sr - instrumenti monetarne politike u različitim privrednim sistemima

Rad primljen: 15.09.2010. UDK: 338.23:336.74(4-12) 338.1(4-12)

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE U RAZLIITIM PRIVREDNIM SISTEMIMAMONETARY POLICY INSTRUMENTS IN DIFFERENT ECONOMIC SYSTEMS

Doc. dr Mirko Savi Univerzitet Sinergija Rezime: Cilj ovog rada je sagledavanje instrumenata monetarne poliktike u razliitim trinim privredama. Prema tome, istraivanja e se odnositi na instumente monetarne politike pazvijenih zemalja, zemalja u okruenju i domaeg monetarnog sistema. Operacije na otvorenom tritu postale su glavni instrument monetarne politike u razvijenim zemljama. U ovim zemljama, evolucija dobro razvijenih, aktivnih meubankarskih, novanih i trita hartija od vrednosti omoguila je centralnim bankama da preuzimaju terminske i repo aranmane sa hartijama od vrednosti. Ovaj instrument obezbeuje veu fleksibilnost roka i obima operacija monetarne politike na inicijativu centralne banke. Rezultati su pokazali da industrijske zemlje sa dobro razvijenim finansijskim tritima poivaju na indirektnim, trino zasnovanim instrumentima monetarne politike, a osnovni argument je da indirektne mere obezbeuju efikasniju alokaciju finansijskih resursa. Mnoge zemlje su u procesu pomeranja od upotrebe direktnih instrumenata monetarne kontrole ka korienju trinih instrumenata, takoe, otpoele sa primenom prilagoavanja strukture obaveznih rezervi i diskontnog altera i administracije kamatne stope, jer je potrebno da se omogui da trine operacije budu efikasnije u implementaciji politike. Zemlje u okruenju i na monetarni sistem, iji je cilj uspostavljanje jakih trinih institucija, tee ka znaajnijem implementiranju indirektnih instrumenata monetarne politike kao deo procesa reforme finansijskog sektora. Kljune rei: sprovoenje monetane politike, instrumenti monetarne politike, obavezna rezerva, eskontna stopa, operacije na otvorenom tritu.

Mladen Savi, master Izdavaka kua "Znanje" Abstract: The objective of this paper is to analyse all monetary policy instruments in different market economies. Therefore, the research is to be related to monetary policy instruments in developed countries, countries in region and our domestic monetary sistem. Open market operations have become the major instrument of monetary policy in developed countries. In those countries, the evolution of well developed, active interbank, money, and securities markets has enabled central banks to undertake outright or repurchase agreements in securities markets. The instrument provides great flexibility in the timing and volume of monetary policy operations at the iniative of the central bank. The results show that the industrial countries with the well developed financial markets rely upon the indirect, market based monetary policy instruments and the main argument is that indirect measures provide the efficient allocation of financial resources. Most countries which are in the process of moving away from use of direct instruments of monetary control to use of market instruments, have also begun to make complementary adjustments in required reserve structure and in interest rate administration that are needed to make market operations more effective in policy implementation. Countries in the region and our domestic monetary sistem, while creating robust market institutions, aspire towards the more significant implementation of indirect monetary policy instruments as a part of reform process of financial sector. Key words: implementation of monetary policy, monetary policy instruments, required reserves, discount rate, open market operations.

53

FiNANSiJe, BANkARStVo i oSiGURANJe

1. UVOD Centralna banka je kreator monetarnog sistema i ona je ta koja je odgovorna za efikasno sprovoenje monetarne politike. instrumentarijum monetarne politike ine instrumenti koji su na raspolaganju centralnoj banci pomou kojih ona kreira monetarnu politiku. instrumenti monetarne politike ne utiu direktno na ciljeve monetarne politike. Deava se da proe i mnogo meseci pre nego to njihovi efekti postanu evidentni. obavezne rezerve doprinose monetarnoj vlasti da kontrolie ponudu novca i time ispuni svoju odgovornost za odravanje stabilnih monetarnih uslova. Jedan od najvanijih zadataka centralne banke je da pomogne odravanje ekonomskog rasta uz visoku proizvodnju, zaposlenost i stabilnost novca. To se postie uspostavljanjem kontrole nad tokom novca i kredita da bi se spreile nepotrebne fluktuacije u ekonomiji. Eskontna stopa je u funkciji monetarne kontrole i upravljanja. Centralne banke obino koriste kamatne stope kao trenutni indikator celokupnog iznosa likvidnosti u sistemu. U normalnim okolnostima, poveanje trinih stopa utie na uvrivanje likvidnosti, a smanjenje na slabljenje. Diskontni mehanizam je sredstvo pomou kojeg institucije od kojih se zahteva da dre rezerve kod centralne banke mogu da se zaduuju kod nje. U tom sluaju, funkcija centralne banke poznata je kao kreditor poslednje instance i obezbeuje privremenu likvidnost instituciji koja se suoava sa tekoama. Operacijama na otvorenom tritu centralna banka kupuje i prodaje hartije od vrednosti ili u formi terminske kupovine i prodaje ili moe ukljuivati povremene transfere hartija, kao to je sluaj sa prodajnim i kupovnim

