КЊИГЕ НАПОКЛОН

Недељне новине Крагујевачке усарадњи са Издавачком кућом

Алнари награђују

стр. 17.

2

Година IV, Број 162 Излазе четвртком 21. јун 2012. годинеwww.kragujevacke.rsЦена 70 дин.

ISSN 1821-1550

STRANA 20

PETAR DAVIDOVI], SASVIMNEOBI^AN STUDENT

@ivot je sve {to te sna|e

STRANA 8STRANA 4 STRANA 9

PO@AR U STUDENTSKOMDOMU

Planulo uqe izfriteze

BORBA ZA OZDRAVQEWE TE[KOOBOLELOG DE^AKA

Mati~ne }elije -posledwa nada

BELGIJSKI „DELEZ” PRODAJENAJVE]E OBJEKTE TP „SRBIJA”

Ga{ewe nekada{weggiganta

Арсенал фест положио тест

2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. јун 2012. www.kragujevacke.rs

ДРУГА СТРАНА

Отварање

RadovanRadovanovi},autolimar:- Malo ladnopivo, malo ladnavoda.

Bojka ]irovi},stru~nisaradnik: - Ne izlazim uperiodu kada jenajtoplije,koristim hladnuvodu.

MikicaMilosavqevi},gitarista:- Radom, radom iradom....

Neboj{aKrstovi},taksista:- Sve jeprirodno, nemaproblema.

Vera Jovanovi},doma}ica:- Ladna voda,mirovawe, akovodi{ zdrav`ivot dosta je.

MarkoTanaskovi},voza~:- Vozim motor.

\ulijano\or|evi},fotograf:- Meni ne smeta,volim vru}inu.

SawaNikodijevi},u~enica:- Sok, sladoled...

BrankoKomeni},{ahista:- Be`im uhladovinu.

Karikatura: Goran Milenkovi}

АНКЕТА КАКО СЕ РАСХЛАЂУЈЕТЕ НА35 СТЕПЕНИ? M. Igwatovi}

Posledwi resursПише Драган Рајичић

Vest da su u Srbiji prona|eni skeletni ostaci ~ak nekolikomamuta od daleko ve}eg zna~aja je nego {to se to na prvi pogled~ini. Jedna sposobna vlast, a sve su prilike da se ba{ takvasprema da nam opet zasedne na grba~u, mogla bi kok~ine od mamutada iskoristi kao dragoceni resurs za period koji je pred nama. No,o tom potom.

Prvo o veletrgovcima i wihovim epskim pregovorima za sastavnove vlade. Stvari ovako stoje: ako Tadi} ne mo`e sa Dinki}em,mo`e Dinki} sa Vu~i}em, na primer. A verovatno mo`e i obrnutojer sve wih re~ koju su dali gra|anima pre izbora vi{e neobavezuje. Ako je neko od wih do ove veletrgova~ke faze i doneotrunku morala ili gram obraza, to je sad, dabome, odbacio kaostra{an balast koji svakom {i}arxiji mo`e samo da smeta uwegovoj svetoj misiji osvajawa bilo kakvog kola~a vlasti.

Kako moj pro{lonedeqni apel da svi odu u opoziciju a mi da sesami snalazimo kako znamo i umemo, o~igledno nije urodioplodom, sad im predla`em obrnuto - da svi, bez izuzetka, u|u uvladu kako bi spla~ine koje nam se spremaju imale sve aromativnesastojke. To bi bila vlada nacionalnog spasa propalih politi~kihdu{a, a mogla bi se zvati Vlada hoh{taplerajskog jedinstva iliVlada jedinstvenog hoh{tapleraja i woj bi bilo dovoqno mesta zasve koji ho}e da zavrnu rukave i da potom na narodnoj muci oberu iono {to jo{ nisu.

Ako slu~ajno ne postane premijer, Tadi} bi u takvoj vladi mogaoda bude na ~elu ministarstva za miksovawe izborne voqe naroda.Miksovawe bi se vr{ilo po ve} ustaqenoj proceduri: uzme{qudima glasove, posle wima trguje{ ispod astala i na kraju sve tosmuti{ pa prospe{.

Da~i} mi je, pak, vi|en za ministra za promiskuitet jer kolikoon mo`e sa svakim to majka vi{e ne ra|a. Evo, ~ak je i Tadi}upomalo po~ela da pada koaliciona potencija. Pitawe je da li je onsad u stawu da izdr`i onoliko koliko je potrebno Da~i}u da sezadovoqi jer se doti~ni, nakon {to je izmakao lustraciji, ba{pustio u promet.

Dinki} bi mogao da bude odli~an ministar neispuwenihobe}awa, a ministarstvo pravde bilo bi ukinuto kao suvi{no,analogno ~iwenici da su ovde svakoj vrsti pravde izmakli i na{iveletrgovci. Za ovog ministra on bi do{ao sa punim referencamajer verovatno da ni on sam vi{e ne zna koliko puta su nasprevarili.

[ta }emo sa Vu~i}em? On bi bio odli~an zamenik u ovomministarstvu. A ako se lepo dogovore kao {to ve} lepo pregovaraju,mo`e i obrnuto. Onomad su optu`ivali, veoma opravdano, jednidruge za razne gadosti, a sad su na korak do zajedni~ke vlasti, {to}e re}i da bi zaista bili idealan par za daqi razvoj srpskogbesramqa.

Najva`nije ministarstvo u budu}oj vladi, ma ko da je od wihsastavi, moglo bi, me|utim, da bude ministarstvo za mamutovekoske. Vra}am se, dakle, na po~etak teksta jer ose}am da bi najve}aborba na{ih veletrgovaca mogla da bude upravo,oko ovog resora.Ako pod svoju kontrolu stave i ovaj dragoceni resurs, te uz pomo}svojih eksperata istran`iraju kok~ine tih ~udovi{ta, mo`e lepoda se po~ne jo{ jedna tura vlasti. Preko ovog ministarstva namabi sledovala besplatna podela skeletnih ostataka od kojih bimogli da kuvamo odli~nu supu. Nama bi, dakle, opet bila ba~enakoska zgodna za glodawe, a za to vreme, normalno, oni bi tamanilisvoj redovni i istinski izborni plen. Vaqalo bi samo da oni kojisu prona{li i iskopali grobqe mamuta tu rupu ne zatrpavaju.Mo`da masovno zatreba nama i to pre nego {to nas na{iveletrgovci uvedu u Evropu.

Пише Александар Јокићевић

Хvala onima koji suodlu~ili da prave novezgrade na Aerodromu,zbli`ili su kom{ije,~ulo se u ponedeqakuve~e na protestu kojitraje ve} ~itave sed-

mice. Poziv je otvoren, svakeve~eri od sedam na kafu u parki}u.[ta se doga|a u „dvori{tu”, naprostranim zelenim povr{ina-ma Aerodroma u`ivo je prenosioRadio „Bravo”, gra|anska inici-jativa je, nema sumwe, sve {ira.

Nekoliko stotina ̀ iteqa nase-qa protestuje zbog odluke gradskevlasti da tri lokacije, koje senalaze iza prvog bloka vi{es-pratnica, preko puta marketa„Idea”, ponudi za gradwu novihstambeno-poslovnih objekata. Jed-na od tih lokacija je i prodata, anedavni izlazak geometara nateren kako bi se investitor latioposla izazvao je ve~erwa okupqawakom{ija.

- Nekome je palo na pamet danaru{i lepotu, ili kako bi reklipoliti~ari, integritet naseqa,da nam na sred na{ih zelenihpovr{ina grade nove zgrade. Nimawe ni vi{e nego tri puta po dve.Gde }e stati svi ti qudi, gde }e seigrati wihova deca, gde }e parki-rati automobile, ~ulo se naprotestu.

Za ovih nekoliko ve~eripostavqena su brojna pitawa kojasu, obja{wavaju organizatoriprotesta, za sada bez odgovora jerse gra|anima niko od nadle`nihuporno ne obra}a. ^ak ni poli-ti~ke partije.

U me|uvremenu, kako to obi~nobiva, ve} su krenula naga|awa kojastranka, kao oponent aktuelnegradske vlasti, stoji iza gra|ana,ali izgleda da ovog puta, ipak,nije sve politika. Okupqenekom{ije tvrde da im je bitankvalitet `ivota i da Aerodrom ivole zbog zelenih povr{ina, atako je ve} 30 godina.

Bez politi~ke pozadine

Jedna od organizatora ovihgra|anskih okupqawa, JelenaXari}, ka`e da je Aerodrom pro-jektovan i gra|en po~etkom os-amdesetih godina pro{log veka, aarhitekta Zoran Milojkovi} jedobio nagradu za naseqe po meri~oveka upravo zbog zelenih po-vr{ina unutar blokova.

- Namera nam je da zajedni~kimsnagama ka`emo da nismo za ono{to su planirali. Smatramo dagradska vlast treba da ~uje glasgra|ana i da se tom glasu povinuje,jer ne `elimo zgrade na zelenimpovr{inama. Kada ka`em gradskavlast, to zna~i bilo ko da je navlasti. Protest nema nikakvu poli-

problema sa parkirawem koji unasequ ve} postoji. Pitawe je i dali postoje}a infrastruktura mo`eda izdr`i nove zgrade, po{to god-inama u letwim mesecima imamoproblem sa vodom, a zimi sa gre-jawem, tvrdi @eqko Gruji}.

Me|utim, pomo}nik direktoraPreduze}a za izgradwu grada \or|e\eli} ka`e da je investitorbudu}ih zgrada na Aerodromu, pre-ma planu, ve} dobio lokacijskudozvolu. U postupku izrade glavnogprojekta, koji logi~no sledi, tre-balo je pre svega obaviti geome-hani~ko ispitivawe tla. Geometrisu iza{li na teren, ali od togtrenutka usledili su protestigra|ana.

-To je poku{aj spre~avawa razvo-ja grada. Lokacija za stambenugradwu je prodata na licitaciji pova`e}im zakonskim propisima iprema postoje}em urbanisti~komplanu. Za sada se zastalo sa geome-hani~kim ispitivawem, alimoram da naglasim da smo mi uobavezi da investitoru omogu}imoradove, ka`e \eli}.

Zavr{etak nezavr{enogbloka

\eli} nagla{ava da nije nikak-va tajna da je grad jo{ septembrapro{le godine oglasio prodajuslobodnih lokacija na Aerodromuza stambenu gradwu. Krajem godine

ti~ku pozadinu, iako me|u okupqen-im kom{ijama ima puno qudi kojisu ~lanovi raznih politi~kih par-tija, a sve ovo {to se doga|a nazi-vamo gra|anskom inicijativom.Jednostavno, ne `elimo da nam seumawi kvalitet `ivota na Aero-dromu, nagla{ava Xari}eva.

Koliko }e protest trajati nikone zna, a @eqko Gruji} tvrdi dagra|ani ne}e odustati od svojenamere, jer nova gradwa mo`estvoriti dodatne probleme.

- Zgrade koje bi prema planu tre-balo da se grade oduze}e nam zelenepovr{ine, ali i dovesti do novih

@elim, po{to su ve} krenulepri~e da prodajemo zelenepovr{ine, da informacija budekompletna. Pomenuti plan jepreispitan 2003. godine, ra|enje jo{ krajem devedesetih, i {estzgrada, tri puta po dve zgrade,nisu nikada izgra|ene. Re~ je onezavr{enom stambenom bloku,ka`e \eli}.

Kada je, dodaje on, napokonodlu~eno da ono {to je davnoplanirano grad i ostvari, u Di-rekciji za urbanizam je ra|enaozbiqna analiza potrebnih po-vr{ina, pe{a~kih komunikacija,sportskih terena, parkinga, zele-nila, i od tog plana se nije odusta-lo. Lokacije koje su bile pred-

potpisan je ugovor sa firmom„Duo pro in`ewering” koja jeizlicitirala jednu od {estponu|enih parcela. Ta~nije, pre-ma \eli}evim re~ima, {estponu|enih lokacija predstavqajuplaceve za tri stambene lamele,koje se mogu izgraditi iza prvogbloka vi{espratnica preko putamarketa „Idea”.

- Kao i kod svake realizacijedavno zacrtanih planova javqa seotpor gra|ana koji je, slobodnomogu re}i, neosnovan. Ogla{avawelokacija oivi~enih ulicama Sve-togorskom, Vladimira Rolovi}a,Grada Karare i Atinskom je zas-novano na Planu revitalizacijestambenog naseqa „Aerodrom”.

Четвртак, 21. јун 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3www.kragujevacke.rsУ жижи

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Директор Анкица Весић ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редак-ција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Па-вловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, ГоранМиленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић (marketing@kragujevacke.rs) ► Се-кретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац ► e-mail: redakcija@kragujevacke.rs

PROTESTI GRA\ANA NA AERODROMU

Ne daju zelenilo

DECA U PRVIM REDOVIMA NA PROTESTU

Gra|ani u nasequ Aerodrom ve} danima protestuju protiv gradwe novih zgrada, tvrde}ida na taj na~in brane zelene povr{ine koje }eizgradwom nestati, dok u gradskoj vlasti odbijaju pregovore navode}i da se lokacije prodaju po va`e}em urbanisti~kom planu, kojije pro{ao stru~ne provere i predvideo dovoqnoparkinga, trotoara, pa i zelenila

SKICA PLACEVA ZA NOVE ZGRADE NA AVIONSKOM SNIMKU NASEQA

JELENA XARI]: NE @ELIMOZGRADE NA ZELENIM

POVR[INAMA

DIREKTAN PRENOS PROTESTA NARADIJU „BRAVO”

vi|ene za gradwu su aktivirane iponu|ene investitorima.

- Wihova realizacija pred-stavqa zavr{etak blokovskih nase-qa, ~ija je izgradwa po~ela pre 20ili 30 godina. Aerodrom nije us-amqeni primer, jer smo imalinaknadnu gradwu stambene lameleu Centralnoj radionici. Kada sepro|e prvi red zgrada na Aero-dromu sa leve i desne straneimamo slobodne povr{ine. Nisuone u potpunosti zelene povr{ine,ve} javno gradsko zemqi{te. Neka-da su to bile jedinstvene parcele,a sada je izvr{ena preparcelaci-ja, pa investitor u stvari dobijasamo zemqi{te pod objektom, oko{est ari. Svima je jasno dasada{we nazovi zelene povr{inezauzimaju mnogo ve}i prostor.Naravno, investitor ima obavezuda izgradi i parkirali{te najavnoj povr{ini. Ostaje dovoqno zazelene povr{ine i prostora zaigrali{te, navodi \eli}.

