Političke teme Biblioteka

suvremene političke misli

Izd a n ja O m la d in sko g k u ltu rn o g cen tra Zagreb

Političke teme Biblioteka suvremene političke misli

Zagreb, 1989.

Urednik

P adu le K nežev ić

Kominterna i taktika borbe ’klaseprotiv klase’

Gordana Vlajčić

cekade

C opyright Gordana V la jč ić , 1988.

Ovaj je rad dio istraživačkog pro jekta »Idejno-teorijske osnove, funkcio­n iranje i razvoj po litičkog sistem a socija lis tičkog sam ouprav ljan ja*, ko­ji ostvaru je Ins titu t za po litičke znanosti pri Fakultetu političkih nauka

u Zagrebu.

Kazalo

Predgovor

I. poglavlje

MEĐUNARODNI ODNOSI I VANJSKA POLITIKA SSSR-a (1927— 1934)

V rijem e učvršć ivan ja sis tem a kolektivne sigu rnosti

Početak ra sp ad a s is te m a kolek tivne sigurnosti

II. poglavljePROVEDBA KOMUNISTIČKE TAKTIKE

JEDINSTVENE FRONTE NA OSNOVAMA ODLUKA PETOG

KONGRESA KOMINTERNE (1925— 1927)

»Skretanja« kom unističk ih p a r t i ja u tak tici jed instvene fro n te i n jihova boljšev izacija

»Lijeva sk re tan ja« u RKP(b)—SKP(b) »Lijeva sk re tan ja« u K om in tern i

S inh ron iz irana ak c ija pro tiv »lijevih sk re tan ja« u SKP(b) i u K om intern i

III. poglavljeTAKTIKA BORBE »KLASE PROTIV

KLASE« (1927— 1934)L ikvidacija »lijevih sk re tan ja« u K om intern i i

u SKP(b) i za o štrav a n je k ri te r ija tak tike jed instvene fro n te

N astavak p rocesa likv idacije tak tik e jed instvene fro n te »odozgo« i jač an je p ritisk a na »desna

skre tan ja«B uharinov P rethodni nacrt teza za Šesti

kongres K om in terne i S ta ljin Šesti kongres K om in tem e

1. Iz N acrta teza o m eđunarodno j situac iji i zadacim a K o m u n ističke internacionale

2. Iz d iskusije o N acrtu te ifi 3. Iz B uharinova završnog govora

4. P oraz B uharinovih g led išta 5. Iz Teza o ratu

6. Iz Teza o načinu borbe pro tiv im perija lističkog rata

7. Iz N a crta program a K om interne8. Iz ra sp rave o N acrtu program a K om interne

7

11

15

21

27

29

33

43

53

56

59

5964767885

909396

9. Iz B u h arin o v a završnog govora 9710. Iz P rogram a K o m in te rn e 100

11. Iz o p ćih o p re d je lje n ja S ta tu ta K o m in tern e 10512. Iz O cjene o s itu a c iji u SSSR-u i SK P(b) 105

L ikv idacija »desnih sk re ta n ja« u SK P(b) i uK o m in tern i 106

R ad ik a liza c ija ta k tik e b o rb e »klase p ro tivklase« 114

Dolazak H itle ra n a v las t i k o m u n ističk a ta k tik a 123

Izbor građe 129K ratice 161

Selektivn i izvori građe i se lektivna lite ratura 163

Predgovor

M onografija je nastavak mojih istraživanja odnosa klasnog interesa proletarijata i nacionalnog pitanja u osnovama teorijskih gledišta i stra- teško-taktičkim opredjeljenjim a Komunističke internacionale i KPJ iz­među dvaju svjetskih ratova.

Ovoj monografiji prethodi ona objavljena u dva izdanja (drugo pro­šireno) pod naslovom Jug os la ven ska re v o lu c ija i na c ion a ln o p ita n je (1919— 1927). Prvo su izdanje objavili »Centar za kulturnu djelatnost« i »Globus« 1984, a drugo, prošireno, »Globus« 1987. godine. Za razliku od prethodne m onografije, ova obuhvaća samo problem atiku gledišta Komunističke internacionale od 1927. do 1934. Svjesna nekih nedosta­taka u prvoj monografiji, u ovoj tem e ljit ije obrađujem gledišta Komin­terne od Petog proširenog plenuma IKKI-e (1925) do njegova Trinaestog plenuma, održanog u prosincu 1933. Isto tako, tem e ljit ije je obrađena i problem atika idejnih sukoba u vodstvu RKP(b) — SKP(b) u tom vre­menu, koji su izravno utjecali na opredjeljenja vodstva Komunističke in­ternacionale.

M onografija obuhvaća vrijem e tzv. taktike borbe »klase protiv klase«, u kojemu se afirm ira i učvršćuje proces sta ljin izacije SKP(b) i Komu­nističke internacionale. Navedena je taktika bitno utjecala i na vod­stvo KPJ toga vrem ena, i metodološki bi bilo opravdano pratiti glediš­ta Komunističke internacionale i KPJ u jedinstvenom tekstu. M eđutim , financijska situacija nije omogućila objavljivanje tako opsežne mono­grafije. Uvjerena sam da neće biti većih poteškoća u povezivanju prob­lem atike ove m onografije s onom koja će se na nju nadovezati i obuhvatiti gledišta KPJ.

U m onografiji je prvi put u našoj historiografiji upotrijebljen doku­ment pod naslovom P re tho dn i n a c r t teza — o m eđ un arod no j s itu a c ij i i zadacim a K o m u n is tič ke in te rn a c io n a le , što ga je Buharin napisao za njen šesti kongres. Pronađen je u zaostavštini Trockoga zaslugom ta ­lijanske povjesničarke Anne di Biagio i objavljen u Italiji 1981. godine (vidi: popis se lektivne lite ratu re). Na ovaj značajni podatak prvi je upozorio Jovan Teokarević iz Instituta za međunarodni radnički pokret u Beogradu 1984. (vidi: popis se lektivne lite ratu re). Koristim se p rili­kom da mu i na ovaj način zahvalim što mi je ustupio originalni rad ta ­lijanske povjesničarke. U m onografiji sam prevela dijelove koji su bit­ni za shvaćanje sukoba u vodstvu SKP(b) toga vrem ena i djelovanja sovjetske delegacije na Šestom kongresu Komunističke internacionale.

M onografija je podijeljena u dva d ijela. Prvi je autoričin tekst, drugi su izvaci iz suvrem ene povijesne građe, koja je, nažalost, zbog finan­

Kom interna i tak tika borbe »klase pro tiv klase« 8

cijskih razloga na zahtjev izdavača naknadno znatno kraćena. Upozo­ravam na dvostruku num eraciju stranica upotrijeb ljene građe. Prva se odnosi na originalni tek s t, druga na reprint-Izdanje građe.

Zahvalju jem svim a koji su pridonije li objavljivanju m onografije . Ona je nastavak tem e ljit ijih is traživanja ove p roblem atike , s kojim a kasnimo u odnosu na dostignuća povijesne znanosti u sv ije tu. Nadam se da će m lade generacije povjesničara nastaviti radom, to liko značajnim i za suvrem ene procese borbe za socijalizam .

Gordana Vlajč ićU Zagrebu, prosinac 1987.

I. poglavlje

Međunarodni odnosi i vanjska politika SSSR-a

/ 1927— 1934/

Vrijeme učvršćivanja sistema kolektivne sigurnosti

Povijest E vrope izm eđu 1925. i 1929. istraž ivači o c je n ju ju kao n a jm irn ije razdob lje n je n a p o s lije r a tn o g razvitka. U m eđ u n aro d ­nim je odnosim a u tem eljeno u V ersajskom ugovoru, a n a štetu poraženih država. E vropa je već u toku 1923. u šla u p roces re la­tivne stab ilizac ije d ru štv en ih odnosa, s ub laženim k lasn im i poli­tičk im b o rbam a. Posebno je od sred ine dvadesetih godina p ri­su tan nagao razv itak tehničk ih osnova kapitalizm a, ko je p rid o ­nose m ate rija ln o m snažen ju evropsk ih razvijen ih k ap italističk ih zem alja.

Do 1925. izgrađen je o b ram ben i m ehanizam evropsk ih m eđuna­rodn ih odnosa, u tem eljen u versa jskom sistem u. Dvije su osnovne g aran tn e točke n jegova očuvanja: F ran cu sk a i D ruštvo naroda. Sporazum om u L o k am u u listo p ad u 1925. u n jega je uk lju čen a i N jem ačka, k o ja 1926. ulazi i u D ruštvo n aroda. T ako je sred inom dvadesetih godina p ro b ila svo ju višegodišn ju političku blokadu. Ti će p rocesi b iti po ticaj n jen im rev iz ionističk im asp ira c ijam a p rem a K oridoru , G ornjo j Šleziji, G dansku, M em elu, Saaru , A ust­riji i Sudetim a.

U p ita n ju van jske politike SSSR-a ističem o tr i osnovne e tape n jegova p ris tu p a m eđunarodn im odnosim a. U p rvoj e tap i, od 1917. do 1921, m lad a sov je tska d ržava pon ištava ta jn u d ip lom aciju . Op­tim ističk i revolucionarn i zanos zap ljusnuo je i način p ris tu p a ru s ­kih bo ljšev ika m eđunarodn im po litičk im odnosim a. D ruga je e ta ­pa tra ja la od 1921. do 1928. godine, s tv a ra ju ć i u tisa k uspostav ljene ravnoteže m eđu ev ropsk im silam a, ali i u odnosu n a SSSR. Za taj bi se period m oglo reći da SSSR više im prov izira svo ju van jsku politiku , gasi m oguće sukobe i d je lu je p reventivno n a p ro sto rim a koji o tv a ra ju m ogućnosti za o štrav a n ja njegovih odnosa s kap ita lis­tičk im zem ljam a.

U ovom p eriodu doživljava SSSR m eđunarodne političke odno­se i svoje m jesto u n jim a kao p rik riven i sukob dvaju blokova. Jedan b lok čine sile pob jedn ice u ra tu i njihovi saveznici, a upe­ren je p ro tiv SSSR-a i sv jetske revolucije u cjelini. D rugi je blok SSSR i sv jetske snage revolucije . Zbog toga se SSSR okreće svim onim zem ljam a ko je su bile nezadovoljne osnovam a versajskog sistem a i snagam a i m otiv im a u evropskim i izvanevropskim d r­žavam a, kao i u ko lon ijam a i po lukolonijam a, ko je bi m ogle p r i ­don ijeti destab ilizaciji sv jetskog im perijalizm a.

Još 1925. S ta ljin je ob jasn io svoje v iđenje p o n aša n ja SSSR-a u s lučaju izb ijan ja r a ta m eđu kap ita lis tičk im državam a. U tom slu­čaju, kaže S ta ljin , m oram o o sta ti š to duže po s tran i, ući u ra t

Kom in lem a i taktika borbe »klase pro tiv klase« 1 2

u za d n ji čas i u n je m u p re v ag n u ti svo jim u tjeca jem . C rvena a rm i­ja je , kaže S ta ljin , v až n ija od b ilo k o je rev o lu c io n arn e snage za­p ad n e E vrope , o n a će pom oći sve p o jed in ač n e revolucije .

S p o razu m u L o k am u SSSR doživ ljava kao p rip re m e za im p eri­ja lis tič k i r a t p ro tiv sn ag a revo luc ije , p rv e n stv e n o u SSSR -u i u K ini. O štro će z a m je riti svom e najb ližem ekonom skom p ar tn e ru N jem ačk o j, p osebno u p ro izv o d n ji o ru ž ja , š to je d o p u stila da je o d re d b a m a ovog p a k ta eng leska d ip lo m a cija u d a lji od SSSR-a. U lazak N jem a čk e u D ruštvo n a ro d a n ije odgovarao van jsk o j po ­litic i SSSR-a, ko ji ga o c je n ju je s tab iliz ac ijsk im fa k to ro m versaj- skog s is tem a.

U tra v n ju 1926, a n a liz ira ju ć i tokove an tik o lo n ija ln e revolucije u K ini, PB CK SK P(b) raz lik o v at će in te re se v an jske politike SSSR-a od in te re sa sv je tsk e revo lucije . G rađ an sk i ra t u K ini od ­v ijao se izm eđu dva osnovna ce n tra : v lade u Pekingu, ko ju po m ažu snažne k ap ita lis tič k e države, i snaga K u o m in tan g a n a čelu sa Čang K aj Šekom , ko ji n ak o n s m rti Sun J a t Sena 1925. dolazi na čelo ove š iroke nac ionalnooslobod ilačke o rg an izac ije k ineskog n a ­roda . U svojo j b iti ovaj je sukob izražavao dubok d ru štv en i ra s ­c je p s jev era i ju g a Kine. SSSR pom aže snage K uom in tanga, u sk lad u sa svo jim g led iš tim a i g led iš tim a K o m in tern e o po treb i pom oći sv im a an tiim p e rija lis tič k im sn ag a m a sv ije ta . KPK, o sn o ­v an a 1921, u k lju č u je se u K u om in tang 1925, ra ču n a ju ć i na m oguć­n o s t s tv a ra n ja š iro k e a n tiim p erija lis tič k e fro n te kineskog jiaro- da p od vodstvom ko m u n ista . U n u ta r K u o m in tan g a d esn ica pod vodstvom Čang K aj Š eka za s tu p a p o litik u budućeg ra sc je p a sa sn ag a m a kom unizm a, a ljev ica u čv ršć iv an ja su ra d n je u duhu s ta ­r ih o p e d je lje n ja Sun J a t Sena.

N a sjedn ic i PB CK SK P(b) T rock i je traž io pod je lu Kine na d va d ijela: s jev ern u pod v lašću ljev ice i ju žn u pod Čan K aj Še­kom . P rito m je upozorio da b i u in te re su so v je tsk e države bilo po ­že ljno d a n a svo jim g ra n ic am a im a u m jere n u ljev icu , a ne re a k ­c ionarnog Čang K aj Šeka. P lenum svojim sav je tn ic im a u Kini su ­g e r ira u m je re n i odnos p re m a Čang K aj Šeku, ne želeći za o štrav a ti s itu a c iju n a svo jim daleko is točn im g ra n ic am a zbog su d ara sov­je tsk ih i ja p a n sk ih in te re sa u M andžuriji i na S jevernok inesko j željeznici. P lenum su g erira ljev ici K uom in tanga to le ra n c iju p re ­m a Ja p a n u i iz ja šn jav a se za m ogućnost g u b itk a Južne M andžuri- je u z a m je n u za očuvan je svo jih p ozic ija u S jevernok inesko j že­ljezn ic i i u sjev ern im p re d je lim a M andžurije . U ovoj je d iskusiji T rock i is ta k ao da su jed n o in tere si SSSR-a, a d rugo je kom unis­tičk a p o litik a u Kini.

M eđutim , su ra d n ja izm eđu K uom in tanga i K PK n ije dugo tr a ­ja la . U a p r ilu 1927. Čang K aj Šek o d b ac u je s u ra d n ju s kom unis­t im a i SSSR-om , gušeći u krv i ra d n ič k i u stan ak u K an tonu pod v odstvom KPK. O tad a se o tv a ra p roces p rib ližav a n ja K uom in tan ­ga zapadn im k a p ita lis tič k im d ržavam a, ko je su bile sp rem ne p riz ­n a ti u je d in je n je K ine, ali ne i od reći se svojih in teresa . N avedene p ro m jen e u k ineskom d ru š tv u b itn o će u tje c a ti i na p ro m jen u

globalne tak tik e K om in terne i KPK, ali i n a jačan je frakcijsk ih borb i u SKP(b).

Sve do k ra ja 1928. SSSR ne želi sudjelovati u sistem u kolektivne s igurnosti u Evropi, a d je la tn o s t D ruštva n aro d a shvaća posebnim oblikom im perija lis tičke politike velikih sila. Tek će padom »lije­ve« frak cije u SKP(b) k ra je m 1927. i od laskom C ičerina s položa­ja m in is tra van jsk ih poslova 1928. početi p roces o tv aran ja SSSR-a p rem a ovom asp e k tu m eđunarodn ih odnosa. On je u uskoj ovisnosti s početkom procesa njegove u n u trašn je »socijalističke rekonstrukcije« , ko jem nužno tre b a ju godine m ira.

U m eđuvrem enu je SSSR s do sta u sp jeh a osigurao svoje pozi­cije na B liskom istoku , ali n ije m ogao s istim usp jehom p re rasti i s ta re an tagonizm e s F rancuskom i Engleskom . F rancuska je u- p om o traž ila da SSSR p la ti s ta re dugove ca rsk e R usije , a svojom je po litikom n a s to ja la b lo k ira ti u tjeca j boljševizm a.

S E ngleskom im a SSSR tak o đ e r velikih prob lem a, posebno u K ini zbog an g a žira n ja na s tra n i K uom intanga, ali i zbog m iješa­n ja sov jetsk ih s ind ika ta u ra d b ritan sk ih tradeun iona. S tva ran je Anglo-ruskog sindikalnog k o m ite ta 1926. i izb ijan je generalnog š tra jk a u Engleskoj u lip n ju 1926. i njegovo p re ra s ta n je u gene­ra ln i š tra jk ru d a ra , uz svesrdnu pom oć sov jetsk ih sind ikata, zaoš- t r i t će sovjetsko -b ritanske odnose. U sv ibn ju 1927. doći će do nj i hova rask id a , što će tak o đ e r b itn o u tje c a ti n a p ro m jen u globalne tak tik e K om interne . K ako je te is te godine došlo do zaokre ta u politici K uom intanga p re m a SSSR-u, sve se više u ovoj zem lji govori o m ogućnosti in tervencije k ap ita lis tičk ih zem alja.

SSSR je ipak usp io sp riječ iti s tv a ra n je an tisov jetskog baltič ­kog b loka p od vodstvom Poljske, usm je renog i p ro tiv revizionis- tičk ih asp ira c ija N jem ačke. M ožda su ti događaji po tak li SSSR da se u sv ibn ju 1927. p rv i p u t ak tiv ira u D ruštvu n aroda oko razo ružan ja, iako n ije b io njihov član.

Is te godine dolazi do snažne an tiso v je tsk e kam p an je u F rancus­koj, ne sam o zbog događa ja oko Anglo-ruskog sindikalnog kom i­teta , već i zbog vrlo n esp re tnog d je lo v an ja sovjetskog am basado­ra Rakovskog i n jegova p o tp isa n a m an ifestu radn ic im a i seljaci­m a k ap ita lis tičk ih zem alja, u kojem ih se poziva n a ob ran u SSSR-a. Tom e tre b a p rid o d a ti d em o n strac ije KP F rancuske p ro tiv ak tiv ­nosti u M aroku.

Konačno, u ru jn u 1927. dolazi do po tp isiv an ja Sovjetsko-polj- skog p ak ta , ko jim P o ljska p rizn a je SSSR-u pravo na B esarabiju , SSSR g ara n tira pom oć P o ljskoj, ali ne zaborav lja na područ ja zapadne U krajine i zapadne B je lo rusije u okvirim a poljske d rža­ve. Ovaj je p a k t s tvorio o d ređenu s igu rnost za SSSR na n jego­vim sjevern im i zapadnim g ran icam a, ali je tra jn o p risu tan oprez od m ogućnosti m ije šan ja SAD-a u posto jeće evropske odnose, po­sebno s obzirom n a velika m ate r ija ln a u lagan ja SAD-a u N jem ač­ku i n a zaduženja zapadnoevropskih zem alja u am eričk im b an ­kam a.

Međunarodni odnosi i vanjska politika SSSR-a -j 3

N eusk lađene će in te re se E ng leske i F ran c u sk e o b ila to isk o ris­titi I ta lija , š to će se n a jn e g a tiv n ije o d ra z iti n a jugoslav en sk u d r ­žavu. E k sp an z io n is tičk e p lanove I ta l i je n a B alkanu , Podunavlju , S red o z em lju i u A frici p o d rž av a E ngleska , k o ja p o k u šav a p a ra li­z ira ti ja č a n je F ran c u sk e i saču v ati p ro s to r za svoje am b ic ije ko­načnog re g u la to ra ev ro p sk ih odnosa. E ng leska tre b a p o d ršk u I ta ­lije i u svojo j a n tiso v je tsk o j ev ropsko j s tra te g iji, budući da u to m e n ije n a iš la n a p osebno ra zu m ije v an je N jem ačke, a d jelom ič­no n i F ran cu sk e . E n g lesk a i I ta l i ja se neko v rijem e bave m išlju d a n a p ro s to r im a B alkana , po b rita n sk o j ocjen i, ili B alkana i P o dunav lja , po ta lija n sk o j, s tv o re je d a n novi L okarno , p rim je re n ovim p ro s to rim a i u sm je re n p ro tiv M ale A n tan te i francuskog u tje c a ja u n jim a .

N a B alk an u su za o štren i in teresi m eđ u svim d ržavam a. Izm eđu B u g arsk e i K ralje v in e SH S zbog M akedon ije i ju g o isto čn e S rb i­je , kao i zbog d iv erzan tsk o g d je lo v an ja VMRO-a s te r i to r i ja B u­g arske. Z ao štre n i su i odnosi izm eđu G rčke i A lbanije zbog g rčkih p re te n z ija n a s jev ern i E p ir, d ok A lbanija n ap a d a G rčku i K ra lje ­v inu SH S zbog po lo ža ja a lb a n sk e m an jin e . S ukobi izm eđu G rčke i T u rsk e z a v ršav a ju u za jam n im p ro tje r iv a n je m stanovn iš tva , a z a o š tra v a ju se i odnosi izm eđu G rčke i K raljev ine SH S zbog po­ložaja , k ako kažu služben i ju goslavensk i krugovi, »slavenskog« živ­l ja u G rčko j, m isleći p r ito m n a M akedonce. U ta j su sukob bili um ije šan i i zah tjev i K raljev in e SH S za k o riš te n je so lunskom lu ­kom , u k o jim a se poziva n a s ta re ugovore izm eđu K raljev ine S r­b ije i K ralje v in e G rčke. Ovaj je p ro b lem rije še n 1929. godine. K ra­l jev in a SH S im a izraz ito n ap e te odnose s I ta lijo m zbog o d b ijan ja p o tp is iv a n ja N e tu n sk ih konvencija , zbog čega je uživala od ređene s im p a tije SSSR-a. K ad a ih je ip ak u kolovozu 1928. po tp isa la , SSSR je sv rs tav a u an tiso v je tsk i b lok , š to n ije b ilo neis tin ito , ali š to oč ito n em a veze s N e tu n sk im konvenc ijam a.

K ra jem 1927. n a XV. k o ngresu SK P(b) izjav io je S ta ljin d a je v rijem e re la tiv n e s tab ilizac ije k ap ita lizm a p rošlo , a po re m e tila se i ra v n o te ža izm eđu sv ije ta k ap ita lizm a i sv ije ta socijalizm a. Kako je is ta k ao , došlo je v rijem e in terv e n cije n a SSSR, a ta m u je p a ­ro la oč ito tre b a la za in te rn u u p o treb u , j e r su d ogađa ji u m eđu­n aro d n im p o litičk im o dnosim a 1928. k ren u li d rug im pravcem .

U to k u 1928. p rv i je p u t jač e izraženo n a s to ja n je F ran cu sk e da u s is te m ev ropske s ig u rn o sti u k lju č i SAD i SSSR. To ne čini bez razloga, j e r E ng leska očito im a svoje p lanove u o dnosu na N je­m ačku , a od m alih državica , svo jih saveznica, F ran c u sk a ne može oček ivati e f ik a sn iju pom oć. R ezu lta t tih n a s to ja n ja bio je Brian- -Kelogov p ak t, francusko-am eričk i pok u šaj iz kolovoza 1928. u b o r­b i za sp re čav a n je ra tn ih sukoba. P o tp isa lo ga ie 57 zem alja, m eđu n jim a i SAD, ali i SSSR 1929. U 1929. ulazi SSSR s re la tivno m ir­n im sjevern im , ju žn im i zapadn im g ranicam a. N em a n ap e to sti sa svo jim su sjed im a i p o s ta je sud ion ik m eđ u n a ro d n e ak tivnosti u b o rb i p ro tiv ra ta .

U to k u 1928. SSSR o b n av lja trgovačk i ugovor s Ita lijo m i u la ­zi u treć u fazu svo jih m eđ u n a ro d n ih odnosa. O na se tem eljila na

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv k lase« ^

Međunarodni odnosi i vanjska politika SSSR-c 15

su ra d n ji s kapita lističk im državam a, bez obzira na to da li su buržoasko-dem okratskog ili fašističkog ob lika vlasti. SSSR se sve više .p re tvara u d ržavu koja je sudionik m eđunarodnih ekonom ­skih i po litičk ih odnosa. P roblem sv jetske pro le te rske revolucije dio je općih in tere sa njegove van jske i u n u trašn je politike. Ti će se procesi snažno od raziti n a globalna tak tičk a o p re d je lje n ja Ko­m interne. U toku 1929. SSSR će n o rm aliz ira ti i svoje odnose s Engleskom , a u prosincu iste godine p rv i će p u t nakon 1920. o ru ­žanom silom rije š iti jedan g raničn i sukob. To će se zbiti u suko­bu s K inom oko p rava na Is točnokinesku željeznicu.

U toku 1929. i u 1930. sile pobjednice u ra tu ublažile su N jem ač­koj k rite r ije p lać an ja ra tn ih re p ara c ija i sk ra tile jo j rok povla­čenja s tran e vojske s o k up iran ih te r ito r ija . U toj zem lji nacistič­ke snage su u usponu. T eška ekonom ska kriza u zem lji jača re­vanšizam i plodno je tlo za a f irm aciju N acionalsocijalističke stranke.

U Aziji, Africi, S redn jo j i Južnoj Am erici nekoliko je cen traln ih p rob lem a k o ji će u tje c a ti n a tokove m eđ u narodn ih odnosa. To su: na D alekom is to k u prob lem K ine i jap a n sk ih asp ira c ija na Pacifiku, na B liskom is toku p o k re ti A rapa za nacionalno oslobo­đen je od ko lonija lne po tč in jenosti F rancuskoj i E ngleskoj, a po­četkom 20-ih godina i p a lestin sko p ita n je izazvano naseljavanjem Židova p od zaštitom V elike B ritan ije , ko ja se 1926. tran sfo rm ira u B ritan sk u Zajednicu N aroda. Taj je proces dovršen 1931. go­dine.

N a p ro s to rim a S red n je i Južne A m erike dom in ira in teres SAD- -a u p ro cesu s tv a ra n ja m odern ih nacionaln ih država. O dustajući od po litike oružane sile, SAD će p rih v a titi efikasn iju politiku, p oznatu kao »dolarska diplom acija«.

Početak raspada sistema kolektivne sigurnosti

K ada je u listopadu 1929. došlo do slom a V alstrecta u New Y orku, velika je sv je tsk a ekonom ska kriza počela svoj pohod u svijet. T ra ja la je do 1933, a vrhunac je doživjela u 1931, i1932. godini. Dok tra je , jo š uv ijek fo rm alno ne rem eti u spostav­ljeni sistem kolektivne sigu rnosti u Evropi, ali b itno podriva ukup­ne d ru štv en e odnose u svim zem ljam a sv ije ta . U nek im a je po tak ­la o tp o r p re m a posto jećim m eđunarodn im odnosim a, u drugim a je s tv a ra la n ap e to sti zbog m ogućih b udućih porem ećaja . K riza je bitno p o re m e tila m eđ unarodnu ekonom sku su ra d n ju , razvila »eko- nom ske nacionalizm e«, znača jnu podlogu jač an ju konzervativnih snaga.

K riza p ridonosi ja č a n ju revanšizm a, šovinizm a i nacionalistič­ke h is te rije u svim zem ljam a i n ac ijam a koje su bile pogođene

o d re d b am a V ersa jsk o g ugovora . Z em lje, n jegovi u tem eljite lji , pov­lače se u defenzivu , n e v je ru ju ć i u m o g u ćn o st ru še n ja svega što su d o ta d a s tvo rile i očuvale.

N a jveću ag resiv n o st p o k az u ju re ak c io n a rn e snage N jem ačke i Ita lije . N jem ačke, j e r su tv rd ile d a je N jem a čk a u sv je tsk o m ra tu izgubila sve, a I ta lije , j e r je m alo dobila . N a p e to st ra s te nakon prv e izborne p o b jed e N acio n also cija lis tičk e s tra n k e u studenom 1930. godine. G odine 1931. M usolini o tv o ren o govori o rev iz iji V er­sa jsk o g ugovora , o p ra v u I ta l i je n a životni p ro s to r , u čem u im a o tv o ren u p o d ršk u N jem ačke. U A u striji izm eđu 1929. i 1933. ve­ć in a je k o n zervativn ih snaga sk lona u je d in je n ju s N jem ačkom , o d b ac u ju ć i m o gućnost fo rm ira n ja a u s tr i jsk e nac io n aln e sv ijesti. 1) to k u 1930. i 1931. došlo je do niza ta jn ih dogovora o s tv a ra n ju »carinske unije« i o za jedn ičko j a u s trijsk o -n jem a čk o j trgovinskoj po litic i. U o žu jk u 1931. ugovor je i po tp isan , ali n ije im ao m eđu­n a ro d n ih u v je ta da se i o stvari.

V elika je sv je tsk a ek onom ska k riza p rid o n ije la izo lac ionističkoj po litic i SAD-a, a V elika B r ita n ija više je o k re n u ta p ro b lem im a B ri­tan sk e Z ajedn ice N a ro d a nego E vropi. F ran c u sk a je p ris ilje n a na p o p u š tan je , zem lje b u rž o ask e d em o k ra c ije se povlače, a jač a ju to ta l i ta rn e i m ilita r is tičk e . SSSR b itn o ne m ije n ja svo ju van jsku p o litik u u k o ris t sn ag a bu rž o ask e dem o k ra c ije . S red inom 1930, n a XVI. k ongresu SK P(b), S ta ljin ističe d a SSSR-u ne tre b a ni peda lj tu đ e zem lje , ali d a će svo ju b ra n iti. T oga će se d rž a ti do kolovoza 1939.

E ko n o m sk a je k riza om ogućila N jem ačk o j o slo b ađ an je od v ra ­ć a n ja r a tn ih re p a ra c ija , is to tak o i dužn ic im a SAD-a. T eška je ek o n o m sk a k riza u N jem ačko j širo m o tv o rila v ra ta nac ionalso ­cija lizm u , k o ji je svojom socija lnom dem agog ijom i rad ika ln im n ac io n alističk im p ro g ram o m s tje ca o sve više p r is ta š a u n jem ač­kom d ru štv u . Id e jn o i o rgan izac ijsk i p o cijep a n n jem ač k i ra d n ič ­ki p o k re t dočekao je n esp rem an k ru p n e p ro m jen e u ukupnom d ru štv en o m ra zv itk u N jem ačke i u m eđ u n a ro d n im odnosim a.

K riza je p rid o n ije la ja č a n ju ja p a n sk ih ekspanzion is tičk ih p la­nova. G odine 1931. o b ja v lje n je ta jn i p lan iz 1927, u k o jem u se ističe da p ro s to ri M andžurije i M ongolije n isu n ik ad a bili k ines­ki životni p ro s to r . U slijedile su perso n aln e p ro m jen e u jap a n sk o j vlad i u k o ris t m ilita r is ta i u ru jn u 1931. došlo je do okupac ije M andžurije . U stu d en o m iste godine Ja p a n n ap a d a p ro s to re Istoč- nok ineske željeznice i d irek tn o zad ire u in terese SSSR-a. Ove po­teze Ja p a n a velike sile n a neki način to le rira ju , v jeru ju ć i da štete kom unizm u, a SSSR n e reag ira . Ti su d o g ađ a ji p ridon ijeli p rib li­žavan ju K ine i SSSR-a, čiji su odnosi porem ećeni od 1927. U ožuj­ku 1932. s tv o ren a je ja p a n sk a m ario n e tsk a d ržava M andžukuo, a ja p a n sk a je vo jsk a osvo jila s jevero istočnu K inu. U toku 1933. ov- lad a t će većim d ijelom K ineskog zida i p rib liž it će se Pekingu. K ina je p o tp isa la p rim irje , a Jap a n je izišao iz D ruštva naroda.

U m eđuvrem enu su velike zapadnoevropske zem lje održavale K onferenciju o ra zo ru žan ju , i to od veljače 1932. do sv ibn ja 1933.

Koininterna i taktika borbe »klase protiv klase« -Jg

Međunarodni odnosi i vanjska politika SSSR-c 17

Završila je krahom , osim što je N jem ačka dobila pravo naoruža- vanja kao p a r tn e r o sta lim evropskim zem ljam a u obran i »demo­kracije i slobode«.

SSSR je u toku 1932. sklopio p a k t o n en a p ad a n ju sa F inskom , Letonijom , E ston ijom i Poljskom , a konačno i s F rancuskom u studenom iste godine. U sistem u evropske s igurnosti p risu tn a je i Mala A ntanta, s tv ara n a u toku 1921— 1922. u borb i p ro tiv revan- šističk ih a sp ira c ija A ustrije i M ađarske na račun čehoslovačke, K raljevine SH S i R um unjske .

Velika je ekonom ska k riza s tv a ra la p roblem e i zem ljam a Po­dunav lja i jugoistočne Evrope, h lad ila je odnose m eđu članicam a Male A ntante u k o ris t zaštite po jed inačn ih državnih in teresa.

U s ije čn ju 1933. H itle r p o s ta je k ancelar V a jm arske Republike, a N acionalsocijalistička s tra n k a vodeća snaga zem lje. Dobri poz­navaoci razv itka n jem ačke države tv rd e d a se o tad a m ogu p ra titi tri e ta p e u politic i N jem ačke. P rva je u sm je re n a p re m a ponov­nom n aoružavan ju i ra zb ijan ju sistem a kolek tivne s igurnosti u Ev­ropi, d ru g a je u sm je re n a p re m a u k lju č iv an ju u gran ice Trećeg R eicha većine te r i to r i ja n as tan je n ih N ijem cim a, a treć a je e tapa bila zam išljena kao s tv a ra n je Velikog N jem ačkog Carstva.

Uspon N acionalsocijalističke s tran k e na v las t p ra ti n a jp rije un i­štavan je snaga socija ldem okratskog i kom unističkog d ijela n je ­m ačkog radn ičkog p okre ta . K oristeć i se in scen iran im paljen jem R eichtaga u veljač i 1933. i velikim sudskim procesom D im itrovu k ra jem iste godine u Leipzigu, razb ila je o tp o r n jem ačke radn ič­ke klase. M eđutim , oslobađajuća p re su d a za D im itrova b ila je ujedno i znak nedovoljne sp rem nosti nacističke N jem ačke za defin itivan ra sk id vrlo solidnih odnosa sa SSSR-om.

N asu p ro t ag resiji fašizm a i nacizm a u sv ije tu s ta ja le su p a ra ­lizirana F rancuska, po litikom sm iriv an ja zakočena Engleska, i/n- lac ionističkom politikom odvojene SAD i ideološkim o p re d je lje n ji­m a d is tanciran i SSSR. U toliko ža losn ije d je lu je potp isivan je pak­ta izm eđu N jem ačke, F rancuske, Engleske i Ita lije u lip n ju 1933. o ob ran i m ira u sv ije tu . U toku iste godine N jem ačka odbacuje pregovore o razo ru žan ju , izlazi iz D ruštva n aro d a i obnav lja spo­razum sa SSSR-om. K rajem iste godine n jem ačk i je naro d re feren ­dum om 95% glasao za politiku svoga »Fuhrera«.

Obnova sovjetsko-n jem ačkog p a k ta n ije p ro š la bez su p ro ts tav ­ljan ja u n u ta r PB CK SKP(b). S ta ri su boljševici zam je ra li su ra d ­n ji s nacističkom N jem ačkom , ali je S ta ljin tv rd io da je fašistič­ka d ržava kao i svaka d ru g a kap ita lis tička . V an jsku je politiku SSSR-a n a jb o lje i bez u v ijan ja o b jasn io na X V II. kongresu SKP(b), održanom u s ije čn ju i veljač i 1934. godine. Is tak a o je da se SSSR ne oduševljava n i fašizm om , n iti versa jsk im sistem om . Sovjet­ska je d ržava o rije n tira n a n a sam u sebe, rad i ono što jo j d ik tira ­ju n jen i in teresi. K ratk o i jasno!

U toku 1933. SSSR se ja v lja s p rijed logom definicije neizazva- noga ra ta , nepovredivosti d ržavnih granica, ali i s tezom o nužnos­

t i o b ra n e o snova V e rsa jsk o g u govara . N a S v je tsk o j p riv re d n o j k o n fe ren c iji sk lap a k o n v en c iju o defin ic iji n a p a d a sa svim d ržava­m a s k o jim a gran ič i, o s im s F inskom i L itvom , a ugovor istog sa d rž a ja sk lap a i s M alom A ntan tom . K onačno, u stu d en o m1933. dolazi do u sp o s ta v lja n ja d ip lo m a tsk ih od n o sa izm eđu SSSR-a i SAD-a, za d n je p re p re k e p ro d o ru SSSR-a u m eđ u n a ro d n e odnose.

Kom intcrna i taktika borbe »klase p ro tiv klase« -Jg

II. poglavlje

Provedba komunističke taktike jedinstvene fronte

na osnovama odluka Petog kongresa Kominterne

/ 1925— 1927/

»Skretanja« komunističkih partija u taktici jedinstvene fronte

i njihova boljševizacija

Predlažući k ra je m 1921. izm jene u globalnoj tak tic i kom unis­tičkog p o kre ta , IK K I je k renuo od realne p rocjene nem ogućnosti izvedbe usp ješne oružane revolucije izvan p ro s to ra S ovje tske R u­sije kao ak tua lnog zadatka. O dlukam a n jegova Trećeg, a posebno Četvrtog kongresa (1921, 1922), kom unističk i je p o k re t p rihvatio tak tik u bo rbe za jed instvenu fro n tu ra d n ič k e klase i pod n jenim vodstvom se ljaš tv a i ugn je ten ih nac ija . Nova je tak tik a shvaćena kao dugoročni proces p rip re m e k om unista za iduće zrelije uvjete.

N ova je tak tik a im ala znača jne p o tica je i u NEP-u, koji Le- njinovom in icijativom 1921. unosi suštin sk e p rom jene u ukupni društven i razv itak S ovje tske R usije . U svom e ekonom sko-socijal- nom a sp e k tu u tem eljen a je u koegzistenciji p riv a tn e i d ruštvene svojine i u p rih v ać an ju zakona trž iš ta . U svom e po litičkom aspek- tu unosi više d em okra tičnosti i po litičk ih sloboda, ponovo učvrš­ćuje ozbiljno po rem ećenu osnovu sovjetske revolucije , savez ra d ­nika i se ljak a i ugn je ten ih nac ija . N E P je d irek tn o su p ro ts tav ­ljen p rin cip im a i posljed icam a »ra tnog kom unizm a«. M eđutim , b it­no ne m ije n ja osnove d em okra tskog cen tra lizm a u RKP(b).

O dbacujući sek tašk a tak tičk a o p re d je lje n ja iz vrem ena »ratnog kom unizm a«, nova se ta k tik a K om in terne u odnosu n a p re th o d ­nu razlikovala u dva aspek ta . P rvi se odnosio na p ris tu p kom u­n ista bo rb i za vodeću ulogu u bazi radn ičke klase i širok ih m asa sitne i s re d n je bu ržoazije g rad a i sela. K om unisti su u ovom as­pektu nove tak tik e treba li širinom svoga p ris tu p a pokazati sm i­sao za razum ijevan je i on ih d em o k ra tsk ih p rocesa koji nisu izravno lom ili osnove bu ržoaske dem okracije , ali su ih dugoročno podrivali. D rugi je asp e k t nove ta k tik e unosio ra d ik a ln u izm je­nu odnosa k om unista p re m a vodstv im a organ izac ija i p a r ti ja so­cijaldem okracije i bu ržoaske dem okracije . K om in terna im n e priz­naje revolucionarn i d ignite t, ali ih želi novom tak tikom g u rn u ­ti »ulijevo«. Zbog toga se nova tak tik a treb a la p rovoditi na dva načina: »odozgo« i »odozdo«.

P adom ak tu a ln o sti o ružane revolucije u Evropi b itno se um a­njio idejn i i po litičk i u tjeca j kom unista u n jeno j radničkoj k la­si i u š irokim m asam a. T ak tika jed instvene fron te treb a la je p r i ­d on ijeti p o n iš tavan ju tih odnosa i postupnom p o tisk ivan ju soci­ja ldem okra tskog idejnog o p re d je lje n ja u radničkoj klasi i libera l­ne buržoazije u redovim a s itne i s re d n je gradske i seoske b u ržo ­azije.

Novu je tak tik u K om in terna shvatila nužnim zlom, a vodeće sna­ge n jen ih m ogućih saveznika slabošću kom unističkog p o kre ta . O­

Kom inten ia i taktika borbe »klase pro tiv klase< 2 2

sim u s lu ča ju eg lesk ih s in d ik a ta u toku 1926. i su ra d n je s K uom in- tangom u K in i u to k u 1925. i u 1926. godini, tak tik a jed instvene fro n te n ije usp ijevala , p osebno ne »odozgo«. U zroci su bili u n je­n im n ed o reče n o s tim a u odnosu na izbor p la tfo rm e su ra d n je i sa­veznika, ali i u sam im k o m unističk im p a r ti ja m a . U procesu n jene p rovedbe izbile su u kom u n ističk o m p o k re tu dvije osnovne ten ­denc ije : »lijeva« i »desna«. P rv a je eksk luzivna i o p tere će n a iskust­v im a » ra tnog kom unizm a«. D ruga je , p r i t isn u ta realnošću s tab i­lizac ije k ap ita lizm a, b ila sk lo n a p rih v a titi so c ija ld em o k ra tsk u idej­nu , te o ri jsk u i p ra k tič n o p o litič k u tra d ic iju , kao i su ra d n ju sa sna­g am a b u rž o ask e d em okracije .

N ova je ta k tik a K o m in te rn e in ic ira la u k o m unističkom p okre tu i više sam oin ic ija tive , p ro izašle iz n jene sad rža jn e v išeslo jnosti. M eđu tim , ovaj će n jen asp e k t izazvati re ak c iju s ta ljin sk o g ce n tra u R K P(b) i u K o m in tern i.

N a X I II . k o n g re su R K P(b), o d rž an o m u sv ib n ju 1924, S ta ljin o t­v a ra p ro b lem u čv ršć iv an ja o snova d em o k ra tsk o g ce n tra lizm a u so v je tsk o j p a r ti j i , a K ongres se o p re d je lju je za ja č a n je »m ono­litne« p a r t i je u d u h u »21 uvjeta« D rugog k o n g re sa K om interne . N jen P eti kongres, o d rž a n u l ip n ju i s rp n ju 1924, im a u c e n tru in­te re sa »lijeva sk re ta n ja« u ko m u n ističk im p a r tija m a , tj. »trocki- zam «. M eđu tim , p až ljiv ija ana liza n jegov ih d o k u m en a ta govori i o p o č e c im a p ro c esa » sk re ta n ja ulijevo« i sam e K om in terne . On se m a n ife s tira u b ro jn im o g ra n ič en jim a p o stav ljen im k o m unistič­k im p a r ti ja m a p rilik o m su d je lo v an ja u ra d n ič k im ili radničko-se- ljačk im v lad a m a n a p la tfo rm i ta k tik e jed in stv en e fron te .

P rob lem d e m o k ra tsk o g ce n tra lizm a, id en tific ira n s pojm om »boljševizacije« k o m u n ističk ih p a r ti ja , an a liz iran je na K ongresu K o m in te rn e iz tr i ju a sp e k a ta . P rvi je b io p re tv a ra n je kom u n istič­k ih p a r t i ja u m asovne p a r ti je po n jih o v u u tje c a ju u m asam a. D ru­gi je u sm je re n n a lik v id aciju id e jn ih sukoba i f rak c ijsk ih borb i u n jim a , iz ravno su p ro ts ta v lje n d em o k ra tiz ac iji o dnosa u K om in ter- ni. T reći u te m e lju je ap so lu tn u do m in aciju n jen a vodstva nad n jen im sekc ijam a . S lužbeno p ro g lašav aju ći SSSR jed inom dom o­vinom p ro le ta r i ja ta , d a ju ć i posebno m jesto RKP(b) u rukovode­ćim tije lim a K om in terne , K ongres jc o tvo rio p roces n jene staljin i- zacije i ru s ifikac ije .

Do ra z ra d e osnova d em o k ra tsk o g ce n tra lizm a dolazi na Č etvr­tom p ro š ire n o m p lenum u IK K I, o d ržanom n eposredno nakon Pe­tog kongresa K om in terne . Iz n jegovih je od lu k a o sind ikalnom p ita n ju v id ljivo i k o leban je u provedbi tak tik e jed in stv en e p ro le­te rsk e fro n te . S jed n e s tan e te od luke o tv a ra ju m ogućnost akcio- nog s p a ja n ja CSI i A m sterdam ske in ternacionale socija ldem okra­cije , s d ru g e s tra n e rea lizac iju u bazi p o k re ta u v je tu ju dvam a izu­zetno tešk im p re d u v je tim a . Prvi je da sind ikalno u jed in jen je bude u in te re su k lasne b o rb e p ro le ta r i ja ta , š to je naoko logičan zah­tjev , ali u p rim je n i izuzetno težak. N aim e, ra sc jep izm eđu kom u­n is ta i so c ija ld em o k racije izbio je up ravo u p ita n ju ko ja je tak ­tik a u in teresu te bo rbe , a ko ja nije. D rugu je m ogućnost s tv a ra ­

nja jed instvene p ro le te rsk e fro n te u sind ikalnom p itan ju Plenum uvjetovao p re thodn im akcionim u jed in jav a n je m radničke klase »odozdo«, š to je u u v je tim a visokorazvijen ih zapadnoevropskih kapitalističk ih zem alja toga vrem ena bilo neizvedivo. K om unisti su pokušavali izbjeći vodstva socijaldem okracije , a on a su n asto ja la sp riječ iti sp a jan je baze radn ičkog p o k re ta s kom unistim a bez pre thodno usuglašenih gled išta vodstava.

Početkom 1925. p ro d u b lju ju se procesi tešk ih idejn ih sukoba u- n u ta r RKP(b), ko je in icira o š ta r is tu p Trockoga. U to je vrijem e PB CK RKP(b) bio u sastavu: S ta ljin , Zinovjev, K am enjev, T roc­ki, B uharin , R ikov i Tom ski. T ri su osnovna p itan ja u cen tru su­koba: 1. p rob lem m ogućnosti g ra d n je ili izgradnje socijalizm a u jednoj zem lji, 2. odnos p re m a prob lem u obveze sov jetsk ih kom u­n ista u bo rb i za sv je tsku revoluciju i 3. odnos p rem a posljed ica­m a NEP-a.

Trocki i njegove p ris ta še odbacivali su m ogućnost g rad n je soci­jalizm a u jed n o j zem lji bez podrške sv je tske revoluci je, posebno zapadnoevropske. One se treb a ju , ističe Trocki, uza jam no po tica­ti, kao p e rm a n en tan proces revo luc ion irao ja sv ije ta . U kon tekstu takvog o p re d je lje n ja »ljevica« je zah tijevala i zao štrav an je odno­sa p rem a K uom intangu. N apadala je i po litiku NEP-a, ko ja je zaoštrava la odnos d ru štv en e i p riv a tn e svojine. »Ljevica« traži zaoštravan je odnosa RKP(b) p re m a sred n jem i k rupnom seljaku, p rivatnom vlasniku. U n jim a, u okv irim a zaoštrene porezne poli­tike, vidi izvore aku m u lac ije k ap ita la za b ržu izg radn ju teške in­d ustrije .

V ećina je u vodstvu p a r tije već tad a zastu p a la gledište m oguć­nosti izgradnje socijalizm a u jedno j zem lji bez p odrške sv jetske revolucije , za ko ju p re tp o sta v k i ob jek tivno n ije ni bilo. M eđutim , n ije ih bilo ni za izgradnju socijalizm a kao dovršenog procesa. S ta ­ljin je p rv i p u t 1924. progovorio o takvoj m ogućnosti. Tom je cilju odlučio po d re d iti i ta k tik u jed instvene fro n te K om interne . Počeo je s p aro lom o boljšev izaciji kom unističk ih p a r tija .

U p ita n ju osnova NEP-a o stao je kao i većina u PB CK RKP(b) n jen zagovornik. Točno je p roc ijen io redoslijed p rob lem a koje je p re thodno treb a lo riješ iti. U n u ta r p a r tijsk e većine po litiku NEP-a naročito su b ra n ili B uharin , R ikov i Tom ski, zagovara jući izbjega­vanje većih n am e ta n a seljake , ko ji bi mogli p o rem etiti ekonom ­sku ravnotežu zem lje i n jen u po stu p n u industrija lizac iju . Cak su zagovarali n jihovo bogaćenje, a B uharin je u svom e govoru 17. tra v n ja 1925. euforično uzviknuo: »Bogatite se!« M eđutim , tad a je upozorio i n a neke specifične asp ek te razv itka suvrem enog kapi­talizm a.

B uharin je upozorio n a to d a sovjetsk i kom unisti ne sm iju potc ijen iti m eđunarodne uv je te u k o jim a se razv ija zem lja. Is ta ­kao je d a je njihovo osnovno ob ilježje stab ilizac ija k ap italizm a u zapadnoj Evropi, n a ko ju se n ije računalo , a li je ona p risu tn a . Da­nas više ne m ožem o reći, ističe B uharin , da kapitalizam stagnira , a m i nap redu jem o . Po n jegovu m išljen ju , p red sovjetsk im se ko­

Provedba komunističke taktike jedinstvene fronte 23

Kom interna i taktika boi be »klase pro tiv klast 24

m u n istim a o tv a ra b itn o p ita n je tem p a ra zv itka ze m lje u p ravcu in d u s tr ija liz ac ije , k o ji p rv e n stv e n o ovisi o odn o su p a r ti je p re m a p riv a tn o j svo jin i u p o ljo p riv red i.

S red in o m s rp n ja is te godine B u h arin će u svom e član k u »Put u socijalizam i savez ra d n ik a i seljaka« u p o zo riti d a se u novim uv­je tim a radn ičko-se ljačke s u ra d n je u SSSR-u RK P(b) m o ra tra n s ­fo rm ira ti iz p a r ti je »g rađanskog ra ta« u p a r ti ju »građanskog m i­ra«, u d a ra ju ć i n a sve one ko ji za o š tra v a ju sukob na k lasno j o s ­novi. Po B u h arin u , ra zv itak sov je tskog d ru š tv a m ože p o re m e titi sam o im p erija liza m svojom in terv e n cijo m , n ik ak o i snage kon­tra rev o lu c ije u zem lji. K ao š to je L en jin govorio 1921, a B uharin za n jim ponav ljao , revo luc iji u SSSR-u i u sv ije tu tre b a »pereduš- ka« — p re d ah . T akvog je m išlje n ja b ila i većina u PB CK RKP(b) sam o je b ilo p ita n je koliko je tk o u n jo j p red v id io v rem en a za »peredušku«.

S ta ljin o v a g ru p a n ije b ila sk lona p a ro li bogaćen ja , n iti s tv a ra ­n ju p a r ti je »g rađanskog m ira« . N ije p rih v a tila n i B u harinovu oc­je n u o s tab iliz ac iji kap ita lizm a, ali n i većina u IK K I, iako to n ije o tv o ren o iskazala. B ilo je sam o p ita n je v re m e n a k ad a će i u n u ta r većine vod stv a so v je tsk e p a r ti je i u IK K I doći do rasc jep a . Ovisio je o b rz in i likv idacije »ljevice« u RK P(b) i u K om in tern i. P ovršno g ledajući, ta je ne logična ovisnost u b iti sav ršeno p ro g ram iran proces.

To p o tv rđ u je i P eti p ro š ire n i p lenum IK K I, o d rž an od 21. ožuj­ka do 6. t ra v n ja 1925, ko ji u c e n tru in te re sa im a ra z ra d u suštine p o jm a bo ljšev izac ije k o m u n ističk ih p a r ti ja . D rugo m u je ce n tra ln o p ita n je b ilo o dnos p re m a se ljačk o m i nac ionalnom p ita n ju u ze m lja m a p er ife rije razv ijenog kapita lizm a.

U T ezam a IK K I o bo ljšev iza ciji p a rtija K o m u n is tič ke inlenuiciu- nale uočljiva su n a s to ja n ja m in im a liz iran ja p ro sp e rite ta k ap ita ­lizm a i d a ljn jeg z a o š tra v a n ja osnova tak tik e jed instvene fronte . S tab ilizac iju k ap ita lizm a IK K I shvaća kao »relativan« proces, kako zbog s tra te šk o g o p re d je lje n ja kom unističkog p o k re ta na nem inovnost n jegova ra sp a d a n ja , tak o i zbog n jegova ob jek ­tivno n e rav n o m jern o g razv itka . T ako je odbačen p rv i Buliari- nov pok u šaj d a se u n u tra šn ji razv itak kap ita lizm a shvati kao p ro ­ces u usponu.

U sk lad u s takv im o p re d je lje n jim a P lenum je is ta k ao nužnost b o rb e za iboljševizaciju kom un ističk ih p a r ti ja , kao p re d u v je ta likv idaciji »lijevih« i »desnih« v iđen ja p u to v a b o rb e za socija­lizam . B o ljšev izacija u ovom asp e k tu znači, ističe se u Tezam a P lenum a, p rih v ać an je isk u stav a RKP(b) u n jen im trim a revo­lucijam a, kao i on ih kom unističk ih p a r ti ja ko je im a ju za sobom o zb iljna re vo luc ionarna iskustva .

K ako se ističe u Tezam a živjeti u u v je tim a p rip re m a za buduću revo luc iju znači ja č a ti jed in stv o u kom unističk im p a r ti ja m a i n ji­hovu sposobnost p ro d o ra »u m ase«. Tom e je c ilju i podređena ta k tik a jed in stv en e p ro le te rsk e fron te , p rvenstveno u sm je re n a na

Provedba komunističke taktike jedinstvene fronte 25

likvidaciju u tjeca ja vodstva socija ldem okracije u većini radničke klase. Takvo o p red je ljen je n ije »desno« sk re tan je , kako op tužuje »ljevica«, tv rd i se u Tezam a, već su štin a boljševizacije kom unis­tičkih pa rtija .

Budući da je tad ašn ji po jam boljšev izacije kom unističk ih p a r­tija sadržavao osim p ita n ja »m onolitnosti« i p roblem njihova os­posob ljavan ja za ovladavanje š irokim m asam a, u Tezam a se uka­zuje na značenje po n aša n ja sitne g radske buržoazije, seoskog p ro ­le tar ija ta , ili s itnog seljaka , a i s red n jak a . Ove bi d ruštvene slojeve treba li kom unisti p rid o b iti tak tikom jed instvene fronte.

B oljševizacija kom unističk ih p a r ti ja podrazum ijevala je i iz jaš­n jav an je o nacionalnom p itan ju . Ovaj je plenum IK K I p rihva­tio do tada već defin iranu S ta ljinovu tezu o suštin i nacionalnog p itan ja u zem ljam a p eriferije razvijenog kapitalizm a. O dbacuju­ći buržoaski po jam nacionalnog in teresa, S ta ljin odbacu je i m o­gućnost p o s to ja n ja posebnog pro lete rskog nacionalnog in teresa, kao d ijela njegove nacionalne sv ijesti. U ovom tipu zem alja S ta ­ljin s razlogom vidi u se ljaštvu okosnicu revolucionarne arm ijo pod vodstvom p ro le ta rija ta . U čvršćivanje tog revolucionarnog sa­veza vidi S ta ljin ne sam o u p o p u š tan ju se ljaš tvu u ag rarnom p itan ju . Po n jem u, u takvom je tipu zem alja nacionalno p itan je vitalni in teres seljaštva. Zbog toga je u takvim u v je tim a nacional­no p itan je u svojoj b iti se ljačko p itan je . Sva navedena p itan ja treb a ju posta ti dio tak tik e jed instvene fronte , ubrzavajuć i p re t­postavke za d ik ta tu ru p ro le ta rija ta .

M eđutim , različito st sad rža ja tak tik e jed instvene fro n te n ije zna­čila i sam osta lnost kom unističk ih p a r ti ja u p rocesu n jene reali­zacije. U Tezam a P lenum a se ističe da proces boljšev izacije Ko­m in te rne vodi n jenu p re tv a ra n ju u »svjetsku kom unističku p a r ti­ju«, u tem eljenu n a princip im a dem okra tskog cen tralizm a i bez frakcijsk ih borbi.

U sk ladu s načelnim op re d je lje n jem da usp jeh socijalizm a u SSSR-u u prvom redu ovisi o očuvanju revolucionarnog saveza radn ika i seljaka , koji na razin i K om in terne ra z ra đ u je tak tiku jed instvene fro n te sv jetskoga »grada« i sv jetskoga »sela«, B uha­rin je P lenum u predočio Teze o se ljačkom pitan ju .

Tvrdeći d a je to p itan je tem eljno za d ik ta tu ru p ro le ta r ija ta u svim zem ljam a u k o jim a p reovladava seljaštvo , a na in tern acio ­nalnom p lanu b o rb e za sv je tsk i socijalističk i p o red ak sadrži u sebi odnos sv jetskoga »sela« i sv jetskoga »grada«, B uharin uk a­zuje na tr i b itn a asp e k ta seljačkog p ita n ja o ko jim a m o ra ju ko­m un ističke p a r tije voditi računa. Prvi je feudaln i odnosi u poljo ­p rivred i, d rugi je refleks kap ita lis tičke eksp loatac ije na po ljopriv­redu , a treć i je nac ionalna neravnopravnost. U svim je zem lja­m a, ističe se u Tezam a, p risu tn a b o rb a buržoazije i zem ljopos­jed n ik a s p ro le ta rija to m za u tjeca j nad seljaštvom , a ti poli­tički procesi ne sm iju ići m im o kom unističk ih p a r tija . B uharin im a selek tivan odnos p re m a različitim slo jev im a seljaštva. K rup­

K om interna i taktika borbe »klase pro tiv k la se« 26

nog se ljak a o d b ac u je kao m ogućeg saveznika revolucije . Za s re d ­n jeg se ljak a tv rd i d a ga od p ro le ta r i ja ta d ijeli odnos p re m a v las­n iš tv u i tre b a ga n e u tra liz ira ti p o s tu p n im i to le ra n tn im odno­som p re m a v lasn ištvu nad zem ljom . K od sitn o g se ljak a nalazi za jedn ičk i in te re s s p ro le ta r ija to m , za n em aru ju ć i m ogućnost n je ­gova in te re sa d a d o b ije više, a ne m an je u k o ris t d ru štv en e svo­jine. Za seosku s iro tin ju kaže d a je »skrivena rezerva revolucije«, dočim seoski p ro le ta r i ja t i p o lu p ro le ta r ija t iz jednačava po v ri­je d n o s ti za rev o lu c iju s in d u s tr ijsk im p ro le ta r ija to m . G lobalno o c je n ju ju ć i, B u h arin i IK K I is tin sk i su v jerovali sam o onom dije lu seoskog s tan o v n iš tv a ko je n ije im alo p riv a tn e svojine. U Tezam a se za h tije v a od k o m u n ističk ih p a r t i ja b o rb a za s tv a ra n je jed instvene fro n te ra d n ik a i se ljak a , bez o b z ira na to š to je to »specifičan m eđuk lasn i savez«, sv rs tav a ju ć i se ljaš tvo bliže b u r­žoaziji nego p ro le ta r ija tu .

U uv je tim a k rize kap ita lizm a u v ijek se ja v lja ju ag rarno-seljačk i p o k re ti, ističe se u Tezam a, ko je t re b a p rid o b iti na s tra n u in te­resa revo luc ije na razne načine. T re b a d ife ren c iran o p r is tu p a ti č la n stv u se ljač k ih organ izac ija , g u ra ti n jih o v a »lijeva krila« na s u ra d n ju s p ro le ta r ija to m , n u d iti im b o rb u za s tv a ra n je radnič- k o-se ljačkih v lada, a sve to uz s tro g o vođen je ra ču n a o n jihovim n ep osredn im in teresim a . Po ocjen i iz Teza, ne sm iju se s tv a ra ti p osebne se ljačke s tra n k e pod vodstvom kom un ističk ih p a r ti ja , već u b loku s posto jeć im s tra n k a m a sitnog se ljak a privući u re ­volucionarn i savez s p ro le ta r ija to m . U ze m lja m a gd je p o s to ji n a­ciona lno p ita n je tre b a ga povezati sa seljačk im , u d u h u S talji- novc ocjene o nac ionalnom p ita n ju kao se ljačkom p ita n ju u zem ­lja m a u k o jim a p re v la d av a se ljaštvo .

U T ezam a se u k az u je i n a značen je p rid o b ija n ja u jed instvenu fro n tu s itn e g ra d sk e buržoazije , k o ja p reov ladava u nekim evrop­sk im ze m lja m a i od čijeg će p o n aša n ja ovisiti i u sp jeh p ro le ta r i ja ­ta u b o rb i p ro tiv k ru p n e bu ržoazije .

U T ezam a je posebno is ta k n u to značenje radničko-seljačk ih p a r­t i ja ko je su se u to v rijem e s tv ara le u nekim ko lon ija ln im zem ­lja m a p o d vodstvom snaga nac ionaln ih b u rž o azija u bo rb i p ro ­tiv s tra n e dom inacije . K om unističk im se p a r ti ja m a su g erira u la ­zak s n jim a u je d in stv en u fro n tu , kako bi u d anom tre n u tk u po­te n c ija l širokog a n tiim p erija lis tič k o g i narodnooslobodilačkog p o k re ta m ogle o k re n u ti u in te re su revo lucije p ro le ta r ija ta . Upuće­n a je i k r itik a k om unističk im p a r ti ja m a ko je o d b ija ju takvu ta k ti­ku ili se ide jno i o rgan izac ijsk i s ta p a ju sa snagam a antisocija- Iističke o rijen tac ije . T ako je Peti p ro šire n i p lenum IK K I shvatio boljšev izac iju kom unističk ih p a r tija .

Provedba komunističke taktike jed instva

»Lijeva skretanja« u RKP/b/ — SKP/b/

Slijed iti d a ljn ji razv itak globalnih tak tičk ih o p re d je lje n ja Ko- m in tem e n ije m oguće bez uvida u idejne sukobe u RKB(b), koji se u toku 1925. naglo zaoštrava ju . U ce n tru su in teresa XIV. konferencije RK P(b), od ržane 27—29. tra v n ja 1925. N jene su od­luke izuzetno znača jne za cje lokupan razv itak kom unističkog pok­re ta u sv ije tu , koji u p ravo sred inom dvadesetih godina ulazi u višegodišnju p ra k su »usklađivanja« svoje globalne i posebnih tak tik a s idejn im k re ta n jim a u sovjetskoj p a r tiji i d ruštvu . Od lukam a većine sud ion ika K onferencije p o tv rđena su osnovna op ­re d je lje n ja tad a šn je većine u PB CK RKP(b) u trim a sred iš­njim p roblem im a. Prvi je bio o p re d je lje n je o m ogućnosti izgrad­nje socijalizm a u jedno j zem lji u uv je tim a oseke revolucije iz \an sovjetsk ih p ro sto ra . To će o p re d je lje n je p rid o n ije ti svođenju in­teresa sv jetske revolucije na in terese vodećih s tru k tu ra sov jet­ske p a r tije i države. Drugi je prob lem bio ocjena o s tab ilizac iji k apitalizm a, bez onog »relativna«, ko jo j će 9. lip n ja 1925. B uharin p ridodati da SSSR im a p re d sobom dug period »m irne izolacije^ od s tran e kapitalizm a, k o ja će t r a ja ti negdje do 1945. godine. Is­tiče i jed n u v rlo in te re san tu tezu da stab ilizac iju kap italizm a p ra ­ti i s tab ilizac ija sovjetskog d ru štv a , ko jo j je na neki način po m ogao i m iran razv itak kapitalizm a.

Po ocjen i XIV. konferencije RKP(b) sov je tska je država u sp je­la izbjeći sve posljed ice o p ad a n ja revolucije u E vropi prvenstve­no zato je r je čuvala osnove revolucionarnog saveza rad n ik a i seljaka na U nutrašn jem p lanu razv itka zem lje, a na p lanu m eđu­narodn ih odnosa n asto ja la je očuvati ravnotežu. T ak tik a jed in ­stvene fro n te tad a šn jih sad rža ja sasvim se uk lapa la u citiranu ocjenu K onferencije RKP(b).

Ovim će se o p re d je lje n jim a K onferencije su p ro ts tav iti d o ta­dašn ji p ripadn ic i većine u PB CK RKP(b), Zinovjev i Kainc- njev, s tv a ra ju ć i tzv. N ovu opoziciju . T im e je o tv o ren proces n ji­hova prib ližavan ja T rockom , koje je prvenstveno tak tičke p ri­rode u odnosu na posto jeću većinu u PB.

U p rosincu 1925. XIV. kongres RKP(b) p o tv rd it će odluke p re t­hodne konferencije i odbaciti g led išta N ove opozicije. U nu tar CK p artije dolazi do u je d in jav a n ja većine oko S ta ljina , čija se o ri­jen tac ija na m ogućnost izgradnje socijalizm a u nekoj zem lji ocje­n jivala logičnijom i p ro b itačn ijom za SSSR od ljev ičarskog op­re d je lje n ja za n jeno povezivanje sa sudbinom sv jetske revolu­cije. U sk ladu s takvom ocjenom logično je s lijed ila po d ršk a po ­litici NEP-a kao i p rihvaćan je č in jen ice s tab ilizac ije kap italizm a i n jem u p rim jere n e dugoročne tak tik e jed instvene fro n te u zem ­lji i u K om intern i. Zbog toga je K onferencija p rihvatila i ocjenu o »izvjesnoj ravnoteži izm eđu snaga socijalizm a i snaga kap ita­lizma, u kojo j socijalizam h v ata predah«. U tom p redahu očito nije bilo m jesta sv jetsko j revoluciji.

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 28

O dlukom ovog K ongresa so v je tsk a je p a r ti ja p ro m ijen ila ime u SK P(b). U n jen u PB o d sad a d je lu ju dvije opozicije , tzv. Nova opozicija i »lijeva« pod vodstvom T rockoga. Na ap rilsk o m ple­n u m u CK SK P(b) 1926. one se u je d in ju ju u tzv. U druženu opo­ziciju , k o ju predvode T rocki, Z inovjev, K am enjev , Sokoljn ikov , K rupska . N a u d aru je n jihove k ritik e c je lo k u p n a u n u tra šn ja i v an jsk a p o litik a SK P(b), posebno n jen i nosioci u PB: S ta ljin , B uharin , R ikov i T om ski, kao i g lobalna tak tičk a o p re d je lje n ja K om in terne .

N a za jedn ičko j sjedn ic i CK i CKK SK P(b), održano j 14—23. s rp n ja 1926, Udružena opozicija izlazi s posebnom p la tfo rm om .

U n jo j ističe kao osnovni cilj o b ra n u in te re sa radn ičke klase p re d nale tom seoske i g ra d sk e bu ržoazije , ko je su proizvod po liti­ke NEP-a, ali i p a r ti jsk e i d ržavne b iro k ra c ije , ko je su sra s le s no­vom buržoazijom na š te tu so v je tsk e revolucije . Takav jc razvitak p rid o n io s iro m ašen ju in d u s tr ijsk o g p ro le ta r ija ta , u m jes to da on bude tem elj socija lis tičkog razv itk a d ru š tv a i da p re k o s in d ik a ta izražava snagu svoje m oći. U družena opozicija za h tije v a d ru g a ­č iju po reznu po litiku , k o ja će o p te re titi v iše »nepovsku b u r­žoaziju«. U in te re su je ra zv itk a socija lizm a u SSSR-u, ističe, ja č a n je kolek tivnog v lasn ištva u p o ljo p riv red i, ali se ono ne sm i­je ra zv ija ti n asiljem n ad se ljaš tvom , već dugoročnom p riv re d ­nom re fo rm om .

Udružena opozicija ističe p o tre b u bržeg ra zv itk a in d u s tr ije zem ­lje, š to b i treb a lo ući i u sad ržaj p rvog petogod išn jeg p lana n jen a razv itka. In a če je u p rin c ip u p ro tiv teze o m ogućnosti izgradnje socija lizm a u nekoj zem lji k o ja m in ira snage in te r­nac ionalne rev o lu c ije i k o n zerv ira revo luc ionarne p rocese u SSSR-u. R evolucija m o ra b iti p e rm a n e n ta n proces, tv rd i U druže­na opozicija , ko ji će ra d ik a liz ira ti ra d n ič k u k lasu , a ne pasiv izira­ti, kao š to to čini SK P(b) i ta k tik a je d in stv en e fro n te K om in ter­ne na in tern acio n aln o m p lan u revolucije . O portun izam je i Buha- rinova teza o stab ilizac iji kapita lizm a, ističe U družena opozicija, je r n iti je is tin ita , n iti p ridonosi ja č a n ju k lasne b o rbe p ro le ta ­r ija ta . Po n jeno j ocjen i cje lo k u p n a v an jsk a i u n u tra šn ja po litika SKP(b) i g lobalna ta k tik a K o m in tern e znače izd a ju ciljeva o k to ­b arsk e revolucije .

G ledišta U družene opozicije p lenum CK SK P(b) je g latko od­bio, ali su o sta le posljed ice u redov im a s ta re garde boljšev ika. Počeo je tih ra sc jep , sv jes tan i pod p ritisk o m , a redovi opozicije n isu bili tak o jed in stv en i da bi m ogli izd ržati p ritisk e koji su uslijed ili. U nem ogućnosti d a s tek n e p revagu u redov im a vodstva sov jetske p a r tije , U družena opozicija pok u šala je p ro d o r sa svo­jim kon cep cijam a u K om in tern i, č iji je p re d sje d n ik bio Zinovjev. M eđutim , tam o je već tekao p roces b o rbe p ro tiv »lijevih« sk re­tan ja .

Prm'cdba komunističke taktike jedinstvene fronte 29

»Lijeva skretanja« u Kominterni

U m eđuvrem enu je vodstvo K om in terne dosljedno likvidiralo jedno po jed n o u p o riš te »lijevih sk re tan ja« u nizu kom unističk ih p artija . U tim se rašč išćavan jim a često u p o treb ljav a i p o jam »ul- traljevica«, ko ji n ije p o drobn ije analiz iran , ali je oc ijen jen kao o rijen tac ija »sitnoburžoaskih avan tu rista« . U tim je raščišćava­n jim a sta ljin skom ce n tru u PB CK SKP(b), kao i u raznim ru ­kovodećim tije lim a K om interne , bilo prvenstveno u in teresu lik­v idirati u p o riš ta Trockoga, a za tim i U družene opozicije u svim kom unističk im partijam a .

In terv en c ija u p ravcu likv idacije »lijevih skre tan ja« u toku 1925. i u 1926. b ilo je u svim kom unističk im p ar tijam a , a im ale su dvos­tru k učinak. Prvi je učv ršćivanje o p re d je lje n ja p re m a novoj tak ­tici, d rug i je su p tiln a likv idacija svih onih kadrova koji su m ogli p r id o n ije ti ja č a n ju u tje c a ja Trockoga i osta lih p rip ad n i­ka Udružene opozicije. O ba su p rocesa tek la paralelno , a n au š trb vrem enu prilagođene nove tak tik e K om in terne i po litike NEP-a.

Takav su učinak im ale i od luke Šestog proširenog p lenum a IK K I, održanog od 17. veljače do 15. o žu jk a 1926.

O cjena je P lenum a da je n a snazi »izvjesna d jelom ična s tab i­lizacija kapitalizm a, ali se period n jegova o p ad a n ja nastavlja«. Do­kazi se nalaze u spo rad ičn im š tra jk o v im a u E ngleskoj, F rancus­koj, N jem ačkoj, Poljskoj i u A ustriji. Oni se nalaze i u p okre­tim a širok ih m asa u kolonijam a, a u sporavan je slom a stab ilizac ije kap italizm a o b jašn jav a se š irokom ekonom skom pom oći ev rop­skim d ržavam a od s tran e SAD-a. T ra jn e fak to re destab ilizacije sv jetskog kap italističkog sistem a vidi Plenum u dvam a fak to rim a: prvi je p o sto ja n je SSSR-a, d rug i su an tiim p erija lis tičk i p okre ti u ko lonijam a i u po lukolonijam a. G lobalna je oc jena P lenum a da os­novicu suvrem enih p ro tu rje čn o s ti u sv ije tu čini sukob izm eđu SSSR-a i SAD-a. Zbog toga o cje n ju je d a je SSSR »m asštab us­p jeh a sv jetskog socijalizm a uopće — os sv je tske p ro le te rsk e re ­volucije«.

P om nija analiza doku m en a ta P lenum a upozorava da je IK K I m ogućnosti ra sp ad an ja kap italizm a traž io prvenstveno u krizi m eđunarodn ih odnosa, ne i u njegovim u n u trašn jim p ro tu rje č ­nostim a. T akvom je o p re d je lje n ju b ila p rim je re n a to leran tn i- ja tak tik a jed instvene fronte . F rancusku P lenum proglašava os­novnim pokre tačem novih ra tn ih sukoba, prvenstveno usm je ren ih pro tiv N jem ačke i SSSR-a. O cjena je izvedena iz uloge Francuske u koncip iran ju versajskog s is te m a i odnosa te države p re m a SSSR-u u to vrijem e. S ov je tska v an jsk a po litika toga vrem ena izu­zetno je za in te resiran a za poražene zem lje u p rvom svjetskom ra tu .

O čekujući od p o k re ta u ko lonijam a više nego od radničke klase zapadnoevropskih kap ita lističk ih zem alja, Plenum je upozorio

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 30

d a je u osnovi ta k tik e k o m u n ističk ih p a r t i ja tih ze m alja b o rb a za se lja š tv o i nac io n aln o u g n je ten e m ase. R azo č aran je u zapad­n o evropsk i ra d n ič k i p o k re t b ilo je veliko, a op tim izam s obzi­ro m n a m ogućnosti d es tab iliza c ije k ap ita lizm a n a njegovoj p e ri­fe r iji p o d g rijav a li su i veliki u sp jes i ta k tik e jed in stv en e fro n te n a p ro s to r im a K ine. K o lon ija lne zem lje p rog lašene su »rezer­vom sv je tsk e p ro le te rsk e revolucije« , a nacionalnooslobod ilačk i p o k re ti ze m alja Ju žn e A m erike »fak to rom s la b lje n ja SAD-a«. N e­ki su se rukovod ioci k o m u n ističk ih p a r ti ja tih reg iona i zem alja su p ro ts tav ili ulozi »rezerve revolucije« , ali bez u sp jeha .

D rugi je p ro b lem P lenum a b ilo p ita n je provedbe tak tik e je ­d in stv en e p ro le te rsk e fron te . A naliz irajući p rilike u zapadnoev­ro p sk o m ra d n ič k o m p o k re tu vodstvo K o m in tern e nem a snage p riz ­n a ti d a su k o m u n ističk e p a r ti je p riv re m en o p o tisn u te u većini ra d ­n ičke k lase, d a je s tab iliz ac ija k ap ita lizm a o jač a la u n jo j u tje ­caj so cija ld em o k ra tsk o g ide jnog p ravca. P lenum o c je n ju je da je nova ta k tik a jed in s tv en e fro n te p rid o n ije la ra z o č a ra n ju m a­sa u p o litik u so c ija ld em o k racije , k o je p rid o n o si n jen o j d ife ren ­c ijac iji i s tv a ra n ju u n jo j »lijevog krila« sp rem nog na su ra d n ju s k o m u n ističk im p a r ti ja m a . T vrd i d a u m asam a so c ija ld em o k rat sk ih s tra n a k a i s in d ik a ta ja č a ugled SSSR-a, a c je lo k u p n a se ocje­n a donosi na tem elju ta d a u sp ješn e su ra d n je izm eđu b ritan sk ih i so v je tsk ih s in d ik a ta . U d o k u m en tim a P lenum a se ističe da su m ase »instinktivno« o sje tile p rib ližav a n je r a ta i sp rem ne su za tak tik u jed in s tv en e fro n te »pod m asštabom «, tj . pod vodstvom SSSR-a. Ni je d n a od naveden ih o cjen a n ije odgovara la rea ln o sti toga vrem ena. P lenum je ovako d efin irao ta k tik u jed instvene p ro le te rsk e fro n te : »Ova ta k tik a izražava m eto d u revo luc ionar­ne ag itac ije u m asam a, m eto d u o sv a ja n ja većine ra d n ik a za p la t­fo rm u K om unističke in tern acio n ale , m eto d u odgo ja m asa socijal­d em o k ra c ije u d u h u m arksizm a , a p ro tiv re fo rm istič k o g u tje ­caja.« P rem a tom e, ta k tik a jed in stv en e p ro le te rsk e fro n te n ije b ila o d u s ta ja n je od rev o lu c io n arn e p la tfo rm e Prvog i D rugog kongresa K om in terne , ona je sam o prilagođena č in jen ic i poraza revo lucije u zapadno j E vropi i p o ra s tu u tje c a ja socijaldem o­kracije .