ugovorima. kupovina od bankarskog i nebankarskog sektora ubacuje likvidnost u sistem, a prodaja povlai likvidnost. Pored osnovnih kvantitativnih instrumenata monetarne politike neophodno je izvriti i analizu ostalih, kvalitativnih ili selektivnih instrumenata monetarne politike kao to je regulisanje kredita centralne banke poslovnim bankama, regulisanje uslova kredita i selektivna kreditna politika. to se tie domaeg monetarnog sistama na raspolaganju su sledei instrumenti: operacije na otvorenom tritu, kreditne i depozitne olakice (stalne olakice) i obavezna rezerva. Zbog vremenske neusklaenosti instrumenata sa ciljevima monetarne politike, Narodna banka Srbije usredsreuje se na ostvarivanje operativnih i prelaznih ciljeva. operativni cilj se lake kontrolie, ali je udaljen od konanog cilja monetarne politike NBS, dok se prelazni cilj tee kontrolie, ali je zato blii konanom cilju, odnosno niskoj i stabilnoj inflaciji. Narodna banka Srbije kao operativni cilj koristi kamatne stope na meubankarskom tritu novca, a kao prelazni cilj projekciju inflacije. 2. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE fEDA (SISTEM fEDERALNIH REZERVI) Sistem federelnih rezervi sigurno ima najneobiniju strukturu od svih centralnih banaka u svetu. Osnovno obeleje amerike politike bio je strah od centralizovane moi, i to je bio jedan od razloga otpora osnivanju centralne banke u Americi. Amerika javnost je otvoreno pokazivala negativan stav prema centralizaciji, zbog ega su propala i prva dva eksperimenta

54

u centralnom bankarstvu First Bank of United States se raspala 1811. godine, a Second Bank of United States je isteklo ovlaenje za rad, i nikada nije obnovnjeno. Svrha ovih banaka je trebalo da bude nadzor bankarskog sistema. kamen temeljac Sistema federalnih rezervi je Zakon o federalnim rezervama iji je cilj da se stvori takva formalna struktura na osnovu koje e se u regionima mo rasporediti izmeu privatnog sektora i vlade, kao i izmeu bankara, poslovnih preduzetnika i javnosti. Strukturu Sistema federalnih rezervi ine sledei entiteti: regionalnih banaka federalnih 12 rezervi,

Savet guvernera Sistema federalnih rezervi i Federalna komisija za operacije na otvorenom tritu (FOMC) Pomou instrumenata monetarne politike koji su na raspolaganju FeD ostvaruju se osnovni ciljevi koji su definisani od zvaninika Federalnih rezervi, a to su: visoka stopa zaposlenosti, privredni rast, stabilnost cena, stabilnost kamatnih stopa, stabilnost finansijskih trita i stabilnost na deviznim tritima. Da bi upravljao novanom masom i kamatnim stopama FED koristi operacije na otvorenom tritu koje utiu na koliinu rezervi i monetarnu bazu, kroz promene u eskontnom kreditiranju


Grafikon 1. Struktura i raspodela ovlaenja u Federalnim rezervama

Izvor: Mishkin, Frederic S. 2006. Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita. Beograd: Data status. str. 337 55

utie na monetarnu bazu, i na kraju kroz promene u obaveznim rezervama utie na monetarni multiplikator. U proteklih nekoliko godina FeD je sve vie orijentisan na primenu targetirane referentne kamatne stope, a to je kamatna stopa po kojoj banke odobravaju kredite jedna drugoj na tritu bankarskih rezervi. Politika nulte kamatne stope FED-a, kako se i oekivalo, bie nastavljena. Referentna kamatna stopa zadrae se due vreme u koridoru 0-0,25% kako bi se podstakla privredna aktivnost. Sve pomenute instrumente monetarne politike sprovode pojedini delovi Sistema federalnih rezervi tj., oni su u njihovoj nadlenosti. Na grafikonu 1 prikazana je raspodela nadlenosti poje-dinih delova FED-a nad instrumentima monetarne politike. 3. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE EVROPSKE CENTRALNE bANKE I NACIONALNIH CENTRALNIH bANAKA EVRO SISTEMA Zajednika monetarna politika i stvaranje monetarne unije jedna je od osnovnih strategija u procesu evropskih integracija. Iako u sutini ekonomska mera, uvoenje Ekonomske i monetarne unije (EMU) prua jasan uvid u preplitanje ekonomije i politike. Stvaranje eMU bio je jedan od najkomplikovanijih segmenata u evropskim integracijama, jer je pretpostavljalo niz privrednih svojstava drava lanica i odgovarajue odluke. ideja je prvi put izneta na samitu u Hagu, 1969. godine. EMU je bio oigledna potreba zbog tadanjeg stanja na svetskoj monetarnoj sceni, a nastao je kao posledica raspada Bretonvudskog monetarnog sistema zasnovanog na dolaru koji je poetkom 70ih poeo da oscilira u velikoj meri.

