stub kao ornament i dekorum

8/16/2019 Stub kao ornament i dekorum

1/22

UNIVERZITET CRNE GORE ARHITEKTONSKI FAKULTET PODGORICA

ORNAMENT I DEKOR

STUB KAO DEKORUM I NJEGOVA ORNAMENTIKA

SEMINARSKI RAD

PROFESOR: STUDENT:

Dr SLAVICA STAMATOVIĆ VUĈKOVIĆ d.i.a. RADENOVIĆ VANJA 31/13


2/22

2

SADRŢAJ:

UVOD –UOPŠTENO O STUBU............................................................................................................. ............3

EGIPATSKI STUB..............................................................................................................................................4

STUB JE PREMISBA GRĈKIH HRAMOVA....................................................................................................6

RIM – NARATIVNI STUB.............................................................................................................................. 10

RANOHRIŠĆANSKA I VIZANTIJSKA ARHITEKTURA – SNAGA I ĈVRSTINA KAMENOG STUB...11

ROMANIKA - MASIVNA ĈVRSTINA...........................................................................................................12

GOTIKA - SIMBIOZA STATUE I STUBA SE RAZLAŢE ............................................................................13

RENESANSA, GLAVNI ELEMENT FASADNOG SISTEMA – STILSKI REDOVI....................................15

BAROK..............................................................................................................................................................17

NEOKLASICIZAM I ROMANTIZAM – UPOTREPA GVOŢĐA..................................................................18

AHITEKTURA XX VIJEKA – OŢIVLJAVANJE MATERIJALA I KONSTRUKCIJA...............................19


3/22

3

Uvod

Nije dokazano da je u prapoĉetku arhitektonskog stvaranja stub igrao ma kakvu znaĉajnu

ulogu; tavanica, obiĉno drvena, let jela je preko zidova. Ali, od onog momenta kada je

ĉovjek zaţeleo da stvori veći zatvoren prostor, a jedinstven, on je morao upotrebiti stub, itada se pojavljuju dvorane u kojima stubovi podupiru tavanicu. Od primitivnog stuba koji

je bio samo konstruktivan element za podupiranje tavanice, razvija se umetnički obrađen,

ukrašen stub. U svojoj najprimitivnijoj formi, stub je vjerovatno bio izraĊen od drveta.

MeĊutim, kada je ĉovjek traţio postojanije i ljepše gradivo za svoje monumentalne objekte

on je prihvato kamen: prve konstrukcije bile su po ugledu na drvene. Kada je kamen

postao glavno gradivo u

monumentalnoj arhitekturi,

kada je veština njegove

obrade dostigla izvestan

stepen savršenstva graditelji

prevazilze dotadašnje

praksu graĊenja stubova i

on postaje bitan element

izraţavanja u arhitekturi.

Sl.1 Duţdeva palata u Veneciji

U glavnom dijelu arhitektonskog objekta, u dijelu izmeĊu temelja i krova, ĉesto se

pojavljuju stubovi koji nose tavanicu, a njihovo oblikovanje je od izuzetnog znaĉaja za

razvoj arhitekture. Stubovi su u svojoj osnovi ĉesto okrugli, a njihova visina u odnosu na

veliĉinu preĉnika, raznolika je prema arhitekturama i stilovima. Klasiĉan stub je sastavljen

u većini sluĉajeva iz tri dijela: stope, tj. baze, manje ili više profilisane ili ukrašene, nakojoj poĉiva stablo(habitus), glavni vertikalni dio stuba, gladak ili izbrazdan vertikalnim

kanelurama razliĉitog presjeka, a koji se završava kapitelom koji neposredno podupire

donje djelove tavanice. Kapitel je dio stuba koji se najviše dekoriše. Njegov oblik i

dekoracija uglavnom odreĊuju stil i arhitekturu stuba.


4/22

4

Egipat

Egipatskoj arhitekturi ĉesto se pripisuje

stvaranje više stilova usled nekoliko

razliĉitih oblika egipatskih stubova koji su

vaţan element u odreĊivanju stila.