P lenum s velikim op tim izm om govori o »sve boljim uv jetim a za pob jed u socijalizm a u Evropi«, za s tv a ra n je »S jedinjenih d r ­žava so cija lis tičk e Evrope«. N jenoj realizac iji p rid o n ije t će je ­d instvena fro n ta p ro le ta r i ja ta i u g n je ten ih n a ro d a c ijeloga sv ije­ta. R evolucionarn i p roces tra n sfo rm a c ije E vrope u socija lis tič ­ku za jedn icu shvaća se dugoročn im zadatkom , p rilagođenim ob­jek tiv n im p rilik am a u svakoj zem lji posebno. Osim toga, isLi- če P lenum , nova d ržava m ože se zvati i »S jed in jene države rad- ničko-se ljačkih re p u b lik a Evrope«, ra ču n a ju ć i n a č in jen icu da sve ev ropske d ržave neće im ati u v je ta izravnog p re la sk a na d ik ­ta tu ru p ro le ta r ija ta .

P lenum je posvetio veliku p ažn ju i »skre tan ju« kom unističk ih p a r ti ja u provedb i ta k tik e jed in stv en e fron te . I s ta k n u ta su dva os­novna prob lem a: p rv i, p o s tav ljan je u v je ta socija ldem okratsk im

Provedba komunističke taktike jedinstvene fronte 31

radn ic im a ko je oni ne m ogu p rih v a titi j e r su jo š pod u tjeca jem re­form izm a, i d rugi, p rihvaćan je su ra d n je sa snagam a socijalde­m okracije u z odbac ivan je k ritik e n je n a (političkog d je lo v an ja i idejn ih op red je ljen ja . D rugim riječ im a, Plenum re g is trira posto­jan je »ljevice« i »desnice«. U p ris tu p u provedbi tak tik e jed in ­stvene fro n te ra d n ik a i se ljak a n a P lenum u se traž i način iz­b jegavan ja su ra d n je sa seljačk im s tran k a m a pod vodstvom na­c ionalnih bu ržoazija i nasto ji re d u c ira ti tu su ra d n ju na njihova »lijeva krila«.

In te resan tn i su m otivi o d b ijan ja provedbe tak tik e jed instve­ne fron te u pojed in im kom unističk im p artijam a . N avest ćem o sam o neke od n a jin te re san tn ijih . P lenum n apada »ultraljevicu« u KP N jem ačke je r o d b ija provedbu tak tik e jed instvene fron te tv rdn jom d a je nova tak tik a izm išljena u in teresu SSSR-a. Iako u toj tv rd n ji im a d o sta nekorek tnog odnosa, im a i zrno istine kada se rad i o s ta ljin sk o m cen tru . S d ruge s tran e , »ljevica« u KP F rancuske o d b ija su ra d n ju sa snagam a socijaldem okracije uz obrazloženje da ukoliko je ta su ra d n ja tak o b itna , popu t one izm eđu b ritan sk ih i sov jetsk ih sind ika ta, neka sovjetsk i sindi­kati uđu u A m sterdam sku sind ikalnu cen tralu .

KP Engleske za m je ra se d a ne vodi dovoljno ra ču n a o čin jen ic i da radnic i »još im a ju iluziju o pa rla m en ta riz m u i liberalizm u«, p ro tiv kojih ova p a r ti ja tre b a »provesti kam panju« . KP N or­veške sugerira se jač an je posebne radn ičke p a r ti je (L abour p a r ­ty), m im o već posto jeće socija ldem okratske o rijen tac ije , u koju tre b a »spriječ iti u lazak radnika«. P ritom se govori o č itavom ni­zu »skretanja« u ev ropskim kom unističk im p ar tijam a , a da se ne razm išlja o tom e kako je upravo s tv a ra n je para le ln ih ra d ­ničk ih p a r ti ja sek tašen je u provedbi tak tik e jed instvene p ro le­terske fronte .

Po ocjeni Šestog proširenog p lenum a IK K I, u Kini se razvija snažan nacionalnooslobodilački p o k re t pod paro lom nezavisnosti i s tv a ra n ja narodne v lasti. K oliko je već u sam om poče tku su ra d n je izm eđu K uom intanga i KPK bilo razlika u p ris tu p u suštinsk im problem im a, n a jb o lje p o tv rđ u je ocjena P lenum a da je os­novica nove n arodne v lasti rad n ičk a k lasa, š to očito n ije bilo i m išljen je K uom intanga. Lako je uočiti da je IK K I sprem an podržavati sam o one tokove k ineske revolucije koji idu u p rav ­cu d o v rša v an ja n jen e b u rž o askodem okra tske e tape, ko ja dalje evolu ira ti d ik ta tu ru ra d n ik a i seljaka . K uom intang očito ne želi ići da lje od bu ržoaskodem okra tske revolucije i s tv a ra n ja m oder­ne kap italističke Kine, čak ni njegovo »lijevo« krilo na koje je IK K I d o sta računao .

K oji su, po ocjen i P lenum a, osnovni zadaci KPK u danim uvje­tim a razvitka revolucije? Prvi, revo luc ion iran je k ineske arm ije i m asa; drugi, b o rb a p ro tiv »ultralijevog« i »desnog« sk re ta n ja . »Ultraljevica« im a tendencije »preskakan ja revolucionarnodem o- k ra tsk e e tap e i p re lask a ravno n a zadatke d ik ta tu re p ro le ta ri ja ta i sovjetske vlasti«. P lenum s razlogom zam jera »ultraljevi-

K om interna i taktika borbe »klase pro tiv k lase• 32

čarim a« o d b ac iv an je s u ra d n je sa se ljaš tvom , k o je je »osnovica k ineske n ac ionalnooslobod ilačke b o rbe , o k o jem u ovise revolu- c io n a m o d e m o k ra tsk e ten d en cije u n a ro d nooslobod ilačko j borbi«. K oji je za d a ta k K PK u d an im u v je tim a? K ako ističe P lenum » stv a ra n je sam o sta ln e rev o lu c io n arn e d em o k ra tsk e v lasti u save­zu ra d n ik a i seljaka« . U o d n o su n a k o je snage tre b a ova v last b iti sam o sta ln a? U odn o su n a snage k ru p n e buržoazije , oli­čene u »desnici« K uom in tanga. N a ovim je p ro b lem im a počeo i zav rš io ra sc je p izm eđu K u o m in tan g a i KPK.

K oji su osnovni zadac i sv ih k o m u n ističk ih p a r ti ja u p rovedbi ta k tik e jed in s tv en e fro n te ? Po o cje n i P lenum a nova tak tik a tre ­b a dovesti do jed in s tv en e fro n te k o m u n ista i m asa, tre b a raz­b iti »ultralijeve« i »desne« snage u kom u n ističk im p a r ti ja m a i s tro g o b ra n it i p o litič k u p la tfo rm u Petog ko n g resa K om in terne i one o d lu ke n jen a T rećeg kongresa k o je su znača jne za ovo doba. P o treb n o je vod iti ra č u n a o naizgled s itn im p rim je d b a m a IK K I. P rva je is tic an je »ultraljevice«, ko ja , k ak o ističe P lenum , n ije on a is ta iz v re m e n a 1921— 1922. i nem a u sebi više n ičega revo­lucionarnog . N e govori o »ljevici«, j e r se ta j p o jam m ogao shvatili i kao n a p a d n a »progresivne« snage u k o m unističkom po k re tu . Ni »desnica« n ije više ono š to je b ila 1921— 1922, ističe P lenum , ka­d a je vod ila b itk u za svoje o slo b ađ an je od u tje c a ja so cija ld e­m o k rac ije , a d an a s se s n jo m stap a .

Z ašto Š esti p ro š ire n i p lenum IK K I in z is tira na p la tfo rm i ta k ­tik e je d in stv en e fro n te Petog k o ngresa K om in terne , a sam o na on im o d lu k am a n je n a T rećeg ko n g re sa iz 1921. »koje su zna­ča jn e za ovo doba?« P od sjećam o d a je p la tfo rm a T rećeg kongre­sa K o m in tern e L en jinova k oncepcija jed in stv en e fron te , p rožeta š irin o m p ris tu p a i o s lo n je n a n a p roces d em o k ra tiz ac ije u S ov je t­skoj R usiji š to se o s tv a ru je po litik o m NEP-a. S d ruge s tran e , u p ­ravo je Peti kongres K o m in tern e k re n u o lagano »ulijevo«, zaoš­tra v a ju ć i u v je te za su d je lo v an je k o m u n ista u provedbi tak tike je d in stv en e fron te . Ovi ta k tičk i pom aci Šestog p lenum a IK K ! jed v a su vidljivi, ali p osto je .

P lenum o c je n ju je da vodeće snage so cija ld em o k racije m in ira ­ju rev o lu c iju u cije lom sv ije tu , tak o i u Kini. T re b a se čuvati n je ­na u tje c a ja , a n a jb o lji je način ra šč išćav an je p o jm a u n u ta rp a r- tijsk e d em o k racije . U to m e se najv iše angažirao sam S ta ljin , ko­ji je n a P lenum u is ta k ao d a p o jam u sebi sad rži s tv a ra n je jak e p a r tije , sv jesne p ro le te rsk e discip line, a ne p a r ti je p ro fesional­n ih d isk u ta n a ta . P a rt i ja m o ra b iti »m onolitna«, u sk ladu s od lu k a­m a D esetog kongresa RKP(b) iz 1921, k ad a je za b ran je n o p osto ­ja n je frak cija .

U duh u od lu k a P lenum a o b o rb i za izg radn ju »monolitnih« ko­m u n ističk ih p a r ti ja , u slijed io je i p roces cen tra lizac ije K om in­tern e i p re n o šen ja p rav a od lu čiv an ja n a čitav niz n jen ih izvršnih tije la .

O vako k oncip iran p ris tu p p rovedb i tak tik e jed instvene fro n ­te K om in terne naišao je na o d b ijan je vodećih snaga socijalde­

m okracije . Tako je odbačen p rijed log P redsjedn ištva IK K I od 26. trav n ja 1926. o s tv a ra n ju jed instvene p ro le te rsk e fron te spa­jan jem A m sterdam ske s indikalne in ternacionale i CSI. P roblem se njegove provedbe jo š više zakom plic irao nakon p ro p asti ge­neralnog š tra jk a u Engleskoj u sv ibn ju 1926. i neusp jeha š tra jk a in d ara , što su ga svesrdno m ate rija ln o pom agali sovjetsk i sindi kati. P redsjedn ištvo IK K I je 6. lipn ja zaključ ilo da je p o d iz a n j e š tra jk a u Engleskoj bilo ispravno, bez obzira na čin jen icu s ta ­bilizacije kapitalizm a. Njegovu su neusp jehu pridon ijele snage re fo rm ista u sind ikalnom po k re tu E ngleske, a ta č in jen ica upo­zorava, ističe P redsjedništvo , da bez likv idacije njihova u tjeca ia u radničkom pokre tu nem a pobjede nad kapitalizm om .

Provedba komunističke taktike jedinstvene fronte 3 3

Sinhronizirana akcija protiv »lijevih skretanja«

u SKP/b/ i u Kominterni

Z načajno je uočiti č in jen icu da se zao štrav an je odnosa većine p rem a »ljevici« u vodstvu SKP(b) v rem enski pok lapa s prvim velikim porazom p o k u šaja s tv a ra n ja akcionog jed in stv a izm e­đu kom unističk ih i socija ldem okratsk ih s ind ika ta u provedbi ta k ­tike jed instvene p ro le te rsk e fron te u E ngleskoj. Poraz engleskog p ro le ta r ija ta in icirao je p rve o štre kom en tare u vodstvu Komin- tem e o p ro m aša ju nove tak tike , dajući a rg u m e n tac iju »ljevici« u SKP(b) u bo rb i p ro tiv po litike NEP-a, a n a p lanu po litike Ko- m in te m e za osudu tak tik e jed instvene fron te . N ije s lučajno sre­dinom 1926. od ržana za jednička sjedn ica CK SKP(b) i CKK sa čla­novim a P red sjed n iš tv a IK K I. N a dnevnom su red u b ila dva p roblem a: prob lem »lijeve« opozicije u SKP(b) i p rob lem d a lj­njeg d je lovan ja A nglo-sovjetskog sindikalnog kom ite ta. Kao p re d ­sjedn ik K om in terne Zinovjev se založio za likv idaciju tak tike jed instvene fro n te »odozgo« i traž io je ida KPK iziđe iz K uom in­tanga, a isovjetski s ind ika ti iz A nglo-sovjetskog kom ite ta. Ind i­k ativna je b ila d isk u s ija P alm ira T ogliattia , p re d sta v n ik a KP I ta ­lije. Po njegovu m išljen ju A nglo-sovjetski kom ite t sredstvo je tak ­tike jed instvene p ro le te rske fro n te i im a ob iljež ja političkog blo­ka s vođam a socijaldem okracije . U provedbi takve tak tik e nu­žan je i ovaj n jezin asp ek t j e r većina radn ičk ih m asa ide za vod­stvom socijalne dem okracije . S u p ro ts ta v lja ju ć i se prijed logu ras- p u štan ja A nglo-sovjetskog kom ite ta, T ogliatti je upozorio da bi takav potez š tetio tak tici jed instvene p ro le te rsk e fro n te u F ran ­cuskoj i u Ita liji, a n jezin bi poraz u tim d ržavam a u jedno zna­čio i likvidaciju te tak tike.

V odstvo U družene opozicije p o sta je sv jesno m ogućih poslje­dica idejnog ra sc jep a po razv itak kom unističk ih p a r ti ja i p re d ­laže sm irivan je polem ike. S ta ljin isk o riš tav a situaciju . Od T roc­koga i Zinovjeva traž i da se i javno o d reknu svojih p ris ta ša u

dru g im k o m u n ističk im p a r tija m a , š to oni i čine. Z ab rin u ta za p e rsp ek tiv u p ro v ed b e ta k tik e je d in stv en e fro n te , 23. listo p ad a 1926. većina is ta k n u tih vođa ev ropskog k o m u nističkog p o k re ta traž i od p re d s to je ćeg p len u m a IK K I u d a lja v a n je Z inovjeva s po ­lo ža ja p re d s je d n ik a K om in terne . N jihova se ak c ija izvrsno uk lo ­p ila u p ro c es likv idacije »ljevice« u SK P(b) i u svim kom unistič­kim p a r ti ja m a . V ećina u PB CK SK P(b) zn a t će se o k o ris tili novom situ a cijo m . P rilik a se p ru ž ila n a XV. k onfe renc iji SKPfb), od ržano j od 26. listo p a d a do 3. stu d en o g 1926. V jeru juć i da je došlo n jegovo vrijem e, T rocki je n a k o n fe ren c iji o š tro napao u k u p n u p o litik u SK P(b) i K om in terne .

Polazeći od p rilik a u SSSR-u, T rocki je oc ijen io da je pad in­d u s tr i jsk e p ro izv o d n je za o š tr io odnos selo-grad, a s lab a je žetva povećala so cija ln e raz like u selu. P o treb n o je više o p te re titi boga­tog se ljak a , is tiče T rocki, ne i s re d n ja k a , sp riječ iti k re d itn u po­litik u d ržave u a g ra ru k o ja p re fe r ir a bog atijeg se ljaka , a u isto v rijem e slab i m a te r ija ln i po ložaj ra d n ič k e klase. T rocki je ja s ­no p re d la g ao ja č a n je p ro c esa in d u s tr ija liz ac ije zem lje na račun ak u m u lac ije k a p ita la n a jač im p riv a tn im se ljačk im g o sp o d ars t­vim a.

O dbacio je B uh arin o v u tezu o s tab ilizac iji kap ita lizm a, ko ja je p rid o n ije la , tv rd i T rock i, z a v ara v an ju o m ogućnosti p rovedbe ta k tik e jed in s tv en e p ro le te rsk e fro n te s vodstv im a socija ldem o­kracije . A rg u m en taciju ove teze vidi u n eusp je lom generalnom š t ra jk u u E ng lesko j, k o ji d o kazu je i b esm islen o st d a ljn jeg oču­v an ja A nglo-sovjetskog sind ika lnog k o m ite ta . T rocki k ritiz ira i s u ra d n ju s K u om in tangom u K ini. N ova je ta k tik a p rid o n ije la o d b ac iv an ju teo rije o p e rm a n en tn o j revo luciji, š to je SKP(b), po ocjen i T rockoga, uč in io p re d više godina.

V ećina je na k o n fe ren c iji p re d b ac ila T rockom da njegov zah­tjev za b ržom in d u s tr ija liz ac ijo m SSSR-a vodi u sukob u rb a ­nog k o lek tiv izm a i se ljačkog indiv idualizm a, p ro tiv kojega je i u sm je re n a p o litik a NEP-a. Z lu rado su m u predbacili da sc n ije o s tv a rila n jegova tv rd n ja o su k o b u ru sk e revolucije i konzer­vativne E vrope. T rocki je odgovorio: »Živi sm o je r E vropa više n ije o n o š to je bila!« M eđutim , iz v las tite spozna je da E vropa vi­še n ije onakva kakva je b ila do sred in e dvadesetih godina, T roc ki n ije izvukao za k lju č ak o p o treb i k o n c ip ira n ja d ru g ačije glo­baln e ta k tik e K om in terne . N apro tiv . R evolucija je u R usiji p re ­živjela, to p rizn a je i T rocki, ali d o d a je kako to ne znači da se neće ponoviti sukob sa seljaš tv o m u zem lji i s kapita lističk im zapadom . P ro cjen a m u je rea lna , ali ne i pouke.

Trocki s razlogom su m n ja u m ogućnost izgradnje socijalizm a u jed n o j zem lji kao dovršenog p rocesa. P osebno bez podrške sv je t­ske revolucije , bez p ob jede b a rem jed n e p ro le te rsk e revolucije u zapadnoj Evropi. U koliko bud em o napredovali puževim korakom u b o rb i za socijalizam i ak o ok renem o leđa sv je tsko j revoluciji, upozorava T rocki, suk o b it ćem o se s novim opasnostim a, ali u težim uv je tim a. S razlogom upozorava na č in jen icu d a je in-

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 3 4

teres sovjetske države p revladao id e ju p ro le te rskog in ternaciona­lizma. B rine ga m ogućnost d a gradnja socijalizm a u SSSR-u m o­že p o tra ja ti n a jm an je 30 do 50 godina, kako je is ticao i Lenjin. Sto ako u m eđuvrem enu pob ijed i socija listička revolucija u za­padnoj Evropi, p ita se T rocki? S obzirom na stu p an j i tem po socijalističkog razv itka u SSSR-u vidio je njegovo zaosta jan je u odnosu n a buduću socija lističku E vropu, nesposobnost da vlas­titim p rim je ro m pridonosi bo rb i za d ik ta tu ru p ro le ta r ija ta kao dugoročnom sv jetskom procesu.

O takvim m ogućnostim a SKP(b) ne razm išlja , tv rd i T rocki. Po­born ici m ogućnosti izgradnje socijalizm a u jedno j zem lji polaze od t r i p re tpostavke. P rva je da će E vropa u ekonom sko-socijal- nom pogledu s tag n ira ti, a bu ržoazija i p ro le ta r ija t će održavati pogibeljnu ravno težu svojih odnosa, p ridonoseći s tv a ra n ju p re t­postavki izgradnje socijalizm a u SSSR-u. D ruga je da je k ap ita ­lizam sposoban za uspon, p re m a tom e nem a ni p re tp o stav k i za revoluciju . T reća je da se kap italizam rasp ad a, ali ra d n ič k a k la­sa nem a snage da ga ruši. Z ašto b i kom unisti treb a li v jerovati u m ogućnost izgradnje socijalizm a u jedno j zem lji? P osto ji i ona druga: nem a pob jede socijalizm a u jedno j zem lji bez pob jede re­volucije evropskog p ro le ta rija ta . »Ne kažem d a ne m ožem o u a p so lu tnom sm islu«, k o rig ira se Trocki, »iako je sov je tska država de­fo rm ira n a b irok ra tizacijom « , do d aje on, i upozorava: »Ukoliko S ta ljin nastav i ovakvim m etodam a d jelovan ja , posto ji m ogućnost da SSSR dob ije dv ije kom unističke partije.«

Trocki s razlogom upozorava d a po jam »intervencija im p erija­lizma« ne znači uv ijek i o ružan i r a t p ro tiv snaga socijalizm a. To je sam o d rtigač ija m etoda borbe . Ne t re b a zaboraviti, tv rd i T roc­ki, d a je po litik a k o n ce n triran a ekonom ija i da ekonom ski od­nosi SSSR-a s im perija lis tičk im d ržavam a sad rže u sebi »inter­venciju«. M eđutim , tv rd i Trocki, B uharin p o jam »intervencija« svodi isk ljuč ivo n a vojnu in tervenciju . In te resan tn o je istaći da Trocki u ekonom skoj su ra d n ji izm eđu k ap ita lis tičk ih i so­cijalističk ih d ržava ne vidi m ogućnost ja č a n ja ekonom skih osno­va socijalističkog sistem a.

N a jo š triji oponen t tezam a T rockoga b io je B uharin , a rušeći ih zaboravio je d a su u n jim a sad ržane izuzetno znača jne optuž­be b iro k ra tizac ije sovjetske države i p a rtije , ru še n ja principa dem okratskog cen tra lizm a i sta ljin izacije SKP(b). N apro tiv , Bu­harin je svoju energ iju u sm je rio na ob ra n u ekonom skih osno­va po litike NEP-a i g lobalne tak tičk e o rijen tac ije K om interne na jed instvenu fron tu . O ptužio je Trockoga da tezom o p e r­m anen tno j revoluciji m in ira n ju sam u, d a izaziva jač an je su­p ro tn o sti izm eđu radn ičke klase i se ljaš tv a u SSSR-u, a svojim odnosom p rem a sad ržajim a kineske revolucije p ro p ag ira n jeno uništen je.

B uharin se okom io i n a in te rp re ta c iju p o jm a »intervencija« u T rockoga. 2 a Trockoga je r a t n astav ak po litike drug im sred ­stvim a, kaže B uharin , dakle, svejedno m u je im a li ga ili ga

Provedba komunističke taktike jedinstvene fronte 3 5

nem a, svejedno m u je , trg u jem o li ili ra tu je m o s k ap ita lis tič ­kim državam a. B u h arin traž i p re d ah za SSSR. S v je sta n je s ta b i­lizac ije k ap ita lizm a i o b jek tiv n ih m ogućnosti re v o lu c io n iran ja za­p ad n oevropske ra d n ič k e k lase. N jegova je v izija v an jsk e politike SSSR-a u b iti m iro lju b iv a koegz istencija d v a ju sistem a. P ledi­ra za p o s tu p n u likv idaciju k ap ita lizm a od n jegove p eriferije , u rev o lu c io n arn o m savezu ra d n ik a i se ljak a i nac ionalno ugn je ten ih m asa k o lon ija i po lu k o lo n ija i nerazv ijen ih zem alja. Za n jega je i p o litik a N EP-a koegz istencija izm eđu p riv atn o g i d ruštvenog v lasn iš tva dugoročnog tra ja n ja .

S ta ljin je op tužio T rockoga za g u ra n je p a r ti je p ro tiv seljaka , odbacio je p re tje ra n i p roces in d u s tr ija liz ac ije SSSR-a, koji bi p ri­donio o siro m ašiv an ju ra d n ik a i se ljaka . Ne o dbacu jući u p rin ­c ipu m ogućnost brže in d u s tr ija liz ac ije zem lje S ta ljin je već ta ­da p rih v a tio neke k ritik e »ljevice«, a li m u je u p osto jeć im uv­je tim a v iše odgovara lo lik v id ira n je n jen ih is ta k n u tih nosilaca. O toj čin jen ic i n isu vodili ra ču n a B uharin , R ikov i Tom ski.

K o n feren cija je isk lju č ila T rockoga, Z inovjeva i K am enjcva iz PB CK SK P(b), a de legaciji SK P(b) u IK K I postav ila jc zah tjev da sm ijen i Z inovjeva s po loža ja p re d s je d n ik a K om interne . Ide jn i sukob i u SK P(b) iz ravno su povezani s IK K I.

Od 22. s tudenog do 16. p ro s in ca 1926. od ržan je Sedm i p ro ši­ren i p len u m IK K I, k o jem u n ije p re d sje d av a o Zinovjev, n iti je p redvod io delegaciju SK P(b). S m ijen je n je s te dužnosti bez kongresa K om in terne .

P lenum je b ez p u n o ra z m iš lja n ja sm ijen io Z inovjeva s položa­ja p re d s je d n ik a K o m in tern e i n a ta j položaj postav io B uha­rina . O b ratim o p až n ju osnovnim p o ru k a m a iz S ta ljinova re fe­ra ta na P lenum u. O štro je n ap a o g led iš ta U družene opozicije u SK P(b), s a rg u m e n tac ijo m k o ja puno toga o b jašn jav a . C ijeli svijet g leda u nas, uzv iku je S ta ljin , a u sp jeh socijalizm a ovisi o osnov­no m in s tru m e n tu d ik ta tu re pro letarija ta . T aj je in s tru m en t SKP (b), kaže S ta ljin , i on a m o ra b iti o sposob ljena za ta j zadatak . O čito je po n jegovu su d u b ila o nesposob ljena a k tiv n o stim a U dru­žene opozicije, a članov im a IK K I n ije bilo svejedno da li se SKP(b) ra sp ad a ili ne ra sp ad a. Ovako postav ljen prob lem ga­ra n tir a o je u sp je h S ta ljin o v a ce n tra . N ije točna tv rd n ja opozi­cije d a se SSSR z a tv a ra u svoje gran ice, da je izdao ciljeve sv je tsk e revolucije , is tiče S ta ljin . N acionaln i i in ternacionaln i za­daci SSSR-a s lije v aju se u jed in stv en i za d a tak o slo b ađ an ja pro ­le ta r ija ta od kap italizm a. M eđutim , ističe S ta ljin , za izgradnju socijalizm a u SSSR-u nije nužna izravna revo luc ionarna podrška ko m unističk ih p a r ti ja k ap ita lis tičk ih zem alja. Očito je već tada ocijen io d a je o b ra ta n proces neizbježan.

U m jesto p o d ršk e n ap o rim a SK P(b) U družena opozicija pove­zala se s n e p r ija te ljim a so cijalizm a u inozem stvu, ističe S ta ljin , m isleći na o b jav ljiv an je u inozem stvu poznatog »Lenjinova te s ta ­m enta«. N ije izd a ja sv je tsk e revolucije povezivanje sovjetsk ih s in d ik a ta s b ritan sk im a , tv rd i S ta ljin . P ritom n ije m islio na ja ­

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 3 g

Provedba komunističke taktike jedinstvene fronte 37

čanje tak tik e jed instvene p ro le te rsk e fronte , već na doprinos ove su ra d n je borb i p ro tiv in tervencije na SSSR, koji je centar oku p ljan ja sv jetskog p ro le ta r ija ta u bo rb i pro tiv im perija lis tič ­kog ra ta .

N akon vrlo b u rn e d iskusije Plenum je osudio d je lovanje Udru­žene opozicije, podržavajući g led išta XV. konferencije SKP(b). U posebnoj R ezoluciji o ru sko m p ita n ju is takao je da je SSSR glav­ni o rg an iza to r sv jetske revolucije , a da je SKP(b) već dokazala i pokazala svoj p ro le te rsk i in ternacionalizam . T ako je S ta ljin nam etnuo vodstvu K om interne tezu o ovisnosti u sp jeh a sv je t­ske revolucije od snage SSSR-a. P ritom SSSR ne shvaća rav­nopravnim p artn e ro m , već »glavnim organ iza to rom sv jetske re­volucije«. Plenum je nared io svim kom unističk im p a r tija m a ot varan je procesa bo rbe p ro tiv »trockizma«, koji je posebno zna­ča jan »u vrijem e im perijalističkog o k ružen ja SSSR-a.« U svim je kom unističk im p a r tija m a takva b o rb a i počela, u nekim a čak i uz n apor d a »trockizam « izm isle, ako je po trebno .

Drugi je re fera t podnio B uharin pod naslovom O m eđunarod­nom položaju i zadacim a K o m u n istič ke internacionale. Nalazeći u p roc jepu izm eđu v lastitih o p re d je lje n ja i S ta ljinovih glediš­ta, B uharin je ocijen io da je stabilizacija kapita lizm a ne.uahiug karaktera. F ak to r njegove »nestalnosti« o b jašn jav a slijedećim a r ­gum entim a: 1. izgradnjom i ra s to m SSSR-a, 2. ra spadom b rita n ­skog im perijalizm a i zaoštravan jem u n jem u k lasne borbe i 3 u tjeca jem bužoaskodem okra tske revolucije u Kini, ko ja je po svojim nosiocim a »nacionalnorevolucionam a«.

A nalizirajući razv itak kapitalizm a, B uharin je upozorio na n je­gov nerav n o m jeran razvitak , dijeleći zem lje k ap italizm a po zre­losti za revolucionarn i p re v ra t u šest g rupa . Po tim k rite r ijim a proizlazi d a su u visokorazvijen im zem ljam a najčv ršći procesi stab ilizac ije kapitalizm a, a tim e i na js lab iji uv jeti za revoluciju . B uharin je želio upozoriti na neodrživost teze o globalnoj krizi kapitalizm a, k o ja odbacu je d iferenc iran i p ris tu p . U p etu je g ru ­pu zem alja B uharin sm je stio balkanske države, u kojim a je. po njegovoj ocjen i, u toku kron ičan proces ra sp ad an ja k ap ita­lizm a i ag rarizacije p rivrede. O snovni je p roblem kapitalizm a, ističe B uharin , n jegova rep ro d u k cija . Zbog toga je u nizu n a jra z ­v ijen ijih zem alja i počeo proces njegove »racionalizacije«. Ovako postav ljen prob lem ra zv itk a kap ita lizm a upozoravao je Kom in­te rn u n a nužnost očuvan ja tak tik e jed instvene p ro le te rsk e fron te kao rezu lta ta »stabilizacije kapita lizm a nestalnog karak tera« . Zbog toga je ovo, ističe B uharin , m eđurevolucionarni period za sve ko­m un ističke p a r tije , e ta p a izm eđu jednog i drugog uspona revo­lucije. B uharin je sk re ta o in teres revolucije na periferiju kapi­talizm a: u polurazvijene, nerazvijene , ko lonija lne i polukolonijal- ne zem lje. U p o m an jk an ju u v je ta za revoluciju u razvijen im kapi­talističk im zem ljam a, svoju tezu o revolucionarnom savezu »svjet­skoga grada« i »svjetskoga /sela« nužno tran sfo rm ira u tezu o re ­volucionarnom savezu SSSR-a kao »svjetskoga grada« i periferije kapitalizm a kao »svjetskoga sela«. U sk ladu s takvim o p re d je lje ­

Kom ititerna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 38

n jem b ila je i p a ro la P lenum a o SSSR-u kao »glavnom organ iza­to ru sv je tsk e revolucije«.

M ogućnost ra sp a d a s is te m a u v isokorazv ijen im kap ita lis tičk im d rž av am a B u h arin vidi sam o u z a o š tra v a n ju m e đ u n a ro d n ih eko­nom sk ih i p o litič k ih odnosa. O d b acu je g led išta ta d a vodećih ide­ologa so cija ld em o k rac ije o sp o so b n o stim a k ap ita lizm a d a p re ra s ­te v la s titu ek o n o m sk u a n a rh iju na m eđ u n a ro d n o m p lan u po ­m oću tzv. »o rganiz iranog kap italizm a« . N jegova ana liza m ogućih u v je ta š ire n ja revo luc ije v rlo je rea lna . M eđutim , p ro m ak li su m u k lju čn i p ro b lem i su k o b a u n u ta r b u rž o ask e klase. B u h arin ne vidi fa š izam i nac izam kao snage su p ro ts ta v lje n e tra d ic ija m a buržo ­ask e dem o k ra c ije . K rivo p ro c je n ju je m ogućnost savezn ištva F ran ­cuske , N jem ačk e i I ta l i je p ro tiv V elike B ritan ije , za k o ju nem a a rg u m e n a ta ni u su v re m e n im m e đ u n a ro d n im odnosim a. Veliku B r ita n iju p ro g laša v a ak tu a ln im nosiocem an tiso v je tsk ih tenden­c ija u sv ije tu . N ije se n i B u h arin m ogao oslobod iti negativnog d o jm a s lom a genera lnog š t ra jk a u E ngleskoj i re p e rk u s ija ko je je im ao n a b ritan sk o -so v je tsk e odnose.

Iz v rlo op širn o g B u h arin o v a re fe ra ta izdva jam o poglavlje pod naslovom : N eka p r incip ije lna p ita n ja sadašn jeg tren u tka , iz ko­je g a izdva jam o nek a o p re d je lje n ja IK K I toga vrem ena. P rvo je iz ja šn jav a n je o te o riji »u ltra im perija lizm a« , k o ju je razv ija la so­c ija ld e m o k rac ija . U sebi je sad ržav a la tv rd n ju da n a najv išem s tu p n ju ra zv itk a k ap ita lis tič k ih d ržava o p a d a o p asn o st od sv je t­skoga ra ta , kao re zu lta t povezanosti m eđ u n a ro d n ih ekonom sk ih in tere sa . Po B uharinovo j ocjen i n em a za jedn ičk ih in te re sa m e­đu k ap ita lis tič k im d rž av am a i n jihovi sukob i n a sv je tskom t r ­ž ištu m o ra ju za v rš iti im p erija lis tič k im ra to m . Ovo se njegovo o p re d je lje n je nadovezivalo n a tezu o im p erija lis tič k o m ra tu kao jed in o j m ogućnosti izb ijan ja p ro le te rsk e revo lucije u v isokoraz v ijen im k ap ita lis tič k im državam a.

T reb am o tući so c ija ld em o k rac iju u p ra v o n a te o riji »u ltraim ­perija lizm a« , ističe B u h arin , j e r su k o m unističke p a r ti je snaga revo lucije , a K o m in te rn a m eđ u n a ro d n a o rgan izac ija p rip re m e sv je tsk e revolucije . O vako p o stav ljen odnos izm eđu im p erija lis­tičkog ra ta i p e rsp ek tiv e revo luc ije p o tak a o je so cija ld em o k ra­c iju da op tuži K o m in tern u i SSSR za izazivanje ra tn o g sukoba. N ije sh v atila su š tin u B uharinova p ris tu p a odnosu ra ta , revolu­c ije i in te re sa SSSR-a. U svojo j b iti on je dugoročna o rijen tac ija na m irn u koegzistenciju izm eđu v isokorazvijen ih kap ita lističk ih zem alja i SSSR-a i n a rev o lu c io n iran je osnova kap ita lizm a na njegovoj pe rife riji: u ko lon ijam a, po luko lon ijam a , te polurazvi- jen im i n erazv ijen im zem ljam a.

In te re sa n tn o je o p re d je lje n je IK K I i B u h arin a o SSSR-u kao »glavnoj tv rđ av i m eđ u n a ro d n e revolucije«. S adržavalo je u seb i odbac ivan je g led išta U družene opozicije o »kulačkoj Rusiji« i n je­noj n esposobnosti p re u z im an ja vodeće uloge u sv je tsko j revolu­ciji.

Provedba komunističke taktike jedinstvene fronte 39

U kineskom p itan ju Sedm i je proširen i plenum IK K I podržao su ra d n ju s K uom intangom , zah tijevajući od KPK postupan p ri­jelaz na oslonac u širok im m asam a g rada i sela. U u v je tim a k ra ­ja 1926. IK K I o cje n ju je da jo š n ije v rijem e n ap u š tan ja p la tfo r­me buržoaskodem okra tske revolucije s osloncem na sve snage K uom intanga.

B uharin u svom e re fe ra tu ističe po treb u su ra d n je KPK sa sna­gam a nacionalne buržoazije , posebno onim a n a »ljevici«, ko je se o slan ja ju na s itn u i s re d n ju bu ržoaziju g rada i sela i ob jek tivno su bliže ciljev im a revolucije k ineskih ra d n ik a i se ljaka od snaga krupne buržoazije pod vodstvom Cang Kaj Seka. B uharin zah ti­jeva od KPK stv a ra n je sam osta ln ih vojn ih fo rm a cija u sjever­nim kineskim p rovincijam a, ko je su dalje od u d ara im perija lis­tičke in tervencije , a bliže gran icam a SSSR-a. Te su snage tre b a ­le im ati dvo stru k u funkciju : s tv a ra n ja osnova kineske Crvene a r ­m ije i o b rane is točnih gran ica SSSR-a. Dok ne dođe do ostv are­n ja istinske d ik ta tu re ra d n ik a i seljaka , ističe B uharin , m oguće je da K ina p rijeđ e i etapu d em o kra tske d ik ta tu re radnika, seljaka i drugih kapita lističk ih klasa. To b i b ila m eđ u e ta p a od d ik ta tu re buržoazije p re m a d ik ta tu ri ra d n ik a i seljaka , k o ja p re th o d i dik­ta tu ri p ro le ta rija ta . Znači, jo š jed n a revo luc ionarna »etapa«!

Z načajno je o p re d je lje n je P lenum a u p ita n ju su štin e razvitka suvrem enoga k ap italizm a, o njegovoj tzv. »racionalizaciji«. 0 toj p roblem atic i piše B u h arin jo š 1925. godine. Pod po jm om »racio­nalizacija« B u h arin je podrazum ijevao poče tak velikog tehnološ­kog p ro g resa u kap ita lis tičko j pro izvodnji. U n jem u je s razlogom vidio najveću sm etn ju m ogućnostim a izb ijan ja k lasn ih p ro tu rje č ­nosti u n u ta r visokorazvijen ih kap ita lis tičk ih zem alja. Na Plenum u B uharin ovu tezu n ije d o k ra ja razvio. N apro tiv , is takao je da »ra­cionalizacija« im a re la tivan k a rak te r , ne želeći zaoštrava ti svoj sukob sa S ta ljinom . Sam o ističe d a kom unističke p a r tije odba­cu ju tezu o kap ita lističko j s tab ilizac iji kao tra jn o m obilježju, su p ro ts tav lja ju ć i jo j socijalističku s tab ilizac iju kao jed in i oblik proizvodnje koji je u is tin u stab ilan i ne izaziva sukobe i ratove.

B u h arin je is to tako odbacio i tezu socijaldem okracije o tzv. »privrednoj dem okraciji« , k o ja p re tp o s ta v lja su ra d n ju klasa i po­n ištavan je k lasn ih sup ro tnosti. U pozorava d a je u radničkoj klasi p r isu tan proces n jen a ra s lo ja v an ja , d a se dio »am erikanizira«, a d a jač a u tjeca j d ije la socija ldem okracije zbog n jena povre­menog opozicijskog s tav a p re m a snagam a k rupne buržoazije na vlasti. Pojavu fašizm a B uharin o b jašn jav a posljedicom nezado­voljstva sitnoburžoask ih m asa vladavinom krupnog kapitala , ko je ne zn a ju isk o ris titi kom unističke p a rtije , ali znaju snage k ru p ­ne buržoazije.

Z načajno je op re d je lje n je IK K I za b o rb u kom unističk ih p a r tija u provedbi tak tik e jed instvene fron te u v isokorazvijenim zem lja­m a p re k o sind ika ta, u nekim zem ljam a u isavezu sa sitnom b u r­žoazijom i seljaštvom , ili u SAD sa snažnom organizacijom fa r­m era. Upozorava i na značenje nacionalnog p itan ja kao značaj-

Kom interna i taktika borbe <klase pro tiv klase 40

nug fa k to ra d estab iliza c ije kap ita lizm a. K ao p r im je r u B uharino- vu re fe ra tu navodi se s lovensko n ac ionalno p ita n je u I ta liji, »bugarsko« i tu rsk o u M akedoniji i u T ra k iji, kao i položaj Ma­kedonaca na B alkanu . U takv im sre d in a m a, ističe B uharin , tre ­ba ra d ili na ja č a n ju nac io n aln o rev o lu c io n a rn ih po k re ta , izbaciti pa ro lu o p ra v u n a ro d a n a sam o o p re d je ljen je do o tc je p lje n ja i s tv a ra n ja sam o sta ln ih država. M eđutim , ovaj je P lenum ipak unio p rve k o rek cije u ta k tik u jed in stv en e p ro le te rsk e fronte. P oraz generalnog š t ia jk a i š t ra jk a ru d a ra u E ngleskoj u sv ibnju1926. b io je (.dovoljan p o tica j za IK K I. U sind ik a ln o m p ita n ju iz­b jegava m ogućnost fro n ta ln o g p ris tu p a re fo rm istič k im s in d ik a ti­m a. G ovori o bo rb i za n jih o v a »lijeva krila«, a o snovna m u je paž­n ja u sm je re n a na nezaposlene radn ike , m eđu k o jim a je bio i n a j­slab iji u tjeca j so c ija ld em o k racije . N aš je konačn i cilj, ističe B u­h arin u re fe ra tu , m eđ u n a ro d n o je d in stv o s in d ik a ta pod vodstvom CSI. U koliko tre b a m o p re g o v ara ti s A m sterdam skom sindikalnom in tern acio n alo m , to ne znači d a u n ju treb a m o ući. Osnovni je cilj IK K I u sind ika lnom p ita n ju b io saz ivan je za jedn ičkog kongresa o b iju sin d ik a ln ih ce n tra la , koji bi re zu ltirao novim s ind ika tim a , a ne koalicijom d v a ju posto jećih . To je bio nedostižan cilj u sm je ren na likv idaciju A m sterd a m sk e in ternacionale .

Poseban je d io svoga re fe ra ta B u h arin posvetio p ro b lem u »skre­tan ja« u K om in tern i. U pozorava da »dolaze od snaga koje su p re šle ili p re laze u so c ija ldem okraciju« , ne p re c iz ira ju ć i odnos »lijevih sk re ta n ja« i so c ija ld em o k ra tsk ih o p re d je lje n ja . Uzroke po ­jav i d e f in ira n ja s a d rž a ja ta k tik e je d in stv en e fro n te s »lijevih« ili »desnih« p o laz iš ta B u h arin s razlogom vidi u p ro m ijen jen im u v je tim a d je lo v an ja ra d n ič k e k lase. U pozorava d a K om in terna ne sm ije o d b ac iti ta k tik u jed in s tv en e fro n te , š to je in d irek tn a p o tv rd a p o s to ja n ja tak v ih ten d en cija . Ne sm ije m o likv id ira ti ni A nglo-sovjetski sin d ik a ln i k o m ite t, tv rd i B uharin , iako je sv jes­tan da je to neizb ježno . N aš je z a d a tak u je d in ja v a n je revolucio­n arn ih snaga u općenac iona lnom »m asštabu« u svakoj zem lji, is tiče B uharin .

Sedm i p ro šire n i p lenum IK K I zakom plic irao je sad ržaj tak tik e je d in stv en e fron te , o tv a ra ju ć i proces n jihovo j rad ika lizac iji. Ipak , postigao je ono š to je že lje la s ta ljin sk a g ru p a u PB CK SKP(b). P lenum je p o d ržao g led išta S ta ljin a i B u h arin a i od luke XV. k o n fe ren c ije SK P(b) u p ita n ju U družene opozicije. N jena su gle­d iš ta odbačena, i sve su kom u n ističk e p a r ti je dobile zadatak z a o š trav a n ja b o rb e p ro tiv »trockizm a«.

N akon p len u m a IK K I n a s ta v lja se proces njegove s ta ljin izacije . O sniva se Političk i se k re ta r i ja t IK K I, u k o jem u se izm eđu Petog i Šestog kongresa K om in terne k ro je sudb ine m nogih kom unis­tičk ih p a r ti ja i p o jed in aca u n jim a , a u ko jem u glavnu riječ­im a S ta ljin . V iše n ije b ilo ni fo rm aln ih p re p rek a likvidaciji »ultraljevice«.

III. poglavlje

Taktika borbe »klase protiv klase«

/ 1927—1934/

Likvidacija »lijevih skretanja« u Kominterni i u SKP/b/ i zaoštravanje kriterija

taktike jedinstvene fronte

G odina 1927. stvo rila je sve uv je te za likv idaciju tak tik e jed in ­stvene fro n te »odozgo«, ali i nosilaca »lijevih sk re tan ja« u kom u­nističkom d ije lu sv jetskog radničkog p okre ta . Naizgled p arad o k ­salna s itu a c ija istovrem enog o d v ijan ja tih p ro c esa p o tv rđ u je či­n jen icu da je likv idacija is ta k n u tih ličnosti »ljevice« u SKP(b) i u vodstvu K om in terne b ila p rvenstveno b o rb a za prestiž u SKP(b) između S ta ljin a i njegove uže grupe, s jed n e strane , te Trockoga, Zinovjeva, K am enjeva i n jihov ih p ris ta ša , s d ruge s tran e . T ragič­na je č in jen ica u tom p rocesu da su realizac iji S ta ljinov ih dugo­ročnih p lanova pridon ijeli m nogi is ta k n u ti rukovodioci Komin- tem e i SKP(b), b raneći osnove tak tik e jed instvene fron te i NEP-a. S ituacija se zaoštrila kada je 22. ožu jka 1927. izbio u s tan ak u San- gaju pod vodstvom KPK, nedovoljno p rip re m lje n i ugušen u krvi od »desnih« snaga K uom intanga.

Događaji u Kini išli su u p rilog g led ištim a U družene opozicije.IK K I reag ira zahtjevom da se KPK okrene isključivo su rad n ji

sa snagam a »lijevog« K uom intanga, ko je su up ra v o u to v rijem e rask inule sa Čang Kaj Sekom i fo rm ira le svoju vladu u V uhanu (H arkow ). T rocki upozorava d a je k ineska revo lucija doživjela poraz u u rb a n im sred inam a i da bi o k re ta n je KPK ag rarn o m pi­tan ju i revolucionarnom savezu ra d n ik a i se ljaka m oglo pom oći u ovom teškom tren u tk u po kinesku revoluciju . IK K I n a vrlo neobičan način dočekuje krvavi ob raču n Čang Kaj Seka s oko 10.000 šanga jsk ih radn ika . U m jesto da se ok rene prob lem im a bu­dućeg razv itka kineske revolucije , on u svom e prog lasu od 15 trav n ja 1927. upozorava da je ovaj čin d jelo sv jetskog im p erija­lizm a u borb i pro tiv SSSR-a, reak cija na zaoštravan je krize kapi­talizm a.

Ubrzo se p roblem kineske revolucije našao i na dnevnom redu Osmog p lenum a IK K I, održanog od 18. do 30. sv ibn ja iste godine. To je u jedno i p rv i p lenum IK K I ko ji n ije u p roširenom sastavu . P otrebno je istaći da su m u p re thod ili učesta li a te n ta ti na sovjet­ska predstavn ištva , a u toku n jegova o d ržav an ja došlo je do p re ­kida d ip lom atsk ih odnosa izm eđu Velike B ritan ije i SSSR-a. Zbog toga su u ra d u p lenum a d om in ira la dva p itan ja : in terven­cija na SSSR i kinesko p itan je .

U tezam a P lenum a pod naslovom »Zadaci K om unističke inter- nacionale u borbi p ro tiv rata i ratne opasnosti« govori se o no­vom im perija lističkom ra tu , čiji su p rv i sim ptom i prek id diplo­m atsk ih odnosa izm eđu SSSR-a i Velike B ritan ije , napad Čang

Kom interna i taktika borbe »klase p ro tiv klase« 44

K aj S eka n a K PK i a te n ta ti n a so v je tsk a d ip lo m a tsk a p re d s ta v ­n iš tv a u P ekingu, Londonu i u V aršavi. P lenum je upozorio da će novi im p erija lis tič k i r a t izbiti zbog o p asn o sti k o ja p ri je t i im ­p er ija lis tičk o m sv ije tu od SSSR-a i k ineske revolucije . D rugim riječ im a , novi sv je tsk i r a t b it će isk ljuč ivo k lasnog sad rža ja , su ­kob izm eđu snaga im p erija lizm a i socijalizm a.

U sk lad u s takvom ocjen o m o tp a la je i teza o stab ilizac iji ka­p ita lizm a. U *Tezama se iz rič ito tv rd i da je »početna d jelom ična ra v n o te ža m eđu k ap ita lis tič k im d ržav am a, izm eđu k ap ita lis tičk ih d ržav a i SSSR-a i k ap ita lis tič k ih d rž av a i k o lo n ija sad a p o rem e­ćena«. N ajveći d o p rin o s p o re m e ća ju p o s lije ra tn ih m eđunacional­n ih o d n o sa P lenum p r ip isu je V elikoj B ritan iji, k o ja jo š od 1925. p re ra s ta u c e n ta r »kon trarevo lucije« . T ak o je p o rem eća j dip lo­m atsk ih o d n o sa izm eđu V elike B rita n ije i SSSR-a n a tje ra o IK K I n a u b laž av an je n jegova d o tad a šn je g p r is tu p a F ran cu sk o j.

P rem a ocjen i iz Teza, o snovna je s u p ro tn o s t suv rem enog sv ije ta s je d n e s tra n e SSSR i k in esk a revo lucija , a s d ruge s tra n e snage im p erija lizm a. P oraz k ineske revo luc ije p o re m e tio bi ravno težu tih d v iju su p ro ts ta v lje n ih snaga , ja č a ju ć i ra tn u o p asn o st po SSSR. T ako je p ita n je k ineske revo luc ije p o sta lo d io in te re sa SSSR-a, a ne sv je tsk e p ro le te rsk e revolucije .

R azrađ u ju ć i p ita n je »Ideoloških osnova ra ta« , u Tezam a se one lo c ira ju u SR I i u A m sterdam sko j s ind ika lno j in ternacionali. One a g it ira ju za m e đ u n a ro d n i im p erija liza m i traž e n jegova ideološ­ka o p ra v d an ja . T ako je o p asn o st od ra ta p ro tiv SSSR-a dovela u p ita n je sad rž a je tak tik e je d in stv en e p ro le te rsk e fron te . U Teza­m a se p osebno n a p a d a ju »lijeve« snage u n u ta r so c ija ld em o k ra­cije j e r svo jim fraza m a p o d u p iru d je lo v an je so cija ld em o k ratsk e »desnice«.

U T ezam a se i »lijevo sk re tan je« u kom u n ističk im p a r tija m a o c je n ju je Ikao o p asn o je r u b o rb i p ro tiv ra ta p ro p a g ira »perm a­n en tn u revoluciju« . K ako se o n d a b o riti p ro tiv im perija lis tičkog ra ta , in terv e n cije u K ini i za m ir sa SSSR-om ? T reba voditi b itku pro tiv p ac ifis tičk ih iluzija ko je u m rtv lju ju m ase i p ro tiv paro ­la o ra zo ru žan ju , a pom oću tak tik e jed in stv en e fro n te radn ika , se ljak a i u g n je ten ih naro d a. O snovne paro le tre b a ju b iti: napad na vođe svih ra d n ič k ih i b u ržoask ih p a r ti ja i o b jašn jav a n je m a­sam a sve pogubnosti n jihove izda jn ičke politike .

U bud u ćn o sti će se ja v lja ti tri tip a ra tova , tv rd i se u Tezam a: 1. ra tov i m eđu im p erija lis tič k im državam a, 2. nacionalnorevoluciu- n a m i ra tov i p ro tiv im perija lizm a u ko lo n ijam a i 3. ra tov i k ap i­ta lis tič k ih zem alja p ro tiv p ro le te rsk e revo luc ije i »zem alja soci­ja lizm a u izgradnji« , tj . p ro tiv SSSR-a. K oji je osnovni zadatak kom un ističk ih p a r ti ja u bo rb i p ro tiv ra ta ? R at ra tu ! K om unistič­ke su p a r ti je dužne p re tv o riti im p e rija lis tič k i ra t u g rađansk i i u n jem u u n iš titi bu ržo ask o u re đ en je , a n jihov je osnovni in te r­nac ionaln i za d a tak o b ra n a kineske i sov je tske revolucije .

B u h arin i T o g liatti su na P lenum u pokušali paro li »rat ralu« su p ro ts ta v iti paro lu »borba za m ir«. T o g liatti je upozoravao da

Taktika borbe »klase protiv klase« 45

prethodno treb a učv rs titi d irek tn e veze i pov jeren je između SSSR-a i os jeća ja š irokih m asa u sv ije tu koje žele izbjeći ra t. Bu­harin će neposredno nakon P lenum a pokušati ob jasn iti m oskov­skoj p a rtijsk o j organizaciji kako nem a razlike u p ris tu p u po liti­ci m ira izm eđu SSSR-a i k o m in te rn e , je r je bilo očito da vanjska politika SSSR-a ide jednim , a in teres sv jetske revolucije drugim sm jerom .

Ova je č in jen ica po tak la neke istraživače povijesti K om interne na pom isao o n jenu sam ostalnom djelovan ju u odnosu na SKP(bV Logičnije bi bilo povezati m iro ljub ivu politiku SSSR-a s p rip re ­m am a K om interne za njegovu obranu , kao s inhroniziranog p ro ­cesa u očuvanju nezavisnosti SSSR-a. In teresi sv jetske p ro le te r­ske revolucije i SSSR-a više ne d je lu ju kao dva u poredna i rav­nopravna fa k to ra istog cilja. To se desilo u v rem enu kada je većina u PB CK SKP(b) ocijen ila da je m oguća izgradnja socija­lizma u SSSR-u bez podrške zapadnoevropskog radničkog p okre­ta.

Na P lenum u se vodi velika b itk a izm eđu U družene opozicije i S ta ljinova ce n tra u p ita n ju sad rža ja tak tik e jed instvene fronte. Njen neusp jeh u Kini i u V elikoj B ritan iji p o lju ljao je mnogo članove IK K I. Ipak , jo š je m nogi b ra n e od n apada Trockoga. Brani je i S ta ljin u p ris tu p u p ita n ja k ineske revolucije . On je protiv definitivnog p rek id a su ra d n je s »desnicom« K uom intanga. Ne treb a m u rad ika lizac ija odnosa na istočnim i zapadnim g ra­nicam a SSSR-a. Osim toga, tad a je za n jega bilo b itn o govoriti protiv o p re d je lje n ja T rockoga.

Trocki je n apao S ta ljin a i B ttharina zbog p rik riv a n ja pravog s tan ja u Kini, a u apelu U družene opozicije op tužena je većina u PB CK SKP(b) zbog zločinačkog odnosa p rem a KPK. Ta je većina n am etnu la K om intern i režim popu t onoga u SKP(b), tv rd i Trocki. um jesto da o tvori p roblem i o n jem u isk reno razgovara. Svojini ie ponašan jem g ru p a oko S ta ljin a om eta la nao ružavan je kineskog p ro le ta rija ta , ističe Trocki, a svojom o rijen tac ijo m n a nacionalnu revoluciju u k ineskim je Uvjetim a okovala sve klase društva.

U ra sp rav u se uk ljučio i V ojislav V ujović, is tak n u ti član KPJ i IK K I, koji je upozorio da je ag ra rn o p itan je sred išn ji problem kineske revolucije , a njegovu p rovedbu S ta ljin odgađa čuvajući politički blok s kineskom k rupnom buržoazijom . Ne sm ije biti n ikakve koalicije izm eđu KPK i kineske k rupne buržoazije, tvrdi V. Vujović. Sam o će u takvim u v je tim a k ineska sitn a buržoazija p rih v atiti ag ra rn u revoluciju i neće usp je ti p reuzeti vodstvo u kineskom nacionalnom p okre tu . Po ocjeni V. Vujovića, vodstva K om interne i SKP(b) izdala su suštinu Lcnjinove koncepcije tak ­tike jed instvene fronte .

T rocki je P lenum u u pu tio posebno pism o, u kojem u je elabo­rira o neke svoje poglede n a ak tu a ln e problem e. Po njegovu m iš­ljen ju , kineska revolucija m ora im ati više pro le te rsk i, a m anje ag rarn i k a rak te r . K ineski radnic i i seljaci ne sm iju gajiti pov jere­n je ni p rem a »lijevom« K uom intangu. KPK m ora osn ivati v lasti­

te sov je te ra d n ik a i se ljak a , u je d in ja v a ti ih s vo jn icim a, ona m o­ra n ao ru ža ti n ap red n e ra d n ik e i se ljake , m o ra o sig u ra ti v lastitu sam o sta ln o s t u revoluciji, im ati svo ju v last i svo ju štam p u .

Ne sm ije m o širo k e m ase za v ara v ati s op asn o šću ra ta , tvrdi T rocki. N ap ro tiv , p ri t is a k će m asa b iti veći š to m ase b u d u bolje upozna te, š to će m an je v jero v a ti D ruštvu n a ro d a i izdajicam a »na ljevici« so c ija ld em o k racije . Upravo in teresi ubrane SSSR-a za h tije va ju u u v je tim a opasn o sti od rata ne sm iriva n je , već jača­n je borbe p ro tiv k a p ita lističk ih država, ističe T rocki. U pozorava­m o na ovu tezu kao zn a ča jn u u d a ljn jo j evoluciji tak tičk ih o p re ­d je lje n ja K om in terne . O na je u jed n o i S ta ljin o v o in tim n o u v je re ­nje.

M eđutim , T rocki n ije zadovo ljan ni s osnovam a van jsk e poli­tike SSSR-a. T reb a p re k in u ti p o litik u sp o ra zu m a s kap ita lis tičk im državam a, a K o m in te rn a ra d ik a liz ira ti p itan je revo luc ionarne b o r­be.

P lenum je usvo jio p o sebnu rezo luciju o p ita n ju opozic ije u SK P(b), a T rocki i V. V ujović dobili su p o slje d n ju opom enu zbog »dezorganizatorskog« ra d a u redov im a SK P(b) i su p ro ts ta v lja n ja vođi K om in terne , S ta ljin u . T ako su snage U družene opozicije izgubile m ogućnost d je lo v an ja p re k o IK K I, a tam o osuđene n isu više im ale m je s ta ni u SKP(b).

U p ita n ju k ineske revo luc ije P lenum IK K I p okušao je naći z la tn u sred in u . O cijen io je d a je b u ržo ask o d em o k ra tsk a revolu­c ija u K ini d o v ršen a sam o u d im enziji b o rb e p ro tiv nosilaca feudalizm a. U slijed izda je »desnice« u K uom in tangu pod vodstvom Č ang Kaj Šeka, o c je n ju je P lenum , K PK se t re b a o rije n tira li n a su ra d n ju s n jegovom »ljevicom«, s tv a ra ju ć i š iro k u jed instvenu fro n tu ra d n ik a , se ljak a , s itn e b u ržoazije i »nacionalnorevolucio- n a rn e buržoazije« , p o d ra zu m ije v a ju ć i pod tim po jm om dio sna­ga k ineske s re d n je bu ržoazije sp re m n e b o riti se na nešto ra d ik a l­n ijo j an tiim p erija lis tič k o j p la tfo rm i. Izgledalo je u to v rijem e d a za tak v u su ra d n ju im a u v je ta s obzirom na rasc jep koji je n as tao u sam om K uom in tangu .

In te re sa n tn o je istać i da P lenum upozorava kako »nacionalno- o slobod ilačka b o rb a n ije u sukobu s k lasnosocijalnom borbom ra d n ik a i seljaka« . N apro tiv , ona jač a an tiim p eri ja lističku tro n lu . K ineska b u rž o ask o d em o k ra tsk a revo luc ija po svojim sad ržajim a i po svojim nosiocim a tre b a b iti radn ičko-seljačka i kao takva r ije š iti nac ionalno i a g ra rn o p itan je . U to j e ta p i revolucionarnog p re o b ra ž a ja zem lje t re b a KPK s tv o riti u v je te d em o k ra tsk o j d ik ­ta tu ri ra d n ik a i se ljak a , tj. ru še n ju o s ta ta k a v lasti buržoazije. Na tad a šn jo j e ta p i revo lucije KPK ne sm ije fo rs ira ti paro lu sovjeta rad n ik a , se ljak a i vo jn ika, ističe se u o d lukam a P lenum a, ne sm ije do p u stiti s tv a ra n je »dvovlašća«. Takvi su zahtjev i m ogući o nda kada d em o kra tska revolucija radnika i seljaka prerasta u socija lis tičku . Po ocjen i P lenum a, u Kini toga vrem ena posto je tri po litička b loka: 1. n ac ionalna buržoazija , 2. s ira n i im p erija­listi, feudalci, m ilita r is ti i kom andn i vrhovi k rupne bu ržoazije

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 4 g

Taktika borbe »klase protiv klase« 47

i 3. »lijevi blok« kineskog p ro le ta rija ta , o b rtn ik a i seljaštva. Do­vršavanje kineske bu ržoaskodem okra tske revolucije m oguće je. ističe P lenum , sam o u bo rb i p ro tiv k rupne buržoazije, tj. u su­radnji prvog i trećeg političkog bloka.

O smom plenum u IK K I ne m ože se neg ira ti rac ionalan p ris tu p očuvanju m inim aln ih osnova tak tik e jed instvene fro n te U Kini Velika je š te ta da je cje lokupna K om in terna toga vrem ena op te­rećena rusk im revolucionarn im iskustvom , koje ćc dugo vrem ena pritiskati i vodeće snage k ineske revolucije , otežavajući sam oini­c ijativno d jelovan je KPK.

S upro tno razum ijevan ju p rob lem a kineske revolucije , koji je u term inologiji K om interne više »desni«, Osmi je plenum IK KI u p ris tu p u prob lem u revolucionarn ih p ro m jen a u visokorazvije­nim zapadnoevropskim kapita lističk im d ržavam a više »lijevi«. Slom generalnog š tra jk a u Engleskoj, ra sp ad Anglo-sovjetskog sindikalnog k o m ite ta i zao štrav an je d ip lom atsk ih odnosa izm e­đu Velike B ritan ije i SSSR-a pridon ijeli su za o štrav a n ju k rite r ija IKKI u provedbi tak tik e jed instvene p ro le te rsk e fro n te »odozgo«. Plenum očekuje od KP Velike B ritan ije zao štrav an je odnosa pre ma vodećim snagam a socijaldem okracije , kao n a jis tak n u tijim no­siocim a politike im perija lis tičke in tervencije . Z bivanja u engles­kom radničkom p o k re tu p rid o n ije t će za o štrav a n ju odnosa iz­m eđu k om unista i socija ldem okracije u svim jač im zapadno­evropskim radn ičk im p o kre tim a, slabeći m ogućnosti provedbe tak tike jed instvene p ro le te rsk e fro n te »odozgo«.

Osnovno je tak tičk o o p re d je lje n je Osm og p lenum a IK K I in tem ac ionalna obveza kom unističk ih p a r ti ja u prilagođavan ju n ji­hovih po jed inačn ih revolucionarn ih in teresa tzv. općim in teresi­ma. K ako su ti in teresi već izjednačeni s in teresom SSSR-a, to je bilo u sk ladu sa S ta ljinovom izjavom na P lenum u CK SKP(b) u kolovozu 1927. Tada je izjavio d a je in ternacionalis t onaj koji bez rezerve b ra n i in terese SSSR-a, j e r je on osnova sv jetske re ­volucije. T a se revolucija , tv rd i S ta ljin , ne m ože razv ijati ako se ne b ra n i SSSR.

R azočaran ju IK K I u m ogućnosti revolucionarnog d jelovan ja zapadnoevropske radn ičke k lase pridon io je i poraz u stanka p ro le ta rija ta u Beču 15. s rp n ja 1927. P ism o koje je P redsjedn ištvo IK K I upu tilo KP A ustrije u ru jn u is te godine na svoj način ob­jašn jav a što se zbiva s tak tik o m jed instvene p ro le te rsk e fron te »odozgo« n a zapadnoevropskim p ro sto rim a . Iako je u stan ak oci­jen ilo stih ijsk im , š to je bilo d jelom ično točno, P redsjedništvo IK K I istak lo je d a je sam a č in jen ica n jegova izb ijan ja dokaz »prolaznog k a ra k te ra stab ilizac ije kapitalizm a«. To je treć i po snazi dokaz nakon zb ivan ja u E ngleskoj i u Kini da socijaldem o­k racija nem a pravo kad a tv rd i da sm o »u m irno j fazi razvitka kapitalizm a«. Budući da se sv ije t nalazi u periodu »relativne stabilizacije«, tv rd i P redsjedn iš tvo IK K I, sasvim je razum ljivo da p o slje d n ja zb ivan ja dokazu ju d a se »zaoštravaju k lasn i suko­bi i da je p ita n je zauzim an ja v lasti od s tran e p ro le ta r ija ta s tvar

Kom interna i taktika borbu »klase pro tiv klase«

b liske budućnosti« . Čak je i po raz bečkog u s ta n k a p ro le ta r i ja ta o c ijen je n kao d io p rip re m a za n a p a d n a SSSR, koji ćc p rid o n i­jeti ra d ik a liz ac iji »lijevog« k rila a u s tr i jsk e so cija ld em o k racije . U sk lad u sa »zaoštravan jem k lasne borbe« P red sjed n iš tv o IK K I za h tije v a o d KP A ustrije n ao ru žav a n je ra d n ik a i p ro p a g iran je paro le radn ioko-seljačke vlade, k o ja je n ed o s ta ja la p la tfo rm i beč­kog u s ta n k a i osnovni je razlog n jegovu n eu sp jeh u . O snovni su zadaci KP A u s trije v rlo in te re sa n tn i i vode izravno u ra sp a d ta k ­tik e jed in s tv en e p ro le te rsk e fro n te »odozgo«. A u strijsk i su ko ­m u n isti tre b a li »dem askirati« izd a ju vodstva so cija ld em o k racije i po m ag a ti ra zv itak n jen a »lijevog« krila . P o p u t b rita n sk ih kom u­n is ta treb a li su ra d iti n a ra z b ija n ju n jen a jed in stv a , budući da je n isu m ogli sv ladati.

P o raz bečkog u s ta n k a p rid o n io je ja č a n ju »desnice« u KP A n d ­rije , k o ja je razu m n o ocijen ila in ten z ite t re vo luc ionarn ih o p re ­d je lje n ja p ro le ta r i ja ta , za h tije v a ju ć i očuvan je tak tik e jed instvene p ro le te rsk e fro n te »odozgo«.

Snage »desnice« b it će sve p risu tn ije u kom unističk im p a r t i ja ­m a, p a tak o i u SK P(b), p red v o đ en e tro jk o m B uharin , T om ski i R ikov. N a s to ja t će za u s ta v iti p roces likv idacije tak tik e jed in stv e ­ne p ro le te rsk e fro n te »odozgo« i osnova NEP-a. Is to v rem en o se o dv ija i p roces »lijevog sk re ta n ja« u IK K I i u vodstvu SKP(b). Č in jen ica je i is tov rem eno o d v ijan je p ro cesa likv idacije U druže­ne opozicije . U tom e n ije b ilo ničega nelogičnog. Bio je to sam o do ­kaz da n isu b ila u p ita n ju načelna o p re d je lje n ja , već bo rb a za v last u vodstvu SK P(b) i u IK K I. »Lijevim sk re tan jim a« u IK KI p rid o n o si i odnos »lijevog« K u o m in tan g a p re m a KPK. U srp n ju1927. p re k id a su ra d n ju s k o m u n istim a i za h tije v a od sovjetske v lade pov lačen je n jen ih sav je tn ik a . Is to g se m jeseca p rek id a ju d ip lo m atsk i odnosi izm eđu V elike B rita n ije i SSSR-a i pogorša­v a ju oni s F rancuskom . P očetkom kolovoza iste godine Kuom in- tang guši u s ta n a k ra d n ik a u N ankingu, o tv a ra ju ć i p rob lem d a lj­n je provedbe ta k tik e jed in stv en e fro n te ra d n ik a i se ljak a »odoz­go«.

U isto je v rijem e T rocki pozvan n a odgovornost p red CK i CKK SK P(b) zbog svo jih is tu p a n ja na O sm om plenum u IK K I, a S ta ljin je u »Pravdi« u s rp n ju iste godine uikazivao na za o š tra ­van je su p ro tn o s ti u k a p ita lis tič k im zem ljam a , d u b ljih od onih koje su izazvale prv i sv je tsk i ra t. U zroke nalazi u p o s to ja n ju SSSR-a, ko ji re m e ti ra zv itak im p erija lizm a, te on stoga sp rem a in te rv e n c iju p ro tiv zem lje u kojo j se izgrađuje socijalizam . Sov­je tsk a d rž av a b ra n i m ir, tv rd i S ta ljin , a kom u n ističk e p a r tije m a ra ju zaoštrava ti k lasnu b o rb u i p r ip re m a ti je d in stv en u fro n tu š irih m asa u b o rb i p ro tiv im p erija lis tičk o g ra ta i in tervencije na SSSR.

Z ajednički p lenum CK i CKK SKP(b), od ržan u kolovozu 1927, p ro d u b lju je odnos in te re sa SSSR-a i K om in terne . U R ezo luc iji o m eđ u n a ro d n o j situac iji, u I. p a ra g ra fu s podnaslovom »M eđuna­

Taktika borbe »klase protiv klase« 49

rodna situacija i SSSR«, dec id irano se govori o po treb i borbe za m ir i u spostav ljan je ekonom skih odnosa SSSR-a s kap ita listič ­kim zem ljam a. U II . p a rag ra fu s podnaslovom »M eđunarodna situacija i K om interna« p ro p isu je se tak tik a n jen a ponašan ja u uv­jetim a p ro m ijen jen a m eđunarodnog po loža ja SSSR-a i poraza ki­neske revolucije . K om in terna više ne treb a p ro p ag ira ti paro lu ob­rane sv jetskog m ira, već sov jetske i kineske revolucije , ko je su zaoštrile odnose izm eđu d v a ju n ep r ija te ljsk ih tab o ra , socijalizm a i kapitalizm a.

Zajednička sjedn ica P redsjedn iš tva IK K I i In ternac iona lne kon­trolne kom isije , o d ržan a 27—28. ru jn a 1927, isk ljuču je iz IK K I Trockoga, V ojislava V ujovića i R akovskoga. N a redu je bilo vod­stvo Udružene opozicije. Z ajednička sjedn ica CK i CKK SKP(bi, održana 14. studenog, isk lju ču je iz PB Trockoga i Zinovjeva. Opo­zicija odgovara »Pla tform om opozicije 83« i d ostav lja je K om i­siji za p rip re m u kongresa SKP(b). N apada p roces b irok ra tizac ije sovjetskog d ru štv a i p a r tije n a u š trb radn ičke klase i s irom ašnih seljaka, s osloncem na kulake. O dbacuje spo ri p roces in d u s tr ija ­lizacije zem lje i n jen a socijalističkog p re o b raž aja , ko ji u tječe na pad ugleda SSSR-a u snagam a sv je tsk e revolucije . U »Platform i« se napada i po litika SKP(b) p re m a K uom intangu i Anglo-sovjet- skom sindikalnom kom ite tu , tak tik a jed instvene fro n te »odozgo«, ko ja je m in ira la sv je tsku revoluciju .

N apad opozicije u SKP(b) odvijao se k ad a i p rv i znaci velike žitne krize u zem lji. O na je b ila re zu lta t, s jed n e s tran e , o r ije n ta ­cije države n a subvencion iran je se ljak a za uzgoj industr ijsk o g b ilja i stoke na ra ču n žitarica, a s druge , glasina o izb ijan ju ra ta , koje po tiču seljake n a sk riv an je v iška ž itarica. U zem lji jača ju politički sukobi s nosiocim a privatnog kap ita la u selu i u gradu. Jačaju su m n je u po litik u NEP-a i kod njegovih zagovornika. Sve je p risu tn ija nervoza u po litičk im re ag ira n jim a SKP(b), kako zbog izm ijenjenog m eđunarodnog po loža ja SSSR-a, tak o i zbog ja č a ­nja sv jetskog kapitalizm a. T im p ro cesim a SSSR nije m ogao su­pro tstav iti veće o ružane po tenc ija le zbog s lab ih akum ulativn ih sposobnosti po ljop riv rede . Većina u PB CK SKP(b) postupno p re sta je gledati n a N E P kao n a m odel budućnosti, već analizi­ra njegove tren u tn e posljedice. One su bile vidljive u slijedećim aspektim a: 1. u spo rom razv itku poljop riv rede , 2. u velikoj m i­graciji sa sela u g rad i 3. u spo rosti in d u str ija lizac ije zem lje.

Ž itna je k riza u studenom i p rosincu 1927. p ro d u b ila k ritičn o s t p rem a efek tim a po litike NEP-a. U n u ta r PB CK SKP(b) g rupa Buharin, R ikov, T om ski i p r is ta še u svim kom unističk im p a r ti­jam a poku šav a ju očuvati osnove tak tik e jed instvene fro n te »odoz­go« u politici K om interne , a u SSSR-u osnove NEP-a. B uharin je u toku 1927. sk lon p rih v a titi b rž u in d u str ija liz ac iju zem lje, ali ne i odbac iti p rinc ipe NEP-a. Već ga te godine p ra ti d isk re tn a ocjena o »desnim sk re tan jim a« u tak tic i jed instvene fron te , koju S ta ljin ne p ro d u b lju je dok ne likv id ira u tjeca j nosilaca »lijevih skre tan ja« .

U m eđ u v rem en u je IK K I u p ro v ed b i ta k tik e jed in stv en e p ro le­te rsk e f ro n te »odozgo« u za p ad n o e v ro p sk im razv ijen im d ržava­m a o tiša o »ulijevo«. Po litičk i s e k r e ta r i ja t IK K I an a liz irao je 1. listo p a d a 1927. sv rs ish o d n o st ta k tik e jed in s tv en e p ro le te rsk e fro n ­te »odozgo« KP V elike B rita n ije i K P F rancuske . U putio je K on­gresu K P V elike B rita n ije te leg ram s v rlo in te re san tn im d ire k ti­vam a. U n jem u se za h tije v a ja č a n je b o rb e p ro tiv »bur/oaskog vodstva« L a b u rističk e p a r ti je i » p arla m en ta rn o g kre ten izm a«. To je b ila p rv a izravna in te rv e n c ija IK K I u p ra v cu likv idacije ta k ti­ke jed in s tv en e fro n te p ro le ta r i ja ta su ra d n jo m »odozgo«. Dio č la n stv a i vod stv a K P V elike B rita n ije p o k u šao se o d u p rije ti ovom n ep ro m iš ljen o m po tezu IK K I, ali je u sk o ro likv id iran kao n osilac »desnog sk re ta n ja« .

Do d ru g e je in te rv e n c ije IK K I došlo u s tu d en o m 1927. u KP F rancuske. Od n je za h tije v a sam o sta lan is tu p n a izborim a, kako u od n o su n a snage lib e ra ln e buržoazije , ta k o i u od n o su na vod­stvo so c ija ld em o k rac ije . KP F ran c u sk e već u p ro s in cu iste godi­ne govori o ta k tic i b o rb e »klase p ro tiv klase«, ko ju p ra v d a tezom o o k re ta n ju vod stv a so cija ld em o k rac ije b u ržo aziji i nužnošću og­ra đ iv a n ja k o m u n ista od tak v e p o litik e u in te re su ja č a n ja k lasne sv ije s ti p ro le ta r i ja ta . U b rzav a n ju likv idacije ta k tik e jed in stv en e fro n te »odozgo« p rid o n ije t će i g ušen je u s ta n k a u K a n to n u od s tra n e K u o m in tan g a u p ro s in cu 1927.