Predvieno je stvaranje EMU kroz tri faze, a mudar potez uinjen je nedefinisanjem roka za poetak provoenja prve faze. U prvoj fazi trebalo je da drave lanice usaglase svoje monetarne i ekonomske politike, odnosno da se osigura slobodno kretanje kapitala. Druga faza, s ciljem da priblii ekonomsku i monetarnu politiku zemalja lanica, oznaila je osnivanje evropskog monetarnog instituta koji treba da pripremi zemlje za ulazak u treu, zavrnu fazu. Trea faza oznaava uvoenje jedinstvene valute evra i prenoenje nadlenosti nacionalnih centralnih banaka na evropsku centralnu banku koja nasleuje Evropski monetarni institut. Prema ugovoru iz Mastrihta, stvoreni su kriterijumi konvergencije koje treba da ispune sve zemlje lanice EMU, meu kojima su: 1. stopa inflacije, koja ne sme biti via od 1,5% u odnosu na prosek stopa inflacije u tri zemlje EU sa najniom inflacijom, 2. budetski deficit, koji ne sme prelaziti 3% BDP, 3. javni dug ne sme biti vei od 60% BDP, 4. obaveza zemalja da prihvate mehanizam deviznog kursa EMS-a, i da pre ulaska u uniju ne vre devalvaciju svoje valute u prethodne dve godine 5. ispuniti ekonomsku konvergenciju to je izraeno preko dugoronih kamatnih stopa, koje tokom godine ne smeju da odstupaju vie od 2% u odnosu na stope tri najuspenije zemlje. Primarni cilj evropske centralne banke je odravanje stabilnosti cena. Ova banka najee deluje preko operacija na otvorenom tritu. Na tritu novca dolazi do


56

usklaivanja ponude i tranje bankarskih rezervi, odnosno primarnog novca, prevashodno izmeu komercijalnih banaka. U ponudi i tranji bankarskih rezervi centralna banka intervenie utiui na nivo kamatnih stopa na tom tritu. Vano je da kretanje kamatnih stopa na tritu shvate ekonomski uesnici (banke, institucionalni investitori, preduzea) kao signal koji im sugerie kakvu politiku likvidnosti vodi centralna banaka pri emu e se oni, pri donoenju poslovnih odluka, adekvatno ponaati. osnovni regulativni mehanizam evropske centralne banke su nedeljne transakcije refinansiranja. Radi se o aranmanima ponovne kupovine i prodaje na bazi kolateralizovanog aranmana o rekupovini u kome se dravne i druge hartije od vrednosti kupuju i prodaju uz obavezu ponovne prodaje ili otkupa istih papira u roku od nekoliko dana. ove transakcije se vre u redovnom nedeljnom ritmu. Aranmani imaju rokove dospea do dve nedelje. Na aukcijama mogu uestvovati sve komercijalne banke iz zone evra. Centralna banka odreuje ukupan obim primarnog novca (rezervi) koje emituje kod nedeljnih operacija refinansiranja. Kod svake sukcesivne operacije refinansiranja centralna banka odreuje visinu kamatne stope na novanom tritu. Sadanja osnovna kamatna stopa evropske centralne banke zadrana je na rekordno niskom nivou od 1% bez obzira na vesti o oporavku privrede. Kako je inflacija mala, opta oekivanja su da Evropska centralna banka nee promeniti osnovnu kamatnu stopu za 16 zemalja evro zone. efekti instrumenata monetarne politike idu preko obima primarnog novca koji utie na likvidnost, i nivoa kamatnih stopa

