spo2 finale

8/16/2019 SPO2 Finale

http://slidepdf.com/reader/full/spo2-finale 1/6

Pulsna oksimetrija

Uvod

Nemački naučnici su se bavili oksimetrijom još 1932. godine kada su iskoristili

principe bazirane na Beer-Lambertovom zakonu koji prepoznaje da apsorbcija svetla zavisi

od koncentracije rastvorene supstance. Tek osamdesetih godina su pulsni oksimetri dobili

moderan oblik i postali standardni deo opreme prvo u hirurškim salama a onda i u

prehospitalnim uslovima. Pre pojave pulsne oksimetrije lekari su se morali oslanjati na

invazivne procedure, poput arterijske punkcije za dobijanje gasnih analiza. Bez obzira na

jednostavnost primene pulsne oksimetrije, svaki lekar i medicinski radnik mora poznavati

principe rada pulsnog oksimetra da bi adekvatno analizirao dobijene podatke.

Definicija

Kiseonik se u krvi nalazi kao rastvoren ili kao vezan za hemoglobin. Jedan molekul

hemoglobina može vezati maksimalno četiri molekula kiseonika. Hemoglobin može biti

funkcionalan ili nefunkcionalan u smislu vezivanja kiseonika i njegovog transporta.

Funksionalni hemoglobin predstavljaju oksihemoglobin i dezoksihemoglobin. U

nefunkcionalni hemoglobin, koji nije u mogućnosti da veže i transportuje molekule

kiseonika, spadaju karboksihemoglobin i methemoglobin. Karboksihemoglobin je

hemoglobin vezan za karbon monoksid. Methemoglobin je hemoglobin koji sadrži Fe3+,oksidiranu formu Fe

2+.

Parcijalni pritisak kiseonika rastvorenog u arterijskoj krvi obeležava se PaO2.

Procenat saturacije kiseonika vezanog za hemoglobin u arterijskoj krvi obeležava se SaO2 i

dobija gasnim analizama. Vrednost merena pulsnim oksimetrom obeležava se SpO2.

Osobe sa adekvatnom razmenom gasova imaju SpO2 u rasponu između 98% i

100%. Kod vrednosti do 95% smatra se da postoji hipoksija, a kod vrednosti ispod 90%

hipoksija se smatra izraženom i potrebno ju je terapijski korigovati.



Indikacije

Pulsna oksimetrija je indikovana u svim kliničkim okolnostima u kojima postoji

verovatnoća pojave hipoksemi je. Pokazala se izuzetno korisnom u hirurškim salama,

odeljenjima intenzivne nege, endoskopskim kabinetima, porodilištima, svim odeljenjima

urgentnog centra kao i u prehospitalnom i interhospitalnom transportu pacijenata. Upotreba

pulsnog oksimetra je smanjila potrebu za arterijskim gasnim analizama i nekada može

omogućiti titraciju FiO2 kod pacijenata koji su na dodatom kiseoniku ili na mehaničkoj

ventilaciji.

Kontraindikacije

Ne postoje kontraindikacije za upotrebu pulsne oksimetrije. Ova metoda je sigurna za

upotrebu u monitoriranju svih pacijenata.

Princip rada

Većina pulsnih oksimetra se sastoji iz dva dela: perifernog senzora i

mikroprocesorske jedinice sa monitorom koji su spojeni provodnikom. Postoje i manji

oksimetri koji su portabilni i koji u svom integralnom kućištu sadrže senzore, monitor i

napajanje zamenjivom baterijom.

Postoje senzori za višestruku upotrebu i jednokratni. Senzor se sastoji od

fotodetektora i dve diode koje emituju svetlost različitih talasnih dužina. LED (light-emiting

diode) emituju svetlost koja biva apsorbovana od strane svih tkiva kroz koje prolaze a

količinu absorbcije određuje fotodetektor. Koristeći ove podatke, mikroprocesor određuje

količinu oksihemoglobina i dezoksihemoglobina a zatim određuje procentualnu vrednost

oksihemoglobina i prikazuje je na displeju zajedno sa krivuljom arterijskih pulzacija i

vrednošću srčane frekvence.