Stubovi su bili teški i masivni , njihova

visina je rijetko viša od šest puta njihove

debljine. Pet osnovnih vrsta dizajna je

korišćeno kao kapitel, koji su nastali

transponovanjem forme lotosa, papirusa

ili palme. Najraniji stubovi su kvadratni ili

mnogougaoni, nakon toga, postali su

okrugli, suţavaju se prema vrhu, na kojem

se kao krov nalazili ogromni kapitel. Oni

su izrezbareni i oslikani te predstavljaju

puni cvat na papirusu ili palmi , ili

predstavljaju lotosov cvijet .

Sl.2 prikaz stubova u Egiptu

Ako pogledamo vitke kanelirane stubove

koji se prema vrhu suţavaju ili polustubove u

obliku papirusa (sl. 3) : oni nisu tu samo da

dekorišu zidove uz koje su priljubljeni, već

da ih tumaĉe i da im, reklo bi se, daju ţivota.

Njihove proporcije, osećanje snage ilielastiĉnosti koje izraţavaju, razmak. medu

njima, stupanj do koga su istureni, sve to

uĉestvuje u všenju tog zadatka.

Sl.3 Papirusovi polustubovi, Zoserova grobljanska ĉetvrt


5/22

5

Još jedan faktor u osnovnoj zamisli i upotrebi ovih stubova je da naznaĉe simboliĉnu

namenu graĊevine. Papirusovi polustubovi na slici. vezani su za Donji Egipat i javljaju se

na sjevernoj palati Zoserove grobljanske ĉetvrti. Juţna palata ima stubove drukĉijeg oblika,

koji treba da podsjete na njenu vezu sa Gornjim Egiptom.

Sl.4 Prikaz egipatskih stubova

Još jedna bitna karakteristika egipatskih stubova je primjena boje, koja im daje ţivost (sl.4)


6/22

6

Stub je premisa grčkih hramova

Kod antiĉkih hramova i njihovih klasicistiĉkih replika proĉelja su oblikovana sveĉanim

nizom stubova, polustubova i pilastara kojima se prilazi stepeništem. U proĉeljima antiĉkih

graĊevina glavni je element arhitektonske ekspresije ponavljanje istog motiva – stuba.

Grĉku arhitekturu u osnovi moţemo smatrati jednim stilom iako se u okviru nje mogu

izdvojiti i tri posebna podstila ili stilska reda,a to su: dorski,jonski i korintski stilski red.

Dorski stilski red primjenjivan je kod objekata kada je trebalo izraziti snagu,ĉvrstinu i

robusnost. To je oliĉenje i muškosti u grĉkoj arhitekturi. Dorski stilski red se sastoji od

podnoţja koje saĉinjavaju stepenici, zatim stuba koji se sastoji od trupa ili stabla stuba sa

vertikalnim ţljebovima ili kanelurama i glave stuba ili kapitela

Stablo dorskog sluba postepeno se

suţava nagore, a ne nadole kao

minojsko-mikenski stub, a to

nedvosmisleno ukazuje na egipatski

uticaj. Ovdje po prvi put srećemo

kaneliranje koje sigurno pojaĉava

izraţajni karakter stuba. Kaneliran

stub izgleda jaĉi, elastiĉniji i

otporniji nego gladak; i to je prije

razlog, a ne naĉin kako je došlo do

kaneliranja, tako je ovaj naĉin obrade

postao trajan obiĉaj. A stabla stuba

ne samo da pokazuju izrazitije

suţavanje već i naroĉito snaţno

ispupĉenje ili krivinu po liniji

suţavanja, tako da i to izraţavaelastiĉnost i pritisak u poreĊenju sa

strogo geometrijskim

Sl.5 Posejdonov hram


7/22

7

blokovima glavnog vijenca. Ova krivina koja se zove etentazis osnovna je karakteristika

dorskog stuba; iako moţe da bude veoma neprim jetna, ona daje stubu neku „mišiĉavost‟,

nepoznatu egipatskim ili minoisko-mikenskim srubovima.

