zastita kosticavih vocnih vrsta 2015

7/17/2019 Zastita Kosticavih Vocnih Vrsta 2015

1/12

Zatita koticavih vocnih vrsta od

prouzrokovaca bolesti i tetnih insekata


2/12

upljikavost lista Clasterosporium carpophilum

upljikavost lia predstavlja ekonomski znaajno oboljenje koavog voa. Zaraeni listovi gube fotosintetsku aktivnost, azaraeni plodovi gube trinu vrednost. Na listu se nalaze pege crvenkasto smee boje oiviene uskom zonom ute boje. Kasni-je u okviru pega tkivo odumire i taj deo ispada. Sline pege se mogu javiti na mladarima, koji deluju kao da su oteeni gradom.Na plodovima se javljaju pege koje podseaju na kraste poto su u odnosu na povrinu ploda ispupene.

Clasterosporium carpophilumne predstavlja veliki problem u dobro negovnim zasadima. Od agrotehnikih mera treba uraditiorezivanje i uklanjanje rak-rana kao izvora inokuluma.

Prvo tretiranje treba izvesti u jesen po opadanju lia preparatima na bazi jedinjenja bakra (CUPROZIN 35 WP 0,35% iliBAKAR OKSIHLORID 50 0,5%). Tretiranjem ovim preparatima znaajno se redukuje koliina prezimljavajueg inokulumapatogena i smanjuje se mogunost infekcije mladara. Drugo tretiranje preparatima na bazi bakra radi se u rano prolee, predbubrenje pupoljaka kada se preporuuje korienje fungicida BAKARNI OKSIHLORID0,5%, CUPROZIN 35 WP0,35% ili PLAVOULJE2%.

Tokom vegetacije prvo tretiranje treba obaviti u fenofazi precvetavanja, a sledea dva do tri u intervalima od 10 20 dana. Akoje kiovito vreme ovaj interval treba da bude krai. Za suzbijanje mogu se koristiti preventivni fungicidi: METOD 480 SC0,3% iMANKOGAL 800,25%.

Iako zauzimaju znaajne povrine u voarskoj proizvodnji u Srbiji nije dovoljno raeno na unapreenju tehnologije prozvod-nje kotiavog voa. Od 1,5 miliona tona voa koliko se godinje proizvede u Srbiji, oko milion tona je kotiavo voe to je70 odsto ukupne proizvodnje. Ta proizvodnja danas treba da se zasniva na naunim principima i savremenoj agrotehnici ipomotehnici. Stvaraju se i uvode u proizvodnju nove sorte sa sve veim privredno-biolokim potencijalom. Ova injenica obav-ezuje proizvoae na sticanje veeg strunog obrazovanja. Gajenje kotiavog voa je vrlo rentabilno, stoga je njegovo gajenjeveoma znaajno za individualne poljoprivredne proizvoae. Trite ujedno trai sve vei kvalitet plodova, a oni se ne mogu

dobiti bez adekvatne primene mera zatite bilja. One se trebaju sprovoditi prema potrebi tj. svaki tretman treba izvoditi naosnovu realnih opasnosti od prouzrokovaa biljnih bolesti ili tetnih insekata. Od najveeg znaaja je pravilno odreivanje mo-menta tretiranja, kvalitet izvedenog tretiranja i adekvatan izbor sredstva za zatitu bilja.

ZATITA KOTIAVOG VOA OD PROUZROKOVAA BOLESTI

ZATITA KOTIAVOG VOA

uvajmo peleTretiranje zasada obaviti u ranim jutarnjim ili veernjim asovima, kada pele nisu aktivneu vonjacima, kako bi se osigurala potpuna bezbednost pela!Tokom cvetanja ne treba primenjivati insekticide.

upljikavost lista breskve upljikavost lista kajsije upljikavost lista trenje


3/12

Trule plodova-Monilinia spp.

Suenje cvetova i granica - Monilinia spp.

Sa ekonomske take gledita, trule plodova je jedno od najrazornijihoboljenja breskve. Pod povoljnim uslovima, ovo oboljenje moe dostii

epidemioloke razmere za veoma kratko vreme i dovesti do potpunog gu-bitka prinosa.