Pulsni oksimetar funkcioniše na principu da oksigenisani i deoksigenisani hemoglobin

različito apsorbuju crvenu i infracrvenu svetlost. Jedna LED emituje svetlost iz crvenog



spektra, talasne dužine 660 nm, gde je apsopcija dezoksihemoglobina veća od apsobcije

oksihemoglobina. Druga dioda emituje infracrvenu svetlost talasne dužine 940 nm i čija je

apsorbcija veća od strane oksihemoglobina. Mikroprocesor analizira apsorbciju svetla obe

talasne dužine, određujući koncentracije oksihemoglobina i dezoksihemoglobina

pojedinačno. Dalja kalkulacija se odnosi na izračunavanju odnosa te dve koncentracijepredstavljene u vrednosti SpO2.

Senzor je postavljen tako da su LED i fotodetektor usmereni upravno jedan na drugi,

između kojih se nalazi tkivo. Fotodiode se pale i gase nekoliko stotina puta u sekundi, kako bi

detektovale fazu pulzacija i omogućile izolovano merenje apsorbcije arterijske krvi u odnosu

na sva ostala tkiva ispod senzora.

Interpretacija podataka

Pulsni oksimetar daje kvantitativne i kvalitativne podatke. Kvalitativni podaci

dobijaju se audio signalom koji ima visok ton u gornjim vrednostima i opada kako opadaju

vrednosti SpO2, upozoravajući tako o promeni. Kvantitativne podatke predstavljaju vrednosti

ispisane na monitoru oksimetra: SpO2 u %, SF /min, krivulja arterijskih pulzacija.

Pravilno korišćenje pulsnog okimetra

Idealno mesto za postavljanje senzora pulsnog oksimetra je ono koje je dobro

perfundovano, relativno nepokretno, lako dostupno i komforno za pacijenta. Najčešće

korišćena mesta su jagodica prstiju šake i resica ušne školjke. Moguće je koristiti i druga

mesta poput korena nosa, nosne pregrade ili jezika onda kada postoji loša periferna perfuzija.

Kod odraslih se senzor može postaviti i na levu i na desnu stranu tela, ali vodeći

računa o tome da se senzor ne nalazi na ruci na kojoj je postavljena manžetna za

monitoriranje krvnog pritiska. Kod odojčadi je moguće senzor postaviti i na taban ili dlan.

Kod novorođenčadi, kada se sumnja na postojanje Ductus arteriosus persistens (DAP), preporučeno mesto je gornji deo desne ruke. Smatra se da je zbog postojanja šanta, krv koja



dotiče u gornji deo desne ruke najoksigenisanija. Takođe, novorođenčad mogu imati i do

75% ukupnog hemoglobina u formi fetalnog hemoglo bina ali to ne utiče na tačno merenje

vrednosti SpO2 pulsnim oksimetrom.

Važno je izabrati senzor adekvatne veličine za datog pacijenta. Pravilna veličina

omogućava ispravno usmeravanje svetla LED prema fotodetektoru. Ako je kućište senzora

preveliko može spasti sa prsta. Ako je kućište senzora premalo, može dovesti do pojave

venskih pulzacija, koje će rezultovati lažno niskim vrednostima SpO2. Prednost se daje

samolepljivim senzorima za jednokratnu upotrebu koji minimalizu ju uticaj spoljašnjih faktora

na izmerene vrednosti.

Najčešći problemi i ograničenja

Postoje određene okolnoti koje mogu dovesti do nepravilne interpretacije očitanih

vrednosti. Ovakve probleme moguće je izbeći adekvatnim preventivnih merama ali i

uzimanjem u obzir opšte stanje pacijenta i pridružene bolesti.

Najčešći problem je podrhtavanje na mestu postavljenog senzora. Podrhtavanje

periferne muskulature je često kod paci jenata sa Parkinsonovom bolešću a celog tela kod

konvulzija ili kod podhlađenih pacijenata. Kod transporta pacijenta ambulantnim kolima a

posebno pri helikopterskom transportu moguće je očitavanje nepravilnih podataka.

