turbokompresor-ispusni sistem-sistem za podmazivanje.pdf

8/10/2019 turbokompresor-ispusni sistem-sistem za podmazivanje.pdf

1/22

UNIVERZITET U TUZLI MAINSKI FAKULTET odsjek: Energetsko mainstvo

Predmet: Motori SUS

SEMINARSKI RAD

1. Turbokompresori2. Ispuni sistem i3. Sistem za podmazivanje

Br. indeksa I-142/06

Tuzla, 2010


2/22

SADRAJ:

.............................................................................................1 1.1 Uvod..................................................................................................................................1 1.1.1 Kratka istorija kompresora..........................................................................................1 resori................................................................................................1 1.4 Vrste turbokompresora......................................................................................................3 1.4.1 Roots kompresor..........................................................................................................3 1.4.2 Kompresor sa dva vijka...............................................................................................4 1.4.3 Centrifugalni kompresor..............................................................................................5 1.5 Raz 1.5.2 Efikasnosti...................................................................................................................6

1.5.3 Toplota.........................................................................................................................6

1.5.4 Udar snage...................................................................................................................6 1.5.5 Buka.............................................................................................................................6 1.5.6 Pouzdanost...................................................................................................................7 1.5.7 Maximalna snaga.........................................................................................................7

2. Ispuni sistem motora SUS.............................................................................................8 2.2 Uvod...................................................................................................................................8 2.3 Osobine ispunog sistema..................................................................................................8 2.4 Uloga i konstrukcija ispunog sistema...............................................................................9 2.4.1 Ispuni kolektor...........................................................................................................10 2.4.2 Katalizator....................................................................................................................11

3. Sistem za podmazivanje motora SUS..........................................................................13 3.1 Svrha..................................................................................................................................13 3.2 Podjela sistema za podmazivanje......................................................................................13 3.3 Osnovni elementi instalacije..............................................................................................15

..................................................................................................................................18

Popis slika................................................................................................................................19

Literatura..................................................................................................................................20


3/22

1.

1.1 Uvod

1.1.1 Kratka istorija kompresora Ukoliko se postavlja pitanje ko je napravio prvi kompresor, odgovor je Gotlib utar komore

po ugledu na dvo- e izmiljen i patentiran 40godina ranije od strane Frensisa Rutsa iz Indijane, SAD 1860. godine. Isti princip se i danas se i danas koristi u tzv. Lysholm kompresorima. Ubrzo nakon toga kompresori su pornali

veliku primenu tokom I Svetskog Rata u avionskim motorima, a posle rata Mercedes 1921. sa turbo kompresorom.

njihovim Grand Prix bolidima, a na kojima je nedugo zatim njihova upotreba i zabranjena,

broj nagrada.

gasove motora da bi zavrtio svoju turbinu koja opet ubrzava unos vazduha. Turbina turbo

izduvnu granu motora temperature na kojima turbina radi su veoma visoke.Turb kompresuju (smanjuju zapreminu) vazduha koji ulazi u motor. Prednost smanjivanjazapremine vazduha koji ulazi u motor kroz usisnu granu je da dozvoljava motoru da ima viev Samim time, dobija se vie snage iz svake eksplozije unutar svakog cilindra motora. Motor sa

1,5

40% u zavisnosti od nijebesplatan, tj. vazduh koji turbina pozajmljuje iz izduvne grane motora ima svoju cijenu.

Cijena je da motor mora da uloi vie energije da izbaci vazduh obzirom da na izlazu postojiotpor okretanja turbine koji taj izdvuni gas mora da savlada.