kao signalnih medija. Sledei instrument su mesene transakcije refinansiranja komercijalnih banaka sa rokovima vraanja od mesec dana, dva ili tri meseca. time se obezbeuje dodatna dugoronija likvidnost finansijskih institucija i smatra se da ove akcije ne predstavljaju prave signale odnosa monetarnih vlasti prema monetarnoj politici. Operacije finog doterivanja se vre na ad hoc bazi radi upravljanja likvidnosnom situacijom na tritu i radi uticaja na kamatne stope, a naroito ublaavanja efekata koje imaju neoekivane fluktuacije likvidnosti na kamatne stope. Stope obaveznih rezervi, uporedo sa razvojem trinih instrumenta regulacije, postepeno gube svoj raniji znaaj u evropskom monetarnom sistemu. Ve pre ulazka u jedinstveni monetarni sistem u Velikoj Britaniji i vedskoj potpuno su ukinute obavezne rezerve, s tim to banke zadravaju odreeni nivo operativnih rezervi radi obezbeenja likvidnosti1. Evropska centralna banaka je zadrala sistem obavezne rezerve jer je ocenjeno da taj sistem utie na stvaranje jednog konstantnog obima tranje za primarnim novcem. Dranje obaveznih rezervi, isto tako, pomae bankama da kompezuju efekte privremenih fluktuacija likvidnih sredstava. To, takoe, ima efekat i na stabilizovanje nivoa kamatnih stopa na tritu, i smanjuju potrebu za intervencijom centralne banke na tom tritu. Nivo obaveznih rezervi je nizak (1,5% do 2,5%) i centralna banka plaa kamatnu stopu koja odgovara tekuoj trinoj kamatnoj stopi na sredstva slinog karaktera.1 Friedman, Benjamin M. 2003. targets and instrument of Monetary Policy. M. Friedman and Frank H. Hahn, eds, Handbook of Monetary Economics. Amsterdam: North Holland. Vol. II.


57


4. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE IZAbRANIH ZEMALJA U REGIONU 4.1. Centralna banka biH i njeni instrumenti monetarne politike Centralna banka Bosne i Hercegovine je nastala nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Centralna banka Bosne i Hercegovine osnovana je 20. juna 1997. godine Zakonom o Centralnoj banci koji je usvojila Parlamentarna skuptina BiH. Centralna banka je poela sa radom 11. avgusta 1997. godine. Najvii organ Centralne banke Bosne i Hercegovine je Upravni odbor, koji je nadlean za utvrivanje monetarne politike i kontrolu njenog provoenja, organizaciju i strategiju Centralne banke u skladu s ovlatenjima utvrenim Zakonom. Specifian sistem monetarnog odbora koji je propisan Zakonom o Centralnoj banci, dozvoljava joj da emituje primarnog novca jednako njenim neto deviznim rezervama. operativno pravilo monetarnog odbora za izdavanje domae valute je takvo da se domaa valuta izdaje samo uz kupovinu konvertibilne devizne valute sa punim pokriem u neto stranoj aktivi. To znai da Centralna banka ne moe davati kredit. Ona ne moe kreditirati dravu, odnosno pokrivati njen budetski deficit ni na koji nain. Centralna banka ne moe vriti uobiajenu funkciju kreditora poslednjeg utoita, jer ne moe davati komercijalnim bankama kredit za likvidnost niti kredit za bilo koje druge namene. Zakon osigurava nezavisnost Centralne banke. Prema tome, od instrumenata monetarne politike Centralnoj

banci su na raspolaganju samo obavezne rezerve. Centralnoj banci je zabranjeno obavljanje operacija na tritu novca. Budui da ne odobrava kredite, ona ne odreuje ni diskontnu stopu niti na bilo koji nain utie na nivo kamatnih stopa u ekonomiji. kamatne stope komercijalnih banaka u BiH se slobodno formiraju i nisu instrument monetarno-kreditne politike Centralne banke BiH. Nivo kamatnih stopa je veoma razliit za sve kategorije plasmana i mobilisanih sredstava. U monetarnom domenu najvanija je odredba po kojoj je Centralna banka obavezna da osigura, da ukupan iznos njene novane pasive nikada ne pree ekvivalentan iznos njenih neto deviznih rezervi izraenih u domaoj valuti BiH. Slubeni devizni kurs je fiksan i odreen, i to: jedna konvertibilna marka za jednu nemaku marku, s tim to je, nakon prelaska na evro, kurs KM ostao fiksan i vezan za evro prema tadanjem kursu DM prema evru. Centralna banka na teritoriji BiH bez restrikcija kupuje i prodaje konvertibilne marke, tada za nemake marke, a posle za evro, po fiksnom kursu. Komercijalne banke i finansijske institucije iz BiH, na zahtev, kupuju i prodaju, bez ogranienja i bez provizije, taksi i drugih naplata, konvertibilne marke za nemake marke (posle evro) po fiksnom kursu koji je tim zakonom utvren. Od banaka se zateva da dre depozite u konvertibilnim markama kod Centralne banke, u minimalno propisanom iznosu izmeu 10% i 15% od njihovih depozita i pozajmljenih sredstava izraenim u konvertibilnim markama. Ove obaveze se primenjuju jednako na sve banke. Obavezne rezerve se odraavaju