Posejdonov hram – vjerovatno posvećen Heri spada meĊu najbolje oĉuvana dorska

svetilišta. Zbog oblika stubova izgleda visok i zbijen. Naroĉito interesovanje izazivaju

unutrašnji nosaĉi tavanice u celi (sl. 5 ), dva reda stubova koji nose niz manjih stubova. ali

tako da nam se suţavanje ĉini neprekinuto uprkos arhitravu koji leţi izmedu jednih i

drugih. Ovakvi enterijeri na dva sprata postali su praktiĉna neophodnost za cele većih

dorskih hramova u V veku.

Kao savršeno otelovljenie klasiĉne dorske

arhitekture Partenon (sl.6) stoji u snaţnom

kontrastu prema Posejdonovom hramu u

Paestumu. Iako je mnogo većih dimenzija,

on se ĉini mnogo manje masivan. Štaviše,

glavni utisak koji ostavlja jeste utisak

vedre, uravnoteţene ljupkosti u okviru

stroge šeme dorskog reda.

Sl.6 Partenon

To je bilo postignuto opštim rasterećenjem i ponovnim prilagoĊavanjem srazmera: glavni

vijenac je niţi u odnosu na svoju širinu i na visinu stubova, sami stubovi su znatno vitkiji,

suţavanje i entasis su manje naglašeni, kapiteli manji i manje prošireni, dok je razmak

izmedu stubova postao širi ili se teret koji stubovi nose smanjio, pa nosaĉi zato obavljaju

zadatak tako da kod posmatraĉa stvaraju utisak lakoće. Javljaju se namjerna odstupanja od

strogo geometrijske pravilnosti projekta iz estetskih razloga, koja predstavljaju drugu

karakteristiku klasiĉnog dorskoga stila koja se moţe zapaziti na Partenonu bolje nego igdje

drugdje. Stubovi su nagnuti unutra, a razmak izmedu ugaonih stubova i prvih do njih je

manji od normalnog razmaka prihvaćenog za kolonadu u cjelini. Na njih se gledalo kao na

optiĉke korekcije izvedene s namjerom da stvore iluziju apsolutno ravnih horizontala i


8/22

8

vertikala. MeĊutim, ovo funkcionalno objašnjenje, na ţalost, nije valjano: da je ispravno,

mi bismo ova odstupanja mogli zapaziti samo posle paţljivog mjerenja; dok je ĉinjenica,

iako nenametljiva, da se ta odstupanja vide golim okom. Kod hramova na kojima nema

ovih dotjerivanja, stubovi ne izgledaju nagnuti upolje niti horizontalne linije izgledaju

,ulubljene. Odstupanja na Partenonu su, prema tome, oĉigledno bila izvedena s namjerom

da doprinesu njegovoj lepoti; ova odstupanja su pozitivni elemenat za koji se ţelelo da bude

zapaţen. Ĉinjenica je da zaista i doprinose - na naĉin koji je teško definisati - sveukupnoj

skladnosti graĊevine.

Jonski stub (sl.7) se od dorskoga ne

razlikuje samo tijelom već i duhom.

Oliĉenje je ţenstvenosti i ljupkosti u

grĉkoj arhitekturi. On poĉiva na kitnjasto

profilisanoj sopstvenoj bazi; stablo je

vitkije, a suţavanje i entasis su manji;

kapitel se odlikuje velikim dvostrukim

zavojcem ili volutom izmedu ehinusa i

abakusa; ova voluta je znatno šira od

širine stabla. Da ove pojedinosti doprinose

da dobijemo jedan entitet veoma razliĉit

od dorskoga stuba postaje nam jasno ĉim

se od dijagrama okrenemo stvarnoj

graĊevini.

Sl.7 Jonski stub

Jonski stub je lakši i graciozniji nego njegov roĊak sa kopna; njemu nedostaje mišićavost

ovoga drugoga. Umjesto toga on izaziva sećanje na izraslu biljku, na neko uobliĉeno

palmino drvo. A ova analogija s biljkom nije puka fantazija, jer mi imamo stare

prethodnike ili srodnike jonskoga kapitela koji je potvrĊuju da jonski stub ima praizvor u

Egiptu.


