united nations economic commission for europe

United Nations Economic Commission for Europe - Transport Division 1

UNITED NATIONS ECONOMIC COMMISSION FOR EUROPE

Miodrag Pešut Beograd, 21 oktobar 2009

Uloga i doprinos UNECE razvoju saobracajne infrastrukture u Evropi

United Nations Economic Commission for Europe - Transport Division

Vitalna karika za nacionalnu privredu i stanovnistvo

2

• Saobracaj je neophodan za proizvodnju i distribuciju

• Zadovoljenje osnovnih potreba i pristup osnovnim uslugama za sve: obrazovanje, zdravstvo, ….

• Medjunarodni saobracaj, neophodan za trgovinu, izvoz i uvoz, kljucni faktor privrednog rasta

• Osnovni faktor blize integracije drzava, smanjenje njihovih medjusobnih razlika

• Kljucni faktor razvoja za drzave u razvoju i tranziciji, uvecava pozitivne uticaje procesa globalizacije, posebno za one drzave koje nemaju izlaz na more


Veliki i znacajni izazovi za saobracaj

3

• Neadekvatna i nekoherentna saobracajna mreza

• Duge i slozene procedure i kontrole na granicama

• Terorizam i drugi sigurnosni rizici

• Hetergogena transportna regulativa

• Rastuca briga za bezbednost u sobracaju i zivotnu okolinu


Doprinos UNECE • Platforma za razmenu znanja;

• Mogucnost za uskladjivanje regulative, normi i standarda;

• Partnerstvo i ucesce u analizi nacionalnih planova razvoja transportnog sektora;

• Koperacija sa medjunarodnim finansijskim institucijama u identifikaciji I odredjivanju prioritetnih projekata;

• Partnerstvo sa medjunarodnim finansijskim institucijama u podizanju strucnosti nacionalnih kadrova.


Saobracajna mreza

• Saobracajna mreza je nedovoljno razvijena neadekvatna, nekoherentna, neizbalansirana;

• U centralnoj i jugoistocnoj Evropi postoji veliki akumulirani zastoj u razvoju savremene infrastrukture

• Evidentan je nedostatak fondova da se ovaj zaostatak otkloni

• Saobracajna mreza se planira i finansira iz nacionalnih budzeta

• Konkurencija sa ostalim sektorima: obrazovanje, zdravstvo, gradjevinarstvo…..

• Makroekonomska ogranicenja: deficit, javni dug• Nedovoljno izdvajanje iz DBP za saobracajnu infrastrukturu


Dvokolosecne pruge u ukupnoj zeleznickoj mrezi (%)

45.2

29.7

14.3

7.1

37.1

26.5

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

EU -15

EU-10 novih drzava

Jugoistocna Evropa

Srbija

ZND

Ostale UNECE


Autoputevi km/1000 km2

16.54

4.06

2.39

3.60

0.15

4.13

5.50

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20

EU-15

EU-10 novih

Jugoistocna Evropa

Srbija

ZND

Ostale UNECE

Severna Amerika


Javno finansiranje


Razvoj saobracajne infrastrukture u drzavama UNECE

• Izgradnja soabracjne mreze: zahteva ogromne investicije, resursi limitirani – nuzno odabrati prioritetne koridore, projekte i planove

• Vlade drzava clanica UNECE saradjuju u cilju koordinisanog razvoja saobracajne mreze:– Medjunarodni sporazumi o infrastrukturi – TEM i TER Projekti– Projekat razvoja Euro-Azijskih sabracajnih veza

• Metodologija-instrumenti za planiranje infrastrukture


UNECE infrastrukturni sporazumi

• Medjudrzavni sporazumi o saobracajnoj mrezi: AGR, AGC, AGTC, AGN – pravno obavezujuci ali bez rokova

• AGC - 1985, danas 27 drzava potpisnica• Definisu “E” zeleznicku mrezu, zajednicki infrastrukturni

parametri, identifikacija pruga• Odredjue glavne medjunarodne pravce Z-I i J-S• Osnova za koridore definisane skupovima na Kritu i u

Helsinkiju 80 tih godina• Od 2002 prosirenje na drzave na Kavkazu i centralnoj Aziji• Permanentno inoviran


Ciljevi sporazuma AGC

• Obezbedjuje koordinisani plan za razvoj i izgradnju glavnih zeleznickih linija od medjunarog znacaj;

• Mrezu cine glavne pruge – osnovni pravci i sporedne - dodatne linije; (anex I)

• Sve linije ispunjavaju tehnicke standarde koji su deo sporazuma ili ce biti dovedene do nivoa uskladjenosti sa standardima buducim projektima modernizacije; (anex II)


TEM i TER

• Projekti regionalne saradnje otvoreni za ucesce drzavama centralne, istocne, jugoistocne Evrope, Kavkaza I centralne Azije za razvoj “E” mreze

• Samofinansirani – Fond, na osnovu sporazuma, UN ECE Izvrsna agencija za projekte I pruza podrsku