U paleti fungicida Galenika Fitofarmacije postoji nekoliko dobrih fungicidakoji imaju svoje mesto u programu zatite imajui u vidu njihovu biolokuefikasnost. Preventivni fungicid METOD 480 SC0,3% moe biti dobar izbor usluajevima gde nema mnogo inokuluma i kada je opasnost od zaraze rela-tivno mala. Preparati iz ove grupe se moraju primeniti pre oekivanih pada-vina. Fungicid AKORD 0,075% je veoma efikasan u suzbijanju trulei plodova.Tokom sazrevanja plodova, do 7 dana pred berbu, moe se koristiti iDIONAL500 SC0,15%.

Gljive iz roda Monilinia predstavljaju patogene koji nanose najvee gubitke u prinosima voa u svetu. tetnost u kiovitim go-dinama moe biti i do 100 %, ako se uzme u obzir suenje cvetova, granica i trule plodova. Simptomi se javljaju u vidu suenjacvetova i granica.

Tokom mirovanja vegetacije treba izvriti tretiranje preparatima na bazi jedinjenja bakra BAKARNI OKSIHLORID50 0,5 %,

CUPROZIN 35 WP0,35% ili PLAVO ULJE2%. Cilj ovog tretiranja je smanjivanje prezimljavajueg infekcionog potencijala Mo-nilinia spp.Za spreavanje suenja cvetova i granica kod breskve dovoljno je obaviti jedno do dva tretiranja u fenofazi cvetanja. GalenikaFitofarmacija preporuuje korienje fungicida kao to su DIONAL 500 SC 0,15%, GALOFUNGIN T0,1%,KUBIK PLUS0,25% iliAKORD0,075%. U uslovima ekstremno loih klimatskih prilika treba izvesti tretiranje i u fazi precvetavanja.


4/12

ZATITA LJIVE

Plamenjaa ljive Polystigma rubrum

Plamenjaa je najvanija gljivina bolest koja se javlja na ljivi. Ova bolest poseb-no doprinosi alternativnoj rodnosti ljive. Plamenjaa se javlja na svim sortamaljive, a posebno velike tete nanosi sorti Poegaa. tete se ogledaju u prevre-menom opadanju lia to onemoguava dozrevanje plodova koji gube svakuupotrebnu vrednost.

Osnovna hemijska zatita obavlja se nakon zavretka cvetanja kada imamomaksimum infekcije. Infekciju pre i za vreme cvetanja ne suzbijamo jer je nemamnogo, a osim toga i infekcioni potencijal je nizak. Uglavnom su potrebna 2 3tretiranja. Prvo se obavlja u precvetavanju, a ostala u intervalima do 14 dana na-kon prethodnog.

Od fungicida Galenika Fitofarmacija preporuuje METOD 480 SC0,3% iMANKOGAL 800,25%

Kovrdavost lia breskve Taphrina deformans

Kovrdavost lia breskve

Kovrdavost lia breskve

Plamenjaa ljive

Kovrdavost lista predstavlja jedno od ekonomski najznaajnijih oboljenjabreskve. Javlja se svake godine i ukoliko se ne sprovedu pravovremene merezatite moe doi do potpune defolijacije biljaka. Zbog ponovnog porasta lisne

mase posle defolijacije plodovi ostaju sitniji a biljke se iscrpljuju. Kovrdanje listaje karakteristian simptom ove bolesti.

Suzbijanje T. deformans mora se obaviti pre kretanja vegetacije.

Prvo tretiranje treba izvesti u jesen posle opadanja lia. Cilj ovog tretiranja je dase smanji infekcioni potencijal na stablima breskve. Navedeno tretiranje se izvodipreparatima na bazi jedinjenja bakra, kao to su BAKARNI OKSIHLORID50 0,5%ili CUPROZIN 35 WP 0,35%.

Sledee tretiranje treba obaviti krajem zime, u mirovanju vegetacije preparatimaBAKARNI OKSIHLORID50 0,5%, CUPROZIN 35 WP0,35% iliPLAVO ULJE2-3%. U toku fenofaze bubrenja pupoljka, a svakako pre njihovog otvaranja zasadetreba tretirati preparatima DIZIRAM 76 WG 0,3% ili DAKOFLO 720 SC 0,25 0,35% . U sluaju produenog kretanja vegetacije ovo tretiranje treba ponoviti.