58

dranjem gotovine ili novanih depozita kod Centralne banke (preko centralne ili glavnih jedinica) i obraunavaju se kao prosene dnevne rezerve u desetodnevnom periodu. Ukoliko banke u dva uzastopna perioda ne odraavaju obavezne rezerve, Centralna banka e prestati da obavlja transakcije za te banke i obavestiti ih kako bi preuzele odgovarajue korake da nadoknade manjak tokom sedmice. Ukoliko i u treem periodu ne ispune zahtev u pogledu obavezne rezerve, Centralna banka obavetava nadlene bankarske institucije kako bi one mogle zapoeti postupak zatvaranja banke. Za neodravanje obaveznih rezervi, Centralna banka naplauje kaznu u iznosu od 5 promila (5/1000) dnevno od ostvarenog deficita obaveznih rezervi sve dok se deficit ne popuni. Centralna banka se ne moe uputati ni u kakve operacije na tritu novca, ukljuujui tu i vrednosne papire bilo koje vrste2. 4.2. Centralna banka Crne Gore i njeni instrumenti monetarne politike Centralna banka Crne Gore osnovana je Zakonom o Centralnoj banci Crne Gore, koji je Skuptina Republike Crne Gore donela u novembru 2000. godine. osnivanjem Centralne banke Crne Gore, Republika Crna Gora je dobila samostalnu i nezavisnu organizaciju odgovornu za monetarnu politiku, uspostavljanje i odravanje zdravog bankarskog sistema i efikasnog platnog prometa3. Otpoela je sa radom 15. marta 2001. godine.2 3 Bilten centralne banke Bosne i Hercegovine. 1. 2002. Izvor: www.cb-mn.org.

Nezavisnost Centralne banke je osnovni preduslov za uspeno sprovoenje monetarne politike. Analiza nezavisnosti CBCG pokazala je da je Centralna banka Crne Gore zakonskim reenjem i delovanjem u praksi, u okviru postojeeg reima deviznog kursa, ostvarila znaajan nivo nezavisnosti. Nezavisnost Centralne banke podrazumeva postojanje visokog stepena slobode odluivanja pri voenju monetarne politike. Izbor monetarnog sistema u zemljama u tranziciji kao to je Crna Gora, izmeu Centralne banke sa sopstvenim novcem, valutnog odbora i pune valutne supstitucije, predstavlja politiko i posebno pitanje kredibiliteta. Polazei od ekonomskih principa koristi i trokova, odnosno prednosti i nedostataka monetarnih aranmana pogotovo valutnog odbora (primer Bosne i Hercegovine) i oficijelne dolarizacije (sluaj Crne Gore) opredeljenje se u naim uslovima svodi na izbor manje loeg reenja4. Precizno definisanje i kvantifikovanje cilja monetarne politike Centralne banke Crne Gore onemogueno je specifinostima funkcionisanja monetarnog sistema Crne Gore (dolarizacija). Prema Zakonu o CBCG, Centralna banka je odgovorna za monetarnu politiku, uspostavljanje i odravanje zdravog bankarskog sistema i efikasnog platnog prometa u Crnoj Gori, pri emu se monetarna politika Centralne banke zasniva na evru, kao sredstvu plaanja. Osnovni instrument monetarne politike CBCG je obavezna rezerva. Centralna banka zahteva od banaka da dre4 Laki, Slobodan. 2006. Instrumentarijum monetarnog menadmenta. Podgorica: Ekonomski fakultet. str. 164-165


59

obaveznu rezervu na raunu Centralne banke (u zemlji i/ili inostranstvu). Ovaj instrument je vie puta menjan od osnivanja CBCG. Iako je zakonski omogueno CBCG da sprovodi operacije na otvorenom tritu, ovaj instrument monetarne politike do sada nije korien. To zahteva razvijeno finansijsko trite, pre svega sekundarno trite dravnih hartija od vrednosti, to trenutno nije sluaj u Crnoj Gori. Takoe, zdrav bankarski sistem i makroekonomska stabilnost do sada nisu zahtevali aktiviranje ovog instrumenta. Centralna banka moe bankama odobriti kredit za odravanje likvidnosti i to intra-dnevni i noni kredit. Meutim, zbog zadovoljavajue likvidnosti banaka ovaj instrument do sada nije korien. Postojei reim dolarizacije u znatnoj je meri ograniio monetarnu politiku Centralne banke Crne Gore. Obavezna rezerva je instrument monetarne politike kojim CBCG zahteva od banaka da dre odreeni iznos raspoloivih sredstava na raunu CBCG i u dravnim zapisima. Zbog specifinosti crnogorske ekonomije, CBCG pomou instrumenta obavezne rezerve primarno utie na likvidnost bankarskog sistema, odnosno, posredno utie na stabilnost i poverenje u bankarski sistem. Takoe, CBCG ovim instrumentom utie na nivo kreditne aktivnosti banaka, odnosno, posredno utie na dalji proces multiplikacije novca (ponudu novca) u ekonomiji. Pored toga, promenom instrumenta obavezne rezerve moe se uticati i na ronu strukturu depozita. Osnovicu za obraun obavezne rezerve ine depoziti po vienju (osim meubankarskih depozita po vienju) i oroeni depoziti: javnog sektora bez obzira na ronost i ostalih sektora-roka dospea kraeg od dve godine.