U d ru g o j polovici 1927. ja č a sukob S ta ljin —B u h arin u p ris tu p u globalnoj ta k tic i K om in terne , č iji je Š esti kongres sazvan u lje ­to 1928. K ao n jen p re d s je d n ik , B u h arin je već ra d io n a tekstu n a c r ta teza o m e đ u n a ro d n o j s itu a c iji i zadac im a K om in terne , ko­j i je tre b a o p re d o č iti d e le g atim a K ongresa.

A n aliz irajući u n jim a su v rem en i k ap ita liza m , B u h arin se vraća svom e o p re d je lje n ju iz 1925. o tzv. p erio d u »državnog kap italiz­ma«. T vrd i d a se d o m in an tn a te n d e n c ija u razv itk u nacionaln ih k ap ita liza m a k ra ja d v ad e setih godina i svo jim sad rža jim a b itno ra z lik u je od v re m e n a p re d p rv i sv je tsk i r a t i u n jegovu toku. T ad a jc , ističe B u h arin , d ržavn i k ap ita lizam ekstenz ivan i direk- tivan , pod k o n tro lo m države, k o ja ce n tra liz ira k ap ita l »odozgo«. U d rugo j e ta p i k ra ja dvad esetih god ina »državni kapitalizam « se razv ija n a tem elju » s ra s ta n ja p riv re d e s državnom vlašću«, kao p ro cesa k o ji p rv en stv en o teče »odozdo«. D ržava sve više ovisi od tru s to v a , ili, k ak o kaže B uharin , on a se » trustificira«. Ova e ta p a n ije s lu č a jn a p o jav a u ra zv itk u kap ita lizm a, već n je ­gova zak o n ito st. »Državni kapitalizam « te e ta p e im a savršenu tehn ičku osnovu i ra c io n a ln iji p riv re d n i život i u to lik o je opasni­ji. B uharinova teza o » trustifikaciji« k a p ita lis tič k e države b ila je izg rađena n a p rim je ru fa š is tičk e Ita l i je i n ije b ila p rim je re n a osta lim razv ijen im k ap ita lis tič k im d ržavam a. M eđutim , poučna je za sh v aćan je u sp o n a fašizm a i nacizm a.

Drugi se p ro b lem u B u harinov im tezam a odnosio n a p itan je u v je ta za pod izan je revolucije . B udući d a »državni kapitalizam «, ili »organiz iran i kapitalizam « u term ino log iji socijaldem okracije ,

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 5 fl

um anju je m ogućnosti ja č a n ja njegovih u n u trašn jih sup ro tnosti, Buharin je takve p o tica je našao u sukobu in teresa kap italističk ih zem alja na sv jetskom trž iš tu . Z ato su, ističe B uharin , ra tovi i revolucije neizbježni, »revolucije bez ra to v a su m oguće, u ra lu su sigurne«. K rizna s ta n ja sv jetskoga kapitalističkog sistem a nas­taju u njegovim m eđunarodn im ekonom skim odnosim a, u sv jet­skoj privredi. Ona se više ne ja v lja ju kao re zu lta t pojed inačnih kriza u kapitalističk im državam a. M ogući su i izuzeci, ističe Bu­harin, kada proces s tv a ra n ja osnova »državnog kapitalizm a« iza­ziva krizu d ru štv a i revoluciju .

U suvrem enoj e tap i razv itka »državnog kapitalizm a«, ističe Bu­harin, odum ire k o nkurencija k ap ita la u n u ta r po jed in ih kap ita lis­tičkih država, j e r je pon ištava sv jetsk i m onopolski kapitalizam , a jača m eđu kap italističk im d ržavam a. Zbog toga K om in terna tre­ba o b ra titi pažn ju an tiim p erija lis tič k im i an tiko lon ija ln im ra to ­vima. D rugim riječ im a , tre b a sv jetsk i kap ita lis tičk i sustav rušiti na njegovoj p eriferiji, a ne u njegovu cen tru , gd je je najjač i. Ovakvim p ris tu p o m pro b lem u ža riš ta revolucije B uharin je od­bacio m ogućnost likv idacije tak tik e jed instvene p ro le te rsk e fron ­te »odozgo«. Takav m u je p ris tu p i an tiko lon ija ln im i an tiim p eri­jalističk im ra tov im a. U n jim a , ističe B uharin , bu ržoazija kao sa­veznik p ro le ta r ija ta o tp ad a postupno, kao š to je i revo lucija du ­go trajan proces b o rb e za s o c ija liz a m . Zbog toga, ističe B uharin , veliku p až n ju tre b a posvetiti se ljačk im ra to v im a u kolonijam a pod vodstvom nac ionaln ih bu ržoazija . T akve ra to v e B uharin na­ziva narodnim revolucijam a, ko je će nak o n o ružane pob jede im a­ti etapu svoga nekap ita lističkog razvitka . To znači d a su one ne- povske po svojim obiljež jim a u n u trašn je g razvitka. Ovakva tak ­tika K om interne , po B uharinovu m išljen ju , o tv a ra perspektivu sukoba »svjetskoga sela« s »državnokapitalističk im gradom «. Ona zahtijeva, ističe B uharin , p re tv a ra n je kom unističk ih p a r ti ja u m asovne p a rtije , u sm islu n jihova u tjeca ja . D rugim riječ im a, Ko- m in tem a ne sm ije m ije n ja ti sad ržaje tak tik e jed instvene fronte.

B uharin je izazvao o š tra su p ro ts ta v lja n ja u d ije lu vodstva SKP (b) i K om interne. S upro ts tav io se prv i S ta ljin tv rd n jo m da je kapitalizam sve više u krizi, da E vropa ulazi u »novu revolucio­narnu fazu« i da je p rošlo vrijem e m irn e koegzistencije izm eđu kapitalizm a i socijalizm a. U is to vrijem e, n a p lanu vanjske poli­tike SSSR n asto ji očuvati ravnotežu , čak je pokazao sprem nost platiti F rancuskoj p re d ra tn a dugovan ja ca rsk e R usije .

Početkom pro sin ca 1927. od ržan je XV. kongres SKP(b), koje­mu je u im e CK podnio izv ještaj njegov generaln i se k re ta r S ta­ljin. Svoje je izlaganje počeo ocjenom o početku k ra ja stab iliza­cije kapitalizm a, ko ji nosi novi val revolucija u n jegovim koloni­jama, ali i u m etropolam a. T akva će situacija , po S ta ljinovoj o c je­ni, re zu ltira ti p rip re m am a im perija lističkog rata pro tiv SSSR-a.

Na p lanu u n u trašn je g razv itk a zem lje S ta ljin je ocijenio da SKP(b) m o ra p o ra d iti n a p ro š ire n ju i učvršćen ju socija lističk ih kom andnih pozicija u svim granam a n arodne priv rede g rad a i

Taktika borbe •klase protiv klase« tj-j

K om interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 52

sela, vodeći u p o rn u b o rb u p ro tiv k a p ita lističk ih elem enata . Po t­re b u » jačan ja so c ija lis tič k ih k o m an d n ih pozicija« u poljop riv red i S ta ljin o b ja šn ja v a n jen im z a o s ta ja n je m zbog rascjepkanosti, koja o težava teh n ičk u m o d ern izaciju . Iz laz iz p o ljo p riv red n e krize vi­di u »k rupn im se ljačk im g o sp o d ars tv im a u d ru štv en o m v lasn iš t­vu, u p rije laz u n a k o lek tivnu o b ra d u zem lje«. S v je sta n da ovaj za h tje v za d ire u osnove p o litike NEP-a, on ga dozira tv rd n jo m d a ta j p roces t re b a teći »postupno, ali bez o d s tu p a n ja i bez p ri­sile«.

U posebno j rezo luciji K ongresa o k o le k tiv iza c iji raz ra đ en je p lan š ire n ja m reže kolhoza i sovhoza, s o tv o ren im pozivom na borbu p ro tiv ku la k a i p ro v e d b u m je ra k o je će »ograničiti razv i­ta k k ap ita lizm a na selu«. Z as tu p a se »uravnotežen razvitak« p r i­vatn e i d ru š tv en e svo jine i n ep ovred ivost osnova NEP-a, ali i brži in d u s tr i js k i ra zv ita k zem lje . S ad rž a ji rezo lucije su kom pro­m isni u odn o su n a osnove NEP-a, kao i ta d a šn je m ogućnosti ru ­šen ja B uh arin o v ih g led išta . M eđu tim , n ije ni on bez d ilem a u o dnosu n a osnove NEP-a. T ak o đ e r n ap a d a ku lake i govori o p o t­reb i ko lck tiv izacije , a li m a n je agresivno .

N a K ongresu je došlo do o š tro g su p ro ts ta v lja n ja s ta ljin sk e g rupe B uharinovo j ocjen i o m e đ u n a ro d n o j s itu aciji, ko ju je dao u svom e re fe ra tu . P osebno je b ila n a u d a ru n jegova o cje n a k a ­ra k te ra suv rem ene e ta p e ra zv itk a »državnog kapitalizm a«. Prccl- bačeno m u je o d b ac iv an je m o gućnosti n a ra s ta n ja su p ro tn o s ti un u ta r v isokorazv ijen ih k a p ita lis tič k ih d ržava. S ta ljin sk a je g ru ­pa is ta k la d a ta k v a o c je n a o d b ac u je n em in o v n o s t ra sp a d a n ja k a ­p ita lističk o g su s ta v a i p rid o n o s i » jač an ju desn ih sk re ta n ja« u k o m u n ističk im p a r ti ja m a i u cije lo j K o m in tern i. N a to m e je u jed n o i z a u s ta v lje n a d a ljn ja k ri t ik a »desnice«, bu d u ći d a je u ce n tru in te re sa K o n g resa b ilo »lijevo sk re ta n je« , k o je je S ta ljin p re th o d n o želio lik v id ira ti.

B u h arin se su p ro ts ta v io s ta ljin sk o j g ru p i tv rd n jo m d a p red k o m u n istim a n ije novi rev o lu c io n arn i val izazvan u n u trašn jo m k rizom k ap ita lizm a, već sukobom in te re sa ja k ih k ap ita lis tičk ih država u m eđ u n a ro d n im ekonom sk im odnosim a. Novi val revo­lu cija b it će re z u lta t ekspanzion is tičke po litik e im perijalizm a. Mi n ism o u d irek tn o j revo luc ionarno j s itu a ciji, ističe B uharin , veća nam o p asn o st p r i je t i od sv je tsk o g ra ta m eđu im p erija lis tičk im d rž av am a nego od ra ta im p e rija lis ta p ro tiv SSSR-a.

Zbog toga, ističe B u h arin , tre b a očuva ti p o sto jeće sad ržaje tak tik e jed in stv en e fro n te K o m in tern e i n jen u u tem eljen o st u SSSR-u. N jen u p ro v e d b u n a m eđ u n a ro d n o m p lan u ugrožava is­k ljučivo so c ija ld em o k racija , n e k ritičk i iz jav lju je B uharin . Ipak p o ru č u je d elegatim a XV. kongresa SK P(b) da k o m unisti p rem a n jo j tre b a ju im ati više ta k ta , kao i p re m a »lijevim« građansk im snagam a.

K ongres SK P(b) zn a ča ja n je i po tom e š to je konačno elim ini­ra o vođe »lijevih sk re tan ja« . Zinovjev i K am en jev p rih v atili su poraz, T rocki je odbio.

SSSR teško p roživ ljava zim u 1927/28. U znaku je teške žitne krize i gladi u zem lji. Se ljak sk riva žito, gradovi g laduju , a PB CK SKP(b) u s ije čn ju 1928, n a izrič it S ta ljinov zahtjev , p re lazi n a metode p risilnog o tkupa, u ko jem u su najv iše s trad a li s red n ji seljaci. U poredo se o d v ija ju i m asovni progoni »lijeve« opozicije. Trocki je in te rn ira n u Alma Atu, a tim e se završava i p roces to lerantnog odnosa sta ljin sk o g ce n tra u PB CK SKP(b) p rem a »desnici«. U s ije čn ju 1928. izglasan je p rv i petogodišn ji p lan raz­vitka SSSR-a, s jak im naglaskom na bržem tem pu njegove in­dustrijalizac ije i ja č a n ju kolektivnog v lasn ištva u po ljoprivred i.

Taktika borbe »klase protiv klase* j j

Nastavak procesa likvidacije taktike jedinstvene fronte »odozgo«

i jačanje pritiska na »desna skretanja«

Z aoštravanje odnosa IK K I p re m a m ogućnostim a provedbe tak ­tike jed instvene fro n te su ra d n jo m s vodećim snagam a socijalde­m okracije i libera lne bu ržoazije vid ljivo je već od sred ine 1927. Ide jna k re ta n ja u SKP(b) d a ju tom p rocesu d odatne poticaje . Padom vodećih snaga »lijevih sk re tan ja« u K om in tern i i u SKP(b) o tvara se p roces n jihova zao k re ta »ulijevo«. N esta je i S ta ljinov interes za očuvanje su ra d n je s onim ličnostim a koje su m u om o­gućile likv idaciju U družene opozicije. Takve m u snage n isu tre ­bale u v rem enu za o štrav a n ja odnosa p re m a NEP-u i sad ržajim a tak tike jed in stv en e fron te . L jev iča ren ju IK K I p re m a sad ržajim a tak tike jed instvene fro n te »odozgo« p rid o n ije la su vodstva socijal­dem okracije i libera lne buržoazije , trad ic io n a ln o nesklona bo lj­ševičkoj teo riji i p raksi. T im je p rocesim a p ridon io i IK K I, koji je tak tik u jed instvene fro n te »odozgo« koncip irao s to liko og ra­ničenja p re m a po ten c ija ln im saveznicim a d a su u n jenoj p roved­bi m nogi kom unisti sk re ta li »ulijevo« i »udesno«.

Početak službenog ra sk id a IK K I s tak tik o m jed instvene p ro le­terske fro n te »odozgo« b io je u od lukam a n jegova Devetog ple­num a, održanog od 9. do 25. veljače 1928. N jegovim su radom do­m inirala če tiri p itan ja : englesko, francusko , k inesko i sindikalno.

Po ocjen i P lenum a, u E ngleskoj se konsolid irao kapitalizam , vlast buržoazije i re form izam vodstva socijaldem okracije . Ti p ro ­cesi p ridonose zao štrav an ju sukoba u n u ta r radn ičke k lase, izm e­đu n jen a »lijevog« revolucionarnog i »desnog« oportun ističkog krila. U sk ladu s takvim o cjenam a P lenum ističe d a KP Velike B ritan ije im a dva osnovna n ep rija te ljsk a tabora . P rvi ta b o r čine snage K onzervativne s tran k e , d rugi je daleko širi. U n jem u su: vođe L iberalne s tran k e , blok libera la , vođe socija ldem okrat­skih sind ikata, s itn a buržoazija i ra d n ič k a ar is to k ra c ija . KP Veli­ke B ritan ije naloženo je da n a iduće izbore ide sam ostalno , su­

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 54

p ro ts ta v lje n a v o dstvu la b u ris ta i trad e u n io n a . A kciona p a ro la b ri­ta n sk ih k o m u n ista t re b a g lasiti; za s tv a ra n je revolucionarne rad­n ičk e vlade, k o ja po ko n ce p c ijam a P etog k o n g re sa K om in terne znači v ladu ra d ik a ln o g k lasnog o p re d je lje n ja .

S ličan je p r is tu p s a d rž a jim a ta k tik e jed in s tv en e p ro le te rsk e f ro n te »odozgo« tre b a la im a ti i K P F ran c u sk e . P lenum o c je n ju je d a većina fran cu sk e ra d n ič k e k lase ide »ulijevo«, vod stv a SPF i GKR »udesno«. N ova je ta k tik a K P F ran c u sk e u svojo j suštin i n a p a d n a vod stv a SPF i GKR, p o seb n o n a n jih o v u »ljevicu«. T ak­tik a jed in s tv en e f ro n te K PF tre b a la se p ro v o d iti isk ljuč ivo »odoz­do«, s o sloncem n a b azu ra d n ič k e k lase i u savezu sa s iro m aš­n ijim fran cu sk im se ljaš tvom . P o d sje ćam o d a je K PF već u s tu ­d enom 1927. p rih v a tila d irek tiv u IK K I o ta k tic i b o rb e »klase p ro ­tiv klase«.

T ako je o tv o ren p roces likv idacije ta k tik e jed in s tv en e p ro le ­te rsk e fro n te »odozgo«, n a jo rig in a ln ijeg d ije la u k u p n e tak tik e Ko­m in te rn e od n je n a o sn u tk a do tog vrem ena.

Š to se tiče s a d rž a ja ta k tik e jed in s tv en e fro n te u k inesko j revo­luciji, P lenum ističe d a je e ta p a zn ača jnog u tje c a ja KPK na nacio­n a ln u b u rž o az iju zav rš ila tešk im po ra zo m ra d n ik a i se ljak a . R e­v o lu cija teče i dalje , tv rd i P lenum . O sta je n e rije šen o ag ra rn o i n a ­c iona lno p ita n je . O no š to se do k ra ja 1927. zb ivalo u k ineskoj revo­luciji ne d a je jo j k a ra k te r so c ija lis tič k e revolucije , ističe P lenum , n iti k in esk a re v o lu c ija to g a v re m e n a po svo jim sad rža jim a m ože b iti p e rm a n en tn a . In te re sa n tn o je u p o zo riti n a nač in ra zm iš lja ­n ja IK K I o sa d rž a jim a p o jm a p erm a n en tn e revolucije . Za n je ­ga to n ije p roces ko ji p o s tu p n o saz rijev a rad ik a lizac ijo m svojih s ad rža ja ; on je s t sam p o sebi k ra jn je ra d ik a la n sad rža j, tj . d ik­ta tu ra p ro le ta r i ja ta . O va je o c je n a b ila u p e re n a p ro tiv Trockoga, k o ji se više n ije m ogao jav n o su p ro ts tav iti.

Po ocjen i P lenum a k ineska se re v o lu c ija ra zv ija n e rav n o m jer­no. U nek im je p ro v in c ijam a ra zv ijen se ijačk i p o k re t, d ok u in ­d u s tr i jsk im c e n tr im a v lad a te ro r n a d rad n ičk o m klasom . KPK n alaže se b o rb a za o v ladavan je š iro k im m asam a ra d n ik a i se lja ­ka. U d ije lov im a K ine gd je je v las t so v je ta tre b a p rovesti a g ra r­nu re fo rm u u k o ris t s e ljak a b ez em ljaša i s tv o riti osnove k ineske C rvene a rm ije . K PK n e sm ije ponoviti g reške p o p u t on ih s u s ta n ­kom u K an tonu , bez oslonca u većini ra d n ič k e k lase i bez koord i­n ac ije sa se ljačkom pozadinom grada.

P lenum p rizn a je d a u K ini jo š n em a m asovnog »slijevanja revo luc ionarnog p o k re ta m asa u općenac iona ln i m asštab« , ali k i­n esk a re v o lu c ija ide »novom usponu , ulazi u sov je tsk i period«. D rugim riječ im a , p re d K PK je b o rb a za p ro vedbu ta k tik e jed in ­stvene fro n te sam o »odzdo«. Z ašto se o d b ac u je d io tak tik e »odoz­go«? Zato, ističe P lenum , je r su vrhovi K uom in tanga izdali m ase i onem ogućili s tv a ra n je širo k e an tiim p erija lis tič k e fronte . Tako je Deveti p lenum IK K I o d bac io su ra d n ju »odozgo« i u provedbi tak tik e jed in stv en e fro n te ra d n ik a , se ljak a i u g n je ten ih nacija .

Taktika borbe »klase pro tiv klase« 55

Četvrti je znača jan p rob lem D evetog p lenum a IK K I b ilo sind i­kalno p itan je , izuzetno znača jno u p rovedbi tak tik e jed instvene pro leterske fronte . P lenum upozorava prvenstveno na značenje pridobivanja s ind ikalno neorgan iz iran ih i nekvalific iran ih ra d n i­ka na p la tfo rm i kom unističk ih p a r tija , da juć i in d irek tno na zna­nje da je p ro d o r u posto jeće socija ld em o k ratsk e sind ika te bio neuspješan. N euspjeh se pokušava kom penz irati zah tjevom stv a­ran ja u n u ta r n jih posebnih kom unističk ih frakcija , ko je bi djelo­vale u pravcu idejne d iferenc ijac ije u n jim a. S obzirom n a znače­nje sindikalnog p ita n ja u vrem enu »racionalizacije« kapitalizm a i ra tn ih p rip rem a, P lenum o c je n ju je s ind ikalno p itan je kao jed ­no od najvažn ijih u b o rb i kom unističk ih p a r ti ja u revolucionira- nju radničke klase. T ako je i u s ind ikalnom p ita n ju odbačena provedba tak tik e jed instvene fro n te »odozgo«. K om unističke p a r­tije i n jihove s indikalne o rganizacije su p ro ts tav ljen e su socijal­dem okratsk im vodstvim a.

U sk lad u s takv im o p re d je lje n jim a u s indikalnom p ita n ju Čet­vrti će kongres CSI, održan od 17. ožu jk a do 3. tra v n ja 1928. go­dine, ocijen iti d a je stab ilizac ija kap italizm a »labilna«, kako zbog nagom ilavanja njegovih u n u tra šn jih su p ro tn o sti, tak o i zbog p ri­prem a ra ta p ro tiv SSSR-a. V odstva socija ld em o k ratsk ih sind ika­ta p roglasit će »agentim a kapitala« i »desnicom« u radničkom pokretu. N jim a se k o m unisti t re b a ju su p ro ts tav iti sam osta lnom ekonom skom borbom p ro le ta r ija ta , sam o sta ln im revolucionarnim sindikatim a, revolucionarnom s ind ika lnom opozicijom u re fo rm is­tičkim sin d ik a tim a i ilegalnim sind ika tim a , ak o je po trebno .

Deveti p lenum IK K I osudio je d jelovan je »trockističke« opozi­cije u redovim a K om in terne i u SKP(b) i ok renuo se p rem a no­voj »opasnosti« k o ja je u kom unističkom p o k re tu dolazila s »des­nice«.

Proces za o štrav a n ja odnosa vodstva SKP(b) p rem a osnovnim op­red je ljen jim a po litike NEP-a se nastav ljao . M eđutim , daleko b la­že nego š to je to želio s ta ljin sk i cen tar. B uharin , Rikov i Tom ski značajne su ličnosti političkog života zem lje, ko je se su p ro ts tav ­lja ju takvim tendencijam a. To je vrijem e kad a S ta ljin »obogaću­je« m ark sis tičk u m isao tezom o zao štrav an ju k lasne bo rbe u uv­jetim a izgradnje socijalizm a, k o ja zah tijeva po litiku čvrste ruke. Takvo g led ište ja č a sukob izm eđu S ta ljin a i B uharina u p itan ju odnosa p re m a revolucionarnom savezu ra d n ik a i seljaka . Gom i­la ju se i su p ro tn o sti u p ris tu p u tem eljn im op re d je lje n jim a K on­gresa K om interne , č ije se o tv a ra n je očekivalo 17. srp n ja 1928. U proljeće 1928. u k id a ju se u SSSR-u zakoni o zakupu zem lje i o najam nom radu . P ovećavaju se porezi n a p rihod od po ljo p riv re­de i jač a k am p a n ja za b rž u in d u str ija liz ac iju zem lje.

U to k u sv ibn ja i lip n ja 1928. slijed i niz javn ih B uharinovih is tu ­pa pro tiv nasilne kolektivizacije , k o ja je , po njegovoj ocjeni, ne­korisna u u v je tim a n iske tehnologije proizvodnje. T rebam o oču­vati revolucionarn i savez ra d n ik a i seljaka , poziva B uharin , ne iza­zivajm o »klasni rat« i ne provodim o po litiku »naglog skoka« u

p o ljo p riv red i i u in d u s tr iji . SK P(b) t re b a p re k o N EP-a očuvati »d inam ičnu ravnotežu« , u p o zo rav a B u h arin , pod ići ra z in u po ljo ­p riv re d n e p ro izv o d n je ind iv idua lnog se ljak a , j e r SSSR-u ne tre b a » treća revo lucija« . N a n jegova je u p o z o re n ja S ta ljin re a g ira o tv rd ­n jo m d a su to »desna sk re ta n ja« u SK P(b).

M eđutim , S ta ljin jo š n ije s ig u ran u sv o ju d o m in ac iju u CK SK P(b), g d je 71 č lan ne g a ra n tira p o ra z »desnice«. N ije sp rem an n a o tv o ren ra sc je p s n jo m n i zbog sko ro g o d rž av an ja Šestog kon­g re sa K o m in terne . On je tre b a o S ta ljin u kao p rv a s tep en ica u li­k v id ira n ju »desnih sk re ta n ja« . O sim toga, ra sc je p u SKP(b) koji b i p re th o d io K ongresu b itn o b i u m a n jio m ogućnosti n a tu ra n ja S ta ljin o v ih ko n cep cija o odn o su in te re sa SSSR-a i g lobalne tak tik e K om in terne .

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« gg

Buharinov Prethodni nacrt teza

za Šesti kongres Kominterne i

Staljin

V ećina a u to ra k o ji u svo jim ra d o v im a o b ra đ u ju p ro b lem atik u id e jn ih su k o b a u v o dstvu SK P(b) iznenađena je č in jen icom d a je P lenum CK SK P(b) o d rž an od 4. do 12. s rp n ja 1928. izglasao rezo­lu c iju k o ja m a n ife s tira id e jn o je d in stv o vodstva SKP(b) i p riv rže­n o s t po litic i NEP-a. Ia k o je ra sp ra v a o p rilik am a n a selu b ila o š tra , p o k az ala je sp re m n o s t većine u CK SK P(b) da se ne o p re ­d je lju ju u p ro su đ iv a n ju isp rav n o sti ili n e isp ra v n o sti g led išta čla­nova PB. N isu po d ržali S ta ljin a , a li n isu ni b ili sp re m n i p ruž iti velike u s tu p k e se ljac im a n a ra ču n in d u s tr ija liz ac ije zem lje. S d ru ­ge s tran e , »desnica« je izgubila većinu u PB, a u CK SKP(b) n ije dob ila o tv o ren u p o d ršk u . U b iti, ovaj je P lenum b io kad rovsk i p o ra z »desnice«. T oga je sv jes tan i B u h arin , ko ji d an p rije zavr­še tk a P lenum a osobno k o n ta k tira s p re d sta v n ic im a U družene opo­zicije.

D ržim d a je P lenum CK SK P(b) sazvan p rvenstveno zbog p re d ­sto jećega K ongresa K o m in tern e i n ije s lu ča jn o zav ršio ra d o m pet d an a p r i je n jegova poče tka . Iz n en ađ u je čin jen ica kako je r i je t­ko k o ji is traž iv ač ove p ro b lem a tik e povezao S ta ljinovo izlaganje na a p rilsk o m P lenum u CK SK P(b) iz 1929. s d o g ađ a jim a n a p le­nu m u ko ji je p re th o d io K ongresu K om in terne . S ta ljinovo izlaga­n je r je č ito upo zo rav a d a je u c e n tru in te re sa P lenum a CK SKP(b) u s rp n ju 1928. b io B uharinov P rethodni na crt teza — O m eđuna­rodno j s itu a c iji i zadacim a K o m u n is tič ke in ternacionale za n jen p re d sto je ć i kongres. K o ji su do g ađ a ji p re th o d ili P lenum u?

B u h arin je svoj re fe ra t po d ije lio svim delegacijam a p re d s to je ­ćeg kongresa K om in terne , a d a o n jegovim sad rža jim a n ije p re t­hodno ra sp ra v lja o PB CK SKP(b). O n je znao d a n jegova g led išta

Taktika borbe »klase protiv klase• 57

ne bi dobila S ta ljinovu podršku . Pokušao ju je p re thodno dobili od delegata kongresa.

Prve podatke o p o s to ja n ju B uharinova P rethodnog nacrta teza dao je S ta ljin na trav a n jsk o m P lenum u CK SKP(b) 1929. Is takao je da su sukobi s »desnicom« u SKP(b) u p ita n ju politike K om in­terne počeli »B uharinovim tezam a o m eđunarodnom položaju na VI. kongresu. Teze su se obično p re th o d n o p re tresa le u dele­gaciji SKP(b). Ali u danom slu čaju ta j u v je t n ije bio ispunjen. Dogodilo se da su teze s B uharinovim potp isom , upućene dele­gaciji SKP(b), is tovrem eno bile razaslane inozem nim delegacija­ma VI. kongresa. M eđutim , pokazalo se da teze u čitavom nizu točaka ne zadovoljavaju . D elegacija SKP(b) m orala je u n ije ti u te ­ze oko 20 ispravki«.

Prateći ovaj podatak , ta lijan sk a p o v jesn iča rka Anna di Biagio pronašla je u zaostavštin i T rockoga u H oughton L ibrary na Har- u a rd sk o m sveučilištu B uharinov P rethodni p ro je k t teza, koji je očito stigao i do Trockoga, ko ji je u to vrijem e živio u progonstvu u Alma Ati. O b jav lju jući 1981. up o re d n u analizu službene rezolu­cije K ongresa i B uharinova P rethodnog p ro jek ta teza, ob jasn ila nam je u jedno i zašto je ovaj dokum en t nestao iz kasn ije ob jav lje­nih dokum ena ta Šestog kongresa K om interne .

Želimo posebno upozoriti na jed a n deta lj S ta ljinova izlaganja na trav a n jsk o m P lenum u CK SKP(b). O dnosi se na očito vec uhodanu p ra k su d a je dokum en te K om in terne i n jen ih izvršnih organa p re th o d n o odobravao PB CK SKP(b). P itam o se koliko se danas h is to rio g ra fija k o ris ti p re th o d n o »pročišćenim « p r im a r­nim izvorim a n jen e povijesti?

U kojim asp e k tim a B uharinov P rethodni p ro jek t teza n ije za­dovoljavao g led išta S ta ljin a i njegovih sljedben ika na Plenum u CK SKP(b) u s rp n ju 1928? K ao izvor nam služi S ta ljinovo izlaga­nje na trav a n jsk o m P lenum u CK SKP(b) 1929.

Govoreći o razlozim a sukoba s »desnim sk re tan jim a« u Komin- tem i, S ta ljin je ukazao na razlike ko je su n asta le u koncip iran ju šestog kongresa K om in terne izm eđu većine u CK SKP(b) i B uha­rina. One su u jed n o sre d išn je točke B uharinova op re d je lje n ja u P rethodnom p ro jek tu teza.

Prva je p ita n je karak tera s tabilizacije kapitalizm a. B uharin je tvrdio da se u tad a šn jo j etap i razv itka kap italizm a ne dešava n iš­ta b itno novo š to b i slab ilo njegovu s tab ilizac iju . N apro tiv , is­tiče B uharin , kap italizam se »rekonstru ira« i drž i čvrsto . Taj, tzv. »treći period« u razv itku kap ita lizm a ne sadrži u sebi ele­m ente revo luc ion iran ja rad n ičk e k lase ti razv ijen im zapadno­evropskim kap ita lističk im državam a. S ta ljin se su p ro ts tav io tak ­voj perspek tiv i revolucije , zah tijevajući unošen je ocjene o stab ili­zaciji ko ja n ije čv rs ta i ne m ože b iti j e r se k riza sv jetskog ka­pitalizm a zaoštrava. To je tem eljno p ita n je revolucije , ističe S ta ljin, za to ne m ože o p ad a ti n i in ten z ite t revo luc ion iran ja radničke klase. Ona ne p riku p lja snage, on a već je s t revolucionarna, je r sazrijeva ju novi u v je ti revolucioniranja pokreta , te ulazim o u p e ri­

od p rip re m a n ja ra d n ič k e k lase za dolazeće k lasne borbe. N ova lak- tik a k o m u n ističk ih p a r t i ja m o ra po laz iti od sp o zn a je d a p o sto ji p ersp e k tiva sa zr ije va n ju u v je ta za novi revo lucionarn i po let.

D ruga je p ita n je odnosa K o m in te rn e p rem a socija ldem okraciji. Ia k o je B u h arin b o rb u p ro tiv so cija ld em o k rac ije p ro g lasio glav­n im z a d a tk o m K o m in tern e , izb jegao je m ogući to ta ln i ra sc jep , s v je s ta n n je n e snage i s lab o s ti k o m u n ističk ih p a r ti ja . S ta ljin je z ah tijev ao zaoštravan je odnosa, poseb n o p rem a n je n im »lijevim « snagam a. B e z ra zb ija n ja tih snaga u so cija ld em o kra ciji, tv rd i S ta ­ljin , ne m o že se razb iti n i socija ldem okracija .

T re ća je p ita n je »p o m irijiv o sti« u sek c ija m a K o m in tern e . Sadrži p ita n je n a č in a k a k o B u h arin fo rm u lira b o rb u p ro tiv »desnog sk re ­tan ja« . N jegovoj to le ra n c iji S ta ljin s u p ro ts ta v lja zah tjev ra sc je ­pa.

Č e tv rta je p ita n je d isc ip line u k o m u n is tič k im partijam a . Kod B u h a rin a n em a p rijed lo g a p ro v e d b e »željezne discipline« u ko­m u n ističk im p a r ti ja m a . S ta ljin tra ž i u p ra v o tak a v odnos izm eđu izv ršn ih o rg a n a K o m in te rn e i n je n ih sekc ija . T re b a ju m u »pos­lušne« i »d iscip lin irane« , a ne k re a tiv n e i sam o sta ln e sekcije . T akvo je n jegovo v iđ en je p rin c ip a d e m o k ra tsk o g ce n tra lizm a u K om in tern i.

N ak o n P le n u m a CK SK P(b) 1928. S ta ljin je p lansk i k ren u o u n ap a d n a »desna sk re ta n ja« u K o m in tern i. N a p len a rn o j s jednici m oskovske p a r ti js k e o rgan izac ije , o d ržan o j nep o sred n o p re d kon­g res K o m in tern e , izn io je sv o ja v iđ en ja p rilik a u sv ije tu . Ako sm o n a n je n u P etom k o n g re su i m ogli reć i d a živim o u v rijem e usp o s­tav ljen e ra v n o te že idvaju »antipoda«, SSSR-a i k a p ita lis tič k ih d ržava, u p o zo rav a S ta ljin , s a d a ta ra v n o te ža ide svom e k ra ju . P red n a m a je o p asn o s t od novog im p erija lis tič k o g ra ta , tv rd i S ta ­ljin , p o seb n o r a ta p ro tiv SSSR-a. O štro je n ap a o bu ržo ask i p a ­c ifizam i p o litik u D ruštva naroda. Takvoj po litic i na jv iše p rid o ­nosi so c ija ld em o k rac ija , tv rd i S ta ljin , k o ja sp rečav a ra d n ič k u k lasu u p re tv a ra n ju b u dućeg sv je tskog ra ta u g rađ an sk i ra t.

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 5 g

Šesti kongres Kominterne

Taktika borbe •klase pro tiv klase« 59

Pet dana nakon zav rše tk a ra d a P lenum a CK SKP(b) počeo jc u Moskvi Šesti kongres K om interne , ko ji je tra ja o od 17. s rp n ja do 1. ru jn a 1928. T rebao je b iti sazvan daleko p rije , kako iz sta- tu tarn ih , tak o i iz razloga izm ijen jen ih p rilika u sv ije tu od sredine 1924. N jegovo je saz ivanje isk ljuč ivo ovisilo o vrem enu po trebnom S ta ljinu za likv idaciju »lijevih sk re tan ja« u vodstvu SKP(b) i u K om interni. Izm eđu n jenog Petog i Šestog kongresa sazivani su plenum i IK K I, u kojem je o jačan u tjeca j SKP(b), a u n jo j S ta­ljina. U tom su v rem enu s tvo rena nova izvršna tije la K om interne, kadrovski p o p un javana p re m a od lukam a PB CK SKP(b) i d je lu ­jući po d n jegovim u tjeca jem .

Svečanoj sjedn ici o tv a ra n ja K ongresa prisustvovao je i S ta ­ljin, b u rn o pozdrav ljen od delegata, tili je za tim o tišao n a od­mor, p re p u šta ju ć i sov jetsko j kongresnoj delegaciji dovršavanje likvidacije »desnih sk re tan ja« .

1. Iz Nacrta teza o međunarodnoj situaciji i zadacima Komunističke internacionale

N ije n i B uharin ostao bez bu rn o g ap lauza k ad a je 18. srp n ja nastupio s re fe ra to m N acrt teza o m eđunarodno j situac iji i za­dacima K o m u n istič ke internacionale. Ia k o u m eđuvrem enu sad r­žajno izm ijen jen nak o n b u rn ih ra sp rav a n a P lenum u CK SKP(b), re fera t jo š od iše B uharinovim o p re d je lje n jim a iz n jegova Pret­hodnog nacrta teza. S obzirom n a to da su svi delegati K ongresa im ali ta j te k s t i d a se p riča lo o id e jn im sukob im a u sovjetskoj delegaciji, u » Inform ativnom b ilte n u SKP(b)«, nam ijen jen o m de­legatim a i sud ionic im a K ongresa, is ta k n u to je da je CK SKP(b) odobrio »Info rm ativnu rezoluciju«, m isleći p rito m n a B uharinov N acrt teza i »u načelu« je p rihvatio novi Program. U pozoravam o na u p o treb u te rm in a »In fo rm ativna rezolucija«, ko jom se u b iti odbacuje sad ržaj N acrta teza, kao i n a izraz »u načelu«, kojim se odbacu ju i B uharinova o p re d je lje n ja u p rijed logu novog Prog­rama K om interne.

D e ta ljna up o red n a analiza t r i ju znača jn ih dokum ena ta o istom problem u: 1. P rethodni nacrt teza, 2. N a crt teza i 3. službene teze Šestog kongresa K om in terne O m eđunarodno j situac iji i zadaci­m a K o m u n ističke internacionale, za ovu m onografiju n ije p o treb ­na. U kazujem o sam o n a razlike u p ris tu p u globalnim op red je lje­n jim a izm eđu B u h arin a i sov je tske delegacije, a konačno i ogrom ­ne većine kongresn ih delegata.

U poglavlju Opća analiza suvrem enog kapita lizm a i posebni ob­lici krize kapita lizm a B u h arin u N acrtu teza »treći period« u raz­vitku k ap italizm a i d a lje o c je n ju je kao vrijem e njegove »rekon­strukcije« , k o ja m u om ogućuje » p re rastan je p re d ra tn ih okvira razvitka«. N jegove su pro izvodne snage »u po rastu« , ko ji se zas­

n iva na »prilično velikom teh n ičk o m progresu« i »reorganizaciji k ap ita lis tič k ih p riv re d n ih veza«. »T ehnička re k o n stru k c ija« i »eko nom sk a reo rgan izacija« p rid o n ije le su b rz o m ra s tu k a p ita lis tič ­k ih tru s to v a , tj. k o n ce n trac iji k a p ita la p rv e n stv e n o n a m eđ u n a­rodnom planu . Ova je o c je n a p o n iš ta v a la m ogućnosti izb ijan ja p ro le te rsk ih re v o lu c ija u ra zv ijen im k ap ita lis tič k im d ržavam a, kao re z u lta ta k rize n jih o v ih ek o n o m sk ih osnova. Zbog toga je B u h arin rev o lu c io n arn e p o tic a je u n jim a p o traž io u d ru g im m o­gućnostim a.

P rvu je n ašao u SSSR-u, k o ji » rekonstrukciji« k ap ita lizm a su ­p ro ts ta v lja »socijalističku rek o n s tru k c iju « . S tv a ra nove tehn ičke osnove pro izvodn je , p rovod i »izvjesnu eko n o m sk u reorganizaciju« , kako ja č a n je m državnog se k to ra p riv red e , ta k o i konso lidacijom c je lokupnog p riv re d n o g sistem a. T ako je B u h arin jav n o priznao d a se u SSSR-u o d v ija ju procesi ko ji u nose »izvjesne« p ro m je ­ne u p o litik u NEP-a. D rugu je m ogućnost re v o lu c io n iran ja baze razv ijen ih kap ita lis tič k ih ze m alja vid io u k inesko j revo luciji, t re ­ću u » rastu p ro tu rje č n o s ti u sam om kapitalizm u«, a č e tv rtu u po­ra s tu ra tn e opasnosti.

B uharin , ne bez razloga, p re d delegate K ongresa p o stav lja p i­tan je : kak o o b ja sn iti sk lad n o s t teze o d jelom ično j stab ilizac iji k ap ita lizm a s onom o n jegovoj općoj k rizi? K ao prvo , ističe B u­h arin , su v rem en a se stab iliz ac ija razv ijenog k ap ita lizm a odvija u u v je tim a nove tehno log ije , k o n ce n trac ije k ap ita la u svakoj zem ­lji i p o ra s ta m eđ u n a ro d n ih tru sto v a . Ti p rocesi dovode do ja ­č a n ja d rž av n o k ap ita lis tič k ih ten d en cija , ali ne u ob liku p re d ra t­nog i ra tn o g kap ita lizm a. T ad a se o k ru p n ja v a n je k ap ita la odvi­ja lo in ic ija tiv a m a »odozgo«, d isc ip lin iran jem zakona libera lnog kap ita lizm a. D anas, tv rd i B u h arin , p roces s ra s ta n ja in te re sa d r žave i k ap ita la ide i »odozgo« i »odozdo«, i tu je specifičnost d rž av n o k ap ita lis tič k ih o dnosa »trećeg perioda« razv itk a k ap ita ­lizm a.

Zbog tih p rocesa, ističe B uharin , u suv rem en im u v je tim a kriza razvijenog k ap ita lizm a se ne m je ri s tan jem u po jed in im zem lja­m a. N jene k o rijen e t re b a traž iti u m eđ u n a ro d n im ekonom skim i po litičk im odn o sim a razv ijen ih k ap ita lis tič k ih zem alja. Zbog toga, tv rd i B u h arin , revo luc ionarn i im pulsi u zem ljam a razv ije­nog k ap ita lizm a dolaze s n jegove »periferije«. To su nerazv ijene zem lje, ko lon ije i po lukolonije , s je ftin im sirov inam a, radnom snagom , ali i nerije šenog nacionalnog , ag ra rn o g i seljačkog p i­tan ja .

U poglav lju pod naslovom U nutrašn ji p o litič k i procesi u bur- žoaskim ze m lja m a B u h arin upozorava da su k o rijen i krize u poje­d in im k a p ita lis tič k im d rž av am a u u sko j ov isnosti od k re ta n ja c je lokupnog sv je tskog kap ita lis tičk o g s istem a. On izaziva krize u p o jed in im ze m lja m a i za to m ožem o reći, ističe B uharin , da k a­p ita lizam u općem i u pojed inačnom slu ča ju im a »re la tivnu s ta ­bilizaciju«. Posebno je upozorio d a razv itak kapita lizm a »trećeg perioda« n ije ov isan o k re ta n jim a u po jed in im kapita lističk im

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« gg

Taktika borbe »klase protiv klase« 61

zem ljam a: » . . . k riza kap italizm a dio je razvitka sv jetske p riv re­de.« U nu tar tih odnosa p re la m aju se različiti procesi: između im perijalističk ih država, izm eđu n jih i n jihovih kolonija i odnosi između različitih kap ita lis tičk ih d ržava i SSSR-a.

B uharin je upozorio d a K o m in terna m ora voditi računa i o s ta ­n ju u po jed in im kap ita lističk im državam a, u k o jim a može izbiti k riza i m im o g lobalnih p rocesa u sv jetskom kapitalizm u. Osob­no je izrazio su m n ju u m ogućnost k ra h a m eđunarodnog k re d it­nog sistem a, š to se usk o ro pokazalo kao netočna prognoza.

Tražeći uzroke krize razvijen ih kap ita lis tičk ih država u m eđu­narodnim ekonom skim i po litičk im odnosim a, B uharin je m orao u ce n ta r in te re sa K om in terne postav iti p itan je ra ta i ra tn e opas­nosti. T ako je u B uharinovoj koncepciji ra t postao preduv je t p ro letersko j revoluciji u visokorazvijen im kapita lističk im zem lja­ma. Ta teza n ije odgovarala položaju SSSR-a, n iti socijaldcm o kraciji, a po tc jen jiv a la je snage fašizm a i nacizm a. N'ije b ila p ri­hvatljiva ni nado p u n jen a zahtjevom o p re tv a ra n ju im perija lis­tičkoga u g rađansk i ra t.

T reće se značajno p itan je iz N acrta teza odnosilo na ocjenu vod­stva socijaldem okracije . N jegov u tjeca j ra ste , ističe B uharin , a snaga m u je u činjenici ekonom ske stab ilizac ije zem alja razv ije­noga kapitalizm a. Dio njegovih p re d ra tn ih kad rova s ra s ta o je s državnom i p riv rednom s tru k tu ro m kapita lizm a i sam o p ore­m ećaji stab ilizac ije sv jetskog kap italizm a p ru ž a ju uv jete jač an ju kom unističk ih p a r ti ja u n jim a. T reba voditi ra ču n a o činjenici, ističe B uharin , d a su kom unističke p a r ti je u nizu zem alja, kao npr. u N jem ačkoj i u F rancusko j, p ridobile »neznatan« broj kad­rova, čak i u najvećim poduzećim a. V odstvo socijaldem okracije sv jesno izg rađu je kap ita lis tičku državu, pom aže je u osvajan jim a i zato, tv rd i B uharin , n em a razlike izm eđu toga vodstva i im peri­jalističke buržoazije . M eđutim , n astav lja B uharin , m oram o raz­likovati vodstvo i bazu socijaldem okracije . U budućem ra lu , is­tiče B uharin , to će vodstvo od ig ra ti re ak cio n a rn u ulogu, kau što i u suvrem enim u v je tim a b itno u tječe na p rip re m e ra ta p ro tiv SSSR-a.

N akon ovako grubog n ap a d a n a vodstvo socijaldem okracije , B uharin je ukazao n a pozitivno značen je ra sk id a s tak tikom je ­d instvene p ro le te rsk e fro n te »odozgo« KP Engleske i KP F ran ­cuske. Uzroke vidi u »evoluciji socijaldem okracije« , a ne u p ri­tisku » trockističke opozicije«.

U trećem poglavlju N acrta teza, pod naslovom N aš ta k tičk i stav, B u h arin ističe da je zaokre t u d ije lu tak tik e jed instvene fro n te K om in terne odgovor na p ro m jen e u po n ašan ju vodstva n a j­jač ih socija ld em o k ratsk ih s tra n a k a p re m a kom unistim a. U takve p ro m jen e u b ra ja : p r itis a k L aburističke p a r ti je u V elikoj B rita n iji, izd a ju fran cu sk e socijaldem okracije , ali i negativan u tjeca j iluzija fran cu sk ih k o m u n ista u snagu bu ržoaskog p arla m en tariz­m a. On će, tv rd i B uharin , »u budućim događa jim a od ig ra ti re ak ­c ionarnu ulogU«. B u h arin ovako o b jašn jav a su štin u nove tak tike

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 62

K om in terne : »S uština nove ta k tik e je s t p ro m ijen jen i odnos p re ­m a socija ldem okraciji« , to je »zaoštravan je b o rb e p ro tiv n jen a vodstva«.

U če tv rto m p og lav lju N acrta teza B u h arin o b ra đ u je P itan je re vo luc ije u ko lo n ija m a i p o lu ko lon ijam a . S razlogom . R ezu lta t je p ro c je n e m ogućnosti iz b ija n ja re v o lu c ije u z e m lja m a razvijenog kap ita lizm a. K ineska je an tik o lo n ija ln a re v o lu c ija i d a lje u cen­t ru in te re sa K om in terne , iz dv a razloga: 1. j e r K ina gran ič i sa SSSR-om, 2. j e r je to je d in a rev o lu c ija k o ja u to v rijem e p odriva »periferiju« im p erija lizm a. G dje su uzroci p riv re m en o m p orazu KPK u k inesko j revo luc iji? U n je n u n e razu m ijev a n ju »m om enta p rije laz a iz jed n e u d ru g u e ta p u revolucije«. N ije shvatila , is ti­če B u h arin , k ad a m o ra Odbaciti su ra d n ju s vodećim snagam a b uržoazije i d o v ršiti an tik o lo n ija ln u re vo luc iju u savezu ra d n ik a i se ljaka . K ad a je shvatila , ističe B u h arin , k re n u la je sa zakaš­n jen jem u u s ta n a k i doživ jela je p o raz . D rugim riječ im a , uz­roke p o ra zu K PK tre b a tra ž iti u n jen u k a šn je n ju s odbaciva n jem ta k tik e je d in stv en e fro n te »odozgo«. P rem a ocjen i iz N a­crta teza, p re d KPK je dug o ro čan za d a tak u je d in ja v a n ja š irokih kinesk ih m asa pod n jen im vodstvom , v rijem e » p rik u p ljan ja sna­ga«, »p rip rem a za novi val«. P red KPK je k ru p a n tak tičk i zao­k re t, ističe B uharin , »obra tan od onoga u zapadnoevropsk im zem ­ljam a«. K om unističke p a r ti je n a zapadu idu »ulijevo«, KPK ide »udesno«. P ojm ove »lijevog« i »desnog« p o m je ra n ja u ta k ­tici k o m u n ističk ih p a r t i ja p o tre b n o je u ovom slu ča ju sh v atiti n a s lijedeći nač in : »lijevo« kao m ogućnost ra d ik a liz ac ije širok ih m asa, »desno« kao n jen u nem ogućnost. Ne tre b a nas zbun jivati iz ra z ita nelog ičnost takvog p ris tu p a ta k tic i ko m u n ističk ih p a r­tija , k o ja o d u d a ra od izrečen ih sudova o k re ta n jim a u zem lja­m a razv ijenog k ap ita lizm a i n a njegovoj »periferiji« . B uharin sam o po k u šav a sp rije č iti S ta ljin o v u k oncepciju o h itn o m p rije la ­zu k ineske revo luc ije n a n je n u d ru g u e ta p u , n a b o rb u za sov­je tsk u v last ra d n ik a i se ljaka . U p ita n ju sad rž a ja tak tik e je ­d instvene fro n te u o s ta lim ze m lja m a gd je se o tv a ra o proces de­kolonizacije , u N a crtu teza je o dbačena n jen a p rovedba »odoz­go«.

U p eto m p og lav lju N acrta teza, N aši o snovn i zadaci i naši ne­dostaci, za h tije v a se od k o m u n ističk ih p a r ti ja ra zv ijan je osjeća­ja p ro le te rsk o g in ternacionalizm a. K om unističke p a r ti je su sklo­ne z a tv a ra n ju u v la s tite prob lem e , ističe B u h arin . M eđutim , p re d n jim a su dva izuzetna in te rn a c io n a ln a zad a tk a : p ita n je rata i pi­tan je obrane revo lucije u S S S R -u i u K ini. S o cija ld em o k ra tsk o j politici u je d in ja v a n ja ra d a i k ap ita la kom u n ističk e p a r ti je tre b a ­ju su p ro ts ta v iti jed in stv en o in tem ac io n a lis tičk o d jelovanje . Ko­m in te rn a »je u c je lin i a n ta g o n is tičk a p re m a socijaldem okraciji j e r k o m unisti ne p ro p a g ira ju in d u s tr ijsk i m ir već k lasn u b o r­bu«.

Ipak , ističe B uharin , K o m in tern a »ne o d b acu je ta k tik u jed in ­stvene fro n te , a li u vezi sa za o š trav a n je m o dnosa p re m a socijal­d em o k raciji m i u na jv iše s lučajeva treb a m o voditi tu tak tik u sa­

Taktika borbe »klase protiv klase« 63

tno ’odozdo’« (ist. G. V.). U r ije tk im slučajev im a dolaze u obzir i kon tak ti s v rh w im a socija ldem okracije , i to u n jen im m jes­nim organizacijam a. Z aokret u sad ržajim a tak tik e jed instvene pro lete rske fro n te zah tijeva po jačan ra d kom unističk ih p a rtija u m asam a radn ičke klase, ističe B uharin , a on jc najznača jn iji upravo u s indikatim a. S obzirom n a proces »trustifikacije« sv je t­skog kapitala , B uharin ističe slijedeće: »Sada u sindikalnom pi­tan ju vodim o b o rb u p ro tiv k ap ita la u trustovim a.« U borb i zo p roširen je u tje c a ja kom unističk ih p a r ti ja tak tik o m jed instvene p ro leterske fro n te »odozdo« B uharin upozorava n a sek taško po­n ašanje sekc ija KOI, ali i n a opasnost gu b ljen ja n jihovih »ko­m unističk ih obilježja«. Is tiče značenje seljačkog p itan ja u b o r­bi za š iroke m ase u nerazvijen im zem ljam a, u ko lonijam a i u po- lukolonijam a.

K om unističke p a r ti je m o ra ju kom bin ira ti legalni i ilegalni rad, ističe B uharin , učv rs titi i pravilno p r im jen jiv a ti tak tik u jed in ­stvene fron te , p rerasti nesk lad izm eđu svoga političkog u tjeca ­ja i organizacijskog učvršćivanja. U čvršćivanje kom unističke pat- tije, ističe B uharin , ne znači n jen u b iro k ra tiz ac iju , a upravo su u »posljednje v rijem e o jač ali sim p tom i b iro k ra tiz m a u SKP(b) i u drug im partijam a« . To je b io d irek ta n n ap ad B uharina na S ta ljinovu politiku!

U šestom poglavlju N acrta teza, S kre ta n ja u K om intern i, osu­đu ju se prvenstveno on a »desna«. N jihova po java i razv itak o b ja­šn javaju se re la tivnom stab ilizac ijom kapitalizm a, k o ja pogoduje p rib ližavanju d ije la kom u n ista g led ištim a socijaldem okracije . Ne­ki kom unisti pokazu ju sk lonost »legalnosti«, od b acu ju tezu o »za­o š travan ju k lasne borbe«, nedovoljno za o štrav a ju b o rb u p ro tiv »lijevih vođa socijaldem okracije« , p o te je n ju ju ra d u p a r ti j i i p re t­p o stav lja ju m u »sindikalnu disciplinu«. O cjen ju juć i d a n ije m inu­la o pasnost od »lijevih sk re tan ja« , B uharin je is tak ao d a su da­leko jače tendencije »udesno« i za to su one »u prvom planu« in teresa K om interne . One su p risu tn e u KP F rancuske u n jenoj sk lonosti p a rla m en ta rn o j d je la tn o sti, u KP Čehoslovaćke u for­s iran ju legalnog rada , u nizu zapadnoevropskih kom unističk ih p a r ti ja u p ro p a g iran ju paro le »kontrole nad proizvodnjom «, ko­ja je u b iti » socijaldem okratska tak tika« . B uharin upozorava da je K om in terna nak o n ra z b ija n ja » trockističke opozicije« kasno reag ira la p re m a »desnici« i ukupn im p ro m jen a m a konkre tn ih uv­je ta d je lovan ja kom unističkog p o kre ta . Previše govorim o rječn i­kom »direktivnih parola«, ističe B uharin , a K om in terna ne vodi računa o »k lav ijaturi k o ju p a r ti je m ogu i m o ra ju im ati, ali koju m i ne isko rištavam o u dovoljnoj m jeri« .

U bo rb i p ro tiv vodstva socija ldem okracije n ije dovoljan sam a razgovor k om unista s radn ic im a socijaldem okratim a . N ije ih do­voljno sam o »uvjeravati« ti pogrešnu politiku njihova vodstva, već i dokazivati p re d n o sti kom unističke politike. B uharin ne želi ra sc jep s bazom radn ičke k lase socija ldem okratske o rijen tac ije , »a tak v a se tendencija zapaža u našim partijam a« .

Koiiiin tenia i taktika borbe »klase pro tiv klase« 64

B u h arin je i p ro tiv n ač in a d je lo v an ja vodstva K o m in tern e u od ­nosu na n jen e sekcije . D o m in ira ju u tom ra d u »razni c irkulari« , razn a »otvorena i za tv o ren a p ism a , a ne p ro v je rav a se n jihova p rovedba«. B u h arin uočava b iro k ra tiz a c iju K o m in te rn e i zagovara in tern acio n aln i sas tav i »najbo lje p redstavn ike« u n jen u vod­stvu.

U N a crtu teza govori se i o frak c ijsk im b o rb a m a u kom u n is­tičk im p a r tija m a , is tičući n a p rv o m e m je s tu p ro b lem e K PJ i KP P oljske. G ledišta o uzrocim a k rize u vodstvu jugoslavenske p a r­tije o b ja šn ja v a ju p ris tu p vodstva K o m in tern e ovom znača jnom p ro b lem u n jen a idejnog razv itka. B u h arin ističe da se frak cijsk e b o rbe u K PJ vode »bez dovo ljno po litičke osnove i po litičkog op ­ravdan ja« , a n jihovi su uzroci k ra jn je složeni i d je lom ično pove­zani »s is to r ijsk im trad ic ijam a« . R je šen je vidi u poduzim an ju od s tra n e IK K I »niza izvanredn ih m je ra za b o rb u p ro tiv te o p as­nosti«. Sam o le tim ična ana liza t r i ju osnovnih teza o frak c ijsk im b o rb a m a u K PJ dovodi ih u m eđ usobnu k o n trad ik c iju . T vrd ili da frak c ijsk e b o rb e n em a ju p o litičko o p ra v d an je , a n jihove uzro ­ke v id jeti u raz lič itim pov ijesn im uv je tim a živ ljen ja , znači ne sh v atiti svu s loženost k o n c ip ira n ja re vo luc ionarne p la tfo rm e u jugoslavenskim u v je tim a. Iz takvog p ris tu p a slijed i i dogm atsk i p r is tu p n jih o v u ra z rje ša v a n ju , p ro v ed b a »izvanrednih m jera« , tj . nasilna lik v id a c ija v o d stv a bez b itn ije g u tje c a ja baze p o k re ta . T ako se up ra v o i desilo u s lu ča ju K PJ, i ne sam o n je.

2. iz diskusije o Nacrtu teza

S obzirom n a zn ačen je po ra zv itak K P J u pozoravam o na d is­k u s iju Jakoba Žorge, is ta k n u to g p re d s ta v n ik a K PJ i člana n jene delegacije n a K ongresu , Iz raz io je zahvalnost IK K I ko ji je in te r­v en irao u p ita n ju f ra k c ijsk ih b o rb i u vodstvu K PJ, ko je se i po Žorgi, od T rećega k o ngresa K PJ (1926) vode bez p rin cip ije ln ih razloga. P rih v aća ju ći g led ište K o m in tern e o negativnom u tje c a ­ju in teligencije n a bo ljšev izac iju k o m u n ističk ih p a r ti ja , Žorga je is ta k ao da je frak cio n a štv o m u K PJ »zatrovana sam o rukovodeća g ru p a in te lek tu a lac a , a ne i p ro le te rsk i e lem en ti P artije« .

U sk ladu s o p re d je lje n jim a iz N acrta teza Žorga je i na B al­kanu vidio ra tn u o p asn o st po SSSR. U jugoslavensko j državi uz­roke krizi vidi u nerije šen o m nac ionalnom p ita n ju H rv ata , S love­naca, C rnogoraca i M akedonaca , kao i nac ionaln ih m an jina . Za­n em aru je , kao i IK K I, izuzetno značen je u g ra d n je u tak tik u KPJ rje še n ja srp sk o g p ita n ja , kao d ije la u k u p n ih nerije šen ih jugo­slavenskih m eđunacionaln ih odnosa. S v jestan , kao i c je lokupno vodstvo K PJ, nem inovnosti p re la sk a vladavine velikosrpske b u r­žoazije i d in as tije s p a rla m en ta riz m a na o tv o ren u d ik ta tu ru , d a­je jo j k a ra k te r is tik e »fašističke vladavine«. Ni u ovom dije lu svo­je analize n ije pokazao o rig inalnost u odn o su n a K om internu .

Posljed ice a te n ta ta u N arodno j sk u p štin i u lip n ju 1928. na zb ivan ja u Zagrebu o c je n ju je Žorga kao »borbu na barikadam a« .

Taktika borbe »klase protiv ktasc« 65

Ona s tv a ra u zem lji » revolucionarnu napetost« , ko ju KPJ tre ­ba isk o ris titi u ov ladavan ju širok im radničko-seljačkim pokre tom . Taj bi se revo lucionarn i savez treb a o s tv a ra ti na slijedećim p a­rolam a: bo rb i p ro tiv im perijalizm a, p ra v u n aro d a n a sam oopre­d je ljen je do o tc jep ljen ja i za fed eraciju sam osta ln ih radničko- -seljačkih rep u b lik a n a B alkanu. U is to je v rijem e istakao p o tre ­bu očuvanja idejnog i organizacijskog jed instva KPJ, koje je m oglo b iti ugroženo p rocesom stv a ra n ja sam osta ln ih republika . Žorga ne p rec iz ira da li se »sam ostalnost republika« podrazum i­jeva u n u ta r ili izvan jugoslavenskih d ržavnih granica. Budući da govori o nacionalnoj ugroženosti Slovenaca, H rvata, C rnogo­raca i M akedonaca, očito je m islio n a n jihovu repub ličku sa­m osta lnost. Jedno je sigurno , tak v a su o p re d je lje n ja k ren u la od IK K I n ak o n a te n ta ta u N arodno j sk u p štin i K raljev ine SH S u lipn ju 1928.

Ž orga se zalaže za b o rb u p ro tiv vodstva jugoslavenske socijal­dem okracije , za ta k tik u jed in stv en e p ro le te rsk e fro n te i jed in ­stvene fro n te ra d n ik a i se ljak a sam o »odozdo«. U posebnoj iz­jav i delegacije K PJ, u sastavu : Jakob Žorga, A lbert H lebec, N iko­la Kovačević i G ojko Vuković, k o ju je p ro č ita o Jakob Žorga, po­d ržano je isk ljučen je » trocldstičke opozicije« iz redova Komin- tem e i SK P(b), zbog izda je len jin izm a i su m n je u m ogućnost izgradnje d ik ta tu re p ro le ta r ija ta u SSSR-u. U izjavi se ističe ob­veza kom unističk ih p a r ti ja d a budući ra t, ko ji će očito b iti us­m jeren p ro tiv SSSR-a, p re tv o re u g rađansk i ra t p ro tiv buržoazije. M eđunarodni p ro le ta r ija t »ima svo ju dom ovinu« i »svjetsku p ro ­le tersku p a r tiju , K om unističku in tem acionalu« , a p ro le te rsk e i radne m ase B alkana, ističe se u izjavi KPJ, b o rit će se p ro tiv ra ta i b ra n it će SSSR.

D iskusija Jak o b a Žorge i sad ržaj izjave K PJ ne raz liku ju se od prosječn ih d isk u sija k o jih je bilo n a K ongresu i previše. M eđu­tim , Ž orgina d isk u sija o tk riv a novi p ris tu p vodstva KPJ toga vrem ena načinu rje ša v an ja nacionalnog p ita n ja u jugoslavenskoj državi, i o n jem u treb a voditi ra ču n a is tražu juć i g led išta Če­tv rtog kongresa KPJ.

O o d ab iru o sta lih d isk u sija b ila sam m otiv irana onim a koje o t­k riv aju k ritičn o s t p r is tu p a ili k ra jn je dogm atsku o rijen tac iju . Delegat KP Švicarske, M arino B odenm ann, u p u tio jc k ritik u IK K I zbog n jegova ogrom nog b iro k ra tsk o g a p a ra ta koji za trp av a ko­m unističke p a r ti je raznim m aterija lim a. Sm ogao je snagu da K ongres upozori kako bi treb a lo reći is tin u o p rogonim a opozi- c ionara u S ibir, izn ijeti činjenice, kako b i kom unističke p a r tije »barem d jelom ično m ogle sam osta lno ocjenjivati« . P održao je Buharinov N acrt teza, »iako neki tv rd e d a n isu dovoljno ra d i­kalne«, a lu d ira ju ć i n a o tp o re u sov jetskoj delegaciji, ali ne sam o u n jo j. T rebam o voditi ra ču n a o s tv arn im u v je tim a razvitka, upozorava B odenm ann, j e r sm o i sa s taro m tak tik o m jed instvene fro n te im ali slab usp jeh . N ova o rijen tac ija n a »oštriji s tav p re­m a socijaldem okraciji« , ističe B odenm ann, jo š će nas više osla­b iti.

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv k lase« 6 6

Im a i d ru g a č ijih p r is tu p a u za p ad noevropskom kom u n ističk o m po k re tu . T ako M u rp h y John T hom as, šk o tsk i k o m u n ist i č lan In te rn ac io n a ln e k o n tro ln e k o m isije i IK K I, o d b ac u je B uharinova g led išta o » rekonstrukciji« kap ita lizm a u v isokorazv ijen im k a­p ita lističk im d rž av am a i o spec ifičn im p ro b lem im a revolucije p ro le ta r i ja ta u n jim a . Z ašto B u h arin o d b ac u je »suton im p erija ­lizm a u E ngleskoj«, p ita se M urphy, k ad a je P lenum IK K I u veljač i 1928. zak lju č io d a je b r ita n sk i im perija liza m u » raspa­danju«!

C lan R eich taga i CK K P N jem ačke W ilhelm M iinzenberg p riz­n a je d a k o m u n ističk e p a r ti je d o ta d a n isu u sp je le u m asovnoj ag itac iji. Razlozi k o je navodi vrlo su in d ik ativ n i. K om unističke p a r ti je su u p ita n ju a f irm ac ije u m a sa m a zakočene »zbog s tra h a od oportun izm a« i op tu žb i zbog »desnog sk re ta n ja« . R je šen je vi­di u ja č a n ju b o rb e p ro tiv »lijevih« i »desnih« snaga u vodstv im a so cija ld em o k ra tsk ih p a r ti ja i s in d ik a ta . T re b am o n a p a d a ti vod­stvo so c ija ld em o k racije , is tiče M iinzenberg, kako b ism o »ubrza­li od lazak radn ika« iz n jen ih redova.

D rugačiji je p r is tu p d eleg ata K P SAD-a Peppera, inače m a đ a r­skog kom u n iste Josze fa Poganya. On je o tv o ren o b ra n io Buha- rinove teze i op tu žio »neke lju d e u delegaciji« KP SAD-a d a ga ne­p ra v ed n o n ap a d a ju , a u is to v rijem e d ije le okolo d o k u m en t o »desnim sk re ta n jim a « u KP SAD. P o d atak je izuzetno z n a ča ja n za sh v aćan je a tm o sfe re n a sam om K angresu i m eto d a k o jim a se služila so v je tsk a delegacija u likv idaciji »desnih sk re tan ja« . P ep p er vrlo h ra b ro is tiče d a u SAD-u »nem a uopće tendencije sk re ta n ja ra d n ič k e k lase ulijevo«, a ta č in jen ica v rijed i za E ngles­ku, F ran c u sk u i N jem ačku . N jegovo iz laganje n ije zaboravljeno , n estao je u s taljinsic im č is tk am a.

P og ledajm o š to kaže o novoj tak tic i K o m in terne delegat KP F rancuske i veliko im e zapadnoevropskog k om unističkog p o kre ta , M aurice Thores. D isk u tira ju ć i o p ro b lem u »osvajan ja m asa« 11 uv je tim a »racionalizacije« k ap ita lizm a i »vrlo složenog p rocesa rad ika lizac ije ra d n ič k e klase«, T hores upozorava da su neki d ru ­govi »ponekad sk loni d a m isle kako sad a p o s to ji sam o tenden­c ija rad ikalizac ije« . Za T h o resa je izuzetno zn ača jn o ispravno k o n c ip ira n je o dnosa k o m u n ista p re m a socija ldem okraciji. Upo­zorava n a p ro m je n e u n jen o j socijalno j s tru k tu ri , u ko jo j dom i­n ira s itn a b u rž o azija lijeve o rijen tac ije . Zato, ističe T hores, »ne m ože b iti riječ i o b ilo kakvim za jedn ičk im ciljev im a K om unistič­ke p a r ti je i S ocija lističke partije« . Takvo o p re d je lje n je im a Tho­res p re m a »desnim« i p re m a »lijevim« sn ag am a u SPF. K akvo je n jegovo o p re d je lje n je u tak tic i jed in stv en e p ro le te rsk e fron te? T hores kaže slijedeće: »Z aoštravanje naše b o rb e p ro tiv socijal­d em o k racije n ikako ne znači o d u s ta ja n je od tak tik e jed instvene fron te ; ono znači sam o to d a se m o ram o više o rije n tira ti na je ­d instvenu fro n tu odozdo, na nep o sred n u b o rb u u poduzećim a.« S ponosom ističe u sp ješn o »iskakanje« K P F rancuske iz »demo­k ra tsk o g i p a rla m en ta rn o g bloka«. Ne sam o to, T hores je izriči­to traž io izm jene u d ije lu N acrta teza ko ji izjednačava o pasnost

Taktika borbe »klase pro tiv klase* 67

»lijevih« i »desnih sk re tan ja« u kom unističk im partijam a . »Mi predlažem o«, ističe T hores, »da se više naglasi ono m jesto u te­zam a koje govori o borbi p ro tiv desn ih skre tanja« (kurziv u orig., prim ., G. V.).

O bratim o p ažn ju n a izlaganja nekih delegata kom unističk ih p a r­tija B alkana. V asil Kolarov, is ta k n u ti rukovodilac K om interne i KP Bugarske, sm a tra d a u N acrtu teza n ije dovoljno is taknu to zna­čenje agranog p ita n ja u zem ljam a ju g a Evrope. T am o je po­ljop riv reda u krizi, ističe K olarov, a on a pridonosi zaoštravan ju k lasne d iferenc ijac ije u selu. N a B alkanu vidi proces u daljava­n ja sred n jeg se ljak a od sirom ašnog, a k lasičan p rim je r takvih k re ta n ja vidi u »izdaji Radića« u H rv atsk o j. Popu t nek ih jugosla­venskih k o m u n ista toga vrem ena, i K olarov o rijen tac iju vodstva HSS-a n a očuvanje in teg rite ta jugoslavenske države o cjen ju je šte tnom po revoluciju . » Izdaja Radića« u k lap a la se u nove sa­držaje tak tik e jed instvene fronte . Z ato K olarov upozorava na dužnost b a lkansk ih kom unističk ih p a r ti ja d a je provode isk ljuč i­vo p rek o saveza radn ičke klase i sirom ašn ih seljaka . U »relativ­noj i labavoj« stab ilizac iji kap ita lizm a u balkansk im zem ljam a vidi jugoslavensku državu »najbliže katastro fi« . P redviđa i »slom p arlam en tarn o g sistem a« n a B alkanu i dom inaciju po litičk ih p ro ­cesa koji su p risu tn i »sam o u Italiji« , tj. n jegovu fašizaciju . P rih­vaća ocjenu o ra tn o j opasnosti na B alkanu, ali je in teresan tn o njegovo upozorenje: »ne to liko u sm islu an tisov je tskog bloka«, već m eđu balkansk im d ržav icam a i u n u ta r n jih sam ih.

Među n ajk ru p n ijim p itan jim a na B alkanu K olarov ističe m ake­donsko i albansko , ne p rizna jući p o s to ja n je m akedonske nacije . Ne p ro p u š ta p rilik u istać i d a je nakon Petog kongresa Komin- tem e (1924) KP B ugarske n a jb rž e sv ladala krizu u svojim redo­vima. Z aboravio je upozoriti da je najveći d io n jen a vodstva od k ra ja 1923. u em igraciji. K rizu vidi u svim ostalim kom unistić kim p a r tija m a B alkana, posebno zbog kobnog u tje c a ja »desnih skre tan ja« .

Pogledajm o kako Georgi D im itrov, b ugarsk i kom unist i član IK K I i IK CSI, g leda n a p rob lem e B alkana. Po n jem u, ovi su p ro sto ri zn ača jn a v o jn o s tra tešk a baza za n ap ad na SSSR, za koji se »sada v rše priprem e«. B alkanske d ržave n em a ju sam ostalnu vanjsku politiku , ističe D im itrov, one su polukolonije im p erija­lističkih sila. P o tresa ih duboka ekonom ska i po litička kriza, po­jač an a snažnim ostac im a feudaln ih odnosa, posebno u R u m u n j­skoj, Jugoslav iji, G rčkoj i u A lbaniji. Z aoštravan ju d ru štv en ih s u ­p ro tn o sti p ridonosi i niz nerije šen ih nac ionaln ih p itan ja , posebno u M akedoniji, A lbaniji, D obrudži, B esarab iji, T rak iji i u H rv at­skoj. N a tim su p ro s to rim a radnički i nacionalnorevolucionarm p o kre ti u usponu, tv rd i D im itrov. M eđutim , za takvu tv rd n ju nem a p o tv rd u u stvarnosti. R adnički je p o k re t u dep resiji, nacio- na ln o re v o lu d o n am i p o k re ti ne posto je , osim jač ih seljačk ih s tra ­naka nacionalno obojenih , pod vodstvom pom irljiv ih nacional­nih buržoazija.

M eđutim , D im itrov je u p ra v u k ad a kaže d a će bud u će revo­lu cije u Jugoslav iji, R u m u n jsk o j, A lbaniji i u G rčkoj im ati izrazito a g ra rn a i n ac io n a ln a ob iljež ja . S razlogom zagovara u g ra d n ju n a ­c iona lnog i seljačkog p i ta n ja u ta k tik u jed in s tv en e fro n te b a lk a n ­sk ih k o m u n ističk ih p a r ti ja . N aravno , p ro v e d en u sam o »odozdo«. R evo lucionarnu p e rsp ek tiv u rje še n ja nac ionalnog i seljačkog p i­ta n ja n a B alk an u vidi D im itrov u s tv a ra n ju B alk an sk e federacije radn ičko-se ljačk ih so v je tsk ih rep u b lik a .

U u v je tim a sre d in e 1928. D im itrov »desno sk re tan je« o cje n ju je na jvećom o p asnošću u b a lk a n sk im k o m u n ističk im p a r tija m a , ali u p ozorava i n a »ultraljev icu« . S o c ija ld em o k ra c iju o c je n ju je nc sam o kao nosioca k lasičnog re fo rm izm a, već i kao »provodnika socijalfašizm a«. U pravo su te snage, k ao i »renegati« ko m u n istič­kog p o k re ta , one k o je jo š sp o ra d ič n o p o d rž av a ju »trockizam « u b a lk a n sk o m ra d n ič k o m p o k re tu , is tiče D im itrov .

P etru lesku , inače V ita lij H o lo sten ko , delegat K P R u m u n jske , oč ito je više z a b rin u t za in te re se SSSR-a u su sjed n im zem ljam a nego za R u m u n jsk u . G ovori o nac ionaln im p ita n jim a u T ra n sil­van iji, B ukovini, D obrudži, o po lo ža ju U k ra jin a ca u B esarab iji, R usa, M oldavaca i B ugara , kao zn a ča jn im n ac ionaln im p ita n ji­m a u za o š tra v a n ju rev o lu c io n arn e k rize u R u m u n jsk o j.

Im a u is tu p im a d eleg ata K ongresa i v rlo p ro d u b ljen ih a n a ­liza, k o je o d u d a ra ju od p ro sječ n o g n ač in a ra zm iš lja n ja . T ako je d e legat K P Ita lije »Garlandi«, tj . R uggero Grieco, p o tak a o d isku­s iju o su š tin i ag ra rn e po litik e K om in terne . R ekao je slijedeće: »Da b i se izg rad ila a g ra rn a p o litik a za sve n aše p a r tije , treb a p rizn a ti 'p u čk i’ i 'nac io n aln i' k a ra k te r pob jed o n o sn e p ro le te rsk e revolucije.« Š irinom svoga p ris tu p a sad rža jim a ta k tik e jed in stv e ­ne fro n te b io je v rlo b lizu tak tic i N aro d n e fro n te , ali za n jen u p ro vedbu n ije ta d a im ao u v je ta . R. G rieco upozorava d a su u svakoj zem lji ra z lič iti z a h tje v i se ljaš tv a , ko ji ne m ogu b iti sam o se ljačk i p rob lem i. On kaže: »Ti zah tjev i m o ra ju p o s ta ti zah tjev i c ijele revo luc ionarne ra d n ič k e k lase kao cje line i kom unističk ih p a r ti ja , zah tjev i ra d n ič k e k lase k o ja sv jesno shvaća id e ju vlasti.« Nc zadovo ljavajući se općom paro lo m revo lucionarnog saveza ra d n ik a i se ljak a , u k o jem u ra d n ič k a k lasa d je lu je kao hegem on, upozorava d a takva p a ro la n ije efikasna, p a će seljačke m ase »ostati u n a ru č ju so cija ld em o k racije i b u ržoazije i m i ćem o ob ­jek tivno p rip re m iti o snovu za re ak c iju i fašizam «. T ako je ta ­lijansk i delegat, poučen isk u stv im a ta k tik e jed in stv en e fro n te ra d n ik a i se ljak a u I ta liji , is ta k ao zn a ča jn o p ita n je »nacionalnog in teresa« k lase p ro le ta r ija ta .