9/22

9

Sl.8 Erehtejon, Atina

Umjesto zapadnog proĉelja Erehtejon ima dva trema pripojena s obije strane, jedan veoma

veliki prema sjeveru i drugi manji prema Partenonu. Ovaj drugi je ĉuveni trem djevojaka,

ĉiji krov umjesto uobiĉajenih stubova nosi šest ţenskih figura (karijatida) na visokom

parapetu (sl.8). Ovdje prekrasna utanĉanost jonskoga reda zaista izraţava ţenstvenost (ali

ne i mekušnost), u poreĊenju s muškim karakterom Partenona, koji se diţe prekoputa.

Ornamentalni plastiĉni ukrasi na bazama i kapitelima

stubova i na okvirima vrata i prozora su nevjerovatno fini

i bogati; prema raĉunima zapisanim na graĊevini, njihova

izrada stajala je više od figuralne skulpture. Ovakav

naglasak na ornamentu reklo bi se da je karakteristiĉan za

kraj V veka. U to vrijeme pronaĊen je i korintski

kapitel, kao sloţena zam jena za jonski; on ima oblikizvrnutog zvona pokrivenog ukovrĊţanim izdancima i

lišćem biljke akantusa, koja kao da izbija iz završetaka

stabla stuba (sl. 9).

Sl.9 Korintski kapitel


10/22

10

Korintski stilski red je dobio naziv po gradu drţavi Korintu, sliĉan je jonskom stilskom

redu,glavna razlika ,u glavi stuba koji je raskošno oblikovan u vidu korpe ili košare,sa

obavijenim akantusovim listovima (akantus je mediteranska biljka). Ovaj stilski red je bio

simbol raskoši i bogatstva, naroĉito je bio omiljen kasnije u rimskom periodu. Najznaĉajnijiobjekti u ovom stilu su hramovi u Delfima i Epidaurusu.

Rim

U Rimu je korišćen k ompozitni ili složeni red koji je sloţen kombinacijom

zavojaka jonskog reda sa akantus listovimakorintskog reda. Zavojci na sloţenom redu su

veći mada red ima takoĊe i ehinus sa eg-end-dart ornamentikom izmeĊu zavojaka. Stub

sloţenog reda je 10 dijagonala (dijagonala stuba) visok što ga ĉini i najvitkijim od svih

stubova klasiĉne arhitekture. Do renesanse sloţeni red nije bio kategorisan k ao zaseban red

već kao kasnija rimska forma korintskog reda.

Sl.10 Razvoj reda od dorskog do kompozitnog

http://sh.wikipedia.org/wiki/Jonski_redhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Akantushttp://sh.wikipedia.org/wiki/Korintski_redhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Korintski_redhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ehinushttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Eg-end-dart&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Renesansahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Renesansahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Eg-end-dart&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Ehinushttp://sh.wikipedia.org/wiki/Korintski_redhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Akantushttp://sh.wikipedia.org/wiki/Jonski_red


11/22

11

Narativni reljef je nastao iz ţelja rimskih imperatora da ov jekoveĉe

svoje najznamenitije podvige u ratu na monumentalnim oltarima,

slavolucima i stubovima.

Usamljeni, slobodno postavljeni stubovi sluţili su kao komemorativni

spomenici poĉev od helenistiĉkog doba; njihov najudaljeniji izvor moţda

su bili egipatski obelisci. Trajanov stub odlikuje se ne samo velikom

visinom (38 m uk1juĉujući i osnovu) već i neprekidnom spiralnom trakom

reljefa koji pok rivaju njegovu površinu (sl. 11) i priĉaju s epskom širinom

istoriju daĉkih ratova. Stub je bio krunisan statuom imperatora, a baza je

sluţila kao grobnica za njegov pepeo. Po broju figura i gustini

pripovedanja, ovaj friz predstavlja najambiciozniju kompoziciju friza

dotada.

U rimsko doba ovaj spomenik predstavljao je središte omanjeg dvorišta

koje su okruţavale javne graĊevine visoke bar dva sprata, ali ni to ne daje

potpun odgovor na naše pitanje niti objašnjava oĉigledni uspeh stuba, koji

je posluţio kao uzor za više drugih stubova istog tipa.

