kojoj pripada.

Kao što se može očekivati , profesionalci , koji prihvataju stav

koji vlada u grupi, mogu zastupati militantnu i li šovinističku

struju, čak do stepena da su skloni secesionističkoj ideologij i .

Držeći se ovog pravca, st igmatizovana osoba u mešanim kon-

taktima će hvaliti one vrednosti koje se smatraju vrednim u nje-

noj grupi. Isto tako, može isticati one osobine koje su stereotipi

i koje može lako da pokrije. Stoga, možete naići na Jevreja druge

generacije koji agresivno koristi idiomatske jevrejske izraze i ak-

cenat i l i ratoborno nastrojenog homoseksualca koj i je napadno

20 Up ozore nje da stigmatizovan pojedinac treba da bude lojalan grupi zago-

varaju takođe profesionalni društveni naučnici . Na primer: Riesman, u „Margi-

nality, Conformity, and Insight" ,

Phyton

, T h i r d Q u a r t e r , 1 9 5 3 , 2 5 1 - 2 5 2 , o p i s u j e

kako sociolog , il i Am erik ana c, i li profesor, m og u biti zavedeni da prihvate ko m -

plimente vezane za njih lično, iako su oni uvredljivi za njegovu grupu; primer je

dat u sledećoj priči:

Sećam se kako sam jednom prilikom ženi advokatu rekao da ona nije tako na-

prasita i agresivna kao ostali advokati koje sam poznavao, i žao mije što je to

primila kao kompliment i pristala da izneveri svoje koleginice u sudu.

Socio lošk i, jasn o je da će se, kad se nad e u različitim druš tven im situacijama,

pojedinac suočiti sa različit im stavovima o tome koja je od mnogobrojnih gru-

pa njegova grupa. Ostale stvari su manje jasne. Na primer, da li pojedincu, koji

je već platio priličnu cenu zbog svoje stigme, treba reći da ne može da prođe;

možda po pravilu: što manje imaš, manje ćeš se truditi da postigneš? I ukoliko je

obezvređivanje onih sa određenom stigmom loše ovog momenta i ako je loše za

bud ućno st, zašto bi oni sa stigmo m, u većoj m eri nego oni koji je nemaju, imali

veću odgovornost pri aktiviranju otvorenosti i tolerancije i pri popravljanju pri-

padnika kategorije kao celine. Jedan od odgovora je, naravno, da oni sa stigmom

„znaju bolje" , što podrazumeva zanimljiv odnos između znanja i morala. Bolji

odgovor je , možda, da oni sa određenom stigmom smatraju da treba da budu

povezani jedni s drugima kroz prostor i vreme u jedinstvenu zajednicu koju

njeni članovi treba da podržavaju, što veruju i oni normalni.



1 2 6 S t i g m a

feminiziran na javnim mestima. St igmatizovana osoba, takođe,

m ože otvoreno dovodit i u pitanje polup rikriveno neo dob ravanje

koje prema njoj ispoljavaju normalne osobe, čekajući da se desi

„greška , to jest osoba se m ož e konstan tno baviti tuđim reakcija-

ma i rečima dok ne ulovi neki znak koji pokazuje da je nj ihovo

iskazivanje prihvatanja zapravo samo predstava.

21

Problemi vezani za ratobornost nisu nikakva novina. Kada je

krajnji strateški cil j ukloniti stigmu sa različitosti, osoba može

doći do toga da je njen trud u tom pravcu pretvorio čitav njen

život u strategiju, čineći ga drugačij im u još većoj meri od nor-

malnog života koji je pre svega poricao osobu; ipak, sledeća ge-

neracija sličnih njoj može imati dosta koristi od njenih napora

koje je uložila trudeći se da bude prihvaćena. Pored toga, pri-

vlačeći pažnju na svoju ličnu situaciju, osoba u nekom smislu

učvrš ćuje stav javnosti o svojoj razl ič itost i kao ne čem realno m , a

takode i o svoj im st igmatizovanim sapatnicima koj i predstavl ja-

ju realnu grupu. S druge strane, ukoliko osoba teži odvajanju, a

ne asimilaci ji , m ožda će doći do toga da ona nem ino vno iskazu-

je svoja ratoborna nastojanja jez ikom i načinom koj im se s luže

njeni neprijatelj i . Odbrana koju zastupa, obećanja koja ponav-

lja , strategije koje zagovara, sve to predstavlja idiomatski izraz i

osećanja koja pripadaju čitavom društvu. Prezir koji osoba ose-

ća prema društvu koje je ne prihvata može se razumeti samo u

smislu društvenog koncepta ponosa, dostojanstva i nezavisno-

sti. Ukratko, ukoliko postoji neka otuđena kultura preko koje bi

osoba uzmakla , što se v iše strukturno odvaja od normalnih, sve

više m ož e, kao i oni, postati kulturna.

Otuđenje van grupe

„So pstv en a grupa osobe može prenosit i m odel ponašanja

koj i zagovaraju profesionalc i . Od st igmatizovane osobe se traži

21 O rato bo rn om stavu nekih pacijenata sa deform itetom lica videti: M acg re-

gor, et al.,

op. cit.,

p. 84. Videti, takode: C. Greenberg, „Self-Hatred and Jewish

Ch a u v i n i s m " ,

Comm entary, X

( 1 9 5 0 ) , 4 2 6 - 4 3 3 .




127

da vidi sebe sa tačke gledišta neke druge grupe: grupe normalnih

i šireg društva kojem pripada. Želeo bih da razmotrim do izve-

sne mere senk u koju na sve baca ovo drugo stanovište.

Jezik ovog stanovišta, koji je inspirisan normalnima, ni je u

tolikoj meri politizovan, kao što je slučaj u prethodnoj situaciji ,

a pošto je ovaj jezik psihi jatri jski - predstavl ja sl iku mentalne

higi jene iskoriščene u retoričke svrhe. Onaj ko se pridržava ove

struje, koja se zagovara, procenjen je kao zreo i kao neko ko se

l ično dobro pri lagodio. Onaj ko ne sledi ovu struju važi za ne-

pri lagođenu osobu, r igidnu, defanzivnu i nesnalažl j ivu. Šta obu-

hvata ova struja?

Osobi se savetuje da sagleda sebe kao kompletno l judsko biće

kao što je bilo ko drugi, neko ko je u najgorem slučaju isključen

iz nečeg što, po najnovij im analizama, predstavl ja samo jednu

oblast društvenog života. Osoba ne predstavlja tip il i kategoriju,

već l judsko biće:

Ko kaže da su bogalji nesrećni? Oni i l i , možda, vi? Samo zato što ne mogu

da plešu? Muzika i ovako i onako mora nekad da prestane. Samo zato što

ne mo gu da igraju tenis? Če sto sun ce ume da peče Za to što mo rate da im

pomognete kad se penju ili silaze niz stepenice? Želeli biste da radite nešto

dru go ? Deč ja paraliza ni je nešto tužno - to je sam o prokleta nepri jatnost -

što znači da ne možete imati napade neraspoloženja i uleteti u svoju sobu

i zalupiti vratima. Bogalj je jedn a užasno ružn a reč. O na specificira O na

razdvaja On a je suviše intimn a On a je nešto izgov oren o s visine To je

nešto što me tera da povraćam kao stvorenje koje se migolji pokušavajući

da se izvuče iz čaure."

Kako problem osobe ne predstavl ja zapravo ništa posebno

sam po sebi, osoba ne bi trebalo da ga se stidi ili da se stidi dru-

gih koji imaju ist i problem, nit i da sebe kompromituje pokuša-

vajući da ga sakrije . S druge strane, up orn im rado m ili u po rno m

samodiscipl inom osoba bi mogla da ispuni standard u vel ikoj

meri , zaustavl ja jući se samo kad iskrsne problem normiranja,

to jest, u situaciji gde njena nastojanja mogu odavati utisak da

pokušava da porekne svoju različitost. (Ovu finu liniju različiti

22 Linduska, op. cit., p p. 1 6 4 - 1 6 5 .



1 2 8 S t i g m a

profesionalci različito iscrtavaju, te je zbog ove vrste dvosmisle-

nosti neophodno da profesionalci vode stvar sve vreme. Kako

normalni takode imaju svoje brige, st igmatizovana osoba ne bi

trebalo da bude o gorčen a, od bo jna i li da se sam osažal jeva. Treb a

negovati pozit ivan, otvoren način ophođenja.

Formula za snalaženje sa normalnima logično sledi. Umeće

koje st igmatizovana osoba usvaja pri učestvovanju u kombino-

vanim situacijama trebalo bi i drugima da olakša snalaženje.

N am era norm alnih n ije da bilo koga povred e. A k o se to i desi ,

to je zato što ne znaju dr ug i nač in. Stoga im se mo ra tak tično po -

m oći da budu na nivou zadatka. N a prezir, odb acivanje, n etaktič-

ne primedbe ne treba uzvraćati na isti način. Naprosto ne treba

na to obraćati pažnju, il i bi stigmatizovana osoba trebalo da se

potrudi da reedukuje norm alnu osobu, pokazu jući jo j , korak po

kor ak, m irno , pažl j ivo, da je uprko s svom izgledu stigma tizovana

osoba, duboko ispod površine, kompletno l judsko biće. (Osoba

je u tol ikoj meri proizv od društva da društv o u potp uno sti m ože

da se po uzd a kako oni koji su najma nje prihv aćen i kao no rm alni

članovi društv a, u najm anjoj m eri nagrađen i zado voljstvima lake

kom unikaci je sa drugim a, pružaju dokaz, jasno poka zuju i odaju

prizna nje unu trašnjem biću svako g čoveka . Što je veći stepen de-

vi jaci je od norme stigmatizovane osobe osoba može na čudesnij i

način da iskaže posedovanje subjektivnog standarda same sebe,

uk oliko treba da uverava d ruge da pos edu je taj standard i oni sve

više mogu tražiti od nje da im pokaže na koji način obična osoba

može sebe da doživi .)

Ako stigmatizovana osoba ustanovi da normalni imaju poteš-

koća da zanemare njen nedostatak, ona bi trebalo da im pomo-

gne i uloži svesni napor da umanji napetost situacije.

23

U ova-

kv im o koln ost im a stigmatizovana osoba mo že pokušat i da „pro-

bije led , otvoreno ukazujući na svoj nedostatak, pokazujući na

taj način da je potpuno samostalna i spremna da može savladati

23 Na čin jen je pok ušaj da se napravi opšla analiza ov ak vo g lipa tenzije i načina

njenog smanjivanja u: K. GolTman, „Fun in Games", u: Encounters (N ew York:

B o b b s- M e r r i l l , 1 9 6 1 ) , na r o č i t o p p . 4 8 - 55 .




129

svoj nedostatak bez većih problema. Kao dodatak činjeničnom

stanju, preporučuje se i izvesna doza neozbil jnosti :

Izvodio sam dosetku sa cigaretama. To je bio odličan način da se nasmejete.

Ušetao bih u restoran, bar i l i na žurku i izvadio paklo cigareta, spretno je

otvorio, izvadio cigaretu, zapalio je i seo puckajući zadovoljno. To bi uvek

privuklo svačiju pažnju. Ljudi bi bulj i l i i skoro da sam mogao da ih ču-

j em k ak o g o v o r e: „A u Za r n ij e f en o m en a l n o k ak o to i zv o d i sa p ar o m k u k a

u mesto r u k u ?" K ad g o d b i n ek o k o men tar i sao o v aj p o d u h v at , j a b i h se n a-

smej ao i r ek ao b i h : „Ok o j ed n e stv ar i b ar n e mo r am d a b r i n em. N i k ad n e

mogu da oprl j im prste". Jeftin fazon, znam, al i garantovano probija led.. .

2 4

Jedna pacijentkinja, či je je l ice zadobilo ožil jke nakon tretmana lepote,

smatrala je da je veoma ef ikasno da pril ikom ulaska u prostori ju duhovito

k aže: „Mo l i m v as , n e u zn emi r av aj te se zb o g g u b e" .