U sko ovisno o seljačkom p itan ju , R. G rieco je po tegao i p i ta ­n je d je lo v an ja S eljačke in ternacionale : »Što je u su štin i Seljačka in ternacionala? Je li to rukovodeći c e n ta r se ljačk ih k o m unistič­k ih fra k c ija ili c e n ta r m asovne seljačke organizacije?« O čito p le­d ira ju ć i d a b u d e ovo drugo, ta lijan sk i je d elegat is ta k ao d a »u E vropi se ljaš tv o ne zna za S eljačku in tem ac iona lu« . O na nem a k onk re tn o g p ro g ram a, n iti je izučavala p rob lem e pojed in ih zema-

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« gg

Taktika borbe. »klase protiv klase« 69

I ja. Ovom tali janskom kom unistu ne odgovara koncepcija sv jet­ske p ro le te rske revolucije ko ja poništava posebno i po jed inač­no. Š te ta da se tad a n ije sje tio slovenskog i h rva tskog nacional­nog p itan ja u Ita liji.

Drugi p redstavn ik KP Ita lije »E rcoli«, tj. P ahniro Togliatti, ta ­kođer je zahtijevao »diferenciranu analizu objek tivne situacije« u pojed in im zem ljam a, od b ija ju ći »uopćene konstatac ije« i »op­će ocjene perioda«. O dbija i opće ocjene »lijevih« i »desnih sk re­tanja« u kom unističk im p a r tija m a je r se m o ra ju konkre tiz ira ti u svakoj zem lji. Š te ta d a T ogliatti n ije p rim ijen io m etodu d ife­rencirane analize i na Č etvrtom kongresu KPJ, održanom nakon Šestog kongresa K om interne . T og liattia sm eta i generalna ocjena o s tab ilizac iji kap italizm a i iron ično dodaje da je glavni rezul­ta t cje lokupnog ra d a K om interne od n jen a Trećeg kongresa (1921) u ovoj prob lem atic i »spoznaja da kapitalizam ne p ro p a d a po neprestanoj nizlaznoj liniji«. Ako sm o tu č in jen icu konačno shva­tili, ističe T ogliatti, onda »se m ože sh v atiti da kap italizam u p ro ­cesu s tab ilizac ije znači i period n jegova propadan ja« . S uvrem ena epoha, ističe Togliatti, nosi zao štrav an je p o n aša n ja buržoazije, ona iz o b ram ben ih pozic ija p re lazi u ofenzivu. T a ofenziva zna­či ra t, upozorava T ogliatti, kako m eđu im p erija lis tičk im d rža­vam a, tak o i im p erija lis tičk ih d ržava p ro tiv SSSR-a. Mi sm o dosad vjerovali d a su p ro tn o sti m eđu k ap ita lis tičk im državam a u m an ju ju opasnost po SSSR, ističe T ogliatti, sada to više nije slučaj. Im ao je pravo.

Togliatti n ije sklon p rih v a titi tezu o p erspek tiv i revolucionar ne bo rbe u razvijen im kap ita lis tičk im državam a zapadne E vro ­pe. R ast proizvodnih snaga, ističe, o tv a ra ra tn e sukobe i ja ć a su ­pro tnosti. Povezujući p e rspek tivu izb ijan ja ra ta s jač an jem fa ­šizm a, T ogliatti je upozorio d a u suvrem enim u v je tim a fašizam m oram o p ro m a tra ti kao proces p re u ređ e n ja »političkih ustanova buržoazije i bu ržoaske države«, tj . kao n ap a d c je lokupnog držav­nog a p a ra ta na radn ičku klasu. F ašizam je p riro d n a posljed ica p ro tu rje čn o sti suvrem enog kap italističkog razvitka. On se jav lja u svim zem ljam a, tv rd i T ogliatti, ali ga tre b a p ra ti t i d iferenc ira­nom analizom , a ne sam o n a tem elju n jegovih k a rak te r is tik a u Italiji. D rugim riječ im a, ta lijan sk i je fašizam logičan proizvod epohe im perijalizm a, »najdosljedn iji i defin itivn i oblik reakcije, ali to u jedno n ije i jed in i oblik njegove m anifestacije« . Fašizam sc iavlja kada je k ru p n a in d u s tr ijsk a buržoazija slaba, ističe To­g liatti, d a bi očuva la svoju v last m eto d am a p arla m en ta rn e dem o­kracije pred nale tom p ro le ta rija ta , ali i nezadovoljstva sredn je i s itne buržoazije . T ako je T ogliatti, kao i o stali rukovodioci Ko­m in te rne toga vrem ena, socijalnu osnovu fašizm a našao u sred ­n jim slojevim a d ru štv a , odbacu jući ih kao po tenc ija lne snage re ­volucije.

Togliatti s p ravom upozorava d a p rije laz k rupne buržoazije na v ladavinu fašističke d ik ta tu re n ije »druga b u ržoaskodem okra t­ska revolucija«. M eđutim , n ije u p rav u kada takav oblik v lada­

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 70

vine p ro g laša v a dokazom »zrelosti d ru š tv a za p ro le te rsk u revo­luciju«. N e d o s ta ja la m u je u p ra v o m eto d a d ife ren c iran e analize. N e d o s ta je m u i u tv rd n ji k ako tre b a vod iti ra ču n a o »ideološkoj povezanosti fa šizm a i socija ldem okracije« , kao i o č in jen ic i da »so cija ld em o k racija sam a p rim je n ju je faš is tičk e m etode«. M eto­dom d ife ren c iran e analize k o ris ti se sam o u u o čav an ju razlika izm eđu fašizm a u tem eljen o g u s itn o j i s re d n jo j bu ržoaziji i »fa­š is tič k ih m eto d a socija ldem okracije« . N jen a so cija ln a osnovica je ra d n ič k a k lasa i svo ju snagu c rp i iz o rg an izac ije »koju ra d n ič k a k lasa doživ ljava kao svoju«, a on a to očito više n ije . D rugim ri­ječ im a , tre b a očuva ti ta k tik u je d in stv en e p ro le te rsk e fro n te »odoz­do«.

T og lia tti ip ak p rizn a je d a »danas p o s to ji nesk lad izm eđu o b jek ­tivn ih fa k to ra rev o lu c io n arn e situacije« . D rugim riječ im a , izm e­đ u o b jek tiv n ih tren d o v a o tv a ra n ja k rizn ih p ro cesa u k ap italizm u i n esp rem n ih su b jek tiv n ih sn ag a da ih isko ris te . In te re sa n tn o je is ta ć i n jegovu n a te g n u tu tv rd n ju k ako se ta j nesk lad sve više sm a n ju je u razv ijen im k ap ita lis tič k im državam a, uz og ra d u da »rad ika lizac ija ne znači i au to m atsk i p rije laz na pozicije kom unis­tičk ih p a rtija« . S p rav o m upozorava da su k re ta n ja m asa raz li­č ita , od b u ržo azije k so cija ld em o k raciji, ali i od bu ržoazije i od so c ija ld em o k rac ije p re m a k o m u n istim a. Im a p ra v o k ad a upo zo rava d a K o m in te rn a ne sm ije u suv rem en im u v je tim a p re sli­kava ti s ta n je iz 1919. i 1920. godine. Ovo je v rijem e »delom icne b o rb e p ro tiv kap italizm a« , u ko jem ra s tu s im p a tije za kom unis­te i SSSR.

In te re sa n tn o je T og liattievo up o zo ren je d a ana liza objek tivn ih u v je ta ne znači p esim izam , čim e in d irek tn o d a je n a znan je d a je s itu a c ija za za o š trav a n je ta k tik e K o m in tern e ob jek tiv n o pesim is- tička. Ia k o se tru d i u v je riti delegate K ongresa kako o snazi so­c ija ld e m o k rac ije govori sam o u sm islu n jen e »organizacijske« os­nove, T og lia tti je u b iti re k ao is tin u o odnosu snaga socijalde­m o k rac ije i k o m u n ista u zapadnoevropskom rad n ičk o m po k re tu toga vrem ena. U pozorava d a u ra zv itk u k ap ita lizm a tre b a traž iti uzroke p ro c esim a ko ji idu n a ru k u socija ld em o k raciji. Z ato To­g lia tti ističe d a »posto je sm etn je u rad ika lizac iji rad n ičk e klase«. M eđutim , ne zagovara o čuvan je tak tik e jed in stv en e p ro le te rsk e fro n te »odozgo«, već b o rb u p ro tiv snažnih »desnih sk re tan ja« u k o m u n ističk im p a r tija m a . K lasičan p r im je r vidi u p ravo u b a l­kansk im k o m unističk im p a r tija m a , iako na tim p ro s to rim a na­ciona lna p ita n ja ne s tv a ra ju uv je te za s tab ilizac iju v lasti b u r­žoazije.

Izvore »desnih sk re tan ja« u k om unističk im p a r ti ja m a Togliatti vidi u n jihovu p rih v ać an ju so c ija ld em o k ra tsk e ideologije. Kao p rim je r navodi KP N jem ačke, čiji ie d io kad rova n asto jao oču­vati ta k tik u jed in stv en e fro n te i u n jeno j d im enziji »odozgo«. Po T og liattievu m išljen ju k om unističke p a r ti je vode s labu idejnu b itk u p ro tiv socija ldem okracije , čak im a ju i za sta rje le m eto ­de iz v rem en a ra ta i n eposredno nakon njega. To je »b irokra tsk i

Taktika borbe »klase protiv klase• 71

stil borbe«, ističe, ko ji u b iti vodi »pom irenju dviju n ep rija te lj­skih s tru ja« .

Togliatti se p ita ko ji je re zu lta t revolucionarne b o rbe Komin- tem e izm eđu n jen a Petog i Šestog kongresa. To je »djelom ičan poraz« u Kini, odgovara Togliatti, »desna sk re tan ja« u gotovo svim kom unističk im p ar tijam a , p o m an jk an je pro lete rskog in te r­nacionalizm a u odnosu n a š tra jk u Engleskoj i velike ideološke i organizacijske slabosti kom unističk ih p a r tija . K om in terna je prvi pu t o n jim a p rogovorila tek n a svom e Šestom kongresu. To je bi­la d irek tn a o p tužba IK K I, ali i n jeg a sam og kao č lana n je ­gova P redsjedn ištva. U svom e budućem rad u m o ra ju se kom unis­tičke p a r ti je u sm je riti u tr i p ravca, kaže T ogliatti, i precizira:1. o jačati svoj u n u tra šn ji po litičk i život, 2. p ro š iriti u n u trašn ju p a rtijsk u d em okraciju u v lastitim redovim a i u cijeloj Komin- tem i i 3. s tv o riti rukovodeće p a r tijsk e ce n tre u svakoj kom u­n ističkoj p a r tiji , ali i u K om intern i. Njegovi zahtjev i n isu po­vršn i i, kako je sam istakao , ti su prob lem i u svojoj b iti »borba za u n u tra šn ju d em o k raciju i p ro tiv b irokra tizm a«. T ogliatti je ciljao na id e jn a su k o b ljav an ja i način n jihova ra z rje ša v an ja u kom unističk im p ar tijam a , želio je o jač ati ko lek tivna rukovod­stva, bo jeć i se p ogubn ih p osljed ica u spona S ta ljinova au to rite ta . Zbog toga ističe da »svi m o ra ju izgrađivati po litičku lin iju p okre­ta« i na taj način sp riječ iti š iren je frak c ijsk ih borb i, koje su očito rezu lta t izolacije vodstva od baze pokre ta . Š te ta da takve princi­pe n ije p rim ijen io i n a KPJ.

K oji bi treb a li b iti osnovni tak tičk i pravci Šestog kongresa Ko- m in tem e? Po T ogliattievu m išljen ju p o sto je tri: 1. b o rb a kom u­n ista p ro tiv ra tn e opasnosti, 2. p ro tiv vodstva socijaldem okra­cije i »desnih sk re tan ja« u kom unističk im p a r ti ja m a i 3. razvi­ja n je sam okritike ra d a kom unista . Ne govori T ogliatti ni o p re t­v a ran ju im perija lis tičkog ra ta u g rađanski. V iše je sk lon obrani m ira, sv jes tan snage kom unističkog p o k re ta i razv itka kap ita­lizma. S d ruge stran e , bo ji se pasiv izacije kom unističk ih p a r tija i u d ara po »desnim skre tan jim a« . N jegovo je c je lokupno izlaganje k lasičan p rim je r k o leban ja izm eđu dan ih m ogućnosti izjašn java­n ja i ob jek tivne istine, ko ja ne odgovara većini u SKP(b), n iti ju je većina delegata i go stiju K ongresa shvatila. T akvim opre­d je ljen jim a posebno p ridonose delegati SKP(b), CSI i Seljačke in ternacionale, sve o d re d a sov jetsk i kom unisti p rip re m lje n i za napad n a »desna sk re tan ja« .

Počeo je 26. s rp n ja n a jed a n aesto j p lenarno j sjednici K ong­resa is tupom delegata K P N je m a čk e i n jen a sek re ta ra E rnsta Thalm anna. P roana liz ira jm o n a jin te re san tn ije dijelove n jegova iz­laganja . Počeo je s izrič itim naglaskom n a činjenici d a se delega­c ija KP N jem ačke u po tp u n o sti slaže »s osnovnom lin ijom teza koje je Šestom kongresu podnio d rug B uharin , a ko je su odobrili ruska delegacija i IK K I« (ist. G. V.). M eđutim , T halm ann n ije zadovoljan n i s tim dopunam a. U pozorava d a će delegacija KP N jem ačke »u Političkoj kom isiji p rek o naših drugova predio-

ž iti izm jene , s tv a rn e dopune, kao na p r im je r o š tr iju opću ocjenu s v je tsk e situac ije , poseban o d je ljak o ljev ic i u S o c ija lističk o j par­t i ji N je m a č k e i d ru g e izm jene« (ist. u orig ., p rim . G. V.).

Z atim je T hiilm ann po d ržao od luke IX . p len u m a IK K I, koje su, k ak o n am je pozna to , n a tje ra le KP Velike B ritan ije i KP F ran ­cu sk e n a ta k tik u b o rb e »klase p ro tiv klase«, a ko je o c je n ju je kao veliku pom oć »u bo rb i p ro tiv bu ržoazije i socijaldem okracije« . P očetak »re la tivne stab ilizac ije« k ap ita lizm a vidi od vrem ena o d r­ža v an ja P etog ko n g resa K o m in tern e (1924), ali upozorava do o ta d a ra s tu u n jem u su p ro tn o s ti. One » zao štrav a ju i n jegove u n u ­tra šn je su p ro tn o s ti i va n jsk e su p ro tn o sti« (ist. G. V.) i »vode d i­re k tn o revo luc iji, ili m eđuso b n o m ra tu im p erija lis tič k ih država ili im p e rija lis tič k o m ra tu p ro tiv S ov je tskog Saveza, što tak o đ e r povlači za sobom p ro le te rsk u revoluciju« . G lavnim osloncem im ­p erija liz m a u n jegovim ra tn im p rip re m a m a T hiilm ann p roglašava so c ija ld em o k rac iju , p osebno n jem ač k u so c ija ld em o k raciju , ne i n ac ističk i p o k re t kao o p asn o st b itn o d ru g a č iju od po litike vod­stva so cija ld em o k racije .

Z ato se, po T halm an n u , so c ija ld em o k ra tsk i re fo rm izam razvija »u p ra v cu socijalfašizm a«, p osebno u N jem ačko j i u P oljskoj. On ovako d e fin ira su v re m e n u so c ija ld em o k raciju : »Socijaldem o­k ra c ija je ne sam o b o rb e n a o rg a n iz ac ija u sm je re n a p ro tiv revo­lucionarnog p ro le ta r i ja ta i p ro le te rsk e revolucije ; ona danas s tv a ­ra vo jne o rgan izac ije d a bi se š to p o tp u n ije s jed in ila s bužoa- z ijom u toj ideološkoj i vo jnoj oblasti.« U n u ta r vodećih snaga so­c ija ld e m o k rac ije T h a lm an n o c je n ju je n jen e »lijeve« snage kao n a jo p a sn ije j e r u k rizn im s itu a c ija m a u d a ljav a ju m ase od k las­nog sukoba. Š to r a t b u d e bliži, ističe T halm ann , »utoliko će ’lije v a ’ so c ija ld em o k rac ija p o s ta ja t i opasnijom «.

T h a lm an n s p ra v o m is tiče d a je osnovna k a ra k te r is tik a p o n a ­ša n ja b ira č a u v isokorazv ijen im k ap ita lis tič k im d ržav am a toga v rem ena n jihovo » sk re ta n je ulijevo«. N avodi im presivne podatke o izb o rim a u N jem ačk o j, o d ržan im u sv ib n ju 1928. godine. T ada je SP N jem ačke d ob ila deve t m iliju n a glasova, a K P N jem ačke 550.000. Veliki izbo rn i u sp je h so c ija ld em o k racije o b jašn jav a u tje ­c a jem »buržoaske ideologije«, a g lasače KP N jem ačke p roglašava a rm ijo m p ro le ta r i ja ta sv rs tan o m »pod zastavom d ik ta tu re p ro ­le ta r ija ta « . Iz ovakvih g led iš ta vodstva KP N jem ačke proizišle su tešk e posljed ice. Ono n ije shvatilo značen je snage devet m i­l iju n a so c ija ld em o k ra tsk ih b ira č a i su š tin u n jih o v a o tp o ra paro li »radničko-seljačke sov je tske vlasti« i n ac ističko j ideologiji. N a­p ro tiv , T h alm an n je s re ta n d a je oko tr i m iliju n a g lasova »sitne buržoazije« o tišlo socija ld em o k raciji, d ok su og ro m n a većina gla­sača za lis tu k o m u n ista »isključivo p ro le te rsk i glasovi«. Zapanju- je m irn o ća ko jom točnu prognozu o sko rom p ad u socijaldem o k ra tsk e v lade u N jem ačko j povezuje s ja č a n je m u n jo j revolu­cionarnog p rocesa. On će u uv je tim a po jačan e ekonom ske krize zem lje, ističe T halm ann , om ogućiti KP N jem ačke b o rb u p ro tiv k a ­p ita lizm a p od paro lo m »radničko-seljačke države«. S ponosom

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 72

Taktika borbe »klase protiv klase« 73

ističe da se u N jem ačkoj »m aksim alno zaoštrava b o rb a p ro tiv socijaldem okracije shodno odluci Devetog p lenum a IKKI«. P riz­naje d a takva » izm ijenjena politička s itu a c ija im a određene u n u t­rašn je p a r tijsk e posljedice«. N a jp rije je is takao »da su defin itiv ­no i p o tpuno poraženi u ltra lijev i trock is tičk i renegati« , a zatim je p riznao d a »jedan d io naših kom unističk ih funkcionera od­s tupa p red Socija ldem okra tskom partijom « . Takva je op red je ljen ja nazvao » teorijom desnih elem enata«. O idejn im k re ta n jim a u K om intern i kaže slijedeće: »Glavna opasnost sad a je opasnost ko ja dolazi zdesna.« Uim e očuvan ja jed in stv a u kom unističk im p artijam a T halm ann poziva delegate K ongresa d a se s je te S ta ­tu ta i »21 uvjeta« D rugog kongresa K om interne . K onačno, T hal­m ann upozorava da »ideološka sredstva n isu dovoljna ako nem a više garancije za provođen je prav ilne p a r tijsk e politike«. To je bi- ia o tvo rena p ri je tn ja vođam a »desnih skre tan ja«!

Na k ra ju iz laganja T halm ann je pozvao sve delegate K ongresa na p ru ž an je p odrške n a c rtu teza koji je izrad ila so vje tsk a dele­gacija. Na koji je tekst m islio T halm ann? Na Nacrt teza koje je čitao B uharin ili n a kasn ije p rihvaćenu službenu rezoluciju K on­gresa, n ism o u m ogućnosti d a ti konačan odgovor. U poređujući tekst N acrta teza. P rethodnog nacrta teza i Rezolucije ko ju p rih ­vaća K ongres, d rž im d a je T halm ann m islio n a B uharinov Pret­hodni nacrt teza, u ko ji je uneseno oko dvadeset am a n d m a n a sov­je tsk e delegacije i jo š poneko m išljen je sa s tran e . Na takav nas zaključak navodi ob jav ljen i ra d ta lijan sk e pov jesn iča rke Anne di Biagio.

T halm ann je is tak ao d a tek s t Teza so v je tsk e delegacije treba shvatiti kao »novu osnovu za izvršavanje za d a tak a koji se pos­tav lja ju p red nas i u N jem ačkoj« (ist. G. V.). K ap ita listička je stab ilizac ija trula, is tiče T halm ann, »sazrijeva novi period re­volucionarnog poleta«, ko ji će uz »duh bezrezervne v jernosti Ko­m unističkoj in tem ac io n a li i čv rstog p o v je re n ja p re m a n jenoj ru­kovodećoj p a rtiji — SKP(b)« (ist. u orig., p rim ., G. V.) o sigura­ti konačnu po b jed u sv jetsko j revoluciji p ro le ta rija ta .

Z atim s lijed i sinh ron iz iran i n ap a d n a »desna sk re tan ja« u ko­m un ističk im p ar tijam a . N avodim o t r i n a jis ta k n u tija delegata K on­gresa. P rvi je S. A. Lozovski, generalni sekre ta r C SI od 1921. i član SKP(b), ko ji p rovedbu tak tik e jed instvene p ro le te rsk e fro n te u sind ikalnom p ita n ju vidi u p rob lem atičnom zah tjevu oku p lja­n ja pod vodstvom kom u n ista »dijelova pocijepan ih refo rm ističk ih s ind ikaln ih saveza«. U pozorava i n a široke m ogućnosti uvlačenja u kom unističke sind ika te »neorganiziran ih radnika« , za koje treb a osnovati nove sind ikate. Lozovski ne odbacu je m ogućnost d jelo ­v an ja kom u n ista u socija ld em o k ratsk im sind ika tim a , ali s ciljem njihova »cijepanja«, j e r je »A m sterdam ska in tem ac io n a la sluga kapitalizm a«, a socija ld em o k ratsk e p a r ti je su p re tvo rene u »bur­žoaske partije« . P ro p ag ira ju ći b o rb u za nacionalno i in tern acio ­n alno jed instvo sind ika ln ih organizacija , Lozovski je jed a n od nač ina n jen e p rovedbe vidio u s tv a ra n ju »ilegalnih sindikata«.

Ponud io je sv je tsk o m k o m u n ističk o m p o k re tu k las ičan sek tašk i p r is tu p r je ša v a n ju sind ika lnog p ita n ja , d a leko ra d ik a ln iji od b i­lo k o jih »lijevih sk re ta n ja« . O ko tak v ih s in d ik a ta tre b a okupiti » n ajb o rb e n ije elem ente« i povezati ih s tv o rn icam a . Lozovski ne neg ira m ogućnost u lask a u re fo rm is tič k e s in d ik a te , ali takav n a­čin ra d a n e shvaća p rovedbom ta k tik e je d in stv en e p ro le te rsk e fro n te »odozdo«, već m eto d o m n jih o v a »podrivanja«. Posljedice tak v e ta k tik e K o m in tern e u s ind ika lnom p ita n ju u u v je tim a viso­k o razv ijen ih k ap ita lis tič k ih zem alja , u k o jim a d o m in ira ju sind i­k a ti o r ije n ta c ije A m sterd a m sk e in tern a cio n ale , b it će pogubne po ra d n ič k u k lasu u cje lin i. N ova će ta k tik a ko m u n ističk e sind ika te bac iti u izo lac iju u v rijem e nadolazeće velike sv je tsk e ekonom ske krize.

U pozoravam o n a d isk u s iju Tom asza D om bala, po ljskog kom u­n is ta , ko ji je živio u SSSR-u od 1923. i b io is ta k n u ti pred sta vn ik S elja čk e in ternacionale. U im e k o m u n ističk e frak c ije u n jo j, je r je S elja čk a in ter nacionala u načelu shvaćena kao c e n ta r oku p ­l ja n ja sv je tsk ih lijevo o ri je n tira n ih se ljač k ih snaga , upozorio je n a p o g o rša n je p o lo ža ja sitn o g i s re d n je g se lja š tv a u uv je tim a »priv rem ene stab ilizac ije« kap ita lizm a. K om unističke p a r ti je u se ljačkom p ita n ju tre b a ju tra ž iti o slonac p rvenstveno u po ljo ­p riv re d n o m p ro le ta r i ja tu , seoskoj s iro tin ji i u sitnom seljaku , ističe D om bal. S red n jeg se ljak a ocijen io je kao »nestabilnog«, po d rž av a ju ć i ak tu a ln e p o litičke tokove u SSSR-u. »Bogate se lja­ke« u p rib a ltičk im zem ljam a , u P o ljsko j, R u m u n jsk o j i u Jugosla­viji o c je n ju je kao »desne snage« u se ljaš tvu . U pozorava d a se u nek im ze m lja m a u p ra v o fašizam »oslan ja n a slojeve sredn jeg seljaka«, gušeći u se ljačk im o rg a n iz ac ija m a n jih o v a »lijeva k ri­la«. O vako »izbirljiv« odnos p re m a p o ten c ija ln im saveznicim a p ro le ta r i ja ta u se lja š tv u o težavao je re a lizac iju tak tik e Komin- le rn e da S e lja čk u in ternacionalu p re tv o r i u »m asovnu seljačku izv a n p artijsk u po litičk u o rganizaciju« , č ije su član ice oslobođe­ne bu ržo ask e ideo log ije i o d g aja n e u d u h u revo lucionarnog sa­veza s rad n ičk o m klasom .

S ek taštv o i dogm atizam u p ris tu p u seljačkom p ita n ju izraženi su i u D om balovu z a h tje v u d a se u revo luc iji ra d n ik a i se ljak a sve se ljačk e o rgan izac ije m o ra ju tra n s fo rm ira ti u »seljačke sovje­te«, o dnosno d a t re b a d a b u d u n jih o v a »o rganizacijska jezgra«. U za jedn ic i s » radničk im sovjetim a« tre b a ju »seljački sovjeti« iz­ra s ti u o rg an e »revolucionarne d em o k ra tsk e d ik ta tu re p ro le ta r i­j a ta i seljaštva« , ili »organe d ik ta tu re p ro le ta rija ta« , kao š to su »seljački sovjeti« u suv rem enom SSSR-u. P re tv a ra n je se ljačk ih so v je ta u o rg an e d ik ta tu re p ro le ta r i ja ta značilo je u uv jetim a SSSR-a sred in o m 1928. godine likv idaciju p o litik e NEP-a u selu.

K akav je položaj se ljačk ih organ izac ija u o dnosu n a kom unis­tičke p a r ti je n a v lasti? P rem a D om balovoj ocjen i, »seljačke su organ izac ije tra n sm isija P a rtije , k ao i s in d ik a ti i o m lad inska o r­ganizacija , p re k o k o jih k o m u n ističk a p a r ti ja rukovod i masam a« (ist. G.V.). T ako n am je vrlo jed n o stav n o ob jasn io ak tu a ln a poli­

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv k lase* 74

Taktika borbe »klase protiv klase« 75

tička k re ta n ja u sovjetskom društvu . Dom bal s razlogom zam je­ra kom unističk im p a r tija m a izb jegavanje ra d a u seljačk im orga­nizacijam a i s tv a ra n je novih pod vodstvom kom unista . N jegov zahtjev prilagođavan ja tak tik e jed instvene fro n te rad n ik a i se lja­ka konkre tn im u v je tim a ostao je puka fraza s obzirom na glo­balna o p re d je lje n ja K ongresa.

Posebnu je pažn ju posvetio zem ljam a u ko jim a je bilo n e rije ­šeno seljačko i a g ra rn o p itan je , m eđu n jim a i u K raljevini SHS. Seljački je po k re t u jugoslavenskoj državi u usponu, čak je to bio i u »bivšoj S rbiji« , tv rd i Dom bal. Posebno ga zan im aju jak i seljački p o k re ti u »prečanskim krajevim a«, ko ji su i »nacionalno obojeni«. N a te p o k re te d je lu ju »Radić, fa šistička buržoazija , Pri- bićević«, ali ne u tječe i KPJ, koja u tim p itan jim a rad i »slabo i ne­sistem atsk i, tv rd i Dom bal. O na bi treb a la voditi računa da »nc ostane n a rep u Z em ljoradničke s tran k e i HSS-a«. D om bal ne p re ­cizira kako »otrgnuti od u tjeca ja nacionaln ih buržoazija« širo­ke m ase seljaštva, a u is to v rijem e »surađivati s nacionalnim buržoazijam a« i sve ih dovesti »pod vodstvo kom unističke p a r­tije«. Posebno ne u u v je tim a novih sad rža ja tak tik e jed instvene fronte. M ožda se i D om bal lom i izm eđu o štrog k u rsa SKP(b) i B uharinova širokog p ris tu p a su ra d n ji sa seljaštvom . N a jed n o ­m e m jes tu svoga izlaganja on ističe d a na B alkanu »srednje se­ljaštvo n ije u po tp u n o sti na s tran i buržoazije«. M eđutim , u k ines­kim u v je tim a vidi D om bal m ogućnost e lim inacije u tje c a ja nacio­nalne bu ržoazije u s tv a ra n ju »ilegalnog seljačkog p okre ta , ukoli­ko se ne p re tv o ri u p a rtiz an sk i rat«.

Treći je in te re san tan d isk u ta n t bio Visarion Lomirtadzc, dele­gat SKP(b) i č lan P redsjedn iš tva IK K I. Iz njegova izlaganja jasno proizlazi da su delegati i sudionici K ongresa već im ali u ru k am a i tekst teza o m eđunarodno j situaciji ko je je »podnijela delegacija SKP(b)« i ko je su bile su p ro ts tav ljen e B uharinovu Prethodnom nacrtu teza. R azlikovale su se i od N acrta teza ko je je B uharin čitao na K ongresu. Po m išljen ju Lom inadzea, neki deiegati K on­gresa n isu najb o lje shvatili sad ržaj Teza delegacije SKP(b) i zato je odlučio o b jasn iti ga.

Kao prvo, is takao je d a sovjetske teze sadrže ocjenu o »zaošt­ravan ju sup ro tnosti kap ita lističke stabilizacije«, koje se mogu p ra titi ne sam o na p lanu m eđunarodn ih ekonom skih i političkih odnosa, već i u ra s tu su p ro tn o sti u svakoj kap ita lističko j državi. Te će sup ro tn o sti »pre rasti u velike katastro fe« i za to radničk i pokre t ulazi »u period novog revolucionarnog vala«. Delegat SKP (b) p rizna je da je »u ovom m o m en tu izraženija m eđunarodna kriza kapitalizm a u p ravcu ra ta« , ko ji je počeo podjelom Kine. Koji su osnovni zadaci svih kom unističk ih p a r ti ja i K om interne kao n jih o v a rukovodećeg ce n tra? Delegat SKP(b) ističe slijedeće:1. b o rb a pro tiv ra ta , 2. o b ra n a SSSR-a, 3. o b ra n a kineske revolu­cije i svih ko lonija ln ih p o k re ta i 4. priprem a proletarija ta za p re ­ra s ta n je ra tn e krize u građansk i r a t i b o rb u za d ik ta tu ru pro le­ta r ija ta . Znači, po ocjeni SKP(b), jač an je krize kapitalizm a, u

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 76

in te rn a c io n a ln im i nac ionaln im okv irim a, otvara novu epohu re­vo lucije , za k o ju se k o m u n is tič k e p a r tije m o ra ju p rip rem ili. U im e revo luc ije k o ja dolazi de legat SK P(b) n ap a d a »desna sk re ­tan ja« u k o m u n ističk im p a r tija m a . E lem en te krize nacionaln ih k ap ita liza m a vidi delegat SK P(b) u n eusp je lom generalnom š t r a j ­ku i š t r a jk u ru d a ra u E ngleskoj 1926. i u s ta n k u p ro le ta r i ja ta u B eču u veljač i 1927, koji je oc ijen io kao m oguću pob jed u d ik ta ­tu re p ro le ta r i ja ta u A ustriji da je »bila ja k a KP A ustrije«. Zanc m a ru je devet m iliju n a g lasača so c ija ld em o k rac ije u N jem ačkoj na izborim a u sv ib n ju 1928, j e r su 550.000 g lasača za KP N jem ač­ke »značajniji« .

D elegat SK P(b) odbio jc op tužbe nekih delegata da SKP(b) k rije teškoće u n u tra šn je g ra zv itk a zem lje, a d elegata KP SAD-a P ep p era op tužio je d a p rik riv a ra d ik a liz ac iju rad n ičk e klase SAD- -a, gd je su »bolji u v je ti za ra s t k o m unističke p a r ti je nego u Ev­ropi«. In te re sa n tn o je o b ja šn je n je d e le g ata SK P(b) zašto jc IK K I išao na svom e D evetom p len u m u u veljač i 1928. »ulijevo«, a po njegovoj od luci i K P E ngleske i K P F rancuske. S o cija ld em o k ra­c ija je »naglo o tišla udesno«, id en tific ira ju ć i se s državn im ap a­ra to m kap ita lizm a, tv rd i de legat SKP(b).

S u p ro tn o B u h arin u , de legat SK P(b) ocijen io je s itu a c iju u Kini kao p oče tak nove »sovjetske e ta p e revolucije«, kao »odgovor trock is tim a« i o s ta lim a ko ji su su m n ja li u revo luc ionarn i p ris tu p SK P(b) k ineskom p ita n ju . G raničn i događaj p ro m jen e tak tik e KPK vidi U p o ra zu rad n ičk o g u s ta n k a u K an tonu . D elegat SKP (b) ip ak u p ozorava d a je u p o sto jećo j s itu a c iji paro la o o ru ža­nom u s ta n k u »sam o p ro p a g an d n a paro la« , i to u onim o b lastim a gdje p o s to je »stih ijsk i se ljačk i pokre ti« . S ličnu »propagandnu parolu« p rim ije n it će i K PJ 1929, s is tim pogubn im posljed icam a kao i u KPK.

3. Iz Buharinova završnog govora

K onačno, 30. s rp n ja zav ršena je d isk u sija o sad rža jim a N acrta teza o m eđ u n a ro d n o j s itu a c iji i zadac im a K om in terne . U završ­nom govoru B uharin je pokušao o b ra n iti neka svo ja g led išta. I s ­tak a o je pozitivne strane d isku s ije o seljačkom p itan ju , p ro b le­m u nezaposlenosti i nezaposlen ih ra d n ik a i o p o treb i ra z ra d e sa­d rž a ja ta k tik e kom u n ističk ih p a r t i ja u ko lo n ijam a i u polukolo- n ijam a. U negativne s trane d isku sije u b ro jio je B u h arin č in je­nicu d a je većina d isk u ta n a ta govorila o specifičn im prob lem im a svojih sred ina , da leko m an je o načeln im p ro b lem im a tak tičk ih o p re d je lje n ja K om in terne . Z atim je ukazao na nekoliko prob le­m a oko ko jih se sukob ljavao sa sov je tskom delegacijom .

Prvi p rob lem o ko jem u se B u h arin ponovo iz jašn javao b ila je su štin a s tab ilizacije kap ita lizm a n jegova »trećeg perioda« razvit­ka. Is ta k a o je da se u K om in tern i o stab ilizac iji kap italizm a govo­ri tek od 1925. i d a je o ta d a p rošlo v rijem e, izm ijenili su se uvjeti i n jen a suština . S ada treb a m o govoriti o » trećem p eriodu n jego­

Taktika borbe »klase protiv klase« 77

va razvitka«, ističe B uharin , ko ji u sebi nosi specifičnosti. 0 tom se prob lem u ra sp rav lja lo i u »ruskoj delegaciji«, k o ja ga je »dje­lom ično precizirala«. D rugim riječ im a, izm ijen ila je ocjene. P ro­tivnici podjele p o slije ra tn o g razv itka kap italizm a i n a »treći pe­riod« tv rde da nem a razlike u n jegovu razv itku od pad a n jem ač­ke revolucije u listopadu 1923. do danas, upozorava B uharin. M eđutim , danas je sv je tsk a p riv re d a p re ra s la svoj p re d ra tn i raz­vitak. To n ije slučajno , ističe B uharin , »to je organsko svojstvo danog perioda razv itka kapitalizm a«. Z ašto ističem o »treći pe­riod« u razvitku kapitalizm a, p ita se B uharin . Zato, odgovara, kako b ism o upozorili da stabilizacija kap ita lizm a ne m ože iščez­nu ti od danas do sutra.

Drugi je p rob lem bilo p ita n je rata. Ne tre b a zaboraviti, ističe B uharin , d a je i L enjin sm atra o m ogućim oživ ljavanje k ap ita ­lizm a poslije p rvog sv jetskog ra ta . Ti p rocesi za o štrav a ju m eđu­narodne ekonom ske i po litičke odnose i izb ijan je ra ta p o sta je »osnovna k a ra k te r is tik a sadašn jeg trenu tka« . N eke kom unističke p a r tije p o te je n ju ju ra tn u opasnost, tv rd i B uharin , a težište revo­lucije traže »u u n u tra šn jim su p ro tn o stim a kapitalizm a«. P riznaje i takvu m ogućnost, ali upozorava, da je u s lučaju ra ta revolucija neizbježna. N aša je p a ro la b o rb a p ro tiv ra ta , ističe B uharin , a naš je zadatak , u s lu čaju n jegova izb ijan ja, njegovo p re tv a ra n je u g rađansk i ra t.

Treće je spo rno p itan je bilo provedba ta k tike jed instvene pro ­leterske fro n te u sind ika ln im organizacijam a. K om unisti m ora­ju n astav iti u s ind ika tim a s p rovedbom tak tik e jed instvene fron ­te, ističe B uharin , odbacu jući zah tjev ra zb ijan ja socija ld em o k rat­skih s in d ik a ta i s tv a ra n je ilegalnih kom unističk ih . Po B uharino voj ocjeni, u toku d iskusije isk ris ta liz iran a su tr i g led išta o sind i­kalnom p itan ju . Prvo, o r ije n ta c ija kom unističk ih p a r ti ja na stva­ra n je s in d ik a ta neo rgan iziran ih radn ika , d rugo, s tv ara n je sam os­ta ln ih kom unističk ih s ind ika ta i, treće, m ogućnost u jed in jen ja socija ldem okratsk ih s in d ik a ta pod vodstvom CSI, Uz »određene pretpostavke« . U kom unističk im su p a r tija m a , tv rd i B uharin , p risu tn e u ovom p ita n ju dvije tendencije: k ap itu lac ija p red »re­form istim a« i o d b ijan je ra d a u re fo rm ističk im sind ika tim a . Mi ne sm ijem o o d u sta ti od ra d a u n jim a, tv rd i B uharin , takvu d je ­la tn o st ne sm ijem o ocjen jiva ti kao »desno sk re tan je« . K om unisti m o ra ju ra d iti u svim m asovnim o rganizacijam a, m o ra ju p rid o ­b iti m ase, tv rd i B uharin , posebno u v rijem e »pojačane borbe p ro tiv socijaldem okracije« i »opasnosti od rata«.

Č etvrti je spo rn i prob lem bilo seljačko p itan je . U uvje tim a s ta ­bilizacije kapitalizm a, upozorava B uharin , daleko je teže rad iti sa seljaštvom , je r je ta stab ilizac ija b itn o u tjeca la i n a položaj »srednjaka« i »polusrednjaka« u razvijen im kapitalističk im zem ­ljam a. S razlogom o d b ija za o štrav a n je sad rža ja tak tik e jed instve­ne fro n te ra d n ik a i se ljaka u razvijen im kapitalističk im zem ljam a, i ne sam o u n jim a. S v jestan je da će kom unističke p a r tije takva tak tik a odbaciti n a p e r ife r iju po litičk ih borb i za te značajne

K om interna i taktika borbe »klase pro tiv k lase« 78

dru š tv en e slojeve. U pozorava d a se »ne sm ije p ra v iti ana log ija izm eđu ru sk o g i n jem ač k o g se ljak a ’s re d n ja k a ’«.

D rugačiji p r is tu p se ljačk o m p ita n ju im a B u h arin š to se tiče Kine, B alkana , Ju žn e A m erike i P o ljske. Po n jegovu m išljen ju , u tim se ze m lja m a za o š trav a a g ra rn o p itan je , za to je se ljačk o p ita ­n je u n jim a »sred išn je p ita n je revolucije«. P ro tiv je s tv a ra n ja se ljač k ih s tra n a k a od s tra n e k o m u n ističk ih p a r ti ja , zbog m oguć­no sti n jih o v e k o n k u re n c ije k o m u n istim a u e ta p i buržoasko-de- m o k ra tsk ih revo luc ija . U b iti, takve b i p a r ti je š te tile radikaliza- c iji revo lucije . T re b am o se b o rit i za u tje c a j u p o sto je ć im se ljač­k im s tra n k a m a i savezim a, tv rd i B u h arin , s tv a ra ti u n jim a kom u­n is tič k e frak c ije i p o s tu p n o ih p riv lač iti n a p la tfo rm u ta k tik e re ­volucionarnog saveza ra d n ik a i se ljak a . D rugim riječ im a , očuvati i u n je m u p ro v e d b u »odozdo«.

P eti je p ro b lem , po B u h arin u , p ita n je ta k tičk o g preo kreta i des­ne opasn o sti u K o m in te rn i. T eško je reći ko liko je ta d a B uharin bio sv jes tan o p asn o sti k o ja m u je p r i je t i la od b o rb e K om in terne p ro tiv »desnih sk re ta n ja« . N aim e, u ovom p ita n ju je is ta k ao da je »nakon p o ra za tro ck is tičk e opozicije , k o ja je spoj desn ih i u ltra lije v ih e le m e n ata , sada (je) n a jveća desna op asn o st u k om u­n is tič k im p artijam a .« O cijenivši novu ta k tik u K o m in terne kao zao­k re t »ulijevo«, n jen v rem ensk i p o če tak vidi u o d lukam a D evetog p len u m a IK K I. Ip ak , is tič e B u h arin , »nisam n aro č ito nak lon jen povicim a o desno j o p asn o sti i lijev im sk re tan jim a .« M ijen ja se i on u v re m e n u k a d a je i sam n a u d a ru i k ad a p o kušava ostv a­riti su ra d n ju s o s tac im a U družene opozicije. B u h arin je podržao za h tje v nek ih d isk u ta n a ta za ja č a n je m u n u tra šn je p a r ti jsk e dis­cipline. P rihvaća d a »desne tre b a tuć i n a cijelo j fronti« , ali ističe da treba sačuva ti je d in s tv o p a r tije i p a r tijsk i ta k t. B u h arin se kasno s je tio nek ih asp e k a ta d e m o k ra tsk o g cen tralizm a.

4. Poraz Buharinovih gledišta

N a k ra ju d isk u sije p red loženo je delegatim a K ongresa načel­no p rih v ać an je teza so v je tsk e delegacije. P red sjed n iš tv o IK K I pred ložilo je po seb n u kom isiju , ko ju su delegati p rihvatili, ko ja je pod T halm annov im vodstvom treb a la iz rad iti konačni tek st teza o m eđ u n a ro d n o j s itu aciji i zadac im a K om in terne . O dbacivanje B uharinov ih g led išta b ilo je očito , kao i ja č a n je sukoba u n u ­ta r v odstva SK P(b). Želeći očuvati n jen a u to rite t, B uharin , Ri kov i S ta ljin su 30. s rp n ja dali kolek tivnu izjavu o nepo sto jan ju su k o b a u n u ta r SKP(b).

N em am o p o d a ta k a o ra d u izab rane kom isije , ali zahvalju jući is traž iv a n jim a ta lijan sk e pov jesn iča rke Anne di Biagio im am o točan p reg led d ije lova tek s ta ko je je sov je tska delegacija m i­je n ja la i n ad o p u n ja v ala u B uharinovu P rethodnom nacrtu teza. R ad ikalno izm ijen jen , p rihvaćen je od delegata K ongresa pod naslovom O m eđunarodno j s itu a c iji i zadacim a K o m u n ističke

internacionale, s neodgovarajućim podnaslovom : Teze na osnovi referata druga N. I. B uharina. U kazat ćem o na neke zn ačajn ije izm jene.

U P rethodnom nacrtu teza B uharin je u uvodnom dijelu po­s lije ra tn i razvitak radničkog p o k re ta podijelio u tri perioda , p rim je re n a snazi kap italističkog razvitka. P rvi je period obi­lježio usponom revo luc ije i krizom kapitalizm a, koji završava porazom njem ačke revolucije u listopadu 1923. U taj je dio tek sta kom isija u n ije la oc jenu o pob jed i SSSR-a nad snagam a vanjske i u n u tra šn je kon trarevo lucije , kao i o konsolidaciji d ik ­ta ture pro letarija ta u n jem u . S vje tskom kom unističkom p okre­tu n am e tn u ta je teza o poče tku izgradnje socija lizm a u SSSR-u od k ra ja 1923. U dio tek sta koji govori o d rugom periodu raz­v itka radničkog p o k re ta u u v je tim a »relativne s tab ilizac ije k a ­p italizm a«, ko ji tra je do 1927, ubačen je tekst koji govori o ve­likim usp jesim a u so cija lis tičko j izgradnji SSSR-a, kao i o ja ­čan ju u tjeca ja kom unističk ih p a r ti ja n a š iroke m ase p ro le ta ri­ja ta . Iz k a ra k te r is tik a »trećeg perioda« razv itka radničkog pok­re ta od 1927. kom isija je izbacila B uharinovu ocjenu o u b rz a ­noj »reorganizaciji« ekonom ije kapitalizm a, a o stav ila onu o »prem ašenoj razin i n jegova p re d ra tn o g razvitka«. D odana jc oc jena o priv rednom ra s tu SSSR-a, koji k a rak te riz ira tzv. »pe­riod rekonstrukcije« . U n jem u rastu socija lističk i oblici p rivre­đivanja na osnovi nove tehnike . U k a rak te ris tik e ovog perioda kom isija je un ije la i točnu ocjenu o zaoštravanju pro turječnosti u kap ita lizm u, kao od raza su kob ljavan ja p o ra s ta proizvodnih snaga i sve užeg trž iš ta . M eđutim , robu jući shem i odnosa krize kap italizm a i revolucije , kom isija je p roc ijen ila da slijedi zaošt­ravan je k lasne bo rbe , sug erira ju ći kom unističk im p ar tijam a a k tu a ln o st tak tik e b o rb e »klase p ro tiv klase«.

U prva m poglavlju Teza pod naslovom T ehnika i ekonom ika sv je tsk e privrede, u točki 4, su p ro tn o B uharinovim gledištim a, unesena je o c jena o u tjeca ju ra s ta m onopolističkog kapitalizm a n a krizu u p o ljop riv red i razv ijen ih kap ita lis tičk ih zem alja. To je g led ište sugeriralo odbac ivan je tak tik e jed instvene fron te rad n ik a i se ljak a »odozgo«. U nesena je i ocjena o SSSR-u kao revolucionarnoj p ro tu tež i sv jetskom kap ita lističkom sistem u. U točk i 5, n a zahtjev delegacije KP Velike B ritan ije , unesen jc ci­jeli novi dio ko ji govori o k rizi i ra sp a d a n ju b ritan sk o g im p eri­jalizm a uslijed revo luc ion iran ja m asa u kolonijam a. Točka 6 u p o tpunosti je nova i posvećena je prob lem u d je lovan ja kom u­nističk ih p a r ti ja u m asam a nezaposlenih radn ika . Tu o rije n ta ­c iju B uharin n ije sm atra o b itnom , koliko b o rbu za radničku k lasu pod u tjeca jem socijaldem okracije .

U trećem poglavlju Teza, pod naslovom Državna vlast buržoa­zije i pregrupiranje klasn ih snaga, u točk i 15. kom isija je odba­cila B uharinovo g led ište o »evoluciji odnosa izm eđu državne v lasti i poslodavačkih organizacija« u p ravcu postupnog s ra s ­tan ja n jihovih in teresa. U nijela je tek st ko ji k ra jn je rad ika li­z ira s tan je u svim kap ita lističk im d ržav am a koje kreću u p rav ­

Taktika borbe »klase protiv klase« 7 9

cu » reakcionarne evolucije«, tj . p re m a fašizm u. Teza o nem i­novnoj tra n s fo rm a c iji v ladav ine b u ržoaske p a r la m e n ta rn e de­m o k rac ije u fa š is tič k u d ik ta tu ru nalazi se u svim d o k u m en ti­m a K o m in te rn e od n je n a Č etvrtog kongresa. U u v je tim a o d rža­v an ja n je n a Š estog kongresa b itn o je za o š tren a i u sk lađ en a s o c jenom o o dnosu k rize kap ita lizm a i revolucije . U to čk i 17. Teza o d b ač en a je B u h arin o v a o c je n a o p o ra s tu u tje c a ja ra d n ič­k ih p a r t i ja i o p riljev u d ije la ra d n ič k e klase u kom unističke , a d ije la u so c ija ld em o k ra tsk e p a r ti je , tezu k o ja je svoju n a jb o lju p o tv rd u im ala u N jem ačko j. N ap ro tiv , kom isija je un ije la ne­točnu o c je n u o ja č a n ju p ro c esa p re la sk a n a jb o rb e n ijih d ijelova ra d n ič k e k lase iz ta b o ra so c ija ld em o k rac ije u » tabor kom uniz­ma«, o so cija ld em o k rac iji k ao p a r ti ja m a s itn e bu ržoazije , što je b ila i T h alm an n o v a o cje n a o k re ta n jim a u N jem ačko j. Za razliku od B u h arin a , ko ji govori o » porastu rev o lu c io n arn ih snaga u n u ­ta r ra d n ič k e klase«, kao re z u lta tu ra tn ih p rip re m a k ap ita lis tič ­kih zem alja , k o m isija je u n u ta r ra d n ič k e klase re g is tr ira la tak ­ve s u p ro tn o s ti »koje vode ideološkoj d iferenc ijac iji« , znači, ra s ­cjepu .

U č e tv r to m p og lavlju Teza, pod naslovom K lasna borba, so ­c ija ld em o k ra cija i fa šizam , k o m isija je u točk i 19. odbac ila Bu- h arin o v o g led ište d a je so cija ld em o k rac ija » teorijsk i p rišla« ob ­ra n i kap ita lizm a, a u n ije la je oc jenu da je sa »stidljive« ob ran e kap ita lizm a p re š la n a »p ružan je jav n e podrške« . B u h arin p riz­n aje so c ija ld em o k rac iji o r ije n ta c iju n a »um jerenu k lasnu b o r­bu«, k o m isija govori o so c ija ld em o k ra tsk im »frazam a o k lasnoj borbi«. D odala je i o c je n u o p re la sk u so cija ld em o k racije »od verbalne z a š tite ko lon ija , na p o litik u izravne p o d ršk e kolon ija l­n im o svajan jim a« . U to čk i 20. d irek tn o je n apa la M eđunarodni biro rada, a toga n em a u B u harinovu tekstu . On ne govori o izda ji so c ija ld em o k racije za v rijem e u s ta n a k a u k o lon ijam a i o n jen u o p ra v d a n ju te ro ra n ad ra d n ič k o m klasom , kao ni o po­litici ra sc je p a k o ju so c ija ld em o k rac ija vodi u sind ika tim a , ra d ­n ičk im za d ru g am a i u d ru g im m asovn im organ izac ijam a .

K om isija je u cije losti u n ije la točku 21. Ta je točka u jed n o n a jk a ra k te r is t ič n ija za ocjen u p ris tu p a s ta ljin sk o g ce n tra u PB CK SK P(b) so cija ld em o k raciji. U n jo j se tv rd i d a se socija lde­m o k rac ija o p re d je lju je za po litiku »klasnog rascjepa« po nalogu bu ržoazije i vodi » socija lim pcrija lis ličku politiku«. Takvoj poli­tici t re b a ju ko m u n isti odgovoriti »konlraofenzivom « u bo rb i za k lasno jed instvo . P osebno je is ta k n u ta » razbijačka k am p an ja reform izm a«, u kojo j s ra m n u ulogu ig ra ju takozvani »lijevi vode socijaldem okracije« . D jelovanje SRI i A m sterdam ske sindikalne in tern acio n ale o c ijen jeno je kao »zlikovačka c jep ačk a m etoda«. Više n ije n i treb a lo reći uko liko se želio postić i ra sc jep izm eđu vodstava kom un ističk ih i so c ija ld em o k ra tsk ih snaga. U točk i 23. n a k ra ju je dod an poseban dio u ko jem u se ponovo n apadaju lijeve snage so cija ldem okracije , posebno au stro m a rk s ističk a s tru ja , p rog lašavajući ih »provodnicim a buržoaske po litike u rad n ičk o j klasi«. T očka 24. je i kod B u h arin a i kod kom isije po-

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« qq

Taktika borbe »klase protiv klase« 81

svedena p roblem u fašizm a. M eđutim , cijeli je B uharinov tekst izbačen i unesen je novi. P ogledajm o što o tom p roblem u kaže B uharin .

Po njegovoj ocjen i bu ržoazija se u kriznim periodim a ra>- \ i tk a kap italizm a, posebno u nerazvijen im zem ljam a, osim po­m oću socija ldem okracije ko ris ti i jed n im od oblika fa šističke vladavine. N jegov je klasični m odel ta lijansk i fašizam , koji je posljedn jih godina svladao vlastitu unu tra šn ju krizu, posebno uz pom oć am eričk ih k re d ita i ko rupc ijom d ijela sitne bu ržoa­zije, činovnika i vrhova reform ista . U van jsko j su politici fa š is­tički režim i sve agresivniji, tv rd i B uharin , ne bez razloga, n a ­vodeći p r im je r Ita lije i Poljske, ove d ruge očito zbog neraščišćenih odnosa sa SSSR-om. Lako je uočiti da B uharin čak i u uv je tim a fašističke v ladavine vidi m ogućnost »stabilizacije kapitalizm a«, odbacujući na ta j način višegodišnje gledište K om in terne o fa rizm u kao obveznom obliku vlasti buržoazije u u v je tim a krize kapitalizm a. Osim toga, B uharin n jegova u tem eljen ja vidi sam o u vrhovim a socija ldem okracije odbacu jući nek o n tro liran i fro n ­taln i n apad kongresne kom isije na sve n jen e vodeće snage, po­sebno na n jen u »ljevicu«. B u h arin govori i o negativnim poslje­d icam a »razaranja« b u ržoask ih ustavn ih sloboda i o fašizm u kao »obliku kapitalističkog cezarizm a, s v lastitom p re to rijan sk o m gardom vo jn ika i činovnika«. M eđutim , ističe B uharin , »korpo­ra tiv n a d ržava n ije u sp je la svoju gard u spo jiti s radn ičkom kla­som je r je takve n am jere pon iš tila rea lnost i razv itak klasne borbe«. B uharin m isli d a će jač an je su p ro tn o sti izm eđu in teresa krupnog k ap ita la i sitne bu ržoazije dovesti do n jen a u daljava­n ja od fašističke d ik ta tu re i do za o štrav a n ja k lasn ih sukoba. O cjene je izvlačio iz s ta n ja u Ita liji i generalnog o p re d je lje n ja K om interne o fašizm u kao d ik ta tu ri k rupnog kapitala . Zato i ističe da je fašizam »najopasniji fa k to r im perija lističkog d iv lja­n ja, m ilita rizm a i opasnosti od ra ta« . Ta je ocjena zavrijed ila daleko više pažn je svih on ih ko ji su dali sebi p ravo da m ije n ja ­ju sadržaj P rethodnog nacrta teza.

K ongresna kom isija je cijeli B uharinov tek s t izbacila i un ije­la novi. P ogledajm o n jene ocjene o fašizm u. N jegova se pojava, kao i kod B uharina , traž i i nalazi u buržoaziji, k o ja se da bi »prepriječila pu t razv itku revolucije — koristi nezadovoljstvom sitne i s re d n je g radske i seoske buržoazije , p a čak i nekim slo­jevim a deklasiranog p ro le ta r ija ta ra d i s tv a ra n ja reakcionarnog masovnog pokre ta« . T akav p ris tu p socijalnoj osnovici fa šistič ­kog p o k re ta to liko je suzio izbor p o tenc ija ln ih saveznika p ro le­ta r i ja tu u budućoj revoluciji da su n jen i sad ržaji u b iti svedeni isključivo n a ekonom sko-socijalne sad ržaje k lasne borbe . To je k ra jn je p rob lem atična teza, kako u odnosu n a dem okra tska op re d je lje n ja u n u ta r sam e buržoaske klase, tako i s obzirom na široke slojeve d ru štv a . O na je u b iti onem ogućavala kom unisti­m a su p ro ts tav ljan je fašizm u p rek o široke jed instvene fron te radn ika , se ljak a i u gn je ten ih nacija . B ila je u to liko š te tn ija što je u sebi sad ržava la i tezu da su »gotovo svuda p risu tn e m anje

K om interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 82

ili v iše ra zv ijen e fa š is tičk e ten d e n cije i začeci fa šističkog p okre­ta«. T a b i o c je n a b ila to čn a da n ije izvedena iz teze o za o š tra ­van ju k rize kap ita lizm a k o ja a u to m a tsk i proizvodi fašističk i o b lik b u rž o ask e vladavine . K o m isija m isli d a su š tin u socija lde­m o k ra tsk e ideologije čin i o p re d je lje n je n a k lasn u su ra d n ju b u r­žoazije i p ro le ta r i ja ta . T a se s u ra d n ja u nizu asp e k a ta »poduda­ra s ideologijom fašizm a«. U nizu ob lika n jen a p a rtijsk o g i sin d ikalnog ž ivota k o n g resn a k o m isija vidi »em brionalne oblike fa­š is tič k ih m eto d a k o je se p rim je n ju ju u bo rb i p ro tiv revolucio­narnog pokre ta« . T ako je vodstvo so c ija ld em o k racije iden tifici­ra n o sa sn ag a m a fašizm a i nacizm a.

U p e to m poglavlju , pod naslovom K olonija lne zem lje i k ineska revolucija , u to čk i 27. d o d an a je o c je n a da je o slobođenje Kine m oguće sa m o u borb i p ro tiv k in e sk e buržoazije , ko ja je u iz­ravnoj su p ro tn o s ti s B u harinov im gled ištem o p o treb i očuvanja s u ra d n je s »lijevim K uom intangom «, kao i n jegovim načelnim o p re d je lje n jem o sk re ta n ju sa d rž a ja kineske revo lucije »udes­no«. N em a kod B u h arin a u to čk i 28. ni oc jene o s ta n ju u Ind iji, ko je se k reće »ulijevo«, kao ni za h tje v a za »sistem atskom b o r­bom « p ro tiv »socijalizda jn ičk ih vođa«, kao »najvažnijeg i n eop­hodnog u v je ta m asovne re v o luc ionarne b o rb e za nezavisnost In dije«.

U še s to m poglavlju , pod naslovom T a k tička p la tfo rm a i os­novn i zadaci K o m u n is tič k e internacionale, izbacila je kongresna k o m isija B uh arin o v te k s t i d o d a la je novi. U n jem u se napada pacifizam b uržoazije i za h tije v a borba p ro tiv D ruštva naroda, k o je je »glavni in s tru m e n t im p erija lis tič k o g pacifizm a«. K om u­n is tič k e b u p a r ti je ta k o đ e r dob ile za d a ta k »razotkrivanja« re a k ­c io n a rn e uloge so c ija ld em o k rac ije i »n jena pacifizm a«. U točk i 38. u n ese n je novi d io te k s ta ko ji govori o zadacim a kom unis­tičk ih p a r t i ja u sind ika lnom p itan ju . Z ah tijeva se s tvaran i » revolucionarne s in d ik a ln e opozicije« u svim re fo rm ističk im sin­d ik a tim a , za k o ju se tv rd i d a se m ože a f irm ira ti »sam o u borbi p ro tiv so c ija ld em o k rac ije i k o ru m p ira n e sind ika lne b irokracije« . U koliko je p o treb n o , ističe se u tek stu , kom u n isti t re b a ju i š tra jk a ti p ro tiv re fo rm is tič k ih vođa. U ovom je d ijelu teza zao ­š tre n do k ra jn jih g ra n ic a odnos p re m a re fo rm ističk im sin d ik a­tim a, ko ji ide ča k i do zah tjev a za n jihov im cijepan jem . Osnovno se u p o riš te sind ika lno j b o rb i traž i u neo rgan iziran im ra d n ic i­m a, o k o jim a B u h arin n ije sm a tra o p o treb n im posebno govoriti.

U sed m o m poglavlju , pod naslovom R ezu lta ti rada, dostignu ča, g reške i zadaci po jed in ih sekcija , u točk i 44. kongresna je k o m isija d o d ala te k s t o p o treb i b o rb e KP Velike B ritan ije za p rovedbu o d lu k a IX . p len u m a IK K I, ko je su, kako je već is­tak n u to , m ije n ja le n jen u ta k tik u u b o rb u »klase p ro tiv klase«. Takvog o p re d je lje n ja n em a u tek s tu B uharina , ko ji je očito u m eđuvrem enu p o stao sk ep tičan p re m a v lastitim o p re d je lje n ji­m a. T o čka 45. gotovo je p o tp u n o nova. U n jo j se od lukom kon­gresne kom isije KP F ran cu sk e nalaže ja č a n je b o rbe u p ridobi­v an ju većine u in d u s tr ijsk o m p ro le ta r i ja tu i u p riv lačen ju n eo r­

Taktika borbe »klase protiv klase« 83

ganiz iran ih radn ika , a B uharin je traž io b o rb u »u m asam a«. De­legati KP F rancuske M aurice T hores i P illot zam jerili su u toku d iskusije B uharinu njegovo iz jednačavanje značen ja »lijevih« i »desnih« sk re ta n ja u KP F rancuske. Taj odnos on je u P rethod­nom nacrtu teza ovako form ulirao : jasn o su p ro ts tav ljan je des­nim tendencijam a i u is to v rijem e prev ladavan je nek ih u ltrali- jev ih devijac ija . K ongresna kom isija postav ila je zah tjev borbe pro tiv »desnih tendencija u odnosu n a novu taktiku«, s tim da KP F rancuske »m ora pob ijed iti lijeve tendencije«. P ris tu p kon­gresne kom isije je o d ređen iji i o š triji.

Točka 46. tak o đ e r je doživjela rad ika lne izm jene, a odnosi se na ta k tik u KP Ita lije . In te resan tn o je istaći da je kongresna kom isija is ta k la neophodnost bo rbe KP Ita lije »za ru še n je fa­šizm a i kap italističkog režim a«, a B uharin je b o rb u usm je rio sam o n a ru še n je »fašizma«. M islim da je kongresna kom isija željela više istaći nužnost povezivanja b o rb e pro tiv fašizm a s b o rbom p ro tiv c je lokupnog sis tem a v lasti buržoazije, su p ro ts tav ­l ja ju ć i se tad a šn jo j p la tfo rm i ta lijan sk e socijaldem okracije o borb i p ro tiv fašizm a n a široko j d em okra tsko j osnovici, bez ele­m ena ta k lasne borbe . Koliko je B uharin bio bliži takvoj kon­cepciji teško je reći s obzirom na njegovo u porno izjednačava­n je fašizm a s »otvorenom d ik ta tu ro m buržoazije«. S m a tra la sam p o treb n im ukazati n a ovu razliku , ko ja m ožda n ije obično prec iz iran je teksta . In te resan tn o je upozoriti da u B uharinovu P rethodnom nacrtu teza nem a tv rd n je da je radn ička k lasa I ta ­lije u sp je la očuvati G eneralnu kon federaciju rada, snažnu sinđi kalnu o rgan izaciju socija ldem okratske o rijen tac ije , »nakon izda­je re fo rm istič k ih vođa«. U p ita n ju b o rb e u KP Ita lije p ro tiv »skretanja« B u h arin je u svom e tek stu ocijen io da je ta p a r ti ja sukob s »lijevim skre tan jim a« likv id ira la u »drugarskoj a tm o s­feri«. U n jo j B uharin vidi sam o »neka d esna sk re tan ja« , koja se m an ife s tira ju u n as to jan jim a za realizac ijom zajedničke p la t­form e s d em o k ra tsk im snagam a buržoazije u bo rb i p ro tiv fa­šizm a. B u h arin je k ritiz ira o i »lijeva sk re tan ja« u provedbi tak ­tike jed in stv en e fro n te ra d n ik a i se ljak a »odozdo«. Taj je dio tek sta kongresna kom isija izbacila. In te resan tn o je upozoriti na onaj dio Togliattieve d iskusije u kojem je is takao da je CK KP Ita lije »izdržao b o rb u p ro tiv desnice i u ltraljevice«. Upozorava na ta d a šn je dilem e ta lijan sk ih kom u n ista o načinu bo rbe p ro tiv fašizm a.

U pozoravam i na to čk u 47, ko ja govori o p rob lem im a tak tike KP N jem ačke i u ko ju je odlukom kongresne kom isije ubačen tekst o »sporazum aškom stavu KP N jem ačke p re m a lijevoj so­cijaldem okraciji« i o p o treb i p rev ladavan ja to leran tnog stava p rem a »devijacijam a«.

T očka 50. je nova i govori o globalnim prob lem im a balk an ­skih kom unističk ih p a r ti ja . Is tiče se opasnost od ra ta i značenje nacionalnog i seljačkog p itan ja . N ova je i točka 51, ko ja govori o g lobalnim p rob lem im a skandinavskih kom unističk ih p a r ti ja u

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 84

uv je tim a » zao štrav an ja k lasn ih su p ro tnosti« i o š tro g »pom jera- n ja so cija ld em o k rac ije udesno«, a ra d n ič k ih m asa »ulijevo«. U to čk i 52. k o m isija ističe za d a tk e k o m u n ista u SAD-u i upo zo ra­va n a »desna sk re ta n ja« u o d n o su n a S ocija lističku p a r ti ju , a te p rim jed b e n em a u B uharin o v u tek stu .

T očka 54. govori o p ro b lem im a KPK, oko k o jih je u toku d isk u s ije izbio velik sukob izm eđu L om inadzea i Peppera, p o ­sebno oko o cjen e k a ra k te ra u s ta n k a u K an tonu . D elegat kom u­n is ta SAD-a tv rd io je da je im ao k a ra k te r puča , a sov je tsk a de­legacija d a je b io o p ra v d an i u s ta n a k kineskog p ro le ta r ija ta . Ta jc tv rd n ja dokaz d a je u s ta n a k po d ig n u t uz sug lasnost PB CK SK P(b). B u h arin i kon g resn a k o m isija o c je n ju ju ta j u s tan ak kao tip »sovjetske revolucije«, p od ko jim se u to doba po d ra zu ­m ijeva rad n ičk o -se ljačk a re v o lu c ija u tem eljen a na o d g o v ara ju ­ćim so v je tim a . M eđutim , B u h arin u svom e tek stu iduću e tapu re v o lu c io n arn ih b o rb i u K ini shvaća kao n as tav a k radničko-sc- ljačk e revo luc ije , dok k o n g resn a k o m isija govori o »postupnom po d iza n ju revo luc ije n a višu razinu , pod zastavom d ik ta tu re p ro le ta rija ta« . D rugim riječ im a , bez su ra d n je sa snagam a na ciona lne bu ržoazije . T očka 56. tak o đ e r je nova i govori o p ro ­b lem im a Ju žn e Afrike. T ak tik u b o rb e n a tim p ro s to rim a kon­g re sn a k o m isija g ra d i n a o tp o ru »bijelom šovinizm u«, oko k o je­ga tre b a o k u p lja ti c rn ačk o stanovn ištvo , š to je k ra jn je p ro b le ­m atičn a o rije n ta c ija , u tem eljen a u razism u.

Točka 57. je nova i govori o »zem lji d ik ta tu re p ro le ta rija ta« , u kojo j je SK P(b) »u svojim re dov im a sav lada la so c ija ld em o k ra t­sko sk re ta n je , trock izam i niz o b jek tiv n ih ekonom sk ih teškoća p e rio d a obnove . . . i p re š la na nep o sred an rad u dom eni socija­lističk e re k o n s tru k c ije po ljop riv rede« . K oji su neposredn i zada­ci izgradn je soc ija lizm a u SSSR-u? Oni se n a b ra ja ju ovim re­dom : 1. in d u s tr ija liz ac ija zem lje, 2. ja č a n je socijalističke izgrad­n je n a selu i 3. ta k tik a je d in stv en e fro n te s osloncem n a seosku s iro tin ju u savezu sa sre d n ja k o m i u bo rb i p ro tiv kulaka. Ova­ko fo rm u lira n i zadaci SK P(b) u u n u tra šn je m razv itku zem lje izraz su k o m p ro m isa B uharinov ih i S ta ljinov ih g led išta. T rebalo je očuva ti sliku form alnog jed in s tv a vodstva SKP(b) u p ris tu ­p u u n u tra šn jim p ro b lem im a zem lje, a po če tak likv idacije B uha­rinova a u to ri te ta postić i u K om in tern i.

U o sm o m poglavlju , pod naslovom Borba za len jin sku lin iju i za jed in s tvo K om in terne , iz to čke 58. izbačen je B uharinov tekst u k o jem u tv rd i d a su razne opozic ijske g rupe u SKP(b) »imale n a m je ru s tv o riti jed in stv en i blok«, a k o m isija je nap isa la da su »stvorile jed in stv en i blok« pod vodstvom trockizm a. Zanim ljivo je is tać i d a B u h arin u ovoj točki ne u p o treb ljav a pojm ove »trockizam « i » trock istička opozicija«, budući je već tad a uspos­tav io k o n ta k t s tim snagam a u SKP(b). Ova točka sadrži i do­p u n e B u h arin o v a tek s ta u p ita n ju »desnih sk re tan ja« u kom unis­tičk im p a r ti ja m a »u u v je tim a re la tiv n o ja k ih so cija ld em o k rat­sk ih p a r tija« . T a su sk re ta n ja opasna , tv rd i kom isija , »i bo rba p ro tiv n jih m o ra b iti n a p rvom e m jestu« , kao i p ro tiv tendcnci-

Taktika borbe »klase protiv klase« 85

ja njihove to lerancije u kom unističk im p artijam a . U Buharino- vu tek stu nem a ni zah tjeva za »željeznom u n u ta rp a rtijsk o m dis­ciplinom «, za potč in javan jem nižih p a rtijsk ih o rgana odlukam a v iših i svih sekc ija K om in terne IK K I.

A naliza sad rža ja teza O m eđunarodnoj s ituaciji i zadacim a K om unističke internacionale, š to su ih usvojili delegati n jena Šestog kongresa, ukazu je na d a ljn ju rad ika lizac iju sad ržaja tak ­tike jed instvene fron te . N etočna je tv rd n ja većine istraž ivača po­vijesti K om in terne o odbacivan ju tc tak tik e u cjelini. Ona je im anen tna kom unističkom p o k re tu od 1919. Is tican je borbe »klase p ro tiv klase«, ko ju je in iciralo P redsjedn ištvo IK K I k ra ­jem 1927, a p o tv rd ile od luke Devetog p lenum a IK K I u veljači 1928. i Šestog kongresa K om interne , po tislo je sam o n jenu di­m enziju p rovedbe »odozgo«. Posljedice takvih p rom jena u b r/o će se negativno re flek tira ti na sve kom unističke partije . Želimo sam o upozoriti da je od o sn u tk a 1919. do ra sp u š ta n ja K om in ter­ne u sv ibn ju 1943. jed in i p rom jen jiv i dio n jene globalne tak tike jed instvene fro n te bio onaj »odozge«. Čak i onda kada sc p ro širu je u jed instvenu an tifa š is tičk u N arodnu fron tu . S uvrem ena arh ivska g rađ a tu č in jen icu nepob itno po tv rđu je .

5. Iz Teza o ratu

Bela K hun, is ta k n u ti m ađ a rsk i kom unist i član P redsjedništva IK K I, obrazložio je osnove rezolucije K o m u n istička internacic- nala u borbi p ro tiv rata. O cijenivši cijeli period izm eđu 1924. i 1928. kao p rip re m u im p erija lis tičk ih d ržava za novi ra t, zam je­rio je K om intern i n jen d o tad a šn ji površan odnos p rem a ra tno j opasnosti. Tek od vrem ena za o štrav a n ja odnosa im perijalističk ih d ržava p re m a SSSR-u i nakon p o ra za kineske revolucije , tvrdi Bela K hun, K om in terna je p o sta la sv jesna ra tn e opasnosti. S va k i je rat m eđu ka p ita lističk im državam a im perija lističk i, tv rd i Bela K hun, ko ji će konačno ipak završiti n jihovim zajed­n ičkim napadom n a SSSR. S obzirom n a ak tu a ln o zaoštravan je anglo-sovjetskih odnosa od 1927, u R ezo lu c iji se glavnim pođ- strekačem ra ta prog lašava V elika B ritan ija , ne više F rancuska. V rijem e koegzistencije kap italizm a i socijalizm a je završeno, is­tiče se u R ezoluciji, onog m om enta kada su p re k in u ti d ip lom at­ski odnosi V elike B ritan ije i SSSR-a i kada je kineska revoluci­ja doživjela poraz. Posebno je pogubna ocjena o jač an ju n je ­m ačkog im perijalizm a, ko ji se sve više ok reće »zapadnim sila­ma«. Ta je Rezolucija b ila re zu lta t tren u tn ih poteškoća SSSR-a u ob n av ljan ju v išegodišnjeg ugovora o su ra d n ji s N jem ačkom .

U R ezo luciji se kao osnovni za d atak kom unističk ih p a r ti ja u bo rb i p ro tiv r a ta ističe su p ro ts tav ljan je i m obilizacija svjetskog p ro le ta r ija ta p ro tiv in tervencije na SSSR. D ruštvo naroda dobi­lo je e p ite t » im perijalističk ih razbojnika« i ce n tra in tervencije p ro tiv SSSR-a. In te resan tn o je upozorenje iz Rezolucije da je SSSR-u p o treb a n m ir, da nem a terito rija ln ih p re ten zija i d a je

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 8 6

»iscrp ljen izg rad n jo m so cija lis tičk e privrede« . V je ru je m o d a jc m nogim d eleg atim a K ongresa b ilo nelogičnosti u sprezi m iro ­ljub ive p o litik e SSSR-a i p a ro le K o m in te rn e o ak tu a ln o s ti sv je t­ske revo lucije . Toga su sv jesn i i a u to ri R ezolucije , up o zo rav aju ­ći d a k o m u n ističk e p a r ti je »m oraju p ra v iti raz liku izm eđu p ro ­g ra m a m ira p ro le te rsk e d ržave o k ružene im perija lizm om i anti- ra tn ih za d a ta k a k o m u n ističk ih p a r t i ja u im p erija lis tič k im zem ­ljam a«. D je la tn o st SSSR-a na m eđ u n a ro d n o m p lan u »ne može b iti za m je n a a n tiim p erija lis tič k o j d je la tn o s ti ko m u n ističk ih p a r­tija«, tv rd i se u R ezo luciji, j e r je a n tira tn i p ro g ram K om in terne n ao ru žav a n je p ro le ta r i ja ta za revo luc iju . M iro ljub iva po litika SSSR-a n a m e đ u n a ro d n o m p lan u i an tiim p erija lis tič k a b o rb a k o m u n ističk ih p a r t i ja tre b a ju d je lovati istov rem eno i n a taj nač in »dezorganiz irati im perijalizam « . T ako je K om in tern i os­tav ljen a iluz ija m og u ćn o sti d a ljn jeg d je lo v an ja u p ravcu sv je t­ske revo luc ije , a SK P(b) p rav o da se takvog o p re d je lje n ja ne p rid rž av a u k o liko n ije u in te re su sov je tske države.

