turizam i lokalni razvoj - monografija

1

TURIZAMILOKALNIRAZVOJ

FAKULTETZASPORTITURIZAMTIMSNOVISAD2012.

2

UNIVERZITETEDUCONSNOVISADwww.educons.edu.rsFAKULTETZASPORTITURIZAM,TIMSNOVISAD,Radnika30awww.tims.edu.rsZaizdavaa:prof.drZlatkoAhmetovi,dekanAutorskitimUrednicimonografijeprof.drDragicaTomkadrVasoJegdiAutori:prof.drDragicaTomkadrVladimirHolodkovdrNadaVididrVasoJegdidrGordanauriMrRomanaRomanovMaBojanaRadenkovioiMaIvakrbiMaDraganMarkoviMaSranMiloeviMaGoranTomkaRecenzentiprof.drPeroPetroviprof.drDobricaJoviiprof.drVladimirStojanoviLekturaitehnikoureivanjeRuicaKarajoviIbroiDizajnnaslovnestraneGoranTomkatampaStudioR2OdlukaNNveaNaunonastavnoveeFakultetazasportiturizamna82.sedniciodranoj20.februara2012.godine,donelojeodlukuoimenovanjuRecenzentskekomisijezapripremljenumonografijugrupeautora"Turizamilokalnirazvoj".Naistojsednicidonetajeodlukaionjenomobjavljivanju.

3

PREDGOVOR

O turizmu se uvek govorilo, pisalo, italo kao o nekoj tenji za odlaskomtamonegde,negdedalekogdepostojenekalepamesta,gradovi,drugaijiljudi,lepeiizazovne plae, bogatimuzeji, udobni hoteli. Turizam je nosio elju za odlaskom,zabavom, troenjem vremena i novca i vraanje u kutak u koje su se unosileuspomeneoneemudrugaijemilepemnegotojetuokonas.

Izgleda da se neto menja. Poeli smo da otvaramo oi i sva ula, dashvatamodainekidrugiljudiodlazenanekadrugamestaidausvojimtraganjimadolazeikodnas.Tukodnastroepare,svojevreme,bivajusreniiodlazenoseisasobomuspomene,suvenire,fotografijeostavljajuinaszauene.Daliizateene?

Dalijedolovremedashvatimodasmoimimalilokalniljudi,malilokalniprostori u kojima oni drugi iz daleka moda nalaze isto ono to i mi u daljininalazimo.Moda imi imamo toneto todrugivide ivole,ami to jonedovoljnodobrovidimoiznamo?

Ovo je knjiga u kojoj nas desetak istraujemo, kombinujemo, polemiemo,postavljamopitanja ipredlaemo.ta ioemu?O lokalnomprostoru iotomeda lisvaki lokalni prostor jeste zapravo turistiki, ili tomoe postati. Knjiga obraujekljune temekojepolazeod stavada svaki lokalniprostormoepostati zanimljiv,atraktivan iprivuidruge ljude,uiniti ih srenim,ponuditi im iskustvozakoje suspremnidadajusebe,vreme,novac.

Ova knjiga se itaocu obraa teorijski i iskustveno sa temama koje senemogu zaobii ukoliko se turizam stavi u centar posmatranjamogunosti razvojalokalnihzajednica.Udrugomdeluovaknjigadajeprimerkakojedanlokalniprostormoe da se organizuje kako bi postao zanimljiv za druge i isplativ za sebe. Komitaocu se obraa knjiga? Studentima, turistikim radnicima, lokalnimorganizacijamaiprostorima,programerimauturizmuisvimaonimakojioturizmurazmiljajuiunjemuradetakodanezaboravljajunekemaleprostorekojisamonaprvipoglednemajunita.

Turizam i lokalni razvoj je knjiga koja ima za cilj da podri razvojlokalnogprostorakojieotvoritivratabiznisuituristima.

ZaautorskitimDragicaTomka

4

IZVODIIZRECENZIJA

Autorisuznalakipristupilistruktuiranju iobradipojedinihdelovakojisumeuzavisno povezani, te predstavljaju skladnu celinu. Strukturu ovemonografijeodredili su jasni istraivaki ciljevi autorskog tima, usmereni na definisanjeproblematike lokalnog razvoja, upotrebe lokalnih resursa, uvaavanja lokalnekulture i tradicije, lokalnih preduzetnikih sposobnosti i drugih osobenosti, kaokonkurentskihprednostiurazvojuspecifinihoblikaturizmana lokalnomnivou,uzprimenubottomuppristupa stratekomplaniranjunjegovog razvoja i odrivosti isocijalneukljuenosti,kaovodeihnaelanakojimasezasnivalokalnirazvoj.

Problematika koja se obrauje, onako kako je definisana Naslovom iUvodommonografije, je relevantna,kakou iremnaunom smislu, tako iu smislunjeneaktuelnosti zaSrbiju.Ovo timpre to jeunaoj literaturi inanaem jezikuiznenadjujuemalo kompetentnih i analitikih dela koja kompleksno tretiraju ovutemu.

prof.drPeroPetrovi

Kroz razmatranja koja seodnosena stratekoplaniranje razvoja turizmalokalnih zajednica i informacionokomunikacione tehnologije (IKT) u funkcijiodrivog razvoja turizma, znalaki su zaokruena u jedinstvenu celinu teorijskasagledavanjakompleksnihodnosaturizmailokalnograzvoja.

Posebnu vrednost monografiji daje praktino istraivanje ovih relacija injihovaaplikacijanakonkretnomprimeru razvoja regionalnedestinacije Potisje,predstavljenoudrugompoglavljuovemonografije.

Sagledavajui predloeni rukopis u celini, oigledno je da je opsegpokrenutihpitanja vrlo irok i jakoga jebilo tekopokriti tekstom jedne ovakvemonografije.Autorski tim je,meutim, taj zadatakobavio iznenaujuedobro, toukazujenanjegovuvisokukompetentnostuovojnaunojdisciplini.Svetouraenojenanainkojitekstneininimalotekim,venaprotivlaganimipitkimzaitanje.

prof.drDobricaJovii

U trenutku kada se svetska ekonomija suoava sa naletima krize ije jeposledice jo uvek teko sagledati, pred nizom novih izazova nalazi se i turistikaprivreda.Nameu sepitanjakoliko jemogue istrajatiupitanjimaodrivograzvojturizma, razvoja lokalnih zajednica, revitalizacije osiromaenih ruralnih predelaupravokrozproces turistikog razvoja.To su temekoje seopsenoanaliziraju iuovomtekstu.Nekiododgovoranaovapitanjamogusepronaiovde.Onisusadraniukonceptukojipoznatisvetskistrunjaciprepoznajuutakozvanomsmartturizmu,onom koji forsira teme poput ekoloki prihvatljivih, etiki ispravnih i kvalitetnodonetihodlukanasvimnivoimaturistikouslunogsistema.Poredopseneteorijskeanalize, autori idu i korak dalje, pamodele koji su kompatibilni sa tendencijamalokalnograzvojaprimenjujuusluajuvojvoanskogPotisja.Njihovkonceptmogaobiseprimenitiiusluajudrugihdestinacija,posebnoonihkojesvojupunuafirmacijujouvek ekaju.U tome je i sadranznaaj tekstapodnaslovomTurizam i lokalnirazvoj,paiztograzlogapreporuujemdaonbudetampankaonaunamonografija.

prof.drVladimirStojanovi

5

SADRAJPREDGOVOR..............................................................................................................3 SADRAJ ....................................................................................................................5 SAVREMENETENDENCIJEURAZVOJUTURIZMAODZNAAJAZALOKALNIRAZVOJ .13

DragicaTomka..........................................................................................................13 TAJETOAKTUELNOUTURIZMUSVETADANAS?................................................................... 13 TURIZAMKAOSISTEM,FENOMENOLOKIASPEKTITURIZMA..................................................... 14 TURISTIKISISTEMJEDEOUKUPNOGSISTEMA ...................................................................... 14

Lajperovsistemturizma........................................................................................ 16 SistemturizmapoM.C.Holu ................................................................................ 17 Redefinisanjeturizmakaosistema....................................................................... 18

TURISTI,POTREBE,OEKIVANJA,TRANJA............................................................................ 19 TURISTAUSAVREMENOMTURIZMU ................................................................................... 21 TURISTIKIPROIZVOD/USLUGA.......................................................................................... 23 DIZAJNTURISTIKOGDOIVLJAJA ....................................................................................... 25 NEOPIPLJIVIELEMENTITURISTIKEUSLUGE .......................................................................... 27

Izvori ..................................................................................................................... 28

MEGATRENDOVIIUTICAJISPOLJNJEGOKRUENJANATURIZAM.............................31 BojanaRadenkovioi ..........................................................................................31

SISTEMTURIZMAJEDEOGLOBALNIHMEGATRENDOVA ........................................................... 31 AKTUELNIMEGATRENDOVIZNAAJNIZATURIZAM................................................................. 32 TURISTIKITRENDOVIUEVROPI ........................................................................................ 33 GLOBALNITRENDOVITRANJEZAPROIZVODIMAAKTIVNOGIVELNESTURIZMA............................ 36 TRENDOVITRANJEIFAKTORIUTICAJANAOBLIKOVANJEODRIVOGIEKOTURISTIKOGPROIZVODA

................................................................................................................................... 37 Izvori .................................................................................................................... 38

ODRIVIRAZVOJTURIZMA ......................................................................................39 VasoJegdi ...............................................................................................................39

POJAMODRIVOGRAZVOJAITURIZAM ............................................................................... 39 PRINCIPIISREDSTVAODRIVOGTURIZMA............................................................................ 42

6

ODRIVOSTTURISTIKEDESTINACIJE .................................................................................. 46 Izvori ..................................................................................................................... 50

LOKALNIRAZVOJITURIZAM ................................................................................... 51 VasoJegdi ...............................................................................................................51

LOKALNAZAJEDNICAUFOKUSU......................................................................................... 51 TURIZAMKAORAZVOJNOOPREDELJENJELOKALNIHZAJEDNICA ................................................ 53 ULOGAJAVNOGSEKTORAURAZVOJUTURIZMAULOKALNOJZAJEDNICI ..................................... 57

Izvori ..................................................................................................................... 61

SPORTIREKREACIJAUFUNKCIJIRAZVOJALOKALNIHZAJEDNICA............................ 63 RomanaRomanov ....................................................................................................63

ZATOOSPORTUIREKREACIJIULOKALNOJZAJEDNICI? .......................................................... 63 BIOLOKOZDRAVSTVENAFUNKCIJASPORTAIREKREACIJE....................................................... 64 EKONOMSKOERGONOMSKAFUNKCIJASPORTAIREKREACIJE .................................................. 66 OBRAZOVNOVASPITNAFUNKCIJASPORTAIREKREACIJE ......................................................... 68 PSIHOSOCIJALNAFUNKCIJASPORTAIREKREACIJE ................................................................. 69 ZNAAJSPORTAIREKREACIJEZALOKALNIRAZVOJ ................................................................. 69

Izvori ..................................................................................................................... 70

KULTURAILOKALNIRAZVOJ ................................................................................... 73 GoranTomka............................................................................................................73

UMESTOUVODAILIKAKOSUUMETNICIPOSTALIKLJUNISASTOJAKLOKALNOGRAZVOJA .............. 73 PROMENAPARADIGME:KULTURAUZVRAAUDARAC............................................................. 74 MOGUICILJEVIURBANOGRAZVOJAPREDVOENOGKULTUROM............................................. 78 STRATEKINIVO............................................................................................................. 81 TURIZAMIKULTURNIRAZVOJUNIVERZALNOVS.IDIOSINKRATINO........................................ 85 RAZVOJPREDVOENKULTUROMZAZAKLJUAK.................................................................... 88

Izvori ..................................................................................................................... 89

PREDUZETNITVOUFUNKCIJIRAZVOJALOKALNIHZAJEDNICA ............................... 93 Ivakrbi,SranMiloevi ......................................................................................93

ASPEKTIRAZVOJALOKALNIHZAJEDNICA .............................................................................. 93 STRATEGIJELOKALNOGEKONOMSKOGRAZVOJA ................................................................... 93

7

ULOGAOPTINEULERU ................................................................................................ 94 PREDUZETNITVOULERU .............................................................................................. 95 POVEZANOSTLERA,PREDUZETNITVAITURIZMA ................................................................ 96 NAJEIOBLICIPREDUZETNITVAUTURIZMUUFUNKCIJILERA............................................. 96 POZITIVNIPRIMERIIZSVETA.............................................................................................. 97 SRBIJA,LERIPREDUZETNITVO......................................................................................... 98