• Nacionalni koordinatori/ Upravni komitet, Centralni biroi projekata

• Teziste na aktivnostima vezanim za zajednicku mrezu

• TEM i TER Master Plan


TEM i TER Master Plan

• 21 drzava iz C, I & JI Evrope• Zajednicka metodologija - dva scenarija, prognoza traznje za

transportnim uslugama do 2020• Osnovna putna I zeleznicka mreza I nedostajuce linije i veze• 172 zeleznicka projekta procenjena i odredjeni kao prioritet u 4

kategorije – ukupna vrednost : € 52.5 milijarde, od cega € 30.5 milijardi obezbedjeno (58%) finansiranje i 319 putnih projekata - € 49.5 milijardi od cega € 15.3 milijarde (31%) obezbedjeno finansiranje;

• Obradjene i analizirane razne mogucnosti finansiranja • Analizirani problemi vezani za prelazak granica i preporucene

mere za njihovo prevazilazenja• Izuzetno koristan za TEN-T u novim clanicama EU


TER Master Plan – Projekti na TER mrezi


TEM-TER Master Plan nastavak

• Drzave da sprovedu projekte

• Nadzor nad sprovodjenjem projekta

• Revizija zapocela 2008

– Dodavanjem novih projekata

– Kompletiranjem podataka

– Ukljucivanje novih drzava

– Dalje proucavanje aspekata finansiranja prioritetnih projekata


Iskustva TEM i TER projekata

• Konkretni rezultati

• Efikasan mehanizam za kooperaciju sa ciljem kordinisanog razvoja transportne infrastrukture

• Implementacija – dugorocan proces koji zahteva politicku volju I blisku saradnju i kooperaciju drzava I vlada;

• Evropska Komisija i medjunarodne finansijske institucije podrzavaju rad TEM/TER projekata i saradnju ostvarenu putem implementacije njihovih ciljeva.


TEM i TER Projekti – Sledece faze

• Nastavak rada na Master Planu

• Analiza mera za olaksice pri prelasku granica

• Prosirenje Projekata dalje ka istoku i jugu

• Razvoj i kompletiranje baze podataka

• Razmena stecenih iskustava i znanja

• Jacanje saradnje sa EK

• Doprinos daljoj razradi projekta razvoja saobracajnih veza izmedju Evrope i Azije


Projekat razvoja saobracajnih veza izmedju Evrope I Azije

Projekat izveli UN ECE and ESCAP u periodu 2003-2007 Ciljevi:

- Identifikacija saobracajnih veza izmedju Evrope i Azije- Jacanje strucnog kapaciteta ucestvuju u projektima- Stavljanje u funkciju saobracajnih veza

Rezultati:– Utvrdjeni glavni putni, zeleznicki i recni pravci, pretovarni centri i luke (9

zeleznickih I 10 drumskih prioritetnih pravaca)– Izvrsena tehnicka ocena pravaca i njihove performanse– Izabrani prioritetni projekti na bazi dogovorene metodologije– Prva analiza fizickih i administrativnih barijera– 4 ekspertska sastanka i 7 nacionalnih seminara– Formirana baza podataka i GIS mape

18


Projekat razvoja saobracajnih veza izmedju Evrop I Azije


MAR; 16,09%

RLW; 29,57%

ROD; 48,70%

INM; 0,87%INW; 4,78% Vrsta projekta

Troskovi po vrsti projekta

Od ukupno 230 projekataOd ukupno 230 projekata •112112 drumskihdrumskih •68 68 zeleznickih zeleznickih •37 37 pomorskihpomorskih•1111 recnihrecnih•22 granicnihgranicnih

Od ukupno $43.4 milijardeOd ukupno $43.4 milijarde • drumskidrumski $12.7 milijarde $12.7 milijarde • zeleznickizeleznicki $23.4 milijarde$23.4 milijarde• pomorskipomorski $5.7 milijarde$5.7 milijarde• recni recni $1.6 milijarde$1.6 milijarde• ggranicniranicni $ 0.003 milijarde$ 0.003 milijarde

INW; 3,74% INM; 0,01% ROD; 28,45%

RLW; 54,15%

MAR; 13,65%

drum

zeleznica

pom.

recni granice

drum

zeleznica

pom.

recni granice

Pregled projekata

48.7%48.7%29.5%29.5%

16%16%4.9%4.9% manje od 1%manje od 1%

29.3%29.3%

53.9%53.9%

13.1%13.1%3.7%3.7% 0.01%0.01%

20


Pregled po drzavama

Jermenija 8 121.7

Azerbejdzan 10 1,681.5

Belorusija 4 28.1

Bugarska 24 5,488.9

Kina 3 4,603.0

Gruzija 49 3,312.0

Iran 44 8,428.3

Kazakstan 14 1,902.4 4 drzave – oko 30 milijardi.$ - (70%)

Kirgizstan 8 1.555.1

Moldavija 9 888.9

Rumunija 12 721.8

Tadzikistan 7 240.2

Turska 19 11,450.0

Ukraina 7 1,226.2

Uzbekistan 12 1,774.5

Projekti Iznos

Projekti Iznos

Troskovi u milionima $


Planiranje infrastrukture

• UNECE metodologija za planiranje “E” mreze:– Inter-modalni pristup– Definicije uskih grla i sekcija koje nedostaju

• Popis saobracajnih tokova–Na E putevima svakih 5 godina –Na E prugama: prvi put 2005

• Smernice za socio-ekonomsku analizu troskova i prihoda i ocenu projekata saobracajne infrastrukture u skladu sa praksom EK, EIB, EB za Obnovu i Razvoj i Svetske Banke.


