peti godišnji regionalni forum o vladavini prava za ... · uvod peti regionalni forum o vladavini...

Fifth Annual Regional Rule of Law Forum for South East Europe1/12

Peti godi!nji Regionalni forum o vladavini prava za Jugoisto"nu Evropu

16. i 17. mart 2018. godineSkopje, Makedonija, Hotel Meriot

Izve!taj

1. Uvod

Peti Regionalni forum o vladavini prava za Jugoisto!nu Evropu (Forum) odr"an je 16. i 17. marta 2018. u hotelu Meriot u Skoplju, prestonici Makedonije.

Forumom, koji su pokrenuli AIRE centar i organizacija Branioci gra#anskih prava (Civil Rights Defenders, CRD), uz podr$ku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, %vedske i Regionalnog saveta za saradnju, obezbe#uje se platforma za unapre#enje primene Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP ili Konvencija) $irom Jugoisto!ne Evrope. Njegov je cilj da podsti!e regionalnu saradnju na ja!anju vladavine prava i po$tovanju ljudskih prava, kao i da pomogne zemljama Jugoisto!ne Evrope u procesu integracija u Ev-ropsku uniju.

Peti Forum bio je usredsre#en na zabranu mu!enja i ne!ove!nog ili poni"avaju&eg postupanja ili ka"nja-vanja zajem!enu !lanom 3 EKLJP.

Forumu su prisustvovali predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Make-donije i Srbije, uklju!uju&i biv$e i sada$nje sudije Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP ili Sud), direk-tore akademija i ustanova za obuku nosilaca pravosudnih funkcija, zastupnike ovih dr"ava pred ESLJP, predstavnike nevladinih organizacija (NVO) i istaknute pravne stru!njake.

Izlaganja, panel diskusije i interaktivne radionice tokom Foruma, koji je trajao jedan i po dan, pru"ili su u!esnicima priliku da se susretnu i daju svoj doprinos.


2. Pregled dnevnog reda Foruma

Svim u!esnicima u Forumu su dobrodo$licu po"eleli predstavnici organizatora Foruma, Biljana Brejtvejt (Braithwaite), menad"erka Programa za Zapadni Balkan AIRE centra, i Goran Mileti&, programski direktor CRD za Zapadni Balkan.

Usledili su pozdravni govori uva"enih gostiju: Zorana Zaeva, predsednika Vlade Makedonije, Bilena Sali-je, ministra pravde Makedonije, #arlsa Edmunda Gareta (Charles Edmund Garret), britanskog ambasado-ra u Makedoniji, kao i Matsa Stafansona (Staffansson), $vedskog ambasadora u Makedoniji.

Nuala Moul (Mole), vi$i advokat i osniva! AIRE centra, odr"ala je klju!ni govor.

Latif Husejnov (Huseynov), sudija ESLJP i biv$i predsednik Evropskog komiteta za spre!avanje mu!enja i ne!ove!nog ili poni"avaju&eg postupanja ili ka"njavanja (CPT), govorio je o ulozi CPT i efektima njegovog rada na praksu ESLJP.

'etiri sudije ESLJP – Ledi Bianku (Albanija), Ksenija Turkovi$ (Hrvatska), Jovan Ilievski (Makedonija) Neboj!a Vu"ini$ (Crna Gora), jedan biv$i sudija ESLJP – Dragoljub Popovi$ (Srbija), i predsednik Us-tavnog suda Bosne i Hercegovine – Mirsad %eman – !inili su prvi panel koji je moderirala biv$a sudija ESLJP Mirjana Lazarova Trajkovska (Makedonija). Moderator drugog panela bio je Dragoljub Popovi$. U!esnici u panel diskusijama su razgovarali o zabrani mu!enja i ne!ove!nog ili poni"avaju&eg postupanja shodno !lanu 3 EKLJP, posebno o praksi ESLJP u odnosu na zemlje u regionu, najboljoj praksi, mogu&im re$enjima, izazovima sa kojima se suo!avaju Sud u Strazburu i nacionalni sudovi, kao i o pitanjima pome-nutim tokom rada u Radnim grupama. Nacionalne sudije i doma&i prakti!ari imali su prilike da postavlja-ju pitanja i podele svoja iskustva.


Katarina Harbi (Catharina Harby), vi!i pravni konsultant pri AIRE centru, je potom sve u!esnike podelila u pet grupa. Dve grupe su !inile sudije ESLJP: jedna je razgovarala o uslovima li$enja slobode a druga o procesnim obavezama dr"ave u kontekstu krivi!nog postupka. Tre&u grupu su !inili zastupnici dr"ava pred ESLJP koji su se bavili pitanjem ja!anja svesti o pitanjima mu!enja i zlostavljanja. U !etvrtoj grupi su se okupili predstavnici centara i institucija za obuku nosilaca pravosudnih funkcija koji su se usredsre-dili na budu&e programe pravosudne obuke. Peta grupa, koju su !inili predstavnici NVO, ombudsmani i pravni stru!njaci, razgovarala je o glavnim izazovima u vezi sa mu!enjem i zlostavljanjem. Sve grupe su svoje zaklju!ke predo!ile na zajedni!koj sednici svih u!esnika.