4/22

Sl.1.2.1 Izgled sistema motora sa turbopunja

1.3

vazduh i usisne grane motora i taj kompresor sabija vazduh koji se ubacuje u cilindre. Izduv iz nalazi se kompresor koji pumpa vazduh u cilindre. Kompresor je tzv. Centrifugalna pumpa

na leaja bi pri ladi osovinu i druge delove turbo

Sl.1.3.1 Princip rada turbopunj


5/22

1.4 Vrste Turbokompresora

1.4.1 Roots kompresor

vazduh sa ulaza i izbacuju ga na izlaz. Ovaj

primeni na kamionskim i teretnim vozilima. Ovakvi kompresori su i samo- to su i najjednostavniji konstrukcijski pa im je cijena umjerena i veoma su pouzdani. Iz tograzloga ovakav tip kompresora koriste GM, Ford, Mercedes i Toyota. Jedina mana ovog tipakompresora je da

Sl. 1.4.1.1 Roots kompresor


6/22

1.4.2 Kompresor sa dva vijka

Ovakav kompresor se na prvi pogled ne ralikuje previe od roots kako spolja vazduh sa ulaza u kompresor, a okretanjem vijaka se vazduh pomjera ka njegovom izlazu i kompresora pa ovakav dizajn generie manje toplote od roots dizajna, a on jo boljefunkcionie na malom i srednjem broju obrtaja pa se i ovaj kompresor koristi kod kamionskihi drugih teretnih vozila. Za razliku od roots kompresora gde se lopatice dodiruju kod ovog tipa troenje bilo kog elementa. Samim tim i pouzdanost ovog tipa je veoma velika. Jedina mana

vazduh koji je kompresovan

Sl. 1.4.2.1 Kompresor sa dva vijka

Sl. 1.4.2.2 Sistem rada kompresora sa dva vijka


7/22

1.4.3 Centrifugalni kompresor

Iako je ovaj tip kompresora zasnovan na mnogo novijoj tehnologiji nego prethodna

dva, ovo je prvi uspeno primenjen kompresor u automobilskoj industriji. Nasuprotprethodnim kompresorima ovaj nema fiksnu zapremi u jedinici vremena. On funkcionie kao veoma brzi propeler tj. impeler (propeler koji ima ma (preko 40000 obrtaja u minuti).

Sl. 1.4.3.1 Turbokompresor sa impelerom

du elisa impelera sve do oboda

ekoliko veoma bitnih osobina. Veoma je

jednostavan i samim tim pouzdan, zatim proizvodi jako malo toplote zato to se kompresijaodigrava unutar kompresora, a istovremeno je veoma kompaktan i svestran poto se moe ktno kroz kompresor usisava vazduh bez radakompresora. Takodje je veoma termalno efikasan, tj. proizvodi kompresovan vazduh koji imanajniu temperaturu od sva tri predstavljena dizajna. Jedina mana je to je potrebna velika

brzina impelera da bi kompreso je veoma neefikasan na malom broju obrtaja, ali mu efikasnost raste sa brojem obrtaja.

Sl. 1.4.3.2 Izgled impelera


8/22

1.5

1.5.1

samim tim im je cilj isti da to vie sabiju vazduha u cilindre motora u odnosu na ono to kojim se sabija vazduh) nego atmosferski motori iste zapremine.

1.5.2 Efikasnost

kompresor koristi snagu radilice i time umanjuje snagu koja je dostupna za pokretanje

podpritisak

1.5.3 Toplota

abija dodatno grije to taj vazduh ohladio, a time se komplikuje instalacija sistema. Kod kompresora centrifugalnikompresor generie veoma hladan kompresovan vazduh pa ne postoji potreba za montiranjem

1.5.4 Udar snage

upravljivim.

pritisak u samoj grani i time motor troi vie energije da bi izbacio izduvne gasove za onolikokoliko je potrebno da se taj parazitski pritisak savlada. Taj pritisak umanjuje efikasnost turbo

1.5.5 Buka

kompresori i


9/22

1.5.6 Pouzdanost

motor) ugasi vreli motor i izduvna grana mogu da visokom temperaturom otete ulje koje je obrtaja u minuti) moe da dovede do problema sa leajevima u turbini ida time skrati ivotni

1.5.7 Maksimalna snaga

-a) i time naravno pravedaleko vie snage nego turbo kompresori.


10/22

2. Ispuni sistem motora SUS

2.2 Uvod veliku

zadatak provesti ispune plinove do stranjeg dijela automobila, 'da smrde ispunih plinova iz cilindra kroz ispuni ventil.

2.3 Osobine ispunog sistema

a snage motora. Ista bi se stvar dogodila kad bi pad

nepotpunog pranjenja cilindara od ispunih plinova, a rezultat bi ponovno bio isti, pad snagemotora.