Izvori ..................................................................................................................... 99

TURIZAMZASNOVANNALOKALNOMRAZVOJU ....................................................101 Ivakrbi,SranMiloevi .....................................................................................101

UTICAJTURIZMANALOKALNIRAZVOJ ............................................................................... 101 RAZVOJTURIZMAUSLABORAZVIJENIMLOKALNIMZAJEDNICAMA........................................... 101 RAZVOJTURIZMAUKORISTSIROMANIH ........................................................................... 102 KORPORATIVNADRUVENAODGOVORNOSTUFUNKCIJIRAZVOJALOKALNIHZAJEDNICA .............. 103 COMMUNITYBASEDTURIZAMUFUNKCIJIRAZVOJALOKALNIHZAJEDNICA................................. 104 OSNOVESTRATEGIJECOMMUNITYBASEDTURIZMA ............................................................. 105 USPEHPRINCIPACOMMUNITYBASEDTURIZMA .................................................................. 106

ZnaajutvrivanjakoristiCommunitybasedturizma ........................................ 107 PROPOORUFINKCIJILOKALNOGEKONOMSKOGRAZVOJA .................................................... 107

PojamPROPOORturizma .................................................................................. 108 Lokalnostanovnitvo,turistiipropoorturizam................................................. 108 Osnovnepropoorturizamstrategije ................................................................. 110 Problemiitekoeuprimenipptstrategija........................................................ 112 Izvori ................................................................................................................... 113

RAZVOJTURIZMAPOGRANINIHREGIJA ...............................................................115 Gordanauri ........................................................................................................115

MOELISERAZVIJATITURIZAMUPOGRANINIMREGIJAMA? ................................................ 115 POGRANINEREGIJEUREGIONALNOJPOLITICIEVROPSKEUNIJE............................................. 116 TURIZAMUREGIONALNOJPOLITICIEVROPSKEUNIJE............................................................ 119 PREKOGRANINASARADNJAKAOGENERATORRAZVOJATURIZMAPOGRANINIHREGIJA.............. 122

Izvori ................................................................................................................... 126

8

RAZVOJTURIZMARURALNIHPROSTORA ...............................................................129 NadaVidi ..............................................................................................................129

KONCEPTRURALNOSTI .................................................................................................. 129 RURALNIPROSTORKAOSISTEM....................................................................................... 129 LOKALNIRURALNITURIZAM............................................................................................ 131

Izvori ................................................................................................................... 133

STRATEKOPLANIRANJERAZVOJATURIZMALOKALNIHZAJEDNICA.......................135 DraganMarkovi ....................................................................................................135

MESTOTURIZMAUPLANIRANJULOKALNOGRAZVOJA.......................................................... 135 ODTOPDOWNDOBOTTOMUPPRISTUPASTRATEKOMPLANIRANJUTURIZMA........................ 138 ELEMENTILOKALNOGPLANATURIZMA ............................................................................. 140 ZNAAJLOKALNOGPLANAZARAZVOJTURIZMA.................................................................. 142

Izvori ................................................................................................................... 143

INFORMACIONOKOMUNIKACIONETEHNOLOGIJE(IKT)UFUNKCIJIODRIVOGRAZVOJAUTURIZMU.............................................................................................145

VladimirHolodkov ..................................................................................................145 ISTRAIVANJAKORELACIJEIKTIODRIVOGRAZVOJATURIZMA............................................... 145 IKTUOBLASTIEDUKACIJEZAODRIVIRAZVOJ .................................................................... 147 UPRAVLJANJEZNANJEMIIKT ......................................................................................... 149 MODELIEKSPERTNIHSISTEMAZAODRIVIRAZVOJTURIZMA ................................................. 150 IKTULOKALNIMZAJEDNICAMA ...................................................................................... 152 METODEIPRIMENAINTELIGENTNIHINFORMACIONIHSISTEMAUTURIZMU .............................. 155 IKTPODRKALOKALNOMRAZVOJUTURIZMAJESTEKOMPLEKSNAPOJAVA ............................... 157

Izvori ................................................................................................................... 159

STRATEGIJSKOPLANIRANJEINTEGRALNOGTURISTIKOGPROIZVODAREGIONALNEDESTINACIJEPOTISJEUSRBIJI ............................................................................167

TomkaD.,JegdiV.,HolodkovV.,VidiN.,krbiI.,MiloeviS.,MarkoviD.,

RadenkovioiB.,VoliI.,PrentoviS.,RavnikarD............................................167

POTREBAPLANIRANJARAZVOJATURIZMAPOTISJAUSRBIJI .................................169 CILJISVRHAPLANARAZVOJA .......................................................................................... 169 POTISJEUTERITORIJALNOJSTRUKTURISRBIJE..................................................................... 170

9

POTISJEUPRAVNOMOKVIRU .......................................................................................... 172 GENERALNASLIKAPOTISJAKOJUTREBAOSTVARITI............................................................... 173

SPOLJANJIIUNUTRANJIFAKTORIRAZVOJAPESTANALIZA...............................175 ANALIZASOCIODEMOGRAFSKESITUACIJEUREGIJIPOTISJE................................................... 179 EKONOMSKAIPRIVREDNARAZVIJENOSTPOTISKREREGIJE ..................................................... 180

ANALIZAIOCENARAZVIJENOSTITURIZMA ............................................................183 TURISTIKAVALORIZACIJAPRIRODNIHIKULTURNIHATRAKTIVNOSTI ........................................ 183

Turistikavalorizacijaprirodnihresursa ............................................................. 183 Turistikavalorizacijakulturnihresursa ............................................................. 184

OCENASTANJAKAPACITETAITURISTIKOGPROMETA .......................................................... 186 Strukturaobjekataikapacitetismetaja............................................................ 187

TURISTIKIPROMETISTRUKTURAPOSETILACA.................................................................... 188 KOMPLEMENTARNEUSLUGEUFUNKCIJIRAZVOJATURIZMAIAKTIVNOSTISLOBODNOGVREMENA .190 RAZVIJENOSTPREDUZETNITVAUFUNKCIJITURIZMAPOTISJA ................................................ 192

UPRAVLJANJEPROSTOROMIPROCESIMA .............................................................195 ORGANIZACIJEKOJEUPRAVLJAJURAZVOJEMTURIZMATURISTIKEORGANIZACIJE.................... 195 WEBPRISUSTVOREGIONAPOTISJAUOBLASTITURIZMA ....................................................... 197

STRATEKICILJEVIRAZVOJATURIZMAIAKTIVNOSTISLOBODNOGVREMENA .......201 VIZIJARAZVOJATURIZMAIAKTIVNOSTISLOBODNOGVREMENA.............................................. 202 DEFINISANJETURISTIKIHPROIZVODAIAKTIVNOSTISLOBODNOGVREMENAUPOTISJU............... 203 STRATEGIJARAZVOJAPOJEDINIHTPIASV......................................................................... 204

Matricaatraktivnostkonkurentnost ................................................................ 204 Primarnituristikiproizvodikljunizadaci ...............................................................206

Intenzivnoinvestirati..............................................................................................206 Investiratiupoboljanjekonkurentnosti ...............................................................207 Investiranjeupoboljanjeatraktivnosti .................................................................207

Sekundarnituristikiproizvodikljunizadaci ...........................................................207 Selektivnoinvestiratiplankonkurentnosti...........................................................207 Selektivnoinvestirati ..............................................................................................208 Selektivnoinvestiratiplanatraktivnosti.................................................................208

Tercijarnituristikiproizvodikljunizadaci ..............................................................208

10

Upravljanjerastom.................................................................................................208 Kontrolisanirast .....................................................................................................208

Stratekousmeravanjeponudeipotranjesegmentacijatrita.................... 209 Pozicioniranjeistrukturisanjeturistikeponude................................................ 210 KrovnopozicioniranjePotisjaouvanapriroda ............................................... 211 Pozicioniranjeturistikeponude ........................................................................ 211

Aktivanivot ...........................................................................................................211 Oputanjetelaiduha .............................................................................................211 Manifestacijeizabava ............................................................................................211 Poslovnostidruenje .............................................................................................211 Porodiniivot........................................................................................................211 Istraivanjeprirodeikulture ..................................................................................212

BRENDINGTURISTIKEDESTINACIJEIMARKETINGPLAN........................................................ 212 Procesoblikovanjabrenda ................................................................................. 212

POTISJEKAOTURISTIKADESTINACIJAPARTNERSTVA,UPRAVLJANJEIORGANIZACIJADESTINACIJE...................................................................................215

UPRAVLJANJEPOTISJEMKAOTURISTIKOMDESTINACIJOM................................................... 215 MODELRAZVOJAREGIONALNETURISTIKEDESTINACIJEPOTISJE ............................................ 217 PRIORITETIULAGANJAUIZGRADNJUIUREENJEPROSTORA .................................................. 217

Objektiiprostorizaintenzivnoinvestiranje ....................................................... 218 Definisanjeciljnihtritaisegmenata................................................................ 218

Emitivnatrita ............................................................................................................218 Definisanjeciljnihgrupaitritnopozicioniranje............................................... 218

ISHODIIOEKIVANIUSLOVIZAREALIZACIJUSTUDIJE ............................................221 Izvori ................................................................................................................... 223

11

IPOGLAVLJETURIZAMULOKALNOMRAZVOJU

13

SAVREMENETENDENCIJEURAZVOJUTURIZMAODZNAAJAZALOKALNIRAZVOJ

DragicaTomka

tajetoaktuelnouturizmusvetadanas?Udubinisvakog ljudskogbia leipotrebazakretanjem,zaupoznavanjemneeg

novog, nepoznatog, potreba za doivljajem, odvajanjem od svakodnevice na neki

posebannain,nanekomposebnommestu.Tapotrebaponekaduidugouoveku

sakrivena ilinedovoljno jaka,svedomomentadokganekare,nekaboja ilizvukne

podstaknu da krene i upusti se u avanturu zvanu turizam. I to je taj zov iskreniji,

jasniji, originalniji to e biti vie turista koji se zadovoljno vraaju udobnosti svoga

domasajojaomeljomdasetopreopetotisnuunepoznateputevenekihdrugih

prostora(Tomka,2010:5).

Turizam je jedna od ljudskih delatnosti koja ima veoma brz trend razvoja u svetu.

Nudei ljudimauslove za sadrajno korienje slobodnog vremenauprostorima koji

svojimprirodnim idrutvenimkarakteristikama,kao i specifinoumaterijalnebaze

ine za sebe atraktivnost, turizam je postao izazov i kao biznis i kao prostor za

sadrajnurelaksirajuuprivremenupromenumestaboravka.

Razliitiobliciturizmakojidanasbivajusvevietraeninasvetskompaidomaem

tritu,kaotosueko,seoski,kreativni,aktivni,avanturistiki,kulturni,manifestacioni,

zdravstvenopreventivni ili zdravstvenoleilini, velnes, su upravo takvi da trae od

strunjaka koji se bave njihovim organizovanjem posedovanje interdisciplinarnih

znanja,ali ivetina iz turizma,ekonomije,velnesa,sporta,biolokomedicinskih,ali i

drutvenih nauka, kao i neophodnih organizacionih nauka menadmenta i

marketinga,apre svegaoseaj zaoslukivanjepotreba ljudi ioekivanjaonainima

ispunjavanjapotreba.Oveoblastiujednopredstavljajuirazliiteaspekteposmatranja,

analiziranja i tumaenja turizma kao svojevrsnog fenomena. A da li je turizam

fenomen, praksa, nauka i koliku snagu ima govore i podaci o konstantnom razvoju

turizmaposmatranog izsvihaspekata (prostorni,ekonomski,kulturoloki,ekoloki...)

kojiuspenoodoleva svim svetskimproblemima ikrizama i imakontinuirano rastui

trendrazvojadecenijama(WTO,2011).