25

24 Russell,

op. cit.,

p. 167, u: Wright,

op. cit.,

p. 177; videti takode: Russell,

op. cit.

p. 151 . Treba naglasiti da se pokušaj probijanja leda možda može protumačiti

kao p okuša j pojedinc a da izvuče iz situacije ono što je mo gu će, kao što je istakao

jedan novinar. I . Levin,

A Kiss Before Dying

(N ew York: Sim on and Schuster ,

1 9 5 3 ) , p p . 1 7 8 - 1 7 9 , d a j e p r i m e r :

„ O

da , dodao je Kingšip, „baš mu nije dobro. Potrudio se da to tri puta pom ene

pre neko veče. I ta anegdota 0 ženi za koju je njegova ma jka šila.

„Šta s tim što je njegova majka šila?

„Sve je u redu, Mariôn, sve je u redu. To je način da na to aludira tako ležerno,

baš ležerno. Znaš na šta me to podseća? Ima jedan čovek u klubu koji ima

kraću nogu , malo hram lje. Svaki put kad igramo golf on kaže: „Mom ci, vi sam o

idite. Hrom i Daba će vas stići . Svi bi se zbog njega vukli veoma sporo, a osećaš

se kao podlac ako ga pobediš.

U svojoj sposobnosti da probije led, on možda demonstrira samom sebi da ima

vrhunsku kontrolu situacije (Henrich and Kriegel,

op. cit.,

p. 145) .

M islim da nije odgovornost društva da razum e one koji su paralizovani, već

bih pre rekao da je naša dužnost da tolerišemo društvo i u ime viteštva opro-

stimo i da se nasm ejemo gluposti. Sma tram daje to izazovno i zabavno. Om o-

gućavati ljudima koji su očigledno uznem ireni olakšanje pre nego što su dobili

priliku da se situacija zakom plikuje znači postaviti hendikepiranog u ulogu

koja je superiorna u odnosu n a napadača i samo pridodaje ljudskoj kom ediji.

No, da bi se ovo naučilo, potrebno je mno go vremena .

2 5 M acg rego r et. al. , op. cit., p. 85.



130

S t i g m a

Takode se prepo ručuje, ka o k orisno, da stigmatizovana osoba

u mešanom društvu koristi ist i jezik, u vezi sa svojim nedostat-

kom, koji koristi kad je među pripadnicima svoje grupe, i koji

koristi kad su normalni među članovima njene grupe - na taj

način nudeći prisutnim normalnim članovima privremeni status

upućenih. U nekom trenutku osoba će proceniti da je priklad-

no da potvrd i „raz otk riva nje i da predstavi svoj ned ostatak ka o

temu za ozbiljan razgovor, nadajući se da će na taj način smanjiti

značaj ove teme kao nečeg što se potiskuje:

O s e ć a j p o v r e đ e n o g č o v e k a d a ,

kao osoba,

ni je shvaćen , u kom binaci j i sa

nelagodom prisutne osobe koja ni je povredena, stvara napet , neugodan

odn os koj i ih nadal je sve više razdvaja. D a bi ova društvena napetost po pu -

stila, i da bi se ostvarilo veće prihvatanje, povredena osoba ne samo da bi

trebalo da pokaže spremnost da zadovol j i znatižel ju nepovređene osobe . . .

već bi mogla i sama inicirat i razgovor na temu svoje povrede. . .

2 6

Postoje i drugi načini koj ima se može pomoći drugima da

bud u taktični sa osob om , kao što je, u slučaju unak aženo sti l ica,

pravljenje pauze na ulazu pri susretu, tako da oni koji će uče-

stvovat i u razgovoru imaju vremena da pripreme sebe kako da

reaguju:

Tridesetsedmogodišnj i muškarac, č i je je l ice veoma unakaženo, no koj i

vodi posao nekretninama, kaže: „Kad imam sastanak sa kl i jentom, trudim

se da stoj im na dovol jnoj udal jenost i okrenut ka vrat ima, tako da osoba

koja ulazi ima više vremena, od momenta kad me ugleda, da se privikne na

moj izgled, pre nego što započnemo razgovor.

2 7

Stigm atizo van oj osobi se takođe savetuje da se po na ša tako da

poka že o soba m a koje su norm alne da uvaž ava i ceni nj ihov trud

da joj olakšaju stvari. Samoinicijativnu zainteresovanost, saose-

ćanje, pomaganje, često protumačenih od strane stigmatizovanih

kao p od riva nje privatnosti i drskost, treba prihva tit i s taktom:

2 6 W h i t e , W r i g h t a n d D e m b o , op. cit., p p . 1 6 - 1 7 .

27 M ac gre go r et al., op. cit., p. 85.




1 3 1

Pomaganje nije problem samo za one koji ga nude. Ukoliko bogalj žel i da

omogući da led bude probijen, mora priznati da je pomoć bitna i dopustiti

l judima da mu je pruže. Bezbroj puta sam video kako strah i zbunjenost u

očima l judi nestaje kad ispružim ruku tražeći pomoć i osećao sam toplinu

k o j a str u j i k r o z r u k u k o j u sam p r i h v ati o d a mi p o mo g n e. N i smo u v ek sv e-

sn i k o l i k o l j u d i ma p o mažemo t i me što p r i h v atamo n j i h o v u p o mo ć, n a ta j

n ači n o tv ar aj u ći p u t k o n tak tu .

2 8

Pacijent koji ima dečju paralizu navodi sl ičnu situaciju:

Kad su mi susedi jednog snežnog dana pozvonil i na vrata i upital i da l i mi

treba nešto iz prodavnice, bez obzira na to što sam bio pripremljen za loše

v r emen sk e u sl o v e, p o k u šao sam d a se set i m n ek o g p r o i zv o d a samo d a n e

b i h o d b i o n j i h o v u v el i k o d u šn u p o n u d u . L ju b azn i j e j e p r i h vati ti p o m o ć k o j a

nam se nudi nego je odbiti da bismo dokazali svoju nezavisnost.

2 9

Jedan paci jent kome je amputirana noga govori o nečem sl ič-

nom:

Mnogi pacijenti koji su pretrpeli amputaciju udovoljavaju drugima da bi

im pomogli da se osećaju dobro zato što čine nešto za nas. Tad je l judima

mn o g o man j e n ep r i j atn o n eg o k ad n as v i d e d a sto j i mo .

50

Mada taktično prihvatanje nespretnih pokušaja koj i drugi

čine da bi pomogli može predstavljati teret za stigmatizovanu

osobu, zahtevi su veći za stigmatizovanu osobu. Kažu da će, ako

je zaista pomirena sa svojom različitošću, ovo prihvatanje imati

trenutni uticaj na normalne, kojima će biti lakše da prihvate sti-

gmatizovanu osobu u društvenim situaci jama. Ukratko, st igma-

tizovanoj osobi se savetuje da sebe prihvati kao normalnu osobu

zbog onog što bi drugi od toga dobili , a samim tim i sama osoba

tokom društvenih kontakata.

28 Car l i n g , op. cit., p p. 6 7 - 6 8 .


op. cit.,

p. 185.

30 G. Ladieu, E. Ha nfm an n and T. De m bo, „Evaluation of Help by the Injured",

Journal of Abnorm al and Social Psychology, X L I I ( 1 9 7 4 ) , 1 8 2 .



1 3 2 S t i g m a

Stav koji je nastao zbog normalnih obavezuje stigmatizovanu

osobu da štit i normalne na različite načine. Ovde ćemo razmo-

triti bitan aspekt ove zaštite.

Zbog činjenice da normalni u mnogim situaci jama tretiraju

nedostatak stigmatizovane osobe kao da taj nedostatak ne pred-

stavlja veći problem , i zbo g činjenice da će stigmatizova na osob a

osećati da je pre svega normalno l judsko biće kao bi lo ko drugi ,

od stigmatizovane osobe se može očekivati da sebi dopusti da

većim delom uzm e učešće u svem u i da poveruje da je p r ihvaće-

na više nego što je to zaista istina. Može se dogoditi da pokuša

da učestvuje u oblastima za koje drug i smatraju da to ni je m esto

gde stigm atizovana osoba p ripad a. Tako jeda n slepi pisac op isuje

pometnju koju je izazvao u hotelskoj berbernici :

U r adnji je postalo t i ho i for m alno či m sam za kor ači o u nutr a a je dan uni -

for mi sani r adni k me je bukvalno podi gao i postavi o u stoli cu. P okušao sam

da nap ravim šalu kako se šišam svak a tri mesec a čak i kad n em a potrebe za

ši šanje m. To je bila gr eška. Ti ši na je jasno govo r i la da ja ne spadam u gr u pu

ljudi koji bi trebalo da zbijaju šale, čak ni one dobre.

3 1

Sličan se primer odnosi na ples:

Kad čuju ovu priču ljudi su na neki način šokirani. Provela sam čitavo po-

podne plešući na Savoja trgu. Oni ne mogu da objasne zašto su se osećali

tako, a moja i z java da sam uve li ko uži vala i da name r avam da to ponovi m

čim mi se ukaže prilika pogoršala je čitavu stvar. Radilo se o tome da slep

čovek ne bi trebalo da se upušta u to. . . . Sve je imalo ukus neke vrste neo-

baziranja na period kad je neko u žalosti .

32

Jedan bogalj i lustruje sledeću situaciju:

Ljudi ne očekuju od tebe samo da se držiš svoje uloge, već i da znaš gde je

tvoje me sto. S e ćam se je dno g čove ka u bašt i r e stor ana u Oslu. Bi o je ve om a

onesposobljen i ostavio je svoja kolica po strani da bi se uspuzao uz prilič-

no strme stepenice koje su vodile na terasu na kojoj su bili postavljeni sto-

lovi . Kako nije mogao da koristi noge bio je prinuđen da puzi na kolenima,

3 1 C h e v i g n y ,

op. cit.,

p. 68.

3 2 Ibid., p . 1 30 .




1 3 3

i tog trenutka, kad je počeo da se penje stepenicama na ovaj neuobičajen

način, pritrčali su konobari , ne da bi mu pomogli već da bi mu saopštil i da

ne mogu da usluže čoveka poput njega u tom restoranu zato što su l judi tu

došli da uživaju i da im bude lepo, a ne da posmatraju depresivan prizor

koji predstavl ja jedan bogalj .

3 3

Da stigmatizovana osoba može taktičnim prihvatanjem shva-

titi sebe suviše ozb il jno uka zuje na to da je ovo prihv atanje uslov-

no, što zavisi od toga da se normalni ne forsiraju preko tačke do

koje mogu da pomere stepen svog prihvatanja i l i , u najgorem

slučaju, ne mogu da ga pomere uopšte. Od st igmatizovanih se

očekuje da budu uljudni i da ne iskušavaju sreću. Ne treba da

testiraju granice prihvatanja normalnih, niti treba da čine temelj

za tiha pitanja drugih. Tolerancija, naravno, predstavlja deo na-

godbe.

Prirod a „dob re usklađen osti je sad jasna. On a traži od st i-

gmatizovanih osoba da radosno i nesebično sebe prihvataju kao

i no rm aln e, dok u isto vrem e treba da se po vlače iz onih situacija

u kojima će normalnima biti teško da ih prihvate na isti način.

Kako su ovaj pravac dobre usklađenosti predstavil i oni koji

zauzimaju stav šireg društva, neko bi mogao da se zapita šta za

normalne znači da stigmatizovani prihvate ovaj stav. Znači to da

nepravda i patnja izazvana nošenjem stigme nikad neće dopreti

do nj ih. Znači da normalni neće morati sebi da priznaju u kojoj

meri su ograničeni i netolerantni. Takođe znači i to da će nor-

malni ostati relativno udaljeni od bližeg kontakta sa stigmatizo-

vanima, relat ivno bezbedni u svoj im l ičnim ubeđenjima. Upravo

iz ovakvih stavki je, zapravo, izvedena dobra usklađenost.