Sl.11 Trajanov stub

Ranohrišćanska i vizantijska

arhitektura

Jasno se osjeća nova estetika

ĉak i u ornamentalnim

detaljima kao što su profili i

kapiteli (sl.12). Motivi -

spirale, akantovo lišće i sliĉno

- sve je izvedeno iz klasiĉne

arhitekture, ali je utisak koji

ostavljaju iz osnove razliĉit; Sl.12 Crkva San Vitale u raveni


12/22

12

umjesto da aktivno ublaţava pritisak teţine na stablo stuba, kapitel je postao kao neka

šupljikava korpa ĉije neţne površinske šare skrivaju snagu i ĉvrstinu kamena.

Srednji vijek specifiĉan je po stubovima sa vanjske strane ukrašenih lišćem koji se spajaju

prema vrhu ĉineći tako oblik cvijeta. Ovakav naĉin ukrašavanja ne rijetko je dupliran.

Ovom ostvarenju sliĉna su ona koja danas još uvijek nalazimo u knjigama bajki; specifiĉno

prvo slovo teksta veoma je povećano i ukrašeno je biljnim i ţivotinjskim simbolima.

Spomenute primjerke nalazimo u starim knjigama srednjeg vijeka, ali, ako što smo

zakljuĉili, i dan danas. Stoga su takva slova obavijena odreĊenom atmosferom mistiĉnosti,

simboliĉnosti i profinjenosti. Korišćena upravo u bajkama, koje najĉešće zapoĉinju frazom

"Jednom davno...", doista stvaraju odreĊeni dojam uvjerljivosti.

Romanika

Polustubovi koji se diţu cijelom visinom

zida glavnog broad (sl.13) izgledali bi

starom rimskom posmatraĉu isto onakoneprirodno istegnuti. Oni kao da su

potisnuti uvis nekim ogromnim,

nevidljivim pritiskom i kao da hitaju da se

sretnu s popreĉnim lucma koji dijele

poluobliĉasti svod glavnog broda. Njihov

ritam koji se stalno ponavlja pokreće nas

prema istoĉnom kraju crkve i njenoj apsidi

i deambulatorijumu punom svetlosti (sada

zamraĉenim ogromnim oltarom kasnijeg

datuma).

Sl. 13 Glavni brod i hor,crkve St-Sernin, Toulouie


13/22

13

Sl.14 Portal crkve St Gilles

Pogledamo li na srednji portal crkve u St Gilles du Gardu (sl. 356), jedno od najvećih

remek - djela romaniĉke umjetnosti, odmah nam pada u oĉi klasiĉni karakter

arhitektonskog okvira s njegovim slobodnim stubovima, ukrašeni meander i mesnatim

akantovim ornamentom.

Gotika - simbioza statue i stuba se razlaže

Kruti obliĉasti oblik stuba «pozajmljen» za ljudsku figuru uzrokovao je da ove skulpture

budu apstraktnije nego romanske prethodnice, no one neće dugo odrţati tu nepomiĉnosti i

neprirodnu srazmeru. Simbioza statue i stuba se razlaže, širina figure i njihova detaljno

obraĊena postolja zasenjuju stub. Osa tela je slobodna, blago kriva u obliku slova S.

Mi doţivljujemo ovaj dvostruki deambulatorijum ne kao niz posebnih odeljaka već kaoneprekinuti (iako rašĉlanien) prostor, ĉiji je oblik za nas ocrtan mreţom vitkih lukova,

rebara i stubova. Funkcija crkve, na kraju krajeva, nije samo da zatvori maksimum prostora

minimumom materijala; za majstora koji je gradio hor St Denisa tehniĉki problemi

zasvoĊavanja morali su biti nerazdvojno povezani sa kanonim ljepote, harmonije,


14/22

14

prikladnosti itd U samoj stvari, njegov projekt

obuhvata razne elemente koji izraţavaju funkciju

iako je odista ne vrše, kao na primjer visoki stubovi

(zvani .podupiraĉi .) koji prividno prenose teţinusvoda do poda crkve.

koji podupiru svod. Ono po ĉemu se ovaj enrerijer

odmah razlikuje od prethodnih jeste njegova lakoću u

oba smisla; arhitektonski oblici su ljupki, skoro bez

teţine, nasuprot masivnoj romaniĉkoj ĉvrstini

Sl.15 Deambulatorijum crkve St Denis, Pariz

Duždeva palata u veneciji predstavlja rijedak primjer upotrebe dva nivoa kolonada. Gornja

kolonada je udvojena u odnosu na donji raster, pa svojom ĉipkastom strukturom doprinosi

utisku lakoće cijelog objekta.

