Tehnologija i razvoj

Zaključci Izveštaja Svetske banke

Perspektive svetske privrede 2008.: Rasprostranjenost tehnologije u zemljama u razvoju

© 2008 The International Bank for Reconstruction and Development / The World Bank1818 H Street NWWashington DC 20433Telefon: 202-473-1000Internet: www.worldbank.orgE-mail: feedback@worldbank.org

Ova brošura je proizvod zaposlenih u Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj/Svetskoj banci. Odluke, tumačenja i zaključci navedeni na ovim stranama ne reflektuju uvek mišljenje izvršnih direktora Svetske banke ili vlasti koje oni predstavljaju.

PriznanjaOvu brošuru je napisala Kavita Vaca, a dizajnirala Rula Jazigi iz Potpredsedništva Razvojne ekonomije Svetske banke, pod nadzorom Endrua Brnsa, glavnog ekonomiste DEC Prospekts grupe i glavnog autora Perspektive svetske privrede 2008.: Rasprostranjenost tehnologije u zemljama u razvoju.

FotografijeNaslovna strana: dreamstime.com i Tran Ti Hoa (starica sa mobilnim telefonom); Zoran Mrđa (tri dečaka); Arne Hoel (dečak koji pije vodu); Kurt Karnemark (žena u polju); dreamstime.com i Hulio Pantoha (dobar put, blatnjav put); Dominik Sansoni (seoski dom sa strujom); Erik Miler (čovek sa mobilnim telefonom); Dominik Sansoni (luka); Ami Vitale (učenik).

1

Tehnološki napredak i razvoj

Tehnološki razvoj su ustvari poboljšanja načina na koji se roba i usluge proizvode, plasiraju na tržište i čine dostupnim javnošću. Ovo igra centralnu ulogu u podsticanju rasta prihoda i smanjenju siromaštva.

U stvari, tehnologija se nalazi u samom srcu razvoja i napretka čovečanstva. Ona je doprinela velikom delu ekonomskog i društvenog napretka u poslednjih par vekova. A takođe će i pomoći prevazilaženju ekoloških izazova 21. veka.

Tehnologija i smanjenje siromaštva

U značajnoj meri, tehnološki progres je ono što stvara razliku između brzo i sporo rastućih privreda u razvoju. Na grafikonu ispod, glavna razlika između regiona gde BDP po glavi stanovnika brzo raste od ranih 1990-ih (istočna Azija, zapadna Azija, evropske zemlje u razvoju) i onih gde je rast bio nešto slabiji (Latinska Amerika, Bliski istok i Afrika) je bila brzina razvoja tehnologije.

Brzi rast BDP po glavi stanovnika se pretvara u povećanje prihoda. Na ovaj način, tehnološki napredak pomaže u smanjenju broja ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu u zemljama u razvoju sa 29% 1990. godine na 18% 2004.

2

Merenje tehnološkog napretka

Opšta mera tehnološkog napretka (koja je iskorišćena u ovom grafikonu) je rast ukupne faktorske produktivnosti (TFP). To je relativna efikasnost sa kojom privreda proizvodi robu i usluge uz određeni kvantitet rada i kapitala.

TFP je indirektna mera jer tehnologiji pripisuje sav rast prihoda koji se ne može objasniti investicijama i povećanjima ponude radne snage. Ona se uopšteno koristi jer je direktno merenje tehnologije teško. Za razliku od grafitnih i hemijskih olovaka, tehnologija se ne može lako prebrojati u fizičkom smislu.

Izveštaj Svetske banke, Perspektive svetske privrede 2008.: Rasprostranjenost tehnologije u zemljama u razvoju, ide i dalje od uobičajene TFP mere u direktnijoj proceni tehnološkog napretka – merenjem kvantiteta i kvaliteta inputa i autputa.

Novi rezime tehnologije Svetske banke opisan u ovom izveštaju se bazira na direktnim merama širokog spektra indikatora.