J a č a n je faš izm a i nacizm a, izm eđu k o jih K o m in tern a ne vidi su š tin sk u raz liku , u R ezo lu c iji se o c je n ju je kao rezu lta t s tra h a b u ržoazije od revolucije . Z ato se, n p r., u R ezo luc iji ističe: fašiz­m u u N jem ačko j tre b a se su p ro ts ta v iti »uličnim borbam a«!

T ri su osnovna z a d a tk a a n tira tn e b o rb e kom un ističk ih p a r ti­ja : 1. o b ra n a SSSR-a, 2. o b ra n a k ineske revo lucije i 3. b o rb a p ro tiv ra ta ! Posebn ih n ac ionaln ih in te re sa kom u n ističk ih p a r tija u ra tu nem a, n iti sm ije b iti.

Osim osnovne rezolucije , o p ita n ju ra ta p ro č ita n a su još če tir i k o re fe ra ta . P red sta vn ik K P I ta lije R uggero Grieco (Gar- landi) an a liz irao je p o litik u faš is tičke I ta lije i n jo j p rim jere n u ta k tik u ta lijan sk ih ko m u n ista . T a lijan sk i fašizam re zu lta t jc k rize k ap ita lis tič k o g s is te m a i s tra h a ta lijan sk e bu ržoazije od revolucije , ističe R. G rieco. O pasan je kao po ten c ija ln i izazivač ra ta u su ra d n ji s N jem ačkom . P o d ršk u to j po litic i ne vidi u ta ­lija n sk o j ra d n ič k o j klasi, k o ja je u odnosu n a faš is tičku v last »an tipa trio tska« .

R. G rieco s razlogom p o kušava uv je riti delegate K ongresa o nužnosti u ta lijan sk im uv je tim a p ro m jen e p a ro le o p re tv a ra n ju im p erija lis tič k o g u g ra đ an sk i ra t u p a ro lu »p re tv a ra n ja fašistič­kog ra ta u g ra đ an sk i ra t p ro tiv fašizm a«. T akva je p aro la shvat- ljiv ija š iro k im m asam a ta lijan sk o g d ru štv a , ističe R. G rieco, po­sebno »an tifašističko j sitno j buržoaziji« . T alijansk i kom unisli oč ito su tešk o p rihvaćali novu ta k tik u K o m in tern e i ocjenu o socijalno j osnovici ta lijan sk o g fašizm a. Zbog toga R. G rieco i ističe d a je fašizam o b lik v lasti k ru p n e buržoazije , o tvara jući m ogućnosti su ra d n je K P I ta lije s o s ta lim s lo jev im a ta lijan sk e bu ržoazije . Ne sm ije ni on izbjeći n ap a d n a socija ldem okratske vrhove, ko je će kom u n isti lik v id ira ti »u b o rb i izm eđu revolucio­n arn o g p ro le ta r i ja ta i kapitalizm a«. Ide tak o daleko da tv rd i »da će budućim ra to m p ro tiv SSSR-a u ideološkom i po litič­kom sm islu rukovod iti socijaldem okracija« . Uočava i od ređena

Taktika borbe »klase protiv klase« 87

»skretanja« u n u ta r sam e KP Ita lije , ali i u d ijelu talijanske radn ičke klase. Ona su, po Griecovoj ocjeni, p risu tn a s jedne s tran e u zah tjevu za ub rzavan jem ra ta u c ilju oslobađan ja od fašizm a, a s druge u po tpom agan ju d em okra tske F rancuske u slučaju francusko-ta lijanskog sukoba. Prvo je o p red je ljen je oci­jen jen o kao »skretanje«, očito pod u tjeca jem definicije ra ta m e­đu kapita lističk im d ržavam a kao isključivo im perijalističkog za sve zaraćene stran e . Drugo je o p red je ljen je rezu lta t ilegalnog djelovan ja CK KP Ita lije u Francuskoj od k ra ja 1925.

O situaciji u N jem ačkoj i zadacim a n jem ačkih kom unista >v le rirao je E rn st Schneller, član CK KP N jem ačke , a od šes to a kongresa član IK K I. Po njegovoj ocjeni, d rugi sv jetsk i ra t će sc o dv ijati u različitim u v je tim a od prvoga zbog pojave novih im ­perija lis tičk ih država, novih saveza i in teresa. Osim toga, državni kapitalizam nosi osobine »trećeg perioda« razv itka kapitalizm a, ko ji proizvodi fašizam i općenito jač an je reakcije . Ni socijalde­m o k rac ija n ije ona iz vrem ena p rije prvog sv jetskog ra ta , sada je s ra s la s državnim ap a ra to m buržoazije i p rip re m a ra t p ro tiv SSSR-a i svih oslobodilačkih pokre ta . M eđutim , prom ijen ili su se i fa k to ri revolucije , tv rd i Schneller. D anas posto ji K om in ter­na, SSSR, nac ionalnorevolucionarn i p o k re ti u ko lonijam a, ra ­d ikalizira se rad n ičk i p o k re t, seljaštvo i s itn a g rad sk a buržoazi­ja . U (novom će ra tu sud jelovati daleko veće m ase, teže će se sk rivati njegove reakcionarne osobine, š to će o lakšavati uv jete revo lucionarnom dje lovan ju kom unista .

K ako će se odv ijati s itu a c ija u N jem ačkoj? Po Schnellerovoj ocjen i. N jem ačka se okreće zapadnim kapita lističk im državam a, a n jen i im perija lis tičk i ap e titi ra s tu zahvalju jući prvenstveno u tje c a ju n jem ačk ih socijaldem okrata. U slučaju izb ijan ja ra ta . tv rd i član CK KP N jem ačke, ta bi država o sta la »perm anent 110 neu tra lna« , ag resivna p rvenstveno u odnosu na SSSR, što po ten ­c ira prvenstveno fašizam i reform izam . S chneller je posebno agresivan p re m a »lijevim« snagam a socijaldem okracije , koje svo­jim »lijevim frazam a« zau stav lja ju revolucionarne procese. No sam o to: one p rip re m aju ra t p ro tiv SSSR-a i daleko su opasn i­je od sam og fašizm a. S takvom su tak tikom dočekali n jem ački kom unisti uspon nacizm a.

O situaciji u F rancusko j i zadacim a n jen ih kom unista govorio je H enry B arbe, član CK KP Francuske i Predsjedništva IK K !. Počeo je vrlo trijeznom ocjenom da francusk i kom unisti d jelu ju u u v je tim a čv rs tih okv ira bu ržoaske dem okracije i p a rla m en ta r­n ih trad ic ija . M eđutim , odm ah je dodao kako takvi uv jeti d je ­lu ju negativno n a revo lucion iran je radn ičke klase. Tom e p rid o ­nosi i fran cu sk a socijaldem okracija , ko ja »vjeruje u duh bur/.o- aske dem okracije« i u p o treb u n jene obrane. Takvih je o p re d je ­ljen ja bilo i u KP F rancuske, ističe H. B arbe, ali su ona »potis­nuta«. B orba p ro tiv francuskog im perijalizm a m ora ići šire od kom unističke p a r tije i kom unističke om ladine F rancuske, ističe H. B arbe. M ora isk o ris titi trad ic ije francuske dem okracije i n je­

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase' 8 8

nih m asovn ih o rgan izac ija , a jez g ru tak tik e jed in stv en e fron te »odozdo« u te m e ljiti u revo lu c io n arn o m savezu ra d n ik a i se lja ­ka. N ije ni H. B arb e sm ogao snage d a kaže istinu o p rilik am a u fran cu sk o j .radničkoj k lasi i d ru štv u .

O p rilik a m a u SAD-u i zadac im a k o m u n ista re fe r ira o je Jay Lovestone, generaln i sek re ta r KP SAD-a i član P redsjedništva IK jKI od n je n a Šestog kongresa. Počeo je svoje izlaganje tv rd ­n jom da je am e ričk i ag resivni im p erija liza m o dređen dv jem a osnovnim k a ra k te r is t ik a m a p o s lije ra tn e m eđ u n a ro d n e s ituacije: p re n o šen jem tež iš ta ekonom ske m oći iz E vrope u SAD i p o s to ­jan jem SSSR-a. U razv itk u am eričkog im p erija lizm a vidi tri o snovna perio d a : 1. v rijem e n ep o sred n o nak o n ra la , kad a se a m eričk i k ap ita l u lagao u E v ro p u u c ilju likv idacije revolucije ,2. kad a je izvezeni k ap ita l p rid o n io s tab ilizac iji ev ropsk ih d rž a­va i 3. k ad a am eričk i k ap ita l u uv je tim a k ra ja dvadesetih godi­na svojim p ro d o ro m na ev ropsko trž iš te pridonosi ja č a n ju su ­p ro tn o s ti m eđu ev ropsk im k a p ita lis tič k im d ržav am a i izravno ut ječe na izazivanje ra tn ih konflika ta .

Lovestone je o p tužio SAD za p rip re m e ra ta , ko je p rik riv a izo- lac ion ističkom v an jsk o m politikom , a u b iti provodi po litiku » zatvorenih vra ta« za sve o sta le im p erija lis tič k e in terese na am eričkom tlu . S u p ro tn u o r i je n ta c iju im a am eričk i im p erija li­zam n a D alekom is toku , tv rd i Lovestone, gd je provodi po litiku »otvorenih v ra ta« k ako bi is tisn u o u tjeca j Velike B ritan ije , s k o jom je u najvećem k o n flik tu in te re sa . D rugi je veliki in teres am eričkog im p erija lizm a likv idacija SSSR-a, a za tim ja č a n je N je­m ačke n a ra č u n F ran cu sk e . N a za d n je m jes to sukoba in teresa am eričkog im p erija lizm a u m eđ u n a ro d n im odnosim a delegat KP SAD-a s ta v lja p ro b lem am e ričko-japansk ih in te re sa na Tihom oceanu.

O c je n ju ju ć i p o litičk a k re ta n ja u am eričkom d ru štv u , tv rd i da je s in d ik a ln a b iro k ra c ija vezana za » im perijalističk i a p a ra t SAD-a«, s itn a je b u rž o azija »gnusna«, a n jeno d rž an je »izdajničko«. K om unisti SAD-a neko su v rijem e »patili od pacifizm a«, ističe Lovestone, a sad a im a ju p a ro lu p re tv a ra n ja im perija lis tičkog u g ra đ an sk i ra t. Po n jegovu m išljen ju , n a jb o lji je način bo rbe p ro tiv »pacifističk ih iluzija« am eričkog d ru š tv a p ro p a g iran je so\- je tsk e C rvene a rm ije i su p ro ts ta v lja n je š iren ju n ep rija te ljs tv a j-rotiv SSSR-a. Ovaj je p re d s ta v n ik KP SAD-a svojim o p re d je ­ljen jim a očito b io u sukobu sa svojim p ar tijsk im d rugom Peppe- rom .

U pozoravam o na nekoliko in te re san tn ijih d isk u sija o toj p ro ­b lem atici. Vasil K olarov is tak ao je negativan u tjeca j versajskog sis tem a o dnosa n a B alkanu, j e r je pridon io ja č a n ju nacionalnog u g n je tav a n ja . N a svim se p ro s to rim a p re la m aju in teresi velikih po b jedn ičk ih im p erija lis tič k ih sila, ko je g u ra ju balkanske zem ­lje u ra t p ro tiv SSSR-a.

P ažljiv ija ana liza d isk u sije V. K olarova o tk riv a njegov odnos p re m a K raljev in i SH S kao glavnoj opasnosti od izb ijan ja sukoba

Taktika borbe »klase pro tiv klase« 89

na B alkanu, kako zbog ja d ra n sk e obale s Ita lijom , lako i zbog M akedonije s B ugarskom i G rčkom .

U zroke po jav i m akedonskog p ita n ja K olarov vidi u tom e što je s rp sk a n ac ija u odnosu na ostale nac ije u K raljevini SH S u m anjin i i za to se m o ra š iriti n a M akedoniju , a srp sk a buržoazi­ja to čini zbog očuvanja svoje dom inacije u državi. Kolarov je op tužu je da je »sunasljednica a u strijsk o g im perija lizm a na Bal­kanu«. Za ekspanziju na M akedoniju op tužu je i G rčku, dok za B ugarsku kaže da je »stisnuta« i želi M akedoniju je r su »tam o Bugari«! Proglasivši tako M akedonce p rip ad n ic im a bugarske na­cije, oštećene i ugn jetene od pob jedn ičk ih d ržava u svjetskom ra tu , K olarov zah tijeva od b a lkansk ih kom unističk ih p a r ti ja da ob jasne š irokim m asam a kako su » rum unjska, srp sk a i grčka bu ržoazija osvojile tuđe terito rije , pokorile tuđe narode«! N a­ravno, K olarov m isli p rvenstveno n a in terese bugarske n acije u jugoslavenskoj i grčkoj državi. N ije zaboravio ni sovjetske in­terese u R um unjsko j. Jač an je »ra tobornog nacionalizm a« u po­raženim zem ljam a i u ugn jeten im n ac ijam a o c je n ju je na k ra j­nje p ro b lem atičan način. N aim e, tv rd i d a je u tim zem ljam a i nac ijam a »rad kom unističk ih p a r ti ja olakšan«! V. K olarov ne o b jašn jav a zašto bi ra d k om unista u tim u v je tim a bio o lakšan, ali to je lako o tk riti. U kom unističkoj teo riji i p rak si toga vre­m ena nacionalno se p itan je »iskorištava«, ono n ije dio jed instve­nog p ro c esa k lasne bo rb e p ro le ta rija ta . T ako treb a shvatiti i njegovo upozoren je o »revolucionarnom potencijalu« nacional- oslobodilačkih p o k re ta u M akedoniji, C rnoj Gori, Albaniji i u Dobrudži. R acionalno m u je upozorenje na slabosti ba lkanskih nacionaln ih bu ržoazija , n jihovu ra sc jep k a n o st parc ija ln im in te­resim a i n a ob jek tivno velike m ogućnosti p re tv a ra n ja budućeg ra ta na B alkanu u b o rb u pro tiv buržoazije. Tom e će posebno p ridon ije ti gerilsk i način ra to v an ja , »urođen« balkanskim na­rodim a. V rijedno je pažnje njegovo upozorenje na m ogućnost sp a jan ja za d a tak a građanskog ra ta s nacionalnooslobodilačkom borbom , do n jihova paralelnog odv ijan ja u uv jetim a ra ta na B alkanu. Z ah tijeva od kom unističk ih p a r ti ja da ne dopuste »da se m ase u g n je ten ih n ac ija ra s tu re u ra tu izvan svoje zemlje«, želeći očuvati n jihov »nacionalni potencijal« u in teresu klasne b orbe p ro le ta rija ta . To je k ra jn je d isku tab ilna teza, ko ja u svo­joj p rim jen i ja č a nacionalizam i šovinizam , a ne pro le te rsk i in­ternacionalizam , b ra ts tv o i jed instvo balkansk ih nacija . Ovaj će p ris tu p nacionalnom p itan ju u jugoslavenskoj državi b iti još zaoštren iji početkom trid ese tih godina.

U pozoravam o na d iskusiju Georgi D im itrova, u nekim aspek­tim a vrlo b lisk u g led ištim a V. K olarova. R at na Balkanu im at će svoje specifičnosti, tv rd i D im itrov. U n jem u će veliku ulogu odig rati nacionalnooslobodilački p okre ti ugn je ten ih nacija . T a­kav p ris tu p odnosu ra ta i nacionalnog p itan ja m o raju p ro p a­g irati kom unističke p a rtije , bilo da se rad i o ra tu m eđu kapi­ta lističk im d ržavam a ili izm eđu n jih i SSSR-a. Na ovim p ro sto ­rim a tre b a ju kom unističke p a rtije stvo riti »revolucionarni blok«

K om interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 90

p ro le ta r i ja ta , se lja š tv a i u g n je ten ih n ac ija , ističe D im itrov , p re t­vo riti im p e rija lis tič k i u g ra đ an sk i ra t, š iro k o oslo n jen n a m ase se lja š tv a i nac ionalnooslobod ilačke p o k re te u g n je ten ih nac ija . Ova ta k tik a k o m u n ista u p ris tu p u o dnosu ra ta i revolucije , p r i­m ije n je n a n a jugo slav en sk e p rilike , im ala je dv ije posljed ice. P rvu , p o te n c ira n je zn a če n ja »ra tn ičkog nacionalizm a« nesrp sk ih n ac ija i n ac io n aln ih m a n jin a . D rugu, izd v a ja n je srp sk o g p ita ­n ja iz o k v ira ju g o sla v en sk ih m eđ u n acio n aln ih odnosa.

D im itrov s razlogom upo zo rav a d a zbog k o n ce n trac ije su p ro t­nosti u k a p ita lis tič k o m sv ije tu neće dug o p o tra ja ti koegzistenci­ja izm eđu sn ag a so cija lizm a i im p erija lis tič k ih d ržava, ona jc već po re m e će n a ra to m u Kini. P osebno je za in te res ira n d a se takav ra t ne p ro š ir i i na SSSR. M oguće ga je sp riječ iti revolucio­n a rn im ak c ija m a p ro le ta r i ja ta . M eđutim , D im itrov vidi i m o­g ućnost d a n ek e k ap ita lis tič k e d ržave ne su d je lu ju u ra tu pro ­tiv SSSR-a. U tak v im u v je tim a so v je tsk a d ržava im a p rav o s n jim a ući u vojn i savez. T akve poteze sov je tske države kom unis­ti T rebaju p o d rž a ti j e r je SSSR »jed ina dom ovina m eđ u n a ro d ­nog p ro le ta rija ta« .

D im itrov u p ozorava i n a p ita n je k a ra k te ra ra ta . Revolucio­n a rn i p ro le ta r i ja t n ije p ro tiv svakog ra ta , jer se kap italizam ne m ože ru š iti bez g ra đ an sk o g ra ta , a bez nacionalnooslobodilačkog ratja n e m a ni slobode u g n je ten ih n ac ija i ko lonija . Za nas su, ističe D im itrov , o p ra v d an i s lijedeći ra to v i: 1. g ra đ an sk i ra t, 2. nacio n aln o rev o lu c io n arn i i 3. nac ionalnooslobodilački, j e r vode u d ik ta tu ru p ro le ta r i ja ta . Z ad a tak je k o m unističk ih p a r ti ja vo­d iti k am p a n ju p ro tiv im p erija lis tič k o g ra ta n a SSSR, K inu i ko lon ija lne p o k re te , tre b a ih š tit i t i u im e sv je tsk e p ro le te rsk e re ­volucije. E fik a sn o st takve b o rb e um nogom e ovisi od u tjeca ja k o m u n ističk ih p a r t i ja u većini p ro le ta r i ja ta , ističe D im itrov, u n jihovo j u m ješn o s ti p o tisk iv a n ja u tje c a ja vodstva socijaldem o­k ra cije u ra d n ič k o j k lasi i n jen e »kontrarevo lucionarne uloge«.

M eđutim , D im itrov se ne od riče savezništva rad n ičk e klase i m a sa sre d n je g se ljaš tv a , k o je bi u z s iro m ašn o se ljaš tv o i seoski p ro le ta r i ja t treb a le čin iti okosnicu revo lucionarnog d je lovan ja in d u str ijsk o g p ro le ta r ija ta .

6. Iz Teza o načinu borbe protiv imperijalističkog rata

U T ezam a Šestog kongresa K o m in terne O m jera m a za borbu p ro tiv opasnosti od im p erija lis tičk ih ratova tv rd i se d a su »ra­tovi neodvojiv i od kapitalizm a« i za to se »rat un ištava santo u n iš te n jem kapitalizm a«. U epohi ko ja nailazi m oguća su sam o tri tip a ra to v a : 1. revo luc ionarn i g ra đ an sk i ra t p ro le ta r ija ta p ro ­tiv bu ržoazije , 2. r a t »pro leterske d ik ta tu re« p ro tiv buržoask ih d ržava i sv je tskog kap ita lizm a i 3. nacionalno revo lucionarn i raL ugn je ten ih n a ro d a p ro tiv im perijalizm a. U pozoravam o na drugi tip ra ta , ko ji o tv a ra m ogućnost in tervencije SSSR-a u im e obrane

Taktika borbe »klase protiv klase« 91

in teresa sv jetske revolucije . T im in teresom će SSSR b ra n iti svo­ja o sv a jan ja nakon sporazum a H itler-S taljin u kolovozu 1939.

U s lu čaju izb ijan ja ra ta m eđu im perija lis tičk im silam a, ili im p erija lis tičk ih sila p ro tiv nacionalnooslobodilačkih p o k re ta i »države p ro le te rsk e d ik tatu re« , ističe se u Tezam a, p ro le ta rija t zauzim a »defetistički stav« p re m a v lastito j vladi. B ori se za p re­tv ara n je im perija lističkog u građansk i ra t, tj. o db ija b ra n iti v las titu zem lju. Ovo o p re d je lje n je izvedeno je iz teze o p ro le ta­r i ja tu »bez dom ovine« u u v je tim a v lasti bu ržoazije i iz teze da je svaki ra t m eđu kap ita lis tičk im d ržavam a o b ostrano osvajač­ki. U u v je tim a nem ogućnosti izvedbe pob jedonosne pro lete rske revolucije , SSSR je k om unistim a b io »jedina dom ovina«.

R at ra tu , to je p a ro la Šestog kongresa K om in terne koja svakom ra tu koji vodi bu ržoazija su p ro ts tav lja revoluciju pod vodstvom p ro le ta r ija ta . To se g led ište ra z ra đ u je na p rim je ru m ogućeg ra ta izm eđu Ita lije i K raljev ine SHS. U Tezam a se upo­zorava KPJ da će jugoslavenska buržoazija k renu ti u ra t pod paro lom »borbe pro tiv reakcionarnog fašizm a«, koristeći se an ti­fašističk im raspo ložen jem m asa. To je »čisti sofizam«, ističe se u Tezam a, j e r je popraćen paro lom »obrane bu ržoaske do­movine«. Takav ra t tre b a K PJ p re tv o riti u građansk i ra t p ro le­ta r ija ta , se ljaš tv a i u gn je ten ih n ac ija p ro tiv buržoazije. Iz jedna­čujući po v rijed n o sti za p ro le ta r ija t i š iroke m ase vladavinu bu ržoaske p a rla m en ta rn e dem okracije i fašizm a, Šesti kongres K om interne onesposobljavao je kom unističke p a r tije za an ti fa šističku borbu . U daljavao ih je od širok ih d em okra tsk ih snaga d ruštva .

K akva tre b a ju b iti po litička o p re d je lje n ja kom unističk ih p a r­tija u u v je tim a im perijalističkog ra ta ? Is ta kao i u Lenjinovo doba u uvje tim a prvog sv jetskog ra ta , tv rd i se u Tezama. Ona glase: 1. o d u s ta jan je od ob rane » im perijalističke domovine«, 2. ubrzavan je po raza »svoje im perija lističke vlade«, 3. internaciona- lističko povezivanje p ro le ta r ija ta u borb i p ro tiv buržoazije, 4. p re tv a ra n je im perija lističkog u građansk i ra l, 5. odbacivanje im ­perija lističkog m ira i 6. p rovedba ove tak tike preko jed instve­ne fro n te sam o »odozdo«. Ovim zah tjev im a ne treb a dodatn i ko­m entar.

K om unisti m o ra ju ići u ra t, ističe se u Tezama, kako bi došli do o ru ž ja po trebnog u borb i pro tiv buržoazije. O dm ah po izbi­ja n ju ra ta tre b a ju fo rm ira ti »partizanske od rede i početi g ra­đanski rat«. Posebno to treb a odm ah učin iti u zem ljam a gdje p o sto je jak i nacionalnorevolucionarn i pokre ti, kako bi se oni u sm je rili u bo rbu p ro tiv buržoazije. U tim zem ljam a m oraju kom unističke p a r tije odm ah istaći paro lu »nacionalnorevolucio- n am o g ustanka« p ro tiv im p erija lis ta i s tv ara ti nacionalnorevolu- cionarne partizanske odrede. K om unisti m o raju sab o tira ti u vo j­sci i m ornarici, razv ili paro lu » b ra tim ljen ja vojn ika na fronti«, k o ja će p rid o n ije ti »klasnom raslo javan ju vojske«. U Tezam a se upozorava d a »građanski ra t ne izaziva sam o im perijalističk i

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 92

ra t, već i u n u tra š n ja k riza kap italizm a« . Može ga izazvati i vojni p o raz n ac io n aln e b u ržoazije , k ad a n a s tu p a i k riza n jen e vlasti. U takvo j je s itu a c iji n eophodno p o tre b n a ja k a ko m u n ističk a p a r­t i ja s u tje c a je m u bazi d ru š tv a . T ad a p ita n je u s ta n k a treb a pos­tav iti o tv o ren o , d ez o rg an iz ira ti v o jsku u c ilju n jen a p ridob iva n ja n a s tra n u revo lucije , a u m o m en tu iz b ijan ja u s ta n k a glav­n in u snaga revo luc ije tre b a u sm je ri t i n a g lavninu snaga k o n tra ­revolucije .

U s lu ča ju n ap a d a na SSSR kom u n ističk e p a r ti je u gn je ten ih n a c ija i nac io n aln ih m a n jin a u im p erija lis tič k im zem ljam a , u k o lo n ija m a i u p o lu k o lo n ija m a su »dužne podići ustanak« i o r ­g an iz ira ti »nac ionalnooslobodilačke ra to v e p ro tiv n e p r ija te lja sov ­je tsk e v lasti« . T ad a ta k tik u b o rb e ko m u n ističk ih p a r ti ja ne o d ređ u je sa m o klasn i in teres u v la s tito j zem lji, već i k o n k re tn a s itu a c ija n a fro n ti p ro tiv SSSR-a. \N jegova je obrana m eđunarod­na obveza pro letarija ta .

IJ T ezam a se n a s to ja o o b ja sn iti odnos ra to b o rn e tak tik e Ko- m in te rn e i m iro lju b iv e v an jsk e p o litike SSSR-a. T akva je po ­litika , tv rd i se u T ezam a, izraz n a s to ja n ja da se »m aksim alno odgodi sukob s im perijalizm om «. U b iti »borba p ro tiv im p e rija ­lističk ih ra tova« o dgovara p ro le ta r i ja tu SSSR-a, a p re m a tom e i »m eđunarodnom p ro le ta rija tu « . SSSR se »nije pom irio s kapi­talizm om «, tv rd i se u T ezam a, već je n jegova v an jsk a politika »specifičan nač in b o rb e p ro tiv n jega u d an im uvjetim a«. To je v rlo ra c io n a lan p ris tu p iz a sp e k ta in te re sa SSSR-a, ali nc i razv it­ka i a f irm a c ije o sta log d ije la kom unističkog p o k re ta u svijetu .

U p ita n ju n ac ionaln ih ra tova , ko ji se vode za nac ionalno oslo­bo đ en je ispod tu đ e d o m in acije ili od ag resije izvana, u Tezam a je izraženo u v je re n je d a su sve m an je m ogućnosti n jihove iz­vedbe u savezu p ro le ta r i ja ta pod vodstvom k o m u n ista sa snaga­m a » dem okra tske buržoazije« . Z ato se u T ezam a ističe da se u suv rem en im uv je tim a o tv a ra p ita n je »novog tip a nacionaln ih ratova«. P rim je n ju ju ć i ta k tik u jed in stv en e fro n te sam o »odozdo« i u u v je tim a nac ionalnooslobod ilačk ih ra tova , au to ri Teza su m orali izm isliti n jihove »nove tipove«. U b iti, to je sam o traž e­n je n ač ina ra sk id a su ra d n je sa snagam a »dem okratske b ru ržoa zije« u u v je tim a nacionalnooslobod ilačke borbe . Od kom u n istič­kih p a r t i ja se traž i da.'od poče tka su ra d n je s buržoazijom s tv a ­ra ju posebne o rgane »revolucionarne vlasti«, koji će b iti osnovi­ca p re tv a ra n ja »nacionalnooslobodilačkog ra ta u revolucionarn i rat« . K a d a t re b a ra sk in u ti s u ra d n ju kom u n ista sa snagam a »de­m o k ra tsk e buržoazije«? T ada k ad a on a pokaže sp rem n o st na izda ju zem lje, ili k ad a o d b ije ra sk id s p a tr ija rh a ln im i feudal­nim sn ag am a d ru štv a . D rugim riječ im a , u slučaju su ra d n je s ok u p a to ro m ili o d b ija n ja provedbe ra d ik a ln ih zahvata u eko- nom sko-socijaln im odnosim a. T ada kom unisti sam i vode nacio- na lnooslobodilački ra t, p re tv a ra ju ć i ga u g rađansk i la t protiv buržoazije .

U Tezam a se ukazu je na značen je nacionalnooslobodilačkih ra to v a i n a ev ropsk im p ro sto rim a , a ne sam o u ko lon ijam a i po-

93

Uikolonijam a. V ersajsk i m irovni sistem u n jim a jc otvorio niz kriznih žarišta , na koja se u Tezam a posebno ukazuje. Ističe se značenje nacionalnog p itan ja zapadnih U krajinaca i zapadnih B je lorusa u Poljskoj i u B esarabiji u okvirim a R um unjske . Ove tri po k ra jin e , po ocjeni iz Teza, vode b o rbu za prik ljučen je -svojoj dom ovini SSSR-u«. S lovačka se želi o tcijep ili od Češke, balkansk i p ro s to ri ob ilu ju nacionalnim p itan jim a , a i u I ta liji se može u b rz a ti revolucionarna s ituacija po ticanjem p itan ja polo­žaja nacionaln ih m an jina . U nacionalnom p ita n ju su ran jive i šp an jo lsk a , B elgija, F rancuska, Velika B ritan ija i d ruge evrop­ske zem lje.

Kao i svi o stali oblici »pravednih« ra tova , tako i nacionalno revolucionarn i pod vodstvom kom unista svoje posebne in terese podređuje in teresim a sv je tsk e p ro leterske revolucije . Tako se u Tezam a upozorava da kom unisti m oraju im ati d rugačiji odnos prem a vojn im sistem im a onih kolonija i po lukolonija koje su u dobrim odnosim a sa SSSR-om i kineskom revolucijom , drugačiji s on im a koje p rem a n jim a vode »kontrarevolucionarnu« politi ku. T im e je ja sn o izjednačen in teres »svjetske p ro le te rsk e revo­lucije« i sovjetske države.

U Tezam a je »objašnjena« i angažiranost SSSR-a u D ruštvu naroda oko razo ružan ja , prvi p u t u studenom 1927, drugi pu t u ožujku 1928. K ako tu ak tivnost kom unističke p a r tije ne bi shva­tile kao doprinos SSSR-a jač an ju »buržoaskog pacifizm a«, u Tezam a se upozorava n a su štin sk u razliku u p ris tu p u SSSR-a, s jedne s tran e , i im p erija lis tičk ih država, s d ruge s trane , p itan ju razo ružan ja. SSSR ne širi pacifizam , ističe se u Tezam a, već ga guši, n ije po d ršk a kapitalizm u, već borb i za njegovo rušenje . N jegova p o litika ra zo ru žan ja je konkre tna , a ne frazeološka, njegova je po litik a m ira u in teresu m eđunarodnog p ro le ta rija ­ta. Is tin sk o razo ružan je može predlagati sam o SS S R , ističe se u Tezam a, j e r je srušio buržoaziju , dok se proletarija t kapita lis­tičkih zem alja ne sm ije zalagati za takvu po litiku je r bi ona značila o d u s ta jan je od građanskog ra ta . On m o ra podržavati m irovne a kcije SSSR-a.

7. Iz Nacrta programa Kominterne

B uharin je im ao priliku svim delegatim a K ongresa dali na znanje da je pod p ritisk o m većine u PB CK SKP(b) m ijen jao sa­držaj jo š jednog teksta , N acrta program a K om interne. Na k ra ju svoga uvodnog izlaganja, ko je se u izvornoj građi re g is trira pod naslovom K arakteristične crte nacrta program a, B uharin je go­vorio »o pre thodn im s tad ijim a naše diskusije«, u ko jim a je bilo »dosta razm im oilaženja u vezi s p itan jem o socijaldem okraciji i fašizm u«, ističući d a p rito m ne m isli n a d iskusije u Program ­sko j ko m isiji K ongresa. O rad u Program ske kom isije nem am o podataka, ali B uharin upozorava da bi n jem u »bilo svrsishodno posvetiti specija lan izvještaj«. Upozorio je i na 'razm im oilaženja u p itan ju unošen ja u Program posebnog o d je ljk a pod naslovom

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 94

K o m u n izm u n e p r ija te ljske ideologije u redovim a radničke klase. Ja sn o je is ta k ao d a se N a crt p rogram a ko ji je p re zen tira n dele­g a tim a K ongresa »ra zliku je od p re thodnog Nacrta« (ist. G. V ) P rem a tom e, kao i u s lučaju P rethodnog nacrta teza o m eđ u n a­rodno j s itu a c iji i zadac im a K om unističke in ternacionale , taku je p o s to ja o i P rethodn i nacrt program a K o m u n is tič ke in ternacio­nale, o k o jem u nem a tragova u nam a dostu p n o j suv rem enoj a r ­h ivskoj g ra đ i i u lite ra tu r i.

P ro an a liz ira jm o glavna o p re d je lje n ja iz B uharinova uvodnog iz lagan ja o sa d rž a jim a N acrta program a K o m u n is tič ke in terna­cionale. Novi p ro g ram se s tv a ra u epohi b o rb e p ro le ta r i ja ta za vlast, a ne za te o rijsk e d iskusije , tv rd i B uharin . On se razliku je i od n a js ja jn ij ih d je la revo luc ionarnog m arksizm a , a njegove su spec ifičnosti uv je to v an e vrem enom u ko jem živimo. Kom u n is tičk i m an ife st im ao je »propagandni karak ter« , p ro g ram Ko m in te rn e je p ro g ram revo lucije kao aktua lnog zadatka epohe. P a rt i je D ruge in te rn a c io n a le su se »poburžoazile«, ideološki iz ro ­d ile i p ro p a le n a p ita n ju p rvog sv je tsk o g ra ta . Iz n jega su izras­le k o m u n ističk e p a r ti je i K o m in terna , ko je se v ra ća ju »revolu­cio n arn o m m arksizm u« , ističe B u h arin , p rilagođenom novom vrem en u i n jegov im zah tjev im a . Novi p ro g ram K om in terne je p ro g ra m »svjetske revolucije« i ra z ra đ u je tak tik u k o m u n istič­kog p o k re ta u svim d ije lov im a sv ije ta . B u h arin je ja sn o is takao d a delegati Šestog k o ngresa K o m in tern e s tv a ra ju »m eđunarod­nu s tra te g iju i ta k tik u kom u n ističk ih p a r t i ja i K om unističke in­ternacionale« , a »pojed inačne ta k tik e p rilagođavam o općoj s tra ­tegiji«. P roces sv je tsk e revo luc ije n ije istov rem en proces, ističe B u h arin , o n je »raznolik«, »neravnom jeran« i raz lič itih sad ržaja , a h eg em o n ija p ro le ta r i ja ta se u tim p ro cesim a izražava u n jego­voj vodećoj ulozi. N aš je cilj sv je tsk i kom unizam pod »našim vodstvom «, ističe B uharin , a sv je tsk o m » im perijalističkom tru s ­tu« su p ro ts ta v lja m o sv je tsk u p ro le te rsk u revoluciju . P ogledaj­m o koliko je u N acrtu program a revo lucionarn i proces u sv ije­tu »raznolik«.

U n jem u su p red v iđ en a tri m oguća sadrža ja revoluci je. P i ' i jc p redv iđen u v isokorazv ijen im kap ita lis tičk im zem ljam a, u ko­jim a revo luc ija im a o b ilje ž ja g ra đanskog ra ta izm eđu buržoazi­je i p ro le ta r i ja ta . D rugi je predv iđen u sredn jerazvi jenim kapi­ta lis tič k im zem ljam a , u k o jim a se revo lucija odv ija u dvije e ta ­pe: u p rv o j kao b o rb a za d ik ta tu ru ra d n ik a i seljaka , u d rugoj kao b o rb a za d ik ta tu ru p ro le ta r ija ta . T reći je predviđen za ko­lon ije i po lukolonije , u k o jim a se sm je n ju ju tri e tape: p rip re m ­na e ta p a za d ik ta tu ru ra d n ik a i seljaka , e ta p a d ik ta tu re radn ika i se ljak a i e ta p a d ik ta tu re p ro le ta r ija ta . N erav n o m jern o st raz­v itka k ap ita lis tič k o g sv ije ta , ističe B uharin , u tječe i na nerav­n o m jera n razv itak sv je tske revolucije . N jen u sp jeh ne ovisi o k re ta n jim a u kom unističkom p o k re tu kap ita lističkog sv ije ta , već o SSSR-u i o p rilik a m a u ko lon ijam a. Z ato se sv jetsk i kom unis­tičk i p o k re t tre b a k o ris titi iskustv im a revolucionarne borbe SK P(b), ali i s »većim oprezom « p ris tu p a ti re zu lta tim a NEP-a i

Taktika borbe »klase protiv klase» 95

vrem enu »ratnog kom unizm a«. Nc sm ije pod svaku cijenu pre nositi sovjetsko revolucionarno iskustvo na d ruge zem lje.

U novom pro g ram u K om interne , ističe B uharin , treb a jasno d efin ira ti obveze SSSR-a p re m a sv jetskoj revoluciji, ali i o b ra t­no. U toj uzajam noj povezanosti posebno značenje im aju pokre­ti u ko lonijam a, ko ji u sv jetskom revolucionarnom procesu im aju ulogu »svjetskoga sela«, u odnosu na in d u str ijsk e zem lje kao »svjetski grad«. U ekonom skom pogledu, ističe B uharin , to je odnos in d u s tr ije i po ljoprivrede , u k lasnom sm islu to je odnos sv jetskog in dustrijskog p ro le ta r ija ta i sv jetskog koloni­jalnog seljaštva. U u v je tim a po lurazvijen ih ili nerazvijen ih ko­lonija , ističe B uharin , revolucije neće u sp je ti bez podrške »izva­na«, bez oslonca na »pomoć p ro le te rske d ik ta tu re razvijen ih ze­m alja«. U svojoj b iti, ističe B uharin , ovaj p roblem izražava m e­đusobni odnos radničke klase in d u str ijsk ih ce n ta ra sv ije ta i ko­lonijalnog seljaštva. U tom odnosu d o m inan tnu ulogu im a in­d u strijsk i p ro le ta r ija t, »koji uvlači se ljačku periferiju u socija­lizam«. U tim odnosim a »treba se k o ris titi analogijom odnosa radn ičk ih i seljačk ih sovjeta u SSSR-u«, u ko jim a dom in iraju radničk i sovjeti u im e d ik ta tu re p ro le ta rija ta , a u sporn im s itu a ­c ijam a od luču je sam o p ro le ta rija t. K ada jednog dana pobijedi revolucija u svim sv jetsk im »seljačkim oblastim a« i kada ih K om in terna u jed in i u sv je tsku federaciju , ističe B uharin , te će ob lasti ig ra ti p rib ližno is tu ulogu kao i seljačk i sovjeti u SSSR-u, tj. p određenu ulogu. N aravno, ističe B uharin , to je vizija bu­dućnosti, a ne i slika sadašn josti. N ačin »uvlačenja« tih zem a­lja u b o rbu za socijalizam može se p ra ti t i i danas.

P ita n ju revo lucionarne perspek tive iu razvijen im kap ita lis tič ­kim zem ljam a B uharin p ris tu p a drugačije . N ije ga pokolebalo ni su p ro ts tav ljan je PB CK SKP(b) i sovjetske delegacije n a Kon gresu. T eoriju tzv. »katastrofe kapitalizm a« n ije prihvatio kao a k tu a la n p roces u ko jem u je kapitalizam sve slab iji, a p ro le ta­r i ja t sve jač i. Iako im perijalizam pokazuje »znakove tru ljen ja« , upozorava B uharin , ipak u n jem u ra s te »tehnička rek o n stru k ci­ja«, ev iden tna u nizu visokorazvijen ih kap ita lističk ih zem alja. K a ta s tro fa kap ita lizm a n as tu p it će »na cijeloj njegovoj fronti«, ali ne odjednom , n iti u svim aspek tim a njegova razvitka. Zbir n jegovih van jsk ih i u n u tra šn jih su p ro tn o sti vodit će njegovoj p ropasti.

U B uharinovu uvodnom izlaganju naznačen je niz p roblem a oko k o jih je bilo su k o b ljav an ja u P rogram skoj ko m isiji K ongre­sa. Izuzetno su in tere san tn i i ak tu a ln i u d an a šn jim uvje tim a iz­b o ra ekonom skih osnova socijalističke izgradnje. Iz niza p ro ­b lem a kojih se B uharin tad a do takao ukazu jem o sam o n a jedan , ali značajan . U pozorio je kom uniste da se u bo rb i za socijali­zam m o ra ju d efin ira ti p re m a ekonom skoj politici, k o ja ne m ora b iti sovjetsk i N EP, ali m o ra b iti po litika k o ja »dopušta tržišne odnose«. O dbacio je g led ište delegata nekih kom unističk ih p a r­t i ja razv ijen ih k ap ita lis tičk ih država o m ogućnosti odbacivanja

Kcm interna i taktika borbe »klase pro tiv klasi 96

trž išn ih od n o sa u socijalizm u . T ad a im je B u h arin dobacio: » N adajm o se d a to neće b ili ra tn i kom unizam !«

8. Iz rasprave o Nacrtu programa Kominterne

S obzirom n a osnovnu p ro b lem a tik u ovoga ra d a ističem d i­jelove d v iju ra sp ra v a o N a crtu program a K om in terne , b itn ih za ra zu m ije v an je id e jn ih i teo rijsk ih o p re d je lje n ja KPJ.

U iz lag an ju V. K o larova p rv e n stv e n o do m in ira pokušaj do k a­z iv a n ja o b je k tiv n ih d ru štveno-ekonom sk ih i po litičk ih u v je ta p ro ­vedbi re v o lu c io n arn ih p ro m je n a u B ugarsko j u p rav cu realizac ije d ik ta tu re ra d n ik a i se ljak a . O dbacu je m ogućnost p o s to ja n ja p rije laz n e e ta p e u k o jo j b i b u g arsk i ko m u n isti treb a li su rađ iva ti sa sn ag a m a » d em okra tske buržoazije« . P rem a ocjen i V. Kola rova, z a h v a lju ju ć i d je lo v an ju bu g arsk ih k om unista , revolucio­n a rn a sv ije s t ra d n ik a i s e ljak a dovo ljno je razv ijena u pravcu n jih o v a sam o sta ln o g d je lo v an ja u p ro cesu tra n sfo rm a c ije b u ­garskog d ru š tv a .

Za raz lik u od ovako op tim is tičk e slike o p ersp ek tiv am a revo­lucije u B u g arsk o j, V. K olarov upozorava da u jugoslavenskim ze m lja m a n ije m oguće iz jed n ačiti sad rža je revo luc ionarn ih p ro m ­jen a . N jegova je p rim je d b a a p so lu tn o točna i proizlazi i'. o b jek tiv n o ra z lič itih s tu p n je v a ra zv itk a jugoslavensk ih nac ija i nac io n aln ih m a n jin a toga vrem ena. M eđutim , im a u njegovu izlagan ju i nečega nedorečenog u o dnosu n a n ač in p rovedbe re ­vo lucio n arn ih p ro m je n a u jugoslavensko j državi. N a to nas u p u ću je n jegovo u p o zo ren je d a su »M akedonija , B osna i alban ski d io Jugoslav ije« u p ra v o oni d ijelovi ko ji m o ra ju im ati d ru ­g ačije rev o lu c io n arn e sad rža je od on ih u o sta lim jugoslavenskim zem ljam a . V. K olarov n e p re c iz ira »drugačije sadržaje« , ali je v rlo ja s a n u p ita n ju n ač ina rje ša v a n ja a lbanskog nacionalnog pi­ta n ja u K osovu i M etoh iji, i tk o zna u ko jim jo š d ijelovim a »albanskog te rito rija« u Jugoslav iji. P re th o d n o se već izjasnio o p i ta n ju V a rd arsk e M akedonije .

D ruga zn a ča jn a d isk u s ija za b o lje ra zu m ije v an je sre d išn je p ro ­b lem atik e ovoga ra d a b ila je on a d eleg ata KP U krajine . Najveći d io svog izlagan ja posvetio je u v je ra v an ju p o ljsk ih kom unista da svo ju ra d n ič k u k lasu tre b a ju d ru g ačije u sm je riti u nacional­nom p ita n ju zapadne U k rajin e i zapadne B je lo rusije , a čehoslo- vačkih u n ac ionalnom p ita n ju zak arp a tsk e U krajine . P ravilno r je še n je vid i u p rik lju č e n ju tih k ra je v a SSSR-u. Is tak a o jc p o tre b u u n o šen ja u b udući p ro g ram K om in terne »prava na ot- cjep ljen je« n e sam o za ko lon ije već i za u g n je ten e nacije . U k o n te k s tu tog za h tje v a navodi p rim je r Jugoslav ije , u kojoj ko­m u n ističk a p a r ti ja m o ra vod iti ra ču n a o b o rb i »hrvatsk ih se­lja k a p ro tiv velikodržavn ih ten d e n cija im p erija lis tič k e srpske buržoazije« i m o ra za h tije v ati, ističe delegat KP U krajine , »pra­vo n a o tc je p lje n je svih n a ro d a koje je Jugoslav ija anektirala« .

Budući da je delegat KP U krajine bio već če tv rti govornik koji je zagovarao o tc jep ljen je nekih n ac ija i nacionaln ih m an jina iz jugoslavenske države, ta č in jen ica n ije slučajna . Iako nem am o dokaza, duboko sm o uv jeren i d a su delegati KPJ na kongresu, kao i viđeniji jugoslavenski kom unisti na školovanju u M oskvi, već dobili d irek tiv e o p o treb i izm jene svoga odnosa p rem a r je ­šavan ju nacionalnog p itan ja . In s tru k c ije IK K I s igurno su sa­državale zah tjev o drugačijem načinu isk o riš tav an ja » ra tobor­nog nacionalizm a« ugn je ten ih n ac ija i nac ionaln ih m anjina.

Taktika borbe »klase protiv klase«

9. Iz Buharinova završnog govora

U završnom je govoru u povodu d iskusije o novom program u K om in terne B uharin p o n a jp rije o štro napao vođe socijaldem o­kracije , ko ji su g led išta K ongresa o p ita n ju odnosa ra ta i re­volucije ocijen ili k ra jn je p rob lem atičn im a. O dbacujući krivicu kom unista zbog ra zb ijan ja tak tik e jed instvene p ro le te rske fro n ­te »odozgo«, B uharin je ovako ob jasn io razloge tak tičkom zao­k re tu K om interne: »Zar tak tičk i p re o k re t koji vrši Izvršni kom i­te t K om in terne i ko ji je sada K ongres odobrio n ije izazvan u prvom re d u tim e š to vođe re fo rm ističk ih organizacija , p a r tija i s in d ik a ta sve više s ra s ta ju s kapita lističk im o rgan izacijam a i sve dub lje c ijep a ju radn ičk i pokret.«

U pozoravam o na d ijelove B uharinova završnog govora koji ukazu ju na neka sporna p ita n ja u n u ta r P rogram ske kom isije K ongresa. N aglasio je p o treb u p rih v ać an ja ocjene d a se snage k ap italizm a u nekim zem ljam a i »dalje razvijaju«, ali je is takao i do lazak »epohe za o štrav a n ja svih sup ro tn o sti u kapitalizm u«. O dm ah je za tim dodao da će razv itak k ap italizm a tra ja ti »cijelu jed n u epohu«. O bjašn java jući uzroke pojav i »reform izm a« u ra d ­ničkoj k lasi zapadnoevropsk ih razv ijen ih kap ita lističk ih zem a­lja i SAD-a, B uharin je upozorio da ih treb a traž iti u n jihovu ekonom skom p ro sp e rite tu . On se tem elji n a razvijenoj tehnolo­giji, k o ja om oguću je veći p ro fit uz m an je ra d a , viši stan d ard radn ičke klase, uz sm an jen i p ritisa k buržoazije. Iz tih je činje­n ica izras tao i refo rm izam socijaldem okracije tih zem alja, is ti­če B uharin , j e r viša razina razv itka kapitalizm a uv je tu je viši s tan d ard radn ičke k lase. On o tu p lju je k lasnu b o rbu p ro le ta rija ­ta i za to je »toliko dug i u nekim period im a to liko trag ičan p ro ­ces revo luc ion iran ja p ro le ta rija ta« . Tim e je vrlo prob lem atično postav ljen odnos m ate rija ln ih p re tp o sta v k i b o rbe za socijali­zam i sv ijesti p ro le ta rija ta . On u jedno o b jašn jav a razloge kon­ce n triran e pažnje B uharina na polurazvijene i nerazvijene zem ­lje, n a kolon ije i polukolonije , na »svjetsko selo«. U n jem u su i uzroci B uharinova u v je re n ja o ra tu kao jed inoj m ogućnosti revolucionarnog p re v ra ta u visokorazvijen im kapitalističk im d r­žavam a.

Ističem o B uharinovo o b jašn jen je sporova u p ita n ju k a rak te ra fašizm a. U P rogram skoj k o m isiji došla su do izraža ja dva k ra j­

Kom interna i taktika borbe »klase protiv klase« 98

n je e k s tre m n a g led iš ta o k a ra k te ru fašizm a, tv rd i B uharin . Prvo je k re n u lo od tv rd n je d a u v isokorazv ijen im k a p ita lis tič k im zem ­lja m a iz k rizn ih s ta n ja nužno p ro izlazi fa š is tičk a v last, kao je d a n od o b lika o tp o ra b u rž o azije revo luc iji p ro le ta r i ja ta . T ak­vo g led ište , tv rd i B u h arin , svako za o š trav a n je s lobode prog la­šava faš is tičk o m d ik ta tu ro m . D rugo je g led ište išlo od u v je re ­n ja d a je fa š is tičk i ob lik v ladavine b u ržo azije n eš to specifično u ra zv itk u k ap ita lizm a i n ije obvezna p o jav a u n ač inu v lad a n ja bu ržoazije , po seb n o n e u u v je tim a v isokorazv ijen ih k a p ita lis tič ­k ih zem alja.

U to k u d isk u sije u P ro g ra m sko j k o m is iji konačno se isk ris ta ­liziralo g led iš te o fašizm u kao o b liku v lad a n ja bu ržoazije u u v je tim a z a o š tra v a n ja k lasn e b o rb e i ja č a n ja p e rsp ek tiv a za izb ijan je sv je tsk o g ra ta , tv rd i B u h arin . U tim u v je tim a b u rž o a­zija nužno t re b a ja k u ce n tra ln u v las t, a ne »nepo treban sistem sitn o b u ržo a sk ih p a rtija« . O c ijen jeno je , z a k lju č u je B uharin , da je p o jav a fašističkog o b lik a v ladavine sam o »p ro m ijen jen a bur- žoaska m e to d a u p ra v lja n ja državom «. B u h arin ističe d a je , po n jegovu m išljen ju , fa šizam spec ifičan ob lik vladavine buržoazije . Ja v lja se u u v je tim a ofenzive n a p ro le ta r i ja t , a njegove se spe­cifičnosti k r i ju u »m ehanizm u fašizm a«. On se o s lan ja na »širo­ke m ase s itn e b u rž o azije g ra d a i sela, a k a tk a d a i na p ro le ta r i­ja t« . T o je m oguće, ističe B u h arin , k ad a je c ije la zem lja u lab il­nom s ta n ju , k ad a je s itn a b u rž o az ija ekonom sk im položajem dovedena do oča ja . Z ato fašizam n ije p o jav a k a ra k te r is tič n a sa­m o za n e razv ijen e zem lje . P re tp o s tav k a za uvođen je fašističk ih m eto d a vladavine , ističe B u h arin , je s t » ra stro je n o st kap italiz­m a o d re đ en e zem lje«, a ov isno o s tu p n ju »rastro jenosti« razvi­ja se i o b lik faš izac ije p o jed in e zem lje ,

U P ro g ra m sko j k o m is iji b ilo je i žučnih ra sp rav a o p itan ju o d n o sa so c ija ld em o k rac ije i fašizm a. B u h arin ističe d a je an a­liza dovela d o s lijedećih zak lju čak a . Prvo, u socija ldem okraciji su »svojstvene so cija lfa š is tičk e tendencije« i, d rugo , to su sam o »tendencije , a ne zav ršen proces«. B u h arin n ije p ro p u s tio istaći d a b i b ilo »nerazum no trp a ti so cija ld em o k raciju u is tu vreću s fašizm om «. T akav se odnos n e sm ije o d raziti ni u tak tic i ko­m u n ističk ih p a r ti ja , n iti sm ije m o isk lju č iti m ogućnost »obraća­n ja ra d n ic im a so cija ld em o k ra tim a i čak nekim osnovnim o rg a n i­za c ijam a socijaldem okracije .« N e sm ijem o se ob ra ća ti, upozorava B uharin , jed in o faš is tičk im organ izac ijam a .

Z anim ljivo je i za suv rem enost B uharinovo upozoren je n a su ­p ro tn o s ti ko je su u P rogram sko j k o m is iji izbile o p ita n ju nacio­nalizacije zem lje n ak o n p o b jed e o ru žan e revo lucije p ro le ta r ija ­ta . Polazeći od isk u s ta v a u v las tito j zem lji, B u h arin je odbacio istican je u P rogram u K om in terne p o treb e nacionalizacije zem ­lje . S voja o p re d je lje n ja ovako obrazlaže: »Mi m oram o nag laša­vati d a m i n ešto n eposredno d a je m o seljac im a. Mi im dajem o zem lju , a ne p laš im o ih tim e da ćem o je od n jih oduzeti.« Seljaku t re b a g a ra n tira ti p ra v o d a se k o ris ti tom zem ljom , ističe B uha­rin , i ne sm ijem o u isti koš trp a ti »veleposjedničku i seljačku

Taktika borbe »klase protiv klase-

zem lju«. O dbacujući zah tjev kineske delegacije za konfiskacijom cjelokupnog zem ljišta , B uharin upozorava da revolucija u praksi da je zem lju seljaku i od toga se ne sm ije odusta ti, posebno ne u razvijen im zem ljam a, gdje će se kom unisti susresti s daleko većim teškoćam a nego u SSSR-u.

Zatim je B uharin upozorio na problem in terp re tac ije sad ržaja buržoasko-dem okratsk ih revolucija s obzirom na njihove nosi­oce. K om unisti ne bi treba li b rk a ti sad ržaje buržoaskodem okral- skih revolucija i p itan je n jihovih nosilaca, ističe B uharin. Je­d instvena fro n ta ra d n ik a i seljaka može biti nosilac procesa do­vršavan ja zakašn jelih bu ržoaskodem okra tsk ih revolucija , su p ro t­s tav ljena snagam a nacionalne buržoazije. Ta revolucija još nije p ro le te rsk a je r vodi »sistem u vlasti ko ji se oličava u dem o­kra tsko j d ik ta tu ri p ro le ta rija ta i seljaštva«. To je etapa koja vodi d ik ta tu ri p ro le ta rija ta , dio revolucionarnog procesa, ali s jasno razgraničenim sad ržajim a. Is to je tako moguće, upozorava Bu­harin , d a u sredn je razv ijen im kapitalističk im zem ljam a »prole­te rsk a revolucija u svojoj socijalističkoj 'su štin i' m ora izvrša­vati ogrom ne zadatke bu ržoaskodem okra tske prirode«. Takve revolucionarne sad ržaje B uharin je vidio u Jugoslaviji, R um unj­skoj, m ožda i B ugarskoj. U p ita n ju sad rža ja bugarske revolucije očito je po p u stio pod p ritisc im a V. K olarova u p itan ju zrelos­ti bugarskog d ru štv a za p ro le te rsk u revoluciju .

In te re sa n tn a su i B uharinova ra zm išlja n ja o m ogućnostim a p reuzim an ja ruskog iskustva »ratnog kom unizm a«. Na inzistira- n je d elegata KP M ađarske E ugena V arge o p o treb i p reuzim anja te p rakse , B uharin je odgovorio da takvo gledište pokazuje ka­ko m ađ a rsk i delegat jo š uv ijek ne shvaća uzroke poraza m ađ a r­ske sov jetske repub like 1919. T ada su m ađarsk i kom unisti, ističe B uharin , učinili niz g rešaka: n isu dali zem lju seljacim a, p re tje ra ­li su s konfiskacijom , ra n ije k rupne posjednike ostavili su u sovhozim a kao s tru čn ja k e i okom ili su se n a sitn u g radsku b u r­žoaziju. M ađarsku je revoluciju srušila vanjska intervencija, ističe B uharin , ali i seljačke pobune i o tp o r sitne buržoazije u gradovim a. N a takvim se iskustv im a tre b a ju i danas učiti kom u­nističke p a r tije , kao i na p itan ju »ratnog kom unizm a«, ističe B uharin. On je n a od ređenom s tu p n ju razvitka po treban , ali kom unisti t re b a ju znati »da sm o m i u 'ra tn o m kom unizm u’ poči­nili g luposti i da n ije dobro te gluposti p reporučiva ti drugim a« (ist. u orig., p rim . G. V.). Svaka kom unistička p a r ti ja m ora sa­m a ocijen iti o p o rtu n o st uvođenja »ratnog kom unizm a«, ističe Bu­harin , »mi ćem o ga o stv ariti u onoj zem lji u kojoj bude neopho­dan.«

Isti p ris tu p im a B uharin i u p itan ju preuzim an ja sovjetskog lipa NEP-a. B uharin odbacu je takvu m ogućnost je r će se soci­jalizam razv ija ti u »raznim varijan tam a« , isto kao i kapitalizam . Upozorava na L enjinovu m isao d a će se nakon pobjedonosne o ružane p ro le te rsk e revolucije u zapadnoevropskim kap italistič­kim zem ljam a SSSR »ponovo p re tv o riti u zaosta lu zem lju, iako sm o sada najp ro g resiv n ija zemlja« (ist. u orig., prim ., G. V.). Bu-

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 1 0 0

h a r in is tiče d a će različiti s tu p n je v i ra zv itk a zem alja pob jed o n o s­ne o ru ž an e p ro le te rsk e revo luc ije pro izvesti »različite v a rija n te socijalizm a«, iak o n eg ira »apsolu tno d ru g a č iju m eto d u izgrad­n je so cija lizm a od naše m etode.« Ip a k , ističe B uharin , u toku d isk u s ija u P ro g ra m sko j k o m is iji već ina se d isk u ta n a ta složila »da će se u svim d ru g im ze m lja m a m o ra ti donek le sačuvati t r ­žišni odnosi. A trž išn i odnosi su n a jh itn iji m o m en at u NEP-u.« E ta p a n jegova t r a ja n ja ne m ože se o d re d iti, ističe B uharin . Ona ovisi o p osebn im u v je tim a ra zv itk a svake zem lje. B uharin upo­zo rava d a je N E P n eophodan i u n iverzalna je p o litik a p rije laz­nog p e rioda .

10. Iz Programa Kominterne

D elegati K ongresa p re p u s tili su P rogram sko j ko m is iji izradu konačnog te k s ta P rogram a. O cijenivši d a je ep o h a im perija lizm a v rijem e »kap italizm a n a um oru« i d a tvo ri već zrele » m aterija l­ne p re tp o s ta v k e socijalizm u«, a u to ri P rogram a o c je n ju ju zrelim a i u v je te za o b a ra n je v las ti bu ržoazije . U im p erija lis tič k o m razv it­ku k ap ita lizm a zakoni ra zv itk a d je lu ju s tih ijsk i, p ro d u b lju ju ć i s u p ro tn o s ti u n jem u i m eđ u k a p ita lis tič k im d ržavam a. Takvi odnosi vode n em inovnosti im p erija lis tič k ih ra tova , a oni sv je t­skoj revo luc iji p ro le ta r i ja ta . S v je tsk im sn ag am a im perija lizm a, ističe se u P rogram u, t re b a su p ro ts ta v iti » in ternacionalnu a rm i­ju p ro le ta r i ja ta , b o rb e n u m eđ u n a ro d n u za jednicu« . V odećim sna­gam a so c ija ld em o k rac ije , k o je su n ek a d ašn je ra d n ič k e s tran k e p re tv o rile u bu ržo ask e , kao i SR I, tre b a su p ro ts ta v iti K om inter- nu kao » jed instvenu i c e n tra liz ira n u m e đ u n a ro d n u o rganizaciju p ro le ta r i ja ta , n a s ta v lja č a p rin c ip a P rve in ternacionale« . T ako se v odstvo kom u n ističk o g d ije la sv je tskog ra dn ičkog p o k re ta s k ra ­ja d v ad esetih god ina XX. s to lje ća od lučilo n jegove organ izac ij­ske osnove i n ač in d je lo v an ja k o n c ip ira ti n a zb ilji sred ine XIX. s to ljeća . U v rem en u k ad a je treb a lo ra zv ija ti sam oin icijativu k o m u n ističk ih p a r ti ja , p rilag o đ a v a ti g lobalna ta k tič k a o p re d je ­l je n ja specifičn im u v je tim a b o rb e u svakoj zem lji, u Program u se ističe d a v ra ćan je n a načela Prve in tern acio n ale znači i »je­d instven i p ro g ram za sve sekc ije K om unističke internacionale« . L enjin izam se p rog lašava re v o luc ionarn im m arksizm om epohe im p erija lizm a, u ko jo j je već počelo »ostvarivan je d ik ta tu re p ro le ta rija ta« . K o m in te rn a se p rog lašava jed in im »povijesnim n asljed n ik o m M arxova 'Saveza kom unista '« i n jen je zadatak p o d re d iti »parcijalne, k ra tk o tra jn e i nacionalne in terese p ro le­ta r i ja ta za jedn ičk im in tern a cio n aln im in teresim a«.

T im in te re s im a b it će po d ređ en e i dv ije osnovne sv jetske revo luc ionarne snage: ra d n ic i k ap ita lis tič k ih d ržava i p o k re ti za nac ionalno oslobođen je u ko lon ijam a. Ove snage »privrem eno paralizira« k o ru m p ira n o st d ije la evropskog, sjevernoam eričkog i jap a n sk o g p ro le ta r i ja ta i rukovodećih snaga socijaldem okracije , kao i izd a ja nac ionalne b u ržo azije u ko lon ijam a i u polukolonija-

Taktika borbe »klase protiv klase« 101

ma. Tako je u novom Program u K om interne odbačena provedba tak tike jed instvene fro n te »odozgo«. Glavnim p ro tivn icim a re­volucije proglašeni su vođe socija ldem okracije i buržoaske orga­nizacije fa šističkog tipa, koji su očito, po m išljen ju au to ra Prog­ram a, jedno te isto i jednako opasni po revoluciju p ro le ta rija ­ta. U n u tar vodećih snaga socija ldem okracije »lijeve« snage d je­lu ju p ro fin jen ije , o b m an ju ju m ase i zato su i »najopasnije«, dak ­le, opasn ije i od fašističk ih snaga.

P rem a ocjeni iz Program a p ro tu rje čn o s ti im perijalizm a proiz­vode novi oblik v ladavine buržoazije, fašizam kao n jenu »otvore­nu d ik tatu ru« nad p ro le ta rija to m . N jegova su socijalna osnovica sitna bu ržoazija , in teligencija i »najzaostaliji d ijelovi radničke klase«. U svojoj se vladavini bu ržoazija naizm jenično koristi m etodam a fašizm a i koalicijom sa socijaldem okracijom i tada često socija ldem okracija ig ra ulogu fašista . Takav oblik v lada­vine »nije uobičajen« za »norm alni« kapitalizam i znak je njego­ve »opće krize«, ali svojim m etodam a vladavine usporava kon­tinu iran i tok revolucionarnog procesa

Ova je ocjena u tje c a ja vladavine fašizm a na razv itak revoluci­je p ro le ta r ija ta m ogla izazvati su m n ju u m ogućnost n jene izved­be. Z ato se u Program u ističe da faš is tička v ladavina znači jač a ­n je krize sistem a i s tv a ra n je u v je ta »za novu e tap u sv jetske pro ­leterske revolucije«. Z ato su n jem ački kom unisti dolazak H itlera na vast ocijen ili kao o tv a ra n je p erspek tive p ro le te rsko j revolu­ciji, a K PJ je zavođenje šesto jan u a rsk e d ik ta tu re po p ra tila po­zivom na o ružani u stanak .

Suvrem eni uvjeti p riv rednog razv itka sv ije ta , tv rd i se u Progra­m u, d ijele ga na dva an tagon is tička bloka: im perija lističk i i so­cijalističk i, ovaj d rugi oličen u SSSR-u. O tuda i zaoštravan je od­nosa im perija lis tičk ih d ržava p re m a SSSR-u. R adnička k lasa »ima svoju državu«, im a svoju »domovinu«, kao n ajd u b lji dokaz posto ­ja n ja k rize k ap ita lizm a i p ro š iriv an ja k lasne borbe. Svjetskom bloku im perija lizm a su p ro ts tav lja se sv jetsk i blok revolucije pod vodstvom SSSR-a.

U Program u se ukazuje i n a drugi m ogući uzrok ra tu : sukoblje­ne in terese m eđu kap ita lis tičk im zem ljam a, č iju okosnicu čini odnos V elike B ritan ije i SAD-a. Ovaj oblik m eđunarodn ih su p ro t­nosti ja č a sukobe izm eđu m etropo la i n jihovih kolonija i polu- kolonija , ko je će osloncem n a SSSR b itno p ridon ije ti d esta­bilizac iji kap italizm a na njegovoj p eriferiji. U Program u se ističe ra s t krize u n u ta r razv ijen ih k ap ita lis tičk ih zem alja, u ko jim a je p risu tn o »pokre tan je m asa ulijevo« i ra s t u tje c a ja kom unistič­kih p a r tija . Iz ovog asp e k ta točna je ocjena o k re ta n ju širokih m asa razv ijen ih zapadnoevropsk ih zem alja. U pravo od 1928. povećava se b ro j b irač a za radn ičke p a r tije , kako socijaldem o kra tske , tako i kom unističke , ali s izrazitom prevagom u korist onih prvih. V elika je š te ta d a te procese n ije p ra tila i d rugačije koncip irana globalna tak tik a jed instvene fron te .

Posebno je pog lav lje u P rogram u posvećeno o b jašn jav a n ju novih o d n o sa izm eđu ra d n ik a i se lja k a n ak o n p o b jed o n o sn e o ru ­žane e ta p e radn ičko-se ljačke revo luc ije . U sk lad u s ak tu a ln im k re ta n jim a u sov je tsk o m d ru š tv u o d k ra ja 1927, m ije n ja se i od­nos K o m in te rn e p re m a sa d rž a ju p o jm a e ta p e »dem okra tske d ik ta ­tu re ra d n ik a i seljaka« . U to j e ta p i rev o lu c io n arn ih p ro m jen a , k o ja otvara p u t d ik ta tu r i p ro le ta rija ta i k rš i v las t veleposjedn i­k a i k a p ita lis ta , v las t j e u te m e lje n a u »savezu ra d n ik a i se ljaka pod id e jn o m i p o litič k o m h egem onijom ra d n ik a , savez koji p re d s ta v lja osnovu d ik ta tu r i p ro le ta rija ta« . M eđutim , to više n ije » d em o k ra tsk a d ik ta tu ra« , dug p rije laz n i perio d s tv a ra n ja p re d u v je ta za izgradn ju socijalizm a, već je n jegova izgradnja na d jelu . T o je »nem ilosrdno g ušen je o tp o ra ek sp lo a ta to ra , o r g an iz iran je so c ija lis tič k e izg radn je , m asovno p re o d g a jan je lju ­di u d u h u socija lizm a, p o s tu p n o u k id a n je klasa«. Od isp u n je n ja ovih za d a tak a , ističe se u P rogram u, ovisi i p re tv a ra n je socija­lističkog u k o m u n ističk o d ru štv o . T akav p u t u socijalizam im at će i sve n o v o fo rm ira n e so c ija lis tič k e države, ko je m ogu očuvati svo ju sam o sta ln o s t jed in o kroz »federa tivnu vezu s već p o sto je ć im rep u b lika m a , k a d a m rež a ovih fe d era tiv n ih saveza ra s te , u k lju ­č u ju ć i i k o lo n ije k o je su se oslobodile im p erija lis tič k o g ja rm a ; k ad a fe d e ra c ija tak v ih re p u b lik a p o s ta je u k ra jn jo j lin iji savez so v je tsk ih so c ija lis tič k ih re p u b lik a sv ije ta , ko ji o b jed in ju ju (e) čov ječanstvo p o d hegem onijom m eđunarodnog , driavnoorganizi- ranog p ro le ta r ija ta « (ist. p rv i p u t G. V., ist. d rug i p u t u orig., p rim ., G. V.). B udući d a je d o tog v re m e n a jed in i »postojeći« sa­vez so c ija lis tič k ih re p u b lik a b ila so v je tsk a d ržava, u P rogram u se d rž av n o p ra v n a p e rsp ek tiv a b u d u ćih so cija lis tič k ih d ržava vidi u ok v irim a SSSR-a.

Polazeći od isk u sta v a p a r išk e kom une, obogaćenih iskustv im a o k to b arsk e revo luc ije i revo luc ije u M ađarsko j, u Program u se ističe d a je n a jp rim je re n iji ob lik v las ti p ro le ta r i ja ta »tip so v je t­sk e države« (ist. u orig ., p rim ., G. V.), ko ji je »najviši oblik de­m okracije« , p ro le te rsk e d em o k racije , j e r je to n jegova država, »njegova k lasn a au to k ra cija« . P rihvaća jući s ta ljin sk i koncept b o rb e za socijalizam , u P rogram u se ističe pov ijesna nužnost da se »u p osebn im is to rijsk im s itu a c ijam a , (da) o sigu rava p ro le ta r i­ja tu niz p riv re m en ih p riv ileg ija u c ilju ja č a n ja n jegove rukovode­će uloge, u u sp o re d b i s u s itn je n im sitn o b u ržo ask im seljaštvom .« T ako je i Program K o m in tern e našao »znanstveno« o b jašn jen je za procese k o ji su se počeli o d v ija ti u SSSR-u.

In te re sa n tn o je u Progrctonu g led ište su štin e nacionalne sam os­ta ln o s ti u so cija lis tičk o j federaciji. P riznajuć i u načelu svakoj nac iji p ra v o n a sa m o o p re d je ljen je do o tc jep ljen ja , p re d v iđ a se u c ilju b o rb e p ro tiv k ap ita lizm a »dobrovoljno u je d in je n je i cen t­ra liz ac ija v o jn ih i ekonom sk ih p o ten c ija la svih n a ro d a koji su se oslobodili kap italizm a«. Š to se tiče p ita n ja nacionalne slobode, n je n a je su š tin a svedena n a »nacionalnu ku ltu ru« , ali i on a m o ra im ati » p ro le te rsku lin iju u razvo ju sadržaja« . P rob lem atično op­

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« <JQ2

red je ljen je , ko je i danas nizu kom unističk ih p a r ti ja p rič in java ve­like teškoće u nacionalnom p itan ju .

U Program u je p risu tn a i S ta ljinova teza o d ik ta tu ri p ro le ta ­r i ja ta kao nastav k u »njegove klasne borbe u novim u v je tim a « (ist. u orig., p rim ., G. V.), k o ja se čak i zaoštrava »u prv im s tad i­jim a tog razvitka«. Od p ro le ta r ija ta se zah tijeva d a »neutralizi­ra s re d n je slo jeve seljaštva, b espoštedno (da) guši i na jm an ji o t­p o r seoske buržoazije , k o ja s tv a ra blok sa spahijam a.«

Vrlo je poučan, u sm islu kako se ne bi sm jelo razm išlja ti 11 kom unističkom po k re tu , dio Program a ko ji govori o tipovim a revolucija. P redviđena su tr i osnovna tipa, p rilagođena trim a osnovnim stu p n jev im a društvenog razv itka zem alja kapitalističkog svijeta. Prvi tip su zem lje v isokorazvijenog kapitalizm a, drugi tip su zem lje sre d n je razine razvitka, u koje su spadale i balkanske zem lje, i treć i su kolonije , po lukolonije i zavisne zem lje.

Za prvi tip d ržava u P rogrdm u se p redv iđa izravan prijelaz revolucije u d ik ta tu ru p ro le ta r ija ta je r to om ogućuju razvijene proizvodne snage, »s re la tiv n o m alim značenjem sitne privrede«. O dm ah se prelazi na »eksp roprijac iju cje lokupne k rupne pro iz­vodnje«, fo rm ira n je u po ljop riv red i »sovjetskih gazdinstava«, ali i »predaju re la tivno beznačajnog d ijela zem ljiš ta sel jacima« i vrlo m alen opseg »stih ijskotržišn ih odnosa«.

U zem ljam a sredn jeg s tu p n ja društvenog razvitka, u koje se u b ra ja i jugoslavenska država, revolucionarn i preobražaj u so­cijalističku državu p redv iđa se p rvenstveno u dvije etape. P r­va se odvija pod »dem okratskom d ik ta tu ro m rad n ik a i seljaka«, ko ja dovršava sve procese zakašnjelih bu ržoaskodem okra tsk ih revolucija . K onkretno , u jugoslavenskoj državi ti su procesi obuhvaćali n erije šena nacionalna p itan ja , seljačko i ag rarno pi­tan je. Ova je e ta p a treb a la b iti p rijelazn i period u d ik ta tu ru p ro ­le ta r ija ta i izgradnju socijalističkog d ruštva . Takav p ris tu p od­nosu »buržoaskodem okratsk ih« i »socijalističkih« sad ržaja re­volucionarnih p ro m jen a isk ljuč io je m ogućnost n jihova istovrem e­na o dv ijan ja . N a ta j je način odbacio i izravnu povezanost na­cionalnih, se jačkih i ag rarn ih prob lem a s in teresom p ro le ta rija ­ta u u v je tim a izgradnje socijalizm a. Čak i kada je izgradnja so­cija lizm a shvaćena kao proces koji teče.

Izuzetno je u P rogram u in te re san tan p ris tu p borb i za d ik ta tu ­ru p ro le ta r ija ta u trećem tip u zem alja, koje su ocijen jene kao nesposobne »za sam osta lnu socijalističku izgradnju«. N jihov p ri­jelaz u d ik ta tu ru p ro le ta r i ja ta uv jetovan je nizom »priprem nih stupnjeva« u procesu » p re rastan ja bu ržoaskodem okra tske revo­lucije u socijalističku«. U spješnost izgradnje socijalizm a u n jim a uv jetovana je »neposrednom podrškom zem alja p ro le te rske d ik ­tature« . Ovaj tip zem alja, ističe se u Program u, okupljen oko ce n ta ra bo rb e za socijalizam u sv ije tu , »oličenih u sovjetskim republikam a«, im a u p rijelaznom periodu ulogu »svjetskog sela«, čv rsto povezanog sa »svjetskim gradom «. Ta rezerva sv jetske re-

Taktika borbe »klase pro tiv klase« 4Q3

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 104

vo lucijc p o s tu p n o se u k lju č u je »u opći sistem s ta ln o ra s tu ć e fe­d e ra c ije so v je tsk ih re p u b lik a i sam im tim e, dakle, u sistem sv je tsk e d ik ta tu re p ro le ta rija ta« .