Sl.16 Duţdeva palata u Veneciji


15/22

15

Statue sa sa dovratnika ovih portala, kao što je

grupa prikazana na sl.predstavlja ranu fazu zrele

gotiĉke skulpture. U tom trenutku, simbioza

statue i stuba počela je da se razlaže. Sirina

figura, jako istureni baldahini iznad njih i njihova

detaljno obraĊena postolja doslovno su potisnula

stubove u senku.

Sl.17 katedrala u Chartresu

Renesansa – glavni element renesansne umjetnosti bili su stilski redovi. Oni su bili

presudni uĉesnici u struktuirisanju fasadnog sistema, a prenosno su oznaĉavali prisustvo

ĉov jeka. Klasiĉan stub, za razliku od srednjovekovnog stuba ili stupca, taĉno odreden i sam

sebi dovoljan, a njegovi detalji i srazmera mogu se mijenjati samo u ograniĉenoj meri

(klasiĉari su ga smatrali za organski sklop koji se moţe uporediti s ljudskim telom).

Renesansa je po mnogo ĉemu zanimljivo razdoblje, pa tako i po ornamentici. Motivi koji

se koriste su, kao i za vrijeme antike, veoma specifiĉni. Karakteristiĉni su stubovi koji

nemaju konstruktivnu ulogu već samo estetsku, oni su zapravo prilijepl jeni na fasadu kojoj

daju ritmiĉnost i simetriju. Na taj naĉin se cjelina dijeli na djelove pa objekat djeluje

skladno i proporcijski ureĊeno.

Na proĉelju crkve S. Francesko se nalaze tri sliĉne niše koje imaju na svojim stranama

stubove rasporedene po šemi koja je oĉigledno izvedena iz slavoluka antiĉkog Rima (sl.18).Ovi stubovi nisu dio zida; mada su djelimiĉno uklopljeni u njega, oni su tako jako istureni

da ih vidimo kao posebne jedinice. Primećujemo i da su postavljeni na odvojene blokove, a

ne na platformu koja nosi zidove i ne bi imali šta da nose da glavni vijenac nije isturen

tako da natkriva svaki kapitel. Ti ispusti više istiĉu vertikalnu podjelu proĉelja nego


16/22

16

horizontalnu, i mi oĉekujemo da svaki stub nosi neki vaţan dio gornjeg sprata što nije

sluĉaj.

Sl.18 Crkva S. Francesco

Kod MikelanĊela je sve

naopako, pa je isti sluĉaj is sa

stubovima koji ne pripadaju

nikakvom dotada poznatom

redu. Niko se prije njega nije

usudio da ugraĊuje stubove u

zid jer u klasiĉnom sistemu

nosaĉa i greda, stubovi (ili

pilastri) moraju da budu

istureni van zida na koji su

postavljeni da bi se podvukli

njihovi posebni identiteti.

Svrha ovih novina je svakako

prije izraţajna nego

funkcionalna; zidovi su

utisnuti izmedu stubova i tako

od predvorja stvaraju neku

vrstu odeljenja sa povećanim

pritiskom, u kome posmatraĉdoţivljava gotovo fiziĉka

naprezanja. Ova kombinacija

Sl.18 Stepenište Laurentina

zida i stuba odiše plastiĉnm snagom i izraţajnošću.


17/22

17

Barok

Ciborijum crkve Sv. Petra (sl.19)

sjajan je spoj arhitekture i vajarstva.

Njeno najneobiĉnije obiljeţ je su

tordirani stubovi koji podupiru jednu

platformu. Ovi stubovi su pronalazak

pozne antike i bili su, u mnogo

manjim razmerama, korišteni i u

staroj bazilici Sv. Petra.

Sl. 19 Bernini - Tordirani stubovi

Bernini moţe da tvrdi da je imao najboljeg mogućeg prethodnika za primjenu tog motiva.