Preduze}e za izgradwu gradaipak }e, bez obzira na proteste, ipreostale lokacije na Aerodromuponuditi u zakup na 99 godina najavnom nadmetawu koje je plani-rano za 10. juli.

4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. јун 2012. www.kragujevacke.rs

Пише Милош Пантић

Ako je po sto ja la di le ma oda qoj sud bi ni Tr go vin -skog pred u ze }a „Sr bi ja”na kon {to je pre go di nuda na do bi lo no vog vla s-ni ka, bel gij sku kom pa -ni ju „De lez”, 24. ma ja je

sve ko na~ no raz re {e no. Tog da na jeob ja vqen o glas za pro da ju ~e ti rinaj ve }a o bjek ta pred u ze }a, ~i me seono po la ko ali si gur no pri bli -`a va ga {e wu.

Fir ma ko ja je de ce ni ja ma bi lavo de }a na tr go vin skoj ma pi Kra gu- jev ca i [u ma di je ta ko je pet go d-i na na kon pri va ti za ci je do ve de nado ne stan ka sa tr ̀ i {ta pre hra nei me {o vi tih pro iz vo da. Pred u ze -}e ko je je i ma lo oko 600 za po sle -nih i 100 pro dav ni ca i sa mo po -slu ga, sa i mo vi nom pro ce we nom na14,6 mi li o na e vra, u ko ju spa da i12.000 kva dra ta ma ga cin skog pro -sto ra i oko 4.000 kva dra ta kan ce -la ri ja u u prav noj zgra di, ku pi la jena a uk ci ji u sep tem bru 2007. go di -ne iz ve sna Ana Pet ko vi} iz Be o -gra da za 610 mi li o na di na ra, {toje ta da vre de lo oko se dam mi li o -na e vra. S ob zi rom da je re~ o o so -bi ne po zna toj u po slov nim kru go -vi ma, u br zo je ot kri ve no da je onaza po sle na u a dvo kat skoj kan ce la -ri ji I li je Dra ̀ i }a, prav nog za s-tup ni ka „Del te” Mi ro sla va Mi -{ko vi }a, pa je od po ~et ka bi la jav- na taj na da je pra vi vla snik za pra- vo Mi {ko vi }e va kom pa ni ja.

U me |u vre me nu Mi {ko vi }ev„Del ta mak si” je i zva ni~ no pre u -zeo vla sni {tvo nad „Sr bi jom” odAne Pet ko vi}, i a ko ni ko ne zna ka -da se i pod ko jim u slo vi ma tapro da ja de si la. Tek pre go di nuda na, ka da je bel gij ski „De lez” ku- pio „Del ta mak si” ob ja vqe no je dapre u zi ma sve o bjek te o vog lan ca, pai kra gu je va~ ku „Sr bi ju”.

@ive od ren te

Bel gi jan ci su od lu ~i li da pro- da ju naj vred ni je o bjek te ko je „Sr -

bi ja” ima, sa fo to gra fi ja ma zgra- da i svim pra te }im po da ci ma, o -sim po ~et ne ce ne, pa za in te re so -va ni mo gu da do sta ve svo je po nu dena o sno vu li~ ne pro ce ne. Na pro- da ju je zgra da di rek ci je u glav noju li ci u Kra gu jev cu, ko ja ima 3.940kva dra ta, cen tral no skla di {te uIn du strij skoj zo ni ko je u de vet o -bje ka ta za hva ta 12.100 kva dra tapo slov nog pro sto ra na dva hek ta -ra ze mqi {ta, kao i sa mo po slu ge „4.ju li” u Ba gre ma ru od 530 kva dra tai „28. mart” u na se qu Cen tral nara di o ni ca od 424 kva dra ta. Di rek- ci ja i skla di {te su u kwi ̀ e ni, dokje za sa mo po slu ge pod net zah tev zale ga li za ci ju.

Pe tar Pe tro vi}, pred sed nikSa mo stal nog sin di ka ta u TP „Sr -bi ja”, ka ̀ e da od po slo vod stva za- po sle ni ni su do bi li in for ma -ci ju da }e bi ti o gla {e na pro da janaj ve }ih o bje ka ta, ali da ni su bi -li iz ne na |e ni ka da su u no vi na mavi de li o glas. Jed no stav no, na ~inpo slo va wa o nog de la pred u ze }ako ji je o stao da ra di pod fir mom„Sr bi ja” i za vre me dok se kaovla snik vo di la Ana Pet ko vi}, i zavre me pod vla sni {tvom „Del tamak si ja”, pa i od kad su do {li Bel- gi jan ci, ni je se me wao, a svo dio se

na to da je ova fir ma u za pe} ku sako jom vla sni ci ne ma ju o zbiq nena me re u smi slu o ̀ i vqa va wa de- lat no sti i po ve }a wa pri ho da.

- U o vom tre nut ku na {e pred u -ze }e i 100 za po sle nih ̀ i vi prak- ti~ no od iz najm qi va wa po slov -nog pro sto ra. Ve }i deo Cen tral nogskla di {ta u in du strij skoj zo niiz dat je u za kup „For mi i de a le”, au zgra di di rek ci je ta ko |e je iz da -ta ve }i na kan ce la ri ja. Dve sa mo -po slu ge ko je su o gla {e ne na pro da- ju go di na ma su za tvo re ne i is pra -`we ne, ka ̀ e Pe tar Pe tro vi}.

Od 100 pro dav ni ca ko je je fir mai ma la u mo men tu pri va ti za ci jepod i me nom „Sr bi ja” sa da ra di sa -mo ~e ti ri, i to „@e le zni ~ar” na@e le zni~ koj sta ni ci, „Park” u glav -noj u li ci, mi ni mar ket „[u ma ri -ce” u Er do gli ji i rad wa u se lu Dra -gu {i ci. Wi ho vo snab de va we ro -bom je lo {e i ne re dov no i one ta vo -re. Ne ke od sa mo po slu ga o vog pred -u ze }a na do brim lo ka ci ja ma, kao{to su „U zor” na Bub wu, „Gru ji na ~e -sma” na A e ro dro mu, „Bre sni ca” iRob na ku }a „Kni}” sa da ra de podfir mom „Del ta mak si” i u wih jepre {lo oko 40 „Sr bi ji nih” rad ni -ka. Do sko ro je pod o vim i me nom ra- dio i su per mar ket „Du nav” kod „Ro -de”, ali je is pra ̀ wen i za ka tan ~en.Pred sed nik sin di ka ta Pe tro vi}ka ̀ e da su ti o bjek ti, ko li ko je ono ba ve {ten, i da qe vla sni {tvo „Sr -bi je”, a da li su da ti na ko ri {}e we„Mak si ju” kroz fran {i zu, ili nane ki dru gi na ~in, ni je mu po zna to,kao i pod ka kvim su u go vo ri ma biv -{i „Sr bi ji ni” rad ni ci u tom lo ka -li ma.

Na da u ot prem ni ne

Pe tar Pe tro vi} ni je u po znat sade ta qi ma ve za nim za po slo va we iras po la ga we i mo vi nom pred u ze -}a, i a ko je kao pred sed nik sin di -ka ta, sa jo{ jed nim ~la nom sin di -kal nog od bo ra, u jed no i ~ lan Iz vr -{nog od bo ra TP „Sr bi ja”. Po zna tomu je, me |u tim, da je od mo men tapri va ti za ci je deo o bje ka ta pr o -dat, a me |u wi ma i po zna te sa mo -

po slu ge „Eks tra” u cen tru gra da i„Er do gli ja” kod „Ip si lo na”.

Ka ko su pro dav ni ce pro da va nesma wi vao se i broj rad ni ka „Sr bi -je”, pa je wi hov broj od oko 600 sa -da sve den na sa mo sto ti nak. Oni suna pu sti li pred u ze }e kroz ne ko -li ko kru go va so ci jal nog pro gra ma,a naj bo qe su pro -{li oni ko ji suo ti {li u pr vomkru gu, do biv {i200 e vra po go- di ni sta ̀ a, dokje na o sta le pri -me wen dru gi mo -del.

Pi ta we ko je jesa da ak tu el nome |u za po sle ni -ma, ali i ne kimbiv {im ru ko vo -di o ci ma „Sr bi -je” ko ji su sa ot- prem ni na ma na- pu sti li pred u ze -}e, je ste da li jenaj no vi ja o gla -{e na pro da ja na-j ve }ih o bje ka tale gal na. Na i me,pre ma u go vo ruko ji je 2007. go- di ne pot pi sa lapr vi ku pac AnaPet ko vi} ve }in -ski ka pi tal pre-d u ze }a is pla }u jese na {est jed na -kih go di {wihra ta, od ko jih jepr va is pla }e naod mah. O sta lo jeda se is pla ti jo{pet ra ta, od ko jih po sled wa do spe- va u sep tem bru ove go di ne.

Pre ma jed nom ~la nu u go vo ra,dok se ne is pla ti po sled wa ra tano vi vla snik ne ma pra vo da pro davi {e od 30 po sto vred no sti i mo vi -ne fir me. To bi zna ~i lo da je ovapro da ja ne le gal na u ko li ko i po -sled wa ra ta ni je „le gla”, ali u sin -di ka tu su ne zva ni~ no ~u li da je no -vi vla snik is pla tio sve o ba ve ze

to kom ove go di ne i da je, po sve musu de }i, is pu nio i o vaj za kon ski u -slov da ras pro da {ta je pro sta lo.

Na kon pro da je naj vred ni je i -mo vi ne no vom vla sni ku }e za pro- da ju o sta ti jo{ „Sr bi ji nih” pr o -dav ni ca, po put „Pro gre sa” u U li -ci Voj vo de Put ni ka, ko ji o dav nozvr ji pra zan, kao i o bjek ta kodpi ja ce na Bub wu ko ji ima ve li kiplac i dat je u za kup vla sni ku pe -~e wa re, ~i ji rok is ti ~e ove go di -ne. Ima po gra du jo{ ne ko li ko pro- dav ni ca ko je su da te pri vat ni ci -ma u fran {i zu i na kon is te ka u -go vo ra mo ̀ e ih za de si ti i sta sud- bi na da bu du na pro da ju.

Iz ve sno je da }e pro da jom cen- tral nog ma ga ci na, u prav ne zgra dei dve naj ve }e sa mo po slu ge sa da -{wih 100 za po sa le nih o sta ti bezpo sla. Pred sed nik sin di ka ta Pe -tar Pe tro vi} ka ̀ e da su za bri nu -ti za svo ju bu du} nost i da im je o -sta la je di na na da da }e iz fir mebi ti is pra }e ni ma kar sa ot prem -ni na ma.

- Me |u za po sle ni ma se ve} me -se ci ma pret po sta vqa lo da }e ono

{to je o sta lo odpred u ze }a bi tipro da to, jer kadne {to ne ra di ine pri ho du je, znase ~e mu to vo di.O pro da ji namsa da {wi di rek -tor Dra gan Mi -lo sa vqe vi} nisa da, na kon o gla -sa, ni {ta ne go v-o ri. ]u te oni,}u ti mo i mi. Ja -sno nam je da suod po ~et ka i ma -li na me ru da u ga -se pred u ze }e.Ali, pre ne ko li -ko me se ci od di- rek to ra sam do- bio in for ma ci -ju da se pri pre -ma so ci jal nipro gram za rad- ni ke ko ji }e bi tipro gla {e ni zateh no lo {ki vi -{ak, pa se na damda }e se o be }e weis pu ni ti, ka ̀ ePe tro vi}.

Od pre dve go- di ne jed no stra -nom od lu kom di- rek to ra va ̀ e }i

ko lek tiv ni u go vor je ras ki nut,pot pi si va we no vog sin di kal cini su u spe li da iz dej stvu ju. Ob ja -{we we po slo vod stva je bi lo dani je po tre ban, jer ka kvi u slo vi va -`e za o sta le za po sle ne u „De le zu”,va ̀ i }e i za wih. U pr kos to me {too va kav u go vor tre nut no ne po sto ji,pre o sta li rad ni ci „Sr bi je” o ~e ku -ju da na bi ro ra da bar ne }e o ti }ibez di na ra ot prem ni ne.

Актуелно

BEL GIJ SKI „DE LEZ” PRO DA JE NAJ VE ]E O BJEK TE KRA GU JE VA^ KOG TR GO VA^ KOG GI GAN TA

Ne sta de Sr bi ja kao daje ni kad ni je ni bi loNo vi vla snik o gla sio pro da ju ~e ti ri naj vred ni ja o bjek ta pred u ze }a,~i me se ono pet go di na na kon pri va ti za ci je prak ti~ no ga si. Oko sto za po sle nih o to me ni je do bi lo ni ka kve in for ma ci je i je di no ~e mu se na da ju je da }e bi ti is pra }e ni sa ot prem ni na ma

Pe tar Pe tro vi}:

Me |u za po sle ni ma

se ve} me se ci ma pret po sta -

vqa da }e ono {to je o sta lo

od pred u ze }a bi ti pro da to,

ma da nam sa da {wi di rek tor

o to me ni {ta ne go vo ri. ]u -

te oni, }u ti mo i mi

”

MA GA CI NI U IN DU STRIJ SKOJ ZO NI I MA JU 12.000 KVA DRA TA

NA PRO DA JU JE I U PRAV NA ZGRA DA U CEN TRU GRA DA

Четвртак, 21. јун 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5www.kragujevacke.rsАктуелно

Rad ni ci tra ̀ e o ve ruzdrav stve nih kwi ̀ i -ca, is pla tu ot prem n-i na za oko 200 qu di,ko li ko se pri ja vi loza so ci jal ni pro- gram, od dr ̀ a ve igra da zah te va ju dapro na |u stra te {kogpart ne ra, po ve zi va -we rad nog sta ̀ a za2011. go di nu, a od po slo dav ca da od mahsa ~i ni pro gram iz la ska iz kri ze

Пише Милутин Ђевић

Уpo ne de qak, 18. ju na, ta~ -no u de vet sa ti sa kra gu -je va~ ke a u to bu ske sta ni ceu pro test nu vo ̀ wu kre nu- lo je dva de se tak a u to bu sa„A u to sa o bra }a ja“. Ko lo naje u dva na vra ta, uz za glu -

{u ju }u bu ku si re na, pro {la po redzgra de Skup {ti ne gra da, a po tom seU li com Ni ko le Pa {i }a i Le pe -ni~ kim bu le va rom vra ti la na po- la znu sta ni cu. Jed no sat na vo ̀ wa a -u to bu si ma grad skim u li ca ma pred- sta vqa la je svo je vr sni {trajk u p-o zo re wa. Ona je na ja vi la, ako zah -te vi ne bu du is pu we ni, i ge ne ral -ni {trajk za ka zan za 26. jun, ka da}e pre ma na ja va ma li de ra tri re -pre zen ta tiv na sin di ka ta, bi tiblo ki ra ni pri la zi gra du i naj -pro met ni je grad ske sa o bra }aj ni ce.Pre ma od lu ci [traj ka~ kog od bo -ra za po sle ni }e is po {to va ti mi -ni mum pro ce sa ra da, {to zna ~i da}e na li ni ja ma bi ti tek tre }i na u -o bi ~a je nog bro ja a u to bu sa, dok }ene ke li ni je o sta ti bez vo zi la o vogpre vo zni ka.