Posebno je poglavlje u P rogram u posvećeno razv itk u »d ik ta tu re p ro le ta r ija ta « u SSSR-u i n jen u odn o su p re m a p ro b lem im a sv je t­ske revo lucije . O cjenivši d ru š tv en i razv itak SSSR-a dovoljn im p re d u v je to m »za izg rad n ju po tp u n o g socijalizm a«, n jegovo p o sto ­ja n je g a ran c ijo m ja č a n ju »m eđunarodne so cija lis tičk e revoluci­je«, u P rogram u se nc bez razloga p rizn a je da u n jem u »u izvjes­no j m je ri ra s te i ku lašlvo , ko je u sp o s tav lja p riv re d n u a za tim i p o litičku sp reg u s e lem en tim a takozvane nove buržoazije«. Bu­dući da ti p ro cesi u g ro ž av aju tekov ine so cija lis tičk e revolucije , u P rogram u se izražava p o d ršk a sov je tskom p ro le ta r i ja tu u jač a ­n ju »k rupne investic ijske iz g ra d n je . . . i uz to sve m asovni jeg u d ru ž iv a n ja se lja š tv a u zad ruge n a bazi ko lek tiv izm a, š to iziskuje snažnu m a te r ija ln u p o d ršk u od s tra n e p ro le te rsk e države«. SSSR se p ro g laša v a zem ljom d ik ta tu re p ro le ta r i ja ta i izgradnje soci­ja lizm a, osnovom »svjetskog p o k re ta svih u g n je ten ih k lasa, ža­r iš te m m eđ u n a ro d n e revo luc ije i n a jz n ača jn ijim fa k to ro m sv je t­ske h is to rije« . U SSSR-u sv je tsk i p ro le ta r i ja t im a »svoju istin sku dom ovinu , a za k o lon ija lne p o k r e te . . . p o s ta je c e n ta r n a jjač e p riv lačne snage«. O vako k o n cip ira n e osnove p ro le te rsk o g in te r­n ac ionalizm a nega tivno su u tjeca le n a c je lokupan p roces b o rb e za socijalizam u sv je tsk im ra zm jerim a . S ekcije K om in terne , ko­j im a SSSR p o s ta je » jedina dom ovina«, dobile su prv i p u t i p ro ­g ra m sk u obvezu n jegove o b ra n e »borbom za o b a ra n je im peri­ja lis tič k ih v lada p od paro lo m d ik ta tu re p ro le ta r i ja ta i saveza sa SSSR.«

P osebno su zn a ča jn a za c je lo k u p a n kom unističk i p o k re t p rog­ra m sk a o p re d je lje n ja iz pog lav lja »K om unizm u n ep r ija te ljsk e ideologije u redov im a ra d n ič k e klase«. Podije livši p ro tukom unis- tičk a o p re d je lje n ja na k o nfesiona lna i re fo rm istič k a , u P rogram u je p o sebno n a u d a m so c ija ld em o k ra tsk a s t ru ja u radn ičkom pok­re tu , k o ja p ro p a g an d o m m irn o g p u ta b o rb e za socijalizam »pred­s ta v lja kom erc ija ln o cin ičan i sv je tsk o im p e rija lističk i ob lik pol- č in ja v a n ja p ro le ta r i ja ta ideološkom u tje c a ju buržoazije«. U nu tar ove, k o m u n istim a n e p r ija te ljsk e ideologije a p o s tro firan o je »re­a k c io n arn o d je lo v an je au stro m ark sizm a« , koji kao dio »lijevog« k rila so c ija ld em o k rac ije » p red stav lja n a jp e rfid n iju fo rm u zava­ra v a n ja ra d n ih m asa«. N a listi p ro tiv n ik a socija lističke revolu­c ije u redov im a ra d n ič k e klase našli su se i p ris ta še niza d rug ih id e jn ih s tru ja : zad ružn i socija listi, g ildski socija listi, an a rh is ti, rev o lu c io n arn i s in d ik a lis ti itd . N a p ad n u te su znača jne snage nac ionalnooslobod ilačk ih p o k re ta u k o lon ijam a i u polukoloni- jam a: p ris ta še S u n J a t Sena u Kini, M ah a tm a G andia u Ind iji, vođe crn ačk o g p o k re ta u SAD-u i niz d rugih . S ek taštv o i dogm ati­zam prev ladava li su n a d razum om u redovim a K om interne , ru ­šeći v išegodišn je nap o re isp ra v lja n ja g rešak a iz v rem ena »rat­nog kom unizm a«.

Taktika borbe »klase protiv klase< 105

Tom e pridonosi i zah tjev provedbe čv rste »m eđunarodne klas­ne discipline«, podređ ivan ja po jed inačnih i lokalnih in teresa za­jedničk im i dugoročnim ciljev im a sv jetske revolucije i apso lu t­nog pokoravan ja od lukam a izvršnih o rgana K om interne.

Buduće istraž ivače Šestog kongresa K om interne upozoravam o da je Trocki u p u tio K ongresu prijed log izm jena Nacrta progra­ma, pod naslovom »Projekt p ro g ram a K om unističke in ternacio­nale, K ritika osnovnih teza«. T ekst je ob jav ljen u njegovoj knjizi »Treća in ternacionala poslije Lenjina«, Schw arz, M ilano 1957. U izdan ju n a engleskom jez iku iz 1936, izdavača P ioneer Publisher iz New Y orka, im a još jed a n dokum en t T rockoga upućen Kon­gresu. Ova l ite ra tu ra n ije m i bila dostupna.

11. Iz općih opredjeljenja Statuta Kominterne

S obzirom n a ulogu SKP(b) pod S ta ljinovim vodstvom u ruko­vodećim tije lim a K om interne toga vrem ena, bilo je p o trebno i s ta tu ta m o o sigu ra ti takav odnos u K om intern i. Novim se S ta tu ­tom K om interne n jen IK p roglašava rukovodećim organom izme­đu dvaju kongresa, s p ravom donošen ja konačnih od luka u svim p itan jim a n jen ih sekcija . IK K I b ira iz svojih redova P redsjed ­ništvo, s is tim p ra v im a kao i IK K I izm eđu njegovih s jednica i odgovorno m u je za ra d . U S ta tu tu je p risu tn a i funkcija tzv. opunom oćenika IK K I, ko ji se u njegovo im e im aju pravo m ije­ša ti u ra d svih sekcija , postav iti se i p ro tiv n jihovih cen traln ih kom ite ta, »ako n isu n a lin iji IK K I«. P redviđena je i m ogućnost s tv a ra n ja s ta ln ih b iro a za po jed in a š ira i p rob lem atic i revolucije b liska p o druč ja , ko ji su im ali za d atak o b jed in jav a n ja d jelovanja kom unističk ih p a r tija . Posebno je in te re san tn a uloga tzv. In te r­nacionalne ko n tro ln e kom isije, k o ja je m ogla cijele p artije , n ji­hove cen tra ln e kom ite te i po jed ince pozivati na odgovornost, ocjen jiva ti n jihovo pon ašan je i d jelovan je i sm jen jiva ti ih. Sa­zivanje redovnih i izvanrednih kongresa K om in terne bilo je u ok­v irim a kom petenc ija IK K I.

12. Iz Ocjene o situaciji u SSSR-u i SKP/b/

U R ezoluciji o situac iji u SSSR -u i u SK P (b) Šesti kongres K om interne p re tvo rio je u d irek tivu op re d je lje n je sv jetskog pro le­ta r i ja ta p re m a SSSR-u kao svojoj »jedinoj domovini«. Revo­lucionarno iskustvo SKP(b) u jed n o je i jed ino koje m o ra ju p rim ­jen jiv a ti K om in terna i n je n e sekcije . In teres sv jetske revolu­c ije izjednačen je s in tereso m sov jetske države i p artije .

Z aoštravan je odnosa vodstva SKP(b) p rem a NEP-u u R ezo lu ­ciji o c je n ju je se kao nužnost u bo rb i za učvršćivanje d ik ta tu re p ro le ta rija ta , odgovor sov jetsk ih kom unista n a ra s tu ć u opasnost od oružanog n ap a d a n a p rv u zem lju socijalizm a. Uime toga po ­d ržava se ub rz an a kolek tiv izacija sovjetskog sela i o suđu ju sve

su p ro ts ta v lje n e snage. T ako je S ta ljin dobio pod ršk u K om intei- ne u b o rb i p ro tiv »desnih sk re ta n ja« .

Kom interna i taktika borbe »klase protiv klase« "]Qg

Likvidacija »desnih skretanja« u SKP/b/ i u

Kominterni

O cjena Š estog ko n g re sa K o m in te rn e o »rela tivnoj s tab ilizac iji k ap ita lizm a i nadolazećoj sv je tsk o j ekonom sko j krizi b ila je toč­na.

N ešto više od god inu d an a od n jegova saz ivan ja zahvatila jc sv ije t. P ra ti je uspon n a jre a k c io n a rn ijih snaga d ru štv a , koje vide r je še n je u to ta l i ta rn im s is te m im a i rev iz iji m eđ u n a ro d n ih odno sa u te m e lje n ih u v e rsa jsk o m m irovnom sistem u . N acionalizam , šovin izam , an tisem itiz am i revanšizam su u usponu , ali i o tp o r ra d n ič k e k lase i š iro k ih m a sa p ogoršan im ekonom sko-socija ln im i p o litič k im p rilik am a .

T eo rijsk a i s tra te šk o - ta k tič k a o p re d je lje n ja Šestog kongresa K o m in te rn e n isu om ogućavala k o m unističkom p o k re tu p rim je ren o d je lo v an je u p ro m ijen jen im u v je tim a. D ogm atizam i sek ta.>- tvo p a ra liz ira li su m ogućnosti d je lo v an ja k o m u n ista u u v je tim a tešk e ekonom sko-soc ija lne i p o litič k e krize k ap ita lis tičkog svi­je ta . O stali su izo liran i od zn a ča jn ih snaga so cija ld em o k racije i b u rž o az ije lib e ra ln ih i d em o k ra tsk ih o p re d je lje n ja , v jeru ju ć i u a k tu a ln o s t re v o lu c io n arn ih p re v ra ta u u v je tim a » rasp ad an ja ka­p italizm a«. S vo jom o rije n ta c ijo m n a ta k tik u b o rb e »klase p ro ­tiv klase« p ro d u b io je Š esti kongres K o m in tern e već posto jeći ra sc je p u ra d n ič k o j k lasi i u š iro k im m asam a d ru štv a . U daljio se k o m u n ističk i p o k re t više nego ik ad a od k lase i od nacije .

P osljed ice velike ekonom ske krize išle su n a ru k u snagam a dog­m atizm a i sek taš tv a u kom u n ističk o m po k re tu . Za n jih su one b ile dokaz » ra sp ad an ja kapitalizm a« i o p ra v d an o sti tak tik e b o r­b e »klase p ro tiv klase«.

K ao odgovor n a ta k tik u K o m in tern e K ongres SRI 1928. za­b ra n ju je č lan stv u svojih p rid ru ž en ih član ica sud je lo v an je u svim a k c ija m a jed in s tv en e fro n te ko je vode kom unisti. Desnica u n jo j o tv o ren o iz jednačava fašizam i kom unizam , a ljevica ni uz n a jb o lju volju n ije m ogla u sp o stav iti k o n tak te s kom unisti­m a, k o ji su je n a Šestom kongresu K om in terne proglasili na jve­ćim n e p r ija te lje m socija lis tičke revolucije , većim od fašizm a. S tak v im m eđ u so b n im o dnosim a svo jih vod stav a dočekao je sv je t­sk i ra d n ič k i p o k re t veliku ekonom sku k rizu i za o štrav a n je po­litičk ih odnosa.

U jesen 1928. ja č a p ritisa k u SK P(b) u p ravcu ub rzane in d u s trija lizac ije zem lje. Tom je prob lem u , na sjed n ic i CK SKPib) od 19. ru jn a 1928, posvećen poseban »M anifest o industrija lizaciji« .

Taktika borbe »klase protiv klase» 107

B uharin se sup ro ts tav io takvim o p red je ljen jim a , zahtijevajući zaštitu b ogatijih se ljaka kao s igurn ijeg izvora akum ulacije kapitala . Kao p re d sje d n ik K om in terne podržao je u nizu kom unističk ih p a r ti ja su ra d n ju sa snagam a socijaldem okracije , zagovarajući i sud jelovan je k om unista u izborim a za buržoaske parlam ente. S takvim se d je lovanjem posebno istakao u KP N jem ačke, u kojoj je 26. ru jn a pridon io padu generalnog sekre­ta ra CK E rn s ta T halm anna, ne zaborav lja juć i njegovu ulogu na Šestom kongresu K om interne . E. T halm ann je već 6. studenog iste .godine odlukom IK K I vraćen n a p rija šn ji položaj. Otvorio te u redovim a K om unističke p a r ti je N jem ačke proces napada na »desnicu« i na tzv. »pom irljive« p re m a n jo j. U kom unističkim su p a r tija m a počeli napad i na »desna sk re tan ja« , u ko jim a su iz n jihovih vodstava i članstva udaljen i m nogi kvalitetn i kadrovi. Jača i p roces bo rbe pro tiv tzv. »ultraljevice«, pod kojom se pod­razum ijevaju p ris ta še T rockoga. N jihovim o p re d je lje n jim a više ne odgovara p o jam »lijevih«, je r su u tom pravcu k renuli Ko- m in te rn a i SKP(b). Jač a i p ritisak n a in teligenciju u redovim a kom unističk ih p a r tija , a u sk ladu s razv ijan jem teze staljinskog ce n tra u SKP(b) o n jeno j negativnoj ulozi u ja č a n ju frakcijsk ili borbi.

K rajem ru jn a iste godine B uharin ob jav lju je u »Pravdi« poz­nati spis »Bilješke jednog ekonom ista«, u kojem n apada zaoš­trav a n je odnosa SKP(b) p re m a seljaštvu . U studenom »des­nica« se u okvirim a SKP(b) p re tv a ra u službenu opoziciju većini u CK, a u p rosincu je Tom ski sm ijen jen s po ložaja p red ­sjedn ika sov je tsk ih sind ikata. N a sjednici P redsjedn ištva IK K I 19. p ro sin ca S ta ljin je održao vrlo ind ikativan govor. O pisujući k a ta stro fa ln u s itu a ciju u sv ije tu , u kojo j kapitalizam »gnjili« i »truli«, napao je sve kom uniste ko ji se s tim gledištem nisu složili. U pozorava IK K I da je u novim u v je tim a m oguće p re ra s ­tan je b o rb e rad n ičk e k lase u g rađansk i ra t, »kon traudar i di­re k ta n n ap a d n a kapitaliste« . Zbog toga, ističe S ta ljin , kom unis­tičke p a r ti je n e sm iju c je lokupnu ak tivnost u sm je riti na ra d u re fo rm ističk im sind ika tim a , »biti robovi n o rm i i ovisiti od lih saveza«. Š esti kongres K om in terne i Č etvrti kongres CSI zak lju ­čili su d a se »reform ističko vodstvo s ta p a s kapitalizm om «. R ad­n ička k lasa vodi b o rb u p ro tiv n jeg a i za to pod vodstvom kom u­nističk ih p a r ti ja »može i bez re fo rm ističk ih okv ira sind ikaln ih saveza«. S ta ljin ističe d a ne p ro p a g ira oportunizam p rem a re form ističk im sind ika tim a , ali će b iti s itu acija kad a će kom u­nis ti s tv a ra ti paralelne sind ika te, su p ro ts tav ljen e već posto je­ćim a pod u tjeca jem socijaldem okracije , »koji su se p rodali kapi­talistim a«. Po njegovoj proc jen i, takav se proces već odv ija u SAD-u, a tre b a t će ga p ro v esti i u N jem ačkoj.

S ta ljin je n a navedenoj s jednici P redsjedn ištva IK K I otvorio i p itan je da ljn jeg odnosa p re m a »desnici« u SKP(b). Po njegovu m išljen ju , o n a jo š u v ijek n am eće sam o ideološku bo rbu , n ije fo rm ira n a u posebnu frak c iju i jo š ne naru šav a odluke CK SKP (b). M eđutim , upozorava S ta ljin , ukoliko se fo rm ira kao frakcija ,

»s n jim a ćem o k a o i s tro c k is tim a 1927.«. Ip ak , odnos p rem a »desnici« u SK P(b) n ije i ne m ože b iti isti kao i u d ru g im kom u­n is tič k im p a r ti ja m a , is tiče S ta ljin . U SSSR-u n em a snaga socija l­d em o k ra c ije k o je b i p rid o n ije le n je n u jač an ju . D rugim riječ im a , u SK P(b) m oguća je n je n a d a l jn ja to le ra n c ija , u sek c ija m a Ko- m in te m e je ne sm ije b iti.

Z im a 1928/29. b ila je u SSSR-u u zn ak u krize redovnog o tk u ­p a žita , k o ja se p o k u ša la u b laž iti ponovn im uvođen jem nasilnog o tk u p a . T o je v rije m e p o če tk a velikog d ru štv en o g p re o b raž a ja SSSR-a, k o n k re tiz ac ije ra sk id a s p o litik o m NEP-a. T a je po litika o d 1921. u n o s ila u a u to r i ta rn e s tru k tu re je d n o p a rtijsk o g s is te­m a k a te g o riju p lu ra lizm a d ru š tv en ih in tere sa , u p riv re d n i raz­v itak zem lje m og u ćn o st d v o jn o sti v lasn ištva . O tvorila jc p ro ­ces p riv re d n e obnove zem lje i p riv ik av a n ja vodećih p a r tijsk ih s t ru k tu ra d ru š tv a n a m o g u ćn o st o ču v a n ja s tra te šk ih po litičk ih o p re d je lje n ja i u p rije laz n o m p erio d u , p rih v ać an jem trž išn ih odnosa, ro b n e p ro izv o d n je i ind iv idua lnog bogaćen ja v lastitim ra d o m . U v išegod išn jem se ra zv itk u sov je tsk e d ržave u u v je tim a N EP-a u čv rs tio p o lju lja n i re v o lu c io n arn i savez ra d n ik a i se ljaka , doveden u k u šn ju u v rijem e » ra tnog kom unizm a«. Ti su procesi im ali pozitivn ih u tje c a ja n a k u ltu rn i i in te lek tu a ln i razv itak sov­je tsk o g d ru š tv a . O vako kon cip iran e osnove p riv red n o g ra zv it­k a zem lje b ile su m oguće sam o na dugi rok . Zagovornici poli­tik e N EP-a s to m su č in jen icom i računali. G ovoreći rječn ikom K o m in te rn e to g a v rem en a, p rije laz n i p e rio d »dem okra tske d ik ­ta tu re ra d n ik a i seljaka« tre b a o je t r a ja t i »cijelu jed n u epohu«. O snovni izvor ak u m u lac ije k a p ita la za ra zv itak svih g ra n a nacio­n aliz iran e in d u s tr i je i izvora s irov ina i en e rg ije b io je m ali i ne­ra c io n a ln i p r iv a tn i se ljačk i p o sjed . Bez razv ijene teške in d u s tr i­je SSSR n ije m ogao ra zv ija ti n i v las tito n ao ru žan je , n iti je m ali se ljačk i p o s je d m ogao p re h ra n it i nove g en erac ije seljaš tva . One v rše p ri t is a k n a gradove, s tv a ra ju ć i a rm iju nezaposlen ih , koju n e razv ijen a in d u s tr i ja n ije m ogla p rih v a titi . Svako ra zm išlja n je u n u ta r SK P(b) o m o g u ćn o stim a b ržeg p riv re d n o g u sp o n a zem lje m o ra lo je k re n u ti o d d ru g a č ijeg p r is tu p a a g ra rn o m p itan ju , o tim e i se ljačkom . N osioci »desnih sk re ta n ja« zagovara ju boga­ć e n je s e lja k a s re d n ja k a , s ta ljin sk i c e n ta r ko lek tiv izaciju zem ljiš­n ih p o s jed a . Pod p aro lo m o b ra n e SSSR-a od ra s tu ć e opasnosti od in terv e n cije izvana i b o rb e SK P(b) p ro tiv ja č a n ja slo ja »ku­laka«, s ta l j in sk i j e c e n ta r o d ab rao p u t likv idacije NEP-a. S v je t­skom k o m u n ističk o m p o k re tu n am e tn u o je n e p o tre b n u dilem u, k o ja i d an a s o p te re ću je niz k o m u n ističk ih p a r ti ja .

U povodu god išn jice L enjinove sm rti, 24. s ije čn ja 1929, B uha­rin je ob jav io u »Pravdi« č lanak pod naslovom »Lenjinov politički tes tam en t« . N jegov je naslov p o d sjeća o n a L enjinova p ism a CK R K P(b) u k o jim a se negativno izražavao o S ta ljin u kao m ogu­ćem ru k o vod iocu p a r ti je . U č la n k u je B u h arin p isao p ro tiv nasil­nog o tk u p a , p ro tiv ob jek tiv n o m ogućeg izazivanja političkog ra s ­c je p a sa se ljaš tvom , o in d u s tr ija liz ac iji k ao p ro c esu ko ji ne sm i­je b iti »isforsiran«, već u o k v irim a dan ih m ogućnosti. U dario je

Kcniiiiterna i taktika borbe »klase pro tiv klase« -JQg

Taktika borbe •klase protiv klase« 109

B uharin i n a državnu i p a r ti jsk u b iro k ra ciju , ko ja se š irila na račun sov jetskog d ru š tv a i d em okracije u n jem u .

Na za jedničkoj sjedn ici PB i CKK CK SKP(b), održanoj od 30. s iječn ja d o 9. veljače 1929, B uharin , Rikov i Tom ski pred lo ­žili su p ro g ram d a ljn jeg razv itka sovjetskog d ruštva , kojeg jc prvog d an a sjedn ice obrazložio B uharin . Upozorio je n a to da je n estaš ica h ra n e u zem lji rezu lta t pogrešne ag rarn e politike, a ne k o n trarevo lucionam og d je lo v an ja kulaka . O dbacio je nasi­lan p u t .(industrijalizacije zem lje i tezu o ja č a n ju k lasne bo rbe u uv je tim a socijalizm a. P odvrgnuo je k ritic i izm jene u globalnoj tak tic i K om in terne i upozorio d a SKP(b) dolazi pod kontrolu jed n e osobe.

U R ezo luciji PB CK SKP(b) istup tro jk e B uharin , R ikov i Tom ski osuđen je kao frakcionaštvo . B uharin je kao p re d sje d ­nik K om in terne optužen zbog izb jegavanja č išćenja redova ko­m unističk ih p a r ti ja od »socijaldem okratsk ih elem enata« i opor­tunizm a, u u v je tim a »novog revolucionarnog vala i jač an ja k las­ne b o rbe u Evropi«.

Do narednog u d arca »desnim skre tan jim a« došlo je na već spom in janom P lenum u CK i CKK SKP(b), održanom od 16. do 23. t ra v n ja 1929. Glavni je re fe ra t podn io S ta ljin , iz kojega sm o već navodili d ijelove ko ji se odnose n a sukob S ta ljin -B uharin u p itan ju tak tik e K om interne . P lenum je zn ača jan i po tom e što je n a n jem u p rv i p u t došlo do o tvorenog n ap a d a n a »desna skre­tanja« u SKP(b). U pozoravajući n a za o štrav a n ja k lasne bo rbe u zem lji i u sv ije tu , S ta ljin je o p tužio »desnicu« za n erazum ije­van je su štin e k lasn e b o rb e u u v je tim a jač an ja , po njegovu su­du, d ik ta tu re p ro le ta r ija ta u SSSR-u. K lasni će se sukobi zaoš­trav a ti, tv rd i S ta ljin , to više š to p ro le ta r ija t bu d e dosljedniji u u n iš ta v an ju klasa. U p ita n ju saveza ra d n ik a s osnovnim m asam a seljaštva, is tič e S ta ljin , se ljak s re d n ja k n ije tako s irom ašan kao š to m isli B uharin . Od »dvije osnovne k lase koje čine naše d ru š­tvo«, tv rd i S ta ljin , seljac i su k lasa č ija je p ro izvodnja zasnova­na n a p riv atn o j svojini i sitno j ro b n o j pro izvodnji. Zato se u redovim a se ljaš tv a i s tv a ra ju k ap ita lis ti, za to sa seljaštvom ne t re b a s tv a ra ti savez »pod svaku cijenu«, već sam o ukoliko jača bo rbu p ro tiv kap ita lis tičk ih elem enata. B uharin griješi i u ocjen i su štin e NEP-a, tv rd i S ta ljin , j e r to n ije p o tpuno slobodna trgovina, sa slobodnim fo rm ira n jem cijena . S lobodna je sam o u gran icam a koje regulira država pro letarija ta i zato se ne može p rih v a titi B uharinova teza o no rm alizaciji trž iš ta uz oslobađan je cijena, j e r je to »m alograđanska stih ija« . B uharin je i p ro tiv brzog tem p a razv itka in d u s tr ije kao osnovice » rekonstrukcije po ­ljoprivrede« n a osnovam a n jen e kolektivizacije , ističe S ta ljin . M eđutim , sada je v rijem e u ko jem u se odv ija »spontani m asovni pokret« za kolek tiv izaciju i jač an je sovhoza i dužnost je SKP(b) da ta j p o k re t podržava. N aravno, ističe S ta ljin , uz poštivan je »postupnosti« i to le ra n c iju p re m a individualnoj pro izvodnji »siro­m ašn ih i s re d n jih seljaka«. N apao je S ta ljin i R ikova, u to vri­

je m e p re d s je d n ik a S av je ta n a ro d n ih k o m esara SSSR-a i č lana PB CK SK P(b). T v rd io je d a dolaze tešk i d an i u po ljo p riv red i, za g o v ara ju ći »porast p ro d u k tiv n o s ti lju d sk o g rada« . Ne ra d i se o b io k o jo j p ro d u k tiv n o s ti lju d sk o g ra d a , ističe S ta ljin , već o k la sn o j p ro d u k tivn o s ti, k o ja om oguću je d o m in aciju so cija lis tič ­kog se k to ra p riv re d e n a d k a p ita lis tič k im .

P lenum je o d b ac io g led iš ta vodeće tro jk e »desnih sk re ta n ja« i up o zo rio ju je n a teže po sljed ice uko liko se n astav i su p ro ts ta v lja ti g en era ln o j lin iji p a r ti je .

P lenum je b io k ra j b o rb e izm eđu B u h arin a i S ta ljin a za vod­stvo u SK P(b), k o ja je za v rš ila S ta ljin o v o m pob jedom . V odeća t ro jk a »desnih sk re ta n ja« i d a lje je u PB CK SK P(b), a Rikov n a p o lo ž a ju p re m ije ra države. N jihova lik v id a cija je tek la pos­tu p n o . O d luke P len u m a n isu o b jav ljene , a Š esn ae sta konfe ren ­c ija SK P(b), k o ja je poče la ra d o m istog d an a k ad a je završio P lenum , u b iti je p r ih v a tila d o s ta suzd rž ljiv u rezo luciju o p ra v ­c im a p riv re d n o g ra zv itk a zem lje. V ećina u CK SK P(b) n ije jo š takvog sas tav a ko ji b i S ta ljin u g a ra n tira o suvereno v ladan je .

M eđutim , on ne o d u sta je . U »Pravdi« od 21. i 24. kolovoza o tvo ­re n o n a p a d a B u h arin a zbog »desnih sk re ta n ja« , a k a m p a n ja je tr a ja la sve d o k ra ja 1929. U bazi sov jetskog d ru š tv a počin ju o tvo ­re n i n ap a d i n a ind iv idua lne p o ljo p riv red n ik e , s itn e trgovce, o b r t­n ike i izv a n p artijsk u opozic iju . N astu p ilo je v rijem e p rogona »desničara«, u k o jim a su n a s tra d a li m nogi B uharinov i is tom iš­ljen ic i. Od zim e 1929/30. n a u d a ru su svi a sp e k ti nepovske po liti­ke. Počela je S ta ljin o v a re v o lu c ija »odozgo«. N astup ilo je po­vo ljn o v rijem e za lik v id aciju B u h arin a u K om in tern i. O dlukom IK K I sm ije n je n je 29. tra v n ja 1929. s p o loža ja p re d sje d n ik a K o m in tern e . N a ta j po ložaj dolazi M anuiljsk i. N astup ilo je po­v o ljn o v rijem e i za d a ljn ju ra d ik a liz ac iju g lobalne tak tik e Ko- m in te m e .

P roces je o tv o rio D eseti p lenum IK K I, o d ržan od 3. do 19. s rp n ja 1929. U T ezam a o m e đ u n a ro d n o j s itu a c iji i neposredn im zadacim a K o m u n is tič ke in ternacionale u kazu je se na jač an je k rize k ap ita lizm a, k o ja izaziva im p erija lis tič k e ra to v e i jač an je k lasn ih sukoba, »polet re vo luc ionarnog p o k re ta u osnovnim k a­p ita lis tičk im zem ljam a« i an tiim p erija lis tič k ih revo luc ija u ko ­lo n ija m a. B rži ra sp a d sv je tskog s is te m a kap ita lizm a sprečava so c ija ld em o k rac ija , a li k riza k ap ita lizm a p rid o n o si d isk red itac iji n je n a vodstva. N jen u tjeca j pada , tv rd i se u Tezam a, a ja č a onaj k o m u n ističk ih p a r ti ja . T re b a ga p rv e n stv e n o u sm je riti p ro tiv »lijevih« snaga so cija ld em o k racije >xkao najčv ršćeg oslonca k ap ita ­lizm a«, k o je š ire i ja č a ju »politiku socijalfašizm a«.

U T ezam a je i za h tje v za jač an jem b orbe kom unističk ih p a r­t i ja p ro tiv »desnih o p o rtu n is tič k ih sk re ta n ja« , za n jihovu »bolj- ševizaciju«. T re b alo je sp riječ iti p o k u ša je u nekim kom unističk im p a r ti ja m a d a u za jedn ic i s »lijevim« vodećim snagam a socija l­dem o k ra c ije i lib era ln e buržoazije n astav e ta k tik u jed instvene fro n te . U sk lad u je s takv im o p re d je lje n jim a i za h tje v za proved-

K om interna i taktika borbe »klase pro tiv Jclase« •(■JQ

bom tak tik e jed instvene p ro le te rsk e fro n te prvenstveno s oslon­cem na »organizirane m ase radnika« i »revolucionarnu sindikalnu opoziciju« u re fo rm ističk im sindikatim a. U zem ljam a gdje je već proveden ra sc jep u s ind ikaln im o rgan izacijam a oslonac rada kom unističk ih p a r ti ja treb a li su b iti »crveni sindikalni savezi«. T akva bi d je la tn o st navodno tre b a la p ridon ije ti »podrivanju le­galnih sindikata« socijaldem okracije .

U Tczdtna se jač an je krize kap italizm a usko povezuje s p ro cesom tašizacije bu ržoaske vlasti. Taj proces nije specifična po ­java u po jed in im zem ljam a, već izraz nem oći buržoazije da vla­davinom m eto d am a p ar la m en ta rn e d em okracije sp riječ i uspon revolucionarne bo rbe . Z ato ko m u n isti m o ra ju p o ticati proces idejne d iferen c ijac ije u radn ičko j klasi, ko risteć i se tak tikom jed instvene p ro le te rsk e fro n te isk ljučivo »odozdo«.

U Tezam a o e k o n o m sko j borbi i zadacim a kom unis tičk ih p artija Desetog p lenum a IK K I u c e n tru je in tere sa socijaldem o­kracija , k o ja evolu ira od »socijalim perijalizm a ka socijalfašiz- mu«. Zbog toga se o d kom unističk ih p a r ti ja traž i isključivo »sa­m osta lna ekonom ska borba«. Za akcioni ra sc jep u sindikalnom p o k re tu u T ezam a se o k riv lju ju isk ljuč ivo vodeće snage »socijal- tašizm a«, ko je su svojim d jelovan jem u nizu zem alja »prim orale« kom uniste n a rasc jep . U b o rb i za provedbu tak tik e jed instvene fro n te u k o lon ijam a i po luko lon ijam a u Tezam a se ističe p o tre ­ba »čišćenja« nacionalnooslobodilačkih p o k re ta od »buržoazije« i »socijalreform ista«.

N a dnevnom re d u P lenum a je bio i »slučaj B uharin«. U poseb­nom se d o kum en tu is tiče da je u ra sk o rak u s generalnom lini­jom SKP(b) jo š p rije Šestog kongresa K om interne . N jegova »desna sk re tan ja« došla su u sukob s procesom »socijalističke re k o n stru k c ije n arodnog gospodarstva« u SSSR-u. U p ris tupu m eđu n aro d n im odnosim a, ističe se u dokum entu , B uharin je od­bacio o c je n u o »porastu novog revolucionarnog vala«. Odbio je p rih v a titi »činjenicu« tru lje n ja sv jetskog sistem a kapitalizm a kao p osljed ice ja č a n ja njegovih »unu trašn jih supro tnosti« . Zbog toga je , is tič e se u d o k um en tu P lenum a, osnovna opasnost u redovim a K om in terne »desno sk re tan je« , ko je o tu p lju je klas­n u b o rb u i ob jek tivno jač a snage socijaldem okracije . Odlukom P lenum a B uharin je sm ijen jen sa svih funkc ija u K om interni.

S v je tsk i događa ji kao d a su išli u p rilog ocjenam a generalnog sek re ta ra CK SKP(b). K rajem listopada 1929. dolazi do slom a burze u N ew Y orku. Počinje velika sv je tsk a ekonom ska kriza, ko ja za tvo renu p riv re d u sov jetske države b itno ne pogađa. Po­litikom državnog m onopo la SSSR o s ta je zaštićen od sv jetsk ih ekonom skih tokova, čak p o s ta je sve o tvo ren iji za uvoz tehničke robe k ap ita lis tičk ih zem alja. U to k u 1931. uvoz oprem e i stro jeva čini 30% u k u pnog sv jetskog uvoza, a 1932. već 50%. M eđutim , kriza je pogodila sovjetsk i izvoz, posebno s irovina i po ljop riv red ­nih proizvoda, ko ji su se prodavali i dvostruko je ftin ije nego p rija šn jih godina, a n a u š trb životnog s tan d ard a š irokih m asa.

Taktika borbe »klase protiv klase« ‘U f

O p red je ljen je n a u b rz a n u »socija lističku rek o n s tru k c iju « SSSR-a sve se više učv ršć ivalo , p o seb n o n a k o n P len u m a CK i CKK SKP(b) od ržanog o d 10. do 17. s tu d en o g 1929. C en tra ln i su p ro b lem i n je ­gova dnevnog re d a b ili: 1. p ro b lem ko lek tiv izac ije u p o ljo p riv red i i 2. »desna sk re ta n ja« B u h arin a , R ikova i Tom skog.

Ia k o su podaci o ra d u ovog sk u p a so v je tsk e p a r ti je o skudni, is traž ivači t e p ro b le m a tik e ip ak su o tk ri l i n jegove osnovne i po so v je tsk u d ržav u sud b o n o sn e od luke. Pod p ritisk o m S ta ljin a i njegove g ru p e u PB CK SK P(b) P lenum je oc ijen io d a p red ž ito ro d n im p o d ru č jim a ze m lje »sto ji za d ać a m asovne ko lek tiv i­zacije«. B udući d a već ina u CK jo š n ije b ila sk lo n a p re tv o r iti ovu o c je n u u obvezu, P lenum je fo rm ira o p o seb n u k o m isiju »koja će ra z ra d iti spec ifične sm je rn ice za p ro v o đ e n je kolektivizacije«. U b iti, o n a se već o d v ija la .

U p ita n ju »desnih sk re ta n ja« u SK P(b) P lenum je B u h arin a isk lju č io iz PB CK, a R ikova i T om skog je pošted io . K ra jem s tu ­denog 1929. vodeća tro jk a »desnih sk re ta n ja« p rizn a je »greške« i »zablude«. O bećaje d a će vod iti »odlučnu b o rb u p ro tiv svih s k re ta n ja s g en era ln e lin ije p a r ti je , u p rv o m re d u p ro tiv desn ih sk re ta n ja« . To je b io k ra j u tje c a ja »desne« opozic ije u SKP(b).

N a v la s titu in ic ija tiv u i bez p i ta n ja CK S ta ljin je 27. p rosinca n ared io obveznu p ro v e d b u kolek tiv izac ije , k o ja t re b a završiti » likv idacijom k u lak a kao klase«. T re b alo je u š to k ra ćem v rem e­n u 100 m iliju n a se ljak a ind iv id u a ln ih v lasn ik a n a tje ra ti u kol- hoze. T o je b io k ra j je d n e izuzetno zn a ča jn e i p o u čn e epohe, p o zn a te u p o v ijes ti SSSR -a po N EP-u.

U v re m e n u od tra v n ja do k ra ja p ro s in ca 1929. t r i su osnovna p ra v ca u u n u tra šn jo j po litic i SK P(b): 1. n je n o k re ta n je »ulijevo«,2. p o g o rša n je o d n o sa d rž av e i se lja š tv a i 3. p o če tak o š tre službe­ne k a m p a n je p ro tiv »desnih sk re ta n ja« u bazi SK P(b). Počela je velika p riv re d n a revo luc ija , m ješav in a p ris ile i revo lucionarnog en tu z ija zm a, k a ta s tro fa ln ih p ro m a ša ja i ve lik ih u sp jeh a . P red licem sv je tsk e jav n o s ti, k o ja up rav o u tim g o d inam a prož iv ljava veliku sv je tsk u eko n o m sk u krizu , m ije n ja la se slik a zaosta log sov­je tsk o g d ru š tv a . P roces kolek tiv izac ije zav ršen je do k ra ja 1933. S o v je tsk o se d ru š tv o u v rem en u izm eđu 1929. i 1934. tem eljito izm ijen ilo u o d n o su n a v rjiem e N EP-a i ono k o je m u je p re t ­hodilo . T ra n s fo rm ira ju se k lase i slo jev i d ru š tv a , m ig rira stanov­n ištvo , u n iš ta v a ju se trad ic io n a ln e osnove ru sk o g d ru š tv a , ob i­č a ji i n ač in živ ljen ja. S tv a ra se novi tip ra d n ič k e klase, ali i se­lja š tv a , n e s ta je ru sk o za n ats tv o , a u p o litičkom životu zem lje sve više p re v la d av a p o n aša n je iz v re m e n a »ra tnog kom unizm a«. Bile su to o g ro m n e tra n s fo rm a c ije , s pozitivn im i negativnim po s lje d icam a d o d an a šn je g a d a n a u ra zv itk u p rv e zem lje pob je­donosne o ru ž an e e ta p e socija lis tičke revolucije . U to k u 1930. isk ljučen i su iz PB CK SK P(b) R ikov i T om ski, a XVI. kongres SK P(b), o d rž an u lip n ju i s rp n ju 1930, p o stao je »kongres ofen­zive socija lizm a n a cijelo j fronti« , kongres likv idacije ku laka kao k lase i p ro v ed b e u život p o tp u n e kolek tiv izacije . U slijedio je

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv k lase« W 2

Taktika borbe *klase protiv klase« 113

proces tzv. » rekonstrukcije osnovnih g ra n a privrede«, pod ko­jim se podrazum ijevao brz tem po tehničke m odernizacije, k a­ko ind u str ije , tak o i po ljop riv rede . G rupa oko B uharina pružala je o tp o r tim procesim a, dok su snage bivšeg »lijevog skre tan ja« dale po d ršk u , ali bez većeg efek ta po svoj položaj u d ruštvu . U toku siječn ja i veljače 1932. o d ržana jc X V II. konferencija SKP (b), k o ja je u tv rd ila osnove d rugog petogodišn jeg plana. Po svojim zah tjev im a p rem ašio je sva očekivanja u p itan ju indus­trija lizac ije zem lje.

Na P lenum u CK i CKK SKP(b), održanom od 7. do 12. siječ­n ja 1933, S ta ljin je istakao da se zem lja m ogla razv ijati i uspo- ren ijim tem pom , a u ko rist životnog s tan d ard a š irokih m asa. M eđutim , ta d a bism o, ističe S ta ljin , u odnosu na m odernu teh­niku k ap ita lis tič k ih zem alja bili razo ružan i, a bez kvalitetne ob­rane nem a n i državne sam osta lnosti. S v jestan ra s ta o tp o ra u m a­sam a i u p a r ti j i zbog posljed ica naglih p ro m jen a u zem lji, S ta­ljin je istakao kako će novim petogodišn jim p lanom biti us­poren r ita m in d u str ija lizac ije zem lje. Razloge ne nalazi u polo­žaju širok ih n a ro d n ih m asa , već u želji p a r ti je da se »radnici i inženjeri p riv ik n u n a novu tehniku«. S ta ljin s ponosom ističe da su u SSSR-u u n iš ten i »kulaci«. To je za n jega dokaz »moguć­nosti izg radn je socijalizm a u jedno j zemlji«, usp ješnosti sovjet­skog priv rednog sistem a. Ipak , n a P lenum u je bilo govora i o veli­kim sukobim a izm eđu o rgana države i rukovodilaca kolhoza u toku o tk u p a u zim i 1932/33. T ada su m noge up rave kolhoznih gospodarstava odbile podržavati nasiln i o tkup , nasto jeć i očuvati m in im um egzistencije m ilijunsko j m asi seljaštva.

B uharin , Rikov i Tom ski, koji su jo š uvijek članovi CK SKP(b), p riznali su n a P lenum u svoje n erazum ijevan je značenja »so­c ija lis tičke rekonstrukcije« . M eđutim , predložili su i da »nove ekonom ske veze« sela i g ra d a p o š tu ju tržišne zakone. Zagova­ra li su i ja č i razv itak lake in d u s tr ije i p o tro šn ih d obara , kao znak razu m ijev an ja SKP(b) za m ilijunske m ase ra d n ik a i seljaka.

N a P lenum u, a ni tokom 1933, n ije bilo zn ača jn ijih reag iran ja na probuđene snage »desnih sk re tan ja« . Ne sam o zato što su os­tale bez znača jn ije podrške , već i zbog pojave jače g rupacije tzv. »um jerenih« snaga u CK SK P(b). O ne su se prv i p u t javile 1950, iz ražavajući nezadovoljstvo p re m a rad ika lno j politici na selu. Svoje d jelovan je ja č a ju tokom 1933, pokušavajući oživjeti po litiku kolek tivnog od lučivan ja u SKP(b). T ražili su obus­tav ljan je te ro ra nad seljaštvom i izm irenje sa snagam a opozicije, upozoravajući n a opasnost k o ja p rije ti zem lji do laskom H itlera na vlast.

Pod njihovim u tjeca jem , uz suglasnost g rupe oko S ta ljina , sre­dinom 1933. zaustav ljena su h ap še n ja i d ep o rtac ije na selu, doz­voljena je seljac im a o b ra d a m alih p arce la za v las titu dobit, a ublažene su i o tk u p n e kvote i povećane o tkupne cijene ž itarica­m a i stoci. D jelom ično p o p u š ta i v išegodišnja n ap e to st p a r ti je u

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 114

t ra ž e n ju »klasn ih n e p rija te lja « . O b ja v lju ju se tek sto v i b ivših opozic ionara , a Z inovjev i K am en jev su v raćen i u č lan stv o SKP (b). M oglo b i se reć i d a je u SK P(b) i u sov je tsk o m d ru š tv u n as tu p ilo k ra tk o tra jn o p rim irje .

Radikalizacija taktike borbe »klase protiv klase«

Od k ra ja 1929. sv ije t u laz i u te šk u eko n o m sk u krizu , k o ja jc p rv e n stv e n o p o g o d ila š iro k e m ase , a im a la je ve lik ih p osljed ica po k ap ita lis tič k i sv ije t, lom eći trad ic io n a ln e m ehan izm e v lada­n ja i p riv re đ iv an ja . K riza p rid o n o s i p ro d o ru š irih d ru štv en ih snaga u p o litič k i ž ivot n ek ih v isokorazv ijen ih kap ita lis tič k ih ze­m alja . U n ek im a ja č a k oalic iju so c ija ld em o k rac ije i lib era ln e b u r­žoazije, u d ru g im a v las t sam e so c ija ld em o k racije . U nek im zem ­lja m a ja č a fašizam i nacizam , ko ji n a p ro b lem im a izazvanim a ekon o m sk o m k rizo m s tv a ra ju p re tp o s ta v k e ru še n ju osnova b u r­žoaske p a r la m e n ta rn e d em o k ra cije . V iše no ik ad a o d k ra ja prvog sv je tsk o g r a ta tre b a o je ra d n ič k i p o k re t za jed n ičk u akc ionu p la t ­fo rm u , a n ije je im ao. B io je id e jn o i akc iono razb ijen . V odstva SR I i K o m in te rn e su n jegova dva su p ro ts ta v lje n a ce n tra , a u bazi ra d n ič k o g p o k re ta i š iro k ih d em o k ra tsk ih m asa tek saz rije ­va sv ije s t o n u žn o sti akcionog u je d in ja v a n ja n a an tifaš is tičk o j p la tfo rm i.

IK K I za o š trav a sa d rž a je ta k tik e je d in stv en e fron te , posebno u u v je tim a velike sv je tsk e ekonom ske krize. T akvu o rije n ta c iju n a s ta v lja i p ro š ire n a s jed n ica P red s jed n iš tv a IK K I, od rž an a od 8. do 28. ve ljače 1930. O cijen ivši veliku sv je tsk u ekonom sku k r i­zu kao p ro c es s la m a n ja sv je tsk o g s is te m a kap ita lizm a, u glavnom se d o k u m en tu s jed n ice is tič e d a o n a p rid o n o si ja č a n ju ra d n ič ­kog p o k re ta u sv ije tu i s az rijev an ju an tiim p erija lis tič k ih revolu­c ija u k o lo n ija m a i u p o lu ko lon ijam a . Posebno u u v je tim a eko­n om skog u sp o n a SSSR-a. T ri su o snovna ž a riš ta ra tn e krize:1. ang lo -am eričk i sukob u Južno j A m erici i u E vrop i, 2. am eričko- -n jem ačka fin an c ijsk a sp rega u b o rb i za izm jenu od n o sa u svi­je tu i 3. fin an c ijsk a b lo k ad a SSSR-a od s tra n e F rancuske. N ave­den i su p ro c esi d io p rip re m a ra ta p ro tiv so v je tsk e države, s tv a ra ­n ja š iro k e im p erija lis tič k e fro n te , uz p u n u p o d ršk u socijaldem o­kracije , poseb n o n je n a »lijevog socijalfašističkog« k rila . P red ­s jed n iš tv o IK K I d ijeli sv ije t na dva su p ro ts tav ljen a b loka: na fa š is tičk e snage b u rž o azije i n a rev o lu c io n arn e snage p ro le ta r i­ja ta , u savezu s »općerevolucionam om fro n to m seljačk ih m asa u kolonijam a«. O no ne p ra v i razliku izm eđu d em o k ra tsk ih i fa š is tičk ih re ž im a buržoazije . V ažnije m u je d a se KP F rancuske oslobod ila »desnice« i »onih sk lon ih m iren ju« , d a se u svim kom u­n is tič k im p a r ti ja m a o d v ija »odlučna borba« p ro tiv »desnih i lije­vih sk re ta n ja« . T ako izo lirane snage m alo b ro jn ih kom unističk ih p a r t i ja treb a le su izb o riti vodeću u logu u m asam a p ro le ta r ija ta ,

seljaka , s itn e g radske bu ržoazije i u ugn je ten im n acijam a. Tak­tika b o rb e za jed in stv en u p ro le te rsk u fro n tu treb a la se i dalje odv ija ti »odozdo«, po d riv aju ć i sind ikalne o rganizacije socijal­dem okracije u p ra v cu njihove rad ikalizac ije n a p la tfo rm i Ko­m interne. P redsjedn ištvo sa zadovoljstvom zak ljuču je da se u N jem ačkoj, u u v je tim a ja č a n ja nacizm a, odv ija proces ko n stitu ­ira n ja »revolucionarn ih sindikata« , tj . ra zb ijan ja posto jećih soci­ja ldem okra tsk ih . U ko lon ijam a se nacionalnooslobodilački pok­re ti sm iju o d v ija ti isk ljuč ivo pod vodstvom »proleterske orga­nizacije«, ističe P redsjedn ištvo , odbacu jući su ra d n ju sa snagam a nacionaln ih bu ržoazija . Iz zah tjeva P redsjedn iš tva da kom unis­tičke p a r ti je visokorazvijen ih kap ita lis tičk ih zem alja ne sm iju na lokalnim izborim a su rađ iva ti sa snagam a socijaldem okracije i buržoaske dem okracije , n iti podržavati njihove vlade, proizišle su teške posljed ice. D ogm atizam i sek taštvo d o m in ira ju u zah tje­vu P red s jed n iš tv a d a kom unističke p a r ti je u slučaju pob jede na općinskim izborim a m o ra ju trad ic iona lne lokalne sam oupravne organe zam ijen iti »sovjetim a radn ičk ih deputa ta« , kao značajn im iskustvom »kom unalnog sis tem a u SSSR«.

P roana liz ira jm o k onkre tizac iju tak tik e nekih zapadnoevropskih kom unističk ih p a r tija .

N eposredni zadaci KP E ngleske su bili: b o rb a p ro tiv L aburis­tičke s tran k e i n jen e p aro le o s tv a ra n ju radn ičke vlade, kao i p ro tiv re fo rm ističk ih sind ika ta. K ra jn je k o n trad ik to ra n je i zah­tjev P red sjed n iš tv a o is tovrem enom su p ro ts tav ljan ju KP Engles­ke sek taš tv u u p rovedb i tak tik e jed instvene p ro le te rsk e fronte , ko ja je m oguća sam o »odozdo«.

Pod podnaslovom »Stanje u Ita liji i zadaci K om unističke p a r­t ije Italije« P redsjedn iš tvo je oc ijen ilo d a već nekoliko godina I ta l i ju p o tre sa kriza, ra s te nezadovoljstvo širok ih m asa pro tiv fašizm a i ubrzava ju se o b jek tiv n i u v je ti stvaran ju širokog anti­fa šis tičkog fro n ta radnika i se ljaka pro tiv buržoazije. In teresan ­tan je sad ržaj revo luc ionarn ih p ro m jen a š to ga P redsjedništvo p redv iđa za Ita liju . B udući da je fašizam oblik »otvorene d ik ta tu ­re« k ru p n e im p erija lis tičk e bu ržoazije n ad p ro le ta rija to m i d ru ­gim ra d n im slo jev im a g ra d a i sela, o c je n ju je se d a je takav oblik v lasti m oguće s ru š iti sam o revolucijom p ro le ta r i ja ta pod vod­stvom kom unističke p a r tije , a u zajednici s radn im m asam a g rada i sela. A ntifa šis tička borba ta lijan sk ih kom unista shva­ća se kao rušenje kap ita lističkog po retka i uspostava rad­ničko-seljačke so v je tsk e v lasti kao političkog oblika ostvare­n ja d ik ta ture proletarijata. T ako koncip irana tak tik a an ti­fašističke b o rb e u ta lijan sk im u v je tim a im a se p rovoditi isključivo »odozdo«. Ovisno o konkre tno j s ituaciji, m ože bi­ti p rva e ta p a u d ik ta tu ri p ro le ta rija ta . M eđutim , ističe P red­sjedništvo , revo luc ija m ože p o p rim iti i socijalističk i pro lete rsk i k a ra k te r s obzirom n a »visok s tu p an j razv itka talijanskog ka­p italizm a im p erija lis tičk e epohe, u kojem dom in ira sras tavan je ekonom skih i po litičk ih in te re sa k ap ita lis ta pod fašističkom vla­davinom «.

Taktika borbe »klase protiv klase« f f g

T alijan sk i k o m u n isti m o ra ju o d b ac iti p a ro le »buržoaskih age­nata« o lega lnom p u tu likv idacije fašizm a, kao i o »dem okra t­skoj evo luc iji fašizm a«. Ovo je u p o zo ren je P red s jed n iš tv a IK K I bilo to čn o . M eđutim , on o se n ije u p ita lo d a li su ta lijan sk i p ro ­le ta r ija t, s itn a i s re d n ja b u rž o az ija b ili sp re m n i p rih v a titi ra ­d ik a ln u p la tfo rm u k o m u n ista ? O dbacu jući s u ra d n ju s dem o­k ra tsk im sn ag a m a ta lija n sk e em ig racije , p rv e n stv e n o u F ran ­cu sk o j, a ta k v ih je p o k u ša ja ta l ija n sk ih k o m u n ista bilo, P red ­s jed n iš tv o je tu em ig ra c iju p ro g lasilo »kon trarevo lucionarnom ". O sim toga, P red s jed n iš tv o u p o zo rav a d a je za KP I ta lije najveći p ro b lem so c ija ld em o k ra c ija i n jen e » socija lfa šističke organiza­c ije «. O no tv rd i d a je ta l ija n sk a so cija ld em o k rac ija oslonac ta ­lija n sk o m fašizm u. K o m u n isti b i tre b a li razv iti p ro p a g an d u i p ro tiv crkve , k o ja služi fašizm u, ali i p ro tiv » osta taka trockiz- m a« i »desnice«.

U p ita n ju ta k tik e K P N jem ačke P red sjed n iš tv o nem a b itn o novih p rin c ip ije ln ih o p re d je lje n ja . N jem ačk i su ko m u n isti tre ­bali o ja č a ti b o rb u p ro tiv »socijalfašizm a«, koalic ijske v lade so­c ija ld e m o k rac ije i b u rž o ask e d em o k ra c ije i ta k tik o m jed in stv en e fro n te »odozdo« p rip re m iti ru še n je v las ti bu ržoazije . A kciono je ­d in stv o n jem ač k o g p ro le ta r i ja ta treb a li su postić i p re k o »tvor- n ičko-zavodskih ćelija« i »crvenih tvom ičko-zavodskih kom ite ta« , p renoseći n a tlo N jem ačk e isk u s tv a ru sk e revolucije . P red sjed ­n iš tv o IK K I o c je n ju je m ogućim do lazak faš izm a n a v last u N jem a čk o j, č ija će osnovna snaga b iti so cija ld em o k racija , po­sebno n je n a »ljevica«. Z ato je i o snovni za d a tak KP N jem ačke b o rb a p ro tiv vodstva ovog ide jnog o p re d je lje n ja u radn ičko j k lasi.

U sin d ik a ln o m p ita n ju im ala je K P N jem ačke za d a tak s tv a ra ­n ja »sovjeta nezaposlen ih rad n ik a« , te u o k v irim a posto jećih so c ija ld em o k ra tsk ih s in d ik a ta p rid o b iv an ja č la n stv a za »sindi­k aln u opoziciju« i k o m u n ističk u p a r ti ju .

P re d sjed n iš tv o n ije p ro p u stilo , a n ije to ni sm jelo , istaći ve­like p o b je d e u izg ra d n ji socija lizm a u SSSR-u š iren je m kolho- za i sovhoza i likv idacijom ku laka . Z ak lju ču je d a je g rad sk i p ro ­le ta r ija t postigao »rukovodeću ulogu« u sov je tskom d ru š tv u i d a je IK K I o d ig rao zn a ča jn u u logu u b o rb i p ro tiv »lijevih« i »desnih« s k re ta n ja u SK P(b). S »očišćenom« p a r tijo m i veli­k im u sp jes im a u socija lis tičko j izgradnji, ističe se u ocjen i s jed ­n ice P red s jed n iš tv a IK K I, SSSR je p o stao » tvrđava m eđ u n a­ro d n e p ro le te rsk e revolucije«.

G lobalnu ta k tik u P red s jed n iš tv a IK K I slijed i i Peti kongres CSI, o d rž an u s ip n ju i kolovozu 1930. U sind ika lnom p itan ju o d re d io je k o m u n istim a ta k tik u »sam ostalnog ruko v o đ en ja eko­n om skom borbom « p ro le ta r i ja ta i o d b ac iv an ja su ra d n je s vod­stv im a o s ta lih id e jn ih p ra v aca u rad n ičk o m po k re tu . Iz nekih o c je n a K ongresa n as lu ću je se d a je u kom unističk im p a r tija m a b ilo o tp o ra sek tašk o m i dog m atsk o m p ris tu p u sind ikalnom p i­tan ju . T akvi su o tp o ri »skršeni«, a n jihov i nosioci nazvani

Kom interna i taktika borbe »klase protiv klase« f j g

Taktika borbe »klase protiv klase« 117

»oportunistim a«. K ongres zahtijeva b o rb u za s tvaran je »samo­stalnih« kom unističk ih sind ika ta. Posto jeć im »revolucionarnim sind ika ln im opozicijam a« u socija ldem okratsk im sindikatim a nalaže izdva jan je u posebne s indikalne organizacije . Iz od luka K ongresa vidi se da CSI ne o d u s ta je od tak tik e jed instvene p ro ­le terske fro n te u s ind ikalnom p ita n ju i od ra d a kom unista u re­form ističk im i u fašističk im sind ika tim a , a li zah tijeva n jenu provedbu sam o »odozdo«.

M eđutim , d irek tive su bile jedno , a ž ivotna zb ilja drugo. Kla­sični su p rim je ri sukoba dogm atizm a i realnosti zb ivanja u Kini i u Š pan jo lsko j. K rajem 1929. IK K I je k ineskim kom unistim a sugerirao »sam ostalan revo lucionarn i pokre t« , ko ji će dovršiti a n tiim p erija lis tič k u borbu . U kolovozu 1930. Politička kom isija IK K I zah tijeva od KP K ine s tv a ra n je sovjetske v lasti u ra jo n i­m a gdje d o m in ira k ineska C rvena arm ija . Prvi kongres kineskih sovjeta 1931. provodi Zakon o zem lji i K ina se »sovjetizira«. M eđu­tim , kad a Jap a n n ap a d a M andžuriju , s itu a c ija se m ijen ja . IK K I i CK KP Kine m ije n ja ju tak tik u u p ravcu »širen ja saveznika u an- tiim perija lističko j borbi«, a KP K ine poziva u »obranu zemlje«. Teza Šestog kongresa K om in terne o sv jetskom p ro le ta rija tu kojem je dom ovina SSSR pokazala se š te tnom u odnosu na sna­ge K uom intanga. Iako IK K I p o te jen ju je vodeće snage kineske nacionalne bu ržoazije u ob ram b en o m ra tu , ag resija Jap a n a bila je p rv o upozoren je o nem ogućnosti provedbe an tifašističke b o r­b e bez snaga nacionalne bu ržoazije dem okra tske orijen tac ije .

D ruga je pouka b ila u povodu p ad a vojne d ik ta tu re u Š panjo l­skoj u tra v n ju 1931. i p ro g lašen ja D ruge Republike. Novu su šp an jo lsk u v lad u fo rm ira li so cijalisti i kom unisti m im o svih službenih o p re d je lje n ja S R I i K om interne. Zbivanja u Španjo l­skoj IK K I je ocijen io kao p rvu e ta p u revo lucionarn ih p ro m je­na. Bez o b zira n a to š to je IK K I m islio o sad ržajim a zbivanja u Š pan jo lsko j, o s ta je čin jen ica d a se baza kom unističkog pokre­ta u toj zem lji pon ije la su p ro tn o prop isano j tak tici K om inter­ne.

M eđutim , to su jo š u v ijek usam ljen i p rim je ri lom ljen ja sek- ta šk e i dogm atske p la tfo rm e vodstva K om interne . Čak je i »lje­vičar« Trocki, pišući o fašizm u 1931, upozorio d a je nacionalso­cijalizam snaga k o ja će u n iš titi n jem ačk i p ro le ta r ija t i zah tije­vao je b o rbeno jed in stv o kom u n ista i socijaldem okracije . R a­zum no zvuči upozoren je T rockoga iz 1931. d a n ijed n a zapadno­ev ropska kap ita lis tička država ne sp rem a ag resiju n a SSSR i da će to u č in iti o jač an i fašizam .

S up ro tn o životnoj rea lnosti, IK K I 1931. traž i od KP R um unj­ske razb ijan je države, a od KP B elgije da je podijeli n a dva d ije la . Sve (komunističke p a r ti je Dalekog is toka im a ju rad ik a l­ne p rogram e u ko jim a se zah tijeva b o rb a za sovjetsku radničko- -seljačku vlast. T vrd i se d a je u Indoneziji »socijalizam n a d je­lu«, a u In d iji i n a F ilip in im a se snage nacionalne buržoazije p rog lašavaju slugam a im perijalizm a. Sve su socijalističke revo-

luci je n a tim p ro s to rim a k o n c ip ira n e kao dvoetapne, slijedeći isk u s tv a i p ra k s u ru sk ih bo ljšev ika . S vaki logičan, ali spon tan p o k u šaj n ek ih k o m u n ističk ih p a r t i ja d a s tv o re za jed n ičk u p la t ­fo rm u sa sn ag a m a n ac io n aln ih bu rž o az ija b io je prog lašen »desnim sk re ta n jim a « i likv id iran .

T ak v a o p re d je lje n ja p o tv rđ u je i Jed a n aes ti p lenum IK K I, o d rž an o d 25. o žu jk a do 13. t ra v n ja 1931. U vodna su izlaganja im ali: D im itr ij Z aharov ič M a n u iljsk i n a tem u »K om unističke p a r ti je i k riza kap italizm a« i Jo s if P ja tn ic k i, is ta k n u ti član više vodećih t i je la K o m in tern e , n a te m u »Neki ak tu a ln i p roblem i — P o k re t nezaposlen ih , R ad p a r ti je i s in d ik a ta u tvo rn icam a , P o k re tljiv o s t n a š ih snaga«. Iz n a m a d o s tu p n ih izvora za k lju č u ­je m o d a je P lenum im ao t r i o sn o v n a d o k u m en ta : 1. Zadaci sek ­c ija KJ u vezi s p ro d u b lja v a n je m ekonom ske krize i ra s to m p re d u v je ta re v o lu c io n arn e k rize u n izu zem alja , 2. P o jačana o p a sn o s t o d v o jn e in te rv e n c ije n a SSSR i zadaci k o m u n ista i 3. P rog las SK P(b) i t ru d b e n ic im a SSSR.

P ro an a liz ira jm o osnovne p o ru k e ce n tra ln o g d o k u m en ta P lenu­m a: Zadaci sek c ija K l u vezi p ro d u b ljiv a n ja ek o n o m ske krize i rasta p red u v je ta revo luc ionarno j k r iz i u n izu zem alja . P n ri p odnaslov d o k u m en ta : K riza ka p ita lističk o g s istem a . R a st soci­ja lizm a u S S S R ja sn o je o p re d je lje n je u p ris tu p u ak tu a ln im p ro b lem im a s v ije ta toga v rem ena. S jed n e s tran e , »gigant­sk i r a s t so c ija lizm a u SSSR«, s d ru g e s tra n e , »rušilačka kriza kap ita lizm a« . O snovu m e đ u n a ro d n ih p o litič k ih o dnosa čin i su ­kob d v a ju s is te m a , so cija lizm a u u sp o n u i k ap ita lizm a u rasu lu . B u ržo a zija p o k u šav a o ču v a ti sv o ju v las t p re la sk o m n a fašističke m eto d e v lad a n ja , u p eren e p rv e n stv e n o p ro tiv p ro le ta r i ja ta i do ­n jih slo jeva se lja š tv a . U d o k u m e n tu se u p ozorava d a velika sv je tsk a ek o n o m sk a k riza n e zn ači sam o » ra sp ad an je kap ita liz­m a«, v eć i »ofenzivu b u rž o az ije n a ra d n ič k u klasu«, nasilan po­k u ša j sp a ša v a n ja v las ti p re d u sponom ofenzive p ro le ta r i ja ta i š iro k ih m asa . IK K I o c je n ju je d a ra s tu faš izm a u N je m a čk o j p rid o n o s i d je lo v an je so c ija ld em o k rac ije , n e p okušava juć i izvr­š ili d u b lju ana lizu su š tin e nacizm a. T ešku ekonom sku i po litič ­k u ikrizu ze m lje povezuje s ra s to m p re tp o s ta v k i za revoluciju , n a ro č ito zbog p o ra s ta č la n stv a K P N jem ačke. Jač an je sitnobur- žoaskog nac io n also cija lističk o g p o k re ta IK K I shvaća kao revo- lu c io n iran je baze n jem ač k o g d ru š tv a . K om unisti t re b a ju ponu­d iti to j bazi p a ro lu o »narodno j revoluciji« , k o ris teć i se i ra s ­tom o tp o ra N ijem ac a p re m a o d re d b a m a V ersajskog ugovora.

U p ita n ju re v o lu c io n iran ja P oljske IK K I upozorava n a znače­n je »borbe u g n je te n ih nac ionalnosti« u p o ljsk o j U krajin i. Rad n ičk u p a r t i ju P o ljske naz iva »fašističkom «, a P o ljsku p a r ti ju so­c ija lis ta »socijalfašistim a«. U K in i v idi IK K I jač an je revolucije u »razvoju sovjeta« i C rvene arm ije , u Š p a n jo lsk o j u nac ional­n im p o k re tim a za sam o sta ln o s t K a ta lo n ije i B askije , u In d iji u m asovnom p o k re tu p ro le ta r i ja ta u sm je re n o m p ro tiv G handia i K ongresne s tran k e . Po ocjen i IK K I N jem ačka, P oljska, Ind ija

K om interna i taktika borbe »klase p ro tiv klase« f f g

i K ina im a ju sve p re tp o stav k e za revolucionarno djelovanje kom unističk ih p a r tija .

G lobalne p rilik e u sv ije tu , ističe IK K I, p o stav lja ju p red sv jet­ski p ro le ta r ija t jed n u osnovnu d ilem u: ili d ik ta tu ra buržoazije , ili d ik ta tu ra proletarijata. Zbog toga i ra s te o pasnost od agresi­je im p erija lis tič k ih sila n a SSSR kao snagu vodilju i oslonac sv jetskoj revoluciji. Sov je tsku zem lju francusk i im perijalizam politički i ekonom ski p lansk i o k ružu je P oljskom , R um unjskom , Finskom i d ržavam a č lan icam a M ale A ntante.

IK K I je sv jes tan ja č a n ja fašizm a u sv ije tu , i to prvenstveno »uz pom oć socijaldem okracije« , k o ja ža rko želi obnovu kap ita­lističk ih odnosa u sovjetskoj državi i »udarni je od red svjetskog im perija lizm a u p rip re m i in tervencije n a SSSR i sv jetsku revo­luciju«. Po ocjen i IK K I, snage socijaldem okracije pom ogle su izb ijan ju p rvog sv jetskog ra ta , »ugušile su revolucije« u N jem ač­koj, A ustriji, M ađarsko j, Ita liji i u F inskoj i p ridon ijele su in­tervenciji na SSSR u toku 1919. i u 1920. godini. Is te te snage b ra ­ne v e rsa jsk i sistem i po litiku »pacifizma«. N a vrlo preciznom popisu izda jn ičk ih socija ldem okratsk ih s tran a k a Jedanaestog p lenum a IK K I nalaze se sve znača jn ije s tran k e toga vrem ena, s ja sn o is ta k n u tim zah tjevom borbe p ro tiv njihova vodstva. U spješnu b o rb u p ro tiv fašizm a IK K I p ro p ag ira pom oću tak tike jed instvene fro n te »odozdo«. Izrič ito upozorava d a kom unis­tičke p a r tije tre b a ju odbaciti socijaldem okratsku p ra k su ob ra­ne osnova bu ržoaske dem okracije od fašizm a, budući da su oba ob lika v lasti pod jednako opasna po revoluciju .

Bilo je na P lenum u i d rugačijih re ag ira n ja njegovih sudionika. Tako je M anuiljsk i o tezi o fašizaciji v lasti buržoazije kao zna­ku k rize kap ita lizm a im ao drugačije m išljen je . Upozorio je su­dionike P lenum a d a tre b a odbaciti po jednostav ljen p ris tu p fa­šizm u kao neizbježnom obliku vlasti buržoazije u procesu ra s­p ad a n ja kapitalizm a. Takav p ris tu p podrazum ijeva fašističku vladavinu op tim alnom pogodnošću za revolucionarn i p revrat. Osim toga, upozorava M anuiljski, fašizam nije sam o »predznak ra sp ad an ja kapitalizm a«, već i oblik ofenzive buržoazije ko ja u sebi im a »elemente koji se m ogu od u p rije ti krizi«. In te resan t­na je i in tervencija p redstavn ika KP Ita lije Ruggera Grieca. U pozorio je d a razv itak fašizm a slabi radničku klasu, ali n je­govo m išljen je , kao ni m išljen je M anuiljskoga, tad a n ije u tje ­calo na većinsko o p re d je lje n je u IK K I.

Pokušaji d ijela snaga u kom unističk im p a r tija m a d a u to­ku 1931. ra zb iju dogm atizam i sek taštvo vodstva K om interne bili su u toku 1932. snažan im puls, spon tan i sv jetsk i an tira tn i i an tifa š is tičk i po k re t. V odstva kom unističk ih p a r ti ja i K om inter­ne prihvaćala su ga sporo i iz drugačijih m otiva od snaga so­cija ldem okracije i bu ržoaske dem okracije. Neki su is tak n u ti ko­m un isti b ili isk ljučeni iz p a r ti je od lukom IK K I je r su tak tiku jed instvene an tifaš is tičke p ro le te rske fro n te pokušali p rovesti u savezu s vodstv im a socijaldem okratsk ih snaga. Im a u komu-

Taktika borbe »klase protiv klase« f fg

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 1 2 0

n is lič k im p a r t i ja m a i n e ra z u m ije v a n ja o d n o sa k lasnog i nacio n aln o g u u v je tim a b o rb e p ro tiv fašizm a. K lasičan je p rim je r K ongres K P F ran c u sk e iz o žu jk a 1932, ko ji je zah tijev ao od F ra n ­cuza o d ric a n je o d A lzasa i L orena, o d T a lijan a d ije la T iro la, a od P o lja k a »koridora« u k o ris t N jem ačke. S v je tsk i kongres b o rb e za »mir, o d rž an u A m ste rd a m u u kolovozu is te godine, ok u p io je n a jp ro g re s iv n ije snage ra d n ič k o g p o k re ta , socija lde­m o k ra te i (kom uniste, sv jesn e ra tn e opasn o sti, a li iz različitih m o tiv a . Is to g se m jesec a o d rž a v a i S v je tsk i om lad in sk i kongres p ro tiv r a ta i fa šizm a, n a k o jem de le g ac ija K O I n a p a d a F ran c u s­ku i M alu A n tan tu zbog n jih o v ih »agresivnih« n am jera .

Is to m ta k tik o m n a s ta v lja i D vanaesti p len u m IK K I, održan od 27. ko lovoza d o 15. ru jn a 1932. C en tra ln i d o k u m en t P lenum a su Teze o m eđ u n a ro d n o j s itu a c iji i zadacim a sek c ija K o m u n istič ke in ternacionale. O cijen ivši sv je tsk u ek o nom sku k rizu kao dokaz k ra h a p o k u ša ja s tab iliz ac ije sv je tsk o g s is te m a kapita lizm a, u T ezam a se o p tim is tičk i g leda i n a p e rsp ek tiv u revolucije . Govo­ri se o u n u tra š n je m ra sc jep u u k las i buržoazije , o fašizm u kao za d n jem p o k u ša ju sp aša v an ja kap ita lizm a i o u sp o n u revolucio­n arn o g ra d n ič k o g p o k re ta . P osebno je p ro b lem a tič n a ocjena P len u m a o ra sp a d a n ju fa š is tičk e d ik ta tu re u svim on im ze m lja­m a u k o j im a , j e u sp o s tav ljen a p r i je izb ijan ja velike sv je tske ekon o m sk e krize . Is tiče m o tak v u o cje n u kao n a jp ro b le m a tič n i­ju za to š to je u seb i sad ržav a la u v je re n je o u sponu revolucio­n a rn ih snaga , a ne v las ti b u rž o ask e d em o k ra cije . IK K I n ije sh v atio n i p ra v u su š tin u v la s tite teze o ra sc jep u u k lasi b u ržoa­zije. N jegove k o rije n e nalazi u so cija ln o j, u m jes to u ideološkoj d im enziji.

IK K I jo š u v ijek n ije sv jes tan č in jen ice r a s ta an tifaš is tičk ih sn ag a p o d v odstvom n ac io n aln ih buržoazija . Svojim d o g m at­sk im i sek tašk im o d nosom p re m a vodećim snagam a socijalde­m o k ra c ije i bu rž o ask e d em o k ra c ije izo lirao je kom unističk i po­k re t o d d e m o k ra tsk ih sn ag a d ru š tv a , o d ra d n ič k e k lase i od na­cije . U T eza m a se zagovara ja č a n je »nacionalnorevolucionarnih« p o k re ta svugd je g d je p o s to ji n ac ionalno i ko lon ija lno p itan je . Ti se p o k re ti, p redvođen i k o m u n istim a, s u p ro ts ta v lja ju fašizm u, ali i d em o k ra tsk im sn ag am a n ac io n aln ih bu ržo azija i socijal­d em o k ra cije . U t im s u p ro ts ta v lja n jim a IK K I je v rlo često u nac ionalnom p i ta n ju p re d k o m u n ističk e p a r ti je p o stav ljao tak ­ve za h tje v e k o ji su v iše išli u p rilo g ja č a n ju nacionalističk ih nego d em o k ra tsk ih o p re d je lje n ja .

U Teza m a se p re d v iđ a sk o ro iz b ijan je revo luc ije u Š pan jo l­sk o j, n arav n o , s izraz ito k lasn im sad rža jim a , u Kini n jen o ši­re n je i ja č a n je , a u N jem ačko j »m asovna revo luc ionarna borba« p ro tiv fašizm a. Z ah tijeva se od n jem ač k ih kom u­n is ta ra d n a u b rz av an ju k rize n jem ačkog d ru štv a , u kojem u »jača fašizam Ikao izraz k o n ce n trac ije snaga bu ržoazije pro tiv revolucije«. Za P o ljsk u se u T ezđm a ističe da »ide p re m a revo­lucionarno j krizi«, Ja p a n se takvo j k rizi »približava«, In d ija i

Južna A m erika im aju usporen ije procese zbog slab ih kom unistič­k ih p a r ti ja . U SAD-u, Engleskoj i u F rancuskoj revolucionarni p okre t »zaostaje«. N em a u T ezam a p ravog odgovora na p itan je zašto u /u v je tim a » truljenja« k ap italizm a nem a u razvijenim zem ljam a revolucije p ro le ta r ija ta u usponu. K om unističke p a r­t ije treb a le su p rih v a titi tv rd n ju da fašizam i socijalfašizam »učvršćuju kapita lizam i d ik ta tu ru buržoazije«.

U T ezam a je i »objašnjenje« suštin ske razlike izm eđu pojm o­va fašizam i socijalfašizam . S ocijalfašizam je um jereno i zako­nom reg u liran o nasilje buržoazije, ističe se u Tezam a, a pod vodstvom vodećih snaga socijaldem okracije i libera lne buržoa­zije. Posebno je negativan u tjeca j »lijevog dem okratskog libe­ra lnog k rila buržoazije«, sastavnog d ijela socijalfašističke poli­tike u funkc iji d ik ta tu re financijskog kap itala . Fašizam je dio »reakcionarnog o tvorenog krila« u k lasi buržoazije i u snagam a socijaldem okracije . R azlikuju se sam o po m etodam a obrane od revolucije p od vodstvom kom unista . Z ato se u Tezajma odbacuje takva an tifa š is tičk a b o rb a ko ja bi očuvala osnove buržoaske p a rla m en ta rn e dem okracije kao »m anje zlo«.

Z ato je KP N jem ačke, u u v je tim a teške ekonom ske i političke k rize zem lje i ja č a n ja nacizm a, dobila zadatak po jačane borbe p ro tiv »ljevice« u socijaldem okraciji i »desnice« u v lastitim rc dovim a. U ov ladavan ju većinom širo k ih m asa n jem ački su ko­m un isti treb a li p ro p a g ira ti radničko-seljačku revoluciju i stva­ra n je radničko-seljačke sovjetske socijalističke republike. U na­cionalnom p ita n ju treba li su zah tijevati »dobrovoljno u jed in je­n je A ustrije i d rug ih n jem ačk ih oblasti« u veliku N jem ačku. KP F rancuske treb a la je p ro p a g ira ti b o rb u pro tiv versajskog s iste­m a, u ko jem je F ran cu sk a ig ra la glavnu ulogu, istica ti nacional­no u g n je tav an je Alzasa i L orena od s tran e francuskog im perija­lizm a i b o riti se p ro tiv u tje c a ja »reform ista« u radničkoj klasi. KP Poljske treb a la se b o riti p ro tiv »nacionalnih p re d rasu d a poljskog radn ika , se ljak a i sitn e buržoazije«. Tako je nacionalno p itan je svedeno n a »sredstvo« revo luc ion iran ja m asa.