14

1998

1994

1992

2000

2004

2008

2002

2006

2010

*

1996

Dolasci stranih turista (million)

Prihodi od inostranog turizma (US MRD)$

1000900800

400

600

200

700

300

500

1000

Slika1:Receptivniturizam19902010*Izvor:Svetskaturistikaorganizacija(UNWTO)

Turizamkaosistem,fenomenolokiaspektiturizmaMnogi autori su se bavili prouavanjima osnovnih uzroka i posledica turizma,

principafunkcionisanjaturizma,istraivanjimaelemenata,faktorauticaja.Menjajuiseupojavnimoblicimakrozprostorivreme,turizamjemenjaoiosnovneprincipe,pravilafunkcionisanja.Nekadapojavaprivilegovanihklasaunajpogodnijimprostorimazaivotljudi, danas je turizam masovna pojava bez ogranienja u prostoru i vremenu,uesnicima. Turizam je od pojave prisutne u pojedinim prostorima i dostupneodreenim slojevima ljudi,proaoputpreko fenomenakoji se zadivljujue razvijao ikoji je trebalo tumaiti,prekoekonomskogprocesakoji jedonosiobenefiti,doaoustadijum sloenog sistema koji ima svoja pravila i vidljive posledice u skoro svimsegmentimasavremenecivilizacje.Danasjeturizamvienegoekonomskapojava,vienego sociokulturni fenomen, vienegoprostornodeavanje, vienego individualnapotrebaiindividualnidoivljaj.Turizamjepostaosloensistem.Takavpristupturizmudanasimaveinanaunika,istraivaa,teoretiara,aliicelokupnasvetskazajednica.

TuristikisistemjedeoukupnogsistemaTuristiki sistem predstavlja skup pojava i odnosa u kojima ovaj fenomen

egzistira.Turizamsedanasposmatrakaozasebansistemilikaoelemenatprivrednogiiregdrutvenog sistema.Struktura turistikog sistemauuem smislu (koji semoedefinisatiikaosistemprimarnihveza)moeseralanitinatriosnovnaelementa:x potroai(kupci)kojiseobinonazivajuturistima;x proizvoai ili isporuioci proizvoda i usluga (ugostiteljstvo, trgovina,

lokalnipromet,komunalnedelatnosti,kulturneinstitucijeidogaaji,rekreativneivelnesorganizacijeidogaaji...),aliituristikiservisi;

15

x posredniciilimedijatorisistema,gdeseukljuujuposredniciizmeuproizvoaaipotroaa turistikihdobara, trgovcinaveliko imalo iliagenti iprevozniciuvazdunom, eleznikom, drumskom, pomorskom i sl. prometu, kao i dravniorganiiorganizacijeodlokalnogdosvetskognivoa.

Turizam predstavlja otvoreni sistem, koji karakteriu veze sa ekonomskim,

politikim,tehnolokim,socijalnim,kulturolokim,ekolokimidrugimsistemima.Uticaji svakogodpomenutihokruenja ili sistemana razvoj turizmamogubiti

pozitivni, alimogu biti i negativni. Kakvi e se efekti ostvarivati zavisi od ciljeva,interakcijaiustupakakojiesepotovatitokombezbrojnihprocesakojiseodvijajuunutarsveoptegsistema.Uticajiekonomskogokruenjanarazvojturizmasupozitivni,alimogubitiinegativni.Meupozitivne seubraja raspoloivostdohotka,bolja raspodeladohotka,stabilnavaluta i privredni rast.Negativni faktori ekonomskog okruenja su: privredna kriza,nazadovanje industijske proizvodnje, nestabilna valuta i usporen privredni rast.Turizamsvakakoutienaekonomskisistem,akaonajeiuticajituristikogsistemanaekonomskisistemsu:x turizamdajemogunostzazapoljavanje;x omoguavaregionalnirazvoj;x regionalizujeurbanapodruja;x redistribuiradohodakmeubogatijimisiromanijimpodrujima;x imamoanmultiplikativanuinaknadrugeprivrednegrane;x kaoizvoznadelatnostimavaanuticajnaplatnibilansdrave.

Upravozbognavedenihuticajaturistikogsistemanaekonomskisistem,uticaj

politikogsistemajetakoevaan.Uosnovisemoereidaturizamnajednojstraniposrednoilineposrednoispunjavapolitikefunkcije,anadrugojstranidajepodsticajpolitikomsistemu.Turistiki sistem je vaan privredno politiki faktor svake drave i sveta u celini.Takojeneposrednopovezansa:x saobraajnompolitikomdrave(gradnjasaobraajnica,tarifnapolitika);x socijalnompolitikom(zakonskoodreivanjepraznikairadnogvremena);x prostornom politikom (planiranje funkcija i namene prostora za turizam u

odnosunadrugenamene);x kulturnom politikom (razmena kulturnih obrazaca, iskustava, razvoj

multikulturalizma, potovanja razliitosti, odnos i uvanje svetske kulturnebatineisl.)

Iakosenaprvipogledinidajeturistikisisteminjegovrazvojuprvomredu

zavisanodekonomskogsistema,nijetako.Socijalnokulturnookruenjeutienaovekovoponaanje,nanjegovevrednosti

i ciljeve kao i na prepoznavanje turistike destinacije. Na drugoj strani turistikisistemmono utie na socijalnokulturno okruenje. Uticaji turistikog sistema supozitivni, ako se turistiki sistem temelji na ouvanju socijalnokulturnih znaaja

16

turistikedestinacije.Usuprotnom,turistikisistem enegativnouticatina socijalnokulturnookruenje,akoprouzrokuje,daseautohtonakulturaiskomercijalizuje,dobitpromeniuki,navikeiobiajiseprilagodeturisti.

Tehnoloki sistem,pre svega razvojnajvanijihelemenata turistikogokruenja(saobraaja,komunikacija),veomautienarazvojturistikogsistema.Uticajtehnolokogokruenjanatompodruju jepretenopozitivan idoprinosidostupnostituristike destinacije, veoj mobilnosti turista. Turistiki sistem povratno utie natehnolokookruenje.Dobarprimer za to je gradnjaputevau tekimuslovimadoudaljenihdestinacija.

Posebno turistiko okruenje ini ekoloko okruenje koje u uem smislupodrazumeva prirodno okruenje kao resurs i prostor u kojem se turizam odvija.Ekolokisistemjesvakakojedanodbitnijihsistemazarazvojturistikogsistema.

LajperovsistemturizmaPrema Lajperu,koji jeprvipisaoo turizmukao sistemu (1990),postoje trielementaturistikogsistema:x Turisti. U svetu putovanja, odnosno turistikom sistemu turisti su prvi i

centralni.x Geografskielementi.Lajperizdvajatrigeografskaelementausvommodelu:

o inicijativnaregija,o regijaturistikedestinacije,io tranzitnaregija.

x Turistika industrija. Turistika industrija predstavlja skup poslovnih iorganizacionihpoduhvatasaciljemdaseturistikiproizvodiznesenatrite.

Odlazak DOLAZAK TURISTA

Regijaputovanja

Regija

Regijaturistike

destinacije

Regijaizvorite

tranzitne rute

povratak POVRATNO

Slika2:Lajperovsistemturizma.Izvor:Cooper,Shepherd&Westlale,1996:20.

Turistijedodeljenaulogaglavnogakterausistemuturizma.Turizampredstavlja

duboko iskustvo u kojem ovek uestvuje, uiva i pamti ga kao jedno od najlepihivotnih dogaaja. Turista je onaj koji eli, oekuje, bira, pa i plaa i koji postavljauslovekojiserealizujuuostalimdelovimasistema.

Inicijativna regijapredstavlja triteuokviru kojeg se turizampodstie tako topotencijalni turisti bivaju motivisani i stimulisani u pravcu zadovoljenja sopstvenihpotrebazaputovanjem.tavie. IakoLajpernijetonaglaavao,neophodno jedodatida je inicijativna regija i sociokulturno,politiko,ekoloko iekonomskookruenjeukojem se stiu uslovi da ljudi uopte ponu da razmiljaju o putovanju, da osete iprepoznaju turistikepotrebe,da ih izdvoje,daju im znaaj i zanjihponuda traereenje,daizgradesvojaoekivanjaizanjihobezbedeusloverealizacije.Turistipoinju

17

daeznuzaturizmomputovanjempromenom,tragajuza informacijama,odluujuse,rezerviu smetaj i prevoz. Takoe je znaajno rei da danas svako mesto jesteinicijativnaregija.Tonisuvieiskljuivoveliki,urbanizovanigradoviirazvijenezemlje.Inicijativna regija je i selo, i turistika destinacija nekih drugih resursa, planinska iliprimorska regija, nerazvijeni kraj ili zabaeno konaite. Ljudi postaju turisti poduticajem optih faktora okruenja, ali i individualizovanih potrebamanje podlonihoptimtendencijama.

Regija turistike destinacije, u svakom pogledu, predstavlja epicentar turizma.Upravoovdeseuticajturizmaoseausvojojpunojsnazi.Destinacijapostajeprostor,ali iakterzaodvijanjeturizmakreirajuiposebnuturistikuponudukojaposetiocima,za razliku od svakodnevnih ivotnih iskustava, prua nove, jedinstvene doivljaje iupoznavanja sa kulturnim, istorijskim ili prirodnim bogatstvima. Na ovaj nain,privlanostpojedinihdestinacijapodstie celokupni turistiki sistem koji je, zapravo,veranijepokrenutuinicijativnojregiji.Stogasemoereidajedestinacijaodreditenakojemseodvijajunajuoljivijeinajizraenijeposledicepomenutogsistema.Tranzitna regija ne predstavlja tek samo puku lokaciju koja se pree u kratkomvremenskom roku tokom proputovanja do konanog odredita, ve se moeposmatrati i kao deo putnike rute. Tokom odreenog intervala svakog putovanja,putnikoseadajenapustiosvojumatinuzemlju,alineidajestigaona(svoju)eljenudestinaciju(Leiper,1990).

Ovaj model pomae u identifikovanju i lociranju mnogobrojnih industrijskihsektora. Na primer, putniki agenti i turoperateri su uglavnom najzastupljeniji uinicijativnoj regiji, turistike atrakcije i ugostiteljska industrija locirane su u regijituristike destinacije, dok se aktivnosti sektora za transport veinom odvijaju napodrujimatranzitnihregijaPrema Lajperovom modelu, svi elementi turistikog sistema stoje u meusobnojinterakciji, i to ne iskljuivo tokom stvaranja turistikog proizvoda, ve i u samomprocesu odvijanja poslovnih transakcija, a radi usklaivanja efekata meusobnihuticajaiuzavisnostiodkontekstauokvirukojegseturizamodvija.

SistemturizmapoM.C.HoluDruginaunicisusetakoebavilipostavljanjemturizmakaosistema.Interesantan

jepristupimodelturizmakaosistemaizuglasociolokihteorijakojijerazradioMajklHol (Michael C.Hall).Hol je prouavao i razradio sistem turistike pokretljivosti (iliturizamkaosistem)izuglaprostornihinterakcijaiprostorvremeprizmepokretljivosti(Hall,2005).NaSlicibr.2predstavljenesuinterakcijesvihelemenatasistematurizmakoristeiivremenskudimenziju.UtumaenjuturizmakaosistemaHolpolaziodskupafaktora uticaja na turistiku pokretljivost koji se ispoljavaju u inicijativnim regijama,zatim uvodi uticaje turizma u tranzitnim zonama, da bi u receptivnim regijamadestinacijama analizirao itav niz ekonomskih, sociokulturnih i politikih faktorauticajanasistemturizma.Sveuticajespoljnjegokruenja,kaoipojaveunutarturizmana destinaciji, Hol zatim povezuje povratno na ponovni krug uticaja faktora izokruenjanaotpoinjanjenovogciklusapokretljivosti(Slika3.).

18

Drugi uticaji naglobalnu i lokalnuturisti

njuku proizvodnju i

potroOdre nje zaturisti

anjem

ivanje potrakom mobilno u

uslovljeno pona

Potencijalni individualni ikolektivni uticaji

Kultura i ivotni put

Motivacija

Industrija Infrastruktura

Regulatorne strukture

Rad Kapital

Turizam i resursnabazal destinacje

Oekivanja i slike

Region koji generie turiste

Putovanje na i sadestinacije

Regija / destinacija kojaprima turiste

Uticaj turistianja turista na destinacije

ke industrije ipona Drugi uticaji na

turistikuproizvodnju

Destinacije ikompanijenastoje da uti

njuu svimfazamaputovanja

una potro

Destinacijenastoje da uti

a

ui da odgovorepotro ima

Sredinaproizvoda / destinacije

Aktivnosti i iskustva

Informacije, prola iskustvai preferencije

Uticaj turistike mobilnostiu tranzitornim zonama

irok spektar ekonomskih,ekolokih,socio-kulturolokih ipoliti epojaviti na nivou destinacije.One moguprelaziti i na turisti

kih uticaja se mo

kisistem u drugimrazmerama, ukljuujuiindividualni nivo, kao iuticati na druge sisteme.

