LEGENDE SENI, BOGOVI I DEMONI

Nil GejmenEn MekafriTad VilijemsRobin Hob

Robert SilverbergRejmond E. Fajst

Priredio Robert Silverberg

Naslov originala

LEGENDS IIShadows, Gods, and DemonsEdited by Robert Silverberg

Compilation and introduction copyright 2004 by Agberg Ltd.Homecoming copyright 2004 by Robin HobbThe Book of Changes copyright 2004 by Robert SilverbergBeyond Between copyright 2004 by Anne McCaffreyThe Messenger copyright 2004 by Raymond E. FeistThe Monarch of the Glen copyright 2004 by Neil Gaiman

Translation Copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA

Tatjana Bii

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767

PREVELI

Goran Skrobonja Uvod, Robert Silverberg

Nevena AndriNil Gejmen, Rejmond E. Fajst,

Tad Vilijems

Tatjana Bii Robin Hob, En Mekafri

Dordu Martinu, koji je zagrizao mamacI Teriju Bruksu, za smelu pomo s neoekivane strane

SADRAJ

UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11Robert Silverberg

KRALJEVSTVO PREDAKA: DOLI SMO KUI . . .15Robin Hob

MADIPUR: KNJIGA PROMENA . . . . . . . . 115Robert Silverberg

DRUGOSVET: NAJSRENIJI MRTVI DEAK NA SVETU . . . . . . . . . . . 195Tad Vilijems

PERN: IZA MEUPROSTORA . . . . . . . . . . 261En Mekafri

RATOVI ZA KAPIJU SVETOVA: GLASNIK . . . . 315Rejmond E. Fajst

AMERIKI BOGOVI: VLADALAC UDOLINE . . . 379Nil Gejmen

UVOD

Prva antologija Legendi, objavljena 1998. godine, sastojala se od jedanaest ranije neobjavljenih pripovesti jedanaest pisaca bestselera u anru fantastike, a svaka od tih pria bila je smetena u poseban izmatani univerzum koji je svog tvorca proslavio irom sveta. Ta je knjiga bila zamiljena kao definitivna antologija savremene fantastike, i sudei po tome kako su je itaoci u celom svetu prihvatili bila je u tome uspena.

Evo sada i Legendi II. Ako je ve prva knjiga bila defini-tivna, zato onda prireivati jo jednu?

Kratak odgovor glasi da je fantastika neiscrpna. Uvek ima novih pria koje treba pripovedati, novih pisaca da to ine; a nema te teme, koliko god stara bila, koja bi se ikada mogla iscrpsti.

Kao to sam ve pomenuo u uvodu za prvu knjigu, fan-tastika je najstarija grana imaginativne knjievnosti stara koliko i sama ljudska mata. Nije teko poverovati u to da je isti onaj umetniki poriv koji je doveo do izuzetnih peinskih

LEGENDE II12

slika u Laskou, Altamiri i oveu, pre petnaest, dvadeset pa ak i trideset hiljada godina, verovatno doprineo nastanku neverovatnih pria o bogovima i demonima, o talismanima i arolijama, zmajevima i vukodlacima, udesnim zemlja-ma iza horizonta pria koje su amani zaogrnuti krznom recitovali pred opinjenom publikom oko logorskih vatri u Evropi zahvaenoj ledenim dobom. Isto tako i u arkoj Africi, preistorijskoj Kini, drevnoj Indiji, na amerikom kontinen-tu: zapravo svugde, u beskrajnom ponavljanju kroz vreme hiljadama, ili ak i stotinama hiljada godina. Dopada mi se pomisao na to da je poriv za pripovedanjem univerza-lan da su na ovom svetu postojali pripovedai od samog nastanka bia koja bi se mogla nazvati ljudskim i da su ti pripovedai na naem dugom evolutivnom putu posebno koristili svoju umenost, energiju i dar za stvaranje izuzetnih uda i divota. Sumerski ep o Gilgameu je fantastina pria; isto vai i za Homerovu Odiseju, i tako dalje i tako dalje, sve do takvih savremenih fantastiara kao to su E. R. Edison, A. Merit, H. P. Lavkraft i D. R. R. Tolkin, te svi veliki pisci naune fantastike od Verna i Velsa do naeg doba. (Ovde sam uvrstio naunu fantastiku zato to nauna fantastika, kako je ja sagledavam, vrsto spada u kategoriju fantastike: to je specijalizovani ogranak fantastike, vizionarska knjievnost usmerena na tehnologiju u kojoj se mati puta na volju da ono to je nauno nemogue, ili makar neuverljivo, predstavi kao sasvim verovatno.)