4.3. Hrvatska narodna banka instrumenti i mere monetarne politike Hrvatska narodna banka, kako je odreeno Ustavom Republike Hrvatske, centralna je banka Republike Hrvatske. Narodna banka Hrvatske odgovorna je u okviru svojih prava i dunosti, za stabilnost valute i za optu likvidnost plaanja u zemlji i prema inostranstvu. Narodna banka Hrvatske u svom radu je samostalna i odgovorna Hrvatskom saboru. Dobit ostvarena poslovanjem Narodne banke Hrvatske pripada dravnom budetu. Zakonom o Hrvatskoj narodnoj banci utvreni su, izmeu ostaloga, poloaj, poslovi, vlasniki status, ovlatenja i organizacija hrvatske centralne banke. Tim je zakonom ojaana institucionalna, finansijska i personalna nezavisnost, a pravni okvir u skladu s kojim mora poslovati priblien je standardima Evropske unije. Njime je odreeno da je postizanje i odravanje stabilnosti cena osnovni cilj delovanja HNB5. Ne dovodei u pitanje ostvarivanje svoga osnovnog cilja, Hrvatska narodna banka podrava privrednu politiku Republike Hrvatske i pri tom deluje u skladu s naelima otvorenog trita i slobodne konkurencije. Hrvatska narodna banka ne moe odobravati kredite Republici Hrvatskoj, izvan budeta Republike Hrvatske, jedinicama lokalne i regionalne samouprave, organima javne vlasti u Republici Hrvatskoj ni drutvima u kojima Republika Hrvatska ili jedinice lokalne i podrune regionalne samouprave imaju dominantan uticaj, niti sme od njih kupovati njihove dunike instrumente.5 Izvor: www.hnb.hr.

60

Hrvatska narodna banka je uvela operacije na otvorenom tritu radi unapreenja monetarnog upravljanja i uspostavljanja aktivnije uloge centralne banke u upravljanju likvidnou bankarskog sektora. Cilj uvoenja operacija na otvorenom tritu bila je stabilizacija prekonone kamatne stope i stvaranje referentne kamatne stope na novanom tritu. Takoe, redefinisani su postojei instrumenti monetarne politike i uvedeni novi. Na raspolaganju su tri operacije na otvorenom tritu: redovne repo operacije, operacije finog prilagoavanja i strukturne operacije. Za sprovoenje operacija na otvorenom tritu zahteva se usklaenost svih ostalih instrumenata monetarne politike koji utiu na monetarno upravljanje pa je postojei instrumentarijum monetarne politike bio prilagoen poveanju efikasnosti operacija na otvorenom tritu. Hrvatska narodna banka je koristila samo redovne operacija na otvorenom tritu, dok operacija finog prilagoavanja i strukturnih operacija nije bilo. Stalno raspoloive mogunosti su jedan od instrumenata monetarne politike HNB-e. Ograniene su iznosom raspoloivog kolaterala pa kamatne stope na ta sredstva ograniavaju koridor kretanja prekonone kamatne stope, a pozicija neto kreditora sistema centralnoj banci omoguava veu kontrolu nad kretanjem prekonone kamatne stope. Stalno raspoloive olakice ili automatske olakice obuhvataju instrumente kojima se banke koriste na sopstvenu inicijativu, neogranieno i slue za stabilizaciju neoekivanih promena u kretanju likvidnosti banaka. Imaju prekonono

dospee i koriste se u obliku lombardnog kredita, u sluaju manjka sredstava i u obliku novanog depozita u sluaju vika sredstava. kamatne stope olakica su ograniene tj. postoje granice raspona kamatnih stopa, tako da je kamatna stopa na lombardni kredit gornja granica kamatnog raspona, a kamatna stopa na prekononi depozit kod HNB donja granica kamatnog raspona. Kao i u ostalim zemljama u okruenju HNB se opredelila da obavezne rezerve predstavljaju glavni instrument sterilizacije vika likvidnosti u monetarnom sistemu. Obveznici su banke, tedne banke i podrunice stranih banaka. Trenutna stopa obavezne rezerve iznosi 14%. Osnovica za obraun od kunskog dela, koji obuhvata kunske izvore sredstava, i to primljene depozite i kredite u kunama (sa i bez valutne klauzule), izdate dunike vrednosne papire u kunama, hibridne i podreene instrumente u kunama (s valutnom klauzulom i bez valutne klauzule) i ostale finansijske obaveze u kunama i od deviznog dela, koji se sastoji od deviznih izvora sredstava, i to primljenih deviznih depozita i kredita, obaveza po izdatim vrednosnim papirima u devizama (osim vlasnikih vrednosnih papira banke), hibridnih i podreenih instrumenata u devizama i ostalih finansijskih obaveza u devizama. Kunski i devizni dio osnovice izraunavaju se posebno, a ine ih prosena dnevna stanja kunskih i deviznih izvora sredstava u jednom obraunskom periodu. Od obraunatog deviznog dela obavezne rezerve 75% se ukljuuje u obraunati kunski dio obavezne rezerve i izvrava u kunama. Procenat izdvajanja kunskog dela obavezne rezerve iznosi 70%, a procenat izdvajanja deviznog dela obavezne rezerve obraunatog na