Forum je okon!an prikazom usvojenih zaklju!aka.

3. Pozdravni govori

Evropska konvencija za ljudska prava deo je doma&eg pravnog poretka u svim zemljama !iji su se predstavnici okupili danas u ovoj prostoriji a svim na$im Ustavima je zabranjeno mu!enje, kao i ne!ove!no i poni"avaju&e postupanje. Me#utim, samo postojanje ove zabrane nije dovoljno da bi se ispunile obaveze iz Konvencije a do brojnih povreda !lana 3 dolazi uprkos odredbama o zabrani mu!enja u pravnim sistemima dr"ava !lanica Saveta Evrope. Potrebno je jo$ raditi na obezbe#ivanju potpune zabrane mu!enja u praksi a u tome svako od Vas ima ulogu. Zato smo se danas ovde okupili.

Biljana BrejtvejtMenad!erka Programa za Zapadni Balkan AIRE centra

Prilikom razmatranja predstavki o povredi !lana 3, ESLJP uzima u obzir du"inu trajanja zlostavljanja, njegove fizi!ke i psihi!ke aspekte, kao i pol, starost i zdravstveno stanje "rtve. Mislim da se u ovom regionu !esto zaboravlja na dva aspekta – na "rtve i na psihi!ke aspekte. U ovom regionu je uobi!ajeno uverenje da do mu!enja dolazi samo ako incident traje dugo i ako je "rtva pretrpela te$ke povrede. Ni psihi!ki aspekti se !esto ne uzimaju u obzir u dovoljnoj meri. (eleo bih tako#e da istaknem mu!enje od strane nedr"avnih aktera i da moramo da imamo u vidu da &e se dr"ava smatrati odgovornom u odsustvu valjane reakcije njenih organa za sprovo#enje zakona.

Goran Mileti$Direktor za Evropu, Civil Rights Defenders

Vladavina prava predstavlja ne samo inspiraciju ve& i aspiraciju kako Makedonije, tako i svih ostalih evropskih zemalja. Kako bi se vladavina prava !vrsto uspostavila, gra#ani treba da vide da su SVE dr"avne institucije – ne samo pravosudne i one zadu"ene za bezbednost – tu da bi slu"ile upravo njima – gra#anima.

Zoran ZaevPredsednik Vlade Republike Makedonije


Neutoljiva je "e# za debatom o vladavini prava, ne samo na Balkanu – kao $to ovaj Forum dokazuje – ve& $irom sveta. A za to postoji dobar razlog: vladavina prava je temelj na kojem bi trebalo da gradimo i razvijamo svoja demokratska dru$tva. Ona je temelj na$eg dragocenog me#unarodnog poretka zasnovanog na pravilima, bez kojeg bi na$ svet bio beskrajno neizvesniji i opasniji. Potrebna joj je stalna pa"nja i briga.

#arls Edmund GaretBritanski ambasador u Makedoniji

Ovo je zaista jedinstvena i impresivna inicijativa. Po$lo Vam je za rukom da ovde u Skoplju okupite najvi$e pravosudne organe iz celog regiona, kao i sudije Evropskog suda za ljudska prava i NVO, kako bi razgovarali o pitanjima ljudskih prava i nekim od najte"ih reformi u kontekstu Poglavlja 23, mo"da i najva"nijeg poglavlja u postupku pristupanja EU.

Mats Stafansson"vedski ambasador u Makedoniji

Dozvolite mi da izrazim svoja !vrsta i iskrena uveravanja da smo i dalje odani naporima usmerenim na po$tovanje i za$titu ljudskih prava u skladu sa evropskim standardima a naro!ito politici nulte tolerancije na mu!enje i ostale oblike ne!ove!nog postupanja.

Bilen SalijiMinistar pravde Republike Makedonije


4. Klju"ni govor Nuale Moul, vi!eg pravnika i osniva"a AIRE centra

Ljudsko dostojanstvo nalazi se u sr"i ideje o ljudskim pravima. Svako ljudsko bi&e poseduje su$tinsku vred-nost usled same !injenice da je !ovek – mu$karac, "ena, dete, osoba na radnom mestu, osoba u $koli, osoba na ulici, stranac koji tra"i za$titu i sti"e na grani-cu, osu#eni zatvorenik, ali i – ili mo"da !ak i naro!ito – terorista, ili pedofil, ili lice osumnji!eno za terorizam ili za pedofiliju. To su ljudi !ije je ljudsko dostojanstvo mo"da najte"e po$tovati, ali to je atribut koji im pripada jednostavno zato $to su ljudi, kao i svi mi.

