1

Аутори каталогаДрагица Гаћеша, Милена Јауковић и Драган Стевовић

Драма | Опера | Балет

НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

ШЕКСПИРШЕКСПИР

2

1

Отварање изложбе | 25. октобар 2019.

Аутори каталогаДрагица Гаћеша, Милена Јауковић и Драган Стевовић

Музеј Народног позоришта у Београду | Сезона 2019/20.

НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

ШЕКСПИР

Драма | Опера | Балет

2

3

ШЕК СПИР, Вилијам(Wil li am Sha ke spe a re, 1564–1616)

Поре клом из имућ не, а потом сиро ма шне гра ђан ске поро ди це, шко ло вао се у род ном Страт-фор ду; сви су изгле ди да се због еко ном ских неда ћа морао упу ти ти у Лон дон, где се већ 1592. кре ће и делу је у теа тар ским кру го ви ма. Те годи не у Лон до ну је са вели ким успе хом при ка за на

нова дра ма о кра љу Хен ри ју VI, за коју се данас сма тра да је била први део Шек спи ро ве три ло ги је Хен ри VI. Већ тада сте као је сла ву драм ског песни ка, што се може закљу чи ти из јед ног пам фле та, који пред ста вља сурев њи ву реак ци ју нај по зна ти јег тада шњег про фе си о нал ног писца дра ма Робер та Гри на. Због епи де ми је куге у Лон до ну, 1593–1594, сва позо ри шта била су затво ре на, па је то, веро-ват но, раз лог што Шек спир пише два спе ва: Вене ра и Адон и Отми ца Лукре ци је, који пости жу вели ки књи жев ни успех. Од јесе ни 1594. он је члан јед не позо ри шне дру жи не, која је дава ла пред ста ве у раз ли чи тим лон дон ским теа три ма, да би се, 1599, сме сти ла у вла сти том ново и згра ђе ном позо ри шту, назва ном Глоб теа тар. Позо ри ште се нала зи ло на јужној оба ли Тем зе и није има ло покри ве но гле-да ли ште. После 1603, када је пре ми ну ла кра љи ца Ели за бе та И, њен наслед ник, краљ Џемс I, узео је под сво је окри ље Шек спи ро ву дру жи ну, која је, отад, често изво ди ла пред ста ве на дво ру, да би, 1608, доби ла нову, нат кри ве ну позо ри шну згра ду у отме ном кра ју Лон до на. До 1600. Шек спир је већ био напи сао гото во све сво је коме ди је и енгле ске исто риј ске дра ме, као и две ране тра ге ди је –Титус Андро ни кус и Ромео и Ђули је та. Потом, до 1608. пише три „мрач не“ коме ди је или „дра ме иде ја“ и сво је вели ке тра ге ди је, да би послед њих актив них годи на, 1608–1612, напи сао чети ри тра ги ко ме ди је или „роман тич не игре“, како су их сувре ме ни ци нази ва ли. Још за Шек спи ро ва живо та обја вље но је четр-на ест њего вих дра ма, али ни јед но изда ње са њего вим одо бре њем. Седам годи на после Шек спи ро-ве смр ти, два њего ва при ја те ља, при ре ди ла су прво пот пу но изда ње драм ских дела вели ког писца (фолио-изда ње, 1623). Обич но се Шек спи ро во драм ско ства ра ла штво дели на две глав не гру пе.

У првој гру пи, којој при па да ју дела што их је напи сао до 1600, нала зе се: тетра ло ги је Хен ри VI (у три дела) и Ричард III, потом Краљ Јован, тра ге ди ја која пред ста вља увод у исто риј ске дра ме у тетра ло ги ја ма; даље тетра ло ги ју Ричард III, Хен ри IV (у два дела) и Хен ри V и десет коме ди ја: Коме ди ја забу на, Укро ће на горо пад, Два пле ми ћа из Веро не, Уза луд ни љубав ни труд, Сан лет ње ноћи, Мле тач ки трго вац, Мно го вике ни око чега, Весе ле жене винд зор ске, Како вам дра го и Бого ја вљен ска ноћ. У тој су гру пи и тра ге ди ја Титус Андро ни кус и Ромео и Ђули је та. Како се види, у овом делу Шек спи ро ва ства-ра ла штва пре о вла ђу ју еле мен ти радо сти, ведри не и хумо ра.