On meri tehnološka dostignuća po tome koliko se intenzivno različite tehnologije koriste ili generišu u nekoj zemlji. Ovi intenziteti se mere kroz četiri dimenzije:

Opsega naučnih pronalazaka i inovacija Rasprostranjenost starijih tehnologija Rasprostranjenost novijih tehnologija Korišćenje stranih tehnologija u domaćoj proizvodnji

Po ovim merama, tehnološki napredak u zemljama u razvoju između 1990-ih i 2000-ih je bio veoma snažan, iako je „tehnološki jaz“ između bogatih i siromašnih zemalja ostao dubok.

Dalekosežne prednosti

Tehnologija i tehnološki napredak su relevantni za širok spektar ekonomskih aktivnisti, a ne samo za, kao što se često pretpostavlja, proizvodnju i kompjutere.

Ponekad, niskotehnološki proizvodi poput kukuruza ili cveća mogu nastati kao rezultat procesa visokotehnološke proizvodnje. U nekim zemljama, visokotehnološki proizvodi poput kompjutera se proizvode relativno niskotehnološkim aktivnostima sastavljanja.

Tehnološki napredak doprinosi razvoju tako što:3

Smanjuje troškove, poboljšava kvalitet, stvara nove proizvode, i pomaže u proboju na nova tržišta.

Koristi relativno jednostavne veštine za generisanje značajnih poboljšanja uslova života.

Na primer, jednostavne veštine potrebne za izgradnju sistema za prikupljanje kišnice u velikoj meri mogu da poboljšaju pristup čistoj vodi za piće i smanje nastanak dijareje, glavnog uzroka smrtnosti dece.

Iako tehnološki napredak može da stvori velike prednosti, on takođe može biti i štetan kada te prednosti nisu jednako raspodeljene. Tehnološki napredak može više biti od koristi za neke klase radnika u odnosu na druge. On takođe može doprineti kratkoročnim gubicima konkurenata koji i dalje koriste stare tehnologije. No ipak, remećenja nastala tehnološkim napretkom mogu doneti koristi privredi tako što podstiču domaću konkurenciju. Na primer, uvođenje tehnologije mobilnih telefona u nekoliko zemalja u razvoju je dovelo do značajne konkurencije i snižavanja cena, ne samo u sektoru telekomunikacija već i u bankarstvu i drugim sektorima koji zavise od informacija.

Azijska Zelena revolucija

Azijska Zelena revolucija je dobar primer kako umereni tehnološki napredak može da ima snažan uticaj na razvoj.

Između 1970. i 1995., bolje poljoprivredne tehnologije su udvostručile proizvodnju žitarica u Aziji, dok je povećanje zemljišta za uzgoj žitarica iznosilo samo 4 procenta.

Ove tehnologije su obuhvatale pesticide, navodnjavanje, sintetičko azotno đubrivo, i razvoj vrsta kukuruza, pšenice i pirinča sa visokim prinosom.

Krajem 1990-ih, sa pozitivne strane, bilo je jasno da su siromašni ljudi imali koristi u vidu viših prihoda, jeftinije hrane, i veće potražnje za njihovom radnom snagom.

Lekcije iz Zelene revolucije nas takođe upozoravaju da tehnološki napredak može imati neželjene efekte, što u ovom slučaju obuhvata zagađenje vode zbog preteranog korišćenja poljoprivrednih hemikalija.

TEHNOLOŠKI JAZ4

Tehnološki napredak u zemljama u razvoju između 1990-ih i 2000-ih je bio izuzetno snažan. On je prestigao napredak u razvijenim zemljama, i to u nekim slučajevima za više od 100%. No ipak, tehnološki jaz između bogatih i siromašnih zemalja je i dalje veoma dubok.