Kad se stigmatizovana osoba pridržava ovih elemenata dobre

usklađenosti , za nju se obično kaže da je karakterna i da je du-

boko uronjena u fi lozofiju živl jenja, možda zato što mi normal-

ni duboko u srcu žel imo da nađemo objašnjenje za dobru vol ju

stigmatizovane osobe i snagu da se ponaša na ovakav način. Evo

reči jedne slepe osobe:

33 Car l i n g , op. cit., p. 56.



134

S t i g m a

Neverica da neko ima želju da ide dalje, što može da izvire iz sasvim obič-

nih motiva, tako se često susreće da vi , kao odbrambeni s istem, pokušavate

da nađete opravdanje za svoje ponašanje. Stvorite „f i lozofiju" . Izgleda da

ljudi insistiraju na tome da imate filozofiju i misle da se šalite kad kažete

da nema nikakve f i lozofije. Tako se vi maksimalno trudite da im udovolj ite

i strancima koje srećete u vozovima, restoranima il i metrou, koji žele da

saznaju šta vas pokreće, dajete deliće te svoje filozofije. Vi zaista neobično

prosuđujete ako shvatate daje vaša f i lozofija retko kad izraz vašeg sopstve-

nog viđenja, već je pre odraz onoga u šta svet veruje da znači biti s lep. '

4

Opšteprihvaćena formula je jasna. Od st igmatizovane osobe

se traži da se ponaša na način koji ne odašil je poruku da joj je

njen teret težak, niti da je nošenje tog tereta čini drugačijom od

ostal ih. Istovremeno, osoba mora da se drži na dovol jnoj dis-

tanci od nas, tako da nam osigura da joj na bezbolan način po

nas potvrdimo da prihvatamo da je ista kao mi. Drugim recima,

osobi se savetuje da prirodn o z am enjuje prihvaće nost sebe i nas,

prihvaćenost sebe koju mi, pre svega, nismo dosegl i .

Fantomsko

prihvatanje,

stoga, dop ušta da se stvori osn ov a za

fantomsku nor-

malnost.

Do te mere mora biti ukotvljena u tom stavu prema sebi

da je norm aln a na način na koji to društvo prihvata, da m ože da

se uživi u svoju ulogu i odigra je bez greške, pred oštrom publi-

kom koja je napola posmatra kroz prizmu druge predstave. Oso-

ba se čak može navesti da zajedno sa normalnima uverava i pri-

padnike svoje grupe da je prezir koji osećaju zapravo umišljen,

što se može desit i s vremena na vreme, jer uz mnoga društvena

ograničenja oznake su osmišljene da budu tako slabo uočlj ive,

tako da svakom omoguće da prođe kao neko ko je u potpuno-

sti prihvaćen, što znači da je realno orijentisati se na minimalne

oznake, s pretpostavkom da nisu namerne.

Ironija ovih pre po ruk a je u tome da se od st igm atizovane oso-

be očekuje da bude strplj iva sa drugima zbog onog što joj oni

onemogućavaju da bude pred nj ima, te da upravo ekspropri jaci-

ja njenog reagovanja može biti ono najbolje što može dobiti za

3 4 C h e v i g n y ,

op. cit.,

p p . 1 4 1 - 1 4 2 . P isac kaže da se ov a f iloz ofi ja mo ž da n ameć e

osobama koje su rođene slepe i stoga te osobe nisu baš u poziciji da shvate šta je




135

uzvrat. Ukoliko osoba želi da živi u što većoj meri „kao bilo koja

druga oso ba i da bud e prihvaće na zbog onog „što stvarno je-

ste , onda je u većini slučajeva za osobu najpametnije da odabere

pozici ju sa lažnim dnom. Stepen u kojem normalni prihvataju

stigmatizovanu osobu je uglavnom stepen u kojem se st igmati-

zovana osoba može identif ikovati sa svojom glumom na spontan

i prirodan način, kao da njeno uslovno prihvatanje , koje osoba

pazi da ne prekorači, predstavlja zapravo potpuno prihvatanje.

Naravno da ono što predstavl ja dobru usklađenost za osobu, za

društvo m ože da predstavlja m nog o više od toga. M ože se dodati

da je nelagoda zbog ograničenosti opšta karakterist ika društve-

ne organizaci je . Uspostavl janje fantomskog prihvatanja je ono

što se od mnogih traži da prihvate. Svako zajedničko usklađiva-

nje i za jedničko od obrav anje izm eđu dve osobe m ože se u osno vi

narušit i ukol iko jedan od partnera u potpunosti prihvati ponu-

du koju drug a strana nudi. Svaki „pozit ivan odn os se odv i ja u

skladu sa datim obećanjima o brizi i pomaganju takve vrste , da

bi takav odnos bio narušen tamo gde bi se ova obećanja ispu-

njavala.

Politika identiteta

I unutrašnja i spoljašnja grupa predstavljaju ego identitet za

st igmatizovanu osobu, od kojih prva pre svega u pol it ičkoj fra-

zeologiji , a druga u psihijatri jskoj. Osobi se kaže da će, ukoliko

se pon aša u skladu sa odab ranim pravcem (o kom pravcu se radi

zavisi od onog ko govori), stići do sebe i postati celovita osoba,

postaće odrasla osoba koja ima dostojanstvo i samopoštovanje .

Zapravo će usvojiti neko sopstvo koje će predstavljati nju

samu. No ovo sopstvo, kao što mora biti , biće za osobu stranac

koji se u nju nastanio, glas grupe koja govori za nju i kroz nju.

Svi mi, tvrdi sociologija, govorimo ponekad sa tačke gledišta

grupe. Poseban problem za stigmatizovanu osobu je to što joj

društvo govori da ona pripada široj grupi, što znači da je ona



1 3 6 S t i g m a

nor m alno l judsko biće, no da je ona takođe i „dru gač i ja u izve-

snom stepenu, i da bi bilo neozbiljno poricati ovu razliku. Ova

konkretna razlika, naravno, proizilazi iz društva, jer da bi ta ra-

zl ika imala važno st, ona se pre svega m ora kolektivno konc eptu-

alizovati, što čini društvo kao celina. Ovo se jasno vidi iz slučaja

novoinstitucionalizovane stigme, kao što nam saopštava osoba

koja je ima:

R o đ en sam s j ed n o m v r sto m cer eb r al n e p ar ali ze, k o j a j e p o sl ed i ca p o v r ed e

mo žd an o g cen tr a za k o n tr o l u k o j i se d esi o p r i mo m r o đ en j u . N i sam b i o

svestan moje zastrašujuće, kompleksne klasif ikacije sve dok naziv nije po-

stao popularan i dok društvo nije počelo insistirati da priznam ovu etiketu

devijaci je. Bilo je to nalik na pristupanje društvu anonimnih alkoholičara.

N e m ože š biti iskren prem a sebi dok ne shvatiš ko si t i zaista i li , m ož da , dok

ne shvatiš šta društvo smatra da bi t i trebalo da budeš."

Još očigledn ij i prim er je slučaj epilepsi je . Još od Hip okrato vog

vremena oni koji bi ustanovili da pate od ove vrste poremeća-

ja imali su garantovano stigmatizovano sopstvo kroz definisano

funkcionisanje društva. Ovo funkcionisanje je i dal je na snazi ,

mada može doći do beznačajnog f izičkog popuštanja, i pored

toga što mnogi lekari sada koriste ovaj termin da bi naznačili

napad samo kad nema specif ičnog i (manje stigmatičnog) zdrav-

stvenog problema.

3 6

Tačka gde se m edicin a m ora p ovu ći je tačka

gde društvo može najodlučnije delovati .

Stoga, čak i kad se stigmatizovanoj osobi kaže da je ona l jud-

sko biće, ka o i bilo ko drug i, govo ri jo j se da ne bi bilo m ud ro da

se odv oji od „sv oje grupe . Ukratko, osobi se gov ori da ona i jeste

i nije kao svi ostali , mada ne postoji jedinstven stav oko toga u

kojoj meri jeste il i nije ista kao ostali . Ova kontradikcija i l i šala

je njen život i njena sudbina. Ova činjenica konstantno navodi

one koji predstavljaju stigmatizovane da pritiskaju stručnjake da

iznesu koheren tnu polit iku identiteta, om ogu ćav ajuć i im da uvi-

35 He n r i ch an d K r i eg el,

op. cit.,

p. 155.

36 Li v i n g sto n , op. cit., p. 5 and pp. 29) -304.




137

de „neau tentično st aspekata pro gram a koje nude i da uvide da

m ožd a uopšte i ne postoj i „autentično rešenje.

Stigmatizovana osoba se na taj način nalazi u areni detaljnih

rasprava i diskusija vezanih za ono šta bi ona trebalo da misli o

sebi, to jest o svom ego identitetu. Nekolicini drugih problema

treba još dodati i to da je stručnjaci istovremeno guraju u razli-

čitim pravcima, govoreći joj šta treba da čini, šta treba da oseća,

objaš njava jući jo j šta on a jeste a šta nije, i sve to za njeno dob ro.

Pisati i l i govoriti propagirajući bilo koju od ovih „avenija lete-

nja sam o po sebi pred stavlja zanim ljivo rešenje, al i koje se ne

odnosi, nažalost, na većinu onih koji samo čitaju i slušaju.



4.

Sopstvo i njegov dvojnik

vaj esej se bavi situacijom stigmatizovane osobe i njenim

odgovorom na pozici ju u kojoj se nalazi . Da bi se smestio

nastali okvir u odgovarajući konceptualni kontekst, bilo bi ve-

oma korisno razmotrit i koncept devi jaci je iz razl ičit ih uglova,

jer on predstavlja most koji povezuje studije stigme sa studijama

ostatka društvenog sveta.

De vijacije i norm e

Moguće je zamisliti retke i drastične nedostatke kao što su ovi

ko j ima se bavim o u ovim an al izama. M eđu tim , čini se da je egzo -

tična različitost najkorisnija samo kao sredstvo da osoba osvesti

pretpostavke identiteta, uglavnom u dovol jnoj meri zadovol ja-

vajuće, tako da je moguće izbeći neči ju osvešćenost . Takođe je

m og uć e pretpostaviti da ustanovl jena većinska grup a, kao što su

crnci i Jevreji , mogu predstavljati najidealnije cil jeve za ovakvu

vrstu anal ize. Ovo lako može dovesti do neravnoteže u odnosu.

Sociološki, centralni problem koji se tiče ovih grupa jeste njiho-

vo m esto u društvenoj strukturi. Ok olnosti sa ko j ima se ove oso-



140

S t i g m a

be suočavaju pri direktnim kontaktima je samo deo problema, i

nešto što se ne m ože u potp un osti razum eti bez osvrta na istoriju

i trenutnu politiku grupe.

Takođe je moguće ograničit i analizu na one koji pate od ta-

kve vrste nedostatka koji im onemogućava učešće u bi lo kojoj

društvenoj situaci j i , navodeći ove nesrećnike da osmisle većim

delom svoj koncep t sopstv a, kao reak ci ju na svoju nesreću.

1

Ovaj

izveštaj tvrdi nešto drugo. Postoj i velika verovatnoća da oni

najsrećni j i među normalnima imaju svoje skrivene nedostatke,

a za svaki nedostatak postoj i društvena okolnost kad će taj ne-

dostatak postati pretnja, stvarajući sramotnu provali ju između

virtuelnog i stvarnog identiteta. Iz tog razloga povremeno krhko

i konstantno krhko formira jedan kontituitet, te se nj ihove situ-

aci je u životu pos m atraju k roz isti okvir. (Stoga osob e sa m an jim

razlikama lako shvataju strukturu situaci je u kojoj se nalaze oni

koji su u potpunosti st igmatizovani, često pripisujući ovu saose-

ćajnost dubini nj ihove l judske prirode umesto istovetnosti situ-

aci ja u kojoj se nalaze kao l judi . O ni koji su potp un o i očigle dn o

stigmatizovani, za razliku od nj ih, pate od posebne vrste poni-

žavajuće spoznaje da oni svoj problem nose na reveru, tako da

skoro svako može zavir i t i u samu srž nj ihovog neugodnog polo-

žaja. Nameće se ideja da, kad je nekom ko je drugači j i potrebno

razumevanje, ne treba da ga traži među drugači j ima, već među

sebi sl ičnima. Pitanje društvenih normi svakako predstavlja cen-

tralnu temu, no manje je interesovanje za nesvakidašnjim devi-

jaci jama u poređenju sa običnim, nego za običnim devi jaci jama

u poređenju sa najčešćim.

Može se zaključiti da je neophodan uslov za društveni život

mogućnost da svi oni koji učestvuju zadovolje određen broj nor-

mativnih očekivanja, očekivanja koja se jednim delom podst iču

zbog zakonske konstituisanosti . Kad se neko pravi lo prekrši ak-

tiviraće se popravne mere. Zaustavlja se dalja šteta i popravlja

se načinjena, bi lo preko kontrole agenci ja i l i je popravlja sam

krivac.