Za po sle ni u „A u to sa o bra }a ju“,ko ji ma ka sne ~e tri pla te, tra ̀ e daim se o ve re zdrav stve ne kwi ̀ i ceu skla du sa za kqu~ kom Vla de Sr bi- je od 26. a pri la ove go di ne, re a -li za ci ju so ci jal nog pro gra ma ko -ji je Vla di pre dat u de cem bru pro -{le go di ne, ka da je i o be }a no da }eot prem ni ne za oko 200 rad ni ka bi -ti is pla }e ne do 15. fe bru a ra. Odve }in skog vla sni ka, dr ̀ a ve i gra- da Kra gu jev ca, rad ni ci tra ̀ e dapro na |u o zbiq nog stra te {kogpart ne ra i po ve zi va we rad nog sta -`a za 2011. go di nu. Za po sle ni odpo slo dav ca zah te va ju da od mah sa -~i ni i pre zen ti ra pro gram iz la -ska pred u ze }a iz kri ze.

Pre ma za kqu~ ku Vla de Sr bi jepred u ze }e „A u to sa o bra }aj“ na la -zi se na spi sku pred u ze }a ko ja suu re struk tu ri ra wu i ko ji ma }ebi ti o ve re ne zdrav stve ne kwi -`i ce, ali to se od a pri la ne do -ga |a. Za po sle ni i ~la no vi wi ho -vih po ro di ca ne ma ju pra vo nabes plat no le ~e we, a ka da }e ga do- bi ti ne zna se.

U [traj ka~ kom od bo ru, ko ji ~i -ne pred stav ni ci sin di ka ta „Ne za -vi snost“, Sa mo stal nog sin di ka ta iSin di ka ta za po sle nih u „A u to sa -o bra }a ju“ (SI ZAS), tvr de da sva ~e -tri zah te va i ma ju i stu te ̀ i nu i dane }e pri hva ti ti da se ne ki od za-h te va is pu ne, a ne ki ne, jer su svipod jed na ko bit ni za op sta nak pre-d u ze }a.

Ne ma pa ra za so ci jal nipro gram

I na ~e, pre vo zni~ ka fir ma, ko -ja je u re struk tu ri ra wu, sa 530 za- po sle nih u o vom mo men tu du gu jeoko 400 mi li o na di na ra, a sva kogme se ca u la zi u no vu du bi o zu od okode set mi li o na.

Pre ma re ~i ma za po -sle nih u „A u to sa o bra }a -ju“, naj ve }i pro blem pre-d u ze }a je {to ima vi {karad ni ka i {to so ci jal nipro gram jo{ ni je re a li -zo van.

Pred sed nik sin di ka ta„Ne za vi snost“ De jan \o -ka no vi} ka ̀ e da je kra jempro {le go di ne, na sa s-tan ku na ko me su po redsin di ka la ca bi li mi ni -star e ko no mi je Ne boj {a]i ri}, gra do na ~el nikKra gu jev ca Ve ro qub Ste- va no vi} i qu di iz A gen -ci je za pri va ti za ci ju, za- kqu ~e no da do 15. fe bru -a ra ove go di ne na ra ~unpred u ze }a tre ba da bu de u -pla }en no vac za rad ni keko ji do bro voq no `e le dana pu ste fir mu.

- Wih je oko 200, a tre- ba lo je da nam u pla te iz -me |u o sam de set i sto mi -li o na di na ra, ali do da -nas ni smo vi de li ni di- nar so ci jal nog pro gra ma.Ka da su dr ̀ a va i grad po -sta li ve }in ski vla sni ci „A u to -sa o bra }a ja“ sa u ~e {}em od 55 od -sto ka pi ta la, dr ̀ a va je za po ve zi -va we rad nog sta ̀ a u pla ti la 480mi li o na di na ra, a sa da ne ma za so- ci jal ni pro gram. Ka da bi se tajpro blem re {io i fir ma o sta la saoko 300 za po sle nih, mi slim dabi mo gla nor mal no da funk ci o ni -{e. Ako se to ne re {i ne znam ka -ko }e mo da qe, jer sva kog me se ca du -go vi se u ve }a va ju za de se tak mi li -o na di na ra, ka ̀ e \o ka no vi}.

Stra te {ki part ner

I we gov ko le ga, pred sed nik Sa -mo stal nog sin di ka ta Mi li vo je Bu- la to vi}, sma tra da bi pred u ze }esta lo na no ge ka da bi dr ̀ a va da lano vac za so ci jal ni pro gram i ka -da bi se broj za po sle nih sveo napra vu me ru.

I na ~e, „A u to sa o bra }aj“, ko ji jeiz gu bio grad ski pre voz, za dr ̀ ao jeop {tin ski, pri grad ski i me |u -grad ski. U funk ci ji je pe de se tak a -u to bu sa.

U Sa mo stal nom sin di ka tu pre-d u ze }a is ti ~u da su zah te vi za po -sle nih vi {e u pu }e ni na a dre su dr -`a ve, od no sno Vla de, a ma we na a -

dre su lo kal ne sa mo u pra ve, za ko juka ̀ u da sve o ba ve ze pre ma „A u to -sa o bra }a ju“ u red no iz mi ru je.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka SI -ZAS-a A lek san dra Ma ro vi }a bez o -zbiq nog stra te {kog part ne ra, aon mo ̀ e da do |e tek po sle re a li -za ci je so ci jal nog pro gra ma i sma -we wa bro ja za po sle nih, pred u ze }une ma op stan ka.

- Ako se o va ko na sta vi po sto ji re- al na o pa snost da fir ma, zbog na go -mi la nih du go va, ode u ste ~aj i da do -|e do ras pro da je i mo vi ne pred u ze -}a, a ona ni je ma la, is ti ~e Ma ro vi}.

Po pre la sku pred u ze }a pod in- ge ren ci ju dr ̀ a ve i gra da bi lo jedo sta go vo ra o mo gu }oj sa rad wikra gu je va~ kog pre vo zni ka i be o -grad ske „La ste“, ko ja je vre me nomtre ba lo da pre ra ste u stra te {kopart ner stvo. To se, me |u tim, ni jedo go di lo jer je U prav ni od bor „A -u to sa o bra }a ja“ ne dav no od bio po -nu du „La ste“, zbog ~e ga je di rek torAS-a Jo van R vo vi} pod neo o stav ku.

- U prav ni od bor fir me je kra jemma ja od bio po nu du „La ste“, po {to jeo ce we no da za po sle ni ma u AS-u neod go va ra po nu da tog be o grad skogpred u ze }a, ko je, na pri mer, ni je

hte lo traj no da pre u zmena {e rad ni ke. „La sta“ jehte la da na {e li ni je re g-i stru je kao svo je, a na {evo za ~e i kon duk te re za po -sli na od re |e no vre me, name sec, dva ili tri. Po redto ga, ve li ki ak ci o na ri„A u to sa o bra }a ja“ u po zo -ri li su nas da je i „La sta“u ve li kim du go vi ma, da jojje i mo vi na pod hi po te -kom, kao i da je vred nostak ci ja te kom pa ni je naber zi u ve li kom pa du, ka ̀ e\o ka no vi}, na po mi wu }ida je „A u to sa o bra }a ju“ po -treb na sta bil na fir ma zastra te {kog part ne ra.

I an ~e, ovo je dru gi putda di rek tor, ko ga je po sta -vi la lo kal na sa mo u pra va,pod no si o stva ku.

U Sa mo stal nom sin di -ka tu ka ̀ u i da su se qu diiz A gen ci je za pri va ti -za ci ju slo ̀ i li sa od lu -kom U prav nog od bo ra AS-a da se po nu da „La ste“ nepri hva ti. Mi li vo je Bu la- to vi} is ti ~e da su im u A -

gen ci ji re kli da su re gi stro va neli ni je naj ve }i re surs i po ten ci -jal jed ne pre vo zni~ ke fir me i daih se ni ka ko ne tre ba od ri ca ti.

Ni ko ni je sre }an

Ko la „A u to sa o bra }a ja“ kre nu -la su niz br do jo{ pre de se tak go- di na, ali je su no vrat ne ka da jed neod bo qih pre vo zni~ kih fir mi uSr bi ji po ~eo ka da je li zing ku }a,po sle tri go di ne ko ri {}e wa, o vojfir mi od u ze la 28 a u to bu sa, ugrad skom pre vo zu. Fir ma ta da gu -bi grad ski pre voz, a li zing ku }aod u ze te a ut bu se pro da je be o grad skoj„La sti“, ko ja kon kur su do bi ja u deou grad skom pre vo zu. „La sta“ pre u -zi ma je dan broj vo za ~a i kon duk -te ra, a AS-u o sta vqa ba last za po -sle nih u slu ̀ ba ma i re ̀ i ji.

Kra gu je va~ ko pred u ze }e pre la zipod in ge ren ci ju dr ̀ a ve, od no snoA gen ci je za pri va ti za ci ju i gra da,ali se ~i ni da se o va kvim po te zom,i a ko je spre ~e no da fir ma du bqepo to ne, ni ko ni je pre vi {e u sre -}io, ni dr ̀ a va, ni va za ~i u AS-u.

Od mah po po dr ̀ a vqe wu AS-akon sta to van je vi {ak za po sle nih,ali je to, za to {to u dr ̀ av noj ka -

si ne ma pa re, o sta lo ne re {e no doda nas. Po red to ga, oba di rek to rako ja su u AS do {la na pre po ru kulo kal ne sa mo u pra ve pod ne la suo stav ke.

Ni ra ni ji di rek to ri ni su bi libo qe sre }e. Po sve mu su de }i, di- rek tor ska fo te qa je u o voj fir mipri li~ no u ̀ a re na.

Dvo ji ca ra ni jih di rek to ra „A u -to sa o bra }a ja“ Dra gan Po pov ski iJo vi ca Su va~ ki, ko je je i me no vao U -prav ni od bor pred u ze }a, hap {e ni suu vi {e na vra ta, zbog sum we da suzlo u po tre ba ma slu ̀ be nog po lo ̀ a -ja i dru gim ma hi na ci ja ma te {ko o -ja di li fir mu. Po pov ski je hap {eni zbog i pri ti sa ka na rad ni ke da mupo klo ne ak ci je pred u ze }a pri va -ti zo va nog po sta rom za ko nu. U timpri ti sci ma, pre ma sve do ~e wi marad ni ka i pen zi o ne ra, u ~e stvo va lisu i po je di ni sin di kal ci.

Sa da sva tri sin di ka ta tra ̀ e ihit no do no {e we pro gra ma za iz la -zak pred u ze }a iz kri ze. O sta lo je,me |u tim, ne ja sno ko tre ba da do ne -se i rad ni ci ma pred sta vi pro- gram po ko me }e fir ma sta ti nasvo je no ge. Pi ta we je da li je to di- rek tor, ko ji je u o stav ci, ali i u o -ba ve zi da sa ~e ka Skup {ti nu pre-d u ze }a i sed ni cu U prav nog od bo rada bi pod neo iz ve {taj o svom man- da tu, ili U prav ni od bor, ko ji je ne -ke o ba ve ze di rek to ra pre u zeo na se -be. Ima i o nih ko ji se na da ju da }equ di iz A gen ci je za pri va ti za ci -ju u sko ~i ti u ovu pri ~u i po nu di -ti me re za o zdra vqe we fir me.

Ne ka ra ni ja is ku stva, me |u tim,po ka zu ju da qu di iz Mi ni star stvae ko no mi je i A gen ci je ni su pre vi -{e za in te re so va ni za sud bi nu pre-d u ze }a u re struk tu ri ra wu, za ko jetre ba pro na }i pra vog stra te {kogpart ne ra. O to me sve do ~e i pri me -ri pred u ze }a, ne sa mo u Kra gu jev -cu, ~i ji put od re struk tu ri ra wa dostra te {kog part ne ra tra je i pode se tak go di na. Da li }e se u slu -~a ju „A u to sa o bra }a ja“ ova prak sapro me ni ti te {ko je re }i.

Su de }i po to me da no ve Vla dejo{ ne ma ni na vi di ku, a da tre nut- no ak tu el na o ba vqa sa mo te ni~ kestva ri, bli ̀ e je pa me ti da zah te -vi za po sle nih u AS-u ne }e mo }i dabu du is pu we ni za pet do se dam da -na i da }e vo za ~i i kon duk te ri ve}26. ju na a u to bu se iz ve sti iz ga ra -`a, ali ne na re dov ne li ni je.