Дру гој гру пи драм ских дела, наста лих почев од 1600, при па да ју тра ге ди је: Јули је Цезар (напи-са на на раз ме ђи сто ле ћа, 1599–1600), Хамлет, Оте ло, Краљ Лир, Мак бет, Тимон Ати ња нин, Анто ни је и Кле о па тра и Кори о лан. Тој гру пи при па да ју три кома да који се не могу озна чи ти као коме ди је, нити пак као исто риј ске дра ме или тра ге ди је: Тро ил и Кре си да, Све је добро што се добро свр ши и Мера за ме ру. Од 1608–1612. Шек спир пише чети ри „роман тич не игре“: Пери кле, Сим бе лин, Зим ска бај ка и

4

Бура, да би, сасвим при кра ју књи жев не и позо ри шне кари је ре, напи сао исто риј ску дра му Хен ри VIII (1612-1613) и та дела засво ђу ју дру гу гру пу у њего ву ства ра ла штву. Шек спир је драм ска дела писао дели ми це у про зи, а дели мич но у сти хо ви ма, и то нери мо ва ним, али гип ким и ела стич ним, вео ма погод ним за сцен ско изво ђе ње. Његов стих обич но се састо ји од пет јам пских сто па. У дра ма ту р-шком погле ду Шек спи ро ва дела пред ста вља ју чисту супрот ност пото њем фран цу ском кла си ци зму.

Струк ту ра Шек спи ро вих драм ских дела, буду ћи да се он не при др жа ва пра ви ла о једин ству рад ње, вре ме на и места, сло бод на је и рад ња се зби ва у кон ти ну и те ту, надо ве зи ва њем при зо ра један на дру ги (до поде ле њего вих дела на чино ве и поја ве дошло је тек касни је). Таква струк ту ра била је после ди ца усло ва позор ни це: сце но гра фи је, у дана шњем сми слу, гото во да није ни било, нити је пак посто ја ла заве са: рад ња се оди гра ва ла без ика квог пре ки да. Шек спи ро во драм ско ства-ра ла штво одли ку је се машто ви то шћу, сјај ним песнич ким изра зом, инвен ци јом у обли ко ва њу лико ва и изгра ђи ва њу сцен ских ситу а ци ја.

Ако се у поје ди ним дели ма наста лим у првом раз до бљу уоча ва почет ни штво у изград њи одно-са међу лико ви ма и њихо вом карак те ри са њу, као нпр. у роман тич ним љубав ним коме ди ја ма Два пле ми ћа из Веро не и Уза луд ни љубав ни труд, онда се већ у тра ге ди ји Ромео и Ђули је та испо љи ла Шек-спи ро ва моћ тален то ва ног дра ма ти ча ра, који, исти на, није још дошао до сум ње у вред но сти живо та и скеп ти ци зма у одно су на људе, али који јасно уоча ва опа сне зам ке у одно си ма међу разним дру-штве ним сло је ви ма, вар љи вост кон вен ци ја и могућ ност ускра ћи ва ња чисте љуба ви.

Али, у Ричар ду II има мо поступ ност у при ка зу суд би не јед ног енгле ског кра ља, одно сно у пред-ста вља њу про це са детро ни за ци је, док у Хер ни ју IV нала зи мо при каз обрат не ситу а ци је, сли ку одбра-не пре сто ла и вла сти. Од десет коме ди ја првог раз до бља нај ви ше пажње побу ђу је Сан лет ње ноћи, дело које потвр ђу је њего ву вели ку поет ску има ги на ци ју, исто као и Мле тач ки трго вац, дело у којем је испо љио реа ли стич ност у обли ко ва њу лико ва и ситу а ци ја и објек тив ност аутен тич ног ства ра оца у при ка зу одно са изме ђу Јевре ја и хри шћа на. Та објек тив ност доћи ће још јасни је до изра за у Бого ја­вљен ској ноћи, делу у којем исме ва пред став ни ке, и то у под јед на кој мери, раз ли чи тих дру штве них кла са. Седам тра ге ди ја: Хамлет, Оте ло, Краљ Лир, Макбет, Анто ни је и Кле о па тра, Кори о лан и Тимон Ати­ња нин, чине врху нац Шек спи ро ва ства ра ња и, зајед но са тра ге ди јом Јули је Цезар, нај леп шу потвр ду њего ва књи жев ног гени ја. У њима је обра ђи вао теме из про шло сти са изван ред ним позна ва њем људ ске пси хе и нара ви поје ди на ца што се испо ља ва ју у одсуд ним живот ним тре ну ци ма. Ство рио је чита ву гале ри ју лико ва, истан ча но при ка за них и редов но вео ма убе дљи вих, чије су тра гич не суд би-не поста ли обра сци при про ма тра њу живот них дога ђа ња све до данас: Хамлет, Оте ло, Лир, Мак бет, Кле о па тра а тако ђе и Јаго, леди Мак бет, Кор де ли ја, Марк Анто ни је и др. Живот ност тих лико ва није ништа изгу би ла током чети ри сто ле ћа, коли ко нас дели од њихо ва настан ка. Напро тив, про те кло вре ме као да је доне ло мно го дока за о уни вер зал но сти тих лико ва и мно го број на књи жев но-ана ли-тич ка и сцен ска тума че ња увек су откри ва ла њихо ва нова зна че ња. Упра во овим сво јим тра ге ди ја-ма Шек спир се увр стио међу нај че шће изво ђе не дра ма ти ча ре широм све та.