Zabrana mu!enja je najzna!ajnija od svih odredbi ESL-JP vezanih za dostojanstvo li!nosti. Cilj mu!enja je da namerno uni$ti ne samo fizi!ku i psihi!ku dobrobit po-jedinca, ve&, u nekim slu!ajevima i dostojanstvo i volju cele zajednice. Ono se odnosi na sve !lanove na$e ljud-ske porodice jer se njime osporava sam smisao na$eg postojanja i na$ih nada u bolju budu&nost.

Dr"ave imaju i pozitivne i negativne obaveze prema ljudskim bi&ima a prava moraju biti prakti!na i delotvor-na a ne teoretska i iluzorna. Zakoni moraju biti propra&eni njihovim rigoroznim sprovo#enjem u praksi. Nije dovoljno jednostavno usvojiti zakone. Istorija nas je tome nau!ila u brojnim prilikama, ne samo na primeru raskoraka izme#u re!i u Ustavu vi$ijevskog re"ima u Francuskoj tokom Drugog svetskog rata, po kojem su „sloboda i dostojanstvo ljudskog bi&a vrhovne vrednosti“, i postupaka tog re"ima i njegovog dubokog obez-vre#ivanja i progona ljudi jevrejskog porekla i akata te$kog nasilja nad !lanovima pokreta otpora.

Svaka dr"ava !lanica mora da obezbedi primenu zabrane iz !lana 3. Sudije moraju da proveravaju ispun-jenje kako materijalnih tako i procesnih obaveza. Glasu policajca ili zatvorskog !uvara se ne mo"e prida-vati ve&i zna!aj izuzev kad postoje objektivni dokazi koji to opravdavaju. (rtve zabranjenog postupanja !esto su isuvi$e upla$ene da bi se "alile a njihova sigurnost mora biti obezbe#ena.

Va"no je imati u vidu da iako je ESLJP !esto raspravljao o definiciji mu!enja i ne!ove!nog ili poni"ava-ju&eg postupanja, svako postupanje zabranjeno !lanom 3 je podjednako i apsolutno zabranjeno.

5. Najva&nije diskusije i zaklju"ci

5.1 Panel diskusija sa sudijama ESLJP

Prva panel diskusija uprili"ena je kako bi se razmotrila praksa ESLJP u odnosu na zemlje u regionu i zabranu iz "lana 3.

Mirjana Lazarova Trajkovska, koja je moderirala ovaj panel, istakla je da dr"ave moraju biti svesne po-trebe da $tite ljudska bi&a koja se nalaze pod kontrolom oru"anih snaga, kao i da ih $tite od pojedinaca koji nastupaju u privatnom svojstvu. Veliko ve&e ESLJP je u presudi u predmetu El-Masri protiv Makedonije, izre!enoj 13. decembra 2012, istaklo kako pozitivnu tako i negativnu obavezu dr"ave da pojedince $titi od zlostavljanja, ko god to zlostavljanje vr$io. U presudi u predmetu Gäfgen protiv Nema#ke, izre!enoj 1. juna 2010, se ukazuje na prirodu EKLJP kao "ivog instrumenta a uspostavljeni su i novi standardi u vezi sa opasno$&u od mu!enja.


Sudija Bianku je izjavio da protiv Albanije nije podneto mnogo predstavki u vezi sa !lanom 3 $to je za!u#uju&e s obzirom na probleme koje je CPT naglasio u svojim izve$tajima, kao i zaklju!ke albanskih ombudsmana u dugotrajnim projektima usredsre#enim na zatvore. ESLJP je u presudi u predmetu Kaciu i Kotori protiv Albanije, izre!enoj 9. decembra 2013, utvrdio povredu kako materijalnog tako i procesnog as-pekta !lana 3. Podnosioci predstavke su bili podvrgnuti mu!enju a njihovo svedo!enje je ipak iskori$&eno na su#enju. Ovo je o!igledno suprotno na!elima izlo"enim u presudi u predmetu Othman (Abu Qatada) protiv Ujedinjenog Kraljevstva, izre!enoj 17. januara 2012. Sudija Bianku je u predmetu Kotori izdvojio mi$l-jenje zbog standarda dokaza koji je primenjen.