Dostupnostiroki spektar pojedina

tvo gde ive. Pored toga irok spektarekonomskih, ekolokih,socio-kulturolokih ipoliti

e takveaktivnosti, to

nihi kolektivnih uticaja e sejaviti kao rezultat putovanja.Oni nee uticati samo naputnike i njihove porodice iprijatelje, ve i sredinu idru

kih uticaja e se odvitiu regiji koja generi

e obezbeditikapacitete za putovanje

Slika3:TurizamkaosistempoM.C.Hol,2005.

PrevodIprilagodio(D.Tomka)RedefinisanjeturizmakaosistemaAnalizirajui procese koji se deavaju u turizmu i radove naunika koji se time

bave,uoavasedaveinanaunikasistemturizmaposmatrakaokruniproceskojisekontinuiranoponavljauvremenskojdimenziji.Nameesepitanjekakav jetoproces?Linearanuoblikusinusoide,kruni ili jemodaspiralni?Sagledavajuimodelerazvojadrugih sistema, kao to je spiralnimodel kod informacionih sistema (Boehm,1988),jasno je da se tajmodelmoe primeniti i u turizmu. Analizirajui brojne benefite iposlediceturizmanakonjednogprocesaturistikogkretanja(kojemogubitinegativneipozitivne),teko jeverovatidaseprocesturizmamoe identifikovatikao linearni,ajomanjekrunikojibipodrazumevalinastavakkretanja razliitog intezitetaalipolinearnoj ravni, ili stalnookretanjeukrug.To svakako turizamnije.Turizambipre

19

mogaobitispiralniproces,kojisesutinskiodvijaukrunomtoku,alitakvomdasvakikrug zapoinjenaobogaenomviemnivou.Tajviinivo jebazirannakrajnjoj takiprethodnogciklusaobogaenojnovim iskustvom,efektimarazvoja,benefitimakojisuuveaniuodnosunaprethodnipoetak,(orevi iTomka,2011),azatimsetakoevrtiukrugdosledeeobogaenetakeitakospiralnoubeskraj.

Prihvatajui,dakle,da je turizam jedansloen i razvijensistem,povezansasvimostalimsistemimadananjecivilizacije,tedajeveomaizraenarazvojnakomponentaiuprostoruiuvremenu,aliiuefektima,posledicama,moraobiseredefinisatiipojamturizma.Takvanova,redefinisanadefinicijaturizmaglasi:

Turizam nije vie putovanje iz ovih ili onih razloga, niti je to industrijamasovnog proizvoenja putovanja. Turizam je itav niz pojava, odnosa,efekatakojiproistiu iz susretanja receptivnihprostora,pojava iprocesaunjima, kao i ivota domaeg stanovnitva i privremenih posetilacaturista,poduticajemvelikognizarazliitihpotreba,motiva,oekivanjairealizovanihsatisfakcija.Efekti turizma su vidljiviu ljudima,na ljudima,u interakciji ilikomunikaciji izmeu ljudi, u prostorima kao i u drutvenim, ekonomskim,ekolokimitehnolokimprocesima.Kako jeusvim teorijama turizma turistacentarkojipokree iupravljasistemom

onda je logino to su savremena prouavanja upravo najvie okrenuta turisti njegovim potrebama,motivima, oekivanjima, kao i nainima za zadovoljavanje tihpotreba. Rezultat toga je snano zaokretanje politike i sutine razvoja turizma odpristupa cilj jemasovni turizamkojidonosinovacdo cilja turizam jedoivljajukome je turista aktivni uesnik i kreator programa. Analizirajmo onda kljuneodrednicesavremenogturizma.

Turisti,potrebe,oekivanja,tranjaTeorija o turizmu je, kao i veina teorija, znatnomlaa od realnosti turistikih

kretanja koja su svetski proces, i jomlaa od ovekove potrebe da se kree, dapromeni sredinuukojoj ivi.Turizam jepo svojoj sutiniproces,pojavaproistekla izkretanja ljudi iz sredina (pretenourbanizovanih)u kojima stalno iveunekedrugesredine,pretenouprirodi.U tomprocesuonieledaseodmore,opuste,upoznajunetonovo,doive,naue,jednostavnopromeneokruenje,ivotniprostor.Ponovimpristupimateorijiturizma,turizamseodvijauspirali:

Donoenjeodlukeoputovanju

Stvaranjenovepotrebe

Putovanje,kretanje,

doivljavanje

Sumiranjezadovoljstava,

utisaka

Zadovoljenje,razreenjepotrebe

Slika4:Spiralniprocesturizma(autor:D.Tomka)

20

Potreba je oseanje nunosti da se deluje da bi se otklonio neki doivljeninedostatak.Potreba se skrivau ovekudok seuprostorunepojave,dovoljno jasnodefinisaniiaknametljivo,nekiobjektikojisvojimsutinskimsvojstvimaikvalitetommogu da zadovolje taj unutranji latentni nedostatak i pretvore ga u potrebu.Turistikapotrebaserazvijauovekupodstaknutaspoljnimdraimakojesuizrazitijeuurbanizovanim,kulturno razvijenijimsredinama,alivienesamougradovima (buka,zaposlenost,saobraaj,zagaenostvazduha,velikakoncentracijabetona,zgrada,ljudi,stres,otuenost,dugprocesputovanjadoposla,dokole,doobjektakulture,sporta,do prijatelja). Ove nepovoljne spoljne drai bude u oveku nemir, nezadovoljstvo,potrebudapobegne iz te sredine,danetopromeni,dau tojnovoj srediniupoznanetodrugo,novo,daosetimir,zadovoljstvo,daseoslobodirada iotvoriprostorzaaktivnostiodmora, sporta, zabave, rekreacije. Svi ti sloeni unutranjinadraaji ineovekovuturistikupotrebu,bilodajeonsvestannjeimoedajeidentifikuje,ilidajenije svestan jer je zatrpan brigom za prostom egzistencijom ili prestiom. Jednomotkrivena i na zadovoljavajui, ili ak nezadovoljavajui nain zadovoljena turistikapotrebajekaoviruskojisestalnoiriitraisvojemestouhijerarhijiljudskihpotreba.Turistikapotrebanemapragsaturacije.Onajesvesnanijaiveatojeovekvieinazadovoljavajuinainrazreava.Itojetajviruskojijezahvatiomilioneljudiiromsvetainagoniihnaukljuenjeuturistiketokovesvihkrajevasveta.

Motivacija je glavni podstreka ovekovog ivljenja. Motivacijom su se bavilimnogi naunici.Najpoznatija je teorija A.Maslova koji je postavio opteprihvaenupiramiduhijerarhijemotivanakojojpoivajudalja istraivanja fokusirananaturizam.TakojeDann(1981)uoiosledeeelementeilipristupemotivacijiuturizmu:x Putovanjejeodrazneegatonedostaje,azaimeseudi.Ovakavpristup

govoriotomedaturistemotivieeljazadoivljavanjemnovihiskustavakojaserazlikujuodonihkrozkojeprolazeusvakodnevnomokruenju.

x Privlanost destinacije spram motivacionog podstreka. Naglaava serazliitost izmeu individualnemotivacije, odnosno, jaine elje (podstreka) iprivlanostidestinacijeiliatrakcije.

x Motivacijakaofantazijapodkategorijaprvadvafaktora.Turistiputujukakobimoglidaseponaajunanainkojimodanijeuskladusakulturnimnormamazemljeukojojive.

x Motivacijakaoklasifikacijarazlogaputovanja.irokakategorijakoja istiedva glavna razloga, odnosno,motiva putovanja: poseta rodbini i prijateljima,godinjiodmor,iliobrazovanje.

x Bihejvioristiki pristup, po kojem se prepoznaju tipovimotivacije na sledeinain:eljazasuncem(potragazapogodnostimakvalitetnijimodonihkojesuprisutne u stalnommestu prebivalita, odnosno, vid putovanja koji zavisi odpostojanjanekevrsteuitakakojinisudostupnaumestuboravka;ukrajnjemsluaju, idoslovno jeprisutnaeljazasuncem) ieljaza lutanjem(znatieljazadoivljajemneobinoginepoznatog,zamenapoznatognepoznatim);i

x Motivacija i turistika oekivanja.Ovaj pristup izuava autentinost turistikogiskustva,kojazavisiodsameprirodeivrstepomenutogiskustva.

x Motivacijakaoindividualnadefinicijaiznaenje,zarazlikuodpukogposmatranjaturistikog ponaanja, nain na koji turisti definiu situacije u kojima se nalaze,iniciraeboljerazumevanjemotivacijeuturizmu.

21

Prema klasifikacijiMekintoa (McIntosh),Goeldnera (Goeldner), iRiija (Ritchie,1995)motivacijasemoekategorisatiuetirigrupe:x Fizioloki motivatori: relaksacija i osveenje tela i duha, jaanje i ouvanje

zdravlja, sportskaaktivnost i zadovoljstvo.Ovagrupamotivatoraposmatra sekrozprizmuaktivnostikojesluesmanjenjunapetosti.

x Kulturnimotivatori:nastojanja ljudidadoivenovekulture,upoznajudrugenarode,njihovivotnistil,muziku,umetnost,folklor,ples,itd

x Interpersonalnimotivatori: elja za novim poznanstvima, poseta rodbini iliprijateljima,potragazanovim idrugaijim iskustvima.Putovanjepredstavlja ibeg od rutinskih odnosa sa prijateljima, komijama, ili beanje od ivotnesredine uopte. Takoe, putovanje moe biti i lina potraga inspirisanaduhovnimciljevima.

x Status i presti kao motivatori: udovoljavanje potrebama ega, statusne iprestine potrebe, tenja za ugledom u svojoj sredini i grupi, zasamopotovanjem,zadokazivanjem,zaposebnou,bogatstvomimoi,itd.TuristausavremenomturizmuVrstaulogekojuturistamoeposedovatiumnogomezavisiodprirodeturistikog

iskustva, postojeih drutvenih okolnosti i uticaja prirodne sredine, kao faktoraneodvojivih od oblasti turizma.Bilo koja definicija ili interpretacija turistike uloge,poput motivacione, razlikuje se prema individualnom analitikom pristupu svakogautora, ponaosob. Prve ideje nastale su iz pera sociolokog teoretiara Gofmana(Goffman, 1959), koji je smatrao da se individue razliito ponaaju u razliitimsituacijama kako bi sauvali asocijacijske utiske pomenutih situacija. Teoretskaistraivanja, fokusirana na socioloke aspekte ponaanja turista i njihove uloge uturizmu, sprovoena su u radovima Koena (Cohen, 1972, 1974, 1984), Mekenela(MacCanell,1976)iSmita(Smith,1977).Plog (1974) je razvio teoriju procenjivanja trendova u ponaanju, prema kojojpopulacijaSADamoebitiklasifikovanautrimeusobnopovezanapsihografskatipa:x Psihocentrini tip ispoljava tendenciju ka konzervativnom ponaanju i

okupiranosti sobom tokom svojih turistikih putovanja, preferira sigurnedestinacijeiestoihiznovaposeuje.

x Alocentrini tip avanturista, motiviu ga nove destinacije i retko kadaposeujejednuteistudestinacijudvaputa.

x Srednjecentrini tip pozicioniran je izmeu prva dva ekstrema. Turisti saskromnijim prihodima blii su psihocentrinom tipu, u odnosu na turiste savisokimprimanjimakojinaginjualocentrinomtipu.Identifikacija turistike uloge omoguena je poznavanjem i prouavanjem

interaktivnih atributa linosti, kao to su stav, percepcija i motivacija. Koenovaklasifikacijaturista(Cohen,1979),posebnoseistiekaokorisnauovesvrhe.PoKoenupostojeetiriosnovnatipaturista:x Organizovanimasovni turista Skroman avanturistiki duh, siguran je pod

svojim staklenim zvonom tokom putovanja. Odluuje se za kompletno

22

isprogramirane turistike aranmane i rute. Retko ostvaruje kontakte salokalnomkulturomilistanovnitvom.

x Individualni masovni turista Slian malopre opisanom turisti, s tim toispoljava malo veu fleksibilnost i naklonost ka linom izboru. Meutim,rezervacije njegovog putovanja, smetaj i boravak i dalje su striktnoorganizovani od strane turistikih slubi. Zidovi njegovog staklenog zvonaspreavajugadaistinskidoiviposeenudestinaciju.

x Istraiva Samostalnoorganizujesvojeputovanje, istraujeneutabanestaze.Meutim,traiudobansmetajipouzdanosredstvotransporta.Iakopovremenonaputa stakleno zvono, vraa se pod njegovo okrilje usled odreenenepovoljnesituacije.

x Skitnica Odbacio je svaku sponu sa turistikom industrijom. Pokuava daotputuje to dalje od svog doma i svega poznatog. Ne sledi fiksni plan puta,skitnicaivisalokalnimnarodom,samplaasvojeraune,stapasesalokalnomkulturom.