Bogate i siromašne zemlje

Iako se nivo tehnologije koja se koristi u svim zemljama brzo povećao, taj proces se nešto brže odvijao u zemljama u razvoju, a najbrže u zemljama sa niskom stopom prihoda. (Naravno, početni nivo tehnologije u zemljama sa niskim prihodima je bio mnogo niži.)

Postoje jasni dokazi da neke od zemalja sa srednjim prihodima dostižu zemlje sa visokim prihodima. U Čileu, Mađarskoj i Poljskoj sveukupni nivo tehnoloških dostignuća se povećao za više od 125% tokom 1990-ih.

Uprkos brzom tehnološkom napretku, zemlje u razvoju još uvek imaju dug put pred sobom. Zemlje sa niskim prihodima trenutno upotrebljavaju samo jednu četvrtinu onog nivoa tehnologije koji se koristi u razvijenim zemljama.

Brzina po kojoj se tehnologija proširila među zemljama se značajno povećala tokom poslednja dva veka. U 19. veku, novoj tehnologiji je trebalo u proseku 84 godine da se proširi na sve zemlje u razvoju. Do 1950-ih, ovaj broj je pao na 26 godina, a do 1975. na 18 godina.

5

No ipak, tehnologija se ne širi toliko brzo unutar zemalja. Nije iznenađujuće da bogatije zemlje koriste tehnologiju nešto više od siromašnih zemalja, delimično zato što mogu da je priušte, a delom zato što više njihovih stanovnika i kompanija imaju potrebne veštine da koriste tu tehnologiju.

Čime se odlikuju dobri izvršioci tehnologije? Pri datom nivou prihoda, to su razlike u opsegu u kome se koriste starije tehnologije u odnosu na novije. (Mnoge starije tehnologije su prvo počele sa širenjem kada je mogućnost vlasti zemlje u razvoju da ih upotrebe bila narušena demonstracijama, makroekonomskom nestabilnošću, finansijskim poteškoćama i drugim upravljačkim problemima.)

Ono što je ohrabrujuće je da su godine konstruktivnih političkih reformi i smanjenje političkih nemira ublažile ove tehnološke deficite u nekoliko zemalja.

KAKO JE TEHNOLOGIJA NAPREDOVALA U ZEMLJAMA U RAZVOJU

6

Brzi tehnološki napredak u zemljama u razvoju između 1990-ih i 2000-ih je gotovo u potpunosti obuhvatao sve češće korišćenje već postojećih tehnologija umesto najnovijih izuma.

Naučni izumi i inovacije, koji se mogu izmeriti brojem patenata i članaka u časopisima u određenoj zemlji, ne igraju gotovo nikakvu ulogu u razjašnjavanju nivoa tehnoloških dostignuća u zemljama u razvoju. Grafikon ispod prikazuje da su zemlje u razvoju slabo aktivne na svetskom tehnološkom planu. Ovo je mahom zbog toga što mnogim zemljama u razvoju nedostaje kritične mase tehnoloških kompetencija neophodnih za učestvovanje na svetskom tehnološkom planu.

Zbog relativno slabih domaćih tehnoloških sektora i boljih prilika u inostranstvu, mnogi ljudi iz zemalja u razvoju vrše najsavremenija istraživanja u zemljama sa visokim prihodima. Međutim, regioni Evrope i centralne Azije su izuzetak u ovom pogledu, imajući u vidu istorijat naprednih naučnih i inženjerskih radova u nekoliko bivših sovjetskih republika. Takođe, zbog njihove ukupne veličine, neke zemlje u razvoju zaista imaju važnu ulogu. Kina danas zauzima veći deo svetskih prijava patenata – 10% 2004. godine, u odnosu na 1,5% krajem 1980-ih.

Rasprostranjenost tehnologije

7

Kako su se razne postojeće tehnologije proširile u zemljama u razvoju? Slika je nešto drugačija kod starijih tehnologija u odnosu na novije.