1 O n o što je L e m e r t , Social Pathology, op. cit., pp. 75 IT., na zva o „s eku nd arna

devijacija".




141

Svakako da su norme kojima se bavimo u ovoj knjizi , koje se

tiču identiteta il i bića, od posebne važnosti. Neuspeh il i uspeh u

ispunjavanju tih normi ima vrlo različit uticaj na psihološki inte-

gritet osobe. U isto vreme, sama želja da se ispune norme, samo

dobra vol ja, ni je dovol jna, jer u m no gim slučajevima osoba nem a

direktnu kontrolu u vezi sa nivoom svoje sposobnosti da ispuni

no rm e. To je pitanje stan ja oso be, a ne pitanje vo lje. To je pitanje

pri lagodavanja , a ne udovol javanja . Sam o pod pretpostavkom da

osoba zna gde joj je mes to i da um e da ga sačuva, m ože se p ovu ći

paralela u vol jnom ponašanju vezana za društveno stanje osobe.

Pored toga, dok neke od ovih normi, poput opažanja i pisme-

nosti , m ogu biti u potp uno sti zadov ol jene od strane većine osob a

u društvu, postoje druge norme, kao što su one vezane za fizičku

privlačn ost, koje po prim aju fo rm u ideala i konstituišu standarde

koje niko ne može ispunjavati tokom čitavog svog života. Čak i

kad se radi o no rm am a koje većina m ože da ispuni, nj ihova broj-

nost ima efekat diskval i f ikaci je vel ikog broja osoba. Na primer,

postoji samo jedan tip muškarca u Americi koji nema čega da se

stidi, a to je: rano ož enjen , belac , urb an izov an, sev ernjak , hetero-

seksualac, protestant, otac, univerziteski o brazo van, red ovno za-

pos len, dobrog tena, idealne težine i visine, sa dob rim sportsk im

rezultatima. Svaki Amerikanac posmatra svet iz ove perspektive,

t ime stvarajući model po kome se može govorit i o vrednosnom

sistemu u Americi . Svaki Amerikanac koji ne uspeva da ispuni

bar jednu od ovih normi verovatno će sebe videti , bar na trenu-

tak, kao bez vredn og, nesa vršen og, inferiorn og . Pon ekad će imati

prolaznu ocenu, ponekad će imati opravdanje, a ponekad će bit i

agresivan u vezi sa onim svojim aspektima za koje zna da nisu

požel jni . Opšte društvene vrednosti identiteta mogu da ne budu

ukorenjene ni u čemu, a ipak da bacaju senku na susrete koji se

odvi ja ju u svakod nevno m životu.

Pored toga, mnogo se više elemenata uzima u obzir nego kad

su u pitanju norme koje se odnose na statične statusne karakte-

ristike. Predmet interesa nije samo ono što se vidi, već i ono što

se nameće. Ovo znači da neuspeh u ispunjavanju vel ikog broja



142

S t i g m a

spore dnih n orm i, koje su va žn e u etici kom unikacije licem u lice,

imaju veoma snažan uticaj na prihvatanje onog ko ne ispunjava

ovu obavezu.

Stoga ne bi bilo preporučlj ivo da se tabelarno prikažu brojevi

koji se odnose na broj onih koji se nalaze u škripcu, opisanom u

ovoj knjizi . Kao što je Lemert jednom rekao, taj broj bi bio toli-

ko visok koliko bi to neko odredio.

2

Kad dodamo bro j onih ko j i

imaju stigmu privi legovanih, zatim one koji su bar jednom bili

u datoj s ituacij i i l i im je tako određeno, ako ni iz jednog drugog

razloga onda zbog predstojeće starosti, pitanje više nije da li je

osoba ikad iskusila sopstvenu stigmu, zato što svakako jeste, već

koliko puta je imala takvo iskustvo i u kom obliku.

Neko bi mogao zaključiti da norme identiteta razvijaju devi-

jaci je kao i pri lagođavanje. Ovde su navedena dva uopštena re-

šenja za overe normativne zadatosti . Jedno od rešenja jeste da

osobe jedne kategori je podrže normu, ali da definišu sebe i dru-

ge kao nerelevantnu kategori ju da bi realizovali normu i l ično

je sprovodili . Drugo rešenje je za osobu koja ne može da ispuni

normu, da se odvoji od zajednice koja se drži te norme, i l i da se

pre svega uzdrži od pridruživanja toj zajednici . Ovo je, naravno,

skupo rešenje, kako za društvo tako i za samu osobu, bez obzira

na to što se retko javlja.

Procesi koji su ovde navedeni zajedno konstituišu treće bitno

rešenje vezano za problem neispunjavanja normi. Kroz ove pro-

cese osn ova za norm e se može negovati daleko van krugova onih

koji ih u potp un osti realizuju. O vo je iskaz, na ravn o, o dru štven oj

funkcij i ovih procesa, a ne o njihovim uzrocima i li poželjnosti .

Prolazak i pokrivanje su deo procesa i omogućavaju stručnjaci-

ma koj i se nj ime bave posebnu upotrebu umetnosti upravl janja

utiskom, umetnosti zasnovanoj na društvenom životu, putem

koje osoba postiže stratešku kontrolu nad predstavom o sebi i

svojim delima koju drugi o njoj imaju. Takođe je uključen oblik

2 E. Lem ert, „So m e Asp ects of a General Theory of Sociopath ic Behavior" ,

Procee dings of the Pacific Sociolog ical Society , State Colleg e of Washington , X V I

( 1 9 4 8 ) , 2 3 - 2 4 .




143

prećutne saradnje između norm alnih i s t igmatizovanih: devi jan-

tna osoba može da se pridržava normi zbog ostal ih koji paze da

njena tajna ne bude otkrivena, pažl j ivi su pri njenom otkrivanju

ili izbegavaju dokaze koji vode do nje, a drugi, sa svoje strane,

mogu da prošire svoju taktičnost jer stigmatizovana osoba pazi

da ne prekorači tačku prihvatanja koju normalni smatraju zado-

vol javajućom.

Normalni devijant

Trebalo bi da bude jasno da je upravl janje stigmom opšta ka-

rakteristika društva, da je to proces koji se aktivira svugde gde

postoje norme identiteta. Iste karakteristike se aktiviraju i kad

je u pitanju veća razl ičitost, ona koja se tradicionalno definiše

kao stigmatična il i neka beznačajna razlika zbog koje se posti-

đena osoba stidi zato što je se stidi. Moglo bi se zaključiti da je

uloga normalnih i uloga stigmatizovanih deo istog kompleksa,

isečena iz istog standardnog materi jala. Svakako da stručnjaci

koji su ori jentisani na proučavanje psiholoških procesa često

ističu patološke posledice samoobezvređivanja, isto kao što tvr-

de da predrasude prema st igmatizovanima mogu da se pretvore

u bolest. Ovi ekstremi, međutim, nisu predmet našeg zanimanja,

jer model i odgovora i pri lagođavanja koj ima se bavimo u ovom

eseju spadaju u okvir normalne psihologije. Mogao bi se izvesti

zaključak da su osobe sa različitom stigmom u sličnoj situaciji

i da odgovaraju na nju na sl ičan način. Apotekar iz susedstva

bi mogao prenositi susedima, stoga osobe kojima su potrebna

pomoćna sredstva i l i lekovi izbegavaju susednu apoteku - osobe

lako razl ikuju ko nema nijednu drugu potrebu osim potrebe da

kontroliše informacije. Sledeće što bi se moglo zaključiti jeste da

stigmatizovani i normalni imaju isti mentalni sklop, i da je to

standard u našem društvu. Osoba koja može da igra jednu od

ovih uloga ima potrebnu opremu da može da igra i drugu, i bez

obzira na to da li je u pitanju ova il i ona stigma, velika je vero-



144

S t i g m a

vatnoća da će imati oba iskustva. Što je najhitnije, sam pojam

sramotne različitosti pretpostavlja sličnost vezanu za suštinska

uverenja, ona koja se tiču identiteta. Čak i u slučaju kad osoba

ima pri l ično abnormalna osećanja i uverenja, ona će verovatno

na normalan način koristit i normalne strateške elemente u po-

kušaju da prikri je ove abno rm alno st i od dru gih, kao što na m i lu-

struje primer jednog bivšeg mentalnog paci jenta:

J e d na od pot e š koć a u s m e re na je na z na č e nje „ ra z u m nog z a pos le nja " . P a -

ci jenti ponekad nisu u mogućnosti , mada češće nisu raspoloženi za to, da

objašnjavaju zašto je neki posao „razuman" i l i neprihvatlj iv za njih. Jedan

sredovečan muškarac ni je želeo da objašnjava da se u tolikoj meri plaši

mraka da je insistirao da deli sobu sa svojom tetkom i da ni u kom slučaju

nije mogao da radi na mestu odakle bi morao da se vraća kući zimi sam po

mraku. Pokušao je da prevaziđe svoj strah, no dolazi lo je do fizičkog ko-

la ps a a ko hi bi o os t a vl je n noć u s a m . Z bog ovog pri m e ra , i m nogi h d ru gi h

sličnih primera, bivši mentalni paci jent je imao poteškoća da objasni pravi

razlog svog odbijanja da prihvati poslove koji su mu nuđeni. Lako se moglo

desiti da ga etiketiraju kao nekog ko se stidi posla ili nekog ko ne može da

nađe sebi posao, što bi predstavljalo finansijsku katastrofu.

3

Slično ovom primeru, kad osoba koja je zašla u godine shvati

da više ne može da se seti imena svojih najbližih pri jatelja može

se desiti da je obuzme stid i prestane da posećuje mesta gde po-

stoji verov atn oć a da će ih sresti , što i lustruje n elago du i onu sfe-

ru koja uključuje ljudski kapacitet, koji nema nikakve veze sa

godinama.

Ukoliko usled ovakvih s i tuaci ja st igmatizovana osoba dobi je

naziv devijant, bolje bi bilo da se zove normalni devijant, bar u

meri u kojoj se njena situacija uklapa sa ovde opisanom.

Postoji direktan dokaz koji oslikava ovo drugo sopstvo, ovo

no rm aln o st igma tizovano jedinstvo. Na prim er, izgleda da osoba

koja sebe u nekom momentu oslobodi st igme, putem plast ične

ope raci je, m ože v ideti vr lo brzo sam u sebe, a i drug i je m ogu vide-

ti kao pro m enjen u l ičnost , prom enjenu u pravcu prihvatl jivost i,

4

3 Mills ,

op. cit.,

p. 105 .

4 M acg reg or et al .,

op. cit.,

p p . 1 2 6 - 1 2 9 .




145

kao što i oni koji iznenada steknu neki defekt mogu relativno

brzo da dožive promenu l ičnosti .

5

Ove uočl j ive promene nastaju

kao rezultat postavl janja osobe na novo mesto u s ituacijama pri

l ičnim kontaktima, uz upotrebe novih strategija pri lagodavanja.

Jedan od dodatnih dokaza pokazao se u društvenim eksperi-

m entima , kad je subjekt nam ern o preuzeo neki defekt (naravno,

privremeno), kao što je delimično oštećenje s luha, i spontano

počeo da manifestuje iste reakcije i koristi ista sredstva kojima

se s luže osobe ko je zaista posedu ju ovaj hendikep.

6

Treba pomenuti još jednu činjenicu. Zato što je promena od

stigmatizovanog statusa ka normalnom statusu, prvenstveno u

žel jenom pravcu, razum lj ivo je da, kad se ova prom ena des i, oso-

ba može ps ihološki podržavati promenu. No, teško je razume-

ti kako osobe koje pretrpe iznenadnu promenu u svom životu

od normalnog ka st igmatizovanom mogu ps ihološki izdržati tu

prom enu . Ipak, često se dešava da je izdrže. Pro m ene oba tipa se

mogu podržati , posebno ovaj drugi t ip, što ukazuje na to da po-

stoje standardni kapaciteti i treninzi koji pomažu u slučaju obe

mogućnosti . Kad se jednom ove mogućnosti prihvate, ostalo je

lako. Da osoba shvati da je izopštena iz društva, il i da nije izop-

štena nakon što je bila, ni je kom plikov ano , već predstavl ja sam o

nov raspored snaga u starom referentnom okviru i prenošenje

do detal ja onog što je znala ranije dok je bila prisutna kao neko

drugi. Bol koji donosi iznenadna stigmatizacija može nastati , ne

usled zbrke oko identiteta osobe, već zbog svesti 0 tome u šta se

pretvorila.