Bilo je n a P lenum u i p o k u ša ja ub lažavanja sad ržaja tak tike b o rbe »klase p ro tiv klase«. T ako je O tto K uusinen, istaknu ti p red stav n ik finskog kom unističkog p o k re ta i član IK K I, upo­zorio n a m ogućnost p rovedbe tak tike jed instvene fron te bez fo rs ira n ja kom unističk ih koncepcija. Predložio je m ogućnost su­ra d n je kom u n ista s vodstv im a nižih organizacija socijaldem o­kracije . E rn s t T halm ann je u m eđuvrem enu shvatio da re fo r­m ističk i s ind ika ti n isu sam o »škola reform izm a«. Indikativno je i upozoren je K lem enta Gottvvalda, istaknu tog rukovodioca KP čehoslovačke, o p o treb i poštiv an ja »proleterske dem okracije« u bo rb i za ra dn ičku klasu. M eđutim , i ova su upozorenja ostaia bez o d jek a u IK K I.

U sk ladu s g led ištim a D vanaestog p lenum a IK K I bili su i zaključci sas tan k a p redstavn ika kom unističk ih p a r ti ja zapadne E vrope u studenom is te godine. U ce n tru je n jihova in teresa

Taktika borbe »klase protiv klase« f21

b ila m o g u ćn o st r a ta p ro tiv SSSR-a, k o ju je treb a lo para liz ira ti p o jač an o m b o rb o m k o m u n ista p ro tiv osnova v e rsa jsk o g m irov­nog sis tem a. D o m in ira ju ćo j d o g m atsk o j i sek tašk o j sv ije sti ta ­d ašn jeg v o d stv a K P N jem a čk e u sp je h p a r ti je n a izborim a u s tu d en o m is te godine i šes t m iliju n a dob iven ih g lasova n isu bili s ignal n u žn o s ti izm jen e tak tik e . O b ratn o , bu d u ći d a su u isto v rijem e n a c is ti izgubili o ko dv a m iliju n a b irač a , vodstvo n je ­m ač k ih k o m u n ista oc ijen ilo je re z u lta te izb o ra kao početak k ra ja n ac ističk o g u sp o n a , a ek o n o m sk u k rizu u zem lji kao po­tica j revo luc iji p ro le ta r i ja ta . U m jesto b o rb e za š iro k u an tifa ­š is tič k u p ro le te rsk u f ro n tu »odozgo« i »odozdo«, ako već nisu sm je li ići š ire o d te koncepcije , n jem ač k i su ko m u n isti postav ili z a h tje v s tv a ra n ja »Crvenog ra d n ič k o g fron ta« . B ilo je i o tp o ra u n izu za p ad n o e v ro p sk ih k o m u n ističk ih p a r t i ja takvom sektaš- kom p ris tu p u so cija ld em o k rac iji i o s ta lim d em o k ra tsk im i an ­tifa š is tič k im sn ag a m a u d ru š tv u . T ako je p o ljsk a k o m u n istk i­n ja V era K o strzew a u p u ti la p ism o IK K I u k o jem u se s u p ro t­s tav ila u p o tre b i naziva »socijalfašisti« za snage so c ija ld em o k ra ­c ije . P o ljsk a so c ija lis tič k a p a r ti ja , ističe K ostrzew a, sp re m n a je b o riti se p ro tiv fašizm a, a n je n u sp je h ovisi od p o n aša n ja ko­m u n ista . N jen je is tu p IK K I ocijen io kao » trock ističko o p re­d je ljen je« .

Is tra ž iv ač i ovog p e r io d a ra zv itk a K o m in tern e s razlogom u po­zo rav a ju d a se u bazi kom u n ističk o g p o k re ta već 1932. počela k o n c ip ira ti ta k tik a b o rb e za je d in s tv e n u a n tifa š is tičku pro le ter­s k u fro n tu . M eđu tim , ne b ism o je sm je li sh v atiti kao o p re d je ­l jen je za su ra d n ju s vodstv im a so c ija ld em o k racije , već kao p ro ­vedbu k lasnog je d in s tv a isk lju č ivo »o dozdo « i p ro tiv buržoazije kao klase. K om u n ističk i p o k re t u laz i u 1933. s n ep ro m ijen je ­nom g lobalnom tak tik o m . P očetkom s ije čn ja o d ržan a je u Esse- n u K o n fere n cija ev ro p sk ih k o m u n ističk ih p a r ti ja , i to: F ran cu s­ke, N jem ačke, A ustrije , E ngleske , I ta lije , Poljske, B elgije, Će- hoslovačke i L uksem burga . M otiv n jen a saz ivan ja jc ind ikati­van: d ese to g o d išn jica o k u p ac ije R u h ra od s tra n e F rancuske, ko­ja je o k a ra k te r iz ira n a k ao okosn ica an tiso v je tsk o g o k u p lja n ja u E vrop i i v e rsa jsk o g sistem a. U c e n tru in te re sa K onferencije bili su p rob lem i: ja č a n je nac ionalizm a i šovinizm a, p ro b lem jač an ja p ro le te rsk o g in tern a cio n alizm a i o b ra n e SSSR-a. Dogovor je bio da se pruži pom oć b o rb i fran cu sk ih ra d n ik a i se ljaka , jač a so lid a rn o s t s n jem ač k im ra d n ic im a u b o rb i p ro tiv n ao ružan ja , ali se n igd je ne sp o m in je značen je za jedn ičke b o rb e evropske ra d n ič k e k lase p ro tiv fašizm a i nacizm a. P ažn ja je u sm je rena n a ra z b ija n je versa jsk o g sistem a, a u n u ta r takvog zah tjeva p re d v iđ a se b o rb a ev ropsk ih k o m u n ista za p rip a ja n je N jem ač­koj više su s je d n ih p o k ra jin a d rug ih zem alja u c ilju » razbijan ja v e rsa jsk o g s is te m a i p rid o b iv an ja n jem ačk ih m asa«. K onferen­c ija za h tije v a d a se u p ro c esu revo luc ionarne tran sfo rm ac ije E vrope N jem ačko j p rip o je s lijedeće ob lasti: zapadna Poljska, A u strija , d io p o ljsk e Š lezije, S udeti, a ispravci g ran ica treb a ju se p rovesti i za d ruge ev ropske zem lje. N ije teško dokučiti ka­

Kom interna i taktika borbe »klase p ro tiv k lase* f22

Taktika borbe »klase protiv klase« 123

kav su d o jam ostav ili ovi zaključci n a radn ičku klasu i široke m ase zem alja čiji je državn i in teg rite t doveden u p itan je.

Dolazak Hitlera na vlast i

komunistička taktika

K ada je 31. s iječn ja 1933. H itle r došao na čelo n jem ačke d rža­ve, IK K I je ta j događaj ocijen io kao »norm alnu po javu u uvje­tim a k rize kapitalizm a«. M eđutim , m ije n ja se reag iran je baze evropskog radn ičkog p o kre ta . S edam socijalističk ih p a r ti ja za­padne E vrope 6. veljače u p u ću ju poziv vodstv im a SRI i Komin- te m e n a za jedn ičku b o rb u p ro tiv fašizm a. V odstva kom unistič­k ih p a r t i ja N jem ačke, F rancuske i Poljske 13. veljače upućuju poziv snagam a socijaldem okracije n a b o rb u pro tiv fašizm a. Prvo re ag ira vodstvo SRI. 19. veljače poziva sve radn ike sv ije ta u bo rb u p ro tiv fašizm a. Iz ja v lju je sp rem n o st p regovara ti s IK K I na tem elju p re th o d n o g dogovora cen tra ln ih vodstava i vodstava p a r ti ja o k o n cip ira n ju jed instvene an tifaš is tičke p ro leterske fro n te . T ek n ak o n usug lašavan ja gled išta u vodstvim a, ističe se u p rijed lo g u SRI, m oguće je p ris tu p iti i p rovedbi nove tak tike u bazi radn ičkog p o k re ta . Očito je SRI n asto ja la izbjeći njenu provedbu b ez p re th o d n o p reciz iran ih osnovnih političk ih op re­d je lje n ja IK K I. SR I ne v je ru je svojim idejn im p ro tivn icim a ko­m u n istim a, kao n i on i n jo j, a u m eđuvrem enu je u N jem ačkoj došlo do p a lje n ja R eich taga u ožujku 1933. i do početka progo­na is ta k n u tih p red stav n ik a socijaldem okratskog i kom unističkog d ijela n jem ačkog radn ičkog po k re ta . N ejed instvo radničke klase olakšalo je p u t o tvo renom te ro ru nacizm a.

Početkom ožu jk a 1933. P redsjedn ištvo IK K I rasp rav lja lo je o p rilik am a (u N jem ačko j i n a osnovi re fe ra ta F ritza H etckerta , kom unističkog poslan ika u R eichtagu i č lana IK K I, donijelo rezoluciju O su vrem en o m položaju u N jem ačko j. U n jo j se na sam om p o če tku k o n s ta tira da je tak tik a KP N jem ačke do do­lask a H itle ra n a v las t b ila ispravna, a da je njegov uspon »norm alna« po java u u v je tim a krize kapitalizm a i nejed instva ra d n ič k e k lase . Z ahvalju jući d je lovan ju vodstva n jem ačke so­cijaldem okracije , ističe se u Rezoluciji, um jesto revolucije p ro ­le ta r ija ta pobijed io je nacizam . V ersajsk i sistem opljačkao je N jem ačku i p rid o n io je »eksploziji nacionalizm a i šovinizma«.

U porište nacističkoj d ik ta tu ri P redsjedn ištvo IK K I vidi u sitno- bu ržoask im m asam a g rada i u seljaštvu . Dolazak H itlera na v last P redsjedn iš tvo IK K I o c je n ju je kao početak građanskog ra ta . U m jesto široke jantifašističke fro n te zahtijeva provedbu tak tik e b o rb e »klase p ro tiv klase«, je r je u njem ačkom društvu p risu ta n »ubrzani tem po razv itka p rem a pro lete rsko j revoluci­

K om interna i taktika borbe »klase pro tiv klase* 124

ji«. KP N jem ačke dob ila je z a d a tak s tv a ra n ja širo k e jed instvene p ro le te rsk e fro n te k o m u n ista i so c ija ld em o k ra tsk ih m asa ra d ­n ik a »odozdo«, k ao p rip re m n o g o b lik a »oružanog ustanka« .

IK K I je poziv SR I od 19. veljače n a s tv a ra n je jed in stv en e an ­tifa š is tič k e p ro le te rsk e f ro n te sh v atio kao o p asn o s t za revoluci­ju . B o jao se ja č a n ja u tje c a ja so c ija ld em o k rac ije , ali i »desnih sk re ta n ja« u k o m u n ističk im p a r ti ja m a . O tpori d a ljn jo j p roved­bi ta k tik e b o rb e »klase p ro tiv klase« ra s tu u vodstvu K o m in ter­ne, a p o seb n o u bazi k o m unističkog p o k re ta . IK K I je 5. ožu j­ka 1933. u p u tio p ro g las p ro le ta r i ja tu cijelog sv ije ta pod r je č i­tim naslovom : Za je d in s tv e n u fro n tu pro letarija ta . U n jem u fa­š izam o c je n ju je k ao »otvorenu d ik ta tu ru « b u rž o azije n a d p ro ­le ta r ija to m . O snovnu za p rek u s tv a ra n ju je d in stv en e p ro le te rsk e fro n te v id i u jponašan ju v o d stv a so c ija ld em o k racije , ko je je i dovelo do p o b je d e faš izm a u N jem ačk o j. U Proglasu se is tiče da su k o m u n ističk e p a r t i je b ile u v ijek »sp rem ne n a za jedn ičku bo rbu« s m a sa m a so cija ld em o k rac ije p ro tiv »kap ita la i fašiz­m a«. U Proglasu se o tv a ra m ogućnost »posredovanja« socija l­d e m o k ra tsk ih s tra n a k a u svakoj zem lji u sp o ra zu m ije v an ju s k o m u n istim a , k o ji n e k a se »uzdrže od n a p a d a n a socijaldem o­k ra tsk e o rg a n iz ac ije dok za jed n o n astu p aju « . Bez o b zira n a re ­z u lta te p reg o v o ra , ističe se u Proglasu, k o m unisti tre b a ju odm ah p ris tu p iti su ra d n ji s ibazom so c ija ld em o k racije . IK K I u b iti n ije re k ao n iš ta novo š to bi p o tak lo so c ija ld em o k rac iju na su ra d n ju s k o m u n istim a. Desilo se o b ra tn o .

V odstvo S R I je 6. o žu jk a 1933. d a lo u p u tu svojim p rid ru ž e­n im p a r ti ja m a č la n ic am a d a o d b iju p rijed lo g IK K I. U toku t ra v n ja i sv ib n ja razv ila se u v odstvu SR I p o litič k a b o rb a u p ita n ju d a ljn je g od n o sa p re m a k o m u n istim a. D esnica o d b ija su ra d n ju , š to se re f le k tira n a p o n a ša n je m nogih socijaldem o­k ra tsk ih s tra n a k a . B ritan sk i la b u ris ti iz jed n ačav a ju b o rb u p ro ­tiv fašizm a i 'kom unizm a, so c ija ld em o k rac ija čehoslovačke t r a ­ži od k o m u n ista d a n a jp r i je p rih v a te b o rb u za očuvan je tekovi­n a b u rž o ask e dem o k ra c ije , a a u s tr i js k a i f ra n c u sk a p rih v ać aju ta k tik u jed in s tv en e p ro le te rsk e fro n te sam o n a m eđunarodnom planu .

U p ro ljeć e 1933. ponovo re ag ira baza evropskog kom u n istič­kog p o k re ta . CK K P Č ehoslovačke, F ran c u sk e i E ngleske traže od IK K I p regovore s vodstvom SR I o za jedn ičko j b o rb i pro tiv fašizm a. U sv o jim ana lizam a p rilik a u sv ije tu IK K I u isto v rijem e o c je n ju je da je fa š izam p rev ladao gotovo u svim zem ­ljam a E vrope. U lip n ju 1933. n a in ic ija tiv u kom unista , a p r i­druž ili su im se i m nogi so c ija ld em o k ra ti i is ta k n u ti evropski in te lek tu alc i, sazvan j e u P arizu S v je tsk i an tifa š is tičk i kongres. N jegova je p la tfo rm a b ila a n tira tn a i an tifa š is tičk a , bez p o k re­ta n ja ideoloških razlika. U s rp n ju je u P arizu o d rž an i S vje tsk i kongres m ira , a u kolovozu se s tv a ra jed in stv en i Sv je tsk i ko­m ite t p ro tiv ra ta i fašizm a. K ongres SRI, o d rž an u kolovozu is­te godine u P arizu , o d v ijao se u znaku sukoba snaga desn ica i ljev ice u n je n u vodstvu . L ijeve snage n jen ih članica, posebno

Taktika borbe »klase protiv klase< 125

u F rancusko j, I ta liji, Š panjo lskoj, Belgiji i u A ustriji, zagova­ra le su su ra d n ju s kom unistim a i počele su je u svojim zem lja­m a provod iti. Postupno slabe neke p red rasu d e u bazi socijal­dem okra tskog i kom unističkog d ijela radničkog pokre ta . Za­jedn ičk i se n as tu p a n a S v je tskom om ladinskom kongresu m ira u P arizu u ru jn u 1933. i u o b ran i D im itrova, koji je trebao pos­lužiti n ac istim a u L ajpciškom procesu (23. IX — 23. X II. 1933) u b o rb i p ro tiv kom unizm a. B raneći se p red nacističk im sudom , D im itrov je jav n o pozvao kom uniste i socijaldem okrate na za­jed n ičk u b o rb u p ro tiv fašizm a i nacizm a, na s tv aran je jed instve­ne an tifa š is tičk e p ro le te rsk e fron te »odozgo« i »odozdo«. U p ro­sincu 1933. Sv je tsk i s tuden tsk i kongres u Bruxellesu podigao je glas p ro tiv fašizm a, jed a n u nizu p ro tes ta dem okra tsk ih snaga sv ije ta u snažnom an tifašističkom pokre tu .

Kako re ag ira IK K I n a ove procese? T rinaesti plenum , posljed­n ji u njegovoj povijesti, održan od 28. studenog do 12. p rosin­ca 1933, u svojim o p re d je lje n jim a n iš ta ne m ijen ja u globalnoj tak tic i kom unističkog pokre ta . Iz niza re fe ra ta izdvajam o onaj n a jzn ača jn iji. Fašizam, ratna opasnost i zadaci kom un is tičk ih partija , ko ji jc p roč itao O tto K uusinen. U n jem u sc ističe da se u 1933. zao štrav a k riza »cjelokupnog kapitalizm a« i jača »novi revo lucionarn i val«, po in tenzitetu , sad ržajim a i po uv jetim a raz­v itka sličan onom e iz v rem ena 1919— 1923/24. Cijeli se sv ije t na­lazi »neposredno p red prijelazom svjetske ekonom ske krize u sv je tsku revo lucionarnu krizu i u p redvečerje novog, drugog ko­la ra to v a i revolucija«. O dbacujući gledište da uspon nacizm a u N jem ačko j ja č a re ak ciju n au š trb dem okracije u svijetu , u re­fe ra tu se njegov uspon povezuje s ub rzavanjem p rocesa revolu­c io n ira n ja m asa . F ašističke m etode vladavine pridon ijet će svla­d av an ju iluzija širok ih m asa u buržoasku dem okraciju , ra sk rin ­k at će faš is tičku ideologiju , a naročito n jen a šovinistička op re­d je lje n ja u sm je re n a p re m a ra tu i o svajan jim a.

S u štin a globalnog tak tičkog o p re d je lje n ja IK K I s k ra ja 1933. sad ržan a je u slijedećem stavu: nem a pu ta natrag od fašizm a prem a buržoasko j dem okraciji! A ntifašistička b o rba p ro le ta ri­ja ta m ože b iti sam o građansk i ra t izm eđu buržoazije i p ro le ta­ri ja ta , za »vlast sovjeta, za d ik ta tu ru pro le ta rija ta« . U sklopu takv ih o p re d je lje n ja b o rb a za provedbu tak tik e jed instvene an­tifa š is tičke pro le terske fro n te nužno se sužava na aspek t klas­nog o b raču n a s buržoazijom , onom fašističke i onom an tifašis­tičke o rijen tac ije .

Prvi znaci sm iriv an ja sv jetske ekonom ske krize 1933. u refe­ra tu su ocijen jen i kao »stan je izvjesne kolebljive depresije«, bez znakova m ogućnosti obnove kap italističke stabilizacije . In ­tere san tn o je upozoriti da ovaj plenum IK K I više ne proglašava F rancusku okosnicom sv jetske reakcije , već Veliku B ritan iju . U zroci tom zaokre tu u ocjenam a IK K I isključivo su rezultat tad a pojačan ih nap o ra SSSR-a za obnavljan jem dip lom atsk ih i idrugih veza s F rancuskom i izrazito pogoršan ih odnosa s Ve­likom B ritan ijom . U re fe ra tu se očekuje rad ika lizac ija širokih

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 126

m asa u z e m lja m a fa š is tičk e d ik ta tu re , ili p o d u tje c a je m n je ­m ačkog nac izm a, d o k je u z e m lja m a g d je jo š n ije uveden faš is­tičk i ob lik v las ti — izraženo je u v je re n je — to m oguće sp rije ­čiti ak o k o m u n ističk e p a r ti je »slom e u tje c a j so cija ld em o k raci­je«, tj . ak o p ro le ta r i ja t u sp iju p rid o b iti n a p la tfo rm i g ra đ an ­skog ra ta . K ao n a js la b ije k a r ik e sv je tsk o g k ap ita lis tič k o g s is te ­m a o c je n ju ju se K ina i Š p an jo lsk a . Za ovu d ru g u čak se govori o e ta p i p re ra s ta n ja bu rž o ask o -d e m o k ratsk e revo lucije u p ro le te rsk u , sh v ać aju ći p ad m o n a rh ije u Š pan jo lsk o j kao za v rše ta k p rv e re v o lu c io n arn e e tap e . M ožda b i ova o cjen a iz re fe ra ta T rin a esto g p len u m a IK K I m ogla poslužiti i analizam a zb iv a n ja u šp an jo lsk o m g ra đ an sk o m ra tu 1936— 1939.

U pozoravam o n a jo š neke zn a ča jn e o cjene P lenum a. P rva jc su š tin a p o jm a fašizm a. P lenum je d e f in ira ovako: »Otvorena te ro r is tič k a d ik ta tu ra naj re ak c io n a rn i j ih, n a jšo v in is tič k ijih i n a jim p e rija lis tič k ijih e le m e n a ta fin an c ijsk o g kap itala« , ocjena ko ju m ožem o nać i u svim d o k u m en tim a K o m in tern e od n jena Č etv rtog k o n g resa 1922. I s ta je i n jegova so cija ln a osnovica: s it­n a b u rž o az ija , se ljaš tvo , sluge, činovnici, d ek la siran i elem enti velikih g rad o v a i d ijelov i ra d n ič k e k lase.

D ruga je o c je n a P lenum a ta k o đ e r v rije d n a pažn je . Is ta k n u to je da nek e k ap ita lis tič k e zem lje u k riz i neće p rijeć i n a fašističk i ob lik v ladavine . O dbačeno je au to m a tsk o povezivanje krize k ap i­ta lizm a i fa š is tičk e v ladav ine b u ržoazije . U tak v im u v je tim a ko m u n isti ne sm iju b ra n it i tekovine bu rž o ask e d em o k ra cije od fašizm a. T re b a ju je ru š iti , k ao i u u v je tim a faš is tičke vladavi­ne. N ova rev o lu c io n arn a v las t ne m o ra u je d n o b iti i d ik ta tu ra p ro le ta r i ja ta , o v isno o k o n k re tn o j s itu a c iji u svakoj zem lji.

U d o k u m en tu B o rb a p ro tiv ra tne opasn o sti i a n tiso v je tske in ­te rve n cije p o s to ji i o c je n a P len u m a o N jem ačko j kao glavnom izazivaču b udućeg ra ta u E vrop i. Z ato se u n jo j tre b a u b rzati re v o lu c ija p o jač an o m b o rb o m p ro tiv u tje c a ja so cija ld em o k ra­c ije u ra d n ič k o j k lasi. U ra tu se m o ra ju kom unističke p a r tije razv ijen ih k ap ita lis tič k ih ze m alja p rip re m a ti za »neposredan so­c ija lis tič k i p re v ra t« , lom eći u tje c a j so cija ld em o k racije , »glav­nog u p o r iš ta bu rž o az ije i u fa š is tičk im zem ljam a«. Iz takvog o p re d je lje n ja s lijed i i za h tje v za s tv a ra n je m jed in stv en e an tifa ­š is tič k e p ro le te rsk e fro n te sam o »odozdo«, p ro tiv »socijalfašiz- ma« i nov ih izd a ja so c ija ld em o k rac ije u N jem ačko j i u A ustriji.

U d isk u s iju se n a ^Plenumu u k lju čio i M axim illian Horvvitz, is ta k n u ti p o ljsk i k o m u n ist i č lan IK K I, zadužen za ana lizu u v je ­ta ra d a b a lk a n sk ih k o m u n ističk ih p a r ti ja . On tv rd i d a se rad tih p a r t i ja o d v ija u u v je tim a »oštre k lasn e borbe« i »oštrih im p erija lis tič k ih su p ro tnosti« . U koliko je pod po jm om »oštre k lasn e borbe« pod razu m ijev ao te ro r b a lk a n sk ih nac ionaln ih b u r­žoazija n a d k o m u n istim a, p ro c je n a je b ila točna . U koliko je m islio n a p o ra s t re v o lu c io n arn ih p ro c esa u bazi d ru štv a , toga n ije bilo . B ilo je nečega drugog, š to IK K I n ije brinu lo , a to je p o jač an i šovinizam i sep a ra tiza m . Is to je tak o p ro b lem a tič n a i

Taktika borbe »klase protiv klase« 127

njegova ocjena da u svim balkansk im zem ljam a posto je »različi­te fo rm e fašističkog režim a«. N ije nam poznato na tem elju ko­jih po k azate lja je re fe ren t usp io na ovim p ro sto rim a uočiti »polet revolucionarnog radničkog i seljačkog pokre ta« . Možda na tem elju po jačane d je la tn o sti sep ara tis tičk ih organizacija . Re­fe ren t je posebno im presion iran usp jesim a KP Bugarske, koja im a za sobom »većinu radn ičke klase«, što je b ila izm išljotina u u v je tim a fašizacije zem lje i d je lovan ja vodstva kom unistič­ke p a r ti je u inozem stvu. R eferen t ističe da bi u drugom ciklusu revo lucija B alkan m ogao im ati veliko značenje zbog prelam a- n ja u n jem u niza im perija lis tičk ih in teresa. Posebno će biti in te re san tn a B ugarska , k o ja je »jedina poražena zemlja« u p r­vom sv jetskom ra tu . T a o cjena upuću je na za in te resiranost IK K I za isk o riš ta v an je nacionalnog p ita n ja u ovoj zem lji u od­nosu n a n jen e susjede. 0 to m p o d a tk u tre b a voditi računa kada se is traž u je pov ijest KPJ.

Za n jen o bo lje razum ijevan je znača jna je oc jena re fe ren ta o suštin i d ik ta tu re u Jugoslav iji, zavedene 6. s iječn ja 1929. Ona je yvo jnofašistička« , ali bez m asovne osnovice, k o ja se n ije u sp je­la fo rm ira ti zahvalju jući »bum om razvitku revolucionarnog pok­re ta , n aro čito seljačkog u nacionalno ugn jeten im oblastim a«. S to je re fe ren t okvalificirao kao »revolucionarni pokre t«? Mis­lio je n a po jačan e diverz ije sep ara tis tičk ih p o k re ta u H rvat­skoj, M akedoniji i na Kosovu i M etohiji, š to su ih poticali im­p erija lis tičk i in te re si susjedn ih zem alja i n jihovih saveznika N jem ačke i Ita lije . U Jugoslav iji re feren t vidi »zam iranje« ra d ­ničkog po k re ta , š to je d obrim d ijelom i točno, ukoliko se pod tim po jm o m podrazum ijeva d je lovan je vodstva KPJ. U n jo j je, ističe re fe ren t, tek 1932. »stvoreno pošteno revolucionarno vod­stvo«, p odrazum ijevajući pod pojm om »poštenog vodstva« ono oslobođeno »desnog oportunizm a« i »oportunističkog sektaš- tva«. Tako »pročišćena« u svom e vodstvu, treb a la je K PJ nadok­nad iti k ašn jen je za »revolucionarnim « p o kre tom seljaš tva i š tra jk a šk im p o k re to m radn ičke klase. Gdje su neuralg ične toč­ke nac ionalnog p ita n ja n a B alkanu? R eferent ih vidi u: Dobru- dži, B esarab iji, B ukovini i u T ransilvaniji, p o d ru č jim a za koje je bio za in te resira n SSSR.

Z avršn i govor K uusinena ob ilu je pozivim a n a b o rb u p ro tiv šovinizm a kao osnovnog tem elja fašističke ideologije. M eđutim , tre b a ga an a liz ira ti u kon tekstu globalnih tak tičk ih op red je lje­n ja T rinaestog p lenum a IK K I. T reba voditi ra ču n a o Kuusine- novu zah tjevu d a se kom unisti »ugnjetačke nacije« <m ora ju za­lagati za p ravo n aro d a na sam oopred je ljen je do o tcjep ljen ja. T reba dobro p ro a n aliz ira ti n jegov zahtjev o upućivanju poziva ugn je ten im n ac ija m a n a s tv a ra n je »vlastitih državnih granica, za d ržav n u sam ostalnost« , za o tc jep ljen je od ugn jetačke države, za izgon »tuđih činovnika« itd .

Ovakav način realizac ije p ra v a n ac ija na sam oopred jeljen je do o tc je p lje n ja m ogao je sam o p ridon ije ti jač an ju nacionalizm a i šovinizm a u redovim a u gn je ten ih nac ija i nacionalnih m an ji­

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 128

n a i dovesti do o b ra tn e re ak c ije »ugn jetačke nacije« od one ko­ju jc očekivao T rin a es ti p len u m IK K I. P rim ije n je n n a uv jete jugo slav en sk e d ržavne za jedn ice , im ao b i k a ta s tro fa ln e p o slje d i­ce n a b o rb u K PJ p ro tiv faš izm a i nacizm a. M eđutim , ovo o p re ­d je lje n je T rin a esto g p len u m a IK K I n ije i je d in o koje je im alo tešk e p o slje d ice n a c je lo k u p a n kom u n ističk i dio sv jetskog ra d ­n ičkog p o k re ta . N jegova p o im a n ja su š tin e fašizm a i nacizm a, o d n o sa p re m a vodećim sn ag a m a so c ija ld em o k rac ije i bu ržoazi­je d e m o k ra tsk ih i a n tifa š is tič k ih o p re d je lje n ja , svela su o b jek ­tivno k o m u n ističk e p a r t i j e i n jihove p o p ra tn e o rgan izac ije na izo lirane sek te.

D ovoljne sam e sebi k o m u n ističk e su p a r ti je već 1928. odbače­ne n a p e r ife r i ju u k u p n ih d ru š tv e n ih k re ta n ja u sv ije tu i u po­jed in im ze m lja m a . Ovaj d io sv je tsk o g rad n ičk o g p o k re ta sam je sebe u d a ljav a o od k lase i od nac ije , od v ita ln ih p ro b le­m a v re m e n a u k o jem se o d v ija la velika sv je tsk a ekonom ­sk a k riza , u sp o n (fašizm a i n ac izm a i g lobalno pov lačen je de­m o k ra tsk ih sn ag a d ru š tv a . 0 cje lo k u p n o m p erio d u ra zv itk a K o­m in te rn e , od n je n a o sn u tk a u o žu jk u 1919. do k ra ja 1933. godi­ne, s razlogom se m ože za k lju č iti d a je v rijem e n jen e g lobalne ta k tik e b o rb e »klase p ro tiv klase« o stav ilo n a jn e g a tiv n ijc p o slje­dice na sve n jen e sekcije . Čak ni v rijem e » ra tnog kom unizm a« izm eđu 1919. i 1921. n ije tak o ra zo rn o d jelovalo. Razlozi d a jc v o d s tv o K o m in te rn e p rih v a tilo ovako ra d ik a ln u tak tičk u o ri je n ta c iju t re b a ju se p rv e n stv e n o traž iti u tad a šn jim k re ta ­n jim a u so v je tsk o j p a r ti j i i d ru š tv u . M eđutim , tre b a ju se tr a ­žiti i u č in jen ic i d a su tak v a o p re d je lje n ja re la tiv n o lako p rih ­v aćena u svim k o m u n ističk im p a r ti ja m a , p a tak o i u KPJ. R azloge to j č in jen ic i tre b a m o tra ž iti u o b jek tiv n im m ogućnostim a ko m u n ističk ih p a r t i j a to g a v re m e n a d a se a u to ri te tu sovjetske p a r ti je u K o m in te rn i su p ro ts ta v e sam o sta ln im rje še n jim a i o p re d je lje n jim a . T akv ih p a r t i ja u to v rijem e nem a. Sve su pod u tje c a je m a u to r i te ta vodeće snage o k to b a rsk e revolucije , i kako se m ije n ja odnos snaga u n jo j, m ije n ja ju se i o p re d je lje n ja v od stv a K om in terne . M a koliko ova slik a s ta n ja u kom unistič­k im p a r t i ja m a to g a v re m e n a d je lu je po razno , tre b a je shvatili kao e ta p u u p ro cesu saz rijev an ja cje lokupnog kom unističkog p o k re ta , k o ji t ra je i danas . D rugi sv je tsk i r a t b it će velika škola sv ih k o m u n ističk ih p a r ti ja , p ro b n i kam en n jihove sposobnosti tra ž e n ja v la s titih r je še n ja i o p re d je lje n ja . V rijem e izm eđu 1927. i 1934. n ije p ru ž a lo u v je te za tak a v razv itak .

Izbor građe

Iz tezaStvaranje trustova, racionalizacija i naši zadaci u sindikatima

sedmog proširenog plenuma IKKI-e (22. XI — 16. X II 1926)

Protivnici englesko-ruskog kom iteta uopšte i protivnici taktike Cr­vene Sindikalne Internacionale tvrde naročito, da je kriza englesko-rus­kog kom iteta nastala zahvaljujući pretencioznom držanju Centralnog Sindikalnog Veća Sovjetske Unije i njegovom »nezakonitom« mešanju u stvari engleskih saveza i t.d. Socijaldemokratska teorija o nemeša- nju radnika jedne zem lje u stvari koje se tiču radnika druge zem lje, stoji u oštroj suprotnosti sa idejom Internacionale i klasne solidarnosti. Revolucionarni radnici m ešali su se. mešaju se i mesaće se i u bu­duće u stvari radnika bilo koje zem lje zbog toga, da bi ih pomogli u borbi protiv njihovih eksploatatora. Teorija nemešanja, koja je samo jedan odražaj odnosa među buržoaskim državama, mora se najodluč­nije pobijati i na prim eru borbe u Englesko-ruskom komitetu jasno po­kazati širokim radničkim masama razlike između obeju taktika — tak­tike revolucionarne i taktike reform ističke.

Taktika jedinstvenog fronta nije se nikada sastojala u tom e, da se uspostave prija teljske veze između vođa raznih zem alja. Taktika jedin­stvenog fronta ima za cilj, da sakupi radnike raznih pravaca i raznih ze­malja na terenu stvarne borbe i da uspostavi m ost između revolucio­narnih radnika i onih radnika koji se nalaze u reform ističkim organiza­cijam a. Upravo u tom e se sastoji glavni cilj taktike jedinstvenog fronta.

Klasna borba. god. II. siječanj 1927, br. 2, str. 25—26, (77—78)

1

2Iz teza

O međunarodnom položaju 1 zadacima Komunističke internacionalesedmog proširenog plenuma IKKI-e

Razvitak međunarodnih odnosa u poslednje vrem e potvrđuje onu ocenu koja je donesena na pretposlednjem proširenom plenumu Komin­terne. Nesum njiv je — uprkos nekih izjava vođa opozicije (Zinovjeva, Trockog, i t. d.) — fa k t s ta b iliz a c ije kap ita lizm a (porast svetske proiz­vodnje, porast međunarodnog prometa robe, stabilizacija valuta, i t. d.). Nesum njiv je , s druge strane, d e lim iča n i ne s ta la n ka ra k te r ove s ta b i­liza c ije , što se izražava u grozničavoj promeni konjunkture, u krajnjoj neravnomernosti razvitka, u ogromnoj protivrečnosti između proizvo­đačke sposobnosti produkcionog aparata i stvarnog obima proizvodnje, u hroničnoj besposlici, koja je po svojoj veličini jedan Izuzetak. Kao oso­bito važne fakture kod razbijanja breše u procesu stabilizacije kapitaliz­ma treba brojati i: Izgradnju socijalizma u S. S. S. R., raspad engleskog kapitalizm a, do sada neviđeno pooštravanje klasne borbe u Engleskoj i veliku nacionalnu revoluciju u Kini.

Da bi se opredelila taktika komunističkih partija u sadanje doba, ne treba postaviti pitanje stabilizacije kapitalizma u njegovom opštem obliku.

Ako pokušaji buržoazije za stabilizacijom van z e m lje idu po liniji borbe za spoljne p ijace, u u n u tra š n jo s ti zem lje ti pokušaji znače — sa klasnog stanovišta — pojačavanje p ritiska nad radničkom klasom i širokim m asam a radnog naroda uopšte, sm anjivan je njihovog udela u celokupnom nacionalnom dohodku i jako povećanje eksploatacije rad­nih m asa. Taj proces javlja se u raznim oblic im a i nalazi svoje granice, pre svega, kod različ itog stepena otpora sam e radničke klase. Ovde se ekonom ija neposredno bori sa politikom i sam proces stabilizacije postaje p itan je klasne borbe.

Kom unistička Internacionala sm atrala je i sm atra S. S. S. R. kao naj- glavniju tvrđavu m eđunarodne revolucije . Pokušaje socija ldem okrata i njihovih sledbenika iz redova kom unističkih renegata (a takođe i nez­natnih grupa desne i »leve« opozicije u K om interni, ohrabljene sličnim is tupanjim a opozicije u K. P. S. U. da predstave tok burnog privrednog razvitka u S. S. S. R. kao proces njegovog »kulačkog« preporođaja, odbacuje K. I. najenergičn ije . O bjektivno služe takvi pokušaji samo klasnim n ep rija te ljim a p ro le ta rija ta . Prošireni Plenum Kom interne sm at­ra da za ljude, koji S. S. S. R. sm atraju kao kap italističku zem lju i koji odriču d iktaturu pro le ta rija ta u njoj, ne može biti mesta u redo­vim a Kom unističke Internacionale.

Nacionalno-oslobodilačka borba u Kini stavlja pred Kom unističku In- ternacionalu p itan je koje se odnosi na glavnu perspektivu, po kojoj treba da se orijen tiše kineska sekcija, a uz pripomoć sviju ostalih sek­cija Kom unističke In ternacionale. Kao glavna perspektiva javlja se put razvitka sam osta lne Kine u savezu sa p ro letarija tom S. S. S. R. i celog sveta (uporedi izlaganja Lenjina na II. Kongresu K. I.) kao protuteža putu njenog kapitalističkog razvitka pod, u tom slučaju neizbežnim , nadzorom inostranog kapitala. Ako se kao glavni zadatak današnjeg m om enta postavlja jed instveni fron t sviju nacionalno-revolucionam ih snaga, priv lačeći i antiim perija lis tičk i raspoložene slo jeve buržoazije to je s druge strane neophodno potrebno još sada praktično postaviti pitan je o zadovoljavanju osnovnih potreba seljaštva, o privlačenju isto­ga u savez sa pro le ta rija tom Kine i o priprem i kineskog p ro letarija ta da preuzm e ulogu vođe u kineskoj revoluciji.

Kao principije lno p itan je današnjeg m om enta u kap italističkim zem ­ljam a javlja se pitan je stava prem a kapitalističkoj racionalizaciji. Na­suprot socija ldem okratim a, koji sm atraju za svoj zadatak da pomažu jačanje kap italističkog režim a i zato potpuno potpomažu kapitalističku racionalizaciju , kom unisti ne mogu i ne treba da uzimaju na sebe za­datak da pomažu kapitalu da poboljša svoju privredu. Komunisti ne mogu biti p rotiv bolje tehn ike i protiv boljeg sistem a organizacije rada. Ali pod uslovim a kapitalizm a oni ne mogu da stave sebi u zadatak da brinu o tom e. N jihov zadatak je na sasvim drugoj oblasti i svodi se na sledeće: 1) Borba protiv kap italističke stabilizacije. 2) Protiv sva­kog pogoršanja položaja radničke klase u cilju kap italističke nazovi-ra- cionalizacije. 3) Za povišenje životnog nivoa radničke klase. 4) Za dik­taturu pro le ta rija ta i socijalističku organizaciju privrede. 5) Ne kapita­lis tička nego socija lis tička racionalizacija.

Jednovrem eno treba kom unističke partije da vode borbu protiv »priv­redne dem okratije« , koja se osniva na saradnji klasa i treba putem nepom irljive klasne borbe protiv poduzetnika da izvojuju veća prava radničkih povereništava sve do izvojevanja radničke kontrole nad pro­izvodnjom i raspodelom . Taj borbeni zadatak klasne borbe je s te odgo­vor kom unističkih partija na kapitalističku racionalizaciju.

U sadanjem mom entu je jedan od osnovnih zadataka K om interne da potpom aže glavna ognjišta međunarodnog revolucionarnog pokreta i

K om interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« f3 2

to: S. S. S. R., engleske radnike, kinesku revoluciju. Istovremeno Ko­m interna ne treba da gubi iz vida to, da će takođe u Nemačkoj, u zem­lji gde su pokušaji stabilizacije urodili boljim uspehom za buržoaziju ne­go u drugim zem ljam a, u buduće nastupiti neposredno revolucionarna situacija na osnovu klasne borbe koja tamo plamti i koja će se još jače razbuktati, a bez obzira na relativnu stabilizaciju.

Zajedno sa trestifikacijom proizvodnje jača socijalna snaga buržoa­zije a jednovrem eno i potreba sve većeg i većeg otpora i odlučnih od- branbenih istupanja proletarijata. Zato je je d in s tv e n i f ro n t proletari­jata neophodno potreban sada više nego ikada. Na dnevni red postav­lja se takođe i borba protiv plana buržoazije da razbije radnički pok­ret, oslanjajući se na sloj privilegovanih radnika, da bi tako mogla da vrši pritisak na ostalu masu i da bi produbljivala razliku među upos­lenim radnicima i besposlenima, da bi pod pretnjom besposlice mogla da drži u potčinjenosti i depresiji onaj deo proletarijata koji još ima posla.

U nacionalitetnim državama buržoazija one nacije koja ugnjetava pri- menjuje prem a nacionalnim manjinama metode najvećeg ugnjetavanja, eksploatacije i otvorenog pljačkanja (proganjanje Nemaca u Elzšs-Lot- ringiji, talijanizacija nemačkog i slovenačkog stanovništva u Italiji, pro- terivanje turskog i bugarskog stanovništva iz M akedonije i Trakije, a takođe i grčkog stanovništva iz Turske, eksproprijacija zem lje nerumun- skog seljaštva u Dobradži, denacionalizacija M akedonaca, i t. d.). Sve to pojačava nacionalni-revolucionarni pokret. Komunističke partije tre­ba odlučno da istupe protiv svih oblika nacionalnog ugnjetavanja, one treba da postave parolu prava naroda na samoopredeljenje sve do ocepljenja i stvaranja samostalnih država, treba da ukažu na potpuno rešeno nacionalno pitanje u S. S. S. R.

Na dnevnom redu je još i vrlo važno pitanje borbe protiv socijalde- m okratije. Socijaldem okratija se definitivno i svuda, bez obzira na njen »opozicioni« položaj, stavlja na stranu buržoaskih država. Njen stav u pitanju Društva Naroda, u pitanju »ultra-imperijalizma«, prema opasnos­ti rata, prem a racionalizaciji, koaliciji sa buržoazijom, kolonijama i t. d., skroz i skroz je provejan izdajstvom radničke klase. Izobličavanje so­cijaldem okratskih shvatanja i socijaldem okratske taktike jeste jedan od najvažnijih uslova za sprovođenje revolucionarne taktike jedinstve­nog fronta.

Boreći se za oslobođenje masa od rđavog uticaja II. In ternacionale i Am sterdam a komunističke partije treba da imaju kao protutežu koali­cione politike — najodlučniju klasnu borbu i zbacivanje kapitalističkih vlada, — kao protutežu diktaturi kapitala — diktaturu proletarijata: kao protutežu lažnom pričanju o m irotvornoj fazi kapitalizma — razobliča- vanje užasne opasnosti rata i pripremanje masa za preobražaj tog rata u građanski rat: kao protuteža Pan-Evropi — Socijlističke Sjedinjene Dr­žava Evrope: kao protutežu Društvu Naroda — Savez Socijalističkih Sovjetskih Republika.

Klasna borba, god. II, siječanj 1927. br. 2, str. 2. 5 , 9—14 (54 , 57. 61—66)

Izbor građe ^33

Kom interna i taktika borbe »klase protiv klase«

3Iz rezolucije

Pitanje kineske revolucijeosmog plenum a IKKI-e (18. — 30. V 1927)

Zato je konkretnu pozioiju socijalne dem okratije i vođa A m sterdam - ske In ternacionale u pogledu kita jske revolucije moguće objasniti samo onom odvratnom ulogom, koju vrši soc. dem okratija uopšte, aktivno su- delujući u idejnom priprem anju rata. samo njenim buržoaskim pacifiz­mom, kojim prikriva svoj soc ija l-im perijalizam .

K. I. izjavlju je, da partije i druge organizacije, koje se nazivlju rad­ničkim a ne vode najodlučniju borbu p rotiv in tervenc ije u Kini, koje uspavljuju budnu svest radničke klase propagirajući pasivnost, u ovom pitanju ob jektivno (a ponekad i sub jektivno), pomažu im perija lis tim a. Oni pomažu im perija lis tim a ne samo u tom poslu, da guše radnike i seljake Kitaja a tim e i u poslu učvršćavanja im perija lis tičkog sistem a, nego mu pomažu u priprem anju rata protiv U. S. S. R. i u spremanju svetskih ratova uopšte.

Kriza kita jske revolucije i sadanja grupacija socijalno klasnih snaga pokazuje i dokazuje, da je završetak buržoasko-dem okratske revolucije protiv feudalizm a (tu je uključena i agrarna revolucija ) a pogotovo svršetak borbe protiv im perija lizm a moguć tek u borbi protiv buržoazije, koja je postala kontrarevolucionarna. Dosledna nacionalno-oslobodilačka borba ne samo da ne dolazi u suprotnost sa proširenjem masovnog pokreta radnika i se ljaka ili sa zahtevim a agrarne revo lucije nego di­rektno predpostavlja porast masovnog pokreta najširih narodnih slo je­va sa c iljem neposrednog svrgnuća im perija lizm a.

E. K. K. I. sm atra, da je tak tika bloka sa nacionalnom buržoazijom za vrem e prošlog perioda revolucije bila sasvim pravilna. Kao historijsko opravdanje te tak tike može poslužiti već sam pohod na sever, koga je posvuda pratilo buđenje radničkih i se ljačkih masa, porast sindikata, seljačkih saveza i kom iteta i napokon porast kitajske komunističke partije .

E. K. K. I. još jednom naglašuje, da p revrat Čang-Kai-Čeka i nova klasna grupacija, koja u njemu dolazi do izražaja, mora biti polazna tačka sve daljn je tak tike , koja isključuje jedinstvo, kompromis ili spo- razum evanje sa buržoazijom koja je izdala nacionalno-revolucionarni pokret i postala aktivna sila na strani kontra-revolucije.

A li nezavisnost kit. kom. partije ne valja tum ačiti kao njezinu povuče- nost i izolaciju od nepro leterskih radnih slojeva, u prvom redu seljaš­tva. Sa ovog gledišta E. K. K. I. najodlučnije otklanja zahtev za istu­pom iz Kuo-min-tanga ili stav, koji bi po prirodi stvari doveo do tog istupa. Jednako je neuputno u sadanje vrem e postavljati parolu »za sada nije potrebno istupati iz Kuo-min-tanga« kao i parolu is tu p a iz Kuo-min-tanga je r sadanji m om enat zahteva od p ro leterske partije da osigura vodeću ulogu pro le ta rija ta baš u n u ta r Kuo-min-tanga. Kuo-min- -tang u Kini baš i je s te ona specifična, kitajska form a organizacije gde pro le ta rija t sarađuje neposredno sa sitnom buržoazijom i seljaštvom . N ije moguće pri sadanjoj situaciji, da pro le ta rija t pretenduje na hege­moniju u zem lji a da kom. partija, partija radničke klase, nebi preten- dovala na hegem oniju u n u ta r Kuo-min-tanga.

Parola bezodvlačnog stvaranja sovjeta radničkih, seljačkih i vojničkih deputata u sadanjem stadiju kita jske revolucije značila bi neizbežno dvovlašće, kurs na svrgnuće vuhanske vlade, preskakivanje preko

Kuo-min-tangovske form e organizacije masa i državne vlasti neposredno k sovjetskoj vlasti u Kini kao državnoj formi proleterske diktature.

U daljnjem razvitku revolucije kad dođe do prvih početaka prerasta­nja dem okratske revolucije u socijalističku biti će potrebno postrajati sovjete radničkih, seljačkih i vojničkih deputata i parola stvaranja sov­je ta postati će glavna parola partije.

Komunistička partija mora nastojati, da što jače učvrsti front rad­nika. seljaka i sitne buržoazije. Razvijajući što je većma moguće agrar­ni pokret treba u isto vrem e garantovati sitnoj buržoaziji nepovredivost njene zarađene svojine pomažući joj u borbi protiv lihvarskog kapitala itd. Učvršćujući na taj način blok stvarno revolucionarnih sila pod hegemonijom radničke klase; povezujući te klasne sile što čvršće jednu s drugom u jakim organizacijam a na teritoriju vuhanske vlade, l«jmu- nistička partija mora stajati na čelu pokreta i onih masa. koje se na­laze na terito riju , što ga zauzimlju sile kontrarevolucije.Klasna borba, god. II. kolovoz 1927. br. 5. str. 21—24. 28. 31, 33. (227—234. 237—239)

Izbor građe -jgg

4Iz rezolucije

Zadaci Komunističke partije Velike Britanijeosmog plenuma IKKI-e

Plenum E. K. K. I. potvrđuje junske teze prezidiuma E. K. K. I. o generalnom štrajku u kojima je borba engleskih radnika, vođena u slavne dane maja 1926. g., označena kao povratna tačka historije rad­ničkog pokreta u Engleskoj; isto tako plenum potvrđuje i rezoluciju VII. proširenog plenuma E. K. K. I. o položaju u Engleskoj u vezi sa porazom rudara. Predviđanje proširenog plenuma, da će poraz rudara poslužiti kao signal za ofanzivu reakcije i na unutarnjem i na vanjskom frontu britanskog im perijalizm a pokazalo se u celosti tačnim. Posle po­raza rudara britanski je imperijalizam ne samo poveo življu vojnu inter­venciju protiv revolucionarnog Kitaja nego grozničavo priprema novi rat protiv U. S. S. R., organizujući istovremeno napadaj na tred-unione, da oslabi i razori te glavne organizacije radničke klase u Velikoj Bri­taniji.

Zaoštrenje klasne borbe u Engleskoj nalazi odraza u ubrzanom tempu diferencijac ije radničkog pokreta. U radnički pokret pridolaze sve nove grupe radnika a radne mase se vidno priklanjaju levim elem entim a, dok se vođe radničke partije i sindikata otvoreno priključuju vladaju- ćoj klasi u svim glavnim pitanjima unutarnje i vanjske politike — borba rudara i novi zakon o sindikatima, intervencija u Kini i sprema­nje rata protiv U. S. S. R.. m ir u industriji, am erikanizacija.

Klasna borba, god. II. kolovoz 1927. br. 5. str. 34—35 (240—241)

5

Iz teza O ratu i ra tnoj opasnosti

osmog plenum a IKKI-e

Sve m eđusobne suprotnosti kap italističkih država sporednije su na­ravi prem a suprotnosti, koja deli ceo svet na dva suprotna tabora: u jednom se nalazi U. S. S. R. i revolucionarna Kina, u drugom — sav ostali kap italistički svet. U. S. S. R. i Kina, to su dve unakrsne tačke, dva čvora ce le m eđunarodne situacije . Nad njim a se sada sakupljaju najcrnji ratni oblaci. Kina i U. S. S. R. dve države, koje prikrivaju dve treć ine A zije i polovinu Evrope, koje imaju ogromna prirodna bogat­stva i nekoliko stotina m ilijona stanovnika — to su dva neizerpna re ­zervoara sirovina i dva ogrom na trž iš ta . Borba za ta dva velika tržišta je ste p itan je života ili sm rti za međunarodni kapitalizam . Ta borba tra ja t će kroz niz godina — sve dok pro le ta rija t ne obori vlast na ćelom svetu.

G lavna funkcija II. In ternacionale i A m sterdam a posle rata 1914— 18. sastoji se u tom e, što su one bile neka vrsta agitacionog odelenja m eđunarodne buržoazije, čija je zadaća bila da traži idejno opravdanje svih gadosti kap italističkog poretka. Kapital i socijalna dem okratija podeliše uloge. Kapital se naoružavao, vršio tehničko — a socijalna dem okratija idejno p riprem anje rata.

Dobrim delom pom aže u poslu dem oralizacije pro le ta rija ta pojava t. zv. »ultra-levičarskih« grupacija. Ako je u kampanji protivu U. S. S. R. socijalna dem okratija bila jedna struja u buržoaziji — to su ti »ultra- -levičari« u istom položaju prem a socija l-dem okratiji. Sada, kada je pripravljan je napada na U. S. S. R. postalo javna stvar, kada profesio ­nalni provalnici sa Scotland-Yarda vrše provale u sovjetsko predstav­ništvo u Londonu — objektivn i sm isao i značaj tih »ultra-levih« rene­gata postaje sasvim jasan. U svetlu protiv sovjetske kam panje to se renegatstvo pokazuje kao jedna form a dezorganizacije sovjetske poza­d ine za slučaj rata. I u koliko te grupacije nastoje da se afirm iraju u in ternacionaln im razm eram a — one su e lem enat dezorganizacije poza­dine K om interne u njenoj borbi protiv rata.

U kampanji protivu U. S. S. R. oni se služe istim otrovnim oružjem klevete kao i desno krilo socijalne dem okratije. To je »levo« krilo naj­opasnije je r njegovi vođe prikrivaju držanje desnog krila levičarskim frazam a: ono uvek spasava i desno socija lis tičko krilo i buržoaziju, varajući radnike te tako pom aže buržoaziji u ostvarenju njenih im pe­rijalističk ih planova.

Klasna borba, god. II. lipanj 1927. br. 4. str. 26. 31—33 (178, 182—185)

Kom interna i taktika borbe »klase protiv klase• f 3 g

6Iz Pisma IKKI-e

rujna 1927. svim kom unističkim partijam a o ustanku bečkih radnika srpnja is te godine

II. In te rn a c io n a ln i zna ča j ustanka bečkog p ro letarija ta sastoji se u tom e što je u najjasnijo j form i osvetlio kolebljiv, nesiguran i pro­lazan karakter kap italističke stabilizacije i što je posle silnih borbi u Engleskoj i u Kini, dao praktičan dokaz da na osnovu kapitalističke

stabilizacije revolucionarna masovna borba ne iščezava, već se na pro­tiv, produbljuje i čak do ustanka može pooštriti. Naročito obeležje beč­kog ustanka sa stanovišta internacionalne klasne borbe, jeste činje­nica, da je prvi put_ posle 1923. g. usprkos svih pokušaja stabilizacije internacionalne buržoazije u srednjoj Evropi, izdignuta zastava revo­lucionarne klasne borbe i prihvaćena stvarna borba o biti ili ne biti kapitalističke klasne vladavine.

1. Bečki ustanak potvrđuje, da socijalna demokratija nije bila u pravu pri proceni sadašnje periode, zastupajući gledište da je revolu­cija pri kraju i da se kapitalizam nalazi u jednom periodu mirnoga razvoja, već da je u pravu Kominterna: sa procenom periode relativne stabilizacije, kao periodi pooš tra van ja klasnih suprotnosti.

2. Bečki ustanak izneo je jasno pred oči radnog naroda sviju zem a­lja, da sa periodom relativne stabilizacije raste previranje u proletari­jatu i da se klasne suprotnosti pooštravaju. Istom merom mora komu­nistička partija svake zem lje, usled toga što borbena volja radničke klasa raste, da bude spre m n a za na s tu pa ju će po o š tre n e borbe. M a­sovne akcije internacionalnog proletarijata za spašavanje Saka i Van- cetija jesu dokazi, da povećana borbena gotovost nije bila ograničena samo na A ustriju . Ovi dogadaji i bečki ustanak dokazuju čak šta više u internacionalnoj razm eri, da je pitanje zauzimanja vlasti od strane proletarija ta stvar bliske budućnosti.

O tuda je na jvažn ija po uka : da su u p e rio d u po vrem en e s ta b iliza c ije m oguće re vo lu c io n a rn e m asovne bo rbe za v las t, čak š ta v iše ne m in ov­ne su — i, po d p re dp os ta vkom revo lu c ion a rno g vodstva , ko je b i m ase ob uh va tilo , m og u da do ved u do pobede.

3. Bečki je ustanak najzad pokazao ide o lo ško b a n k ro ts tvo austro- -marksizma koje znači poraz politike primerne partije II. Internacionale i samim tim bankrotstvo politike levih fraza.

Lozinka o hitnom stvaranju radničkih S ovjeta , koja je naglašena u proglasu Egzekutive, nije tako bila od same K. P. A ustrije izdata. Is to tako partijsko vodstvo nije preduzelo nikakve m ere da organizuje bilo kakve inicijatorske grupe radništva. Partija se osećala i suviše slaba da pozove i povede radničku klasu sa jasnom i glavnom lozin­kom — za osvajanje vlasti. Naravno ni jedna jača K. P., ne bi bila u stanju da sprovede u roku od nekoliko dana opšte i pravilne izbore za Sovjete.

Klasna borba, god. I I , studeni 1927, br. 6, str. 37-38, 44 (297-298, 304)

Izbor građe fgy

7

Iz rezolucije Francusko pitanje

devetog plenuma IKKI-e (9— 25. II 1928)

Socijalno-ekonomske promene, koje su nastupile u toku poslednje dve godine, ostavile su dubok trag na odnose političkih sila u zem lji, a osobito na političku liniju tradicionalnih partija francuske sitne bur­žoazije. Levičarski blok, koji se u 1924. godini izdavao kao opozicioni blok sitne buržoazije i dela radničke klase protiv politike krupnog kapi­tala izneverio je svoj program i svoja obećanja, i zadržavajući »levičar- sku« frazeologiju, za to da ne bi izgubio upliv na slojeve sitne buržoa­

zije i p ro le ta rija ta , u praksi aktivno pom aže kako u zem lji, tako i prem a spolja francuski im perija lizam u njegovoj po litic i eksp loatacije i ugnje­tavanja , S ocija lis tička Partija i re fo rm istička O pšta K onfederacija Rada zauzeli su iz istih uzroka kao i levi blok prem a vladi »nacionalnog u jedi­njenja form alno opozicioni stav, dok su m eđutim aktivno surađivali i pom agali u ce lin i politiku francuskoga krupnog kapitala: u pogledu re­organizacije arm ije , eksploatacije kolonija, racionalizacije i t . d.

O pšta K onfederacija Rada otvoreno je proglasila svoju sprem nost na saradnju klasa, težeći da učešćem u nacionalnom privrednom savetu postane sastavni deo buržoaske države. Ona potpom aže racionalizaciju na račun radnika i s istem atski izdaje ekonomsku borbu p ro letarija ta . U isto vrem e ona sa socija lis tim a pooštrava svoju borbu protiv SSSR i revolucionarnih radnika.

Takozvano »levo« krilo Francuske S ocija lis tičke Partije nije se u toku toga perioda pokazalo kao nepom irljiva opozicija i verna osnov­nim načelim a socija lizm a, nego kao grupa, koja teži, da putem dem a­gogije zadrži radnike u sferi upliva S ocija lis tičke Partije i da im spreči prelaz u K om unističku Partiju.

Ove prom ene u ekonom skom , socijalnom i po litičkom životu u zem ­lji, m orale su dovesti do znatnih izmena tak tike naše partije , a osobito do izm ene prem a S ocija lis tičko j Partiji i njezinoj tako zvanoj »levici«.

Uvidevši činjenicu bankrotstva po litike »levoga bloka« i potpom aga­nje ekonomskog program a krupne buržoazije od strane S ocija lis tičke Partije i re form ističkog O . K. R., m orala je Francuska Kom unistička Partija izm eniti svoju taktiku, pojačati napad na sve po litičke organi­zacije i jasn ije pokazati svoju revolucionarnu fiz ionom iju, kako bi na taj način privukla u svoje redove one radničke i se ljačke m ase, koje su se razočarale u svojoj veri u ove organizacije.

U m om entu, kada francuska buržoazija pristupa racionalizaciji svoga proizvodnoga aparata , koncentraciji sila, o fenzive na nadnice radničke klase i na klasne organizacije pro leta rija ta , u m om entu, kada takozvane »leve« buržoaske partije podrazum evši među njim a i socijalističku, sprovode politiku pomaganja im perija lizm a i kada re form istička Kon­federac ija Rada potpom aže kapitalističku racionalizaciju i na taj način postaje sastavni deo buržoaske države Egzekutiva ne sumnja u to, da u slučaju ako će tak tika donesena na Zem aljsko j konferenciji, koja jasn ije pokazuje revolucionarnu fizionom iju partije, biti pravilno pri- m enjena, pomoći našoj partiji, da postane jedina partija, koja će uži­vati poverenje radničkih i seljačkih masa i voditi ih putem revolucio­narne borbe.

Klasna borba, god. III, svibanj 1928, br. 7. str. 39—40, 42 (365—366, 368)

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« f 3 g

8Iz rezolucije

Englesko pitanjedevetog plenum a IKKI-e

Ova konsolidacija kap italističke buržoazije i reform izm a praćena je razvojem borbe između desnog krila i revolucionarnih radnika, koja zauzima form u teškog napada Labur Partije i sindikalnih vođa na levo krilo Labur Partije, a naročito na Komunističku Partiju, jedinu revolu­cionarnu partiju p ro letarija ta . Od jedne na sindikalnoj bazi stvorene

organizacije sindikalnog tipa, pretvara se Labur Partiju u jednu običnu socijal-demokrajtsku partiju i počinje sve bezobzirnije da isključuje iz njenih redova čak komuniste i radnike levog krila koji su predstavnici sindikata. Sindikalni vode sa svoje strane pak sprovode jednu pove­ća n ^ sistem atsku kampanju protivu radniku pokreta manjine i komu­nističke partije, sprovode politiku kažnjavanja komunista i pokušavaju da spreče svaku vezu između komunista i proleterskih masa.

Pod_ takvim uslovima pojavljuje se za Komunističku Partiju neophod­na nužnost za iskorišćavanjem ovog u procesu porasta skretanja masa u levo imajući u obzir jasniju i oštriju opozicionu taktiku protivu vođa Labur Partije i sindikata, kako bi K. P. E. podigla radnike u borbi protivu birokratije i tako osvojila vodstvo radničke klase u klasnoj borbi pro­tivu kapitalizma. Komunistička Partija biće samo u stanju da pojača svoj uticaj kod masa i ove u borbi protivu kapitalizma i njegovih lakeja organizuje, ako K. P. E. svoju sopstvenu političku liniju radikalno bude razlikovala od lin ije reform ista i jasnije i oštrije izrazi u svima opštim političkim pitanjim a (rata, odnosa prema Sovjetskoj Rusiji, Kini, Indiji, Egipta itd .), kao i u pitanjim a dnevne borbe radničke klase (protivu odluka arbitrarnih sudova, sm anjivanja nadnica, produženja radnog vre­mena, potpomaganja kapitalista u pitanjima racionalizacije, protivu ekonomskog mira u industriji itd.).

Opšta politička linija mora da počiva na pretpostavci da K. P. E. ne­ma samo jednog, već dva protivnika protivu sebe i to: s jedne strane konzervativnu partiju, koja stoji na čelu vlade, čija se socijalna baza sastoji iz krupne buržoazije i veleposednika, a s druge strane savez liberala, vrhova Labur Partije i sindikata, koje pomažu deo buržoazije, sitne buržoazije i radnička aristokratija . Pogrešno bi bilo izgraditi našu taktiku uz borbu samo protivu jednog lagera (konzervativaca) i ako je taktika borbe protivu neprijatelja različita u svakom pojedinom slučaju.

Klasna borba. god. III, svibanj 1928. br. 7. str. 35—37 (361—363)

Izbor građe f 3 g

9Iz rezolucije

Kinesko pitanje devetog plenuma IKKI-e

Sadanja perioda prevrata u Kini jest perioda buržoasko-demokratske revolucije, koja nije završena niti sa privrednog stanovišta (agrarna revolucija i uništenje feudalnih odnosa), niti sa stanovišta nacionalne borbe protiv im perijalizm a (ujedinjenje Kine u jedinstvenu državu i nacionalna neovisnost), niti sa stanovišta klasne prirode vlasti (d ikta­tura pro letarija ta i se ljaštva). Pogrešno je sadašnji stepen kineske revolucije karakterizirati kao revoluciju koja se je već preobrazila u socijalističku revoluciju. Isto tako pogrešno je karakterizirati ju kao ■permanentnu« revoluciju (držanje predstavnika E.K.K.S.). Usvajanje tendence preskakivanja buržoasko-demokratske etape revolucije kraj istodobnog ocjenjivanja te revolucije kao jedne »permanentne« revo­lucije jest pogreška, analogna onoj, koju je Trocki počinio 1905. godine. Ta pogreška je tim štetnija, što se takvim postavljanjem pitanja pušta iz vida najveću nacionalnu osobinu kineske revolucije kao revoluciju u jednoj polukolonijalnoj zem lji.

EK .K .I. sm atra neophodno potrebnim pažljivo proučavanje svih dosa- danjih iskustva revolucionarnog pokreta u Kini, kao diskusiju o tim iskustvima u svim ćelijam a partije. Naročito je nužno podvrći dubokoj

studiji iskustvo kantonskog ustanka. Kantonski ustanak, koji znači je ­dan herojski pokušaj pro le ta rija ta za organizovanje sovjetske vlade u Kini i koji je od ve like važnosti za razvoj radničke i se ljačke revolu­cije, o tkrio je mnoge pogreške vodstva i nedovoljan priprem ni rad, kako među radnicim a i se ljacim a tako i u vojsci protivnika.

Klasna borba. god. III, svibanj 1928, br. 7. str. 30, 34 (356, 360)

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« f 4 Q

10Iz rezolucije

Trockistička opozicijadevetog plenum a IKKI-e

O pasnost trockizm a u m eđunarodnom radničkom pokretu sastoji se u sadašnjem periodu u tom e, što trockisti d irektno pomažu ideologiju i politiku »levih« agenata re form izm a, što oni jačaju vođe oportunizm a u njihovoj borbi protivu komunizm a i Sovjetske U nije, što jačaju sred­stva prevara i kleveta koje refo rm isti prim enjuju u njihovoj borbi pro­t iv kom unista, što je trockizam postao fe la po litike O ta Bauera i slič­nih agentura re form izm a. Trockistička opozicija prešla je u svim osnov­nim pitan jim a na stanovište »levih« lakeja oportunizm a i prim ila otvo­reno kontrarevolucionarni karakter. Trockisti, koji pod maskom fraza0 vernosti ka revoluciji i Sovjetskoj Uniji kleveću K om internu, KPSU1 pro letersku d iktaturu čiju unutrašnju i spoljnu politiku prikazuju isto tako lažno i naopako kao socijal-dem okrati — uzimaju zajedno sa m e­đunarodnom socijalnom dem okratijom kurs ka obaranju sovjetske vlasti.

Svi najgori elem enti radničkog pokreta , otvoreno oportunistički e le ­m enti kom unističkog pokreta , sve renegatske grupice koji su izbačeni iz Kom interne sakupljaju se sada oko trock ističke borbene p latform e protivu Sovjetske U nije , protivu KPSU i Kom unističke Internacionale i igraju ulogu najpodlijeg oruđa m eđunarodne socijalne dem okratije protivu kom unista u njihovoj borbi za u ticaj na široke radničke mase.

Klasna borba. god. III. svibanj 1928, br. 7. str. 28-29 (354-355)

11Iz N acrta teza Buharina

M eđunarodna situacija i zadaci K om interneŠesti kongres K om interne (17. V II — 1. IX 1928)

Ja vjeru jem da je lako shvatiti stvarno stanje stvari. Pravilan odgo­vor m ora g lasiti: o p š ta k r iz a k a p ita liz m a se na s ta v lja , još bolje: razv ija se, mada ona sada ima d ru g i oblik. Ranije smo glavne karakteristike krize uzim ali ovako: uzim ali smo jednu zem lju za drugom i govorili da se u ovoj zem lji kapitalizam nalazi u procesu propadanja, u drugoj i trećo j takođe, u četvrto j će, iako ne tako brzo, ipak nastupiti taj proces. Kao i sve na svetu, ta naša predstava o krizi im ala je korene u ondašnjim ekonom skim prilikam a. Nem ačka je bila u takvom stanju da se nalazila u najdubljem ponoru ekonomskog raspada. Stanje je bilo isto u nizu drugih zem alja, naročito u Srednjoj Evropi. Ranije fo r­m ulacije su se, dakle, zasnivale na izvesnom preuveličavanju nekih realnih činjenica. Sada je raniji oblik krize zam enio drugi oblik, i u tom e je stvar.

Opštu krizu kapitalizma i kapitalističkog sistema ne treba zam išlja­ti tako kao da kapitalizam u svim zem ljama ili u većini njih propada. Situacija je drukčija. Kriza kapitalizma se sastoji u tom e što mi sada imamo kao rezultat pređašnje neposredne ratne i posleratne faze ko- renite strukturne promene u celoj svetskoj privredi, promene koje ne­minovno hiljadostruko zaoštravaju svaku protivrečnost u kapitalističkom sistemu i vode najzad njegovoj propasti.

Ali kako su te protivrečnosti povezane s rastom proizvodnih snaga, kako se sve više zaoštrava borba za plasiranje kapitala, to ne znači ništa drugo nego »oživljavanje« najkrupnijeg imperijalističkog problema — nove podele sveta, kolonija i drugih oblasti. A to znači rat. S gle­dišta ove ekonomske analize današnje svetske privrede, gledišta spe­cifičnih odnosa u im perijalističkim zem ljama, s gledišta opšte ekonom­ske krize — sa svih tih odlučujućih tačaka gledišta rat znači centralni problem današnjeg dana. Zato mi taj problem moramo i taktički i po­litički staviti na prvo mesto. Neka gospoda socijaldem okrati govore da je rat — naš program! Kakva bezočna glupost, čak ne laž, nego upravo glupost! Taj problem objektivno predstavlja centralni problem. A naš subjektivno-kolektivni zadatak jeste da resimo taj problem ne na im perija lis tičk i, već na proleterski način, ne podržavanjem im pe­rijalističkog rata, već njegovim pretvaranjem u građansk i ra t p ro le ta ri­ja ta p ro tiv buržoaz ije .

Ova evolucija organizacionih oblika državne vlasti, ova snažna cen­tralizacija političkih i ekonomskih organizacija buržoazije imaju veoma veliki značaj za ceo dalji razvitak. Veliki značaj imaju te pojave i s gledišta savrem ene klasne borbe proletarijata. Još nije svakome do­voljno jasno da p ro letarija t sada mora imati posla ne samo s pojedi­nim preduzetnicim a ili s pojedinim trustovim a nego i s ćelom organi­zacijom im perijalističke buržoazije kao klase, da je zato tako težak i tako složen položaj proletarijata u svakoj ekonomskoj borbi. Ukoliko pro le ta rija t ima posla neposredno s velikim trustovim a i kartelima koji su srasli s državnim aparatom buržoazije, utoliko svaki štrajk ima tendenciju da se pretvori u politički štrajk, a svaki delim ični sukob — u široku borbu radničke klase. Ja ću se te tem e dotaći u drugoj vezi.

A n tis o v je ts k a d e la tn o s t s o c ija ld e m o k ra tije

Svi komunisti treba da znaju da će u budućim ratnim događajima uloga socijaldem okratije po svojoj gnusnosti prevazići sva naša pred- skazivanja. Razume se, treba praviti razliku između socijaldemokratskih vrhova i socijaldem okratskog proletarijata, u čijim se redovima zapa- žaju ozbiljna kriza, rascepi. previranja, pregrupisavanja itd. A li će klika na vrhu ići pod ruku s najvećim zločincima iz imperijalističkog tabora. U to mi ni najmanje ne sumnjamo.

Naš taktički zaokret je, dakle, povezan s objektivnim promenama si­tuacije, i to je bilo signal za zaokret u našim najvećim komunističkim partijam a. P o lit ič k i s to že r toga zaokre ta je s te izm e n je n i odnos prem a s o c ija ld e m o k ra tsk im pa rtija m a . Pitanje o odnosu prem a socijaldemo­kratskim partijam a je ključno političko pitanje. Zaoštravanje borbe protiv socijaldem okratije — to je ovde politička orijentacija Komunistič­ke internacionale. i ja sm atram da naš Šesti kongres mora prihvatiti tu parolu, tu političku orijentaciju. U isto vrem e moram naglasiti da zaoštravanje metoda borbe protiv socijaldem okratskih partija nikako ne znači odustajanje od ta k tik e jed in s tve n o g fron ta , kao što m isle po­jedini drugovi. Naprotiv, ukoliko mi budemo oštrije istupali protiv so­cijaldem okratije. protiv njene političke linije, utoliko odlučnije moramo postaviti problem osvajanja masa, među njima i socijaldemokratskih

Izbor građe f 4 J

masa i radničkih masa koje idu za socija ldem okratijom , utoliko ener­g ičnije se m oram o boriti za te mase. Za uspešnu borbu za pridobijanje tih masa mi m oram o prim enjivati odgovarajuće m etode zbližavanja s njim a. Samo nerazum ni ljudi mogu m is liti da, ako već vodim o ogor­čenu borbu protiv socija ldem okratije, ne treba da im am o nikakva posla s radnicim a socija ldem okratim a. Još svi nisu potpuno shvatili taj naš dvostruki zadatak. Još se svi nisu u to ozbiljno udubljivali. A li je sada u tom e jedan od naših najvažnijih i najosnovnijih zadataka.

A kakva je naša tak tička o rijentacija? M i im am o sasvim obrnutu taktičku o rijentaciju u svim tim p itanjim a od ćelija u preduzeću do D ruštva naroda. Ta tak tička o rijentacija je u celin i a n ta g o n is tič k a p re­ma socija ldem okratim a. Ne industrijski m ir, već klasna borba, ne arbi­traža, već borba protiv prinudne arbitraže, borba protiv svih onih okova koje stavljaju kap italističke organizacije ili kap italistička država, bor­ba p rotiv vezivanja ruku i nogu štrajkačkom pokretu itd. To je naša osnovna tak tička orijen tacija . M i smo ta pitanja već i ranije mnogo puta razm atra li i m is lim da je odgovor na njih potpuno jasan. Krajnji zaključak koji sledi iz te tak tičke lin ije je s te — kurs na rušenje bur­žoaske državne vlas ti, kurs na revoluciju . Ta naša lin ija ni u kom slučaju ne znači odbacivanje tak tike jedinstvenog fronta . A li u vezi sa zaoštravanjem naše borbe protiv socija ldem okratije mi u tu borbu m oram o uneti sledeće izm ene: u najviše slučajeva mi sada m oramo voditi taktiku jedinstvenog fronta samo odozdo. M i jasno vidim o d ija­lektiku uzajamnih odnosa tzv. u ltralev ičara i desničara. Glavnu opasnost sada p redstavlja desno skretan je, ako uzmem o Kom unističku inter- nacionalu u ce lin i. Period stabilizacije, koji sam napred analizirao, ostaci parlam entarizm a, u ticaj soc ija ldem okra tije. neke specifične osobenosti sindikalnog rada — to su glavni m om enti koji pothranjuju tu opasnost.

Kad govorim o o našim partijam a, mi m oram o govoriti i o klavijaturi koju partije mogu i m oraju im ati, ali koju mi ne iskorišćavam o u do­voljnoj m eri. S jedne strane, mi is tičem o suviše mnogo parola nemajući pri tom nijednu glavnu parolu. S druge strane, m i ponekad govorim o je zikom opšte revolucionarne fraze zaboravljajući i previđajući parole »male« svakodnevne borbe. Ako govorim o o različ itim oblicim a naše borbe protiv socija ldem okratije, treba reći da je teza o zaoštravanju borbe protiv socija ldem okratije potpuno pravilna. A li je nepravilno to što mi ne razgovaram o sa sam im ra d n ic im a socija ldem okratim a. A tak­va tendencija se zapaža u našim partijam a. Ukoliko više govorim o o greškam a u socijaldem okratskoj partiji utoliko više m oramo ubeđivati radnike socija ldem okrate u pravilnost naše po litike.

Komunistička internacionala, sv. br. 8. str. 38. 45, 49, 51. 57. 64, 67

K om intcn w i taktika borbe »klase protiv klase« 1 4 2

12Iz Završnog govora Buharina na šestom kongresu Kom unističke

in ternacionale u povodu diskusjje o Nacrtu teza o Međunarodnoj situaciji i zadacima Komunističke

internacionale

Protivnici podele na tri perioda tvrde da se drugi period ni po čemu ne razlikuje od trećeg perioda i da se, prem a tom e, podela na drugi i treć i period ne može opravdati, da je potpuno neosnovana i suvišna.