[TRAJK U PO ZO RE WA ZA PO SLE NIH U „A U TO SA O BRA ]A JU“

[o fer ska je tu ga pre go le ma

SVA KOG ME SE CA DU GO VI RA STU:DE JAN \O KA NO VI]

PRO TE SNA VO@WA A U TO BU SA KROZ GRAD PRO [LOG PO NE DEQ KA

6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. јун 2012. www.kragujevacke.rs

Пише Слободан Цупарић

Пo zna ti sce na ri sta Si -ni {a Pa vi} ne dav no jere kao da se spo sob nimqu di ma na o vim pro s-to ri ma sma tra ju oniko ji u me ju da la ̀ u, kra -du, ma ni pu li {u i me -

{e ta re, a i stin ski ta le nat, zna wei skrom na qud skost ni su ni ka kvapre po ru ka. „Na ja vio” je i do la zakve li kog bro ja Sre} ka [o ji }a –qu di bez ka rak te ra, ko ji ma lo zna- ju, ali ko ji pre ko no }i po sta ju u -spe {ni u po li ti ci, bi zni su, jav -nom ̀ i vo tu, sve mu. [o ji }i se mno -`e. [o ji} je sa da e li ta jer po se -du je sve sta tu sne sim bo le po ko ji -ma se ona me ri – ima pa re, ku }u,stran ku, qu de ko ji ga zbog to ga ce -ne... Ima sve iz u zev zna wa i o bra -zo va wa. Ka ko si tu a ci ja u Sr bi jini je ni ma lo ru ̀ i ~a sta, sve su ~e -{}e za mer ke na a dre su „{o i }ev -ski” re gru to va nih po li ti ~a ra: dasu ne sprem ni da se su prot sta ve ipo pu li sti~ koj ve }i ni i u skoj gru -pi kon tro verz nih bi zni sme na, dasu „na o ru ̀ a ni” is pra znom po li -ti kom bez ri zi ka, da su do kaz daSr bi ja ne ma o zbiq nu e li tu – ne op -hod nu za re for me.

- Po gled na srp sku po li ti~ kusce nu za i sta nas do vo di u ne do u -mi cu da li je na {a e li ta kom pe -tent na, od no sno spo sob na da ze mquiz vu ~e iz o zbiq nih pro ble ma, ka -`e za „Kra gu je va~ ke” Mi o drag Ra -do je vi}, prav ni i po li ti~ ki a na -li ti ~ar. – Iz gle da kao da svo jimpo na {a wem na no si vi {e {te tene go ko ri sti, kao da je we na is kqu -~i va svr ha da bra ni po zi ci je na ko- ji ma se na la zi. Zbog to ga se sve ~e -{}e ~u ju gla so vi da je Sr bi ji ne -op hod na eks pert sko-po li ti~ kavla da ko ja bi na do me sti la od su stvostru~ no sti i ne do stat ka zna wa na -{e po li ti~ ke e li te.

Ra do je vi} da qe pod se }a da pa -`qi vi ja a na li za u ka zu je ka ko jesrp ska po li ti~ ka e li ta i pri -li~ no za tvo re na, jer su i sti li ko -vi pri sut ni ve} dve de ce ni je i dase ona re gru to va la po ra znim o s-no va ma – ko je u glav nom ni su u kqu -~i va le stru~ ne re fe ren ce. Popra vi lu u po li ti ku u la ze qu diko ji pre to ga ni su bi li deo ne kedru ge e li te, pri vred ne, kul tur nei sli~ no, a svoj u speh su gra di liis kqu ~i vo na te re nu prak ti~ ne po -li ti ke.

- Mi slim da Sr bi ji za i sta ne do -sta je pra va in te lek tu al na pro e -vrop ska e li ta, da se ov de, na ̀ a -lost, jo{ u vek vo di spor da li }eSr bi ja do mi nant no da bu de o kre -nu ta Is to ku, Za pa du, EU ili ne kimdru gim sa ve zi ma, ka ̀ e Mir ko ̂ i -ki riz, pred sed nik O kru ̀ nog od b-o ra SPO za [u ma di ju. – U tom smi -slu, sa od go vor nost za }u ta we Sr bi- je vi dim, pre sve ga, u ne do stat kupo li ti~ ke vo qe re le vant nih stra -na ka po sle 2000. go di ne.

Po li ti~ ki a na li ti ~ar Bran koRa dun tvr di da je na {a po li ti~ kae li ta ne sprem na da pru ̀ i ot porbi lo ko me ko mo ̀ e da joj na u diili, pak, od ko ga mo ̀ e da ima ko- ri sti. A tu su, po ten ci ra, na pra -vom me stu stran ci, za tim taj ku nii na kra ju – ne ki mo} ni i gra ~i u -nu tar na {ih stra na ka.

Po li ti~ ki ka ni ba li

A gre siv nost, ne va spi ta we i po -pu li zam po li ti ~a ra po put bu me -ran ga vra }a nas na dno. Zna ~i li toda ni je pro {lo vre me u ko me na u -speh mo gu da ra ~u na ju sa mo oni ko -ji su a gre siv ni, na pra si ti i ba ha -ti po si ste mu: a lo oo, bre?!

- Da na {we vre me je {an sa za re- ne san su po pu li zma, jer je e ko nom -ska kri za plod no tlo za we go vo ja -~a we na srp skoj po li ti~ koj sce ni,ob ja {wa va Mi o drag Ra do je vi}. –Tra ̀ e se jed no stav na i br za re {e -wa, tra ̀ e se ne pri ja te qi, ve li ~a

se de mos i vo |a. Po pu li zam je o mi -qe na de sti na ci ja de ma go ga, ko ji ukri znim vre me ni ma ski da ju ma skei po ka zu ju svo je li ce. Kri ti ~a repro gla {a va ju ne pri ja te qi ma na ci- je, a za se be tvr de da su we ni spa- si o ci. Oni su jed na vr sta pre da -to ra i po li ti~ kih ka ni ba la ko jisu sprem ni i da po li ti~ kom pro- tiv ni ku ski nu gla vu.

Bran ko Ra dun ve ru je da se ne ga -tiv na kam pa wa – fo ku si ra we sa mona kri ti ku o nog dru gog i na li~ nena pa de – vra }a po put bu me ran ga.I lu stro vao je to i pri me rom pred -sed ni~ kih iz bo ra, gde se ta kav vida gre siv ne „bor be” pro tiv To mi -sla va Ni ko li }a „o sve tio” Bo ri suTa di }u, ko ji je iz -gu bio na iz bo ri -ma i ~i ja se ne ga -tiv na kam pa wapo ka za la kon tra -pro duk tiv nom.

Dr ̀ av ne si ne ku re

- Ve ru jem da jea gre siv nost, ne s-tan kom ra di ka lai no vim e vrop -skim mo de lom na -pred wa ka, i pak o -sta la iza nas, a -po stro fi ra Mir -ko ^i ki riz. – Netre ba za bo ra vi tida smo u sko ri jojpro {lo sti bi lisve do ci da je pre -ko 50 po sla ni kaAr ka no ve stran -ke, ra di ka la i so- ci ja li sta u Na ro-d nu skup {ti nudo la zi lo na o pru -`a no, a o ru` je jeo sta vqa lo na por- tir ni ci. Bi lo jefi zi~ kog i ver- bal nog na si qanad po sla ni ci mao po zi ci je. Da nas,sre }om, si tu a ci -ja ni je ta kva.

A gen ci ja za bor bu pro tiv ko rup- ci je pre bro ja la je u Sr bi ji 20.617funk ci o ne ra na svim ni vo i ma isti gla do po da tka da na sva kih 237sta nov ni ka u Sr bi ji do |e po je danfunk ci o ner, a pi ta we je ko li kome |u wi ma ima pra vih dr ̀ av ni -ka. Gde tre ba vi de ti ra zli ku iz me -|u ak tu el nih po li ti ~a ra i o -zbiq nih dr ̀ av ni ka – ka kav jesva ka ko bio Zo ran \in |i}?

- Na ̀ a lost, ni smo po sled wih go- di na bi li te sre }e da i ma mo dr -`av ni ke, i a ko su ne ki po ku {a va -li ta ko da se pred sta ve, o ce wu jeBran ko Ra dun. – Da bi ne ki po li -ti ~ar po stao dr ̀ av nik, mo ra daima po dr {ku i jav no sti i kqu~ nihin sti tu ci ja. O po zi ci ja, re ci mo,ni kad ne }e po dr ̀ a ti vla du jersma tra da u vek tre ba da bu de pro- tiv po zi ci je. I sto vre me no, po zi -ci ja na sva ki na ~in mar gi na li zu -je, pri ti ska o po zi ci ju i ta ko do la -zi do per ma nent nog po li ti~ koggra |an skog ra ta, a in sti tu ci je susla be i ne iz gra |e ne. O tu da, za- pra vo, ne po sto ji na ci o nal ni kon- sen zus na ko jem bi ne ki po li ti ~armo gao da gra di dr ̀ av ni~ ku po li -ti ku.

Mi o drag Ra do je vi}, kad je re~ ove li kom bro ju pla }e nih funk ci -o ne ra, sma tra da je pro blem u to -me {to po li ti~ ki si stem ge ne ri -{e ovu po ja vu. Dr ̀ av ne si ne ku re suna gra de za lo jal nost par tij skih po- da ni ka. Stran ke na vla sti, u u slo -vi ma o {tre po li ti~ ke kon ku ren -ci je, po ve re we svo jih ~la no va neza sni va ju na i de o lo {kim vred no -sti ma, pod se }a Ra do je vi}, ve} nago lom in te re su. Stra na~ ki a gi ta -to ri ra ~u na ju sa u no sno pla }e -nim funk ci ja ma ili dru gim pri -vi le gi ja ma na kon do la ska wi ho vepar ti je na vlast.

- Dr ̀ av nik ni je i sto {to i po -li ti ~ar. Sr bi ja je to kom svo je i s-to ri je i ma la ma lo dr ̀ av ni ka, apre vi {e po li ti ka na ta ko ji su sela ̀ no pred sta vqa li kao dr ̀ av -

ni ci. Po li ti ~a ra pre po zna je mo poto me {to ra ~u na sa do bit kom odda nas do su tra, a dr ̀ av nik je spre- man da ri zi ku je da nas da bi o bez -be dio bu du} nost svom na ro du. Dokpo li ti ~ar raz mi {qa o in te re si -ma svo je stran ke i li~ noj pro mo -ci ji, dr ̀ av nik par tij ski in te -res o sta vqa po stra ni i vo di bri -gu o dr ̀ av nim in te re si ma. Dr ̀ av -nik je skro man, a po li ti ~ar je,gord i po hle pan, ka ̀ e Ra do je -vi}.

Po re ~i ma Mir ka ^i ki ri za,sa mo je Zo ran \in |i} u o voj sa vre- me noj Sr bi ji bio o zbi qan dr ̀ av -nik. I na ~e, Sr bi ja i da qe u ve li -koj me ri raz mi {qa na na ~in ka kose raz mi {qa lo u go di na ma vla da -vi ne Jo si pa Bro za Ti ta. Po {to jeta vr sta e li te do mi ni ra ju }a, onagle da da sva kog dr ̀ av ni ka, po putZo ra na \in |i }a, Vu ka Dra {ko vi -}a i jo{ ne kih, u star tu e li mi ni -{e – ka ko po li ti~ ki ta ko i fi zi~ -ki, tvr di ^i ki riz.

Cen tri mo }i

Po treb ni su nam od go vor ni po- je din ci u svim sfe ra ma, jer ka dabi smo i ma li pra vu in te lek tu -al nu i kul tur nu e li tu, po li ti -~a ri ne bi mo gli da de va sti ra juSr bi ju kao do sa da – po {to bi ne -ko re a go vao. Za {to su qu di izsrp ske e li te a pa ti~ ni, za {to sedeo „pro dao stran ka ma”, za {tomno gi o ce wu ju da tu prak ti~ none ma od ne za vi snih in te lek tu a -la ca?

- Ne za vid na je stvar na po zi ci -ja in te lek tu a la ca, ka ̀ e Bran koRa dun. – In sti tu ci je o da kle do la -ze ni su, za pra vo, ne za vi sne. Zna ~i,ne ko ko bi i {ao mi mo stru je, mi -mo o no ga {to je o ~e ki va no, ko bigo vo rio ono {to mi sli, ri zi ko vaobi ka ri je ru, ako ne i svoj po sao.Kon kret ni je, i ma mo one ko ji po dr -`a va ju vlast ka kva da je, dok su ne -ki dru gi ve za ni, pre ko fon do va,fi nan si ra wu i na dru ge na ~i ne zastra ne cen tre mo }i. Sve su sve mu,ne ma mo ne zvi snu in te lek tu al nusce nu. O tu da su oni ili pri ve zakvla sti ma, ili cen tri ma mo }i ko -ji ih po dr ̀ a va ju, {ti te, fi nan -si ra ju...

Mir ko ^i ki riz mi sli da je„kqu~” u to me {to ni je na pra vqe -na ja sna ra zli ka iz me |u kva zi e li -te i pra ve e li te – ni u SA NU, ni uSPC-u, ni u o zbiq nim u dru ̀ e wi -ma i a so ci ja ci ja ma. Raz log je presve ga u to me {to ni su o tvo re ni do -si jei taj nih slu ̀ bi, a to je biopred u slov za dru {tve ni na pre daksvih biv {ih ko mu ni sti~ kih ze ma -qa. Pri me ra ra di, u Bu gar skoj se,kad su o tvo re ni do si jei taj nihslu ̀ bi, vi de lo da je od 15 vla di -ka 12 sa ra |i va lo s taj nim slu -

`ba ma. Kod nas, iz u zev SPO iLDP, ni jed na stran ka ni je bi la po -li ti~ ki voq na da po vu ~e ta kavpo tez.

- Ka da se in te lek tu a lac na |epred vra ti ma po li ti ke, u ve li kojje di le mi, tvr di Mi o drag Ra do -je vi}. – Po pra vi lu, u la skom ustran ku po sta je par tij ski voj niki gu bi svo ju u lo gu kri ti~ ki ne za- vi snog in te lek tu al ca. Me |u tim,iz lo ̀ e ni so ci jal nim pri ti sci -ma, mno gi su pri hva ti li ta kvu u -

lo gu, a gu bi li svoj in te lek tu al nie tos.

Pred na ma su broj na pi ta wa –i ne do u mi ce: ka da }e s po li ti~ -ke sce ne o ti }i oni ko ji naj ma wezna ju, a naj vi {e pri ~a ju; ka da }edo re ~i do }i oni ko ji su ne o -prav da no u „dru gom pla nu”, a ko -ji i ma ju ne {to pa me ti? Ni je li uo voj i o va ko de va sti ra noj Sr bi jinaj hit ni je po me ri ti vlast ko jastal no o tva ra no ve pro ble me ilipod gre va one „ve~ ne”? O sta je dave ru je mo op ti mi sti ma da Sr bi jamo ̀ e mno go bo qe, ali sa mo akobi smo svi za pe li da se s po li -ti~ kom ma fi jom iz bo ri mo ka kobi smo o slo bo di li svo je re sur seko jih jo{ u vek ima. Po sled wiiz bo ri su po ka za li da dru {tvopo ~i we da tra ̀ i o pi pqi ve, kon -kret ne re zul ta te.