Tokom vremena, osoba se navikne da igra obe uloge u dra-

mi normalno-devijantno. Treba uočiti da, uprkos činjenici što je

uhvaćena u kratkom društvenom trenutku, osoba može da odi-

gra obe predstave, da izrazi ne samo generalni kapacitet da nosi

obe u loge, već da je do detalja upoz nata i da drži po d kontrolom

5 Ibid.,pp. 1 1 0 - 1 1 4 .

6 L. Me yerson, „Experimen tal Injury: A n App roach to the Dy nam ics of Physi-

cal Disability",

Journal of Social Issues

, IV (1948), 68-71. Videli takode: Griff in,

op. cit.



146

S t i g m a

uloge ponašanja koje su neo ph od ne. O vo znatno olakšava činje-

nica da uloge st igmatizovane osob e i norm alne osobe nisu sam o

komplementarne. One takođe pokazuju neke neverovatne para-

lele i sl ičnosti. Izvođači svake pojedinačne uloge mogu se povući

iz kontakta sa drugima služeći se time kao sredstvom prilagođa-

vanja. Svaka osoba može osećati da nije u potpunosti prihvaće-

na od druge osobe. Svaka osoba može imati osećaj da se njeno

pon ašan je detaljno prati i m ože biti d a je ovaj osećaj tačan. Sva ko

m ože radije ostati sa „s vo jim a sam o da bi izbegao da se suo či sa

problemom. Osim toga, asimetri ja i razl ike između uloga, koje

uistinu postoje, često se drže u granicama koje obezbeđuju da se

neom etano o digrava zadatak održavanja društvene situacije koja

je u toku. Mora postojati svest o ulozi drugog, tako da, kad se

neke od takt ika pr i lagođavanja ne pr imen e kod para no rm aln o-

st igmatizovano, drugi će umeti da uskoči i preuzme ulogu. Na

primer, da l i bi stigmatizovana osoba trebalo da predstavi svoj

nedostatak na realističan način, na koji bi to uradila normalna

osoba. I kad n orm alni pokušaju taktično da ukažu pom oć, osoba

može samo da se nasmeje i primi pomoć dostojanstveno, u ime

pokazane dobre vol je .

Primer postojanja ove dvostruke uloge često se sreće. Na pri-

m er, bilo iz zabave il i ozbiljno, l judi prolaze u ob a sm era, un utar

i l i van st igmatizovane kategori je . Drugi izvor primera je psiho-

dram a. O va „terap i ja pod razum eva da m entalni pacijent i li neki

dru gi de vijant, koji je isključen iz dru štva , m ože igrati ulogu nor-

malnog dok neko drugi igra njegovu ulogu pred njim. Zapravo,

oni mo gu igrati ove zamenjene uloge sasvim kom petentno. Treći

izvor primera da osoba može istovremeno održavati kontrolu

nad norm alno m i s t igmatizovanom ulogom pokazao se kroz še-

gačenje iza scene. No rm alni međ u sobo m „sk inu st igm atizovan

tip. Isto tako, st igmatizovani u s l ičnim oko lnostim a „skinu nor-

malne. Kroz šalu osoba odglumi situaci ju degradiranog s nekim

iz svoje kategorije, predstavljajući normalne na najgori mogući

način dok oponaša odgovarajuću ulogu, da bi prikazala netrpe-

ljivost na indirektan način. Kao deo ovog tužnog zadovoljstva




147

koristiće se na neozbil jan način neki termini stigme koji inače

predstavl ja ju „ tabu u „kom binov anim društv ima.

7

Treba nagla-

siti da ova vrsta šala koju prave stigmatizovani ne prikazuje u

tolikoj meri hroničnu distancu koju osoba ima prema sebi, koli-

ko prikazuje jednu važniju činjenicu da je stigmatizovana osoba

zapravo osoba pop ut svake druge, naučen a da sebe posm atra pre

svega kro z oči dru gih, i da se razl ikuje o d njih pre svega po tom e

što ima poseban razlog da se opire poniženju zbog stigme kad je

u nj ihovom prisustvu i po tome što ima posebno pravo da g lasa

u svoje ime kad oni nisu prisutni.

Poseban slučaj upotrebe uvredlj ivog jezika i sti la prema sebi

jeste kad predstavnic i grupe profes ionalno predstavl ja ju grupu.

Kad predstavl ja ju svoju grupu normalnima, oni mogu ubacit i

prim ere koji predstavl jaju ideal za no rm alne , odabrani tako da to

mogu da izvedu. Međutim, kad se nađu na mestima gde su pri-

padnici nj ihove grupe, mogu imati poseban zadatak da pokažu

kako nisu zaboravil i načine sopstvene grupe, niti su zaboravil i

gde im je mesto, tako da na pozornici mogu koristiti sopstveni

dijalekt, gestove i izraze kroz koje na humorističan način pred-

stavljaju svoj sopstveni identitet. (Publika se može odvojiti od

onog što poseduje u maloj meri , a identif ikovati se sa onim što

još uvek nije u popunosti postala.) Ove predstave često imaju

kultivisan, uravnotežen aspekt. Nešto se jasno stavl ja u zagrade,

a nešto se uzdiže na nivo umetnosti . U svakom slučaju, u istom

predstavniku m ože se otkrit i kapacitet da bude „no rm alni j i na

način na koji ni je većina članova njegove kategori je koji sebe

usmeravaju u ovom pravcu, dok u is to vreme može u većoj meri

kontrolisati ovaj idiom svoje vrste nego oni koji su ori jentisani

u tom pravcu. U slučaju gde predstavnik nema kapacitet da nosi

7 N a primer, u vezi sa crncim a, videti : John son, op. cit., p . 9 2 .0 k oriš ćenj u iz ra-

za „ludak" da se označi mentalni pacijent videti , na primer: I . Belknap, Human

Problems of a State Men tal Hosp ital ( N e w Y o r k: M c G r a w - H i l l B o o k C o m p a n y ,

1956), p. 196; i : J . Kerkhoff , How Thin the Veil (New York : Greenb erg , 19 52) , p .

152 . D avis , „D eviance D is avow al" , op. cit., p p . 1 3 0 - 1 3 1 , d a j e p r i m e r e k o j i s e o d -

nose na one sa fizičkim hendikepom, ističući da će korišćenje ovih temina u

prisustvu normalnih biti znak da su oni upućeni.



148

S t i g m a

dva l ica, on će se potruditi da pod određenim pritiskom to po-

stigne.

Stigma i realnost

Sve dosad zastupan je stav da centralna uloga treba da se da

diskrepanciji između virtuelnog i stvarnog društvenog identite-

ta. Naglašava se kontrolisanje tenzije i kontrolisanje informaci-

ja - kako stigmatizovana osoba može predstaviti drugima svoje

krh ko so pstvo, koje je pred m et zloupo trebe i diskreditacije. Ov a-

kva postavka stvara jednostranu perspektivu, namećući čvrstu

realnost nečemu što je mnogo nepostojani je . St igmatizovani

i normalni su međusobno povezani . Ukoliko su jedni ranjivi ,

može se očekivati da su i drugi. Pripisujući identitet osobama,

diskreditujući i l i ne, šire društveno mnjenje se na neki način

kompromituje . Ono samo dokazuje svoju ograničenost .

Na sve ovo je već ranije ukazano kroz iskaz da se prolazak

ponekad desi u situacijama koje se posmatraju kao deo zabave.

Osoba koja s vremena na vreme prođe često prikazuje ovaj in-

cident sa svojim drugarima kao ograničenost normalnih i č inje-

nicu da su sve njihove tvrdnje o različitosti čista racionalizacija.

8

Pogreške pri identif ikaciji su često predmet ismevanja, l ikovanja

onih koji prođu i njihovih prijatelja. Slično tome, oni kojima se

desi da u nekom momentu rutinski prikriju svoj l ični i profe-

sionalni identitet mogu početi da uživaju u iskušavanju vraga,

vodeći razgovor u pravcu da oni koji su normalni od sebe prave

budale, tako što govore stvari koje su diskreditovane prisustvom

ono g ko je prošao. U takvim slučajevim a o no što je pogrešn o n ije

osob a koja je dru gačija, već svi oni koji se nađ u u od ređen oj situ-

aci ji i pok ušaju da održe konvencionalne m od ele odnošenja .

Postoje i drugi primeri - kad je situacija problematična, a ne

osoba . Fizički he ndike pirana l ica, na prim er, koja su u situaciji da

ih neznanci zapljusnu saosećanjem i ispitivanjem, mogu pone-

8 V i d e ti : G o f l m a n , Asylums, op. cit., p. 1 12 .




149

kad zaštititi svoju privatnost upražnjavanjem nečeg što ne spada

u taktičnost. Tako je devojka koja ima samo jednu nogu, udo-

vol javajući mnogim pitanj ima neznanaca vezanim za njen gu-

bitak, izmisli la igru koju je nazvala „Butkice i nogice , u kojoj je

deo igre bio da se odgovori na pitanje na dramatičan neukusan

način.

9

Druga devojka sa ist im problemom navodi svoju, s l ičnu

strategiju:

Už as no me ir i t ira j u pitanj a vez ana z a način k ak o s am iz g ub ila nog u, tak o

da s am s mis l i la odg ovor k oj i l j ude ug lavnom demotiviš e da dal j e is pituj u:

„Poz aj mila s am novac od b ank e k oj a drž i moj u nog u k ao z alog " .

1 0

Kratak odgovor koji dokrajči neželjenog radoznalca je i ovaj :

„Sirotice , vidim da s i iz g ub ila nog u."

To je pril ika za tuš: „ B a š s a m n e p a ž l j i v a "

1 1

Pored ovog, postoj i m alo grubl ja um etnost „pom eranja dru-

gih, po m oć u koje agresivni č lanovi grupe hend ikepiranih, tokom

dru štven ih de šavanja, izm isle priču o sebi i svojim oseća njim a za

nezn ance ko ji na nespretan n ačin iskazuju svo je saosećanje s nji-

ma; priča je tako osmišl jena da uvek dođe do tačke gde postane

očig ledn o da je to čista izmišl jotina.

Hladan pogled, naravno, može osujetiti nasrtl j ivca pre nego

što bilo šta pokuša, kao što i lustruje primer jednog netrpelj ivog

kepeca:

Bilo je i tvrdokožaca, koji bi bulj i l i poput brdana koji sidu u dolinu da po-

gledaju predstavu putujućeg pozorišta. Bilo je onih koji bi te kradomice

posmatrali , potajno, i spustil i pogled, crveneći kad bi bil i otkriveni. Postoje

oni sažalj ivi , či je coktanje jezikom biste mogli čuti kad prođu pored vas.

Ali , što je još gore, ima pričalica, koji bi govoril i čak i ovo: „Zdravo, jadni

deč ače " T o b i iz g ovori li na pos eb an n ačin i s onim pos eb nim tonom u

glasu.

9 Baker,

op. cit.,

p p . 9 2 - 9 4 .


op. cit.,

p. 50.

11 Baker, op. cit., p. 97, u: Wright, op. cit., p . 2 1 2 .



150

S t i g m a

I m am s t an d ar d n i n ač in o d b r an e - h l ad an p o g l ed . T ak o u k o č en im p o g l e-

d o m , u p er en im n a s v o j e s u g r ađ an e, m o g u d a r es im o s n o v n i p r o b l em - d a

izađem živ iz metroa. '

2

Od ovoga je samo jedan korak do situaci je kad ubogal jena

deca povrem eno uspeju da istuku neko g ko ih zadirkuje , i li oso -

ba, koje su l jubaz no, ali oč igle dn o isključen e iz neko g m iljea, koje

se ukl juče u ta j mil je u grup i i to sa određen im na m eram a.

1 3

Društvena stvarnost koju ul judno održavaju povodl j iv i č lano-

vi neke određene st igmatizovane kategori je i normalni sama će

imati svoju istoriju. Kad, kao u slučaju razvoda il i irske manjine,

ova osobina uvel iko izgubi na snazi kao st igma, nastaće period

kad će prethodna definicija situacije biti sve više i više napada-

na , na jpre možda u komedi jama na sceni , a potom u mešanim

kontak tima na jav nim m estim a, sve do k se ne uspostavi kontrola

na d obe situacije, što će se morati čuvati kao tajna ili će se m orati

bolno zaobilaziti .