Sl. 2.3.1 Izgled instalacija ispunog sistema

i iritiraju sudionike u prometu i stanovnike, mnogima nije vano. to vie, neki takav ispuni


11/22

ar. U stanicama za samo vizualno provjerava nepropusnost ispunog sustav.

2.4 Uloga i konstukcija ispunog sistema Ispuni sistem s katalizatorom omo odvede izvan motora. Druga vana uloga ispunog sistema je smanjenje buke ispunih

plinova. Sastoji se od ispunog kolektora, prednje cijevi s prirubnicom, katalizatora, filtra toga

Sl. 2.4.1 Ispuna instalacija

Ispuni sistem katalizatorom (1), donje cijevi (2) i konvertora u podnici s toplinskim tirom (3) te tzv. stranje ispune cijevi (9) te ispuni 'topovi' (10)


12/22

Sl. 2.4.2 Dijelovi ispunog sistema

2.4.1 Ispuni kolektor

. Ispuni kolektor

i kolektori koji se hlade rashladnom

Sl . 2.4.1.1 Ispuni kolektor


13/22

2.4.2 Katalizator

Trajnost katalizatora ovisi direktnoo pravilnom izgaranju goriva u motoru (stehiometrijski omjer), najbre ga moe unititineizgoreno gorivo (ugljikovodik).

i ispuni lonci

ili ispuni lonac ima ulogu da smanji razinu buke ispunih plinova na

prihvatljivu razinu. Prema izvedbi (konstrukciji) postoje absorpcijski, refleksijski ikombinirani (reflesijsko -

Sl. 2.4.3.1 Ispuni lonci


14/22

Kako ne bi dolo do izgaranja anti-korozijske zatite na podnici, iznad prvog (heat shield). leksije na principu slabljenja jeke.

po potrebi moraju imati i povrinsku zatitu (aluminizacija). Razlog tome su surovi uvjeti ukojima moraju funkcionirati. Iznutra su izloeni visokoj temperaturi i djelovanju agresivnih odravanja ispunog sustava nije zahtijevan. Kontrola stanja se svodi na rutinski vizualni ili


15/22

3. Sistem za podmazivanje motora SUS

3.1 Svrha

Instalacija za podmaz dijelova.

2. Da odvede jedan dio toplote. 3. Da potpomae zaptivanje radnog prostora motora. ske dijelove od korozije.

dijelova, smanjuju se energetski geometrija dijelova u toku dueg vremenskog perioda. Pravilnim podmazivanjem se znatno

produava vijek rada motora i njegova sigurnost u radu. Protokom ulja kroz leajeve,kvaenjem kliznih povrina odvo uljem mogu hladiti i dijelovi motora, koji se prekomjerno zagrijavaju, a ne postoji neka druga moe Postojanjem uljnog filma na kouljici cilindra, isto tako se poboljava zaptivanje radnog

ivanje namotorima sa unutranjim sagorijevanjem spadaju svi agregati, instrumenti, cjevovodi, U zavisnosti od tipa motora i njegove nominalne snage, uslova rada motora i radne maine na

za podmazivanje.

3.2 Podjela sistema za podmazivanje

Na sl. 3.2.1 date su principijelne eme instalacija za podmazivanje. Podjela instalacija za U principu

a) sa prinudnom cirkulacijom ulja,

d) podmazivanje dodavanjem ulja gorivu (dvotaktni motori sa ispiranjem preko motorske

U instalacijama sa prinudnom cirkulacijom ulja pod pritiskom, ostvaruje se kontinualanprotok ulja do enje toplote. Ovaj vidpodmazivanja se garantuje sigurno podmazivanje kod svih reima rada motora.