Potrebno je istai da tretiranja protiv T. deformans, nakon izbijanja simp-toma tokom vegetacije, ne daju nikakve efekte.

ZATITA BRESKVE I NEKTARINE OD PROUZROKOVAA BOLESTI


5/12

ZATITA VINJE I TRENJE

Ra ljive Tranzschelia pruni spinosae

Roga ljive Taphrina pruni

Pegavost lista Blumeriella jaapii

Pegavost lista predstavlja problem, odnosno ekonomski je znaajna bolest u godinama sa kiovitim proleem. Primena fungi-cida je neophodna. Od fungicida se najee koriste preparati METOD 480 SC 0, 3% ili MANKOGAL 800,25%.

Tretmane treba zapoeti od fenofaze precvetavanja, a kasnije tokom vegetacije nastaviti u intervalima od 7 14 dana u zavis-nosti od vremenskih uslova.

Ova bolest napada skoro sve sorte ljive. Posebno su osetljive ranije sorte.

to se tie hemijske zatite, najee su dovoljna 2 3 tretiranja. Prvo tretiranje se obavlja oko mesec dana posle cvetanja, a

ostala se izvode u intervalima od 10 14 dana. Suzbijanje se vri preventivnim fungicidima kao to su METOD 480 SC0,3% iMANKOGAL 800,25%.

Ova bolest se javlja periodino pa samo u pojedinim go-dinama dolazi do jaih napada kada moe biti uniteno i do80% plodova ljive. To se najee dogaa kada su proleakiovita i hladna.

Roga ljive je vrlo upadljiva i brzo uoljiva bolest. Zaraeni

plodovi, na kojima se javljaju simptomi, rastu znatno bre odnezaraenih. Oboleli plodovi su izdueni, zadebljani i iskriv-ljeni pa podseaju na roga.

Najsigurnija mera zatite je korienje fungicida na bazi bakrapre kretanja vegetacije tj. pred samo pucanje pupoljaka. Timese unitavaju askusi tj. konidije koje se nalaze na kori. Iz paletefungicida Galenika Fitofarmacije preporuuje se korienjeBAKAR OKSIHLORID 500,5% , CUPROZIN 35 WP0,35% iliPLAVO ULJE 2%.

Pegavost lista

Roga ljive

Pegavost lista


6/12

ZATITA KOTIAVOG VOA OD TETNIH INSEKATA

BRESKVA

Breskvin smotavac - Cydia molesta

Breskvin smotavac se javlja svake godine nanosei znaajne tete u proizvod-nji breskve i nektarine. tete mogu biti direktne i indirektne.Larve svojom ishranom prave direktne tete na plodovima izazivajui crvlji-vost, kao i na letorastima u ije vrhove se ubuuju izazivajui suenje. Takoe,larve svojim oteenjima stvaraju povoljne uslove za razvoj trulei plodova itime prave indirektne tete.

Odreivanje rokova suzbijanja vri se praenjem leta leptira feromonskimklopkama i odlaganja jaja. Na lokalitetima gde breskvin smotavac predstavljaveliki problem, prvo tretiranje treba uraditi pre poetka polaganja jaja insekti-cidom HARPUN0,1% u kombinaciji sa TONUS-om 0,05%.

Sledee tretiranje za suzbijanje prve generacije treba obaviti pre ubuivanjagusenica u plodove sa klasinim insekticidima. Tokom hladnijih prolee ko-ristiti piretroide jer imaju bolju efikasnost na niim temperaturama. Izuzetnoje vano da se dobro suzbije prva generacija, jer e kasnije tokom vegetaci-je biti mnogo slabiji napad ove tetoine. Sledea tretiranja se obavljaju uodreenim vremenskim intervalima (10 15 dana) u zavisnosti od perzistent-nosti preparata. Od insekticida mogu se koristiti: DIMETOGAL0,1%, FOBOS0,05% , RADAR 300 EW0,25% ili TONUS0,05%.