Наличија

Mi o drag Ra do je vi}:

U la skom u stran ku in-

te lek tu a lac po sta je par tij -

ski voj nik i gu bi u lo gu ne za -

vi snog kri ti ~a ra. Iz lo ̀ e ni

so ci jal nim pri ti sci ma, mno-

gi su to i u ~i ni li

”

SR BI JA U KA DROV SKIM RA QA MA

Kal fa ni je maj storOva ze mqa je to kom svo je i sto ri je i ma la ma lodr ̀ av ni ka, a pre vi {e po li ti ka na ta ko ji su sela ̀ no pred sta vqa li kao dr ̀ av ni ci. Po li ti ~a ra pre po zna je mo po to me {to ra ~u nas do bit kom od da nas do su tra, a dr ̀ av nik je spre man da ri zi ku je da nas da bi o bez be dio bu -du} nost svom na ro du, tvr di Mi o drag Ra do je vi}

Bran ko Ra dun: Da bi ne ki po li ti ~ar

po stao dr ̀ av nik, mo ra da ima po dr -

{ku i jav no sti i kqu~ nih in sti tu ci ja, jer se

dr ̀ a v ni~ ka po li ti ka gra di na na ci o nal nom

kon sen zu su

”

Mir ko ̂ i ki riz: U Bu -

gar skoj se kad su o tvo -

re ni do si jei taj nih slu ̀ bi,

vi de lo da je od 15 vla di ka 12

sa ra |i va lo s taj nim slu ̀ ba ma.

Kod nas ni je bi lo po li ti~ ke

vo qe da se do si jei o tvo re

”

Iako bi se, na osnovu brojki o nezaposlenima isumorne ekonomskesituacije, moglozakqu~iti da se zasvaki posao mo`ena}i radnik, nijeba{ tako. Mnogi, anaro~ito mla|i,radije }e da ~ekaju ibudu izdr`avaninego da se lateradova koji su te{ki,slabo pla}eni ili se u na{oj kulturi smatrajuponi`avaju}im

Пише Јаворка Станојевић

Сrbija je uspela daosvoji jo{ jednuneslavnu lider-sku poziciju uEvropi - sa762.576 neza-poslenih na{la

se na prvom mestu na konti-nentu po broju qudi koji biradili, ali nemaju gde. Osva-jawu „titule” najvi{e je do-prineo region [umadije i za-padne Srbije, u kome `iviskoro tre}ina nezaposlenih.U Kragujevcu ih je ne{to maweod 23 hiqade, a ~itavom[umadijskom okrugu 36.252.

Onima koji nemaju posaovi{e od cifara govore svemawa ponuda radnih mesta isve ve}i zahtevi poslodavaca.U takvoj situaciji tra`eweposla u struci postaje luksuzkoji sebi mogu da priu{tesamo malobrojni koji supametno odabrali zanimawe iuspeli da postanu dobristru~waci u svom poslu.Ve}ina, koja je predstavqakolateralnu {tetu nespremnostidr`ave da obrazovni sistem dovedeu sklad sa potrebama privrede inau~no-tehnolo{kim razvojem,udru`ene sa svetskom i doma}omkrizom, mora da se zadovoqi onim{to se nudi.

bri{emo sa evidencije i zabran-imo mu prijavqivawe u narednih{est meseci, gotovo da nema takvihslu~ajeva, jer svi mahom prihvatekad im ponudite da rade ono za {tasu se {kolovali. One koji ne `eleda rade kod poslodavaca za koje imi znamo da nisu u situaciji da re-dovno ispla}uju zarade ne bri-{emo, jer se ne mo`e tra`iti odbilo koga da pristane da radi zaxabe, ka`e Qiqana Petrovi}.

Portparol Unije poslodavacaSrbije Dragoqub Raji} priznaje dabirawe posle ponekad zna~i iodbijawe da se prihvate preteranii neadekvatno pla}eni zahteviposlodavaca. Krivicu, me|utim,svaquje na neadekvatan obrazovnisistem koji je proizveo previ{ekadrova koji mogu raditi jednuvrstu jednostavnijih poslova, alii premalo dobrih stru~waka kojisu stvarno potrebni.

- Imamo ogroman broj radnikakoji mogu da rade u trgovini,restoranu, ili da obavqaju jednos-tavne administrativne poslove.Po{to je ponuda velika poslo-davci mogu da ih pla}aju koliko`ele, a to je obi~no jako malo. Zatose mnogima, a naro~ito `enamakoje imaju decu kojoj moraju plati-ti obdani{te, ne isplati da rade natakvim mestima. Postoji, tako|e, ijedan broj poslova koji se smatra-ju poni`avaju}im, pa ih niko, osimRoma, ne prihvata. Zbog toga je veo-ma te{ko na}i radnike za ~i{}eweulica, ili pra`wewe kontejnera.Na{ svet jo{ uvek sa jednom vrstomprezira gleda na selo i seqa~keposlove, pa doma}i farmeri, pored

penom obrazovawa, ~ine i stotineprofesora, u~iteqa, lekara, pra-vnika, ekonomista, pa i po kojidoktor nauka, pri izboru posla naprvo mesto stavqa stabilnostradnog mesta.

- Stabilan posao, uz pristojnuzaradu, danas zna~i i redovnost uisplati, uplatu doprinosa, ali ineku vrstu sigurnosti da }e radniodnos potrajati. Nezaposleni~esto toj vrsti sigurnosti dajuprednost, pa i visina zarade i vrs-ta posla dolaze u drugi plan. Ve-lika ponuda radne snage poslo-davcima je dala mogu}nost da sepona{aju komotno, ali se vre-menom oni koji imaju prevelikezahteve kao i oni koji malopla}aju, neredovno ispla}uju za-rade, ne upla}uju doprinose,iza{li na lo{ glas.

Sada se me|u nezaposlenima,uglavnom, zna ko po{tuje dobrogradnika, koja firma je jaka, gde semo`e ra~unati na dugoro~nije za-poslewe, a ko maltretira, ne pla-}a i stalno mewa radnike. Zna~i,generalno se mo`e re}i da qudi za-ista `ele da rade, ali nisu sprem-ni da rade po svaku cenu. Ovo senaro~ito odnosi na kategorijumla|ih sa vi{im stepenom obra-zovawa, dok su nezaposleni sred-wih godina i oni koji imaju strukukoja se ne tra`i mawe probirqivi.Iako nam zakon dozvoqava dasvakoga ko odbije posao u struci

da prihvataju sezonske poslovekoji obi~no nisu ni laki, ni dobropla}eni. Najvi{e posla ima ugra|evinarstvu i poqoprivredi,ali je te{ko je na}i radnu snaguspremnu na te`ak fizi~ki rad iobavqawe poslova koje na{ men-talitet smatra poni`avaju}im. Utoj grupi, na visokoj poziciji,nalaze se poqoprivredni radovikoji onome ko je sprema na naporanrad na suncu, pored tri obroka,obezbe|uje minimum evro po satu.

Koliko su ovi poslovi nepopu-larni mo`da najboqe govoriprimer jednog od osniva~a zadruge„Seqak” iz Cvetojevca GoranaMilo{evi}a koji je, me|u koris-nicima pomo}i kragujeva~kogCentra za socijalni rad, poku{aoda na|e desetak sezonaca. Na za-kazanom sastanku, nije se pojavioniko, iako su socijalni radniciblagovremeno obavestili sve kojibi bili u stawu da se bave ovimposlovima i tako, bez gubqewaprava na pomo}, zarade koji dinar.

Ni{ta boqe nije ni u omladin-skim zadrugama koje, zbog slabezainteresovanosti za sezonskobrawe vo}a, svojim ~lanovima svere|e nude ovakve poslove. Jedan odvlasnika zadruge pri~a da ve}nekoliko godina nije u stawu da

sakupi grupu odtridesetak rad-nika koja bii{la da bere ma-line ili vi{we.

- Ranije sumnogi hteli daberu maline, jersu mislili da jeto jedna vrstaizleta i da }elako da zaradepare za letovawe.Kada su videlida je to veoma na-poran posao kojise, na plus~etrdeset ste-peni, radi od ju-tra do mraka,po~eli su daodustaju, os-tavqaju}i na

cedili i mene i gazdu koji jera~unao na radnu snagu. Zato samre{io da se vi{e ne bavim timposlovima, pri~a na{ sagovornik.

U ovoj zadruzi nemaju mnogo re~ihvale za mlade koji ne}e ni da raz-govaraju o poslu u kome dnevno nemogu da zarade bar hiqadu dinara.

blizu milionnezaposlenih,moraju da anga-`uju Rumune iradnike izdrugih dr`ava,ka`e Raji}.

U Uniji, me-|utim, ocewujuda birawe poslazavisi od situa-cije u kojoj seneko nalazi.Jo{ uvek nepub-likovana studi-ja, ra|ena da bise videlo kakop o s l o d a v c iocewuju zapos-lene, pokazalaje da najvi{espremnosti zarad pokazuju radnici koji su sedoselili iz drugih sredina i onikoji nemaju podr{ku roditeqa.

- Studija je potvrdila i da na{iqudi jo{ uvek ne veruju da seli~nim radom i anga`ovawemmo`e napredovati, jo{ preovla-dava stav da se karijera gradivezama i korupcijom. Zato {toprivatni sektor ne mo`e sebi dadozvoli luksuz zapo{qavawanestru~nih radnika po preporuci,oni koji nemaju kvalitete ilinisu spremni da daju maksimumbe`e od privatnih poslodavaca,obja{wava Raji}.

Izbegavawe te{kih poslova

Po{to je mogu}nost zaposlewapribli`na verovatno}i da se„ubode” premija na lutriji mno-gi su prinu|eni da rade na crno i

Четвртак, 21. јун 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 7www.kragujevacke.rsДруштво

НОВИ „ТРЕНД”

U prilog tezi da nezaposleni vi{e biraju poslodavca nego posaodirektorka kragujeva~ke filijale NSZ-a iznosi primer da dobarposao kod privatnika mo`e biti privla~niji i od dr`avne slu`be,ilustruju}i to dolaskom „Fijatovih“ kooperanata koji su privuk-li i jedan broj zaposlenih u dr`avnom sektoru.

Ipak, to je jo{ uvek izuzetak. I daqe je mesto ~ista~ice u dr`avnojfirmi po`eqnije od mnogih „finijih” poslova kod privatnika.Ka~ewe za dr`avne jasle mnogi su spremni da plate dugogodi{wimvolonterskim radom. Zbog nade da }e mo`da nekada, ako poka`u dasu vredni, na|u dobru vezu, u~lane se u pravu stranku… uz minimalnunadoknadu, godinama rade diplomci medicinskih, u~iteqskih ifakulteta koji {koluju profesore.

Birawe poslodavca

NEZAPOSLENOST IZ DRUGOG UGLA

Mladi najvi{e probirqivi

RAD U VO]WACIMA ZA LETOVAWE VI[E NIJE „POPULARAN“

NISU SPREMNI DA RADE PO SVAKUCENU:

QIQANA PETROVI], NZS

IZBEGAVAJU SE POSLOVI U POQOPRIVREDI:

DRAGOQUB RAJI], UNIJA POSLODAVACA

Zato ako vam danas obrazovan~ovek ka`e da ne pita kakav jeposao u pitawu samo ako mo`e dase zaradi to i bukvalno zna~i da sene}e libiti da uzme lopatu, daradi kao trgovac, konobar, pomo-}ni radnik…Jer, u vremenima kojalagodan `ivot ne obezbe|uju nidiploma, ni stru~nost, ni odgov-ornost nego posebna socijalna in-teligencija, koju je razvila kate-gorija „sposobnih”, birawe poslaspada u privilegije ovih drugih.

Prednost sigurnosti

Iako bi se na osnovu brojki isumornih prognoza o ekonomskomsunovratu moglo zakqu~iti da seza svaki posao mo`e na}i radnik,~iwenice govore da ovo pravilo neva`i kada su poslodavci u pitawu.Qiqana Petrovi}, direktorkakragujeva~ke Filijale Nacionalneslu`be zapo{qavawa, naime,obja{wava da nezaposleni sa wi-hove evidencije uglavnom prih-vataju ponu|ene poslove, ali bi-raju poslodavce.

Prema wenim re~ima, armijanezaposlenih, koju uz u velikibroj NK i radnika sa niskim ste-

- Kada u|u na vrata odmah pitajukoliko se pla}a, pa tek onda okakvom poslu se radi. ̂ ast izuzec-ima, ali ve}ina mladih je raz-ma`ena i tra`i ne{to fino, lako,dobro pla}eno. Ako takvog poslanema radije }e da le`e i ~ekaju daim roditeqi danas daju 200-300dinara, ka`e vlasnik jedne od bro-jnih zadruga koje obezbe|ujupovremene poslove omladini.

Iako se o birawu posla govoritek kada se na|emo u poziciji danam gori pod nogama, probirqivostzapravo po~iwe prilikom odabirazanimawa. Zbog toga {to niko ne`eli na zanate koji tra`e da se na-porno radi, gde se prqaju ruke i sto-ji na suncu i mrazu, nego bi svi dazavr{e ne{to {to im obezbe|ujekancelariju, fotequ, klimu, danasna birou nema gra|evinskih rad-nika, varilaca, kerami~ara, zana-tlija za obradu metala…Zato se uhiqada broje nezaposleni ekono-misti, pravnici, menaxeri, eko-nomski i razni drugi tehni~ari,medicinske sestre… Neki od wih }ena}i posao u struci, ali prilikegovore da }e ve}ina kada-tad moratida napravi korak unazad i prek-valifikuje se ne bi li sebi obezbe-dili posao od koga su poku{ali dapobegnu.

Јanko Stefanovi}, ~etvoro-godi{wi de~ak iz Kragu-jevca koji boluje od na-jte`eg oblika epilepsije -Vestovog sindroma, u julu}e, najverovatnije, bitipodvrgnut prvom tretmanu

transplantacije mati~nih }elijana specijalizovanoj klinici uBe~u. Zahvaquju}i u~enicima dru-gog osam razreda Medicinske{kole, koji su sami organizovalii sproveli humanitarnu akcijuza prikupqawe novca za pomo}malom Janku, wegovi roditeqiSvetlana i Sa{a uspeli su dasakupe dovoqnu sumu za novi tret-man koji ko{ta oko 9.500 evra itako naprave jo{ jedan korak ule~ewu deteta koje ne mo`e da gov-ori, sedi, hoda. Janku }e, me|utim,biti potrebna najmawe ~etiritretmana da bi, kako se nadajuroditeqi, bar mogao da sedi ilinau~i prve korake.