Smernice za socio- ekonomsku analizu troskova i prihoda u saobracajnim projektima

• EK, EBRD, EIB, WB i najuspesnijim iskustvima iz clanica UNECE

• Uputstva za podnosenje projekata i vrednovanje/ uporedjivanje

• Socio-ekonomska analiza troskova i prihoda takodje ukljucuje aspekte bezbednosti u saobracaju, zastite okoline,i saobracajne politike

• Zajednicka polazna osnova


Koherentna mreza medjunarodnih saobracajnica

• Izgradnja saobracajne mreze zahteva ogromna sredstva

• Bolje koriscenje postojece infrastrukture

• Rehabilitacija ili nova izgradnja?

• Koji deo nacionalnog budzeta zahvataju investicije u saobracaj?

• Namenski fondovi: porez na gorivo i drugi specificni porezi, putarine. Medjutim, koliko su korisnici spremni da ucestvuju i plate?

• PPP (PDP): jos uvek postoje visoke barijere siroj primeni ovog metoda koje je moguce ukloniti

25


Pouke i iskustava izfinansiaranja projekata

• Usvojiti integralni pristup za saobracjni sistem;• Proceniti mogucnosti kombinovanog transportnog

sistema;• Izbegavati razdvajanje izmedju projekata i programa; • Obezbediti da tip finansiranja odgovara vrsti

projekta; mehanizmi finansiranja moraju uzeti u obzir cinjenicu da se svi saobracajni projekti mogu svrstati u dve kategorije:– One koji mogu generisati visoke prihode u nacionalnoj i domacoj

valuti,– One koji nisu sposobni da se samo finansiraju posto nemaju dovoljan

stepen iskoriscenja (ili vrlo mali)


Pouke i iskustava izfinansiaranja projekata

• Usavrsiti pripremu tehnicke, ekonomske I finansijske dokumentacije potrebne za pripremu studija izvodljivosti;

• Unaprediti pripremu zahteva za finansiranje.• Stabilni pravni okvir I pravila igre;• Nemati iluzija o privatnom finansiranju;• Osnivanje garantnog fonda za zajmove od

medjunarodnih institucija;


Pitanja:

• Koje su glavne saobracajne veze izmedju prosirene EU i “sire” Evrope?

• Koji je uticaj prosirenja EU na planiranje transportne infrastructure u “siroj” Evropi? Na koji nacin ce se buduci koridori povezati sa glavnim Evro-Azijskim pravcima?

• Kakve institutcionalne, organizacione i regulativne mere ce biti neophodne kako bi osigurale veci kapacitet saobracajnog sistema i konkurentnost u okruzenju? Da li je, na primer, potrebno planirati razvoj posebnih teretnih zeleznickih koridora/mreze za povezivanje sa EU, blizimi i daljim okruzenjem?


Pitanja…..

• Da li se ucesce saobracajnih vidova pomera u korist zeleznice I recnog saobracaja? Da li buduce infrastruktune investicije treba da favorizuju zeleznicu i recni saobracaj? Na koji nacin najbolje iskoristiti inter-modalni saobracaj?

• Izvan EU postoje brojne metodologije za planiranje saobracajne infrastrukture. Postoji potreba da se one harmonizuju i ko bi na najbolji nacin to obavio na efikasan i konzistentan nacin? Na koji nacin razni akteri u ovom procesu mogu da dopune jedni druge?

• Na koji nacin ce nova saobracajna tehnologija uticati na buduce traznju za infrastrukturom? Na koji nacin postojeca infrastruktura moze biti bolje iskoriscena (regulativa, granicne procedure, itd.)?

29


Pitanja za zeleznicki/drumski sektor

• Koje su uspesne strategije koje su dale ton razvoju zeleznicke/drumske infrastrukture u regionu?

• Da li je i na koji nacin je liberalizacija zeleznickog teretnog saobracaja uticala na poslovanje zeleznica?

• Na koji nacin oni koji upravljaju infrastrukturom racionalizuju upravljanje mrezom i njenu modernizaciju?

• Koji su kljucevi uspesnog angazovanja veceg udela privatnih investicija?

• Sta je neophodno da putnicki prevoz zeleznicom postane profitabilniji i efikasniji?


Hvala na pažnjiwww.unece.org/transwww.unece.org/trans

united nations economic commission for europe

Documents