Breskvin smotavac

Zelena breskvina va

Zelena breskvina va Myzus persicae

Na breskvi se moe javiti vie vrsta biljnih vaiju, ali ekonomski najznaajnijaje Myzus persicae.Ona se javlja svake godine i moe naneti 100 % tete. Prouz-rokuje uvijanje lia i vrhova mladara i njihovo suenje, a biljke zaostaju u po-rastu. Plodovi ostaju sitni i na njima se javlja intenzivna medna rosa, na kojojse razvijaju gljive aavice. Ovakavi plodovi gube trinu vrednost.

Suzbijanje Myzus persicae na breskvi predstavlja veliki izazov. Osnovni prob-lem je to ova va veoma brzo razvija rezistentnost na insekticide. Ova pojava

ograniava izbor insekticida za njeno suzbijanje. Prva mogunost za suzbi-janje je tretiranje mineralnim uljima GALMIN2-3% od bubrenja pupoljakado fenofaze miije ui, ime se znaajno redukuje populacija vaiju. Osnovnotretiranje za suzbijanje biljnih vaiju je u fenofazi neposredno pre cvetanja iliu precvetavanju.

Od insekticida mogu se koristiti: : KONZUL0,1% , RADAR 300 EW0,3% iliTONUS0,05%.


7/12

Tripsi Taeniothrips meridionalis, Frankliniella occidentalis

Dudova titasta va - Pseudaulacaspis pentagona

U poslednje vreme na breskvi, a posebno na nektarini, tripsi dobijaju na znaaju. Jav-lja se svake godine i na nektarini nanosi znaajne tete. Trips na nektarini moe izaz-vati dva tipa oteenja. Prvi tip je plutavost i udubljenost plodova. Ovaj tip oteenjase javlja kao posledica ishrane tripsa tokom cvetanja i precvetavanja. Drugi tip je bel-ilo pokoice ploda na obojenim sortama. Ovaj tip oteenja javlja se kao posledicaishrane tripsa kada su plodovi poluzreli ili zreli. U oba sluaja plodovima se znatno

smanjuje trina vrednost.

Suzbijanje korova u vonjaku i oko njega doprinosi manjoj brojnosti tripsa. Ovo jeneophodno uraditi pre cvetanja breskve. U zavisnosti od brojnosti tripsa prvi tretmantreba obaviti ili pre cvetanja ili u precvetavanju.

Od insekticida mogu se koristiti: KONZUL0,1% , RADAR 300 EW0,25% ili TONUS0,05%.

titaste vai na breskvi i nektarini u poslednje vreme postaju sve vei problem. U poslednjih desetak godina dolo je doproirivanja povrina pod nektarinama, koja je vrlo osetliva na ovu titastu va. U uslovima jaeg prisustva ove tetoine dolazido suenja pojedinih delova kronje. Direktne tete prave i na plodovima, jer usled prisustva ove tetoine smanjuje se trinavrednost plodova.

Osnovna mera suzbijanja P. pentagona i ostalih titastih vaiju je primena mineralnih ulja, GALMIN2-3% od mirovanja veg-etacije do bubrenja pupoljaka.

Sledei tretman je u vreme pojave larvi lutalica. Takoe se za termin suzbijanja moe iskoristiti i period leta mujaka. Za suzbi-janje se mogu primeniti insekticidi KONZUL0,1% ili RADAR 300 EW0,25%

ljivin smotavac

LJIVA

ljivin smotavac Cydia funebrana

ljivin smotavac ima dve generacije godinje i rasprostranjen je u svim naim ljivarskim rejonima izazivajui crvljivost plodova.Suzbijanje ove tetne vrste vri se u periodu od zavretka embrionalnog razvoja do ubuivanja gusenica (od kraja maja do krajajuna) sa obaveznim ponavljanjem tretiranja u vremenskim razmacima koji zavise od rezidualnog dejstva primenjenih preparatazbog preklapanja generacija. Galenika Fitofarmacija preporuuje korienje jednog od insekticida DIMETOGAL0,1% RADAR300 EW0,25% i FOBOS0,05%.