Ĉitava konstrukcija je tako oţivljena izraţajnom snagom da na nas deluje kao najĉistiji

barokni stil.

Johann Fischer prvi veliki arhitekta

poznog baroka u srednjoj Evropi,

vezan je najneposrednije za italijansku

tradiciju. Njegov projekt crkve Sv.

Karlo Boromejski u Beĉu (sl.20)

kombinuje proĉelje Borominijeve

crkve St. Agnese i portik Panteona s

jednim parom ogromnih stubova

izvedenih od Trajanovog stuba koji

ovdje zamenjuju kule na fasadi.Sl. 20 crkva Sv. Karlo Boromejski

Tim nepromenijivim elementima umjetnosti Rimske imperije uklopljenim u elastiĉne

oblike svoje crkve, Fischer von Ertach izraţava, smelije no ijedan italijanski barokni

arhitekta, moć hrišćanske vjere da apsorbuje i preinaĉi sjaj antike.


18/22

18

Sl.21 Istoĉno proĉelje Luvra

Tema Luvra zahtijevala je

jedinstveni red samostalnih

stubova, a on je, medutim, imao tri

sprata - teškoća koja je vješto

riješena na taj naĉin što je

prizemlje shvaćeno kao podijum

hrama, a dva gornja sprala

povuĉena iza paravana kolonade.

Ĉitav projekt kombinuje

velelepnost i eleganciju na naĉin koji njegovu slavu ĉini potpuno opravdanom.

Neoklasicizam i romantizam – upotreba gvožđa

U ovom period nailazimo posle

na postepeno uvoĊenje novih

vrsta materijala i tehnika koji će

imati veliki uticaj na arhitektonski

stil krajem vijeka. Najvaţnije je

bilo gvoţĊe.

Jedan od ĉuvenih ranih primjera

za to je ĉitaonica St Genevieve u

Parizu Henrija Labroustea .U

ĉitaonici jedan niz stubova od

livenog gvoţĊa nosi dva

Sl. 22 ĉitaonica St Genevieve, Parizu

poluobliĉasta svoda koji lete na lukovima od kovanog gvoţĊa (sl. 22). Labrouste je odluĉio

da ostavi taj gvozdeni skelet nepokriven i da se ponese sa teškoćom da ga poveţe s

masivnim stilom obnovljene renesanse na svojoj graĊevini. Ako njegovo rešenje i ne

sjedinjuje potpuno ta dva sistema, ono im bar omogućuje da ţive jedan kraj drugog.

Gvozdeni nosaĉi koji imaju oblik korintskih stubova vitki su koliko novi materijal


19/22

19

dozvoljava, gledani zajedno oni ostavljaju utisak pregrade, koji poriĉe njihov konstruktivni

znaĉaj. Da bi im dao veću teţinu, Labrouste ih je umjesto neposredno na pod stavio na

visoka postolja od ĉvrste graĊe. S estetske strane lukovi su predstavljali veću teškoću, jer

Labrouste nije imao naĉina da im da onako moćan izgled kakav su imali njihovi zidani

preci. On je tu otišao u drugu krajnost, izbušivši u njima ĉipkaste vreţe kao da su čist

ornament. Ova arhitektonska - nasuprot ĉisto tehniĉkoj - upotreba otvorenih gvozdenih

elemenata ima neko svojstvo vedrine i neţnosti.

Arhitektura XX vijeka

Trebalo je srušiti autoritet istorijskih stilova ako je industrijska era trebalo da stvori istinski

savremeni stil. Pokazalo se da je taj autoritet izvanredno postojan. Ĉak i takav pionir

konstrukcija od livenog gvoţĊa kao što je bio Labrouste nije mogao da arhitekturaine

podupiraĉe zamišlja drugaĉije nego kao stubove, sa svojevrsnim kapitelima i podnoţjima,

prije nego kao metalne šipke i cijevi.