Presude u predmetima Dybeku protiv Albanije, od 18. decembra 2007, i Grori protiv Albanije, od 7. jula 2009, pomenute su kada se razgovor poveo o le!enju. CPT i ombudsmani su odigrali va"nu ulogu i ut-vr#ene su povrede !lana 3. Sudija Bianku je naveo presudu u predmetu Pihoni protiv Albanije, izre!enu 13. februara 2018, u vezi sa procesnim aspektom !lana 3. Utvr#ena je povreda procesnog aspekta jer je pre-veliki zna!aj dat svedo!enju policajca, kao i zbog propusta organa da podnosioca predstavke obaveste o postupku istrage. Sudija Bianku je tako#e govorio o izru!enju, pitanju koje se pojavilo u predmetu Rrapo protiv Albanije (presuda izre!ena 25. septembra 2012),. Sasvim je jasno da neko lice ne mo"e biti izru!e-no bez prethodne analize opasnosti da &e biti podvrgnuto postupanju zabranjenom !lanom 3.

Sudija Turkovi$ je na primeru presude u predmetu Mur$i% protiv Hrvatske, izre!ene 20. oktobra 2016. objasnila stavove ESLJP u vezi sa prenaseljeno$&u zatvora i kada ona predstavlja povredu !lana 3. Sud je stao na stanovi$te da !etiri kvadratna metra po zatvoreniku predstavljaju sna"nu ali i oborivu pret-postavku jer se uzimaju u obzir i ostali uslovi. Sudija Turkovi& se tako#e osvrnula na stepen sile koja se mo"e primeniti prema osumnji!enom tokom njegovog hap$enja. Svaka primena sile mora biti nu"na, srazmerna i ne sme biti preterana.

ESLJP se u presudi u predmetu M i M protiv Hrvatske, izre!enoj 3. septembra 2015, bavio pitanjem zlo-stavljanja deteta od strane oca. Sudije su u dva izdvojena mi$ljenja navele da zlostavljanje treba razma-trati u svetlu !lana 8 ali je ve&ina utvrdila da je obuhva&eno !lanom 3. ESLJP je u presudi u predmetu "korjanec protiv Hrvatske, izre!enoj 28. marta 2017, pokazao da je EKLJP "ivi instrument. Ovaj se predmet odnosio na asocijativnu diskriminaciju, koja se obi!no u regionu ne prepoznaje kao zlo!in iz mr"nje.

Sudija Iliesev je izdvojio nekoliko karakteristi!nih presuda u kojima je Sud utvrdio povredu EKLJP. Sud je u mnogim predmetima protiv Makedonije, uklju!uju&i i u presudi u predmetu Sulejmanvo protiv Make-


donije, izre!enoj 24. aprila 2008, utvrdio povredu procesne obaveze. Podnosilac predstavke u predmetu Hajrulahu protiv Makedonije (presuda izre!ena 29. oktobra 2015) bio je uhap$en jer je bio osumnji!en za terorizam. Tvrdio je da mu je policija brutalno$&u iznudila iskaz, a njegove su povrede bile vidljive na ro!i$tima pred istra"nim sudijom. ESLJP je utvrdio da dr"ava nije predo!ila dovoljno i uverljivo obra-zlo"enje stvarnih okolnosti u kojima su mu nanete povrede, kao ni razloge za$to prema javnom tu"iocu nisu preduzete mere. Tu"ilac je bio prisutan kada je podnosilac predstavke obavestio istra"nog sudiju o brutalnosti policije. Sud je utvrdio povredu !lana 3 i !lana 6.

Podnosilac predstavke u predmetu Asllani protiv Makedonije (presuda izre!ena 10. decembra 2016) tvrdio je da ga je policajac napao tokom saslu$avanja u stanici policije. Podnosilac predstavke je identifikovao tog policajca, dobio lekarsko uverenje o povredama i podneo krivi!nu prijavu. ESLJP je utvrdio da je na dr"avnim organima teret dokazivanja te da oni moraju da pru"e dovoljno i uverljivo obrazlo"enje za$to je neko lice, !ije je zdravstveno stanje bilo dobro pre pritvora i li$enja slobode, imalo povrede po$to je oslobo#eno. Predmet El-Masri protiv Makedonije (presuda izre!ena 13. decembra 2012), jedini je predmet koji se odnosi na Makedoniju koji je razmatralo Veliko ve&e. Utvrdilo je povredu zabrane mu!enja zbog dr"anja podnosioca predstavke u izolaciji u jednom hotelu. Nalazio se u stalnom stanju straha zbog neiz-vesnosti $ta ga o!ekuje. Predat je stranim agentima, !ime je izlo"en dodatnim opasnostima.