Prepoznate i izraenepotrebe,motivi ioekivanjastvarajuturistikutranjukao

potencijalnu masu ljudi koji su spremni da preduzmu putovanje u odreenommomentu,naodreenomesto,poodreenimuslovima isaodreenimoekivanjima.U zavisnosti od stepena izraenosti odluke o putovanju i mogunosti realizacijerazlikujuse(Cooper,2000):x Efektivna ili aktuelna potranja stvaran broj putnika ili pak uesnika u

turizmu (de facto turisti). Efektivna tranja je komponenta koja se najee inajlakemeri. Velika veina turistikih statistikih istraivanja bavi se ovomvrstomtranje;

x Potisnutatranjadeopopulacijekojaneputuje izodreenihrazlogakojisupotisnuti ikojimirujudomomenta jaegdejstvaspoljnjih faktoraokruenja ilizadovoljenjaosnovnihniihpotreba;

x Potencijalnapotranjaodnosisenaljudekojieputovatiunekombuduemperiodu, ukoliko doe do promene odreenih uslova situacije kojoj trenutnopodleu.Naprimer,njihovaplatenamo ilikoliinaslobodnogvremenamoguse poveati, mogu stei pravo na plaeni odmor i slino, ime potencijalnatranjagravitirakakategorijiefektivnetranje.

x Odloena potranja usled problema u turistikoj ponudi, kao to su:popunjenikapacitetismetaja,vremenskiuslovi ili teroristikeaktivnosti.Kadauslovi ponovo postanu povoljni, odloena tranja preobratie se u buduuefektivnutranju.

x Potpuniizostanaktranjeljudikojineeleilisuonemoguenidaputuju.

Naravno, postoje i drugi aspekti sagledavanja turistike tranje koji su takoeznaajnizaplaniranjerazvojaturizmaikreiranjeturistikeponudeinainarealizacije.Tako,naprimer,zamenljivostpotranje jesluajkada jednavrstaaktivnosti (odmor,smetaj,hrana ipieusamostalnom,privatnomaranmanu)bivazamenjenadrugom(prevozismetajrezervisani,korienjeusluga);preusmerenapotranjageografskalokacijatranjejepreusmerena(boravakupanijipreusmerenjenaboravakuGrkoj

23

usled popunjenosti smetajnih kapaciteta). Takoe, pojava nove ponude, recimo,turistikogodmaralita,novaturistikaatrakcijailismetaj,uticaena:x preusmeravanjetranjesaslinihobjekatauodreenojoblasti;x zamenutranjesajednihnadrugeobjekte,ix stvaranjenovetranje.

Ekonomistinaglaavajudauokviruprvadvasluajanedolazidostvaranjaekstra

ponude,sobziromdaseradioefektuzamenemesta.Ovomproblemumoralobisepristupitisaznaajnompanjomprilikomplaniranjanovihturistikihprojekata.

Turistikiproizvod/uslugaDosadanji teorijski pristupi koji su se bavili pitanjem sadrinskog odreivanja

turistikog proizvoda nisu jedinstveni. To ne znai da postoji stroga polarizacijashvatanja, ve se radi o razliitim pristupima sa stanovita irine i dubine obuhvataelemenatakojiodreujuovajpojam.Toupuujenamogunostgeneralizovanjaovihteorijauetirigrupe:

x Turistiki proizvod kao kompozitni proizvod, kao amalgam ili smesa

atraktivnosti, prevoza, smetaja i spektra kulturnih, sociolokih i psiholokihuticaja,

x Turistiki proizvod kao proizvod pojedinanih nosilaca ponude (npr.ugostiteljski,tj.hotelskiprivrednisubjekti,turistikeagencijeidr.),

x Stanovita koja akcenat stavljaju na izvorne i izvedene elemente turistikeponude,

x Proizvod u turizmu kao parcijalni proizvod nosilaca turistike ponude i kaointegrisanituristikiproizvod,kakogapercipiraikonzumiraturista,tj.kaozbirmanjegiliveegbrojarazliitihparcijalnihproizvoda. PremaD.Zorku(1999)turistikiproizvodpredstavljasadrajnozaokruenucelinu

pojedinihprimarnihisekundarnihelemenataturistikeponudenamenjenuspecifinojgrupi turista (segmentu: sportistima, porodicama, studentima, mlaoj populaciji,starijima, naunicima,...). Turistiki proizvod mogu oblikovati turistike organizacije(lokalne, regionalne, nacionalne), turistike agencije (obino kao turistikiprogram/paket), ponuai turistikih usluga ili turisti sami, tako to odaberu vrstutransporta,ciljnoodredite,smetaj,dodatneaktivnosti.

U kontekstu formiranja turistikog proizvoda moe se govoriti o razliitimprivrednim delatnostima i drugim aktivnostima nosilaca turistike ponude (muzeji,galerije,sportskorekreativne institucije isl.).To jeitavnizsubjekatakojiomoguujuputovanje, smetaj, ishranu, rekreaciju, zabavu, razonodu i druge aktivnosti turista.Svaki od navedenih segmenata sadri vie komponenti (parcijalni proizvod) kojeuestvuju u formiranju turistikog proizvoda kao sloenog i specifinog predmetarazmenena turistikom tritu.Kad suupitanjuodnosinadestinaciji, topredstavljaposlovnopodrujemeuzavisnihkomponentikojeseupraksiorganizujukaoposebanvrednosnilanac,tj.turistikiproizvod.

Saaspektakorisnika,turista,turistikiproizvodseposmatrakaofunkcionalnispojrazliitihparcijalnihproizvoda,tj.kaointegralniproizvod.Pritomesenjegovokonano

24

uobliavanje postie spontanim izborom i uklapanjem tih elemenata, koje za datudestinacijusveeevresamituristi.Ovaspontanostseograniavasamonatranju,dok se na strani ponude spontanost i voluntarizam u formiranju integrisanogturistikog proizvoda ne bi smeli dozvoliti. Njih treba da zameni svesna planskaaktivnost nosilaca ponude, tj. kreatora parcijalnih proizvoda. Neki autori termin"uspostaviti" zamenjuju terminom "formirati" turistiki proizvod. Boris Vukonisugeriedase"turistikiproizvodformira,ustvari,uspostavljanjemodreenihodnosameusvimsudionicimanaturistikomtritu".

Za nosioce ponude pogubno je ako su zainteresovani samo za svoj parcijalniproizvod. Interes zauspehmora seogledati kroz zajednikupolitiku (ili koordinacijupolitika) svih nosilaca ponude. Na taj nain e se omoguiti uspenija realizacijaparcijalnih proizvoda, i to kroz konzumiranje integralnog turistikog proizvoda. Uliteraturisezaovonavodedvaosnovnarazloga:

x Potpuno zadovoljenje svojih elja, turista nalazi tek na destinaciji.

Nezadovoljstvojednimparcijalnimproizvodomilinjegovizostanak,odraavaseinadruge,aneretkodovodiidosupstitucijedestinacije;

x Morasevoditiraunaoodravanjuiunapreenjuizvornihelemenataturistikeponude(prirodnih,kulturnihiistorijskih)injihovomadekvatnomvalorizovanjukrozturistikuponudusvakogkonkretnoguesnikaidatedestinacijeucelini.Brojnikreatoriparcijalnogturistikogproizvodamorajubitisvesnimeuzavisnosti

postavljenihciljeva,kao iinjenicedaodnjihovogodnosaaktivnogpartnerstvazavisiostvarenjegeneralnihciljevakojisepostavljajuza integrisani turistikiproizvod,onajkojiekaokonaan,turistiizabratinadatojdestinaciji.Ovidivergentniinteresimorajuda se pomire na nivou destinacije na taj nain to e se postaviti jedinstven cilj zaintegrisani turistiki proizvod, odnosno set proizvoda destinacije, za ije e seostvarenjezalagatisvinosiociponude,presvegaizredaposlovnogsektora.Dobrojeuovaj proces ukljuiti i kreiranje i unapreenje imida destinacije, koji se takoeostvarujeusaglaenimpartnerskimodnosomnosilaca turistikeponudena realizacijipolitikeformiranjaproizvoda,kao idrugihmarketing instrumenata(cene,promocije idistribucije).

Obimisadrajturistikogproizvodaustalnomjepreobraaju.Takavrazvojutieina proirenje broja i izmenu strukture uesnika u formiranju turistikog proizvoda.Poredposlovnogsektora,kojistvarauslovezaboravakiuslugenadestinaciji,turistikiproizvodukljuujeaktivnostidrugihsubjekatanadestinaciji,kaotosumenadmentzatite prirodnih i kulturnih vrednosti, institucije i organizacije javnog sektora,organizacijecivilnogdrutva i lokalnezajednice,kao ipristupanostdestinacije,koja,poredorganizacijakojeobavljajuprevoz turistadodestinacije inazad,ukljuuje inizdrugih subjekatakojibrinuo saobraajnojpolitici, infrastrukturi i regulativiuoblastisaobraaja.

Oblikovanjeturistikogproizvodazavisinajednojstraniodraspoloivihkapaciteta,primarne,tesekundarneturistikeponude,anadrugojstraniodobimapotranje.Podprimarnom turistikom ponudom smatramo prirodna bogatstva, kulturnoistorijsko ietnoloko naslee i savremeno stvaralatvo, dok sekundarnu turistiku ponudupredstavljaju ugostiteljskosmetajni kapaciteti, turistike agencije, saobraajno

25

ureenje, turistikiproizvodikoji su rezultatusmerenog ljudskogangamanakao tosu: tematski putevi, parkovi zabave, sportskorekreativni centri, velnes centri iprogrami, koji povezuju raznovrsnu turistiku ponudu namenjenu odreenomsegmentugostiju.

Pored gore navedenih faktora, kod oblikovanja novih turistikih proizvodapotrebnojeuvaavatiisvetrinezakonitosti,toznaida:x kreatorturistikogproizvodamora,presvega,poznavatiobimivrstuturistike

potranje,odnosnosavremenetrendoveturistikepotranje,x moraoblikovatitakavproizvodipotakvojceni,daodreenaciljnagrupaturista

budezadovoljnasanjim,toznai,damorapoznavatikarakteristike,ponaanjeioekivanjapojedinegrupeturista,zakojuoblikujeproizvod,

x prodajomproizvodastvoritidobit.

Prilikomzasnivanja ioblikovanja turistikihproizvodamoramoobratitipanjunato da okruenje, u kojem e turisti provesti odmor, ne bude ugroeno, i razvijatituristiku ponudu, odnosno turistike proizvode po naelu odrivosti. To znai, darazvojmorabitiusklaeniplaniranuskladusarealnimmogunostimaiprihvatljivoufizikih, ekonomskih i socijalnih elemenata okruenja. Razvoj, takoe, mora bitiuravnoteen, jer samo na taj nain obezbeuje dugoronu eksploataciju i upotrebulokalnihpotencijala,apritomeinjihovuzatituzasledeegeneracije.

Govoreioturistikimproizvodimailioturizmuuoptenourelacijisaaktivnostimaslobodnog vremena,moemo konstatovati da je turizam deo aktivnosti slobodnogvremena. Takoe,moemo tvrditi da se za turizam i aktivnosti slobodnog vremenakoristiistainfrastrukturnaosnova:velnescentri,pozorita,restorani,muzejiigalerije,sportski centri, tematskiparkovi,parkovi zabave, sportske i kulturnemanifestacije...Slinisuifaktorikojiutiunaizbornainaupranjavanjaslobodnogvremenailokaciju,kao i na izbor cilja turistikog putovanja: saobraajna dostupnost, raspoloivostinformacija, lini interes preferencije, trend (moda) i finansijske mogunosti.Industrijalizacija je prouzrokovala nastanak slobodnog vremena i potrebu zaorganizovanim korienjem istog, a turizam je posledica toga. Kada moemoidentifikovatiekonomskeefektetihdelatnosti,moemospravomgovoritio industrijislobodnog vremena i turistikoj delatnosti. Turizam obuhvata aktivnosti slobodnogvremena,kojesupovezanesamobilnouiboravkomizvanmestastalnognastanjenja.Iz gornjih razloga emo u nastavku teksta govoriti o turizmu, a imati u vidu da sestudijatakoeodnosinaaktivnostislobodnogvremena.