Ka o zakl jučak, po no vio bih da st igm a ne ukl jučuje tol iko kon-

kretne pojedinc e koji mo gu d a se razvrsta ju u dve grupe, st igm a-

tizovane i normalne, kao rastuće procese u dvema društvenim

ulogama, pri čemu svaka osoba učestvuje u obe, bar pri nekim

kontaktima i u nekim fazama svog života. Normalni i st igmati-

zovani nisu o sobe već pre perspektive . On e nastaju u društvenim

situaci jama tokom kombinovanih kontakata na osnovu nerea-

lizovanih normi koje će se najverovatnije aktivirati pri susretu.

Osobine koje osobu prate tokom života mogu dovesti do toga

da osoba postane tip odbačene osobe. Može se desiti da osoba

mora da igra ulogu st igmatizovane osobe u skoro svim društve-

nim pri l ikama u kojima se zadesi , ponašajući se kao da jo j to

prir od no sleduje , kao što sam ja učinio, kao st igmatizovana oso-

ba čija je životna pozicija postavlja na suprotnu stranu od nor-

12 Viscardi, A M an's Stature, p. 70, u: W right, op. cit., p. 2 1 4 . 0 s l ič n im te h ni ka -

ma koje koriste ljudi sa kukom, videti: Russel, op. cit., p p. 1 2 2 - 1 2 3 .

13 Ekspe rime nti ovo g tipa zastupljeni su u: M . Ko hn an d R. W ill iams, ^„„ Si tu -

ational Patterning in Intergroup Relations", American Sociological Review, X X I

( 1 9 5 6 ) , 1 6 4 - 1 7 4 .




151

malnih. Naravno, njene specif ične stigmatične karakteristike ne

određu ju prirod u ove dve uloge, norm alne i s tigmatizovane, već

samo učestalost kojom će osoba igrati svaku od ovih uloga po-

naosob. Kako dolazi do preplitanja uloga, ne konkretnih osoba,

ne treba prim iti kao izne nađ enje da osoba koja je stigmatizovana

u jednom domenu iskazuje predrasude prema osobama koje su

st igmat izovane u nekom drugom domenu.

Izgleda da su direktni kontakti , bar u američkom društvu,

tako osmišl jeni da su naročito skloni ovakvoj vrsti problema

koja se razmatra u ovom eseju. Isto tako, vel ika je verovatno-

ća da će diskrepancija između virtuelnog i stvarnog identiteta

uvek biti prisutna i uvek će stvarati potrebu za kontrolom tenzije

(vezanu za diskreditovanog) i za kontrolom informacija (veza-

nu za diskreditujuće). U slučaju gde je stigma veoma uočljiva il i

napadna, i l i gde se prenosi porodičnom lini jom, i krajnja kole-

banja u odnošenju mogu imati veoma snažan utica j na one koj i

su prihvati l i ulogu stigmatizovanog. Svakako da uočl j iva nepo-

željnost posebne l ične osobine, i njenog kapaciteta da pokrene

procese na relaci j i stigma-normalno, ima svoju istori ju, istori ju

ko ja se red ovn o men ja u skladu sa svrh om dru štven ih aktivnosti .

I mada može da se iznese tvrdnja da procesi stigme imaju opštu

društvenu fu nk ci ju da osnaže društvo m eđu o nim a koje d ruštvo

ne podržava, u skladu sa čim su izuzeti od promena, mora se

zapaziti da su ukl jučene dodatne funkcije koje značajno variraju

u zavisnosti od tipa stigm e. Stigma tizovanje onih k oji imaju lošu

moralnu prošlost može predstavl jati zvaničnu društvenu kon-

trolu; stigmatizovanje onih koji pripadaju određenim rasnim,

rel igi jskim i etničkim grupama svakako služi kao sredstvo da se

ove manj ine izmeste sa određenih područja nadmetanja ; deval-

viranje onih koji imaju telesne mane može se interpretirati kao

doprinos neophodnom sužavanju opredel jenja kod udvaranja .

14

14 Z a ovu sme r ni cu zahvalan sam De jvi du M aci (Davi d Matza) .



5

Devijacije i devijantnost

K

ad se dinamika ove sramne razl ike sagleda kao opšta ka-

rakteristika društvenog života, onda se možemo pozabaviti

odn osom nj ihovih studi ja sa s ličnom prob lem atikom koje su ve-

zane za po jam „devi jantn ost - reč koja je trenutno popu larna i

sve do sada se izbegavala, uprkos prigodnosti ove odrednice.

1

Ako se krene od veoma opšteg pojma grupe pojedinaca koje

dele iste vrednosti i koji se pridržavaju određenih društvenih

normi vezanih za ponašanje i l ične karakteristike, onda se svaka

osoba koja se ne pridržava ovih normi može smatrati devi jan-

tnom, a njena speci f ičnost devi jac i jom. Ne verujem da svi devi-

janti imaju tol iko zajedničkog da bi opravdali posebne analize;

oni se razl ikuju na m no go više načina n ego što su sl ični , del im ič-

no zbog razl ike koja zavisi od obima grupe u kojoj se devijaci ja

može pojaviti . Ipak, ovo područje se može podeliti u manje jedi-

nice, od ko jih neke zaslužuju obradu .

1 Ne vero vatn a je brzina kojom su oni iz krugo va društvene nauke navikli na

korišćenje termina „devijant", kao da oni na koje se ovaj termin odnosi imaju

dovoljno toga zajedničkog tako da se o njima mogu reći značajne stvari posma-

trajući ih kao celinu. Kao da postoji neusklađenost koju uzrokuje rad lekara (što

im stvara još više posla), tako da postoje kategorije ljudi koje stvaraju i koji se

bave društvom, a onda proučavaju te kategorije.



154

S t i g m a

Zn a se da potvrđen e visoke p ozici je u m alim, usko pov ezan im

grupama mogu obezbeđivati dopuštenje da se skrene u devijan-

tno i da se bude devijant. Odnos takvog devijanta s grupom, i

koncep tom koji č lanovi gru pe im aju za njega, po dra zu m eva re-

strukturiranje u zavisnosti od devijacije. (Kad je grupa velika,

oni bitni m ogu sm atrati za sho dn o da se u potpun osti uklop e na

sve uoč ljive načine.) Član k oji se defin iše kao fizički bolestan na -

lazi se u veoma sličnoj situaciji ; ukoliko se dobro nosi sa svojim

fizičkim statusom on se može udaljiti od standarda, koji u tom

slučaju ne mora da se povezuje s njim, niti se on tada ubraja u

grupu kojoj pripada. Poznati i bolesni mogu imati s lobodu da

budu devijanti upravo zbog devijaci je koja je potpuno iskl juče-

na, što ne dov odi do reiden tifikaci je . N jihov a specif ična situaci ja

pokazu je da su oni sve ostalo osim devijanti , u uobičajeno m po -

imanju te reči.

2

U mnogim usko povezanim grupama i za jednicama postoje

članovi ko d kojih postoji devi jaci ja , bi lo u pona šanju , bi lo po k a-

rakterist ikama koje poseduju, i l i i u jednom i u drugom, i kao

posledica toga igraju posebnu ulogu, postaju simbol grupe i

izvođači ne kih klovno vskih fun kcija , čak i onda kad nisu p rihva-

ćeni od ostalih članova.

3

Karakteristično je za ovakvog pojedinca

da on prestaje da igra igru držanja rastojanja, prilazi lako i lako

mu prilaze. Često se nalazi u centru pažnje i privlači druge da

oko n jega stvo re kru g, čak i kad ga to na nek i na čin lišava statusa

ravnopravnog učesnika. On služi kao maskota grupe, mada je

u izvesnom smislu okarakterisan kao ravnopravni član. Seoska

luda, grads ki pi jana c i k lovn čete su tradic iona lni p rime ri . Može

se očekivati da se u grupi nađe po jedan takav lik, jer je jedan

sasvim dovoljan, a sve iznad tog broja predstavlja teret za zajed-

nicu. Može nosit i naziv devijant grupe da bi bilo jasno da je on

2 K o m p l e k s a n o d n o s k o j i d e v ij a n t i m a s a s v o j o m g r u p o m p o n o v o j e i s tr a ž io L.

C o s e r , „ S o m e F u n c t i o n s o f D e v i a n t B e h a v i o r a n d N o r m a t i v e F l ex i b il it y , A m e r i -

c a « Journal of Sociology, L X V I I I ( 19 6 2 ), 1 7 2 - 1 8 1 .

3 O o v i m i d r u g i m f u n k c i j a m a d e v ij a n ta v i d e t i : R . D e n t i e r a n d K . E r i c k s o n ,

„ T h e F u n c t i o n s o f D e v i a n c e i n G r o u p s , Social Problems, V I I ( 1 9 5 9 ) , 9 8 - 1 0 7 .




155

devi jant samo u okviru jedne grupe, ne samo u vezi sa norma-

m a, i da ga njegova snažn o, m ad a am bivalentno pripadan je g ru-

pi razlikuje od drugog tipa devi janta - pojedinca izolovanog od

grupe koji je u društvenim situaci jama deo grupe ali ni je nj ihov.

(Kad devi janta grupe napadnu autsajderi , grupa može stati u

njegovu odbranu; kad napadnu pojedinca izolovanog od grupe,

on će verovatno morati da se brani sam, bez iči je pomoći.) Važ-

no je uočiti da su svi tipovi devijanata koji su ovde razmatrani

snažan deo kruga u kome se šire informacije iz nj ihove opširne

biografi je - kompletne l ične identifikaci je.

Navedeno je da se u manj im grupama devi jant grupe može

razlikovati od ostalih devi janata po tome što, za razliku od dru-

gih devi janata, ima iskriv l jen odnos prema moralnom životu

koji prosečni članovi zagovaraju. Ukoliko neko želi da upore-

di ostale društvene uloge sa ulogom devi janta grupe, možda je

uputno uzeti u obzir one pojedince koji se ne uklapaju u uobiča-

jenu moralnost, mada nisu okarakterisani kao devi janti . Kako se

„referentni s istem pom era od malih grupa, poput porodice, ka

grupama koje pokrivaju uže speci ja l izovane grupne uloge, kr i -

stališu se dve uloge. Jedna od ovih izdvojenih savezničkih uloga

je uloga sveštenika, pojedinca koji služi kao primer ispravnog

života i živi pravi lni je od većine normalnih l judi . Druga uloga

odnosi se na službenika koji služi zakonu, čij i dan se sastoji od

praćenja prekršaja drugih l judi .

4

Ka d se „referen tni sistem dalje po m eri sa lokaln e zajednice

gde se dešavaju direktni kontakti na šira područja grada (njego-

vih sastavnih područja, utočišta i stambenih četvrti) , odgovara-

juće pomeranje se dešava u značenju različit ih devi jaci ja.

Jed na takva devi jaci ja je ovde važn a, dev i jaci ja koja je karakte-

r istika pojedinaca koje drugi v ide kao n ekog ko nam erno i otvo-

reno ne želi da prihvati društvenu pozici ju koja im je dodeljena,

i ko se ponaša suprotno pravi l ima i pomalo buntovnički prema

4 O va te m a j e o b r a đ e n a u: H . Be c k e r , Outsiders ( N e w Y o r k : F r e e P r e s s o f G l e n -

c o e , 1 9 6 3 ) , p p . 1 4 5 - 1 6 3 .



150

S t i g m a

bazičnim institucijama

5

- porodici , stereotipnoj podeli uloga

između polova, redovnom zaposlenju koje uključuje i potvrdu

ličnog identiteta na nivou društva, i podelu uslovljenu klasom

i rasom. Ovo su „nezadovoljnici . Oni sami formiraju svoje sta-

vove i mogu se svrstati u ekscentrike i li „ likove . Oni či je su ak-

tivnosti kolektivne i li su stacionirani u zgradi i li nekom drugom

m estu (često su te aktivnost i vezane za po sebn o p od ruč je), nazi-

vaju se okultistima. Oni koji su deo subzajednice i li miljea mogu

se imenovati kao socijalni devijanti, a njiho v kolek tivni život bi

nosio naziv devijantne zajednice.