Sudija Vu"ini$ je istakao da to $to ESLJP nije doneo mnogo presuda u kojima je Crnu Goru proglasio krivom za povredu !lana 3 ne zna!i da u toj zemlji vlada idealna situacija. Predmet Bulatovi% protiv Crne Gore (presuda izre!ena 22. jula 2014) odnosio se na pozitivne obaveze dr"ave u pogledu obezbe#ivanja odgovaraju&ih uslova u zatvoru. Po 15-16 ljudi je dr"ano u prostoriji od 25 kvadratnih metara, a nisu imali pristup vodi za pi&e, sve"em vazduhu i mogu&nosti da provode vreme napolju.

Predmeti Mili% i Nikezi% protiv Crne Gore (presuda izre!ena 28. aprila 2015) i Sini$taj protiv Crne Gore (pre-suda izre!ena 24. novembra 2015), odnosili su se na neka"njivost. U predmetu Mili% su zatvorski !uvari primenili silu protiv dva zatvorenika. Primena sile mora biti nu"na i srazmerna i da te"i ostvarenju legit-imnog cilja – o!uvanju reda i mira u zatvoru, spre!avanju krivi!nih dela, itd. Organi su primenili preteranu silu, koja je za posledicu imala povrede zatvorenika. Dr"ava nije pru"ila nikakvo obrazlo"enje za$to je sila primenjena i da li je bila srazmerna, te je Sud utvrdio povredu materijalnog aspekta !lana 3. Sud je tako#e utvrdio povredu procesnog aspekta jer nije sprovedena odgovaraju&a istraga. U Crnoj Gori postoji sistemski problem vezan za pona$anje policije i zatvorskih vlasti u odre#enim situacijama, kada je neko lice li$eno slobode ili kada je nu"no primeniti fizi!ku silu kako bi se obezbedio red i disciplina. Obaveza sprovo#enja delotvorne istrage od klju!nog je zna!aja.

Sudija Popovi$ je naveo da ESLJP op$te uzev nije razmatrao mnogo predstavki vezanih za zatvor. To, me#utim, ne zna!i da je u njima situacija u skladu sa zahtevima EKLJP a potrebno je istra"iti razlog za ovu nepodudarnost. Podnosilac predstavke u predmetu Hajnal protiv Srbije (presuda izre!ena 19. juna 2012) je izjavio da je nepismen. Bez obzira na to, postojao je dokument s njegovog saslu$anja na kojem je on bio potpisan. Uop$te mu nije bilo dozvoljeno da se konsultuje sa advokatom. Kasnije je optu"en za kriv-i!na dela; tokom glavnog pretresa je tvrdio da je bio zlostavljan ali je sud njegove tvrdnje odbacio. Nije imao lekarsko uverenje ali je njegov advokat mogao da posvedo!i o povredama. Sud je utvrdio povredu procesnog aspekta !lana 3. Podnosilac predstavke u predmetu Krsmanovi% protiv Srbije (presuda izre!ena 19. decembra 2017) tvrdio je da je bio mu!en u stanici policije. Imao je lekarsko uverenje. Pokrenuta je istraga ali ni podnosiocu predstavke ni njegovoj majci nije bilo dozvoljeno da u njoj aktivno u!estvuju. To-kom istrage nije utvr#eno !ak ni ko se tog dana nalazio u stanici policije. Sud je utvrdio povredu !lana 3.

Podnosilac predstavke u predmetu Milanovi% protiv Srbije (presuda izre!ena 14. decembra 2010) bio je pripadnik verske manjine i "iveo je u malom mestu. Zlostavljan je u brojnim navratima zbog svoje ver-oispovesti. Tokom perioda od vi$e godina je fizi!ki napadan, !esto u vreme hri$&anskih verskih praznika.


Verovao je da je za napade odgovorna jedna desni!arska organizacija. Podneo je prijavu policiji koja je sprovela istragu ali nije utvrdila ko je odgovoran. Povrede koje je podnosilac predstavke pretrpeo bile su te$ke i ozbiljne a Sud je utvrdio povredu !lana 3, kao i !lana 14. Sud u presudi u predmetu Deki% i drugi protiv Srbije od 29. aprila 2014. godine nije utvrdio povredu Konvencije. Podnosilac predstavke je tvrdio da ga je policija tukla. Tokom istrage su razmotrene sve bitne !injenice, svedoci su unakrsno ispitani a procedure po$tovane.