DizajnturistikogdoivljajaTuristiki sektor je okarakterisan izmeu ostalog i visokim stepenom interakcije

izmeu turistikog sistema iakteraunjemu,ukljuujui i individualnog turistu.Nekitvrde da je njegova interakcija sa sistemom od fundamentalnog znaaja u kreiranjuturistikogdoivljaja.Meutim,Larsen (Larsen,2007)seprotiviovoj tezi istiuida,poredspomenutog,doivljajnetrebadabudekreiranninaosnovusvihdogaajakojise dese za vreme turistikog putovanja, iako je neminovno da e doi do socijalneinterakcije(odnosturistesadrugimpojedincima)kojaumnogomedoprinosistvaranjudoivljaja. On istie da se prilikom naunog istraivanja turistikog doivljaja mora

26

krenutiodpsihologijeismetagauokvireiste,istiuitriglavnaelementaoekivanja,dogaaje i seanja, i konanodefinie turistikidoivljajkao linoputovanjekoje sedogodilo u prolosti a koje je dovoljno jako da kao takvo ostane u dugoronompamenju.

Sa druge strane, opisujui turizam kao socijalni fenomen i aktivnost koja stvarabogatstvo, Bonifejs i Kuper(Boniface& Cooper, 2009: 17) istiu da je individualnogturistu lako izgubiti iz vida, kao i nivo do kog putovanje i rekreacija zadovoljavajupotrebuza ispunjenjemsopstvene linostikroz iskustva.Onisudali iematskiprikaziskustvasaputovanja(slika5).Svako putovanje ima vremensku i prostornu komponentu, a svaka faza ima svojekarakteristike:x Faza anticipacije pre odlaska na putovanja i percepcija kako filtriramo

informacijekojedobijamou mentalnumapu sveta suveomavani elementiprilikomodluivanjadasekrenenaputovanje.

x U fazi realizacije, turistikidoivljajnadestinaciji jeglavni ciljputovanja,alimoraju da se uzmu u obzir i odlazak i povratak sa putovanja kao bitan deoukupnogiskustvasaputovanja(Slika5).

x Ufazisabiranjautisakanakonputovanja,nivodokogjedoivljenonaputovanjuispunilonaaoekivanja,akojeeuticatinaponovljenuposetudestinaciji(ibid.)

Sabiranje utisakautisci

irenje iskustvasuveniri i fotografijevirtuelne posete na

internetu

Povratak kui

duina boravkaaktivnostigostoprimstvopoboljaanje ivotnogiskustva

Odlazak na putovanja

Anticipacijapercepcija

irenje informacijaIzbor destinacije za odmor

U mestu boravka

Na destinaciji

Tranzitna zonavreme zadravanja na aerodromima

kao deo ukupnog vremena na putovanjuoping na terminalima

Slika5:ematskiprikaziskustvasaputovanjaModifikovanoprema:Boniface&Cooper,2009:17.

Binkorst (Binkhorst,2006) jemiljenjada se turista,prilikomputovanja,nalaziu

drugaijemiskustvenomokruenju(svi ljudi iobjektisakojimasesusree)negotojesluajunjegovomsvakodnevnomivotu.Ovopoinjeveuprocesuodluivanjagdesesakupljajuiuporeujuinformacijeorazliitimdestinacijama.Svakiindividualacimasvoje sopstvenemree iskustva koje se stalnomenjaju (ljudi ili objekti sa kojima jepovezan), i ona je veoma razgranata; turista je okruen internetom, turistikim

27

agencijama, saobraajnim prevoznicima, hotelijerima, lokalnim stanovnitvom,vodiima, atrakcijamanadestinaciji,obelejima,muzejima, lokalitetimaprirodnog ilikulturnognaslea,dogaajima,tehnologijomkojaoblikujeuslovenjegovogputovanjaidrugo(slika6).

Smatrajui turizam kaomreu, a turiste kao ljudskabia kojadeluju iz razliitihiskustvenih okruenja, ova autorka smatra da se koncept samostalne kreacijeiskustvamoepripisatifenomenuturizma jeronadodajevrednostsvimuesnicima, iposetiocimaidomicilnomstanovnitvu,uistovremeineidaseosetijedinstvenostiautentinost destinacije. Koncept iskustva je vrsto povezan sa duhom destinacije injenimstanovnitvomigradisenaosnovuistorijedestinacije,njenihlegendi,folklora,pria,mitovaidrugo

krstarenja

smetaj

opipljivilokalitetii atrakcije

turoperateri

internetOVEK

(TURISTA)

tehnologija hrana i pie

(ne) vladinatela

neopipljivielementi

turistikeagencije

porodicai prijatelji

aviotransport posrednici

kopnenisaobraaj

lokalnostanovnitvo

Slika6:Mreaturistikogiskustva

Modifikovanoprema:Binkhorst,2006.

PrahaladiRawasmany(2004)smatrajudajeindividualnoiskustvosauestvovanja

(eng. cocreation) ono to daje vrednost. Ono je rezultat interakcije pojedinca sastvarimaipojavamakojegaokruujuuodreenomprostoruiuodreenomvremenu.U centru se ne nalazi ni kompanija, ni proizvod, niti bilo koji od elemenata, negopotroazakogasevrednostkokreacijepoveava,akosestaviveifokusnanjegovoiskustvenookruenje.

NeopipljivielementituristikeuslugeKao to sena slici4moevideti,neopipljivielementi su jedanodkonstitutivnih

elemenataumreiovekovogiskustvenogokruenja.Turizamunaelunudiopipljivei neopipljive elemente proizvoda koji su komplementarni i smatraju se integralnimdelovimaukupnogturistikogdoivljaja.Razliitisuposvojimkarakteristikamaimoguse razlikovatipoefektima koje imajuna zadovoljstvo turista,anjihova kombinacijastvaradodatuvrednostturistikomproizvodu(Albayrak,Caber&Aksoy,2010).

Opipljivim elementima se smatraju sve onematerijalne stvari poput transportaodnosno sedita u prevoznom sredstvu, hotelske sobe, obroci i drugi elementituristikeindustrije.Neopipljivielementisupejza,klima,neopipljivokulturnonaslee,

28

gostoprimljivost lokalne zajednice, obiaji, komunikacija, sigurnost, usluge i drugo.Pored ovih, odmor, relaksacija,mogunost da se upoznaju ljudi i kulture i probudedruge emocije su sve neopipljivi elementi koji imaju veze sa svrhom ili linommotivacijom zbog koje se turista i odluuje na putovanje.Upravo zbog velike ulogeovih elemenata u kreiranju turistikih doivljaja, turistiki proizvodmoe dobiti navrednosti kroz dodavanje razliitih senzacija (dizajn, miris, svetlost, boje, emocije).omi(2000)istiedadanasuteorijidominiramiljenjedasuestetskidoivljaji,ukusiiprosuivanje veoma relativni, odnosno da su uslovljeni kako kulturnim i istorijskimfaktorima, tako i individualnim karakteristikama posmatraa kao to su starost,obrazovanje,zanimanjeislino.Meutim,naosnovuoverelevantnostinetrebagraditisistem, jer treba ostaviti otvorenu mogunost utvrivanja odreenih univerzalnihelemenataposredstvominterkulturnihistraivanja.

Dananjituristaivikomplikovanimivotom i ima identitetkojisemenja.S jednestrane eliodmorbez stresaaliu isto vreme se kockau LasVegasu.Nova iskustva,luksuz, kultura i autentinost su neki od savremenih trendova u turizmu(Yeoman,2008).Oneliodmorkojigazakratkovremeimentalnoifizikirevitalizuje,prenegoto se vrati svom svakodnevnom ivotu. Vie se ne radi samo o romantiarskomdistanciranom uivanju klasinih putnika u lepoti predela i umetnikih dela, ve ojednomirokomspektruobjekata,pojavaiaktivnostiukojimasavremenituristinalazezadovoljstvo.Turista teikaneobinom, jonevienom,egzotinom,ekscentrinom.Psiholoki je razumljivo da e izuzetni prizori i pojave privui panju, a ono to jeneoekivanoinevienoizazvatiudariok(VuduritualinaHaitijuilispaljivanjemrtvihu Indiji).PremaMaslovu(Maslow,1982)tajanstveno,mistino izagonetno jeuuskojvezisapotrebomzavrhunskimdoivljajem,pa turistivoenipotrebomdasaznajunetoodlazenatajanstvenedestinacijepoputMauPikua,Borobodura,AngkorVata,upotrazizamisterijomkojunenalazekodkue.Danas,turistimanijesamobitnodavideatrakcije,negoidaihosetesvimulima,daujupriukojasevezujezanjih,daihmuzika vodi, da budu animirani, da dodirnu, osete duh prolosti ili sadanjostidestinacijeilikreirajulinuinterpretacijudoivljenog.

Svaki razvoj, pa i razvoj turizma jedne destinacije, svakako podlee uticajima uspoljnjem okruenju. Ti uticajimogu biti odmah ili vremenski pomereno uoljivi, samanjim ili jaimuticajima,alisvakakosutu.Deavanjausavremenomsvetusutakvada globalno gledajuimogubitiograniavajui faktor razvoja.Meutim, analizirajuipozitivne trendove i pomeranja u turistikim politikama i trendovima sa namerompronalaenjaprostorazaprimenuonih trendovakojimogudonetiboljitak ipomakurazvoju,moesedoidonekihvrloznaajnihocenaomogunostimarazvojaturizmanekedestinacije,upravopoduticajempomenutihtrendovausavremenomturizmu.

Izvori1. Albayrak,T.,Caber,M.&Aksoy, f. (2010):Relationshipsof theTangibleand Intangible

ElementsofTourismProductswithOverallCustomerSatisfaction.2. Binkhorst,E.(2006):Thecocreationtourismexperience.Barcelona.3. Boehm,B.W. (1988):A SpiralModel of SoftwareDevelopmentandEnhancement. IEEE

Computer,21(5),pp.6172.4. Boniface,B.&Cooper,C.(2009):WorldwideDestinations:TheGeographyofTraveland

Tourism.Oxford:Elsevier.

29

5. Cohen,E.(1972):Towardasociologyofinternationaltourism.SocialResearch,39,pp.6482.

6. Cohen,E.(1974):Whoisatourist?Aconceptualclarification.SociologicalReview,22,pp.527555.

7. Cochen,E.(1979):Aphenomenologyoftouristexperiences.Sociology,13(2),179201.8. Cohen, E. (1984): The sociology of tourism: approaches, issues and findings. Annual

ReviewofSociology,10,pp.373392.9. Cooper,C.Shepherd,R.&Westlake,J.(1996):EducatingtheEducators:AManualof

TourismandHospitalityEducation.Madrid:WTO.10. ,omi,0.(2000):Putovanjekrozgeopanoptikon.Beograd:Saveznicentarzaunapreenje

ugostiteljstvahotelijerstva.11. Dann,G.M.(1981):Tourismmotivations:Anappraisal.AnnalsofTourismResearch,8(2),

pp.189219.12. 0orevi,S. iTomka,D.(2011):Koncept lancaanimacijeu turizmu,Tims.actabr5,str.

7079.,NoviSad:Fakultetzasportiturizam.13. Goffman,E.(1959):

The Presentation of Self in Everyday Life .Edinburgh: University of Edinburgh Social Sciences Research Centre, Anchor Booksedition.

14. Hall,C.M. (2005):Tourism:Rethinking theSocialScienceofMobility.Harlow:PrenticeHall.

15. Leiper N. (1990): Tourism systems. Palmerston North: Massey University Press. NewZealand.

16. Larsen,S. (2007):AspectsofaPsychologyof theTourist.UniversityofBergen,Dept.ofPsychosocialScience&NorwegianSchoolofHotelManagement,University.

17. Larsen,S.(2007):ThePsychologyoftheTouristExperience.ScandinavianJournalofHospitalityandTourism,7(1),pp.718.

18. MacCanell,D.(1976):TheTourist:ANewTheoryoftheLeisureClass.NewYork:Schocken.

19. Maslow,A.(1982):Motivacijailinost.Beograd:Nolit.20. Plog,S.T.(1974):Whydestinationareasriseandfallinpopularity.TheCornellHRA

Quarterly,14(4),pp.5558.21. Prahalad,C.K.&RamaswamyV.(2004):Thefutureofcompetition:cocreatingunique

valuewithcustomers.Boston:HarvardBusinessSchoolPress.22. Ritchie, J.R.B. (1995): SustainableDevelopment in Attractive and SensitiveDestination

Communities:BalancingConcernsforEcologicalIntegrityandEconomicVitality.SeminarPresentationtoTheCaliforniasinTransitionSeminarsSeries,SanDiegoStateUniversity,SanDiego,California,USA,April1995.