Glavne inovacije u poslednjih 200 godina – poput snage pare, struje i telefona – u izvesnoj meri postoje u gotovo svakoj zemlji. Ali, pristup ovim starijim tehnologijama se u velikoj meri razlikuje među zemljama, u zavisnosti od sposobnosti zemlje da prihvati tehnologiju i od toga da li je tehnologija dostupna. Dok zemlje bivšeg sovjetskog bloka uživaju u gotovo univerzalnom pristupu struji, samo 8% ruralnog stanovništva u podsaharskoj Africi ima pristup struji, kao i samo nešto više od polovine urbanog stanovništva.

Privrede se obično oslanjaju na vlasti koje treba da obezbede infrastrukturne usluge poput struje, puteva, železnice i fiksne telefonije. No ipak, u prošlosti su visoki troškovi i prekomerna zaduženost ograničili obim investicija u ove tehnologije u mnogim zemljama.

Takođe, u mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, loše institucije i nemogućnost održavanja infrastrukturnih sistema su još dodatno otežale širenje navedenih tehnologija.

Starije tehnologije su se brže proširile u nekim sektorima u odnosu na druge. Rasprostranjenost tehnologije je u velikoj meri doprinela brzom rastu poljoprivrede u mnogim zemljama u razvoju. Ali, medicinske tehnologije su se sporo širile u mnogim zemljama sa niskim prihodima, gde je prosečna stopa imunizacije u južnoj Aziji i podsaharskoj Africi iznosila samo 59 do 63% 2003. godine. Više od polovine stanovništva Kine i Indije i dalje žive u lošim sanitarnim uslovima.

Neke od novijih tehnologija su se probile u zemlje u razvoju mnogo brže od starijih tehnologija. Brzo širenje mobilnih telefona u zemljama sa niskim prihodima je izuzetno korisno za

siromašne ljude u ruralnim oblastima sa lošom infrastrukturom. Potrošnja Internet protoka i broj pretplatnika na širokopojasni Internet su se više nego

udvostručili između 1999. i 2004. godine u zemljama u razvoju.

Internet usluge se nisu jednako širile u svetu zemalja u razvoju. Iako je upliv Interneta porastao za 41% u podsaharskoj Africi između 1999. i 2005., ovaj regioni i dalje ima najnižu penetraciju od svih regiona u razvoju u svetu. Ovo delimično reflektuje nedostatak infrastrukture, što čini ovakve tehnologije preskupim. U Keniji, kol centri povezani satelitom plaćaju 7000 dolara po MB protoka, u poređenju sa 500 dolara koje plaćaju oni koji su povezani optičkim kablovima u Indiji. Očekuje se da se izgledi Interneta u Africi poboljšaju nakon završetka optičke „kičme“ duž istočne obale kontinenta 2008. godine.

Personalni računari, koji su skuplji od deljenih Internet veza, se još sporije šire. Tri četvrtine zemalja sa niskim prihodima imaju 15 ili manje personalnih računara na 1000 ljudi, dok četvrtina

8

ima manje od pet. Ali, neke od zemalja sa niskim prihodima su nešto bolje u ovom pogledu. Mongolija, na primer, ima 133 PC računara na 1000 ljudi.

Širenje mreže finansijskih usluga u Africi

Efikasni sistemi štednje i plaćanja su često izvan domašaja siromašnih domaćinstava, jer nisu dostupni u ruralnim oblastima, ili su minimalni zahtevi tradicionalnih banaka previsoki. Tehnologija je pomogla bankama u podsaharskoj Africi da predstavi ove usluge klijentima sa niskim prihodima kao inovaciju.

Kenijska Equity banka poseduje kombije sa laptopovima i telekomunikacionom opremom u vidu mobilnih bankarskih jedinica. Ona nudi fleksibilne mehanizme štednje uz mogućnost davanja hitnih pozajmica.