Sudija Mirsad %eman je ukazao na presudu u predmetu Al Husin protiv Bosne i Hercegovine, izre!enu 7. februara 2012, u kojoj su otvorena pitanja vezana za izru!enje. Govorio je i o presudi u predmetu Rodi% protiv Bosne i Hercegovine, od 27. maja 2008, u kojoj je ESLJP utvrdio povredu pozitivne obaveze dr"ave da obezbedi odgovaraju&e uslove u zatvoru. Ovaj se predmet odnosio na lica osu#ena za ratne zlo!ine pro-tiv bo$nja!kih civila, kojima je odre#eno da slu"e kaznu zatvora zajedno sa zatvorenicima te nacionalno-sti. Bili su izlo"eni fizi!kim i psihi!kim napadima. Sudija )eman je tako#e ukazao na presudu u predmetu Pali% protiv Bosne i Hercegovine, izre!enu 15. februara 2011, koji se odnosio na "enu vojnog zapovednika koji je zarobljen i pogubljen; ona je pokrenula postupak kako bi se utvrdile okolnosti njegove smrti i dosu#ena joj je naknada. Sud nije utvrdio povredu Konvencije jer je zaklju!io da je dr"ava preduzela aktivnosti kako bi ispunila svoje pozitivne obaveze.

Druga panel diskusija bila je posve$ena pitanjima otvorenim u Radnim grupama, najboljoj praksi i mogu$im re!enjima pitanja koja se pojavljuju u sudskoj praksi, kao i izazovima sa kojima se suo"ava-ju Sud u Strazburu i doma$i sudovi. U"esnici su odgovarali na pitanja u"esnika Foruma. U tekstu koji sledi je dat prikaz klju"nih pitanja.

• Zna!aj Nacionalnih preventivnih mehanizama (NPM) i stepen u kojem se CPT sa njima konsultuje i sara#uje.

• Na!elo supsidijarnosti i zahtev vezan za postojanje saradnje svih aktera na doma&em nivou, uklju!u-ju&i policiju, lekare, tu"ioce, psihijatre.

• Pretpostavka po$tovanja obaveza u situacijama zahteva za izru!enje izme#u !lanica Saveta Evrope i kako to ne funkcioni$e uvek; teret dokazivanja je na podnosiocu predstavke, koji mora da pru"i doka-ze o uslovima u zatvoru i zlostavljanju.

• Obaveza tu"ilaca i doma&ih sudova da preduzmu korake kad postoje osnovani razlozi za uverenje da je do$lo do povrede zabrane zlostavljanja, na primer, do o!igledne povrede lica koje se pred njima nalazi, !ak i kada se ono nije po"alilo na zlostavljanje.

• Zna!aj garantija u doma&em krivi!nom pravu od zabranjenog postupanja i pitanja koje pomilovanja i restriktivni rokovi zastarelosti mogu otvoriti u vezi sa delotvornim pravnim lekovima.

• Pitanja koja se otvaraju u vezi se prenaseljeno$&u zatvora.

6. Uloga CPT i efekti njegovog rada na praksu ESLJP, sudija Latif Husejnov, sudija ESLJP (Azerbejd&an) i biv!i predsednik CPT

CPT ima mandat da obi#e svako mesto u kojem javne vlasti dr"e lica li$ena slobode. Ta mesta mogu obuhvatati ali nisu ograni!ena na stanice policije, zatvore, imigracione pritvorske centre, psihijatrijske ustanove, ustanove za socijalno staranje, vojne pritvorske objekte, kao i kombije za prevoz zatvorenika i avione kojima se deportovana lica vra&aju.


CPT tokom svojih poseta ispituje postupanje i uslove u kojima se dr"e lica li$ena slobode. Komitet spro-vodi kako periodi!ne tako i ad hoc posete. CPT nema nikakvu sudsku ili kvazisudsku funkciju, ne razma-tra pritu"be i ne prosle#uje ih ESLJP-u ili drugim telima Saveta Evrope. CPT, me#utim, mo"e da reaguje na pritu"bu i odlu!i da poseti ustanovu o kojoj je re!. Aktivnosti CPT usmerene na utvr#ivanje !injenica odlikuju se posebnim karakteristikama: CPT se ne bavi podrobnim utvr#ivanjem da li je do konkretnog zlostavljanja do$lo, ve& je njegova obaveza $ira, da utvrdi postoje li op$ti ili konkretni uslovi ili okolnosti koji mogu eskalirati do zabranjenog zlostavljanja.

CPT je klju!no telo u Evropi koje uspostavlja stan-darde u cilju spre!avanja zlostavljanja. Njegovi su standardi $iri od prakse ESLJP jer on ima preven-tivni mandat i sa partnerima sara#uje na spre!a-vanju zlostavljanja. Ako neka zemlja ne sara#uje se CPT ili ne postupi po njegovim preporukama, CPT mo"e da odlu!i da objavi saop$tenje o pre-kidu saradnje. Za trideset godina je objavio samo osam takvih saop$tenja.

Rad CPT ima zna!ajne efekte na praksu Suda. Sud se !esto poziva na izve$taje CPT kada mu se pod-nosioci predstavke "ale na materijalne uslove ili zdravstvenu za$titu. On, me#utim, ne sledi obav-ezno zaklju!ke CPT, jer oni za Sud imaju dokaznu ali ne i obavezuju&u vrednost. Iako standardi CPT nisu pravno obavezuju&i, oni su u mnogim pogle-dima to i postali nakon $to ih je ESLJP usvojio.