Uzm im o da ne postoje razlike. A li šta je , onda, s činjenicom da je svetska privreda prevazišla predratni nivo? Po mom m išljenju, to je

veoma značajna činjenica: Zašto? Dopustite mi da to popularno ob­jasnim. Značaj pomenute činjenice sastoji se u tome što ona pokazuje d in am iku razv itka . Dotle dok predratni nivo nije bio prevaziđen moglo se m isliti da rast proizvodnih snaga u ovoj ili onoj zem lji ima slučajni karakter, da taj rast nije nešto tipično, da nije organsko svojstvo datog perioda. A li kad je svetska privreda ili kapitalistički sektor svetske privrede počeo da prevazilazi predratni nivo i da se razvija na novoj osnovi, moralo se pribeći opreznijoj oceni, uneti u našu raniju ocenu prilično bitne izm ene. M i nismo toliko kratkovidi da ne bismo videli takve suštinske činjenice, da bismo ih jednostavno zaobišli.

Prema tome, postoji objektivno data razlika. Ona je uslovljena i teh­nički i ekonomski. Ona se ne može prećutkivati.

Govori se da ne postoji razlika između drugog i trećeg perioda. Ali se tada postavlja pitanje: zašto se promenila naša ocena opšte situa­cije? Ovde stvar nije u tome da smo m i postali pametniji, već u tome da se situacija izmenila. U početku procesa zapažale su se embrionalne pojave stabilizacije i mi smo imali ozbiljan razlog da te pojave sm at­ramo više-manje slučajnim. Sada mi nemamo taj razlog. Slika je pos­tala mnogo jasnija: sada činjenice govore ubedljivije. To uslovljava drukčiju ocenu.

Niz drugova je negiralo razliku između drugog i trećeg perioda i u isto vrem e govorio o znatnom zaoštravanju suprotnosti.

A otkuda to »zaoštravanje suprotnosti«? Ono je palo s neba, šta li? Ne mogu se spajati ta dva gledišta. Ne može se reći: »Nema nikakve razlike u situaciji« i u isto vrem e konstatovati zaoštravanje suprot­nosti. Jer — na čemu se zasn iva zaoštravanje? Govori se da nema nikakvih razlika u situaciji. A u Kini se vodi novi rat. »Sitnica«, zar ne? To je potpuno potcenjivanje ratne opasnosti i već postojećih ratova. »Nema nikakve razlike u situaciji« — ali se vrše ratne priprem e protiv SSSR-a. Šta je to, takođe »sitnica«? A mi smo po prostoti svoje duše mislili da je to osnovna crta svetske političke situacije. Ako smo tako slepi da ne vidimo te »sitnice«, ne vredimo više od groša i ne može­mo imati nikakvih pretenzija na rukovođenje. Kakvi su to vođi koji ne vide nikakve razlike u situaciji, za koje je svejedno da li se privreda Evrope nalazi na dnu ili se brzo kreće napred; besni li rat u Kini ili ne besni: priprema ii se imperijalizam za napad na SSSR ili ne ltd. i t. si. Ako nismo u stanju da uočimo sve te nove činjenice, s nama je svršeno. Tada se ne može shvatiti ni naša nova taktička linija (upor. Englesku, Francusku itd.). Ona je nepotrebna, je r mi još tapkamo na starom mestu.

Dakle, šta je osovina sadašnjeg trenutka? M i smo spomenuli velike promene svetske situacije u mnogim pravcima, ali kuda prolazi oso­vina celokupne svetske situaoije, gde je ključ naše taktike? Ja sam u svom izveštaju na to odgovorio potpuno otvoreno i jasno: osovina celokupne situacije jeste problem rata. Ratna opasnost je srž situacije. Ratna opasnost je , po mom m išljenju, najkarakterističnije obeležje sa­dašnjeg trenutka uopšte.

M olim vas da proverite je li to stvarno osnovno pitanje. A ako sm at­rate da je ono osnovno pitanje, onda ćete iz toga lako izvući potreb­ne zaključke. Po mom mišljenju, ako se pokuša preneti težište s toga pitanja 0 ratnoj opasnosti na unutrašnje suprotnosti ili na bilo šta drugo, to bi značilo neshvatanje sve ozbiljnosti situacije. Takvo pos­tavljanje pitanja je povezano posebno s izvesnim potcenjivanjem in­tervencije u Kini, koja je već počela. M islim da je s tim povezan i

Izbor građe f 43

nedostatak o kojem smo govorili ukazujući na nedovoljnu internacio- nalnost naših kom unističkih partija.

Zajedno s tim pitan je o unutrašnjim suprotnostim a, o tom e u kojoj se vezi nalaze te suprotnosti sa spoljašnjim suprotnostim a dosta je složen proces.

Ja sam već rekao da neki drugovi u jednom džepu drže unutrašnje suprotnosti, a u drugom spoljašnje. Takvo g ledište ne odgovara objek­tivnom stanju stvari i neizbežno dovodi do pogrešnih taktičkih zaklju­čaka. Pokušajmo da shvatim o to p itan je . Ja pre svega pitam : je li moguća revolucionarna situacija bez rata? To pitan je je sasvim oprav­dano. Odgovor: razum e se da je m oguća. Bilo bi apsurdno tvrd iti da neposredno revolucionarna situacija može nastati samo u vezi s ratom.

A li m ože li se tv rd iti da u naše vrem e neposredno revolucionarna situacija čak i u zem ljam a kao što su N em ačka i Čehoslovaćka, može nastati samo u vezi s ratom? Takvo tvrđenje bi bilo u suštini besm isle­no i praktično bi značilo da mi m oram o »čekati« da izbije rat ili u svom radu računati sam o na tu perspektivu . Postavlja se p itanje treba li da se mi, kao subjektivni faktor, kao određena snaga, u svim okol­nostim a priprem am o za revolucionarnu situaciju? Razume se da treba. Ponavljam: bilo bi besm isleno predlagati drukčiju taktiku . A li stepen verovatnosti izbijanja revo lucije — ako govorim o uopšteno — n ije jed­nak u ovom ili onom slučaju. Ja bih to form ulisao ovako: neposredno revolucionarne situacije recim o u Evropi m oguće su i čak verovatne i bez rata. A li kad se vodi ra t one su apsolutno neizbežne. U vezi s ratom one su is torijsk i date. R atove će neizbežno pratiti revolucije. Prema tom e, bilo bi u osnovi pogrešno odricati m ogućnost neposredno revolucionarne situacije usled razvitka samo unutrašnjih suprotnosti.

Sada nekoliko reči o nekim u n u tra š n jim p a r t i js k im stvarim a. Drugo­vi, potpuno je jasno da je sada posle poraza trock ističke opozicije, ko­ja je p redstavljala blok desnih i u ltralev ih elem enata, glavna opasnost nesum njivo desna opasnost. Ta opasnost je dosta ve lika kako s g le­dišta zadataka tekućeg trenu tka tako i s g ledišta budućnosti. Ovde se više puta govorilo o toj opasnosti s g ledišta tekućeg trenutka, govo­rilo se o odnosu prem a nem ačkoj partiji u vezi s radom u sindikalnoj oblasti, o odnosu prem a Češkoj Partiji u vezi s C rvenim danom, govo­rilo se povodom suprotstavljan ja našoj »novoj taktioi« u Francuskoj itd. Desna opasnost je fakat, fak a t opasan ne samo s g ledišta interesa sadašnjeg trenu tka i s g ledišta sutrašnjeg dana. M i to ne sm em o is­puštati iz vida.

Ja nisam naročito naklonjen povicim a o desnoj opasnosti i levim skre tan jim a . Sm atram da je za poslednju godinu dana Komunistička in ternacionala izvršila ve lik i preokret — baš velik i, a ne mali preokret — u prvom redu što se tiče engleske i francuske Partije .

Komunistička internacionala, sv. br. 8, str. 594 . 595 , 597 , 603—604 , 615, 617

Kom interna i taktika borbe »klase protiv klase« f 4 4

13Iz prihvaćenog teksta

Teza o međunarodnoj situaciji i zadacima Komunističke internacionalenjenog šestog kongresa

Najzad, t re ć i period je u suštini period u kome je kapitalistička priv- reda prem ašila predratni nivo, a gotovo istovremeno taj nivo je pre- mašila i privreda SSSR (početak takozvanog perioda rekonstrukcije, daljeg rasta socijalističkih oblika privrede na bazi nove tehnike). Za kapitalistički svet ovaj period je period brzog napretka tehnike, poja­čanog rasta kartela, trustova, tendencija ka državnom kapitalizmu, i u isto vrem e period snažnog porasta protivrečnosti svetske privrede, koji se kreće u oblicima determ inisanim celokupnim prethodnim tokom opšte krize kapitalizma (sužena tržišta , SSSR, kolonijalni pokreti, po­rast unutrašnjih protivrečnosti imperijalizm a). Ovaj treć i period, koji je naročito zaoštrio protivrečnost između porasta proizvodnih snaga i sve užeg tržišta , čini neizbežnom novu seriju im perijalističkih ratova između im perijalističkih država, njihovih ratova protiv SSSR, nacio­nalnooslobodilačkih ratova protiv imperijalizm a i intervencija imperija­lista, džinovskih klasnih sukoba. Time što zaoštrava sve međunarodne suprotnosti (suprotnosti između kapitalističkih zem alja i SSSR, vojna okupacija Severne Kine kao početak podele Kine i borbe između impe­rijalista itd .), što zaoštrava unutrašnje protivrečnosti u kapitalističkim zem ljam a (proces skretanja masa radničke klase ulevo, zaoštravanje klasne borbe), što podstiče kolonijalne pokrete (Kina, Indija, Egipat, Sirija ), ovaj period neminovno vodi preko daljeg porasta protivrečnosti kapitalističke stabilizacije do daljeg remećenja kapitalističke stabiliza­cije i naglog zaoštravanja opšte krize kapitalizma.

Ova evolucija odnosa državne vlasti prema poslodavačkim organiza­cijam a i koncentrisanje svih snaga buržoazije u buržoaskoj državi iza­zivaju u svim kapitalističkim zem ljama i reakiconarnu evoluciju celo- kupnog takozvanog buržoaskog državnog poretka. Ova evolucija, kao izrazito obeležje sadašnjeg kritičnog perioda kapitalizma, politički se ogleda u opštoj krizi buržoaske dem okratije i buržoaskog parlamenta­rizma i udara specifičan pečat na celokupni ekonomski sukob između rada i kapitala, pridavajući mu izvanrednu oštrinu.

Upravo takvo stanje stvari primorava buržoaziju i njenu državnu vlast da pribegavaju složenim oblicima ekonomskog i političkog ko­rumpiranja određenih delova same radničke klase i njenih političkih i sindikalnih organizacija. Preventivna sredstva protiv razvoja klasne borbe jesu srastanje vrhuški reform ističkih sindikata i reform ističkih partija s poslodavačkim organizacijama i buržoaskom državom, postav­ljanje radnika na položaje državnih činovnika i činovnika preduzimačkih organizacija, teorija i praksa »privredne dem okratije«, »industrijskog mira« itd.

Paralelno s tim im perijalističke države sve više i više razvijaju in­strum ente i metode represalija protiv revolucionarnih odreda prole­tarijata, naročito protiv komunističkih partija, jedinih partija koje orga- nizuju i vode revolucionarnu borbu radničke klase protiv im perijalis­tičkih ratova i rastuće eksploatacije. Ove mere su takođe neposredno povezane s ratnim pripremama imperijalističkih sila, a ujedno odra­žavaju i opšte zaoštravanje klasnih suprotnosti i osobito zaoštravanje svih oblika i metoda klasne borbe, što se sve više ogleda u primeni fašističkih metoda ugnjetavanja od strane buržoazije.

Socijaldem okratija svesno podržava i forsira ovaj proces buržoazi- ranja vrhova radničke birokratije. Socijaldemokratija je prešla od stid­

Izbor građe f 4 g

ljive odbrane kapitalizm a na pružanje njemu javne podrške i na nje­govu aktivnu izgradnju, od fraza o klasnoj borbi na propovedanje »in­dustrijskog m ira«, od »odbrane otadžbine« na priprem anje rata protiv SSSR, od verbalne zaš tite kolonija na politiku d irektne podrške kolo­nijalnom ugnjetavanju, od sitnoburžoaskog pacifizm a na idolatriju u odnosu prem a im perija lis tičkom Društvu naroda, od pseudom arksistič- kog revizionizm a na liberalizam engleske Radničke partije .

U sadašnjem trenutku ova po litika klasnog rascepa, koju obilato praktikuju refo rm ističk i vodi — po d iktatu buržoazije isključuju najbolje revolucionarne e lem e nte iz p ro leterskih masovnih organizacija — jeste neodvojivi deo njihove politike saradnje sa buržoazijom , a cilj je da se od samog početka m in ira unutrašnje jed instvo p ro leterskih borbenih redova i na taj način oslabi njihova sposobnost pružanja otpora napa­dim a kapitalista. Ova politika jedna je od neophodnih karika njihove celokupne soc ija lim perija lis tičke po litike (politika naoružanja, antisov- je tska politika i razbojnička po litika u ko lonijam a). Kao protivtežu ovim nastojanjim a re fo rm ista da iznutra m iniraju p ro leterski klasni fro n t kom unisti su dužni, naročito u sadašnjem trenutku , da preduzmu i p rošire najenergičniju kontraofanzivu kako bi re form ističko j politici rascepa u m asovnim organizacijam a pro le ta rija ta (sind ikati, zadruge, kulturna i sportska udruženja itd .) suprotstavili borbu masa za klasno jed instvo .

U razbijačkoj kampanji re form izm a izuzetno sramnu ulogu igraju ta ­kozvani levi vođi socija ldem okratije koji se na rečim a zalažu za jed in ­stvo, a na delu opet i opet bezrezervno podržavaju zlikovačke cepačke m etode Druge in ternacionale i am sterdam ovaca.

K arakteristična osobina faš izm a sastoji se u tom e što, u vezi s potresim a u kap italističkom privrednom sistem u i usled posebnih ob­jektivnih i subjektivnih okolnosti, buržoazija — da bi preprečila put razvitku revo lucije — koristi nezadovoljstvo sitne i srednje gradske i seoske buržoazije, pa čak i neke slo jeve deklasiranog p ro letarija ta radi stvaranja reakcionarnog masovnog pokreta. Da bi skršio snagu radničkih organizaoija i organizacija seoske siro tin je i započeo osvaja­nje vlasti fašizam pribegava m etodim a direktnog nasilja. Pošto se na­šao na vlas ti, fašizam nastoji da uspostavi političko i organizaciono jed instvo svih vladajućih klasa kap italističkog društva (banke, krupna industrija, ag rarije) i ostvaru je njihovu nedeljivu, javnu i doslednu d ik­taturu . On stavlja vladajućim klasam a na raspolaganje oružane snage, specijalno izm uštrane iz predm eta građanskog rata, i stvara nov tip države koja se otvoreno oslanja na nasilje, prinudu i korum piranje ne samo sitnoburžoaskih slojeva već i nekih elem enata radničke klase (službenici, bivši re form ističk i vođi koji su se p retvorili u državne činovnike, sindikalni funkcioneri ili p laćena lica faš ističke partije , za­tim sirom ašno seljaštvo i deklasirani p ro leteri koji se vrbuju u »fa­šističku m iliciju«).

Danas su gotovo svuda prisutni m anje ili više razvijeni faš ističke tendenc ije i začeci fašističkog pokreta. Ideologija klasne saradnje, ova zvanična ideologija socija ldem okratije, u m nogim tačkam a se po­dudara s ideologijom fašizm a. U praksi mnogih socijaldem okratskih partija, kao i u praksi re fo rm ističke sindikalne b irokratije postoje em ­brionalni oblici faš ističkih m etoda koji se prim enjuju u borbi protiv revolucionarnog pokreta.

Kineska revolucija, kao antiim perijalis tička i nacionalnooslobodilačka revolucija, po svom objektivnom sadržaju jeste u isto vrem e u datom stadijum u i buržoaskodem okratska revolucija koja će neminovno pre­

K om interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« f 40

rasti u proletersku revoluciju. U toku njenog razvoja, uporedo s mobili­zacijom širokih radničkih i seljačkih masa, uporedo sa stvarnim šire­njem agrarne revolucije koja se na plebejski način razračunava s ve le­posjednicima. džentrijim a, »tuhaoima«, nacionalna (kuomintanška) bur­žoazija je u nizu prevrata definitivno prešla u tabor kontrarevolucije, saveza s feudalcima, sporazuma s im perijalističkim nasilnicima.

Problem borbe protiv imperijalističkog rata koji je na pomolu, zaš­tita SSSR, borba protiv intervencije u Kini i njene podele, odbrane kineske revolucije i ustanaka u kolonijama jesu osnovni međunarodni zadaci komunističkog pokreta u sadašnjem trenutku, zadaci čije re- šavanje treba povezati sa svakodnevnom borbom radničke klase protiv nasrtaja kapitala, subordinisanom borbi za diktaturu proletarijata.

Borba protiv opasnosti od im perijalističkih ratova između kapitalis­tičkih država i od im perijalističkog rata protiv SSSR treba da se vodi sistem atski iz dana u dan. Ova borba je nezamisliva bez odlučnog raskrinkavanja pacifizm a koji u današnjim uslovima predstavlja naj­važnije oruđe u rukama im perijalista za pripremanje ratova i prikri­vanje te priprem e. Ova borba je nezamisliva bez demaskiranja »Druš­tva naroda« koje čini glavni instrum ent imperijalističkog »pacifizma«. Ova borba je , najzad, nezamisliva bez razotkrivanja socijaldem okratije koja pomaže imperijalizm u u zaodevanju priprema za nove ratove zas­tavom pacifizma.

Ova taktika, koja menja formu, ni u kom slučaju ne odbacuje glavni sadržaj taktike jedinstvenog fronta. Zaoštravanje borbe protiv socijal­dem okratije odlučno prebacuje težište na jedinstveni front odozdo, ali ne ukida, već, naprotiv, povećava obavezu komunista da prave razliku između socijaldem okratskih radnika čija je zabluda iskrena, s jedne strane, i socijaldem okratskog rukovodstva koje se dodvorava im perija­lizmu, sa druge strane. Na isti način parola borbe za mase (ubrajajući i one koje još uvek slede buržoaske partije i one koje slede socijal- dem okratiju) ne samo što se ne skida sa dnevnog reda već sve više dospeva u središte celokupne aktivnosti Komunističke internacionale.

Pred ba lkanske komunističke partije danas se postavljaju izvanredno važni zadaci. Ovi zadaci proističu iz nestabilnosti unutrašnje političke situacije u svim balkanskim zem ljama, iz stalnog zaoštravanja agrarne krize u tim zem ljama i sve komplikovanijih nacionalnih problema, a takode i iz činjenice da Balkan spada u najopasnija žarišta za pripre­manje novih ratova.

Gotovo sve balkanske komunističke partije su u poslednje vrem e preživele ozbiljnu unutarpartijsku krizu, koje su — usled teških poraza i veoma složene objektivne situacije, izazvane političkim greškama, desničarskim skretanjim a pojedinih rukovodećih grupa i besomučnom frakcionaškom borbom. Danas su gotovo sve balkanske komunističke partije na putu da savladaju ovu unutarpartijsku krizu i. uprkos teroru od strane vlada, konsoliduju se, obnavljaju i proširuju veze s radničko- -seljačkim masama u svojim zem ljama.

Kongres najodlučnije podvlači neophodnost pravilne politike balkan­skih komunističkih partija u nacionalnom pitanju i širokog agitacionog rada u seljačkim masama.

Sve balkanske partije su dužne da usklađuju i objedinjavaju svoi rad pod zajedničkom političkom parolom formiranja radničko-seljačke kon­federacije balkanskih zemalja.

Na tlu delim ične stabilizacije kapitalizma i u neposrednoj vezi s uti- cajem socijaldem okratije danas se unutar komunističkih partija osnov­

Izbor građe f 4 7

na linija skretan ja usm erava udesno od pravilnog političkog stava. To se ogleda u ostacim a »legalizma« i prekom ernom poštovanju zakona, u »prirepaštvu« kada je reč o štra jkaškom pokretu, u pogrešnom stavu prem a s o c ija ld e m o k ra ti (na p rim er, poznati o tpor odlukam a IX plenu­ma IKKI u Francuskoj), u nedovoljnom reagovanju na međunarodna zbivanja itd. Zbog postojanja re lativno stabiln ih socijaldem okratskih partija ova su desničarska skretan ja naročito opasna i borba protiv njih treba da dođe u prvi plan, što predpostavlja i sistem atsku borbu protiv to lerantnog stava prem a desničarskim strujam a unutar komunis­tičke partije . M eđutim , uporedo postoje i »levičarska« skretan ja koja dolaze do izražaja u poznatoj tendenc iji ka negiranju tak tike jed instve­nog fronta , u neshvatanju sveukupnog značaja »sindikalnog rada, u poli­tici revolucionarne fraze i — u Kini — u pučističk im tendencijam a.Komunistička intemaolonala. sv. br. 10, str. 1733—1734, 1738—1740, 1742—1746, 1753,

1756—1757.

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase«

14Iz

Teze o merama za borbu protiv opasnosti od imperijalističkih ratovašestog kongresa K om unističke in ternacionale

Na osnovu takve m arksističke analize ratova pro le ta rija t određuje svoj p rincip ije ln i stav i taktiku prem a njim a. Pro letarija t se bori protiv ratova izm eđu im perija lis tičk ih sila, zastupajući d e fetis tičk i stav prem a sopstvenoj vladi i zalažući se za pretvaran je im perija lis tičkog rata u građanski rat protiv buržoazije. Sličan p rincip ije ln i stav zauzima prole­ta r ija t im perija lis tičk ih zem alja u slučaju ugnjetačkog rata im perija lis­ta protiv nacionalnorevolucionarnog pokreta, u prvom redu protiv na­roda kolonija, i u slučaju otvorenog kontrarevolucionarnog rata im peri­ja lizm a protiv pro le te rske dik ta ture . U isto vrem e p ro le ta rija t podržava i vodi nacionalnorevolucionarne ratove i ratove socijalizm a p rotiv im pe­rijalizm a i organizuje odbranu nacionalne revolucije i država pro le te r­ske dik ta ture .

Sve dok p ro le ta rija t n ije uspostavio svoju d iktaturu, radi određiva­nja njegove tak tike za vrem e rata u njegovoj zem lji neophodna je sves­trana analiza konkretnog rata i svake njegove pojedinačne faze. Na­cionalni ratovi mogu da se pretvore u im perija lis tičke.

Od principijelnog stava p ro le ta rija ta prem a konkretnom ratu zavisi i njegov stav u pitanju »odbrane otadžbine«. Pro letarijat nem a otadžbinu sve dok nije osvojio političku v las t i oteo sredstva za proizvodnju iz ruku eksploatatora. Izraz »odbrana otadžbine« je opšteprihvaćena, po­nekad čak i m alograđanska, krila tica koja označava pra vd a n je rata . U ratovim a koje vode sam p ro le ta rija t ili p ro leterska država protiv im pe­rija lizm a p ro le ta rija t je dužan da brani svoju socija lis tičku otadžbinu. U nacionalnorevolucionarnim ratovim a p ro le ta rija t ustaje u odbranu zem ­lje od im perija lizm a. M eđutim , u im perija lis tičk im ratovim a on je dužan da na najenergičniji način žigoše »odbranu otadžbine« kao odbranu eksploatacije i izdaju socijalizm a.

Nacionalnorevolucionarni pokreti na Balkanu, u Poljskoj itd. treba da igraju veom a značajnu ulogu u borbi protiv opasnosti od im perija lis­tičkog rata i za p retvaran je im perija lis tičkog rata u građanski rat. U tim zem ljam a borba protiv opasnosti od im perija lis tičkog rata čvrsto je povezana sa borbom protiv ostataka feudalizm a, protiv nacionalnog ugnjetavanja, a za š iren je agrarne i nacionalne revolucije.

Zato je stvaranje i proširivanje revolucionarnih blokova proletarijata, seljaštva i ugnjetenih narodnosti, uperenih protiv kapitalista i protiv opasnosti od im perijalističkog rata, veoma važan zadatak komunistič­kih partija.

Dok je_ »odbrana otadžbine« u imperijalističkim zem ljama nedopusti­va, u državi proleterske diktature ona predstavlja imperativnu revolu­cionarnu obavezu. Ovdje je nosilac odbrane naoružani proletarijat SSSR. Pobeda oktobarske revolucije dala je radnicima celog sveta socijalistič­ku otadžbinu — Sovjetski Savez. Odbrana Saveza SSR od međunarod­ne buržoazije odgovara klasnim interesima i predstavlja časnu obavezu međunarodnog proletarijata. Sovjetska vlast pobedila je 1919— 1921. go­dine intervencionističke trupe četrnaest država, među njima i najmoć­nije im perijalističke zem lje, zato što se međunarodni proletarijat borio za proletersku diktaturu u SSSR tim e što je organizovao masovne re­volucionarne akcije. Novi napad im perijalizma na Sovjetski Savez doka- zaće da, usprkos prethodnim pripremama za ovaj napad, međunarodna solidarnost proletarijata jeste činilac, bez obzira na sve kontrarevolu- cionarne poduhvate socijaldem okratije.

Pitanje o nacionalnorevolucionarnom ratu. s obzirom na mnogobroj­ne ugnjetene narodnosti i manjine u ćelom nizu država Evrope, pre- krojene prema Versajskom ugovoru, igraće značajnu ulogu i u Evropi, pre svega prilikom pretvaranja imperijalističkog rata u građanski rat. Ne samo u Poljskoj i Rumuniji, gde se brutalnim nasiljem ugnjetava beloruski, ukrajinski i besarapski živalj u pograničnim oblastima, koji teži svojoj sovjetskoj otadžbini, ne samo u čehoslovačkoj i balkanskim zem ljama već i u Italiji, Francuskoj, Španiji, Belgiji i Velikoj Britaniji (Irska) komunističke partije su dužne da pružaju podršku oslobodilač­kim pokretima ugnjetenih nacija i nacionalnih manjina, da rukovode njihovom revolucionarnom borbom protiv im perijalizma i bezrezervno da brane njihovo pravo na samoopredeljenje sve do otcepljenja. Dosled- no sprovodeći ovakvu politiku, komunisti su dužni da u trenutku objave im perijalističkog i antisovjetskog rata budu sami pripremljeni i da prip­reme nacionalnougnjetene mase za organizovanje ustanka ili rata pro­tiv im perijalističke buržoazije.

U mnogim sekcijama borba protiv fašizma do sada nije pobuđivala naročitu pažnju. Potrebno je maksimalno proširiti inicijativu u ovoj ob­lasti kako u pogledu ideološke borbe tako i u pogledu revolucionarnih masovnih akcija protiv fašizma. Pri tome treba uzimati u obzir ne samo otvoreno fašističke i polufašističke struje i organizacije koje nastupaju pod demokratskom ili socijaldem okratskom zastavom (»Im perijska zas­tava« u Nemačkoj, socijalfašistička tendencija razvoja u vrhovima so­cijaldem okratske i sindikalne birokratije , fabrički fašizam itd.). Ova bor­ba protiv fašizma treba da bude u svim svojim oblicima najčvršće po­vezana sa borbom protiv imperijalističkog rata.

Komunistička Internacionala. sv. br. 10. str. 1763—1764, 1767, 1775, 1778, 1795.

Izbor građe f

15

Programa Komunističke internacionaleŠesti kongres Komunističke internacionale

Epoha imperijalizm a jeste epoha kapitalizma na umoru. Svetski rat 1914— 1918. godine i opšta kriza kapitalizma, koju je on izazvao kao

neposrednu posledicu oštre suprotnosti između rasta proizvodnih snaga svetske p rivrede i njenih državnih barijera, pokazali su i dokazali da su unutar kap italističkog društva već sazre le m aterija lne pretpostavke socijalizm a, da se kap italistička ljuštura društva pretvorila u nepodnoš­ljivu stegu za dalji razvitak čovečanstva i da is torija stavlja na dnevni red zadatak revolucionarnog zbacivanja kap italističkog jarm a.

Im perija lizam potčinjava d iktaturi finansijsko-kapita lis tičke plutokra- tije ogrom ne m ase pro le te ra svih zem alja, počev od centara kapitalis­tičke moći do najudaljenijih kutova kolonijalnog sveta. Im perija lizam stihijnom snagom obelodanjuje i produbljuje sve suprotnosti kapitalis­tičkog društva, od krajnjih granica dovodi klasno ugnjetavanje, do pre- kom erne napetosti zaoštrava borbu između kapitalističkih država, iza­ziva nem inovnost im perija lis tičk ih ratova u svetskim razm erim a. koji potresaju celokupni sistem vladajućih odnosa, gvozdenom nužnošću vodi s v e ts k o j re v o lu c i ji p ro le ta rija ta .

Jedinstvena i centralizovana m eđunarodna partija p ro letarija ta , Ko­m unistička internacionala je jedini nastavljač principa Prve in te rn a c io ­na le, koji se ostvaruje na novoj, masovnoj osnovi revolucionarnog pro­leterskog pokreta. Iskustvo prvog im perija lis tičkog rata, narednog raz­doblja revolucionarne krize kapitalizm a i niza revolucija u Evropi i kolonijalnim zem ljam a; iskustvo d iktature pro le ta rija ta i izgradnje so­cijalizm a u SSSR; iskustvo rada svih sekcija Kom unističke in ternacio­nale, fiksirano u odlukama njenih kongresa; najzad, sve jača in terna­cionalizacija borbe između im perija lis tičke buržoazije i pro le ta rija ta — sve to nam eće neophodnost p ro g ra m a Kom unističke in ternacionale, je ­dinstvenog i zajedničkog za sve sekcije . Na taj način, program Kl, kao vrhunsko kritičko uopštavanje celokupnog istorijskog iskustva m eđuna­rodnog revolucionarnog pokreta p ro letarija ta , je s te p ro g ra m b o rbe za s v e ts k u p ro le te rs k u d ik ta tu ru , p ro g ra m b o rb e za s v e ts k i kom unizam .

Stojeći na tlu dosledne klasne borbe p ro letarija ta , podređujući krat­koročne, parcijalne, grupaške, nacionalne in terese p ro letarija ta njego­vim dugoročnim , zajedničkim , internacionalnim in teresim a, Kom unistič­ka in ternacionala bespoštedno razotkriva učenje o »klasnom miru« koje su reform isti u svim njegovim vidovim a preuzeli od buržoazije. Kao tum ač is torijske potrebe revolucionarnih p ro letera, grobara kapitalis­tičkog sistem a, za međunarodnom organizacijom . Komunistička in ter­nacionala je jedina međunarodna snaga čiji je program d iktatura pro­le ta rija ta i komunizam i koja javno nastupa kao org a n iza to r m eđ un a­rod ne re v o lu c ije p ro le ta rija ta .

Osnovna uloga socija ldem okratije danas se sastoji u podrivanju nuž­nog borbenog jedinstva p ro letarija ta u njegovoj borbi protiv im perija­lizm a. Tim e što unosi rascep i dem oralizaciju u jedinstveni front pro­le te rske borbe protiv kapitala, socija ldem okratija predstavlja glavni oslonac im perija lizm a u radničkoj klasi. Prema tom e, međunarodna socija ldem okratija svih nijansi — Druga internacionala i njena sindi­kalna filija la — A m sterdam ska sindikalna centrala — postala je rezer­va buržoaskog društva, njegov najpouzdaniji oslonac.

Prilagođavajući se prom enam a političke konjunkture, buržoazija se koristi i m etodim a fašizm a i m etodim a koalicije sa socijaldem okrati- jom, pri čemu sama socija ldem okratija često igra faš ističku ulogu u za kapitalizam najkritičn ijim trenucim a. U toku razvitka ona ispoljava faš ističke tendencije , što joj ne sm eta da prilikom drukčije političke konjunkture zauzm e stav protiv buržoaske vlade kao opoziciona par­tija . M etodom fašizm a i metodom koalicije sa socijaldem okratijom . inače neuobičajenim m etodim a za »normalan« kapitalizam , što predstav­

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« fgg

ljaju simptom opšte kapitalističke krize, buržoazija se služi da bi uspo­rila kontinuiram tok revolucije.

O sva ja n je v la s t i od s tra n e p ro le ta rija ta jeste pretpostavka za napre­dak socijalističkih oblika privrede i za kulturno uzdizanje proletarijata koji rekonstruiše svoju sopstvenu prirodu, sazreva za rukovodioca druš­tva u svim sektorim a života, uvlači u ovaj proces rekonstrukcije ostale klase i samim tim stvara teren za ukidanje klasa uopšte.

U borbi za diktaturu proletarijata i za naredno reform isanje društve­nog sistem a, protiv bloka veleposednika i kapitalista organizuje se savez rad n ika i se lja ka pod idejnom i političkom hegemonijom radnika, savez koji predstavlja osnovu diktature proletarijata.

Za prelazni period u celini karakteristični su nemilosrdno gušenje otpora eksploatatora, organizovanje socijalističke izgradnje, masovno prevaspitavanje ljudi u duhu socijalizma, postepeno ukidanje klasa. Je­dino u srazmeri s izvršenjem ovih krupnih istorijskih zadataka druš­tvo prelaznog perioda počinje da se pretvara u komunističko društvo.

Prema tome, d ik ta tu ra sve tsko g p ro le ta rija ta čini najneophodniju i najpresudniju pretpostavku za prelazak svetske kapitalističke privrede u socijalističku privredu. Ova diktatura može da se realizuje jedino kao rezultat pobede socijalizma u pojedinim zem ljama ili u grupi ze­m alja, kada novoformirane proleterske republike stupaju u federativnu vezu s već postojećim republikama, kada mreža ovih federativnih sa­veza raste uključujući i kolonije koje su se oslobodile imperijalističkog jarma; kada federacija takvih republika postaje u krajnjoj liniji savez s o v je ts k ih s o c ija lis t ič k ih rep ub lika sveta, koji objedinjuju čovečanstvo pod hegemonijom međunarodnog, državnoorganizovanog proletarijata.

Diktatura proletarijata jeste nastavak n je go ve k lasn e bo rbe u nov im us lo v im a . Diktatura proletarijata jeste uporna borba, krvava i bez krvi, nasilna i mirna, vojna i ekonomska, pedagoška i adm inistrativna, protiv snaga i tradicija starog društva, protiv spoljnih kapitalističkih neprija­telja. protiv ostataka eksploatatorskih klasa u zem lji, protiv izdanaka nove buržoazije koji niču na tlu još neprevaziđene robne proizvodnje.

U uslovima likvidacije građanskog rata uporna klasna borba nastav­lja se u novim oblicim a najpre u obliku borbe između ostataka starih ekonomskih struktura i njihovih novih izdanaka, s jedne strane, i soci­jalističkih oblika privređivanja, sa druge strane, pri čemu se oblici borbe menjaju u različitim etapama socijalističkog razvitka, a pod odre­đenim uslovima u prvim stadijum im a tog razvitka borba može i da se zaoštrava.

Raznovrsnost uslova i puteva prelaska ka diktaturi proletarijata u pojedinim zem ljama može se svesti šematski na tri osnovna tipa.

Zem lje visokorazvijenog kapitalizma (Sjedinjene Am eričke Države, N emačka. Engleska itd.) s moćnim proizvodnim snagama, s veoma centralizovanom proizvodnjom, s relativno malim značajem sitne priv­rede. s već odavno oform ljenim buržoaskodemokratskim uređenjem. U ovim zem ljama osnovni zahtev programa u političkoj oblasti jeste direktan prelazak na diktaturu proletarijata. U ekonomskoj oblasti naj- karakterističniji su; eksproprijacija celokupne krupne proizvodnje; or­ganizovanje znatnog broja državnih sovjetskih gazdinstava i, obrnuto, predaja relativno beznačajnog dela zem ljišta seljacima; relativno mali obim stihijskotržišnih odnosa; ubrzani tem po socijalističkog razvitka uopšte i kolektivizacije seljačkog gazdinstva napose.

Izbor građe f 5 -j

Zem lje sa srednjim nivoom razvitka kapitalizm a (Španija, Portugalija, Poljska, M ađarska, balkanske zem lje itd .) s prisutnim v id ljiv im ostaci­ma polufeudalnih odnosa u po ljoprivredi, s izvesnim m inim um om ma­terija ln ih pretpostavki neophodnih za socijalističku izgradnju, s još nedovršenim buržoaskodem okratskim preobražajem . U jednim od ovih zem alja mogućan je proces manje više brzog prerastanja buržoaskode­m okratske revolucije u socija lis tičku revoluciju; u drugim — tipovi pro leterskih revolucija , ali s većim opsegom zadataka buržoaskodemo- kratskog karaktera . Prema tom e, ovde diktatura pro le ta rija ta može da nastane ne odmah, već u procesu prelaska od dem okratske diktature pro le ta rija ta i se ljaštva ka socija lis tičkoj d iktaturi p ro letarija ta; tam o gde se revolucija razvija neposredno kao pro leterska revolucija, ona pretpostavlja rukovođenje širokim agrarno-seljačkim pokretom od stra­ne prole ta rija ta ; agrarna revolucija igra uopšte najveću — a ponekad i presudnu — ulogu; u procesu eksproprijac ije krupnog zem ljoposeda znatan deo konfiskovane zem lje stavlja se na raspolaganje seljaštvu; obim tržišnih odnosa posle pobede pro le ta rija ta je značajan; zadatak kooperisanja se ljaštva, a zatim i njegovog proizvodnog udruživanja, zauzima vidno m esto u okviru ostalih zadataka socija lis tičke izgradnje. Tempo ove izgradnje je re lativno spor.

Kolonijalne i polukolonijalne zem lje (Kina, Indija itd.) i zavisne zem ­lje (A rgentina. Brazil i osta le), s izvesnim začecim a, a ponekad i sa znatno razvijenom industrijom , ali u većini slučajeva nedovoljnom za sam ostalnu socijalističku izgradnju, zem lje s pretežno feudalnosrednjo- vekovnim odnosima ili s odnosima »azijskog načina proizvodnje« i u ekonom ici zem lje i u njenoj političkoj nadgradnji, najzad, s koncentra­cijom najvažnijih industrijskih, trgovinskih i bankarskih preduzeća, os­novnih saobraćajnih sredstava, zem ljišnih la tifundija, plantaža itd. u rukama stranih im perija lis tičk ih grupa. Ovde centralno m esto pripada borbi protiv feudalizm a, pretkapitalističkih oblika eksploatacije i dos- ledno sprovođenoj agrarnoj revoluciji se ljaštva — s jedne strane, i borbi protiv stranog im perija lizm a, za nacionalnu nezavisnost — sa druge strane. Prelazak na diktaturu p ro letarija ta ovde je , kao pravilo, moguć jedino preko niza priprem nih stupnjeva jedino kao rezultat ce- lokupnog perioda prerastanja buržoaskodem okratske revolucije u soci­ja lis tičku revoluciju , dok je uspešna socijalistička izgradnja u većini slučajeva moguća jedino pod uslovom da zem lje p ro leterske diktature pruže neposrednu podršku.

U još zaosta lijim zem ljam a (na prim er, u nekim delovim a A fr ike ), gde gotovo nema, ili uopće nema najamnih radnika, gde većina stanovniš­tva živi u uslovim a p lem enske zajednice i gde su se još sačuvali ostaci prvobitnorodovskih oblika, gde gotovo da i ne postoji nacio­nalna buržoazija i gde strani im perija lizam prvenstveno igra ulogu vojnog okupatora koji otim a zem lju — centralno m esto pripada borbi za nacionalno oslobođenje. Nacionalni ustanak i njegova pobeda mogu ovde da prokrče put razvitku ka socijalizm u, a da se uopće ne prođe kroz stadijum kapitalizm a, ukoliko zem lje p ro leterske d iktature budu na delu pružile snažnu pomoć.

Nasuprot socijaldem okratskoj Drugoj internacionali, čija se svaka partija podređuje disciplini »svoje« nacionalne buržoazije i njene »otadž­bine« sekcije Kom unističke internacionale znaju samo za jednu discip^ linu, disciplinu međunarodnog p ro letarija ta koja obezbeđuje pobedo, nosnu borbu radnika svih zem alja za svetsku proletersku diktaturu. Suprotno Drugoj internacionali koja unosi rascep u sindikate, vodi bor­bu protiv kolonijalnih naroda i praktikuje jedinstvo sa buržoazijom, Ko­

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« -J52

m unistička internacionala je organizacija koja stoji na straži jedinstva proletera svih zem alja, na straži jedinstva radnih ljudi svih rasa i svih naroda i njihovoj borbi protiv jarma im perijalizma.Kcrrun'stička Internacionala, sv. br. 10. str. 1685—1687. 1695—1696, 1702, 1710, 1714,

1732

Izbor građe f 53

16Iz Izlaganja Staljina na aprilskom plenumu CK SKP(b) 1929. na temu:

O desnom skretanju u SKP(b)

2. R azm im o ilažen je po l in i j i K o m in te rn e

Već sam rekao da Buharin ne vidi i ne shvaća nove zadatke Komin­terne: istjerivanje desničara iz komunističkih partija, obuzdavanje po- m irljivosti i čišćenje komunističkih partija od socijaldem okratskih tra­dicija — zadatke koje nam diktiraju sve zre liji uvjeti novog revolucio­narnog poleta. Tu postavku potpuno su potvrdila naša razmimoilaženja po pitanjima Kominterne.

Č ime su počela razmimoilaženja u toj oblasti?

Stvar je počela Buharinovim tezama o međunarodnom položaju na VI kongresu. Teze su se obično prethodno pretresale u delegaciji SKP(b). A li u danom slučaju taj uvjet n ije bio ispunjen. Dogodilo se da su teze s Buharinovim potpisom, upućene delegaciji SKP(b), isto­vrem eno bile razaslane inozemnim delegacijama VI kongresa. M eđu­tim , pokazalo se da teze u čitavom nizu točaka ne zadovoljavaju. De­legacija SKP(b) morala je unijeti u teze oko 20 ispravki.

Ta okolnost učinila je Buharinov položaj malo nezgodnim. A tko je tem e kriv? Zašto je Buharinu bilo potrebno da pošalje teze Inozemnim delegacijam a prije nego što ih je pretresla delegacija SKP(b)? Da li je delegacija SKP(b) mogla ne unijeti ispravke, kad se pokazalo da teze ne zadovoljavaju? I eto, dogodilo se da su od delegacije SKP(b) izišle, u suštini, nove teze 0 međunarodnom položaju, koje su inozem­ne delegacije počele suprotstavljati starim tezam a s Buharinovim pot­pisom. Jasno je da ove nezgode ne bi bilo da Buharin nije pohitao s razašiljanjem svojih teza stranim delegacijama.

Htio bih istaći četiri glavne ispravke koje je delegacija SKP(b) uni­jela u Buharinove teze. Htio bih ukazati na te glavne ispravke, da bih jasnije pokazao karakter razmimoilaženja po pitanjima Kominterne.

Prvo p ita n je — to je pitanje karaktera stabilizacije kapitalizma. Kod Buharina, u njegovim tezam a, izlazilo je da se u sadašnjem momentu ne događa ništa novo što bi labavilo kapitalističku stabilizaciju, da se kapitalizam, naprotiv, re ko n s tru ira i drži, u osnovi, manje-više čv rs to . Jasno je da se delegacija SKP(b) nije mogla složiti s tom karakteris­tikom takozvanog trećeg perioda, tj. onog perioda koji sada preživlju- jem o. Ona se nije mogla složiti s tim , je r bi ostavljanje takve karak­teris tike trećeg perioda moglo dati hrane našim kritičarim a za tvrđenje da se stavljamo na gledište takozvanog »ozdravljenja« kapitalizma, tj. na Hilferdingovo gledište, na gledište na kojem mi, komunisti, ne mo­žemo stajati. Zbog toga je delegacija SKP(b) unijela ispravku, iz koje se vidi da kapitalistička stabilizacija nije čvrsta i da ne može biti čvrsta, da nju tok razvitka labavi i da će je labaviti, je r se kriza svjet­

skog kapitalizm a zaoštrava. To p itanje , drugovi, ima odlučujući značaj za sekcije K om interne. Da li kap italistička stabilizacija postaje labavija ili se učvršćuje — od toga zavisi čitava orijentacija kom unističkih par­tija u njihovom svakodnevnom političkom radu. Da li p reživlju jem o pe­riod opadanja revolucionarnog pokreta, period običnog prikupljanja snaga, ili p reživlju jem o period sazrijevanja uvjeta novog revolucionar­nog poleta, period priprem anja radničke klase za dolazeće klasne bitke — od toga zavisi taktički stav kom partija. Ispravka delegacije SKP(b), koju je zatim prihvatio kongres, baš je i dobra zbog toga što daje jasnu o rijentaciju na drugu perspektivu sazrijevanja uvjeta novog re­volucionarnog poleta.

D ru g o p ita n je — to je p itan je borbe protiv socijaldem okracije. U Buharinovim tezam a govorilo se da je borba p rotiv socijaldem okracije jedan od glavnih zadataka sekcija K om interne. To je , razum ije se. toč­no. A li to n ije dovoljno. Da bi se borba protiv socija ldem okracije vo­dila uspješno, potrebno je zaoštriti p itan je na borbi protiv takozvanog »lijevog« krila soc ija ldem okracije , onog »lijevog« krila koje. igrajući se »lijevim « frazam a i na taj način vješ to varajući radnike, koči stvar napuštanja socija ldem okracije . Jasno je da bez razbijanja »lijevih« so­c ijaldem okrata n ije uopće moguće svladati socijaldem okraciju . A m e­đutim u Buharinovim tezam a potpuno je m im oiđeno pitan je »lijeve« socija ldem okracije . To je , razum ije se, ve lik i nedostatak. Zato je d ele­gacija SKP(b) m orala unije ti odgovarajuću ispravku u Buharinove teze, koju je zatim kongres usvojio.

Treće p ita n je — to je pitan je pom irljivosti u sekcijam a K om interne. U Buharinovim tezam a govorilo se o potrebi borbe protiv desnog skre­tan ja , ali nije bilo nijedne riječi o borbi protiv pom irljivosti prem a desnom skretan ju . To je , razum ije se, ve lik i nedostatak. S tvar je u tom e da desni zastran jivači, kad se ob javlju je rat desnom skretanju, obično uzmu lik pom irljivaca i dovode partiju u težak položaj. Da bi se spriječ io taj m anevar desnih zastranjivača, potrebno je postaviti p ita ­nje odlučne borbe p rotiv pom irljivosti. Zato je delegacija SKP(b) sm at­rala potrebnim da u Buharinove teze unese odgovarajuću ispravku, koju je zatim kongres usvojio.

Č e tv r to p ita n je — to je pitan je d iscipline. U Buharinovim tezam a nem a ni spom ena o potrebi održavanja željezne discipline u kompar- tijam a. To je također nedostatak od nem ale važnosti. Zašto? Zato što se u periodu pojačane borbe protiv desnog skretanja, u periodu p ro­vođenje parole o čišćenju kom partija od oportunističkih elem enata, des­ni zastranjivači obično organiziraju u frakciju , stvaraju svoju vlastitu frakcijsku disciplinu, a disciplinu partije krše i razaraju. Da bi se partija zaš titila od frakcionaških ispada desnih zastranjivača, potrebno je postaviti p itan je željezne d iscipline u partiji i bezuvjetnog potčinja- vanja članova partije to j d isciplini. Bez toga se ne može ni m isliti na ozbiljnu borbu protiv desnog skretanja. Zato je delegacija SKP(b) uni­je la u Buharinove teze odgovarajuću ispravku, koju je zatim VI kongres usvojio.

Jesm o li mogli te ispravke ne unositi u Buharinove teze? Jasno je da nismo mogli. U staro doba govorilo se o filozofu Platonu: mio nam je Platon, ali nam je istina još m ilija . To isto moglo bi se reći o Bu- harinu: m io nam je Buharin, ali nam je istina, ali nam je partija, ali nam je K om interna još m ilija . Zato je delegacija SKP(b) bila prinu­đena da unese te ispravke u Buharinove teze.

Staljin Josif, Pitanja lenjinizma, CDD, Zagreb 1981, str. 247—250.

Kom interna i taktika borbe »klase protiv klase« f j 4

17Iz prikaza zaključaka jedanaestog plenuma IKKI-e

(25. III — 13. IV 1931)

Na plenumu je bilo pokazano i dokazano, da se neprestano nastavlja proces fa š iz iran ja buržoaske države. On predstavlja proces ka otvo­renoj, razgolićenoj formi diktature imperijalističke buržoazije. I to što buržoaziji baš ništa drugo nije preostalo radi očuvanja svoje klasne vladavine nego javno nasilje, najbolje svedoči o ogromnoj dubini krize i raspadanju kapitalizma. Ali XI. plenum veli. da se fašizam ne može sm atrati samo kao znak raspadanja kapitalizma. Takova jednostrana ocena fašizma izazvala bi pasivnost u borbi sa njim, stvorila bi stav iščekivanja — da kapitalizam sam po sebi padne. Fašizam nije samo proizvod raspadanja. Fašizam jeste ofanziva, napad na radničku klasu, oduzimanje od nje poslednjih ostataka političkih prava, krvavo rušenje radničkih organizacija, uništavanje njihovog aktivnog vodstva. Protiv fašizma mora da se vodi nemilosrdna i odlučna borba. Sjajan primer takve borbe pružila nam je nemačka kompartija.

Plenum je u svojim rešenjima potvrdio, da je socijal-demokratija glavni oslonac buržoazije u radničkoj klasi, i jedan od najaktivnijih sprovodnika fašiziranja buržoaske države. Socijaldem okratija sprovodi ovu politiku pod maskom zaštite buržoaske dem okratije kao bajagi •m anjeg zla« po upoređenju sa fašizmom. Plenum je rekao: nikakvih sporazuma, nikakvih blokova sa socijaldem okratskim vođama! Za je­dinstveni front sa socijal-demokratskim radnicima, protiv fašizma i protiv socijal-fašizma!

XI. plenum je posvetio naročitu pažnju i pitanju bo rbe p ro tiv rata. Ovaj front borbe zahteva od strane kompartije najveću aktivnost. Opasnost rata, a naročito rata protiv Sovjetskog Saveza proističe iz jačanja ekonomske krize. Glavni organizator rata protiv Sovjeta jeste fra n c u s k i im p e rija liza m , koji igra danas ulogu žandara Evrope. In ter­vencija je postala sada jedino sredstvo za povratak kapitalizma u SSSR.

A li ovaj je plenum pokazao, da postoje u svetu snage, koje kvare kontrarevolucionarne planove za rušenje Sovjetskog Saveza — te m e­đunarodne tvrđave proleterske revolucije. Te se snage nalaze u SSSR, gde se sa boljševičkom brzinom dograđuje tem elj socijalističke priv­rede, gde se stvara moćna tvrđava socijalizma, nepristupačna ne sa­mo za unutarnje nego i za spoljne neprijatelje. Sem toga, te se snage nalaze među radnim masama i u radničkoj klasi kapitalističkih i kolo­nijalnih zem alja, koje ulaze u borbu protiv krize, gladi, besposlice, no­vih ratova, za diktaturu proletarijata. Te su snage dovoljne da spreče rat ili ako im se rat ipak nametne, da ga pretvore u pobe do no sn i g ra­đa n sk i ra t p ro tiv kap ita lizm a.

Proleter, god. III. srpanj 1931. br. 20. str. 1—2 (107—108)

Izbor građe 155

18Iz

Proglasanjem ačkih, talijanskih i poljskih kom unista Za radnički antifašistički kongres Evrope

od 26. ve ljače 1933.

M i, predstavnici revolucionarnih radnika N jem ačke, Ita lije i Poljske, postavlja jući ovu platform u jedinstvenog fronta , duboko smo uvjereni, da ona ne sadrži ni jedne tačke koja nebi bila prihvatljiva za svakog radnika, radnicu, kao i za svakog radnog čovjeka. Samo ljudi koji su se potpuno prodali buržoaziji, samo ljudi, koji pretpostavlja ju kapitulaciju borbi, mogu da se izjasne p rotiv tih 5 točaka, koje odgovaraju najvaž­nijim životnim in teresim a radnika i svim slojev im a radnog naroda.

Borbe i uspjesi pro le ta rija ta Sovjetskog Saveza u lijevaju nam odvaž­nost i sigurnost, da je pobjeda nad buržoazijom moguća.

Sve zavisi od toga, hoće li radnici poći jed instvenim frontom pro­tiv buržoazije ili će i dalje slušati one vođe, koji ih i p rije i sada po­zivaju na saradnju sa buržoazijom i kapitulaciju pred fašizm om .

Sada mora da bude svakom jasno, da je baš radna zajednica sa bur­žoazijom donijela radničkoj klasi glad, bijedu i faš ističku vladu kundaka i žile . Sada mora svaki radni čovjek da uvidi, da je socijald'em okratska politika saradnje sa buržoazijom dovela H itlera na vlast u Njem ačkoj.

Fašizam im ade za zadaću, da fizički razbije avangardu radničke kla­se, da razruši n jene organizacije i da je vezanu na rukama i nogama, izruči na m ilos t i nem ilost izrabljivačim a. Borbu p rotiv fašizm a u sa­dašnjici treba postaviti u p ročelje , kao jednu od najvažnijih zadaća. Borba p rotiv faš izm a, jednovrem eno je i borba protiv buržoazije i c i­je log kap italističkog sistem a. Razdvojiti borbu protiv fašizm a od borbe protiv kapitalizm a značilo bi olakšati neprija te ljim a radničke klase sak­rivan je čin jen ice, da je fašizam najvažnije sredstvo buržoazije u bor­bi p rotiv radnih masa grada i sela, i za priprem anje im perijalističkog rata.

Radnici! Radnice!

S tvara jte u svim zem ljam a moćni protufašističk i pokret, stvara jte protufašističk i odbor jedinstvenog fronta , borbene i akcione odbore, ša ljite delegate na protufašističk i radnički kongres.

Budite svjesni toga, da nema te sile na svije tu koja bi mogla da odoli jedinstvenom borbenom frontu radnika u savezu sa radnim se­ljaštvom , i da će samo borbena jed instvena fronta radnika i svih rad­nih masa da is trijeb i fašizam i njegovog rod itelja kapitalizam sa ze­m aljske površine.

Ž iv jela jed instvena fronta sviju radnika i radnica u borbi protiv fa ­šizma, navale kapitala i im perija lis tičkog rata!

Berlin. 26. februara 1933.Revolucionarna Sindikalna Opozicija i Borbeni

Savez protiv fašizm a Njem ačke.Opća Radnička konfederacija Italije .

Revolucionarna Sindikalna Opozicija Poljske.Proleter, god. IX, travanj 1933, br. 4, str. 14—15 (218—219)

Kom interna i taktika borbe »klase protiv k lase« 1 5 g

19Iz

Izjavekomunističkih partija N jem ačke, Francuske, Engleske, Italije , Poljske,

Belgije, čehoslovačke, A ustrije i Luxemburga u povodu desete godišnjice okupacije Ruhra (1923— 1933)

K onferencija konstatuje, da su od samog početka samo Komunistič­ka Internacionala, komunističke partije sviju zem alja na čelu radničkih i seljačkih masa vodile borbu protiv razbojničkog versailleskog siste­ma. ovog izvora novih imperijalističkih ratova. Konferencija žigoše u isto vrijem e pomoć i aktivnu saradnju, koju su vođe II. Internacionale i svih socialdemokratskih partija pružale kod stvaranja versailleskog sistem a kao instrum enta im perijalističke politike buržoazije te je još i sada pružaju.

Konferencija konstatuje. da revolucionarni proletarijat Francuske, Italije , Poljske, Engleske, Belgije, čehoslovačke, Jugoslavije i Rumunj­ske, razvija bespoštednu borbu protiv im perijalističke i ratničke poli­tike vlastite buržoazije i protiv nacionalnog ugnjetavanja: protiv zapos- jednuća Saarske oblasti, protiv ugnjetavanja Elsass-Lotharingije, pro­tiv pljačkaške politike poljskog im perijalizm a prema Dancigu, protiv nacionalnog ugnjetavanja u Gornjoj Šleskoj, Pomoranu i južnom Tirolu, protiv zarobljavanja naroda i nacionalnih manjina u Čehoslovačkoj, pro­tiv obespravljenja austrijskog naroda, protiv nacionalnog ugnjetavanja u Hrvatskoj, M akedoniji. Bukovini, Besarabiji, Dobrudži itd.

Konferencija pozdravlja borbu Komunističke Partije Poljske za pravo slobodnog samoodređenja stanovništva gornje Šlezije i poljskog kori­dora, zapadne Ukrajine i Bjelorusije do ocepljenja od Poljske, za pravo stanovništva Danziga na slobodno priključenje k Nemačkoj. Ona poz­dravlja borbu komunista Francuske za pravo samoodređenja naroda Elzas-Lotaringije do otcepljenja od Francuske, za oslobođenje Saarske oblasti od im perijalističke okupacije, borbu komunističke partije Bel­gije za pravo samoodređenja Flamandskog naroda kao i stanovništva Eupen-Malm edy do otcepljenja od Belgije.

Konferencija pozdravlja junačku borbu talijanskog proletarijata pod vodstvom K. P. Italije protiv im perijalističke i ratničke politike talijan­ske buržoazije sa M usolinijevskim fašizmom na čelu: protiv pokušaja M usolinija, da rastuće nezadovoljstvo i borbenu gotovost naroda pot­lačenih versailleskim diktatom iskoristi za huškanje protiv francuskog naroda i protiv naroda Jugoslavije, a za stvaranje državnog i vojnog bloka u svrhe njegove im perijalističke i ratničke politike, a isto tako pozdravlja borbu talijanskih radnika i seljaka za pravo samoodređenja slovenskog i tirolskog stanovništva do otcepljenja od Italije .

Konferencija potpomaže zajedničku borbu komunističkih partija Ita­lije i Jugoslavije protiv ratnih navijača u njihovim vlastitim zem ljama I ukazuje na potrebu daljnjeg pojačanja i proširenja ove borbe. Isto to vrijedi i za borbu rumunjskih i mađarskih radnika I seljaka protiv šo­vinističkog ratnog huškanja u obim zem ljama.Proleter, god. IX, veljača-ozujak 1933, br. 3. str. 6 (198) — Od rujna 1932. u originalu

Proletera kriva signatura godišta I brojeva.

Izbor građe I 5 7

20Iz

Rezolucijesjednice Predsjedništva IKKI-e ožujka 1933. u povodu izvještaja

H otckert Fritza u im e CK KP N jem ačke o prilikam a u zem lji

Pobeda H itlera i uvođenje vlasti »nacional-socijalista« bilo je moguće usled sledećih prilika:

N em ačka socija l-dem okratija za kojom je išla većina pro le ta rija ta u novem barskoj revoluciji 1918. god. pocepala je radničku klasu i names- to toga da vodi revoluciju napred ka d iktaturi pro le ta rija ta i socija­lizm u, što bi bilo obavezno za pro letersku partiju , ona je u savezu sa buržoazijom i carskim generalim a razbila ustanak radnih masa i posta­vila osnovu dubokomu rascepu radničke klase u N em ačkoj. Ona je pod zastavom saradnje sa buržoazijom i tak tike »manjeg zla«, u save­zu sa buržoazijom i uz odobrenje ce le II. in ternacionale produžila tu politiku brutalnih represija protiv revolucionarnog pokreta i liniju ras­cepa radničke klase sve do poslednjih dana.

V ajm arska »demokratska« buržoaska republika u uslovim a imperia- lizm a, u to liko pre u pobeđenoj u im perija lis tičkom ratu zem lji, čiji je kapitalizam duboko potkopan opštom krizom kapitalističkog sistem a, m ogla je da bude samo reakcionarna d iktatura buržoazije.

Versaljski sistem opljačkao je N em ačku i postavio je nem ačke rad­ne m ase pod p ritisak neizdržljive eksploatacije ne samo svoga nego i inostranog kapitala, kom e je nem ačka vlada bila dužna da plaća re­paracije. U gnjetavanje Versa lja , povećano ugnjetavanje »svoje sopstve- ne« nem ačke buržoazije, dovelo je do neviđenog obaranja životnog stepena pro le ta rija ta i takvom osirom ašenju seljaka i gradske sitne buržoazije, radi čega je deo seljaštva i gradske sitne buržoazije sve više počeo da sm atra svojim idealom predratnu Nem ačku, u kojoj nije još bilo opšte krize kapitalizm a i nije bilo takvog osirom ašenja masa kao sada. Zato je razum ljivo što u m om entu zaoštrene ekonomske krize, koja je još pojačala težinu spoljnjeg versaljskog nacionalnog ugnjetavanja i u vezi sa tim što je p ro le ta rija t po krivici socijaldem o­kratije bio pocepan i nedovoljno jak da povede sa sobom gradske sitno-buržoaske i se ljačke m ase, u takvom mom entu nije moglo da ne dođe i fak tički je došlo do burne eksplozije nemačkog nacionalizma i šovinizm a, koja je znatno učvrstila po litički položaj buržoazije i izne- la na površinu najdem agoškiju nacionalističku partiju — partiju »nacio­nal-socijalista«.

O stvarujući svoju borbenu liniju za revolucionarno jedinstvo radničke klase, protiv socijal-dem okratskog jedinstvenog fronta sa buržoazijom, Kom unistička Partija kao jedini revolucionarni vođa nemačkog prole­ta rija ta , ne gledajući na štra jkbreherstvo socijal-dem okratije po pitanju jedinstvenog fronta protiv buržoazije, pozvala je radničku klasu na g e n e ra ln i p o l i t ič k i š tra jk 20. ju la 1932. god., kada su faš isti rasterali socijal-dem okratsku prusku vladu i 30. januara 1933. god., kada je na vlast u Nem ačkoj došao H itle r i predložila je radi provođenja takvog štra jka jedinstveni fron t socijal-dem okratskoj partiji i re form ističk im sindikatim a. Razvitak borbe p ro letaria ta protiv buržoazije i fašizma i generalni štra jk, učinilo bi da bi radne m ase seljaštva i s itne gradske buržoazije, koje su se kolebale, pošle za p ro letarija tom . A li socijal-de­m okratija, produžujući svoju raniju politiku i orijentišući se na dalju saradnju sa buržoazijom, vezala je inicijativu masa mrežom centrali-

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv klase« 1 5 g

zovanih organizacija koje su išle za njom, u prvom redu reform istič­kih sindikata, i zaprečila je organizaciju generalnog štrajka i isti one­mogućila, dajući tim samim postreka za dalje nastupanje fašista pro­tiv proletarija ta . Rezultat toga je bio, da je avangarda revolucionarnog krila nemačkog proletarijata — komunistička partija — ostala lišena pomoći sa strane većine radničke klase.

Nacional-socijalistički pokret porastao je u prvom redu kao nacio­nalistički i šovinistički, rukovođen kajzerovim oficirim a i činovnicima, pokret sitnoburžoaskih i jednim delom seljačkih masa protiv Versalja. Dvomesečna vladavina H itlera — to je šovinistička dreka protiv prole­terskog internacionalizma i protiv »svetskog boljševizma«, to je poli­tika zaoštrenja odnosa sa svima bez razlike državama. Takva politika ne samo da ne može ojačati Nemačku. već naprotiv još više je slabi i izoluje. Pokušaji vlade u takvim uslovima da poruši versaljski ugovor i da pa makar i sa prisajedinjenjem A ustrije postigne spoljnopolitički uspeh sa namerom da podigne svoj ugled u masama, ne mogući da ublaže gladovanje i bedu tih masa, dovešće samo do daljega zaoštra­vanja celokupne međunarodne situacije i ogromnog porasta opasnosti rata. Svaki novi dan H itlerove vlade sve će jasnije pokazivati masama prevaru, žrtvom koje su one postale pošavši za Hitlerom . Svaki novi dan sve će jasnije pokazivati da H itler vodi Nemačku u ka ta s tro fu .

Proleter, god- IX, lipanj 1933. br. 6 -7 , str. 3 -4 . 6 (231-232 , 234)

Izbor građi 159

21Iz

Proglasa IKKI-e Za jedinstvenu frontu proletarijata

iz ožujka 1933.

G lavna zapreka za je d in s tv e n i fro n t

Glavna zapreka na putu stvaranja jedinstvenog fronta komunističkih i socijaldem okratskih radnika, bila je i jest sa strane socijaldem okrat­skih partija, koje su danas izložile internacionalni proletarija t udarcima klasnog neprijatelja, vodena politika radne zajednice sa buržoazijom. Ta politika radne zajednice sa buržoazijom, poznata kao takozvana poli­tika »manjeg zla«, dovela je u N jem ačkoj praktično do trium fa fašistič­ke reakcije.

Iz java B iro-a S. R. I.

Sad je objavio biro S. R. I. (Socijalističke Radničke Internacionale), na 19. februara ove godine, jednu izjavu u kojoj govori o spremnosti socijaldem okratskih partija, koje pripadaju toj Internacionali, da stvore jedinstveni front u borbi protiv fašističke reakcije u Njem ačkoj. Ta izjava stoji u najoštrijem protivuriječju spram dosadašnjih postupaka S. R. I. i socijaldem okratskih partija. Sva dosadašnja politika i d je lat­nost S. R. I., opravdavaju K. I. i Komunističke partije, da ne povjeruju u iskrenost izjave hiroa S. R. I. koji taj predlog čini u momentu, kada u nizu zem alja, a prije svega u Njemačkoj radničke mase preuzimaju organizovanje jedinstvenog fronta u svoje ruke.

P re d lo g je d in s tv e n o g fro n ta K o m u n is tič k e In te rn a c io n a le

U sp rko s to m e , a s o b z iro m na n a s tu p a ju ć i fa š iza m , k o j i je razuzdao s ve sna ge s v je ts k e re a k c ije , p ro t iv ra d n ič k e k la s e N jem ačke , po z iva Iz v rš n i K o m ite t K o m u n is tič k e In te rn a c io n a le sve k o m u n is tič k e p a r ti je da u č in e jo š je d a n p o ku ša j za s tv a ra n je je d in s tv e n o g b o rb e n o g fro n ta sa s o c ija ld e m o k ra ts k im ra d n ič k im m asam a p u te m po s re d o va n ja S o c i­ja ld e m o k ra ts k ih P a rtija .

K o je ta čke tre b a da bu du po lo že n e za osn o vu ta k v ih spo razum a?IKKI predlaže stoga da takvim dogovorim a budu osnova slijedeće

tačke.

a. Kom unisti i socija ldem okrati započinju odmah organizovanjem i provođenjem obrane protiv napada faš izm a i reakcije na po litičke, sin­d ikalne, zadružne i druge radničke organizacije, na radničku štampu, na slobodu zbora, dogovora, dem onstracija i štra jka . Oni organizuju za­jedničku obranu p rotiv oružanih prepada faš ističk ih banda, putem pro­vođenja masovnih p rotesta , uličnih dem onstracija i po litičkih masovnih štra jkova. Oni odmah započinju organizovanjem akcionih kom iteta u preduzećim a, među besposlenim i u radničkim rajonim a, kao i organi­zovanjem grupa sam oobrane.

b. Komunisti i socija ldem okrati počinju neodložno organizovanjem protesta radnika pomoću le tećih zborova, dem onstracija i štrajkova protiv svakog snižavanja nadnica, protiv pogoršavanja radnih uslova, protiv napadaja na socijalno osiguranje, protiv snižavanja potpore bes­poslenim , protiv otpuštanja iz fabrika.

c. Kod prim anja i praktičnog provođenja tih dvaju uslova, I.K.K.I. dr­ži da je m oguće da predloži kom unističkim partijam a, da se za vrijem e zajedničke borbe protiv kapitala i faš izm a uzdrže od napada na socijal­dem okratske organizacije. Protiv sviju koji prekrše dogovor kod pro­vođenja jedinstvenog fron ta m ora se povesti bezobzirna borba kao protiv štra jkbrehera , koji razrivaju jed instveni fron t radnika.

Z a je d n ič k a bo rb e n a ru k o v o d s tv a rad n ika

I.K.K.I. koji čini ove predloge pred licem internacionalne radničke klase, poziva sve Kom unističke Partije , u prvom redu K.P.Nj., da neod­ložno, ne čekajući rezulta te pregovora i dogovora o zajedničkoj borbi sa socijalnom dem okracijom , započnu sa organizovanjem zajedničkih rukovodstva borbom sa socija ldem okratskim kao i sa radnicim a sviju drugih pravaca.

Komunisti su sa svojom dugogodišnjom borbom dokazali, da su oni ne samo na riječ im a, nego i na djelu uvijek stajali i da će i dalje sta­ja ti u prvim redovim a za jed instven i fron t u klasnim akcijam a protiv buržoazije.

I.K.K. je čvrsto uvjeren, da će socijaldem okratski I bezpartijski rad­nici, bez obzira na to kakav će stav zauzeti socijaldem okratski vođe spram stvaranja jedinstvenog fronta , sve zapreke prebroditi i zajedno sa kom unistim a stvoriti jedinstveni fron t ne na riječ im a već na djelu.

Proleter, god. IX, travanj 1933. br. 4, str. 13—14 (217—218)

Kom interna i taktika borbe »klase pro tiv k lase« -Jgg

Kratice

BKF — Balkanska komunistička federacija (partija)CK — Centralni kom itetCKK — C entralna kontrolna komisijaCSI — Crvena sindikalna internacionalaGKR — Generalna konfederacija radaIK — Izvršni kom itetIKKI — Izvršni kom itet Komunističke internacionaleKominterna — Komunistička internacionalaKOI — Komunistička omladinska internacionalaKP — Komunistička partijaKPJ — Komunistička partija JugoslavijeKPK — Komunistička partija KineKraljevina SHS — Kraljevina Srba, Hrvata i SlovenacaNEP — Nova ekonomska politikaPB — PolitbiroProfinterna — Profsojuzni internacional, Crvena sindikalna

internacionalaRKP(b) — Ruska komunistička partija (boljševika)SAD — Sjedinjene Am eričke DržaveSDP — Socijaldemokratska partijaSDS — Socijaldemokratska strankaSKP(b) — Svesavezna komunistička partija (boljševika)SP — Socijalistička partijaSPF — Socijalistička partija FrancuskeSPI — Socijalistička partija ItalijeSRI — Socijalistička radnička internacionalaSSSR — Savez Sovjetskih Socijalističkih RepublikaVM RO — Vnutrena makedonska revolucionarna organizacija

Selektivni izvori građe i

selektivna literatura

I. Izvori građe

1. 10 le t K o m in te rn a v re še n lja h i c ifra h . Sostavili A . Tivel i M . Heim o. Moskva-Leningrad: Gosudarstvenoe izdatel'stvo, 1929.

2. K lasna borba. M arksistički časopis. Organ Komunističke partije Ju­goslavije (Sekcije Komunističke internacionale), knj. 1: 1926— 1929, knj. 2: 1930— 1934, 1937. Reprint-izdanje. Beograd: Izdavački centar »Komunist«, 1984.

3. K o m u n is tič e s k ii in te rn a c io n a l v dokum entah. Rešenija, tezisi i vozva- nija kongresov Kominterna i plenumov IKKI 1919— 1932. Pod redak- ciej Bela Kuna. Moskva: Institu t Marksa-Engel’sa-Lenina pri CK VSK(b). Partijnoe izdatel’stvo, 1933.

4. P ro le te r. Organ Centralnog kom iteta Komunističke partije Jugosla­vije 1929— 1942. Reprint-izdanje. Beograd: Institu t za izučavanje radničkog pokreta, 1968.

5. K o m u n is tič ka in te rna c io na la . S ten og ra m i i d o ku m e n ti kongresa. Knj.8. 9, 10. Gornji M ilanovac: Kulturni centar, JUR »Privredna knjiga«, 1982.

II. Literatura

1. Biagio di, Anna. II »pervonačal'nyj proekt tezisov« di Buharin al VI Congresso del Komintern. M ilano: Ouaderni, bez godišta, 1981, 17, 1— 103.

2. Boffa, Giuseppe. Povijest Sovjetskog Saveza. Dio I: Od revolucije do drugog svjetskog rata. Opatija: Otokar Keršovani, 1985.

3. Carr, Edward H allett. Ruska revolucija od Lenjina do Staljina (1917 — 1929). Zagreb: Globus. 1984.

4. Cohen, F. Stephen. Buharin i boljševička revolucija — Politička biografija 1888— 1938. Rijeka: O. Keršovani, 1980.

5. C vetković, Slavoljub. Predgovor knjizi dokumenata »Komunistička internacionala, Stenogrami i dokumenti kongresa«, knj. 8, V— X X III. Vidi: »Izvori«, br. 5.

6. Damjanović, Pero. Predgovor knjizi dokumenata »Komunistička in­ternacionala, Stenogrami i dokumenti kongresa«, knj. 11. Gornji M ilanovac: Kulturni centar, JUR »Privredna knjiga«, 1983, V— XXXIX .

7. Deutscher. Isaak. Razoružani prorok. Biografija Lava Davidoviča Bronstejna, Trockog, knj. druga. Rijeka: Liber — O. Keršovani, 1976.

K om interna i taktika borbe »klase pro tiv klase• 164

8. D eutscher, lsaak. Staljin , Politička b iografija. Zagreb: Globus, 1977.9. G ligorijev ić , Branislav. Izm eđu revolucije i dogm e. Voja (Vo jis lav)

Vujović u K om intern i. Zagreb: Spektar, 1983.10. H isto rija Svesavezne kom unističke partije (boljševika ), Kratki kurs.11. Is to rija d ip lom atije . Sveska treća, D ip lom atija u periodu priprem a

drugog svjetskog rata (1919— 1939). Beograd: A rh iv za pravne I društvene nauke, 1951.

12. Jovanović, Jovan M . D iplom atska is torija nove Evrope, knj. 1. Beo­grad: bez izdavača, 1938.

13. Lukač, Dušan. Radnički pokret u Jugoslaviji i nacionalno p itanje 1918— 1941. Beograd: In s titu t za savrem enu is toriju , 1972.

14. M ike ln , M iloš. Staljin , Ž ivotni put sam odršca. Beograd: Prosveta, 1986.

15. Ovsejenko, A . A ntonov. Staljin . Portret tiran ina. Zagreb: N aprijed, 1986.

16. Perović, Puniša. Pregled is to rije međunarodnog radničkog pokreta. Sto ljeće borbe za socija lizam , knj. prva. Beograd: Narodna knjiga, 1978.

17. Pešić, Desanka. Jugoslovenski kom unisti i nacionalno p itan je 1919 — 4935. Beograd: R a d ,1983.

18. Popov, Č edom ir. Od Versa ja do Danciga. Beograd: N o lit, 1976.19. Pribićević, Branko. Socijalizam svetski proces. Ljubljana-Beograd:

Partizanska knjiga — M onos, 1979.20. S taljin , Josif. Pitanja lenjin izm a. Zagreb: C en tar društvenih d je lat­

nosti, 1981.21. Teokarević, Jovan. Buharin i šesti kongres Kom interne. Beograd:

M eđunarodni radnički pokret, XX V, 1982, 4, 551— 559.22. V lajč ić , Gordana. Č etvrti kongres K om interne o fašizm u. Prilog

is traživan jim a odnosa K om interne prem a fašizm u. Zagreb: Naše tem e, X X X I, 1987, 4— 5, 391— 421, izvora 5, lit. 1.

23. Ž ivković, Dušan. Narodni fro n t Jugoslavije 1935— 1945. Beograd: Ins titu t za savrem enu is toriju , N arodna knjiga, 1978.

REV. 2009.YU ISBN 86-7091-028-4

Političke teme Biblioteka suvremene političke misli

velika edicija

Gordana Vlajčić Kominterna i taktika borbe »klase protiv klase«

(1927— 1934) prvo izdanje

Izdavač: Omladinski kulturni centar, Zagreb OOUR Izdavalaštvo

Za izdavača: Viktor Tuličić. Uređuje: Radule Knežević Recenzenti: Zvonko Lerotić, Ziatko ćepo

Oprema: Mihajlo Arsovski Naklada: 2000, Zagreb, 1989.

Tisak: Zrinski, Čakovec

Kat. [28]