Južnoafrička Teba Banka je razvila smart karticu koja koristi tehnologiju mobilnih telefona u pružanju jeftinih usluga elektronskog bankarstva. Vrednosti kartice se mogu dopuniti, dok se kupovine karticom mogu izvršiti na jednostavnim bežičnim terminalima u prodavnicama koje često posećuju siromašni ljudi.

U Demokratskoj Republici Kongo i Zambiji, sistem koji je razvio Celpay omogućava klijentima da koriste njihove mobilne telefone radi plaćanja računa slanjem tekstualnih zahteva CelPay-u, koji zatim prebacuje novac na račun trgovca.

Istraživanja „Bankable Frontier Associates“ (2007)1 su pokazala da se potencijal ove vrste usluga povećava sa rastućom upotrebom mobilnih telefona u zemljama poput Bocvane, Kenije, Namibije, Južne Afrike, Tanzanije, Ugande i Zambije, gde između 7 i 41% stanovništva koje nema bankovni račun ima pristup mobilnom telefonu.

GLOBALIZACIJA I TEHNOLOŠKI NAPREDAK

Nivo tehnologije u zemlji u razvoju zavisi od obima u kom je izložena stranim tehnologijama kao i mogućnosti domaće privrede da apsorbuje ove tehnologije.

Visokotehnološki poslovni procesi, proizvodi i usluge koji ulaze u zemlju putem strane trgovine, stranih direktnih investicija (SDI) i kontakta sa migracionim stanovništvom koje živi u inostranstvu nude ključnu izloženost neophodnu za započinjanje rasprostranjivanja tehnologije.

Uticaji trgovine, SDI i migranata

1 Pristup i korišćenje finansijskih usluga u južnoj i istočnoj Africi: „Šta nam FINSCOPETM istraživanja govore?“ Bankable Frontier Associates, http://www.bankablefrontier.com pristupljeno u oktobru 2007.

9

Rušenje trgovačkih barijera u mnogim zemljama u razvoju u proteklih 20 godina je u velikoj meri povećalo njihovu izloženost stranim tehnologijama. Odnos visokotehnološkog uvoza i BDP-a u zemljama u razvoju se više nego udvostručio od 1994. godine.

Ublažavanje restrikcija kod SDI je takođe doprinelo širenju tehnologije unutar zemalja u razvoju. SDI je glavni izvor procesne tehnologije i prilika „učenja tokom rada“. U proteklih 15 godina, upliv SDI u zemlje u razvoju se gotovo duplirao kao procenat BDP-a.

SDI takođe mogu imati značajne efekte prelivanja u domaćim preduzećima. Na primer, vodeće kol centar kompanije iz Francuske i Španije su prokrčile put domaćim i izvozno orijentisanim kol centrima u Maroku i Tunisu.

Značajni transferi tehnologije se takođe dešavaju putem kontakta sa visoko obrazovanim migracionim stanovništvom koje živi u inostranstvu.

Ovo stanovništvo je važan resurs za domovinu – „banka mozgova“ – koja doprinosi transferu tehnologije na mnogo načina:

ojačavanjem trgovinskih i ulagačkih veza sa naprednijim ekonomijama putem mreža koje pružaju pristup tehnologiji i kapitalu.

slanjem kući novca koji doprinosi domaćem preduzetništvu i investicijama i širenju bankarstva i drugih finansijskih usluga.

pružanjem (u povratku u domovinu) resursa poput preduzetništva, tehnologije, marketinških veština i ulagačkog kapitala.

Dobar primer migranta povratnika koji olakšava važan transfer tehnologije je stanovnik Bangladeša koji radi u finansijskom sektoru u SADa koji se vratio kući da pomogne u kreiranju

10

Grameen Phone mreže koja bi učinila mobilne telefone dostupnim siromašnim ljudima u udaljenim selima. Zahvaljujući svom uspešnom Village Phone programu, mreža je pružila poslovne mogućnosti za oko 260.000 operatera, uglavnom siromašnih žena sa sela.