Prepoznaje se po nepravilnoj krivulji arterijskih pulzacija izazvanoj pokretanjem kućišta

senzora. Onda kada je to moguće, potrebno je promeniti mesto postavljenog senzora na neko

drugo, adekvatno mesto.

Jaka svetlost usmerena direktno na senzor pulsnog oksimetra, poput svetla u

operacionoj sali ili jako dnevno svetlo, mogu ometati pravilno merenje. Postoje kućišta

pusnog oksimetra koja su specijalno dizajnirana tako da minimalizuju uticaj spoljašnje g

osvetljenja na rad LED i fotodetektora.

Elektromagnetno zračenje, poput onog koje emituje magnetna rezonanca (MR), može

uticati na tačnost merenja. Prisustvo intravenski datih boja kao što su metilen plava ili indigo



crvena, mogu promeniti vrednosti SpO2. Lak za nokte koji apsorbuje svetlost talasne dužine

660 nm ili 940 nm, smanjuje sposobnost pulsnog oksimetra u očitavanju pravih vrednosti.

Prisustvo nefunkcionalnog hemoglobina može uticati tačnost rezultata i jedan od

primera je i trovanje ugljen monoksidom. Apsorbcija svetlosti talasne dužine 940 nm od

strane karboksihemoglobina je minimalna i ne utiče na vrednosti SpO2. Sa druge strane,

apsorbcija svetlosti talasne dužine 660 nm je skoro identična apsorbciji oksihemoglobina.

Obzirom da pulsni oksimetar ne razlikuje oksihemoglobin od karboksihemoglobina, izmerene

normalne vrednosti SpO2 prikrivaju realno nizak SaO2. Pulsni oksimetri najnovijih generacija

emituju svetlost i do devet različitih talasnih dužina, omogućavajući tako prepoznavanje

prisustva karboksihemoglobina ili methemoglobina u krvi.

Kod pacijenata kod postoji periferna vazokonstrikcija, hipoperfuzija, hipotermija ili

šokno stanje, moguća su netačna mer enja usled smanjenog perifernog dotoka krvi, gde se

dešava da pulsni oksimetar nedovoljno razlikuje pulsatilnu od nepulsatilne faze. Prisustvo

anemije kod pacijenta ne utiče na tačnost izmerenih vrednosti, sem kada je izražena a

vrednosti hemoglobina ispod 5g/dL. Hiperbilirubinemija ne utiče na tačnost SpO2 ali utiče na

merenje CO-oksimetra, dovodeći tako do diskrepance očitanih rezultata.

Komplikacije

Bez obzira na to što je pulsna oksimetrija relativno bezbedna metoda, moguća je i

izuzetno retka pojava komplikacija i neželjenih dejstava. Mehaničke povrede mekih tkiva,

posebno kod produžene aplikacije senzora u odeljenjima intenzivne nege ili kod postavljanjasenzora neadekvatne veličine.

Zaključak

Pravilna interpretacija podataka dobijenih pulsnom oksimetrijom u korelaciji sa

ostalim relevantnim vitalnim paramerima i kliničkom slikom pacijenta omogućavaju rano

prepoznavanje hipoksemije i drugih korektibilnih stanja, te se zato ova vrsta neinvazivnog

monitoringa smatra izuzetno korisnom kako u hospitalnim tako i u prehospitalnim uslovima.

.



1. James R. Roberts, Jerris R. Hedges; Clinical procedures in emergency medicine, 4th

Edition; Saunders; (2004).

2. Pulse oximetry training manual. I.World Health Organization. II.WHO Patient Safety.

ISBN 978 92 4 150113 2 (NLM classification: WO 178) (2011).

3. Pulse Oximetry, N Engl J Med, 2011;364:e33

http://www.nejm.org/doi/full/10.1056/nejmvcm0904262

spo2 finale

Documents