Sudbina je prema Janku bilavrlo surova. Zbog komplikacijana poro|aju, wegov `ivot je odmahpo ro|ewu, ~itavih mesec dana, vi-sio o koncu. Nakon tridesetod-nevnog boravka u inkubatoru stawese stabilizovalo i Janko vi{enije bio ̀ ivotno ugro`en, ali os-tale su te{ke posledice. Osimzna~ajnog o{te}ewa mozga, us-postavqena je dijagnoza najte`egoblika epilepsije, pod nazivomVestov sindrom.

Danas Janko ima ~etiri godinei veoma ~este napade, preko stot-inu u toku samo jednog dana, gr~evekarakteristi~ne za epilepsiju.Zbog svega toga on ni danas nehoda, ne govori, ne sedi, ne mo`esamostalno da dr`i glavu, ali jeipak veseo, nasmejan i radoznao,kao i sva druga deca.

Prepu{teni sami sebi

Iako su patili zbog te{kogstawa svog deteta, Jankovi rodite-qi ni jednog trenutka nisu se pre-davali. Bili su na svim klinika-ma u Srbiji, Janko je primio svemogu}e terapije, ali poboq{awanije bilo.

- Kako nijedna terapija do sadanije pomogla u le~ewu Vesta kodJanka, odlu~ili smo da probamone{to novo. Do{li smo do nekihinformacija o le~ewu mati~nim}elijama i saznali da jedna odbolnica ve} nekoliko godina raditransplataciju mati~nih }elija, anaro~ito je posve}ena razvojutehnologije u le~ewu neurolo{kih

8 КРАГУЈЕВАЧКЕ УЧетвртак, 21. јун 2012. www.kragujevacke.rsДруштво

roditeqima u susret. Skupili sunovac za prvu terapiju po~etkomove godine, ali Jankovo stawe jebilo veoma lo{e i lekari su se bo-jali da li }e se uop{te probuditiiz anestezije, pa je prvi tretmanodlo`en za juli.

- Ovo nam je jedina nada i veru-jem da }e uspeti, jer sam imaoprilike da vidim decu posle oveterapije. Ukoliko bilo {ta budeboqe bi}e to na{ i Jankov velikiuspeh, pri~a Jankov tata.

Da bi ceo proces le~ewa biosproveden kako vaqa, Sa{i i Svet-lani Stefanovi} neophodno jejo{ mnogo pomo}i. Na`alost, u Sr-biji ne postoji nijedan dr`avnifond koji bi pomogao deci sa Vestsindromom, koji spada u grupuretkih bolesti. Postoje jedinofondovi roditeqa koji su se

i drugih oboqewa. Klinika jespecijalizovala tretmane za {es-naest bolesti i koristi ih zale~ewe preko 200 pacijenatamese~no, pri~a Jankov tata Sa{a.

Kako je za svaku terapiju bilopotrebno mnogo novca re{ili suda se obrate za pomo}, pa suposlali mejlove svim dr`avnimfondovima i humanitarnim orga-nizacijama. Dr`avne institucijenisu pru`ale pomo}, jer zakonomnije predvi|eno le~ewe mati~nim}elijama u Jankovom slu~aju. Isti-na je da je sve to u ekpserimental-noj fazi, ka`e Sa{a, ali je toipak ne{to {to ovoj deci, koje imau prili~nom broju, daje bar nekunadu. Po~eli su sami da skupqajunovac sredinom decembra pro{legodine, mnoge organizacije su seodazvale akciji i iza{le Jankovim

transtvu osiguranih lica saVest sindromom.

- Pro{le godine je o tro{kuFonda na le~ewe mati~nim }eli-jama u Italiju upu}eno 14 osigu-ranika. To su bila deca i odraslipacijenti sa hematoonkolo{kimoboqewima za koje je potrebnatransplantacija mati~nih }elijakostne sr`i od nesrodnog davaoca,ka`e Sawa Mirosavqevi}, port-parol Republi~kog fonda zazdravstveno osigurawe.

Osim dr`avnog Fonda, u Srbijipostoji i Nacionalna organi-zacija za retke bolesti (NORBS),koja je osnovana pre dve godine, kaosavez udru`ewa koja se bave pitaw-ima osoba sa retkim bolestima i~lanova wihovih porodica. Ovaorganizacija nije stru~na, ve} jedobrovoqna, humanitarna, nes-trana~ka, nevladina i neprofit-na i vode je osobe sa retkim boles-tima i ~lanovi wihovih porodica.

Nedavno su predstavniciNORBS-a ukazali da nema pozi-tivnih pomaka u le~ewu obolelihod retkih bolesti, iako je le~eweod wih predvi|eno srpskim za-konodavstvom. Naime, izmenama

udru`ili da bi sami sebi po-mogli, posavetovali se i sli~no.Sve se svodi na to da treba sami dase snalaze.

Bolest van liste

Na pitawe upu}eno Repub-li~kom fondu za zdravstvo da lipostoji na~in da se pomogneroditeqima ove dece kako bi ihodveli na le~ewe na neku od klini-ka u inostranstvu stiglo jezvani~no saop{tewe u kome stojida je „pravilnikom o uslovima i

na~inu upu}ivawa osig-uranih lica na le~ewe uinostranstvo, propisanoda se osiguranom licuizuzetno mo`e odobritile~ewe u inostranstvuna teret sredstavaobaveznog zdravstvenogosigurawa za le~ewe obo-qewa, stawa ili povredekoje se ne mogu uspe{nole~iti u Republici Sr-biji, a u zemqi u koju seosigurano lice upu}ujepostoji mogu}nost zauspe{no le~ewe tog obo-qewa, stawa ilipovrede”.

Tako|e, navedeno jeda postoji lista obo-qewa, stawa i povredaza upu}ivawe nale~ewe u inostranst-

vo, ali da tom listom nije pred-vi|eno upu}ivawe na le~ewemati~nim }elijama u inos-

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ

Pozori{na dru`ina sastavqena od tal-entovanih u~enika drugog osam razredaMedicinske {kole, podstaknuta pri~om ode~aku Janku Stefanovi}u, re{ila je dau~ini ne{to za wegovu budu}nost. Kako bisakupili novac sami su osmislili ire`irali predstavu „Roki i Julka – 100qubavnih muka”, parodiju na [ekspirovodelo „Romeo i Julija”. U~enici su celog pro-le}a igrali ovu predstavu po kragujeva~kimosnovnim i sredwim {kolama.

Posetioci su pla}ali za ulaznicu 50dinara, pa se tako nakupilo vi{e od 200.000dinara u fond za pomo} Janku Stefanovi}u.Komad je osmislila u~enica KatarinaRadovi}, koja je podelila uloge drugovimaiz odeqewa. Finalni ~in ove akcije odr`anje pro{log ~etvrtka, u prepunoj fiskul-turnoj sali Medicinske {kole, gde je pet-naesto~lana u~eni~ka dramska grupa odi-grala jubilarnu predstavu. Bili su tu i maliJanko sa roditeqima, kao i predstavnici{kola u kojima je igrana predstava. U~eni-ci su svima uru~ili zahvalnice za u~e{}eu akciji.

Roki i Julka za re{ewe Jankovih muka

ШТА ЈЕ „РЕТКА БОЛЕСТ”

Retka bolest podrazumeva svaku bolest koja se javqa kod jednog oddve hiqade qudi, ali se jedan broj retkih bolesti javqa i kod jednogu nekoliko stotina hiqada ili miliona qudi. Prema proceni Evrop-skog Komiteta, {est do osam odsto populacije ima neku retku bolest.

Zajedni~ke karakteristike retkih bolesti su da su u 80 odstoslu~ajeva genetskog porekla, da se prvi simptomi javqaju ve} naro|ewu ili u ranom detiwstvu, a da je naj~e{}a posledica trajniinvaliditet.

U Srbiji oko pola miliona qudi ̀ ivi sa nekom retkom bole{}u.Uprkos me|usobnoj razli~itosti, osobe sa retkim bolestima i wi-hove porodice suo~avaju se sa istim brojnim te{ko}ama kojeproisti~u iz retkosti. Uglavnom nemaju dovoqno informacija osamoj bolesti, kao ni gde treba da se obrate za pomo}. Osim toga, ne-dostaje zdravstvena za{tita, kvalifikovani stru~waci, kao i odgo-varaju}a medicinska pomagala. Visoka cena postoje}ih lekova ile~ewa dovodi do siroma{tva porodice i smawewa dostupnostile~ewa. Oboleli od retkih bolesti u Srbiji u najve}em broju nisuprepoznati u sistemu zdravstvene za{tite, a {to je najgore od sve-ga - jo{ uvek ne postoji registar retkih bolesti.

Pola miliona obolelih u Srbiji

BORBA ZA OZDRAVQEWE TE[KO BOLESNOG DE^AKA

Mati~ne }elije - posledwa nada

SA[A I SVETLANA NE @ELEDA SE PREDAJU, VERUJU DA ]EJANKU POSLE TERAPIJE UBE^U BITI BOQE

Roditeqi malog Janka prinu|eni su da samisakupqaju novac za le~ewe deteta na klinici u Be~u, po{to na listi oboqewa za upu}ivawe na le~ewe u inostranstvo nijepredvi|eno da dr`ava refundira le~ewemati~nim }elijama obolelima od Vest sindroma, najte`eg oblika epilepsije

Zakona o zdravstvenoj za{titi izdravstvenom osigurawu pre god-inu dana formiran je Fond zaretke bolesti pri Ministarstvuzdravqa, ali se jo{ nijednaobolela osoba ne le~i sredstvimaiz tog Fonda, koji se finansira de-lom iz buxeta, a delom iz poreza odigara na sre}u. Na`alost, NORBSnikada nije ukqu~en u rad ovogFonda.

U NORBS- u ka`u da su se vi{eputa sastajali sa predstavnicimaMinistarstva zdravqa sa ciqem dazajedni~ki naprave stategiju iplan re{avawa mnogobrojnih prob-lema u dijagnostici i le~ewu oso-ba sa retkim bolestima. Posledwisastanak u Ministarstvu odr`an jemarta ove godine, ali, i pored~vrstih obe}awa da }e se dogovorirealizovati, to se nije dogodilo.Rezultati su pora`avaju}i, ale~ewe osoba sa retkim bolestimajo{ je te`e nego ranije.

Da li }e i izmene i dopune Za-kona ostati mrtvo slovo na papirui ko }e odlu~ivati o tome za koje}e se retke bolesti pla}ati ter-apija, a za koje ne? Kako }e se to~initi kada se ne zna ta~an brojobolelih? Kada }e se po~eti sa pi-sawem Nacionalne strategije zaretke bolesti? Sa kojim se sveproblemima svakodnevno suo~ava-ju osobe sa retkim bolestima i wi-hove porodice - samo su neka odpitawa na koja jo{ uvek niko od na-dle`nih nema odgovor.

Gordana BO@I]

POZORI[NA DRU@INA SAKUPILA VI[E OD 200.000 ZA LE^EWE

DE^AKA

Четвртак, 21. јун 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9www.kragujevacke.rsНесреће

Уpe tak, 15. ju na, oko16 sa tiiz bio je po ̀ ar u ku hi wipr vog pa vi qo na Stu dent -skog do ma „Vi ta Ja wi}”,ali na svu sre }u po vre |e -nih ni je bi lo. Me |u tim,pri ~i we na je znat na ma te -

ri jal na {te ta o ~i joj se vi si ni na-d le ̀ ni jo{ ne iz ja {wa va ju, jer jepro ce na u to ku. U glav nom, o bje kat jeo si gu ran i tro {ko vi sa ni ra wa }epa sti na te ret o si gu ra vju }e ku }e.

Va tre na sti hi ja za hva ti la je deokro va iz nad ku hi we, ko ji je na pra -vqen pre dva de se tak go di na, ka da jerav na be ton ska plo ~a po ~e la dapro ki {wa va. Pret po sta vqa se da jeu zrok po ̀ a ra pa qe we uqa u ve li kojin du strij skoj fri te zi. Ku va ri cesu sa me po ku {a le da u ga se pla men,ali ka ko se on ne kon tro li sa no {i -rio a lar mi ra le su va ro ga snu bri ga -du. U mo men tu iz la ska wi ho vih e ki -pa na te ren kroz ven ti la ci o ni si -stem pla men je ve} za hva tio 500 kva -dra ta kro va ku hi we i sto la ri ju so -ba stam be nog blo ka stu de wa ka ko ji sena la zi di rekt no iz nad teh ni~ kog de -la o bjek ta.

Po re ~i ma Bo ja na To mi }a, na ~el -ni ka U pra ve za van red ne si tu a ci jeu Kra gu jev cu, wi hov pr vi za da tak jebio da e va ku i {u stu den te i sta na reo kol nih o bje ka ta, pa su tek on da pre -{li na ga {e we po ̀ a ra. U tom tre -nut ku bi lo je do sta stu de na ta po so -ba ma s ob zi rom da je jun ski rok u to -ku. Ka da su va tro ga sci do {li za te -kli su o bla ke cr nog di ma i iz gle -da lo je mno go stra {ni je ne go {to jeza i sta bi lo. Bi lo je an ga ̀ o va no 16va tro ga sa ca i pet spe ci ja li zo va -nih va tro ga snih vo zi la.

U po mo} je pri te kla i voj ska.Do {li su sa dva vo zi la i {est voj -ni ka ko ji su im bi li od ve li ke ko- ri sti. Zva li su iz „Vo do vo da” i „^i -sto }e” da pi ta ju da li su po treb newi ho ve ci ster ne i qu di, ali im jere ~e no da ne ma po tre be. Po ma ga lisu i pu ta ri, kao i za po sle ni u Stu- dent skom cen tru. Za to vre me svi stu- den ti su se o ku pi li is pred do ma ipo sma tra li {ta se de {a va, dok su te -le fon ske ve ze bi le u si ja ne.