U Indiji, Centar za razvoj telematike (kog je osnovao Sem Pitroda, svetski preduzetnik koji živi na relaciji Indija – SAD) je razvio relativno jeftinu ruralnu automatsku razmenu telefona i uveo deljene javne kancelarije za pozive širom zemlje. Ova inovacija je proširila pristup ka jeftinim i pouzdanim domaćim i međunarodnim pozivima, dok je tehnologija izvezena u nekoliko drugih zemalja u razvoju.

Međutim, izloženost novim idejama i tehnikama nije dovoljna. Da bi osigurale širenje tehnologije širom privrede, zemlje u razvoju moraju da imaju veliku sposobnost apsorbovanja ovih ideja i tehnika.

U suštini, slabo interno širenje tehnologije zadržava sveukupni razvoj tehnoloških dostignuća u mnogim zemljama.

Dok najveći centri i vodeće firme u Brazilu, Indiji i Kini mogu da rade blizu svetskog tehnološkog plana, većina firmi u ovim zemljama radi pri manje od petine najvišeg nivoa produktivnosti. Imajući u vidu da se tehnologija sporo širi među firmama, postoje velike razlike u tehnološkoj sofisticiranosti proizvodnje, čak i unutar istog sektora u istoj zemlji.

ŠTA USPORAVA ŠIRENJE TEHNOLOGIJE?

11

Politička i makroekonomska stabilnost u poslednjih nekoliko godina je pomogla zemljama da iskoriste tehnologiju. Tokom proteklih 15 godina, broj zemalja uključenih u međunarodne ili domaće konflikte (mereno od strane Međunarodnog projekta kriznog ponašanja) je prilično opao.

Pad je najveći u podsaharskoj Africi, gde broj zemalja u konfliktima opada od 1998. Kraj konflikta može pružiti mnogo bolje okruženje za javne i privatne tehnološke investicije.

Međutim, ispitivanje pokazuje da zemlje u razvoju kasne za zemljama sa visokim prihodima u više upravljačkih indikatora. Na primer, efektivnost vlasti i regulatorni kvalitet se obično posmatraju na polovini OECD nivoa, gde su indikatori korupcije, vladavine zakona, sloboda govora i odgovornost još niži.

Zemlje u razvoju takođe nose teži regulatorni teret od OECD zemalja. Regulatorna ograničenja koja umanjuju fleksibilnost ekonomije mogu usporiti apsorpciju tehnologije.

U zemljama u razvoju, štednja se ne kanališe ka privatnom sektoru (putem bankarskog sistema, tržišta nekretnina, ili tržišta obveznica privatnog sektora) u istoj meri kao u bogatim zemljama. Finansijsko posredovanje od strane banaka – koje igraju važnu ulogu u preusmeravanju privatne štednje ka investitorima – se odvija u zemljama sa srednjim prihodima na polovini nivoa bogatih zemalja, dok se gotovo uopšte ne odvija u zemljama sa niskim prihodima.

Kao rezultat, firme koje žele da isprobaju netestirane tehnike ili probleme se suočavaju sa ozbiljnim izazovima u zemljama u razvoju. One imaju manje šanse da pribave finansijska sredstva i veći rizik visokih troškova kapitala.

12

Sposobnost zemalja u razvoju da apsorbuju tehnologiju je dodatno oslabljena niskom tehničkom pismenošću, nejednakim širenjem starijih tehnologija poput struje i telefona, kao i niskom penetracijom tehnologija u ruralnim oblastima.

Niska tehnička pismenost

Svedoci smo značajnog napretka zemalja u razvoju u smislu zdravstva, prihoda i stope pismenosti tokom poslednjih 15 godina. Obzirom da je više dece upisano u školu, stopa pismenosti se u zemljama sa niskim prihodima povećala sa manje od 50% 1990. na više od 62% danas, među mladima i na više od 74%.