16/22

Sl. 3.2.1 Principijelne eme instalacija za podmazivanje: a) saprinudnom cirkulacijom ulja b) sa prskanjem

ce pri okretanjuzahvata ulje i baca ga na kouljicu cilindra, osovinicu klipa i dno klipa kao i na ostale dijelovekoji moraju da se podmazuju. Podmazivanje prskanjem moe da se koristi samo na motorimamale litarske snage i radne zapremine, kada jednostavnost konstrukcije i eksploatacije

instalacije sa prinudnom cirkulacijom mogu da se podijele na:- instalacije sa suhim koritom i- instalacije sa mokrim koritom.

sl. 3.2.2 ema osnovnih agregata i toka ulja pri podmazivanju sa mokrim koritom

(1 usisna korpa, 2 cijev, 3 pumpa za ulje (usisno-potisna), 4, 6 prelivni ventil, 5 fini hladnjak, 8 manometar, 9 glavna magistrala i ogranci, 10 regulator pritiskau instalaciji, 11 cijev, 12 slavina)


17/22

Kao spremnik ulja slui donji dio korita u koga se ulje slijeva sa leajeva ili sa (1) i cijevi (2)

pumpa za ulje (3). Ulje se zatim ) idolazi u glavnu magistralu (9). Otuda se ulje razvodi po mjestima za podmazivanje na motoru

pritiska proputa viak ulja u korito. Za kontrolu pritiska u instalaciji, postavljen jemanometar (8).

Sl. 3.2.3 ema instalacije za podmazivanje sa suhim koritom (7 hladnjak, 10 prelivni ventil, 14 usisna pumpa za ulje, 16 spremnik ulja, 17 potisna uljna pumpa, m18 fini

3.3 Osnovni elementi instalacije

astih pumpi (sl. 3.3.1 njimozubljenjem (sl. 3.3.2).

sl. ozubljnjem (1- tijelo, 2- ozubljenjem (1- - vanjs-

- -ki rotor, 3- unutranji rotor

eni pritisak ulja (sl. 3.3.3). Zaodravanje temperature ulja u motoru koristi se hladnjak ulja koji ima izgled kao na(sl. 3.3.4).


18/22

sl. 3.3.3 Prelivni (reducir) ventil sl. 3.3.4 Hladnjak za ulje (1-poklopac, 2-cijevi za prolaz ulja, 3- otvor zaulaz vode, 4- izlazni otvor ulja, 5-tijelo, 6- ulazni otvor za ulje, 7-izlazni otvor za ulje.)

- ina ulja kroz

- itakavo

1- - pumpa za ulje, 3- - manometar,5- motor, 6- sigurnosni ventil.

Sl. 3.3


19/22

1- - pumpa za ulje, 3- priguni ventil, 4- 5- manometar, 6- glavna magistrala, 7- motor


20/22

:

za podmazivanje motora bez kojih motor kao prethodno navedena dva sistema zbog toga to za razliku od njih motor moe bezturbokompresora ali su sa turbokompresor naglasiti da su ispuni sistem i turbokompresor povezani jer jedan od principa rada turbo ispunim plinovima koje isti koristi za svoj pogon.


21/22

Popis slika

Slika 1.2.1 -

Slika 1.3.1 - Slika 1.3.2 - Slika 1.4.1.1 - Slika 1.4.2.1 - Kompresor sa dva vijkaSlika 1.4.2.2 - Sistem rada kompresora sa dva vijakaSlika 1.4.3.1 - Turbokompresor sa impeleromSlika 1.4.3.2 - Izgled impelera

Slika 2.3.1 - Izgled instalacija ispunog sistemaSlika 2.4.1 - Ispuna instalacijaSlika 2.4.2 - Dijelovi ispunonog sistemaSlika 2.4.1.1 - Ispuni kolektorSlika 2.4.2.1 - Slika 2.4.3.1 - Ispuni lonci

Slika 3.2.1 - Principijelne eme instalacija za podmazivanjeSlika 3.2.2 - ema osnovnih agregata toka ulja pri podmazivanju sa mokrim koritomSlika 3.2.3 - ema instalacije za podmazivanje sa suhim koritomSlika 3.3.1 - Slika 3.3.2 - Slika 3.3.3 - Prelivni (reducir) ventil

Slika 3.3.4 - Hladnjak za uljeSlika 3.3.5 - Slika 3.3.6 -


22/22

LITERATURA:

Motori SUS i motorna vozilaINTERNET:www.automobilizam.netwww.google.ba
http://www.automobilizam.net/http://www.google.ba/http://www.google.ba/http://www.automobilizam.net/

turbokompresor-ispusni sistem-sistem za podmazivanje.pdf

Documents