- Po ̀ ar je ga {en iz stam be nog de -la o bjek ta sa hi drant ske mre ̀ e ko -ja je bi la u funk ci ji, {to ni je ~estslu ~aj, is ti ~e Bo jan To mi}.

u qa ne pa re pod jed na ko za pa qi ve kaoi sa mo uqe. Di rek tor Stu dent skogcen tra Mla |an Di mi tri je vi} mi slida je pro blem na stao pri li kom ga {e -wa po ̀ a ra od stra ne za po sle nih, ka -da je ne ka ko do {lo do pro di ra wapla me na kroz ven ti la ci o ni vod,zbog ~e ga se pro {i rao i na krov. Aka kav je krov naj bo qe zna ju oni ko jisu ga ra di li pre dva de se tak go di na.Pret po sta vqa da je do {lo do za gre -va wa ne kih e le me na ta i pa qe wapot krov ne konstruk ci je.

ci ja, mo gu }e je da va trom one bu du o -{te }e ne, {to se i de si lo u jed nom de -lu ku hi we. U o vom tre nut ku od 240me sta ko li ko i ma mo u pr vom pa vi -qo nu 200 stu de na ta je u so ba ma. Sa -mo su tri so be is kqu ~e ne iz u po tre -be zbog na go re le fa sa de i pro zo ra.Ne }e mo da ih ak ti vi ra mo dok ne za- me ni mo pro zo re i ne sre di mo sve to,ka ̀ e di rek tor Stu den skog cen tra.

On ob ja {wa va da su stu den ti iztih so ba raz me {te ni u pra zne so beili su sa mi pri sta li da se sna |u nane ki dru gi na ~in. Bi lo je so li dar -no sti me |u stu den ti ma i u glav nomsvi su svi no} na kon po ̀ a ra pre s-pa va li u kre ve tu. Pet stu de na ta jepre tr pe lo ve }u ili ma wu {te tu.Na go re li su im ux be ni ci, li~ nestva ri, gar de ro ba, ko zme ti ka... Jed- nom od wih je stra dao lap-top, ali}e mu {te ta, kao i o sta li ma, bi tina do me {te na, i a ko Stu dent ski cen- tar, pre ma re ~i ma di rek to ra, ne matu za kon sku o ba ve zu.

- U tim so ba ma bi li su stu den time di ci ne, PMF-a i FI LUM-a. De -ci }e mo na dok na di ti {te tu ka ko bioni mo gli ne sme ta no da u~e. Ta ko -|e smo u pu ti li do pi se rek to ru i fa -kul te ti ma da se svi ma iz pr vog pa -vi qo na da mo gu} nost, bez ob zi ra{to je taj do ga |aj u zur pi rao dva da -na, da e ven tu al no po me re rok ili is -ka ̀ u ne ku svo ju po tre bu ka da su is -pi ti u pi ta wu. Mi slim da je to po -{te no, ka ̀ e Di mi tri je vi}.

Ku hi wa je sta vqe na van funk ci -je jer je na to pqe na vo dom od ga {e -wa.Mo ra da se pro ve ri e lek tro in -sta la ci ja i re mon tu ju ven ti la to riod ven ti la ci o nih vo do va. Pred u zi -ma ju se naj br ̀ e mo gu }e pro ce du reka ko bi u naj kra }em ro ku o spo so bi -li ku hi wu. Do tle su stu den ti pre u -sme re ni da se hra ne u „Slo bo di”. O -sta li re sto ra ni i pe ka ra su u funk -ci ji.

- Mo ja pred vi |a wa su da }e mo do5. ju la i ma ti o spo so bqe nu ku hi wu upot pu no sti. To pod ra zu me va sve no -ve a te ste, o do bre wa, te sti ra we kom- plet ne mre ̀ e, u re |a ja... Ku hi wa, i -na ~e, ni je pre tr pe la ni ka kvu ha va -ri ju i is prav na je. ̂ ak mi slim da jei fri te za u ko joj se za pa li lo uqe ufunk ci ji, ka ̀ e Di mi tri je vi}.

Do ku men to va we is prav no sti

Pu no su do sa da i u ra di li. Ve} supu sti li to plu vo du u oba pa vi qo na.Ga sna in sta la ci ja je a te sti ra na iz -no va i stu den ti ve} mo gu da se ku pa- ju. Sve o sta le vi tal ne funk ci je su

is pro ve ra va ne za dan i po. Po pu ca -la sta kla iz me wa }e se za par da na.

Za di rek to ra Mla |a na Di mi -tri je vi }a naj va ̀ ni je je da je svapro ce du ra u Stu dent skom cen truis po {to va na do kra ja. Po sto ji ~aki do ku ment ko ji do ka zu je da je uqeu fri te zi za me we no tog da na (pe t-ak) u 12 sa ti. I ma ju, ka ̀ e, HA SAPstan dar de ko ji ta~ no de fi ni {utre nu tak sva ke o pe ra ci je u ku hi wi.Ob u ~e nost qu di za rad na tim a pa -ra ti ma je pot pu na, i za to po sto jido ku men ta ci ja, kao i is prav nostsva kog u re |a ja. Ob u ~e no st qu di zaru ko va we pro tiv po ̀ ar nim a pa ra -

PO@AR U STU DENT SKOM DO MU „VI TA JA WI]”

Pla nu lo uqe iz fri te zeOko 200 stu de na ta izpr vog pa vi qo na bi loje na no ga ma pro {logpet ka zbog iz ne nad nogpo ̀ a ra ko ji je iz bio uglav noj ku hi wi od za- pa qe nog uqa u fri te -zi. Po vre |e nih ni jebi lo, a {te ta se tek u -tvr |u je

VA TRO GA SCI U AK CI JI

PO@AR JE BUK NUO U KU HI WI SO BA KO JA JO[ NI JE ZA U PO TRE BU

MLA \AN DI MI TRI JE VI]

IZ GO RE LI KROV PRI ZEM NOG DE LA DO MA

ti ma se pod ra zu me va.Oni ra de po 20-30go di na na tim po -slo vi ma i si gur noni su do pri ne li dase po ̀ ar de si. Bi lisu im is prav ni i sava ̀ e }im ro kom tra- ja wa pro tiv po ̀ ar nia pa ra ti. O sve mu to -me pr vi ~o vek Stu- dent skog cen tra jesa ~i nio iz ve {taj ipo slao nad le ̀ ni maiz re sor nog mi ni -star stva.

- Sve me re ko je susvih o vih go di napri me wi va ne go vo reda na{ si stem i pakfunk ci o ni {e. To ni -je ni ma lo la ko kadi ma te 180 za po sle -nih i ve li kih brojqu di na is hra ni, {toKra gu jev ~a na, {tostu de na ta, kao i zna -~a jan broj na sme {ta -ju, ka ̀ e Di mi tri je -vi}.

E li za be ta JO VA NO VI]

On ob ja {wa -va da je o vaj po -`ar ka rak te ri -sti ~an jer sepre neo pu temven ti la ci o nihka na la i ta vr s-ta po ̀ a ra je i -na ~e ~e sta u ve- li kim ku hi wa -ma. Sa mo zbogspe ci fi~ no stikrov ne kon- struk ci je pla- men se pre neois pod li me nogkro va iz nadpri zem nog de -la. Mo ra li suda ot ku ju lim sasvih stra na, jer je po sto ja la bo ja zanda se uz fa sa du po ̀ ar pre se li na ne -ko dru go me sto. Po sle dva i po sa tau por nog ga {e wa va tro ga sci su mo glida ob ja ve da je po ̀ ar lo ka li zo van, au br zo za tim i u ga {en. Ali, za sva kislu ~aj pri pad ni ci va tro ga sne bri -ga de ce lu no} su de ̀ u ra li iz pre do -stro ̀ no sti.

Pa qe we fri te ze, po To mi }u, ~e -sto se de {a va u sli~ nim o bjek ti ma.Ne mo ̀ e se re }i u o vom mo men tu dali je u pi ta wu qud ski fak tor, {to }eis tra ga tek po ka za ti, ali se zna da su

`a ra. Ni su nas u kla wa li qu di izpro tiv po ̀ ar ne bri ga de, jer smovaq da kva li tet no to o ba vqa li, ka ̀ eMla |an Di mi tri je vi}.

Vra }a we stu de na ta u so be

- Stu den ti su ve} u su bo tu pre pod -ne vra }e ni u so be. Od 90 so ba, ko li -ko ih ima u pr vom pa vi qo nu, 82 suve} bi le ak tiv ne u su bo tu. To zna ~ida su sve so be struj no a te sti ri ne, dase vi di da li su in sta la ci je u funk -ci ji. I a ko va tra ni je pro u zro ko va -na ne is prav no {}u e lek tro in sta la -

- Vr lo jebit no da suna {i qu disa ni ra li tep o ~ e t n epro ble meko ji su se ja -vi li u ku hi -wi i tek ka -da su sti gliva tro ga sciot kri ven jepro blem nakro vu. Se -d a m - o s a mna {ih rad- ni ka je ak- tiv no u ~e -stvo va lo uga {e wu po -

10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. јун 2012. www.kragujevacke.rs

U vr ti }u „Ko li bri” a dap ti ra se deo o bjek -ta za po tre be de ce sasmet wa ma u raz vo ju.Na ba vqe na je sen zor naso ba, in ter ak tiv nipod i i gra~ ke, a no vipro stor bi }e u funk -ci ji od 1. sep tem bra

Po zna to je da u dru {tvu vr {wa kade ca naj br ̀ e u~e i naj bo qe ra zvi -ja ju svo je spo sob no sti. Ni {ta dru- ga ~i je ni je ni ka da se ra di o de cisa smet wa ma u raz vo ju. U pra vo za -

to je U sta no va za de cu „Na da Na u -mo vi}” pre ne ko li ko go di na od lu -~i la da ma li {a ne sa lak {im smet- wa ma u kqu ~i u re dov ne gru pe, a zade cu sa te ̀ im pro ble mi ma for mi- ra po seb nu raz voj nu gru pu. Da nas ukra gu je va~ kim vr ti }i ma ima 60 de -~a ka i de voj ~i ca ko ji, za jed no sa o -sta lim vr {wa ci ma, sva kog ju trado la ze u svo je so be, dru ̀ e se, i gra- ju i u~e.

I pak, ne ki ma od wih po tre ban jedo dat ni pod sti caj ka ko bi raz vi -li svo je spo sob no sti. Za to su u U -sta no vi za de cu od lu ~i li da na ba -ve ta ko zva nu sen zor nu so bu, ali iu ve du jo{ niz ra zli ~i tih, wi mane op hod nih, sa dr ̀ a ja. Na i me, u vr -ti }u „Ko li bri” ve} se u ve li ko

ra di na a dap ta -ci ji jed nog de lao bjek ta za po -tre be de ce sasmet wa ma uraz vo ju.

- U o vom vr -ti }u bi }e sme -{te na sen zor naso ba ko ju smona ba vi li za hva -qu ju }i po mo }igra da. U pi ta -wu je spe ci jal -no o pre mqe nipro stor ko ji o -mo gu }a va raz vojko or di na ci jepo kre ta i slu -`i za sti mu li -sa we svih ~u la,

kon cen tra ci je i pa ̀ we. Od re |e -nim tret ma nom, ko ji mo ̀ e bi tiin di vi du al ni ili grup ni, de tedo bi ja mo gu} nost da u~i i pri mano ve sa dr ̀ a je.

Po red to ga, u jed noj pro sto ri -ji bi }e po sta vqen in ter ak tiv nipod ko ji ta ko |e slu ̀ i za sti mu la -ci ju ~u la. Pre ko pro jek ta „O bra -zo va we za sve” do bi li smo i i gra~ -ke i di dak ti~ ki ma te ri jal na me -wen ma li {a ni ma sa smet wa ma uraz vo ju u vred no sti od mi li on di- na ra, ka ̀ e Sla vi ca O to vi}, di rek- tor ka U sta no ve za de cu „Na da Na -u mo vi}”.

I de ja u sta no ve je da u vr ti}„Ko li bri” bu de pre me {te na ta ko -zva na raz voj na gru pa u ko joj su ma -li {a ni sa te ̀ im smet wa ma, ali ida o sta loj de ci bu de o mo gu }e no datu do la ze i ko ri ste o vaj pro stor.Na i me, sen zor na so ba i in ter ak -tiv ni pod, o sim {to slu ̀ e za sti -mu la ci ju ~u la, pod jed na ko ko ri stei de ci sa a u ti zmom, hi pe rak tiv -nim ma li {a ni ma, ali i de ~a ci mai de voj ~i ca ma ko ji ne ma ju ni ka kvesmet we u raz vo ju.

Ra do vi na a dap ta ci ji de la vr ti -}a su u to ku. U o vom mo men tu ra dese ram pe ko je }e de ci sa in va li -di te tom o mo gu }i ti lak {i pri -stup, a u to ku su i ra do vi u sa momo bjek tu.

- U o vom mo men tu u 15 ob da ni -{ta u sta no ve sme {te no je 60 de cesa smet wa ma u raz vo ju, dok u raz vo-j noj gru pi i ma mo pe to ro ma li {a -na. Me |u tim, od sep tem bra }e ihbi ti vi {e. Na kon kur su u ma jupri ja vi lo nam se jo{ pe to ro de ceza raz voj nu gru pu, a pri jem ma li -{a na sa smet wa ma u raz vo ju ra di -mo i mi mo kon kur sa, od no sno to -kom ~i ta ve go di ne. Za mi sli li smoda o vaj pro stor bu de do stu pan svimma li {a ni ma ko ji po ha |a ju na {evr ti }e. Kom plet nu a dap ta ci ju fi- nan si ra li smo sred stvi ma u sta -no ve, a ono {to nam u o vom mo men- tu ne do sta je je vo zi lo za pre voz de -ce, ka ̀ e na {a sa go vor ni ca.

Po re ~i ma di rek tor ke, ve} su seo bra ti li na na ne ko li ko a dre sa ina da ju se da }e im ba rem ne ko i za -}i u su sret ka ko bi o vaj pro storve} 1. sep tem bra, ka da bu de sta vqenu funk ci ju, bio do stu pan svimma li {a ni ma.

M. O BRE NO VI]

Пr va teh ni~ ka {ko la UKra gu jev cu od na red ne{kol ske go di ne {ko lo -va }e |a ke na sme ru e lek- tro teh ni ka za jed no pot- pu no no vo za ni ma we – e -lek tro teh ni ~ar in for -

ma ci o nih teh no lo gi ja. Mi ni star -stvo pro sve te je, na i me, na kon iz la -ska kon kur sa o do bri lo da se jed no o -de qe we od 24 u ~e ni ka u pi {e i odsep tem bra {ko lu je za iz ra du soft- ver skih a pli ka ci ja, kre i ra we iraz vi ja we ba za po da ta ka, sta ti~ -kih i di na mi~ kih veb pre zen ta ci -ja i o dr ̀ a va we i pro ve ru si gur no -sti in for ma ci o nih si ste ma.