Međutim, kvalitet školstva je i dalje slab. Uprkos visokim stopama upisa u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, veliki deo studenata ne prolazi standardizivane testove pismenosti i računanja. U podsaharskoj Africi, gde se stopa upisanih približila 100%, manje od polovine učenika šestog razreda u nekim zemljama se smatra pismenim.

Nejednako širenje starijih tehnologija

Poboljšanja u širenju starijih tehnologija su značajno doprinele bržem tehnološkom napretku zemalja sa niskim prihodima. Ali, korišćenje najefektivnijih tehnologija je često ograničeno na

13

urbane oblasti i najproduktivnije firme. Na primer, IT uslužni sektor Indije upotrebljava tehnologije svetske klase, ali manje od 10% ruralnih domaćinstava u zemlji je imalo pristup telefonima 2007. godine.

Unutar tih sektora, najproduktivnije firme su obično pet puta produktivnije od prosečnih. Kada bi njihove tehnologije bile usvojene od strane ostalih firmi (i kada bi njihova radna snaga imala adekvatne veštine), BDP bi se mogao povećati između četiri i pet puta.

Iako su mnoge zemlje poboljšale svoja tehnološka dostignuća, prilično malo zemalja je poboljšalo svoju sposobnost apsorbovanja za više od 10% između 1990. i 2000. Slaba mogućnost apsorbovanja će verovatno ugroziti budući tehnološki napredak. Osim ako zemlje u razvoju ne poboljšaju osnovne kompetencije i ulože u lokalne mreže širenja tehnologije, mnoge od njih neće biti u mogućnosti da ovladaju ni sa čime drugim osim najjednostavnijim budućim tehnologijama.

Šta vlasti mogu da urade da bi podržale tehnologiju

14

Vlasti mogu imati ključnu ulogu u podržavanju tehnološkog napretka. U stvari, zemlje koje su ostvarile održiv i brz tehnološki napredak su obično one čije su državne vođe posvećene. Širi politički pravci obuhvataju:

održavanje otvorenosti ka trgovini, stranim direktnim investicijama, i učestvovanju migrirajućeg stanovništva

dalje poboljšanje ulagačke klime da bi se omogućilo inovativnim firmama da rastu i da se razvijaju

ojačavanje osnovne infrastrukture (puteva, struje, telefonije) povećanje kvaliteta i kvantiteta obrazovanja unutar privrede pojačanje sistema širenja i tržišne orijentisanosti programa I&R.

Tehnologija 2020. godine

Nedavni izveštaj RAND korporacije (Silbergilt i dr., 2006.) je procenio 16 važnih nastajućih tehnologija za koje se očekuje da će biti komercijalno dostupne do 2020. Kao što pokazuje tabela ispod, sve zemlje sa visokim prihodima će biti u mogućnosti da iskoriste ove tehnologije, dok će mnoge zemlje u razvoju biti u mogućnosti da koriste neke od jednostavnijih, ali će širok spektar zemalja biti u gubitku jer nema neophodnu infrastrukturu, tehničku pismenost i tehnološke kapacitete.

Perspektive svetske privrede 2008.: Rasprostranjenost tehnologije u zemljama u razvoju

15

Ovaj izveštaj Svetske banke obuhvata poglavlja o:

Perspektivama privreda zemalja u razvoju

Tehnologiji i rasprostranjenosti tehnologije u zemljama u razvoju

Determinante tehnološkog napretka: skorašnji trendovi i perspektive

Izveštaj se može kupiti online ili besplatno preuzeti na:

http://www.worldbank.org/gep2008

„Brzi tehnološki napredak u zemljama u razvoju je bio ključan za smanjenje siromaštva u poslednjih par decenija. Iako je integracija svetskih tržišta igrala i nastaviće da igra vitalnu ulogu u ovome, budući uspeh će sve više zavisiti od ojačavanja tehničkih kompetencija i poslovnog okuženja inovativnih firmi u zemljama u razvoju.“ Grejem Viler, Upravni direktor Svetske banke

16