Рашко В. Јова но вић, ПОЗО РИ ШТЕ И ДРА МА, Вук Кара џић, Бео град, 1984.

5

Богосава Никшић Бијелић, Северин Бијелић,Вука Дунђеровић и Предраг Тасовац,

Млетачки трговац, 1953.

Драгана Варагић и Тихомир Арсић Ромео и Јулија, 1981.

Нада Шкрињар и Љубиша ЈовановићОтело, 1958.

Наташа Нинковић и Сергеј ТрифуновићУкроћена горопад, 1993.

6

Бранислав Јеринић и Марко Николић Макбет, 1975.

Петар Банићевић Хамлет, 1970.

Мирослава Бобић Хамлет, 1970.

Бранка ПешићХамлет, 1970.

Кориолан, 1936.

7

Александар Златковић,Сан летње ноћи, 1920.

Ивана Јовановић и Слободан Бештић, Хамлет, 2002.

Јулије Цезар, 1925.

8

Милош Жутић и Милосав Мија АлексићРичард III, 1972.

Предраг Мики МанојловићРичард III, 1992.

Олга Спиридоновић, Много буке ни око чега, 1951. Богојављенска ноћ, 1939.

9

Бранка Пешић и Петар БанићевићЗимска бајка, 1969.

Мида Стевановић и Марко НиколићКако вам драго, 1978.

Петар Банићевић и Раде МарковићМера за меру, 1973.

Бранка Пешић и Петар Банићевић Ненаграђени љубавни труд, 1964.

10

Љубица Љубичић и Аница Стојановић, Веселе жене виндзорске, 1951.

Радмила Тодоровска и Душан Поповић,Макбет, 1981.

Душан Плазинић, Ненад Чича и Хор, Отело, 2015.

Јован Глигоријевић, Милка Стојановић, Марио дел Монако, Олга Милошевић,Душан Миладиновић и ансамбл, Отело, 1971.

11

Рут Парнел и Димитрије ПарлићРомео и Јулија, 1949.

Душка СифниосРомео и Јулија, 1965.

Катарина Обрадовић и Жарко ПребилРомео и Јулија, 1958.

Милица Бијелић и Радомир ВучићРомео и Јулија, 1979.

Вишња Ђорђевић и Боривоје МладеновићРомео и Јулија, 1966.

Душица Томић и Боривоје МладеновићРомео и Јулија, 1967.

12

Душка Драгичевић и Константин КостјуковРомео и Јулија, 1993.

Ана Павловић и Константин ТешеаРомео и Јулија, 2003.

Мила Драгичевић и Денис КасаткинРомео и Јулија, 2003.

Далија Иманић и Константин ТешеаРомео и Јулија, 2003.

Укроћена горопад, 2009.

13

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

За издавача ИВАНА ВУЈИЋ КОМИНАЦ

Графички уредникЈОВАН ТАРБУК

Аутори изложбеДРАГИЦА ГАЋЕША, МИЛЕНА ЈАУКОВИЋ И ДРАГАН СТЕВОВИЋ

Дизајн изложбе и каталогаЈЕЛЕНА РАТКОВИЋ

Кори шће не фото гра фи је из фон до ва МПУС,Народ ног позо ри шта у Бео гра ду

Коришћена грађа из Графичке збиркеНародне библиотеке Србије

Ауто ри фото гра фи ја: Зоран Милер, Миро слав Крстић, Миша Мустапић, Виценцио Жакнић, Срђан Михић

Штампа каталога Birograf, Београд Тираж 400 примерака

Управница Народног позоришта у Београду Ивана Вујић Коминац

Директор Музеја Народног позоришта у БеоградуДраган Стевовић

Организатор Музеја Народног позоришта у БеоградуДрагица Гаћеша

Маркетинг Народног позоришта у Београду 2622180

Музеј Народног позоришта у Београду, Доситејева 2Тел: 3284473 www.narodnopozoriste.rse-mail: muzej@narodnopozoriste.rs

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

792.82.091(497.11)(083.824)821.111-2:792.091(497.11)(083.824)

ШЕКСПИР на сцени Народног позоришта : драма, опера, балет / aутори каталога Драгица Гаћеша, Милена Јауковић и Драган Стевовић ; [аутори фотографија Зоран Милер ... [и др.]]. - Београд : Музеј позоришне уметности Србије, 2019 (Београд : Birograf). - 12 стр. : илустр. ; 23 cm

Тираж 400. - Стр. 3-4: Шекспир Вилијам (William Shakespeare, 1564-1616), енглески драматичар / Рашко В. Јовановић.

ISBN 978-86-80918-23-5

1. Гаћеша, Драгица, 1986- [аутор]а) Шекспир, Вилијам (1564-1616) -- Сценско извођење -- Београд -- Изложбени каталози

COBISS.SR-ID 280412684

14