7. Radne grupe

7.2.1 Radna grupa 1A – Sudije ESLJP i nacionalne sudije – uslovi li!enja slobode, uklju"uju$i pozitivne obaveze dr&ave da obezbedi da oni ispunjavaju standarde koje je utvrdio CPT

Ova grupa je razgovarala o standardima i materijalnim uslovima u zatvorima, uklju!uju&i dostupnost sve"eg vazduha, mogu&nostima za ve"banje i dru"enje, i susrete sa porodicom i advokatima. Tako#e je razgovarala o popunjenosti i prenaseljenosti zatvora, kao i sanitarnim uslovima u njima. Razmatrala je re$enja za prenaseljenost, poput provo#enja manje vremena u &eliji. Dr"ave moraju da prepoznaju da se ova pitanja ne odnose samo na ljude u zatvoru, ve& i na one zadr"ane u imigracionim centrima, tranzit-nim zonama i od strane pograni!ne kontrole, kao i na decu u popravnim zavodima i lica u psihijatrijskim ustanovama. Ova se pitanja mogu pojaviti u svim slu!ajevima u kojima je neko lice li$eno slobode.

7.2.2 Radna grupa 1B - Sudije ESLJP i nacionalne sudije – procesna obaveza sprovo'enja delotvorne istrage navoda o zlostavljanju i kori!$enje dokaza pribavljenih suprotno "lanu 3 u krivi"nom postupku

Ova je grupa razmatrala elemente delotvorne istrage, uklju!uju&i zna!aj razmatranja navoda o zlostavl-janju od strane nezavisnih struktura, kao i ulogu ombudsmana. Sudije se razgovarale o razli!itim statu-sima EKLJP u doma&im pravnim sistemima. U nekim zemljama je EKLJP hijerarhijski iznad a u drugim ispod ustava dr"ave, dok je u Nema!koj, na primer istog ranga kao i Ustav. Radna grupa je razgovarala i o odnosu izme#u EKLJP i Povelje Evropske unije o osnovnim pravima. Sud pravde Evropske unije smatra da EKLJP pru"a smernice a i ESLJP se poziva na standarde Suda pravde – oni se uzajamno „opra$uju“.


7.2.3 Radna grupa 2 – zastupnici dr&ava pred ESLJP – ja"anje svesti o pitanjima mu"enja i zlostavljanja

Ova se grupa bavila potrebom da zastupnici dr"ava pred ESLJP budu vidljivi u dru$tvu i $ire sudsku praksu vezanu za EKLJP. Zastupnicima je potrebna ja!a struktura i nezavisni status. Uvo#enje sistema za pra&enje prakse ESLJP, koji podrazumeva uspostavljanje posebnih organizacionih jedinica u doma&im sudovima, bilo bi od pomo&i a razmotreni su i primeri postoje&ih projekata. Trebalo bi !e$&e organizovati zajedni!ke diskusije, uklju!uju&i sa pripadnicima Ministarstava unutra$njih poslova, javnih tu"ila$tava, doma&ih sudova, zastupnicima pred ESLJP i ostalim !lanovima institucija u kojima mo"e do&i do povre-de !lana 3. Radna grupa je kao jedan od osnovnih izazova ozna!ila potrebu promene percepcije ESLJP i njegove prakse od strane nacionalnih administracija, pravosu#a i tu"ila$tava. Ovo bi trebalo omogu&iti sprovo#enjem obuke na pravnim fakultetima, kao i obuke sudija i dr"avnih slu"benika.

7.2.4 Radna grupa 3 – centri i institucije za obuku nosilaca pravosudnih funkcija – budu$i programi obuke za nosioce pravosudnih funkcija

Grupa se slo"ila da nastavi da unapre#uje rad na uzajamnoj razmeni nastavnih planova i programa. Zau-zela je stav i da bi radionice za tu"ioce, sudije a mo"da i slu"benike policije tako#e predstavljale delot-voran na!in obuke. Konkretno je razgovarala i o pitanjima borbe protiv korupcije i pranja novca. Stala je na stanovi$te da je po"eljno u ve&oj meri koristiti usluge forenzi!kih stru!njaka. Obuka treba da obuhvata prakti!nu primenu odredbi EKLJP. Potrebno je analizirati programe obuke kako bi se ocenila njihova de-lotvornost tokom vremena. Zauzet je stav da je u tom pogledu od posebnog zna!aja baza sudske prakse za Jugoisto!nu Evropu, kao i njena povezanost sa nacionalnim bazama sudske prakse koje vode pravo-sudne akademije. Trebalo bi razmenjivati informacije sa ostalim $kolama i akademijama.