6

Oni čine posebnu vrstu, no

samo jednu vrstu devi jantnog.

Ako bi postojalo polje istraživanja pod nazivom „devi jan-

tnost , njegovo jezgro bi sačinjavali pre svega devijanti društva

koji su ovde definisani. Prostitutke, narkomani, delinkventi , kri-

m inalci , džez muz ičari , bo em i, Ciga ni , karn evalsk o osoblje, luta-

l ice, alkoho ličari, zabavljači, kockari , besk ućn ici , h om oseksu alci

7

5 O p š t i s t av , n a k o j i m i j e u k a z a l a D o r o t i S m i t ( D o r o t h y S m i t h ) .

6 T e r m i n „ d e v i j a n t n a z a j e d n i c a n i j e s a s v i m z a d o v o l j a v a j u ć i z a t o š t o n e r a z j a š -

n j a v a d v e s t v a r i: d a l i o v a z a j e d n i c a j e s t e il i n i j e s p e c i f i č n a p o s t r u k t u r n i m s t a n -

d a r d i m a k o j i s u i z v e d e n i i z a n a l i z a s a s t a v a o b i č n i h z a j e d n i c a ; t e d a l i s u p r i p a d -

n i c i o v e z a j e d n i c e d r u š t v e n i d e v i j a n t i . V o j n i g a r n i z o n , č i ji s u č l a n o v i i s k l j u č i v o

j e d n o g p o l a , k o j i j e s m e š t e n n a n e n a s e l j e n o m p o d r u č j u , u p r v o m z n a č e n j u t e

r e č i p r e d s t a v l j a d e v i j a n t n u z a j e d n i c u , n o n i j e p r v e n s t v e n o z a j e d n i c a d r u š t v e n i h

d e v i j a n a t a .

7 T e r m i n „ h o m o s e k s u a l a c g e n e r a l n o s e k o r i s t i d a o z n a č i o n o g k o j e se k s u a l n o

u s m e r e n n a p r i p a d n i k e i s t o g p o l a k a o š t o j e i o n s a m , š t o s e n a z i v a „ h o m o s e k s u -

a l n o st . O v o z n a č e n j e j e z a s n o v a n o n a m e d i c i n s k i m i z a k o n s k i m o k v i r i m a i d aj e

s u v i š e š i r o k u i h e t e r o g e n u k a t e g o r i z a c i j u z a k o r i š ć e n j e o v e r e č i u o v o m s l u č a j u .

J a m i s l i m s a m o n a o n e j e d i n k e k o je s u d e o p o s e b n e z a j e d n i c e g d e se p r i p a d n i c i

j e d n o g p o l a s m a t r a j u n a j p o ž e l jn i j i m s e k s u a l n i m o b j e k t i m a , i g d e j e d r u š t v e n o s t

o r g a n i z o v a n a u s m e r u p r a ć e n j a i z a b a ve o v ih o b j e k a t a . P o o v o m k o n c e p t u , p o -

s t o j e č e t i r i o s n o v n e v r s t e h o m o s e k s u a l n o g ž i v o t a : ž e n s k i i m u š k i t i p o v i k o j i s e

n a l a z e u i n s t i t u c i j a m a p o d n a d z o r o m ; ž e n s k i i m u š k i , , g e j s v e t o v i k o j i p o s t o j e

u u r b a n i m c e n t r i m a . ( O n j i m a v i d e t i : E . H o o k e r , op. cit.) V a ž n o j e i s t a ć i d a p o j e -

d i n a c m o ž e b i t i č la n g e j s v e t a , a d a i p a k n e u č e s t v u j e u h o m o s e k s u a l n o j p r a k s i ,

k a o š t o m o ž e e k s p l o a t i s a t i o n o št o j e g e j k r o z p r o d a j u s e k s u a l n i h u s l u g a b e z

d r u š t v e n o g i d u h o v n o g u č e š ć a u g ej z a j e d n i c a m a . ( U o v o m p o s l e d n j e m s m i s l u

v i d e t i : R e i s s , op. cit.) U k o l i k o s e t e r m i n h o m o s e k s u a l a c k o r i s t i d a o z n a č i n e k o g




1 5 7

i gradska sirotinja - svi oni bi bil i obuhvaćeni. Njima je uskra-

ćena m ogu ćno st da napredu ju u različ it im cenjenim društvenim

područj ima; oni otvoreno pokazuju da nemaju nikakvog pošto-

van ja za one koji bi želeli da im se pob oljša p oložaj, nisu po bož -

ni, oni se ne uklapaju ni u jednu šemu društvene motivacije .

Kad se jednom ustanovi jezgro društvene devi jantnost i , onda

se može bavit i per i fernim područj ima: osnovnim zajednicama

polit ičkih radikala koji ne samo da glasaju drugačije od osta-

l ih, već provode mnogo više vremena nego što je neophodno,

kad je u pitanju polit ika, sa onima koji su njihovi istomišl jeni-

ci ; bogatim putnicima koji nisu zaglavljeni u nedeljni raspored i

provode vreme putujući od jednog letoval išta do drugog; onima

koji veći deo vremena provode u inostranstvu i rutinski šetkaju

od restorana do barova sa Ameriken ekspres kart icom; as imi-

lacijom etničkih grešnika koji se nalaze između dva sveta, svog

rodnog sveta i sveta svojih roditel ja , i zbog toga odbijaju mobil-

nost koja im je dostupna, pokrivajući svoju društvenu školsku

socijal izaciju nečim što bi većina normalnih videla kao grotes-

kno prerušavanje religi jske ortodoksije ; l judi koji nisu u braku

ili su tek ušli u brak a koji sebe lišavaju mogućnosti da podižu

po rod icu i um esto toga podržavaju n eko nejasno d ruštvo koje se

prot ivi , mada s labo i kratkoročno, porodičnom sistemu. Skoro

u svim ovim slučajevima otkriva se nezadovoljstvo, što važi i za

ekscentrike i okultiste, te se na ovaj način stvara tanka linija koja

se može povući između njih i devijanata, s druge strane, naime

tihi nezadovoljnici - hobist i koji postaju tako posvećeni svom

hobiju da im osta je samo mrvica vremena za građanska druže-

nja, kao što je slučaj ko d nekih strastvenih ko lekcion ara m arkic a,

teniskih igrača i l jubitelja sportskih kola.

So cijaln i devijanti , kao što je objašnjen o, šepure se svojim od-

bijanjem da prihvate svoje mesto i privremeno im se ovo odbi-

janje toleriše ukoliko ne iskače iz ekoloških granica njihove za-

jednice. Poput etničkih i rasnih geta, ove zajednice predstavljaju

k o u č e s t v u j e u p o s e b n o j vr s ti s e k s u a l n o g č i n a , o n d a t e r m i n „ h o m o s e k s u a l n o s t

t re b a k or i s t i t i d a s e oz n a č i n e k o k o j e d e o p os e b n e v r s t e d e v i j a n t n e z a j e d n i ce .



1 5 8

S t i g m a

sklonište u sam ood bran i i m esto gd e svaki devijant m ože otvore-

no gajiti stav da je bar isto toliko do bar k ao i bilo ko d rug i. N o , u

velikom broju slučajeva socijalni devijanti često smatraju da nisu

jedn aki sa norm alnim a, ve ć da su bol j i od njih i da je život ko jim

žive bolji od on og ko jim b i živeli da nisu to što jesu . So cijaln i d e-

vi janti takode obezbeduju model postojanja za normalne osobe

koje se nisu snašle, pruža jući ne sam o saosećanje već ih i regru-

tujući . (Okultist i takode primaju obraćenike, naravno, pažnja je

usm erena n a program e koji se t iču kon kretnog delanja, a ne stila

živl jenja.) Upućeni mogu postati nj ihovi saputnici .

Teorijski, devijantna zajednica bi mogla da predstavlja za veće

društvo ono što devijant grupe predstavl ja za svoju grupu, no,

iako je ovo moguće, niko još ni je uspeo to da demonstrira. Pro-

blem je u tome što vel iko područje sa kojeg se regrutuje u devi-

jantnu zajednicu nije jasan sistem sam za sebe, entitet sa svojim

potre bam a i fun kcija m a, kao što je to u ma loj grup i gde se ostva-

ruje direktan kontakt.

Ovde se razmatraju dve vrste devi janata: devi janti grupe i

društveni devi janti . Treba pomenuti dva srodna tipa društvenih

kategori ja . U prvi t ip spadaju gru pe etničke i rasne man jine:

8

po-

jedinci koji imaju zajedničku istoriju i kulturu (često i isto nacio-

nalno poreklo), koji prenose svoje članstvo porodičnom l ini jom,

koji su u poziciji da zahtevaju odanost od nekih svojih članova,

i koji su u relativno nezavidnoj pozici j i u društvu. U drugi t ip

spadaju oni članovi niže klase koji sasvim jasno nose obeležje

svog statusa kroz način izražavanja, izgled, ponašanje, i koji, kad

su u pitanju javne društvene institucije, smatraju da su građani

drugog reda.

Sad je jasno da će se devijanti grupe, socijalni devijanti, pri-

padnici manjina i osobe iz niže klase verovatno zateći u poziciji

da se osećaju kao stigmatizovane osobe, nesigurne u način na

koji će biti prim ljene u direktnom k ontaktu , jer ih se duboko do-

tiče reakcija na ovakvo stanje. Ovo će biti tako ako ni iz jednog

8 O s k o r a š n j i m a n a l i t i č k i m t r e t m a n i m a v i d e t i : R . G l a s s , „ I n s i d e r s - O u t s i d e r s :

T h e P o s i t i o n o f M i n o r i t i e s , New Left Review, X V I I (W i n t e r , 1 9 6 2 ) , 3 4 - 3 5 .




159

drugog razloga odrasl i nemaju obavezu da kontaktiraju službene

organizaci je, kako one komerci jalne tako i civi lne, gde se ul ju-

dan, ujednačen tretman bazira na činjenici da je neko građanin,

al i gde će se javit i uvažavanje individualnih vrednosti koje su

zasnovane na pravim ideal ima srednje klase.

Jasno je, naravno, da potpuno razmatranje bi lo koje od ove

četiri kategori je nadilazi i prevazilazi ono što je neophodno za

razmatranje u proučavanju stigme. Na primer, postoje devi jan-

tne zajednice čiji članovi, naročito kad su van svog miljea, nisu

preterano zabrinuti oko toga d a l i su društveno prihv aćen i, i sto-

ga ni je prim eren o ana lizirati ih u vezi sa uprav l janjem stigm om .

Prim er bi m ogla bit i neka topla plaža u Am eric i , na kojoj je d osta

mladih koji još uvek nisu preterano zainteresovani za posao i

koji se rado prepuštaju razl ičit im oblicima jahanja na talasima.

N e treba zaboraviti da, pored ove četiri kategori je koje su po m e-

nute, postoje osobe u nepovol jnom položaju koje nisu stigma-

tizovane, na primer neko ko je u braku sa osobom koja je zla i

sebična, i l i neko ko sa malim primanjima podiže četvoro dece,

9

i l i neko čiji je f izički hendikep (na primer blago oštećenje sluha)

deo njegovog života, mada niko, ukl jučujući i samu osobu, ni je

svestan ove njegove f izičke nesposobnosti .

10

Smatram da stigmatizovane osobe imaju dovol jno situaci ja

koje su im zajedničke u životu da potvrde sve ove klasifikacije

u svrhu ove analize. Stoga je izdvojena suština iz tradicionalnog

polja društvenih problema, kao što su rasa, etnički odnosi , druš-

tvena dezorganizaci ja, kriminologi ja, društvena patologi ja, i de-

vi jantnost - ekstrakt nečega što je svim ovim p ol j im a zajedničko.