23. Smith,V.(1977):HostsandGuests:TheAnthropologyofTourism.Philadelphia:UniversityofPennsylvaniaPress.

24. ei,M.D.iStojkovi,B.(2007):Kultura:menadment,animacija,marketing.Beograd:Clio.

25. Tomka,D.(2010):Osnoveturizma.NoviSad:Fakultetzasportiturizam.26. Vukoni,B.(1983):StrategijadiferenciranogproizvodakaostrategijanastupaJugoslavije

nameunarodnomtritu. Prema:Baki,O.(1988):Strategijskoplaniranjeturistikogproizvoda.Beograd:Naunaknjiga.

27. Zorko,D.(1999):Uvodvturizem.Ljubljana:ZavodRSzaolstvo.28. Yeoman,I.(2008):Tomorrow'sTourist:Scenarios&Trends.Oxford:Elsevier.

31

MEGATRENDOVIIUTICAJISPOLJNJEGOKRUENJANATURIZAM

BojanaRadenkovioi

SistemturizmajedeoglobalnihmegatrendovaU cilju ukupnog sagledavanja regionalnog razvoja i turizma, kao i pronalaenja

adekvatne strategije diferenciranja nekog regiona potrebno je potovati savremenesvetske trendove u turizmu, kao i prognoze za razvoj turizma u narednom,postrecesionom, periodu. Pri tome, ni jedna prognoza nije mogua ukoliko se nerespektuje stanje i ne sagledaju sve interakcije turizma sa okruenjem u kojem seturizamrazvija.Kakoturizampredstavljaprocesisistemkojiusebisadrisveelementeukupnog ivljenja, samo posmatran sa jedne druge prostorne relacije (van mestaboravka) tako se i sistematizacija faktora spoljnjeg okruenja koji imaju odraza narazvojturizmamoeizvritiupravopotujuitumultidimenzionalnost(Grafikon7).

Slika7.:Faktoriuticajaspoljnjegokruenjanaturizam,(Tomka,D.)

Svakaodpomenutihgrupafaktora jezasebekomplikovansistem,usavremenim

turbulentnimuslovimapodloanpromenama sapozitivnimali inegativnimdejstvomnadrugefaktorepatakoinaturizam.Mnogeodtihpromenajemogueusmeravatiinjima upravljati (kao to je politika situacija, bezbednosna situacija, ekonomskasituacija, fond i kvalitet slobodnog vremena, na primer). Koliko se na njih utie naglobalnom nivou nije predmet ove diskusije, ali promene su uoljive. Druga grupafaktorase estootimakontroli oveka,kaoto jeekolokasituacija iklimatskepromene,zdravstvenailidemografskasituacijanaprimer.Svakaodovihgrupafaktoraima svoju razvojnu dimenziju, svoju sinusoidu dejstva. Turizam nije imun na ove

32

promene.Svedocismopromenakojenisuviebudunost inakojesemoradelovatidanas.U turizmu danas su vidljivi konflikti na skoro svim relacijama, podjednako uekolokimuslovimaiuticajimaklimatskihpromenanafunkcionisanjeturizmakolikoiusferi sociokulturolokih konflikata ne samo na relaciji domae stanovnitvoturisti,negoinarelacijamaturizamdomaestanovitvo.Mnogiodovihkonflikatasevesadananekimdestinacijamdirektnoodraavajunausporavanjeak izaustavljanjerazvojaturizma.Milenijumskiciljevi imegatrendovikoje jesvetskazajednicapostavilauprviplanvaeisuiposveprisutniiuturizmu.Turistikasvetskazajednicanaravnonesediskrtenih ruku ve pokree i razvija itav niz mera za zaustavljanje ili ublaavanjekonflikata,kaoinapronalaenjunainadaturizamopstanenanekidruginainkojiebitimanjekonfliktaninebezbedan.

AktuelnimegatrendoviznaajnizaturizamOdaktuelnihmegatrendovauturizmu,istiemosledee(Panetal.,2007):

x turizamiputovanjasesveviezasnivajunainteresovanjimailinim

aktivnostima,x uoavasepolarizacijaukusaitrokovanaputovanju,x uvrujesesvestosociolokojiambijentalnojodgovornostiturizma,x rastekonkurencijai,istovremeno,saradnja(partnerstva)izmeudestinacijaza

privlaenjestranihturista,x poveanbrojstarijihturistaiena,x tendencijajerastatranjezakulturnim,ruralnim,aktivnimivelnesturizmom,x turistiumestomasovnostiiodmorasvevietraeuturizmu:autentinost,

aktivnost,doivljaj,uzbuenje,ambijent,x stavljenjeakcenatnapravovremenukomunikacijusaturistima,x uoavasenedostatakljudskihresursauturistikomsektoru.

Uzovugeneralnu slikuo trendovimau turizmu svedoci smoda je2009.godine

svetskuekonomijupogodila jednaodnajveih recesijaodVelikedepresije tridesetihgodinaprologveka.Domainstva,kompanijeivladesusesuoilesaperiodomukomesu morali da rebalansiraju svoje budete, tako da se moe oekivati i postepenioporavak.

Tokom 2009. godine uoen je znaajan pad putovanja na daleke destinacije iporast putovanja na blie destinacije u vidu kraeg boravka. Oekuje se nastavakovakvog trenda u kratkoronom periodu ili bar dok se ne zavri aktuelna recesija.Stoga, Evropa i sve njene destinacije i regioni svakako treba da iskoriste aktuelnetrendove za sopstveno pozicioniranje i afirmaciju, tako to e na najpravilniji inajprofitabilnijinainuspetidausmerepoveanutranjuzabliimdestinacijama.

Treba istaida je leisure aktivnosti slobodnog vremena, kroz recesijupokazaonajmanjipadfizikihpokazatelja,toukazujenastabilnutranjuzaovim,namaveomabitnim segmentom. Uz rat cenama, snaan rast ''last minute bookinga'' i padprofitabilnostihotelijera,2010tadonosinastavaktogtrenda.Strunjacismatrajudaesesvetskiturizamu2010.godinikvalitetnijepripremitiiboljeprilagoditiovojsituaciji.Trinautakmicaezahtevatistruanradiraskidsavoluntarizmom.

33

Oekuju se dodatni podsticaji hotelijerima u najveim turistikim zemljama uzjaanjemarketinkihaktivnosti.Jeftinijihotelieponovitiboljerezultate(ovakvihotelisupopravilurezistentnijinakrize).Turistieradijeiinaveibrojputovanja,alikraih,a oekuje se nastavak rasta broja putovanja vozom i automobilom uz pad avioprometa,kaoinastavakrasta''online''rezervacijauEuropi.

Analizirajuiprosenogsavremenogturistu,moemouoitidajereozahtevnomklijentukojioekujesvekvalitetnijuusluguposveniojceni.Savremenituristasmatrada turistika putovanja treba da budu cenovno sve konkurentnija, ali istovremenosmatra da doivljaji sa putovanjamoraju biti sve intenzivniji.Dananji turisti,meukojima je sve vie ena i onih koji putuju sami, umanjili su vanost onoga ta eposetiti,traenoveprilike,mestairegionekojieutolitinjihovupotrebuzanovinama.Svestozdravomivotuipotrebazabekstvomodsvakodnevnogstresautienaporasttranje za razliitim oblicima spa i velnes turizma, aktivnim odmorom, krstarenjima,dok se u razdoblju klimatskih promena iri i trend vraanja prirodi, to utie napoveanjepotranje za ekoturistikimproizvodima. Takoe, istraivanja savremenogturiste ne zaobilaze ni njegove navike i verovanja: savremeni putnik ne verujeprofesionalnimreportaama,advertorijalima idrugimoblicimaplaenekomunikacije,vesvojeutiskeiinformacijeskupljaneposrednoitodanassveeeputempoznatih''online''drutvenihmreagdesepovezujesaostalimturistimainjihovimiskustvima.

Dosadanji trendovi, profilisanje turista i njihovih oekivanja, olakavajudefinisanje strategije pozicioniranja regiona Potisje u svesti njegovih potencijalnihposetilaca. Izuzetneprirodne karakteristike,ouvana inezagaenapriroda,ambijentmalih urbanih sredina, okosnica su budueg pozicioniranja Potiskog regiona iprivlaenja,presvega,onihtrinihsegmenatakojiputujuradidoivljajanezaboravnihprirodnihlepotaimalihnepozntaihurbanihcentarasavidljivomtradicijomivljenja.

TuristikitrendoviuEvropiAnalizirajui potencijalnu turistiku tranju za naredni period, posle perioda

ekspanzije razliitihoblika turizma koji je zabeleenuperioduprepoetka aktuelnesvetskeekonomskeifinansijskekrize,ekonomisti,turizmoloziiostalistrunjacineradodajusvojeprognozezapredstojeiperiod.Uoavaseanalizatrendovauneposrednjojbudunosti,tosvakakootkriva joranjivotrite inesigurne indikatore.Unarednomperiodu se ne oekuje dramatini trini oporavak u odnosu na 2009. godinu.Recesijom najsnanije pogoeni segmenti (MICE, poslovna putovanja) e zabeleitistagnaciju ili blagu fluktuaciju potranje, dok leisure segment, koji je kroz recesijudoiveonajmanjipad fizikihpokazatelja,uzratcenama, snaan trend lastminutebookinga ipadprofitabilnostihotelijera2010.donosinastavakovogtrenda.Imajuiuvidu ovakve trendove, strunjaci smatraju da e se svetski turizam u 2010. godinikvalitetnije pripremiti i bolje prilagoditi ovoj situaciji (European Travel Comission,2009).

Uizvetajimakojisemoguiskoristitizaprognozuturistiketranjeuneposrednomperiodu moemo uoiti navike Evropljana u putovanju, sklonosti ka novimdestinacijama i navike turista u neposrednom okruenju, to je svakako od veomavelikog znaaja za prilagoavanje turistike ponude regiona Potisje. IstraivanjeEvropske komisije je obuhvatilo stanovnike 27 zemalja lanica Evropske unije, kao istanovnike Turske, Makedonije i Hrvatske to je posebno naglaeno. U izvetaju

34

EvropskekomisijeoturistikimnavikamaEvropljanau2009.i2010.godini(Surveyonthe attitudes of Europeans towards tourism, mart 2010) analizirani su motiviputovanja, izborprevoznogsredstva,nainorganizacijeputovanja, izbor ipreferiranedestinacije,percipiranekoristiiizvoriinformacijakojesubilerelevantnezarealizacijuodmorau2009.godini,kaoivrstaiduinaplaniranogodmora,finansijskaogranienjaiplaniranedestinacijeu2010.godini.

Analizirajuipodatkeomotivimaneodlaskanaputovanjeu2008. i2009.godinijednostavnomoemouoitidaEvropljaninaprvomestostavljaju finansijskerazloge,to bi za region Potisje bio znaajan podatak radi cenovnog prilagoavanja ponudeprioritetnihproizvodauturizmu.

2008. godina

Finansijski razlozi

Li razlozini

Nedostatak vremena

Preferiran ostanak kod..

Bez motivacije za..

Zabrinutost zbog..

Drugo

NA

Preferirani krai boravci

4121

109

421

84

200 . godina9

4122

139

42

18

1 Slika8:Razlozizaneputovanjeevropskihpotencijalnihturista(Ispitanicikojinisuilinaturistikoputovanjei

kojiuoptenisuputovali)Izvor:GallupOrganisation,2010.

Turizambazirannaprirodnimatrakcijama ivelnesturizam,kaomotiviputovanja,nalazesenanezavidnimmestimaudnuskale,tojesvakakoizazovzadaljerazvijanjeiunapreenjeponudekakovepoznatihturistikihvelnesdestinacija,takoidestinacijaurazvoju,kaotojePotisje.

200 . godina9 200 . godina8

Odmor/rekreacija

Sunce/plaa

Poseta roacima

Obilazak gradova

Kultura/religija

Sport

Velnes/zdravstveno

NA

Priroda

3719

177

66

43

1

3620

16776

33

1

Slika9:MotivizaputovanjeturistaEvropeIspitanicikojisubilibarnajednomputovanjuunavedenomperiodu,EU27

Izvor:GallupOrganisation,2010.