8/12

ljivine ose Hoplocampa spp.

ljivina titasta va - Neulecanium corni

Obe vrste napadaju samo ljivu. Oteeni plodovi se vrlo lako prepoznaju pocrnim takicama na plodovima koje predstavljaju mesto gde su se paguseniceubuile u plod. U zasadima gde se ne vri suzbijanje ove tetoine, oteenostplodova se kree i do 100%. U naim klimatskim uslovima suzbijanje ljivineose se vri u vreme precvetavanja ljive, tj. kada otpadne 2/3 kruninih listiai kada cvetovi ljive nisu vie atraktivni za pele. Od insekticida iz palete Gale-nika Fitofarmacije preporuuju se DIMETOGAL0,1%, RADAR 300 EW0,25%i FOBOS0,05%.

Trenjina muva je najznaajnija tetoina trenje i vinje kod nas. Bez obzirana vremenske uslove javlja se svake godine. Najvie napada srednje kasne ikasne sorte treanja, dok kod vinje napada poznije. Za uspeh suzbijanja ovetetoine veoma je vana pravovremena upotreba insekticida. Najpovoljnijimomenat za primenu insekticida je nekoliko dana nakon polaganja jaja a preubuivanja larve u plod.U praksi postoji i pravilo da se zatita vinje i trenjeod muve sprovodi otprilike kada 50 % plodova izgubi zelenu boju i pone darumeni. Od insekticida prepuruuje se korienje preparata kao to su TONUS0,05%, KONZUL0,1% iliRADAR 300 EW 0,25%.

Pojedinih godina moe da nanosi znaajne tete u pojedinim reonima proizvodnje vinje i trenje. Vinjin svrdla se suzbija ufazi precvetavanja nekim od insekticida TONUS0,05%, KONZUL0,1% ili RADAR 300 EW0,25% .

Suzbijanje ove tetoine je dugotrajno i teko, jer votana prevlaka titia titi ih od delovanja insekticida vei deo ivotnogciklusa. Tretiranje protiv ove tetoine se obavlja se u fazi bubrenja pupoljka mineralnim uljem GALMINu koncentraciji 3%.

Naredno tretiranje se obavlja pri pojavi pokretnih formi, kada ispiljene larve prelaze na lie. To je orjentaciono druga polovinajuna. Tretiranje se izvodi jednim od insekticida iz grupe organofosfata, KONZUL0,1% ili RADAR 300 EW0,25%.

VINJA I TRENJA

Trenjina muva - Rhagoletis cerasi

Vinjin svrdla -Rhynchites auratus

ljivine ose

Trenjina muva


9/12

prskanje

RADAR 300 EW- aktivna materija je hlorpirifos (300 g/l preparata).Ovo je kontaktni insekticid koji se primenjuje za suzbijanje vai kodljive i vinje, u fazi formiranja kolonija u konc. 0,15 0,25 %. Koristise u integralnoj zatiti ljive i vinje. Karenca je 28 dana. Pored nave-denog insekticida za isti namenu mogu se koristiti: CIPKORD 20 EC iKONZUL.

lovanja i razvoja rezistentnosti. TONUSse primenjuje u koncentraciji

od 0,025%. Karenca je 28 dana.

HARPUN - je insekticid na bazi aktivne materije piriproksifen kojise karakterie visokom efikasnou u suzbijanju ljivinog i bresk-vinog smotavca. Kontaktni je insekticid koji svoje delovanje ispoljavaspreavanjem piljenja larvi i prelaska stadijuma larve u stadijum adulta.

INSEKTICIDI


10/12

PROUZROKOVAI BOLESTI:Monilija (Monilinia laxa i M. fructigena), kovrdavost lista breskve (Taphrina dephormans), rogaljive (Taphrina pruni), plamenjaa ljive (Polistigma rubrum), upljikavost lista (Clasterosporiumcarpophilum, Stigmina carpophila), pegavost lista (Blumeriella jaapii)

PLAVO ULJE - predstavlja jedinstvenu formulaciju farmaceutskogmineralnog ulja i bakarnog oksihlorida, za suzbijanje insekata, grinjai prouzrokovaa bolesti voaka. Nova ODformulacija PLAVOG ULJAomoguava da aktivna estica bakra bude okruena farmaceutskimmineralnim uljem, to ima za posledicu ravnomerno i vrsto vezivanjeza povrinu biljke i ispoljavanje punog fungicidnog dejstva.PLAVO ULJEu konc. 2-3% efikasno suzbija grinje, titaste i druge vai,kao i prouzrokovae bolesti (kovrdavost lista breskve, upljikavostlista i moniliu) na kotiavim vonim vrstama. Primenom ovog pre-parata u fazi poetka kretanja vegetacije obezbeuje se dobar startza sigurnu i ekonominu zatitu. Karenca je OVP. Za suzbijanje nave-denih tetoina moe se koristiti i preparat GALMINu konc. 2%.