61


temelju deviznih sredstava nerezidenata i deviznih sredstava primljenih od pravnih osoba u posebnom odnosu prema banci iznosi 100%, dok procenat izdvajanja preostalog deviznog dela obavezne rezerve iznosi 60%. Obraun obavezne rezerve se obavlja druge srede u mesecu. 5. INSTRUMENTARIJUM MONETARNE POLITIKE NARODNE bANKE SRbIJE NBS ima svoju dugu tradiciju. Usled estih finansijskih kriza javila se neophodnost formiranja centralne banke u tadanjoj Srbiji. tek nakon tri decenije pokuaja da se osnuje centralna banka, 1884. godine zaivela je takva institucija pod imenom Privilegovana narodna banka. Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme vaila kao obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije. Bila je u privatnom vlasnitvu i imala je svoje organe upravljanja, Glavni odbor, Upravni odbor, Zbor akcionara, Nadzorni odbor i Eskontni odbor, kao i utvrene funkcije guvernera. Prvi guverner je bio Aleksa Spasi, tada ministar bez portfelja. Njeno prvo sedite je bila zgrada u samom centru grada, u knez Mihailovoj ulici, a posle u reprezentativnom zdanju u Ulici kralja Petra u kome je i danas. Nakon Prvog svetskog rata, Privilegovana narodna banka kraljevine Srbije, prerasla je, po zakonu od 26. januara 1920. godine, u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pod tim imenom preuzela poslove na teritoriji kraljevine. Mada je centralna banka osnovana kao privilegovana privatna akcionarska institucija, njeno poslovanje je bilo

pod stalnom kontrolom drave. Ona je obavljala kreditnu funkciju, a osim toga, od 1931. godine poela je i da upravlja monetarnom politikom. Za vreme Drugog svetskog rata obavljala je poslove iz svog predstavnitva u Londonu. U septembru 1946. godine Banka je nacionalizovana i sve do 2003. godine funkcionisala je pod nazivom Narodna banka Jugoslavije. Zakonom za sprovoenje Ustavne povelje dravne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je stupio na snagu 4. februara 2003. godine, Narodna banka Jugoslavije nastavlja i dalje da radi kao organ drave Srbije. Zakonom o Narodnoj banci Srbije, koji je stupio na snagu 19. jula 2003. godine utreni su poloaj, organizacija, ovlaenja i funkcije Narodne banke Srbije. Osnovna podela instrumenata monetarne politike moe se uiniti tako to bi se polo od kriterijuma namere centralne banke da li centralna banka eli da utie na ponudu ili pak na tranju kredita.6 Narodna banka Srbije da bi ostvarila ciljeve monetarne politike mora da raspolae sa instrumentima monetarne politike. Zakonom o NBS predvieni su sledei instrumenti monetarne politike NBS: emisija kratkoronih HOV, to znai da NBS moe emitovati sopstvene HOV koje glase na domau ili stranu valutu operacije na otvorenom tritu, koje NBS sprovodi kupovinom i prodajom HOV, a to su HOV NBS i HOV Republike Srbije diskontni poslovi NBS moe kupovati HOV od banaka6 ivkovi, Aleksandar, i Gradimir Koetinac. 2005. Monetarna ekonomija. Beograd: Ekonomski fakultet. str. 483

62

odobravanje kratkoronih kredita NBS moe bankama odobravati kredite s rokom dospea do godinu dana na osnovu zaloge HOV, takoe, NBS moe odobravati kredite Republici Srbiji radi finansiranja privremene nelikvidnosti budeta, i to najvie u iznosu od 5% prosenih budetskih prihoda u poslednje tri godine utvruje stopu obaveznih rezervi kod NBS, to znai da NBS propisuje stopu obaveznih rezervi i osnovicu obaveznih rezervi utvruje eskontnu stopu i druge kamatne stope, to znai da kamatna stopa na plasmane i druga potraivanja NBS ne mogu biti nia od eskontne stope NBS utvruje mere za odranje likvidnosti banaka i ostalih finansijskih institucija koje su pod kontrolom NBS, ime NBS definie uslove i naine odobravanja depozitnih i kreditnih olakica donosi propise i preduzima mere i aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja, to znai da NBS samostalno vodi politiku kursa dinara izdaje novanice i kovani novac ureuje i unapreuje platni promet u Republici Srbiji ime Republike Srbije obavlja u poslove u vezi HOV zaduivanjem