Meutim, s druge strane, motivi za aktivni turizam, posete gradovima, kao ikultura,religija islinimotivisusveznaajnijimotivi,topruaansudauplanovimarazvoja,aliiurealizaciji,doudoizraajaupravoostalekomparativneprednostiPotisja

35

(doivjaj kulture ivljenja malih gradova multikulturnih sredina), a naroito aktivniturizam,kaodominantniopredeljenioblik.Udaljojanaliziizvetajaukojojsuprikazaninajei motivi putovanja po zemljama evropske unije, ni u jednoj zemlji velnes izdravstveniturizamsenenalazemeuprvatrimotivaputovanja.

Uokvirupostojeegizvetajakojisumiranavikeevropskihturistaiz2009.godineiplanove,sklonostiioekivanaponaanjau2010.godinijojedanpodatakjeznaajanzaprojektovanjeprioritetaurazvoju turizmauregionuPotisje.Napitanjekogoblikaaktivnosti su se najrae odricali na putovanjima tokom 2009. godine i kog oblikaplanirajudaseodreknunaputovanjimatokom2010.godinevelnestretmaniitretmanilepotenalisusenadrugom,odnosnoprvommestu,tojeirazumljivoimajuiuvidudasutoluksuznei''skupe''potrebe.

200 . godina9 20 . godina10

23 2316 9 8 8 7 6

opin

gVe

lnes

Rest.

.Za

bava

Sport Nije.

.Sv

ih NA

24 2112 12 10 10 8 4

opin

gVe

lnes

Rest.

.Za

bava

Sport Nije.

.Sv

ih NA

Slika10:Aktivnostikojihbisenajlakeodricalinaputovanjima


Meutim, donekle ohrabruju odgovori ispitanika na pitanje koje vrste atrakcijenajvie utiu na izbor destinacije. Najvei broj ispitanika odgovorio je da na izbordestinacijenajvieutiesveobuhvatnaatraktivnostoblastiukojojsedestinacijanalazitosemoetumaitiupozitivnomsvetlubuduidaregionPotisjekarakterieupravoraznovrsnost, a ne dominantnost jednogmotiva. Potisje poseduje prirodne lepote iretkosti, ali i toplinumalih urbanih gradova, doivljajmale pitome panonske reke,multikulturnusredinuinavikeivljenja.

200 . god ina9

31

24

15

7

5

5

8

6

Okruenje

Kulturno naslee

Zabava

Gastronomija

Umetnost

Drugo

NA

Festivali i druge ..

20 . godina10

32

25

16

6

6

5

8

3 Slika11:Atrakcijekojeutiunaizbordestinacije


Priizborudestinacija,najveibrojturistaseodluiozatradicionalnedestinacije,alivelikitrinisegment,ak28%seodluujezanova,neispitana,netradicionalnamesta,toukazujenaprostorzapozicioniranjeregionaPotisjeusvestievropskihturista.

36

Kaoposebnoznaajanpodatak,moemo izdvojitiodgovorenapitanjetanajvieoekuju turisti od novih destinacija u razvoju. ak 19% 2009. godine i 21% 2010.godineoekujeodnovihdestinacijadaedobitiboljikvalitetzaistiilimanjinovac.

2009. godina

4%

28%

15%

53%

Tradicionalne,poznate destinacijeNepoznate destinacije,destinacije u razvoju

Bezpreferencija

NA

2010. godina2%

28%

13%

57%

Tradicionalne,poznate destinacijeNepoznate destinacije,destinacije u razvoju

Bezpreferencija

NA

Slika12:DominantnitipdestinacijapoizboruturistaIzvor:GallupOrganisation,2010.

Daljomanlizom ispitanikapozemljamauregionu,kojanam jeposebnoznaajnazbogblizineemitivnihtrita,uoavamodauBugarskojovakavstavima27%ispitanika,Maarskoj 36%, Rumuniji 34% i Makedoniji 32%. To daje vrlo dobru osnovu zapozicioniranje budue turistike ponude. Takoe, ova istraivanja daju dovoljnuargumentaciju da regija Potisja mora biti jedinstven region i da kao takva, ovadestinacijazaista imaosnovada raznovrsnomumreenomponudomprivuegoste izokolnihzemalja,aliidrugihevropskihzemalja.Dvanajjaaadutamorajubiti:celovitostponude,raznovrsnostiniskeceneasveuzobavezniuslovobezbeditiodrivostrazvoja.

GlobalnitrendovitranjezaproizvodimaaktivnogivelnesturizmaPolazeiod sve veegporasta cenamedicinskih, velnes i spauslugau Zapadnoj

Evropi,unastupajuemperioduoekujeserazvojponudeovevrsteuslugauzemljamaurazvoju(azijskimzemljama, junoj i jugoistinojEvropi).Prateitrendovesvestarijesvetskepopulacijemnogedestinacijeprilagoavajusvojeponudegeneracijikoja jeustalnoj potrazi za mladou (smatra se da je baby boom generacija trenutnonajinteresantniji trini segment za korienje velnes, spa i medicinskih tretmana).Oekujesedaepripadnicisrednjeklaseputovatiposvimsvetskimdestinacijamakakobipronalinajboljeuslugeponajpovoljnijimcenama.Buduidaseuzrelimgodinamadalekoviepolaena izgled ifizikukondiciju,oekujesedaekozmetikahirurgija itretmaniza lepotupostati jovaniji.U IstonojEvropiseoekuje ipojavaprojekatakao to je ''Healthcare City'' u Dubaiju. Istovremeno e zdravstvena osiguravajuadrutvapojaavatikontrolupreventivnihaktivnostiiouvanjazdravlja.

Uaktivnom ivelnesturizmudanasuoavamonekolikodimenzijanaosnovukojihjemogueutvrditiirazliiteturistikesegmentetranjeiprilagoditituristikuponuduuodreenimvelnescentrima.Turistipokazujurazliitevrstemotivacijezakorienjerazliitihoblikavelnesusluga(Tabela1).

37

Tabela1:Motivacijazakorienjerazliitihusluga

Motivacijaturista Karakteristinamestaiaktivnosti

Medicinskokozmetika Bolnice,klinike

Fizika Banje,masae,joga

Bekstvoirelaksacija Plae,banje,planine

Hedonizam/Iskustvo Festivali

Egzistencijalnaipsiholoka Holistikicentrifokusiraninaautorazvojik t l ij

Duhovni Hodoaa,NewAgedogaaji,jogatretmani

Socijalizacija Volonterskirad,humanitarnidogaaji,holistikicentri

Izvor:Smith&Kelly,2006.(prevodRadenkovioi)

Naosnovu istraivanjauperiodudo2030.godinedoiedopojavenovih tritakojaesebaziratinaspecifinimpotrebamaturista,aponekimpredvianjimasvakadestinacija e imati i svoju banjsku ili velnes ponudu za turiste.U hotelskoj ponudioekuje seproirenjeuslugauvidubarova lepote (beautybars)koji enuditi svojmgostimamogunost korienja preparata za negu tela u okviru sobne usluge. Kakosvestozdravomivotu iznaajupravilne ishraneraste izgodineugodinu,hotelieusvoju ponudu uvoditi i konobarenutricioniste koji e gostima prilikom naruivanjaobrokamoi da sugeriu pravi dijetetski balans. Velnes proizvodi e sve ee bitinamenjeni mukarcima, tinejderima, deci i kunim ljubimcima. Od savremenogmukarca bie mogue oekivati kombinovana upotreba proizvoda za fiziku,medicinskuiemotivnunamenu,bilodajereoplaninarenju,kampovanju,masaamailiplastinojhirurgiji.

Poveanbrojgojaznedeceukazujenasveveupotrebuza fitneskampovimazadecu imlade,kao ipaketima za roditelje idecukoji epostati svepopularniji iromsvetskihdestinacija.Porastneoenjenihineudatihukazujenarastpotronjenakuneljubimce, umesto na decu, pa se oekuje i diversifikacija velnes usluga za kuneljubimce, ali i iznajmljivanje kunih ljubimaca kao terapeutskih proizvoda. Svedestinacijekojesudovoljnoudaljene,aopetpristupanepostaeposebnoatraktivnezbog svoje autentinosti,mirnog ivota, ali ohrabrujue blizine javnih zdravstvenihcentara.Podsticanje zdravog ivotabie zadatak ipolitika vlade koja e adekvatnimmerama smanjivati potronju nezdravih proizvoda i na taj nain poboljavati optezdravstvenostanjenacije,aliismanjivatitrokovezdravstvenogosiguranjaijeuslugese vie koriste kao posledica nezdravog naina ivota. Kao jedan od zakljuakaznaajnih zanae istraivanje regionaPotisja,nakome sebaziraovo,moemo istaioekivanopoveanjebrojavelnesdestinacija idestinacijaaktivnog turizmau Junoj iIstonojEvropi,tojesvakakodobarindikatorzapotiskiregion.

Trendovitranjeifaktoriuticajanaoblikovanjeodrivogiekoturistikogproizvoda

Ekoturistikiproizvod jeveomaznaajanzaturistikuponuduPotisja, jerPotisjeima izuzetan,neiskorienipotencijalzaekoturizamusvimsvojimoblicima.Danas jepotpuno jasno da je ekoturizam razvojni trend i kljuni sadraj svake turistikeindustrijebudunosti.Tonetolikosamozbogouvanjaprirode,vezbogporastasvestioveanstva,pa i turistaoznaaju iulozi ovekauouvanjuPlaneteZemlje.Bitiekoturista danas, nije samo potreba ve vrlo esto imoda, to gledano iz ugla krajnjih

38

efekatajestedobrasituacija.Vaanjeefekatodnosaovekapremaouvanjuplanete,amanjeznaajanrazlogtogodnosa.

S obzirom, da je velika prednost turistike ponude Potisja u mogunostioblikovanjaekoturistikihproizvoda,pored vegorenavedenog,potrebno je takoenaglasitiusmerenjaipreporukeSvetsketuristikeorganizacijeorazlozimazarazvojtogspecifinogturistikogproizvoda(UNWTO,TheworldEcotourismsummit,finalreport,UNWTO iUNEP,Quebeck city, Canada, 2002).Najznaajniji oekivani efekti razvojaekoturizmaifaktoriuticaja(paiuslovirazvoja)bibili:x Zatitaiureenjeokoline,x Animacijaakteraturizmazaueeuouvanjuprostora,x Prostornoplaniranjeuduhuminimalizacijeuticajanaokolinu,x Kompetencije i odgovornost menadmenta za upravljanje ekoturistikim

proizvodima,x Optimalno informisanje o objektivnoj stvarnosti i ulozi pojedinih aktera u

naporimazaouvanjePlanete,x Obezbeenjeinformacionog,edukativnogipromotivnogmaterijala,x Ponudaiskljuivoprisnogioriginalnogiskustva,x Pripremanjeprogramazamanjegrupeturistamasovniturizamnijeviecilj.

Izvori

1. Pan,S.,Chon,K.&Song,H.(2008):VisualizingTourismTrends:ACombinationofATLAS.tiandBiPlot.JournalofTravelResearch,46(3),pp.339348.

2. European Travel Comission, (2009): Europe Travel Insights: Trends & Prospects,QuarterlyReportQ3&/2009.

3. Gallup Organisation, (2010): Survey on the attitudes of Europeans towards tourism,AnalyticalreportWave2.

39

ODRIVIRAZVOJTURIZMA

VasoJegdi

PojamodrivograzvojaiturizamKonceptodrivog razvojadanaspostajevodeiprincip razvojnihpolitikavelokog

brojaorganizacija i institucijaod lokalnogdomeunarodnognivoa.Svetskakomosijazaivotnusredinu iodrivirazvojBruntlendovakomisija(WCED,1987),definisalaje koncept odrivog razvoja, kao koncept koji je objedinio ekonomske, socijalne iekoloke politike u cilju da se ...razvoj uini odrivim kako bi se obezbedilozadovoljenje sadanjih potreba koje nee ugrozitimogunost buduih generacija dazadovoljesopstvenepotrebe".Velikipodstrekafirmaciji idejeodrivograzvojadala jeKonferencijaUNo ivotnoj sredini i razvoju,odrana1992.godineuRiodeaneiru.KrozAgendu21idrugedokumente,iniciranesukonkretneaktivnostiuciljureavanjafundamentalnihpitanjaodrivograzvoja.Aktivnosti izAgende21seodnosenavlade,agencijeUN, druge vladine i nevladine organizacije, udruenja graana, preduzea iprivredu, kao i javnost u celini.Agendom 21 se naroito veliki znaaj daje lokalnimzajednicamakaopolitikomiupravnomnivoukojijenajbliigraanima.

turizam i lokalni razvoj - monografija

Documents