BAKARNI OKSIHLORID 50 -fungicid koji je osnova zatite kako jese-njeg tako i prolenog tretiranje voaka. BAKARNI OKSIHLORID 50pored fungicidnog ima i baktericidno dejstvo, a zbog viestrukog me-hanizma delovanja gljive ne stvaraju rezistentnost na ovaj fungicid.BAKARNI OKSIHLORID 50se primenjuje u toku mirovanja vegetaci-je, tj. pred sam poetak pucanja pupoljaka (u konc. 0,75%) za suzbi-janje fitopatogenih gljiva koje prouzrokuju kovrdavost lista breksve iupljikavost lia kotiavog voa. Karenca je OVP.

MANKOGAL 80 -je preventivni nesistemini fungicid, irokog spektradelovanja za suzbijanje prouzrokovaa bolesti u kotiavim vonim

vrstama. Preventivnim tretmanima u toku vegetacije (u konc. 0,25%)spreava se pojava plamenjae na ljivi i mrke pegavosti lia na vinjii trenji (Blumeriella japii). Moe se meati sa sisteminim fungicidimaime se postie efikasnija zatita. Karenca je 21 dan.

DIZIRAM 76 WG - aktivna materija je ciram (760 g/kg preparata).Nesistemini fungicid sa protektivnim delovanjem koji se primenjujeza suzbijanje kovrdavosti lista breskve tretiranjem u fazi bubrenjapupoljaka u konc. 0,3%, i protiv upljikavosti lista kotiavih vonih

vrsta u fazi poetak listanja u konc. 0,2 %. Karenca je 21 dan.

DAKOFLO 720-je fungicid na bazi aktivne materije hlorotalonil kojase odlikuje visokom efikasnou u suzbijanju fitopatogene gljiveTaphrina deformans, koja prouzrokuje kovrdavost lista breskve. Pro-tektivni je fungicid koji deluje nespecifino na enzimski sistem gljiva,usled ega se ne stvara rezistentnost. Primenjuje se od faze pucanjapupoljaka do faze zelena taka breskve, u koncentraciji 0,25-0,35%

kao sam ili u kombinaciji sa preparatima: GALMIN(0,2%) ili Nu-film 17(0,1%). Karenca je OVP - odreena vremenom primene.

upljikavost lista ljive

Pegavost lista trenje

Kovrdavost lista breskve

FUNGICIDI


11/12

PROUZROKOVAI BOLESTI:

Monilija (Monilinia laxa i M. fructigena), kovrdavost lista breskve (Taphrina dephormans), rogaljive (Taphrina pruni), plamenjaa ljive (Polistigma rubrum), upljikavost lista (Clasterosporiumcarpophilum, Stigmina carpophila), pegavost lista (Blumeriella jaapii)

KUBIK PLUS - je fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjemza suzbijanje prouzrokovaa monilioza na kotiavom vou. Aktivnamaterija iprodion deluje na inhibiciju klijanja spora i rasta micelije,dok tiofanat-metil remeti deobu elija gljiva, inhibicijom sinteze-tubulina. KUBIK PLUSse primenjuje u dozi od 2 l/ha u fenofazi be-lih balona i punog cvetanja vinje i ljive. Karenca je OVP.

METOD 480 SC - aktivna materija je kaptan (480 g/l preparata).Nesistemini fungicid sa protektivnim delovanjem, primenjuje se za

suzbijanje upljikavosti lista kotiavih vonih vrsta i plamenjae kodljive u fazi poetak listanja u konc. 0,2 - 0,3 %. Karenca je 21 dan.