Mnogi pisci ije su se prie pojavile u prvim Legenda-ma bili su vie nego spremni da se jo jednom vrate u svoj posebni fantastini svet. Nekoliko ih je tako esto pominjalo mogunost prireivanja nove antologije da sam se konano priklonio njihovom miljenju kako bi pametno bilo objaviti i drugu knjigu. I evo je. estoro pisaca Orson Skot Kard,

KRALJEVSTVO PREDAKA

ROBIN HOB

TRILOGIJA O VIDOVNJACIMA:Krv kraljeva (1995)Kraljev ubica (1996)Kraljevi zmajevi (1997)

TRILOGIJA O IVIM BRODOVIMA (The Liveship Traders Trilogy):arobni brod (Ship of Magic, 1998)Ludi brod (Mad Ship, 1999)Brod sudbine (Ship of Destiny, 2000)

TRILOGIJA O ZLATASTOM OVEKU (The Tawny Man Trilogy):Po ludinom poslu (Fools Errand, 2002)Zlatna luda (Golden Fool, 2003)Ludin usud (Fools Fate, 2004)

Prva trilogija autorke Robin Hob, Trilogija o Vidovnjacima, govori o kneeviu Plemenitom Vidovnjaku i dogaa se u est vojvodstava. Otkrie o postojanju nezakonitog sina dovoljno je da onemogui princa Plemenitog da stupi na presto iji je naslednik. Odriui se poloaja prestolonasle-dnika, Plemeniti ga predaje svom mlaem bratu Istinitom, a dete ostavlja na brizi nadzorniku tala Beriku. Najmlai princ Kraljevski gaji sopstvene ambicije i eli da se otarasi kopileta, ali stari kralj Lukavi smatra da vredi obuiti dea-ka za kraljevskog ubicu. Kopile se moe poslati u opasnosti prevelike da bi se njima izlagali zakoniti naslednici i mogu mu se dodeliti zadaci koji bi okaljali njihove ruke.

Tako kneevi Plemeniti prolazi tajnu obuku za kraljev-skog ubicu. Istovremeno se pokazuje da ima sklonost ka

ROBIN HOB18

vijuzi, vrsti arolije koja povezuje oveka sa ivotinjama, a veoma je omrznuta i prezrena u est vojvodstava. Ta tajna ljaga kod mladog ubice moe se preutno trpeti, jer je spona sa ivotinjom korisna u njegovim zadacima. Kad se otkrije da on takoe moda poseduje nadarenost i za naslednu aro-liju svoje loze, vetinu, kneevi Plemeniti postaje kraljevo oruje, ali i prepreka princu Kraljevskom, koji je reen da se dokopa prestola. U vreme kad suparnitvo oko prestola postaje vrlo izraeno, a pljakai s crvenih laa zapoinju ozbiljan rat sa est vojvodstava, kneevi otkriva da sud-bina itavog kraljevstva moda zavisi od njega i kraljevske lude. Naoruan uglavnom samo svojom odanou i drevnom magijom Vidovnjaka kojom vlada samo na mahove i mimo svesne volje, mladi kraljev ubica poi e za svojim stricem Istinitim, koji je otiao daleko iza Planinskog kraljevstva, u zemlje legendarnih Predaka, moda u uzaludnoj nadi da e uspeti iznova da iskuje spasonosno staro saveznitvo.