Ove zajedničke karakteristike se mogu svrstati na osnovu malog

broja pretpostavki vezanih za l judsku prirodu. Ono što preo-

stane u svakom od ovih tradicionalnih pol ja može se preispita-

ti kroz karakteristiku koja je specifično vezana za to polje, i na

taj način se obezbeđuje analitička koherentnost, što predstavlja

čisto istori jsko i nenamerno jedinstvo. Upoznatost sa onim što

9 Toy nbe e , op. cit., Chaps. 15 i 17 .

1 0 P r i m e r se m o ž e n a ć i u : H e n r i c h a n d K ri e ge l ,o / > . cit., pp. 1 7 8 - 1 8 0 .



i 6 o S t i g m a

rasni odn osi , godište i m entalno zdravlje imaju zajedničko m ože

pomoći da se dal je razotkri je ono po čemu se razlikuju. Možda

bi u svakom od ovih slučajeva pravi izbor bio da se zadrže stara

samostalna područja, no bar bi bi lo jasno da je svako područje

samo nešto na šta treba primeniti više perspektiva i da razvoj

bilo koje od ovih koherentnih analitičkih perspektiva neće pro-

izići iz onih perspektiva koje svoj interes ograničavaju samo na

jedno samostalno polje.



Erving Gofman i

društvena konstrukcija stigme

Sociologi ja Ervinga Gofmana danas pr ipada već k las ičnom

sociološkom nasleđu. Iako skorašnjeg datuma, njegova socijal-

na dramaturgija zaokružila je drevnu sociološku težnju da se

susretne sa običnim čovekom; da se sa apstraktnih i često za-

magljenih koncepata društvenog sistema spusti u podnožje sva-

kodnevice gde susreće konkretne aktere i njihova neposredna

delanja; da zaobiđe velike teleološke narative o konačnim isto-

ri jskim ishodišt im a društva i da se suoči sa „m alim cil jevim a

ljudi u svakodnevnom životu koji u svojoj isprepletanosti kon-

st ituišu dinamiku društvenog života . Istovremeno, Gofmanova

sociologija dala je neprocenjiv doprinos u trajnom istorijskom

balansiranju sociologi je na dihotomnim osama mikro/makro;

pojedinac/društvo; struktura/akcija. Iako Gofman nije nit i jedi-

ni, niti prvi - mikrointerakcionistička tradicija je starija od so-

cijalne dramaturgije i prepoznatl j iva je po velikim imenima kao

što su Kul i (Char les Horton Cooley [ 1864- 1929]) ; Mid (George

He r b e r t Me a d [ 18 63- 19 3 1 ] ) ; B lume r (He r b e r t B lume r [ 19 00-

1987]) ; Šuc (Alfred Schutz [ 1899-1959]) i drugi , kao i po ut i-

cajnim orijentacijama kao što su interpretativna sociologija, ve-

ber i janska sociologi ja razumevanja , fenomenologi ja i sociološki

hermeneutički krug - koji je pokušao, u multiparadigmatskom

polju sociologije , da art ikuliše alternativnu paradigmu, njegov



162

S t i g m a

dramaturški pristup autentični je teori jsko-metodološki socio-

loški izraz koji je nezaobilazan u svakom savremenom bavl jenju

čovekom i društvom.

Erv ing G ofm an (Erv ing

Goffman ,

Kanađan in jevre jsko-uk ra-

j inskog porek la , rođen je n . j u n a 192 2 . god ine u M anvi lu , rura l -

nom farmerskom predelu zapadne Alberte , a rano det injstvo je

proveo u kanadskoj provinci j i Manitoba. U lokalnom admini-

strativnom sedištu Daufin završio je srednju tehničku školu St.

Džon, a 1939. godine upisuje se na studije hernije na Manitoba

univerzitetu i tokom studija radi za National Film Board of Ca-

nada. Godine 1945. diplomirao je na Univerzitetu u Torontu, a

doktorirao na Čikaškom univerzitetu 1953. godine, gde je studi-

rao na čuvenom odel jenju za sociologiju i antropologiju. Njegov

terensko-antropološki boravak na arhipelagu Šetlandskih ostrva

tokom 1949/1950. godine, u svojstvu istraživača pri univerzitetu

u Edinb urgu, rezult irao je doktorskom disertacijom pod nazivom

Kom unikativno ponašan je u jednoj ostrvskoj zajednici i, kas nije,

verovatno njegovim najpoznat i j im delom

Kako se predstavljamo

u svakodnevnom životuGodine 195 8. pos taje član De partm ana

za sociologiju Univerziteta u Kalifornij i (Berkli) , a 1968. godine

profesor sociologi je i antropologi je na Departmanu za sociolo-

gi ju i antropologiju Univerziteta u Pensilvanij i . Tokom 1981/82.

godine bio je predsednik Američke sociološke asoci jaci je . Erving

G ofm an je um ro 19 . novembra 19 82 . god ine .

Od desetak knjiga koje napisao, najveći broj neposredno se

odnosi na soci jalnu dramaturgiju, odnosno na pol je mikrointe-

rakcionističke sociološke tradicije i interpretativne sociologije.

M e đ u t i m , Stigma je jedno sasvim posebno delo koje, uprkos

snažnim krit ikama same Gofmanove sociologi je od strane ra-

1 E . G o f m a n ,

Kako se predstavljamo u svakodnevnom životu,

G e o p o e t i k a , B e o -

g r a d , 2 0 0 0 . ( E . G o i f m a n ,

The Presentation of Self in Everyday Life,

K n o p f D o u b l e -

d a y P u b l i s h i n g G r o u p , 1 9 5 9 - i U n i v e r s i t y o f E d i n b u r g h P r e s s , 1 9 5 6 ) .



Društvena konstrukcija stigme

1 6 3

dikalnih/refleksivnih sociologa šezdesetih i sedamdesetih godi-

na (posebno Alvina Guldnera) , duboko zadire ispod površ ine

svakodnevice uobičajenih l judskih susreta. Kao i njegovi Azili

(Asylums: Essays on the Social Situation of Mental Patients and

Other Inmates, 1 9 6 1 ) , i Stigma se može posmatrati kao svojevr-

sna krit ika ne samo savremenog (američkog) društva, već i kao

pretfukoovski kritički žanr koji dekonstruiše epohalni odnos

p r e m a nenormalnima. Ka o i M išel Fuk o gotovo deceni ju kasni-

je , u svoj im predavanj ima o nenormalnima na Kolež de Fransu

( 1974/75) i Gofman je na t ragu mnogo dubl j ih odnosa prema

onom e što se prikazuje (socijalno kon struiše) kao ano m ali ja, ne-

dostatak, nakaznost , inval idnost , deformitet, del inkventnost , mo -

ralna nakaznost, izopačenje najrazličiti j ih vrsta. Ipak, dok Fuko

dospeva do is tori jskih sedimenata osamnaestog i devetnaestog

veka.kao onih epohalnih matrica koje generišu naša svakodnev-

na znanja o nenormalnostima, preko trijedra nakaznosti: fizičke

nakaznosti (u merkanti l is t ičkom odnosu prema deformitet ima

bo galj i li naka za više nisu, i li nisu samo , odstup anje od l ika Tvo r-

ca, već in-validi, in-validni u kontekstu izrastajuće proizv odn e

kapitalističke, industrijske civilizacije); korekcionara (za kog a se

pretpostavl ja da se može popraviti , korigovati ; hospital izovati ,

resoci jal izovati prema normativnim okvir ima medikal izovanih

diskursa o normalnosti i izrastajućih pedagoških tehnika) i ona-

niste (seksualne nakaze koja se sukobljava sa izrastajućom bio-

logijom seksualnosti) , al i i onog širokog epistemološkog polja

koje proizvodi medicinski, pravni, psihijatri jski , pedagoški, pa i

soc iološki d iskurs o nenormalnostima, Gofman ni je to l iko zain-

teresovan za istoriju il i pre arheologiju naših društvenih praksi u

ophođenju prema nenormalnima. Razl ič i te metodološke pozic i-

je proizvele su ovde dve ravni uvida u stigm u: jed nu - struktura -

l ističku, i drugu - interpretativnu. U tom smislu, Gofmanova Sti-

gma se m ože čitati i kao izvrsna kvalitativna m etod ološk a studija

koja ne nam erava da ponudi apstraktne form ulaci je o inst itucio-

nalizovanim diskursima o stigmi, nego životne priče konkretnih



164

S t i g m a

l judi koj i se suočavaju sa društvenom izolaci jom, ograničenim

odnosima sa š i r im inst i tucionalnim okruženjem i sopstvenom

psihologi jom društveno uslovl jenih i internalizovanih predstava

o sopstvenim nedostacima. No, ipak, s l ično Fukoovom tr i jedru,

Gofman izdvaja tri različita tipa stigme:

Prv i j e te lesna unakaženost - razn i de formitet i te la . Zat im posto j i

s labost karaktera ko ja se i spol j ava kao s laba vo l j a , dominantne i l i ne-

pr i rodne st rast i , sumnj iva i l i k ruta verovan ja , nepošten je , ko j i su sv i

i z v e de n i i z z a be l e ž e n i h s l u ča j e v a , n a p r i m e r , m e n t a l n o g p o r e m e ća j a ,

z a t v o r a , z a v i sn o s t i , a l k o ho l i z m a , ho m o se k su a l n o s t i , n e z a p o s l e n o s t i ,

p o k u ša j a sa m o u b i s t v a i r a d i k a l n o g p o l i ti čk o g p o n a ša n j a . K o n a čn o ,

p o s t o j i p l e m e n sk a s t i g m a , n a c i o n a l n a i v e r sk a , k o j a p r e ds t a v l ja t a k v u

vrstu s t ig m e ko ja se pren osi s ko le na na ko len o i j ed na ko za hvata sve

č l a n o v e p o r o d i ce . U sv i m o v i m r a z l i č i t i m p r i m e r i m a s t i g m e , u k l j u -

ču juć i i one ko je su Grc i tako imenova l i , na laze se i s te soc io loške ka-

r a k t e r i s t i k e : o so ba k o j a b i l a k o m o g l a b i t i p r i hv a će n a u u o b i ča j e n i m

dr u š t v e n i m o dn o s i m a p o se du j e n e k u c r t u k o j a se i z dv a j a i do p r i n o -

s i da drugi napuste tu osobu i zanemare n jene osta le karakter i s t ike .

Ta osoba posedu je s t igmu, neže l j enu raz l ič i tost ko ja us lov l j ava naša

o če k i v a n j a .

Pored ove t ipologi je, Gofman skreće pažnju na to da postoje

od ređe ne kl jučne karakterist ike u životnim situac i jama st igm ati-

zovanih osoba. Radi se, zapravo, o onim društvenim situaci jama

koje reprodukuju samu st igmu kao soci jalni identitet , odnosno

društven i fe no m en : „Ra di se o nečem u što se često, iako ne odre-

đeno, naziva 'prihvatanjem'. Oni koji s njom dolaze u dodir ne

uka zuju joj poštova nje i pažnju koje im n eko ntam inirani aspekti

njeno g d ruš tven og identiteta nalažu da se prip rem e da joj pruže,

a njoj da se pripremi da to prihvati ; ona pojačava ovo uskraćiva-

nje smatrajući da zbog nekih svojih karakteristika to i zaslužu-

je . Mi, normalni , čini se, nikada ne možemo da se oslobodimo

„tu đe stigm e. U tom smislu, ona je naša - naša k onstru kcija



Društvena konstrukcija stigme

1 6 5

drugih. Čak i u takvim situacijama kada se radi o onom tipu st i-

gmatizovanih socijalnih identiteta či j i je nedostatak privremen

ili je moguća resocijal izatorska i l i neka druga kazneno-pravna,

pedagoška, psihološka, medicinsko-terapijska i l i društvena in-

tervenci ja , s t igm a osta je . „K ad je takva pop ravka m og uć a - kaže

Gofman - „rezultat često ne bude st icanje potpunog normalnog

statusa, već transformaci ja od nekog sa određenom manom u

nekog ko ima dosje da je ispravio određen u ma nu . U tom sm i-

slu, na primer, gotovo po pravilu, izlečeni alkoholičari žive sa

st igmom bivših a lkohol ičara ; pušteni na s lobodu sa st igmom

„bivših robi jaša ; izlečeni nark om ani sa st igmom „bivš ih nar-

ko m an a itd. Dak le , oni , jedn om st igm atizovani , najčešće osta ju

stigmatizovani trajno. To posebno važi za „seksualne nakaze :

homoseksualce , t ransvest ite , hermafrodite , jednom rečju fuko-

ovske „onan iste , te po seb no za one čija je „ izo pa čen a seksual-

nost st igmatizovana

H IV

-om - ne samo smrtonosnom bolešću,

već i trajnom i dubokom stigmom koja vodi u izolaciju, društve-

erving gofman stigma

Documents