Pravo naroda nasamoopredeljenje

Fakultet političkih nauka, smer: međunarodni odnosi

Poreklo prava naroda na samoopredeljenje

Ø Posledica specifičnih političkih, ekonomskih, društvenih i kulturnih prilika

Ø Ruso i suverenitet narodaØ Američka i Francuska revolucija (“The nation is

essentially the source of all sovereignty”)Ø Plebisciti nakon francuske revolucije Ø Dekret ustavotvorne nacionalne skupštine

Ujedinjenih provincija Srednje Amerike (1823): “...neotuđivom i neospornom pravu naroda, našeg nalogodavca, na neograničenu slobodu i nezavisnost od svake spoljašnje sile”

Poreklo prava naroda na samoopredeljenje

ØLenjin Lenjin obećao svim narodima “pravo na slobodno samoopredeljivanje... Uključujući i pravo na otcepljenje i stvaranje samostalne države”

Poreklo prava naroda na samoopredeljenjeØVilson

“Samoopredeljenje nije prazna reč. To je obavezan princip delovanja koji državnici ubuduće ne smeju ispuštati iz vida”

vs.“Na mirovnoj konferenciji pravo na samoopredeljenje biće dato samo onim narodima koji žive na teritoriji pobeđenih imperija”

Kritika principa

Ø “Što duže razmišljam o deklaraciji predsednika, posvećenoj pravu na samoopredeljenje, to sam više ubeđen u opasnost koja nastaje kada neki narodi usvoje takve ideje. To će... u mnogim zemljama stvoriti teškoće. Kakvo će dejstvo samoopredeljenje imati na Irce, Indijce, Egipćane, i burske nacionaliste? Neće li ono izazvati nezadovoljstvo, nered i pobune?

Ova formula je napunjena dinamitom. Ona će probuditi nade koje se nikada neće ostvariti. Bojim se da će odneti hiljade novih žrtava. Ona će najzad nužno biti diskreditovana...”

Državni sekretar SAD Lensing

Princip samoopredeljenja posle I svetskog rataØ Slučaj Olandskih ostrva

“Positive International Law does not recognize the right of national groups... to separate themselves from the State of which they form part by the simple expression of a wish, any more than it recognizes the right of other States to claim such a separation”. (Committee of Jurists)

vs. “The separation of a minority from the State of which it form a part and its incorporation in another State can only be considered as an altogether exceptional solution, a last resort when the State lacks either the will or the power to enact and apply just and effective guarantees. (Committee of Rapporteurs)

Prerastanje principa u pravoØJedan od ciljeva UN je

“razvijanje među nacijama prijateljskih odnosa među zasnovanih na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda i preduzimanje drugih odgovarajućih mera radi učvršćenja opšteg mira”. (član 1 (2))

Prerastanje principa u pravoØ Pravo na samoopredeljenje u Povelji ne podrazumeva:

1) pravo manjina ili etničkih grupa da se otcepe od matične države

2) pravo kolonijalizovanih naroda da ostvare političku nezavisnost

3) pravo naroda suverene države da slobodno izabere svoje upravljače putem regularnih, demokratskih i slobodnih izbora

4) pravo dve ili više nacija koje pripadaju ili suverenoj državi ili suverenim državama da se ujedine

Ø Sledi da ono samo podrazumeva princip koji sugeriše da bi države trebalo da jemče samoupravu zajednicama u svojoj nadležnosti

Blokovska podela i pravo naroda na samoopredeljenje

Ø Insistiranje na “unutrašnjem” i “spoljnom” aspektu samoopredeljenja

ØPozicioniranje država “Trećeg sveta” i Jugoslavije

ØPaktovi i pravo naroda na samoopredeljenje

Pravo naroda na samopredeljenje u paktovima

1. “Сви народи имају право на самоопредељење. На основу овог права они слободно одређују својполитички статус и слободно обезбеђују својекономски, социјални и културни развитак.

2. Да би постигли своје циљеве, сви народи могу слободно да располажу својим природним богатствима и природним изворима, без штете по обавезе које проистичу из међународне економске сарадње, засноване на принципу узајамног интереса и међународног права. Један народ не може ни у ком случају да буде лишен својих сопствених средстава за живот.

3. Државе чланице овог пакта, укључујући ту и оне државе које су одговорне за управљање несамосталним територијама и територијама под старатељством, дужне су да помажу остварење права народа на самоопредељење и да поштују ово право сходно одредбама Повеље Уједињених нација”. (ЧЛАН 1)

Ko je titular prava na samoopredeljenje?

1) Celokupna populacija koja živi u nezavisnim i suverenim državama

2) Čitava populacija sa teritorija koje još nisu stekle nezavisnost

3) Populacija koja živi pod stranom vojnom okupacijom

MANJINE?

Spoljašnje samoopredeljenje kolonijalizovanih narodaØRezolucije 1514 (XV) i 1541 (XV) 1960.

godine (svi narodi u celini podvrgnuti kolonijalnoj vladavini imaju pravo na spoljašnje samoopredeljenje; kada narod izvrši svoje pravo na spoljašnje samoopredeljenje, to pravo se više ne može koristiti)

ØSedamdeset teritorija steklo nezavisnost između 1945. i 1979.

Spoljašnje samoopredeljenje ostalih narodaØDeklaracija od 1970

Deklaracija precizira da strano potčinjavanje, dominacija i eksploatacija mogu postojati i van kolonijalnog sistema

Unutrašnje samoopredeljenje

Ø “Nothing in the foregoing paragraphs shall be construed as authorizing or encouraging any action which would dismember or impair, totally or in part, the territorial integrity or political unity of sovereign and independent States...”

vs.

...conducting themselves in compliance with the principle of equal rights and self-determination of peoples as described above and thus possessed of a government representing the whole people belonging to the territory without distinction as to race, creed or colour.”

Primena prava na samoopredeljenje u SFRJØRazmimoilaženja u pogledu titulara

prava na samoopredeljenjeØRaspad ili više secesija? ØDeklarativna ili konstitutivna teorija? ØKosovo kao poslednji čin drame?ØRevizionizam i primena prava

naroda na samoopredeljenje

Odabrana literatura

Ø Antonio Kaseze, Samoodređenje naroda, Službeni glasnik, Beograd, 2011;

Ø J. Fiš, Pravo naroda na samoopredeljenje, Albatros plus, Beograd, 2013;

Ø J. Summers, Peoples and International Law, (Martinus Nijhoff Publishers, Leiden, 2014;

Ø D. Raic, Statehood and the Law of Self-Determination, (Kluwer Law International, The Hague, 2002;

Ø M. G. Kohen (ed.) Secession: International Law Perspectives, Cambridge University Press, New York, 2006;

Ø M. Sterio, The Right to Self-determination Under International Law, “Selfistans”, Secession, and the Rule of Great Powers, Routledge, New York, 2013;

Ø J. Crawford, The Creation of States in International Law, Oxford University Press, Oxford, 2006;

Ø J. Summers (ed.), Kosovo: A Precedent, Brill, Leiden, 2011;Ø Peter Radan, Break-Up of Yugoslavia and International

Law, Routlegde, London, 2002