Trilogija o trgovcima sa ivih brodova dogaa se u Da-mailiji, Tecigradu i na Gusarskim ostrvima, na obali mora juno od est vojvodstava. Rat na severu prekinuo je trgovinu od koje Tecigrad zavisi i trgovci sa ivih brodova preivljavaju teka vremena uprkos svojim arobnim straarskim brodo-vima. Posedovanje ivog broda, sagraenog od arobnog drveta, jemilo je nekada trgovakim porodicama napredak i blagostanje. Samo ivi brod moe da se nosi s opasnostima plovidbe Kinom rekom i trgovine s legendarnim trgovcima iz Kinih divljina, koji su opljakali tajanstvena magina blaga iz ruevina zagonetnih Predaka. Alteja Vestrit oekuje od svoje porodice da se dri tradicije i preda joj arobni brod kad ga smrt njenog oca oivi, ali Vivacija je umesto njoj pripala njenoj sestri Kefriji i Kefrijinom muu Kajlu, spletkarou iz

Legende II 19

Bronzita. Gordi ivi brod postaje teretna laa koja slui za prezrenu, ali vrlo unosnu trgovinu robovima.

Poto su je njeni odbacili, Alteja odluuje da se sama pro-bije u svetu i ovako ili onako povrati ivi brod svoje poro-dice. Braen Trel, njen stari drug s broda, zatim tajanstveni drvodelja Amber i zloglasno ludi brod Paragon, jedini su saveznici koje je uspela da pridobije. Gusari, pobuna robo-va, seoba morskih zmija i novoizleeni zmaj samo su neke od prepreka s kojima Alteja mora da se suoi pre nego to otkrije da ivi brodovi moda nisu ono to se misli da jesu, ve imaju sopstvene snove koje slede.

Trilogija o zlatastom oveku, nedovrena u trenutku kad se ovaj tekst pie, nastavlja priu o kneeviu i ludi petnae-stak godina posle rata s crvenim laama. Kraljica Ketriken odluila je da uvrsti vladavinu svog sina tako to je ugovorila brak princa Predanog i Elijane, keri starih neprijatelja sa Spoljnih ostrva. Ali i samo kraljevstvo je nemirno. Oni koji poseduju vijugu umorni su od progona i mogli bi reiti da srue princa Predanog s prestola obznanivi da je i njegova krv okaljana tim drevnim zveroaranjem. Nareska Elijana postavila je visoku cenu za svoju ruku: Predani joj mora pokloniti glavu Ledoplama, legendarnog zmaja s Aslevjala, ostrva Bojih runa.

U meuvremenu, na jugu, tecigradski trgovci nastavljaju rat s Bronzitima i nastoje da uvuku i est vojvodstava u svoje napore da zbriu Bronzitance.Temperamentna teci-gradska saveznica zmajica Tintaglija ima svoje razloge zbog kojih podrava Tecigraane. Njeni razlozi bi mogli voditi ne samo obnovi zmajske vrste nego i povratku magije Predaka na Uklete obale.

DOLI SMO KUI

Robin Hob

Dan sedmi u mesecu ribeGodina etrnaesta vladavine najplemenitijeg i najvelianstvenijeg satrapa Esklepija

Danas mi je zaplenjeno, bez razloga i nepravedno, pet san-duka i tri kovega. To se dogodilo za vreme ukrcavanja tova-ra na brod Pustolovina, koji isplovljava da po plemenitom naumu satrapa Esklepija kolonizuje Uklete obale. U san-ducima se nalazi sledee: jedan blok finog belog mermera veliine pogodne za izradu poprsja, dva bloka artijskog ada, veliine pogodne za izradu poprsja, jedan veliki komad finog steatita, visok i irok kao ovek, sedam velikih poluga bakra, izvanrednog kvaliteta, tri poluge srebra prihvatljivog kvaliteta i tri burenceta voska. U jednom sanduku