SEKVENCA-sistemini fungicid na bazi aktivne materije difenokon-azol, koja ispoljava visoku efikasnost na fitopatogenu gljivu Monilinialaxa, prouzrokovaa suenja cvetova i granica i mrke trulei plodovavinje i ljive. Difenokonazol deluje protektivno i kurativno, a spreavarazvoj gljive inhibirajui sintezu ergosterola. Primenjuje se u dozi od0,2 l/ha, i to od fenofaze belih balona pa do punog cvetanja. Moe seprimeniti 2 puta u toku jedne godine na istom terenu. Karenca je OVP.

GALOFUNGIN T-je sistemini fungicid sa protektivnim i kurativnimdelovanjem na bazi aktivne materije tiofanat-metil. Spreavanje pa-togena da ostvari infekciju postie se primenom u fazi od poetkacvetanja pa do precvetavanja. Za suzbijanje fitopatogene gljive Mo-nilinia laxa, primenjuje se u koncentraciji od 0,05%. U toku jedne go-dine, na istom terenu moe se primeniti dva puta. Karenca je OVP.

DIONAL 500 SC-je nesistemini, protektivni fungicid na bazi aktivne

materije iprodion, koji efikasno suzbija fitopatogenu gljivu Monilinialaxaprouzrokovaa suenja cvetova i granica i mrke trulei plodovana vinji, breskvi i kajsiji. Spreavanje patogena da ostvari infekcijupostie se primenom preparata DIONAL 500 SC u fazi belih balona prviput i u fazi punog cvetanja drugi put. U cilju zatite plodova od truleiDIONAL 500 SCse primenjuje tokom zrenja i pred berbu. Primenjujese u koncentraciji od 0,15%. Moe se meati sa velikim brojem prepara-ta. Ima karencu 7 dana za breskvu i kajsiju, a 14 dana za vinju.

Monilija ploda kajsije

Monilija cveta vinje

Monilija ploda ljive

Mrka trule ploda

FUNGICIDI


12/12

www.fitofarmacija.rs

REGIONALNI MENADERI

Teren 1

dipl.ing. Duko Vitkovimob. 063 457 308;[email protected]

Teren 2

dipl. ing. Slavica Neracmob. 063 106 12 [email protected]

Teren 3

dipl.ing. Milan Trbojevimob. 063 457 [email protected]

Teren 4

dipl.ing. Dragan Hrnjakmob. 063 458 [email protected]

Teren 5

dipl.ing. Lidija Mitimob. 063 457 [email protected]

Teren 6

dipl.ing. Marko Jojimob. 063 250 [email protected]

Teren 7

dipl.ing. Zoran Kocimob. 063 1015 [email protected]

Teren 8

dr Radivoje Aimovimob. 063 457 [email protected]

Teren 9

dipl.ing. Veljko Joksimovimob. 063 457 [email protected]

Teren 10

dipl.ing. Jasmina Jeremi

mob. 063 10404 [email protected]

Teren 11

dipl.ing. Tamara Popovicmob.063 457 [email protected]

Teren 12

dipl.ing. Sreten Rilakmob. 063 457 [email protected]

Teren 13

dipl.ing. Goran Petrovimob. 063 457 [email protected]

Teren 14

dipl.ing. Dragana Dimkovskamob. 063 10404 [email protected]

Prodaja i primena:11080 Zemun, Batajniki drum bb tel: 011/ 3072 372; 3072 329; fax. 3072 370

Direktor sektora prodaje i primene: Brankica Trifunovi Tima tel: 011/ 3072 301; 063/ 850 0020; [email protected]

Rukovodilac regionalne prodaje za centralnu Srbiju: Milojica Pei tel. 063/ 457 752; [email protected]

Menader za semenski program: Vidosav Brnjaevi mob. 063/ 457 710 ; [email protected]

Odeljenje primene

Rukovodilac odeljenja primene Darko Muminovi dipl. ing. mob. 063 10716 55 [email protected]

Regionalni struni saradnik za voarstvo dr Predrag Milovanovi mob. 063 457 819 [email protected]

Struni saradnik za povrtarstvo Stanoje Brankovi dipl. ing. mob. 063 85000 60 [email protected] saradnik za proizvodnju krompira i maline Radomir eki dipl. ing. mob. 063 457 984 [email protected]

1

2

3

4

56

7

8

9

10

11

13

1412

zastita kosticavih vocnih vrsta 2015

Documents