-U pi ta wu je pot pu no nov smer,od no sno o bra zov ni pro fil, u ~i jemkre i ra wu smo u ~e stvo va li za jed nosa jo{ pet {ko la u Sr bi ji. \a ci }ese {ko lo va ti za rad u IT sek to ru,

ko ji je po sled wih go di na i kod nasu eks pan zi ji i sva ka ko da }e na kondi plo mi ra wa vr lo la ko do }i do po -sla po {to }e i ma ti kom pe ten ci jeko je su tra ̀ e ne, a i zbog ~i we ni ceda je u pi ta wu pot pu no no vo za ni -ma we, ka ̀ e Bi qa na [i po vac, di- rek tor ka Pr ve teh ni~ ke {ko le.

E lek tro teh ni ~a ri in for ma -ci o nih teh no lo gi ja za ovo za ni -ma we {ko lo va }e se ~e ti ri go di -ne. U o sno vi na stav ni plan jesli ~an o ni ma ko ji se u~e na sme -ro vi ma e lek tro teh ni ~ar ra ~u na -ra i e lek tro teh ni ~ar ra ~u nar -skih mre ̀ a, ali }e u ~e ni ci ko jise bu du {ko lo va li za ovo za ni -ma we u ~i ti da ra de sa naj sa vre -me ni jim kom pju ter skim pro gra -mi ma i sa mi iz ra |u ju soft ve re iba ze po da ta ka ko ri ste }i naj no -vi je pro gram ske je zi ke.

Град

ОБДАНИШТА И ДАЉЕ „ТЕСНА“

Is pod cr te 500ma li {a naRo di te qi oko 500 kra gu je va~ kihma li {a na za ~u va we de ce mo ra }eod sep tem bra da se sna la ze ka kozna ju i u me ju. Na i me, za 328 me stau vr ti }i ma U sta no ve za de cu „Na -da Na u mo vi}” ove go di ne kon ku -ri sa lo je 825 de ce.

- Naj ve }i pro blem je to {to jene u pi sa no o sta lo 80 de ~a ka i de- voj ~i ca ~i ja oba ro di te qa ra de.Po ku {a va mo i po ku {a va }e mo ida qe da ba rem za wih na |e mo ne -ko re {e we. I de al no bi bi lo ka -da bi svim zah te vi ma mo gli da i -za |e mo u su sret, i pak slu ~a je vi

gde ra de oba ro di te qa za nas supri o ri tet, ka ̀ e di rek tor ka Sla -vi ca O to vi}.

Re {e we ko je se u o vom mo men- tu na me }e kao iz ve sno je iz najm -qi va we do dat nog pro sto ra. U U -sta no vi za de cu raz mi {qa ju o to -me, ali }e ko na ~an od go vor mo -ra ti da da Skup {ti na gra da kaoo sni va~.

Da pod se ti mo, ove go di ne na-j vi {e me sta kon kur som je bi lopred vi |e no za de ~a ke i de voj ~i -ce ro |e ne 2011. i 2010. go di ne,dok je za o sta le bi lo na me we nood 10 do 30 me sta. Na `a lost, me -sta ni je bi lo ni za jed nog je di nog~e tvo ro go di {wa ka.

ВИШЕ МЕСТА У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

Jo{ o de qe wa u Dru goj gim na zi ji i Po li teh ni~ kojMi ni star stvo pro sve te na knad no je Pr voj teh ni~ koj {ko li u Kra gu jev -cu o do bri lo u pis jo{ jed nog kom bi no va nog o de qe wa u ko me }e se {ko lo -va ti 15 bu du }ih pe ka ra i i sto to li ko me sa ra. Po li teh ni~ ka {ko la jedo bi la o do bre we da u pi {e jo{ 30 |a ka na sme ru vo za~ mo tor nih vo zi -la, pa }e u sep tem bru u kup no i ma ti tri o de qe wa pr va ka na o vom sme ru.I Dru goj gim na zi ji na knad no je do zvo qen u pis jo{ jed nog o de qe wa op -{teg sme ra, pa }e u o voj {ko li i ma ti me sta za 30 u ~e ni ka vi {e ne go{to je na ve de no o In for ma to ru za u pis u ~e ni ka u sred we {ko le.

I na ~e, u Kra gu jev cu je ove go di ne 1.769 |a ka za vr {i lo o smi raz red,a me sta u o sam ov da {wih sred wih {ko la ima da le ko vi {e ta ko da, bezob zi ra na is hod ma le ma tu re, ni ko ne }e o sta ti ne u pi san.

- ^i we ni ca je da se o blast ra ~u -nar skih tehno lo gi ja br zo me wa, i dao bra zov ni si stem ne mo ̀ e da is pra -ti te pro me ne, pa se, re ci mo, nasme ru e lek tro teh ni ~ar ra ~u na rau~e stva ri ko je su ve} za sta re le. Nao vom no vom sme ru |a ci }e i ma ti ve- li ku pred nost po {to }e u ~i ti ono{to je u o vom mo men tu naj ak tu el -ni je, ka ̀ e na {a sa go vor ni ca.

O sno vi e lek tro teh ni ke, pro gra -mi ra we, veb pro gra mi ra we, o pe -ra tiv ni si ste mi, in ter net teh no -lo gi je i ser vi si, za {ti ta in for -ma ci o nih si ste ma, ne ki su od stru~ -nih pred me ta ko ji }e se iz u ~a va tina o vom sme ru. \a ci }e i ma ti i da -le ko vi {e sa ti prak se ne go u kla -si~ nim stru~ nim {ko la ma, pa }eta ko na kon ~e ti ri go di ne i za }ida le ko sprem ni ji da se od mah u kqu -~e u po sao bez do dat ne o bu ke.

Jo{ jed na no vi na je i to {to }e seu ~e ni ci po pr vi put ob u ~a va ti i zae lek tron sko po slo va we. Mo gu} nostza po sle wa i ma }e u o bla sti in for -ma ci o nih teh no lo gi ja, ta~ ni je ufir ma ma ko je se ba ve iz ra dom soft- ve ra i veb a pli ka ci ja, ili u fi nan- sij skom i ban kar skom sek to ru na o -dr ̀ a va wu o pe ra ci o nih si ste ma.

I na ~e, na tr ̀ i {tu ra da za ~e ti -ri go di ne bi }e u kup no 100 e lek tro -teh ni ~a ra in for ma ci o nih teh no -lo gi ja, po {to su o do bre we za u pis nanov smer, po red Pr ve teh ni~ ke {ko -le, do bi le i po jed na {ko la u Be o gra -du i No vom Sa du i dve iz Ni {a, ta -ko da |a ci ko ji ga u pi {u o za po sle -wu ne }e mo ra ti da bri nu. M. O.

NO VI SMER U PR VOJ TEH NI^ KOJ [KO LI

[ko lo va we za IT sek tor

Mi ni star stvo pro sve te je o do bri lo da se jed no o de qe we od 24 u ~e ni ka od sep tem bra {ko lu je za iz ra du soft ver skih a pli ka ci ja, kre i ra we i raz vi ja we ba za po da ta ka, sta ti~ kih i di na mi~ kih veb pre zen ta ci ja i o dr ̀ a va we i pro ve ru si gur no sti in for ma ci o nih si ste ma

VI [E ME STA U SRED WIM [KO LA MA

NO VI NE U VR TI ]U „KO LI BRI”

Pomo} mali{animasa smetwama

PRI O RI TET DE CA ^I JA OBARO DI TE QA RA DE: SLA VI CA O TO VI], DI REK TOR KA U STA NO VE ZA DE CU

RAZ VOJ NA GRU PA U „CR VEN KA PI“

Четвртак, 21. јун 2012. КРАГУЈЕВАЧКЕ 11www.kragujevacke.rsГрад

Пo vo dom Svet skog da nado bro voq nih da va la cakr vi, 14. ju na, u sve ~a -nom sa lo nu Skup {ti negra da tra di ci o nal nosu u ru ~e na ju bi lar napri zna wa i nov ~a ne na-

gra de naj hu ma ni jim Kra gu jev ~a -ni ma ko ji su 50, 75 i 100 pu ta da -li ovu dra go ce nu te~ nost. Slo gano vo go di {we kam pa we bio je „Sva -ki da va lac kr vi je he roj”. Kra gu -je vac se ve} iz dvo jio kao je dan odtri gra da u Sr bi ji sa naj ve }im bro- jem hu ma nih qu di ko ji su se sa svo- jim ge stom u pi sa li u svet sku gru -pu hu ma ni ta ra ca, re kao je dr Ste- van Ki ta ni}, pred sed nik U prav nogod bo da Grad ske or ga ni za ci je Cr ve -nog kr sta.

Dr A lek san dar @i va no vi}, ~lanGrad skog ve }a za du ̀ en za zdrav -stvo, po zdra vio je pri sut ne i u ru -~io 34 sim bo li~ ne na gra de u vred- no sti od 10.000, 12.000 i 15.000 di- na ra. U po zdrav nom go vo ru re kao je

da oni pred sta vqa jupo nos na {eg gra da,te da mu je ̀ e qa da ihu bu du }e za me ne ne kimla |i qu di. Na grad -ni fond za do bro -voq ne da va o ce kr viove go di ne iz no sioje 430.000 di na ra. O -sim po je di na~ nih na -gra da, do de qe ne su ipla ke te za naj hu ma -ni ji ko lek tiv. Wihsu do bi li R RAP „Za- sta va”, „Za sta va Na- men ska” i „Za sta va ka mi o ni”.

- Hva la gra du i gra do na ~el ni ku.Le po je i da se na ma ne ko za hva li,mi ne tra ̀ i mo ne ku ve li ku na gra -du. Tre ba lo bi svi da da je mo krv, kogod je zdrav. Do sa da sam dao krv 101put. Ne kad sam znao, a ne kad i ne ko -me po ma ̀ em. O da zi vao sam se krozak ci je ili po je di na~ no kad me po- zo vu da ne ko me hit no tre ba krv. O -bi~ no su me zva li pre ko mo je or ga -

ni za ci je „Za sa ta va o ru` -je”. Ja sam krv na gru pa„A+”, i ve }i nom se ovagru pa tra ̀ i, ka ̀ e Jo vanRa den ko vi}, do bit nik na-j vi {eg pri zna wa.

On je pe de set pe to go -di {te, a krv je pr vi putdao da le ke 1975. go di ne,jo{ ka da je bio u voj sci.Od ta da, na sva ka tri dotri i po me se ca o ba ve znopo se }u je tran sfu zi o lo -gi ju. Ob ja {wa va da je pro -sto ta ko na vi kao svoj or- ga ni zam i ne mo ̀ e da

pre sko ~i ne ki me sec vi {e, jer utom slu ~a ju o se }a ne ku uz ne mi re -nost, te sko bu. O be }a va da }e ta ko„te ra ti“ sve dok ga zdra vqe ne bu -de iz da lo, a ra ~u na da }e bar jo{15 pu ta mo }i da bu de da va lac.

Jo van ka ̀ e da su mu za krv nu di -li i no vac. Bi lo je slu ~a je va kad suga ~e ka li i is pred {al te ra u bol- ni ci i sa mi mu pri la zi li. Jed nom,ka da je sa mo i ni ci ja tiv no do {ao dada krv, pri {ao mu je ~o vek s pri -~om ka ko mu hit no tre ba krv zak}er ki nu o pe ra ci ju i da ne pi ta{ta ko {ta sa mo da joj se krv od maho bez be di. Od bio je ka ̀ e po nu du,ali mu je i za {ao u su sret.

- Zar u ta kvoj te {koj si tu a ci jida se na pla ti ~o ve ku?! Ma, ni kadni sam ni po mi slio da na pla timkrv, pa ~ak i da se pla }a kao u ne -kim ze mqa ma. Ni ta da ne bi ni u -zeo no vac, ka ̀ e Ra den ko vi} i do- da je: - I ka da bih u zeo pa re, a si g-ur no ne bih ne bi ni znao na {ta daih po tro {im.

On ka ̀ e da, po red ove na gra de,od Skup {ti ne gra da do bro voq nida va o ci kr vi do bi ja ju i ne ke dru -ge be ne fi te, {to ni je za ne ma ri -vo. Pri me ra ra di, i ma ju bes plat -ne sto ma to lo {ke pre gle de i po -prav ke zu ba, za tim ul tra zvuk, le ko -ve, a ako ne {to i pla te po sle sa ra -~u ni ma do la ze u skup {tin sku u p-ra vu i to im se re fun di ra. Grad jeo pre de lio 7.000 di na ra go di {wepo do bro voq nom da va o cu u ci qu o -~u va wa wi ho vog zdra vqa, ali Jo vando ove go di ne ni ka da ni je po di gaoni di na ra. I ba{ su ga sko ro sa mi~i nov ni ci u Skup {ti ni gra dapod se ti li na pra vo ko je ni ka da ni -je is ko ri stio. Ali, ka ̀ e, Bo guhva la, ni je mu tre ba lo jer je biozdrav, a da za u ku }a ne u zi ma, kaone ki, bi lo bi mu is pod ~a sti.

Ra den ko vi}, a i Ma ri ca Pa tr -no gi}, port pa rol ka Cr ve nog kr sta,sa gla sni su da su let wi i zim skime se ci naj kri ti~ ni ji za re zer vekr vi. Plan je da se do kra ja go di -ne sa ku pi 7.000 je di ni ca, a po tre -be su go di {we iz me |u 7.500-8.000je di ni ca, ka ̀ e port pa rol ka grad -ske or ga ni za ci je Cr ve nog kr sta. Zapr vih pet me se ci ove go di ne Cr ve -ni krst, u sa rad wi sa Grad skom u -pra vom za zdrav stvo, Slu ̀ bom zatran sfu zi ju i Ve }em sa mo stal -nih sin di ka ta, or ga ni zo vao je 49ak ci ja do bro voq nih da va wa kr vi,u ko ji ma je pri ku pqe no 3.333 je di -ni ce naj dra go ce ni je te~ no sti.

E. JO VA NO VI]

U Za vo d