Sullivanov prvi oblakoder je monumentalan, ali

na jedan vrlo netradicionalan naĉin. Ustrojstvo

spoljašnjosti istovremeno odraţava i izraţava

unutrašnji ĉeliĉni kostur pomoću vitkih, dugaĉkih

stubova od opeke koji se uzdiţu izmeĊu prozora

od osnovice do potkrovlja. Oni ostavljaju utisak

jedne uspravne rešetke uokvirene ugaonim

stupcima i naglašenim horizontolama potkrovlja i

mezanina. To je. razume se, samo jedna od

mnogih mogućih „koţa‟ koje bi se mogle prevući preko konstruktivnog kostura; vaţno je što odmah

primetujemo da je ovaj zid izveden iz kostura pod

njim, da nije samostalan.

Sl.23 Sullivanov oblakoder


20/22

20

Stub kao retorički element u arhitekturi je naziv za “krasnoreĉive”, besedniĉke,

govorniĉke elemente u monumentalnoj arhitekturi koji “govore” o njenom sadrţaju, ali

najĉešće ne vrše ni konstruktivnu niti funkcionalnu ulogu. Nisu ĉesti u današnjoj

arhitekturi, ali, tokom istorije, ovaj element je opravdavan kao vaţeće sredstvo izraţavanja.U Ledoux-ovom projektu za svečanu kapiju u Bournville-u, stubovi koji nose luk su

konstruktivno retoriĉki, izraţajno, oni podvlaĉe apstraktnost otvora i definišu otvor kolskog

prolaza.

Sl.24 Vila Savoja

Vila Savoja liĉi na nisku, ĉetvrtastu kutiju postavljenu na šipove - stubove od armiranog

betona koji ĉine sastavni dio graĊevinskog kostura i javljaju se ponovo da bi razdijelili

prozorsku traku koja se pruţa duţ svake strane kutije. Le Korbizije kod vile Savoja rešava

problem vizuelno olakšavanja formi koje se oslanjaju na tanane stubove pa je postignut je

utisak oslobaĊanja od zemljine teţe a cijela graĊevina odaje utisak prozraĉne lakoće.


21/22

21

Pjer LuiĊi Nervi

Sl.25

Sl.26

U 1940 on je razvio ideju armiranog betona,

što mu je omogućilo stvaranje struktura koje

su odisale snagom, jednostavnošću i

veličanstvom. (sl. 25,26,27)

Sl.27


22/22

22

LITERATURA:

1. Đţon Samerson ‟KLASIĈNI JEZIK ARHITEKTURE ‟

2. H. W. Janson „‟ISTORIJA UMJETNOSTI‟

3. Ramon Rodrigez Ljera „KRATKA ISTORIJA ARHITEKTURE‟

4.

Owen Jones „THE GRAMMAR OF ORNAMENT FOUNDATION „ 5. Peter Gesel i Gabriele Lojthojzer ARHITEKTURA U 20.vijeku‟

6. Miloš R. Perović „ISTORIJA MODERNE ARHITEKTURE’

7. Kenet Frempton „‟MODERNA ARHITEKTURA‟‟ – / Orion Art Beograd 2004

8. Vladimir Mako „‟ ESTETIKA – ARHITEKTURA‟‟

9. Endru T. Kamings „‟SVE O SIMBOLIMA‟‟ Narodnaknjiga ALFA 2004 Beogra

10. Slike korišćene u seminarskom radu preuzete su :

- Iz knjige H. W. Janson „’Istorija umjetnosti’

- sa interneta:

http://www.flickriver.com/photo

http://www.greatbuildings.com

http://www.studyblue.com

http://www.pinterest.com

http://architecturalguidance.blogspot.com
http://www.delfi.rs/knjige/autor/5250_ramon_rodrigez_ljera_delfi_knjizare.htmlhttp://www.flickriver.com/photohttp://www.greatbuildings.com/http://www.studyblue.com/http://www.pinterest.com/http://architecturalguidance.blogspot.com/http://architecturalguidance.blogspot.com/http://architecturalguidance.blogspot.com/http://www.pinterest.com/http://www.studyblue.com/http://www.greatbuildings.com/http://www.flickriver.com/photohttp://www.delfi.rs/knjige/autor/5250_ramon_rodrigez_ljera_delfi_knjizare.html

stub kao ornament i dekorum

Documents