utvruje instrumente i mere monetarnog regulisanja Pored svih ovih instrumenata koji su na raspolaganju NBS, izdvajaju se tri osnovna insrumenta: operacije na otvorenom tritu kreditne i depozitne olakice i obavezna rezerva. Instrumenti monetarne politike ne utiu direktno na ciljeve monetarne politike. Deava se da proe i mnogo meseci pre nego to njihovi efekti postanu evidentni. Zato se Narodna banka Srbije usredsreuje na ostvarivanje operativnih i prelaznih ciljeva. operativni cilj se lako kontrolie ali je udaljen od krajnjeg cilja, dok se prelazni cilj tee kontrolie, ali je blii krajnjem cilju. Kao i u sluaju razvijenih trinih privreda, naroito onih u reimu inflatornog targetiranja, Narodna banka Srbije kao operativni cilj koristi kamatne stope na meubankarskom tritu novca, a kao prelazni cilj projekciju inflacije. To prikazuje grafikon 2. 6. ZAKLJUAK Broj instrumenata monetarne politike koji su potrebni za sprovoenje efikasne monetarne politike zavise od razvijenosti finansijskog sistema. Ostvarivanje likvidnosti pojedinih finansijskih organizacija preko meubankarskog trita uspeno se


Grafikon 2. od indirektnih do direktnih ciljeva monetarne politike NBS

63

ostvaruje u uslovima razvijene finansijske strukture. Svaka centralna banka tei usavravanju i modifikovanju instrumenata monetarne politike, iznalaenju novih mera u zavisnosti od specifinosti privrede u kojoj se deluje, da bi se tako izgradili najobjektivniji instrumenti. Neki instrumenti se susreu kod svake monetarne politike, mada uz odreeni stepen modifikacije. Zemlje koje su sklone nestabilnostima u pogledu likvidnosti sistema i iznenadnim odlivima kapitala, kao to su zemlje u okruenju, najbolje reenje je miks svih monetarnih instrumenata. Kod zemalja u okruenju i u naem monetarnom sistemu, centralne banke nisu u stanju da uvedu prave operacije na otvorenom tritu. One moraju prvo da utiu na monetarne uslove, interveniui prvo na primarnom tritu hartija od vrednosti. Ukoliko se koriste dravne hartije, monetarno upravljanje i upravljanje dugom odvijaju se na istom tritu, uz isti instrument. Ponekad centralne banke upotrebljavaju svoje papire kako bi izbegle ovu situaciju. Dravne hartije bolje slue kao katalizator razvoja finansijskog trita. U sluaju restriktivne monetarne politike postoji rizik gubitka koji je povezan sa upotrebom hartija centralne banke u smislu apsorbovanja velikih iznosa prekomerne likvidnosti. ove gubitke centralne banke bi trebalo da pokrije drava kako bi integritet i autonomija monetarnih vlasti ostao neokrnjen. Monetarni instrumenti u ovim zemljama moraju biti efikasni u kontrolisanju celokupnih monetarnih kretanja i moraju poboljati, ili bar omoguiti, uspostavljanje trino orjentisanog finansijskog sistema.


Dakle, instrumenti bi trebalo da budu kompatibilni sa finansijskim sistemom u okviru kojeg e funkcionisati. Literatura[1] [2] [3] [4] [5] Bilten centralne banke Bosne i Hercegovine. 1. 2002. ivkovi, Aleksandar, i Gradimir Koetinac. 2003., Monetarna ekonomija, Beograd: ekonomski fakultet. Laki, Slobodan. 2006., Instrumentarijum monetarnog menadmenta. Podgorica: Ekonomski fakultet Mishkin, Frederic S. 2006. Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita. Beograd Hilbers, Paul. 1999., Monetary Instrument and their Use During the transition from Centralled Planned to a Market economy Working Paper. International Monetary Fund. Washington D.C. Friedman, Benjamin M. 1990. Targets and instrument of Monetary Policy. M. Friedman and Frank H. Hahn, eds, Handbook of Monetary Economics. Amsterdam: North Holland. Vol. II. Web site Centralna banka Crne Gore (www.cbmn.org) Web site Hrvatske narodne banke (www.hnb.hr.)

[6]

[7] [8]

autoriDoc. dr. Mirko Savi Univerzitet Sinergija Cara Duana 54, Bijeljina, Republika Srpska e-mail: [email protected] Oblasti istraivanja: finansije, raunovodstvo, revizija. Mladen Savi, master Izdavaka kua "Znanje" Bul. Arsenija arnojevia 49, Bijeljina Republika Srpska e-mail: [email protected] Oblasti istraivanja: finansije, bankarstvo, monetarna ekonomija, finansijska trita.

64