7.2.5 Radna grupa 4 – predstavnici NVO, ombudsmani i pravni stru"njaci – glavni izazovi u vezi sa mu"enjem i zlostavljanjem

Ova radna grupa se bavila pitanjima neka"njivosti policajaca i dr"avnih slu"benika zbog njihovog pona$an-ja tokom saslu$anja: materijalnih uslova u ustanovama u kojima se dr"e lica li$ena slobode; postupanja prema licima li$enim slobode sa invaliditetom i propusta dr"ave da im pru"a odgovaraju&u zdravstvenu


za$titu; pozitivne materijalne obaveze dr"ave da $titi "rtve nasilja u porodici i pripadnike LGBT popu-lacije; kao i pitanjem nepo$tovanja procesne obaveze, uklju!uju&i nedovoljnu saradnju izme#u dr"avnih organa. Re$enja koja je razmatrala su obuhvatila promenu dru$tvenih stavova (radi pomo&i u slu!aju odsustva postupanja policije u slu!aju nasilja u porodici ili nad pripadnicima LGBT populacije), inicijative za ja!anje kapaciteta pravosu#a i ostalih slu"benika zadu"enih za sprovo#enje zakona, primenu standar-da CPT, strate$ke parnice koje pokre&u NVO i ve&u primenu postupka pilot presuda ESLJP.

8. Publikacije

U!esnicima Foruma su predstavljene i raspodeljene tri publikacije pripremljene za njih. One su objavl-jene na engleskom, bosanskom/crnogorskom/ hrvatskom/srpskom, makedonskom i albanskom jeziku. Organizatori su ih sa!inili sa ciljem da u!esnicima pru"e materijal koji &e mo&i da konsultuju u praksi.

„Ka delotvornijoj primeni Evropske konvencije za ljudska prava na nacionalnom nivou – Vodi# za klju#-na na#ela i pojmove Konvencije i njihovu primenu u doma%im sudovima“

Ovaj vodi! ima za cilj da olak$a proces delotvorne primene EKLJP na nacionalnom nivou. Ovo je od pre-sudnog zna!aja za funkcionisanje konvencijskog sistema i kako bi pojedinci mogli da u"ivaju svoja prava. Ovaj proces, me#utim zavisi od op$teg poznavanja i razumevanja prava iz Konvencije prava i upoznatosti sa jurisprudencijom Suda. Doma&e sudije mogu da obezbede za$titu prava na nacionalnom nivou samo ako su upoznati sa praksom Suda i ako je razumeju. Ovaj &e vodi! pomo&i nacionalnim sudijama da pri-menjuju sudsku praksu po osnovu Konvencije u svojim doma&im presudama. Vodi! sadr"i kratak uvod i prikaz EKLJP, klju!nih koncepata EKLJP, sistema podno$enja predstavki ESLJP, a pored toga podrobno razmatra na!ela i smernice za primenu prakse ESLJP u odlu!ivanju na nacionalnom nivou.

„Zabrana mu"enja, ne"ove"nog ili poni&avaju$eg postupanja ili ka&njavanja – Pregled jurisprudencije Evropskog suda za ljudska prava“

Ova publikacija sadr"i narativni deo i prikaz va"e&e jurisprudencije vezane za temu ovogodi$njeg Foru-ma – zabranu mu!enja i ne!ove!nog ili poni"avaju&eg postupanja ili ka"njavanja. U ovom priru!niku je obra#en niz pitanja, poput: definicija u !lanu 3, pozitivnih i procesnih obaveza dr"ave da istra"uje navode o zabranjenom postupanju, i materijalnih obaveza dr"ave vezanih za postupanje prema licima li$enim slobode. Pored toga, on sadr"i podrobnu analizu jurisprudencije ESLJP i prikaze relevantne sudske prakse. Ova publikacija ima za cilj da razjasni jurisprudenciju ESLJP i omogu&i njeno lako pretra"ivanje – u nadi da &e doprineti prevazila"enju izazova sa kojima se sprovo#enje Konvencije danas suo!ava u regionu.

„Novija praksa Evropskog suda za ljudska pra-va u pogledu Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Srbije“

U ovoj publikaciji je dat prikaz pitanja koja je ES-LJP razmatrao u vezi sa svakom od ovih zemal-ja, kao i kratak pregled najzna!ajnijih predmeta. Mnogi izazovi sa kojima se zemlje u regionu suo!avaju su sli!ni usled njihovog zajedni!kog pravnog nasle#a te je u tom smislu upoznavanje sa jurisprudencijom u drugim delovima regiona od naro!itog zna!aja.


PREPORUKE I ZAKLJU#CI

• Zabrana mu!enja i zlostavljanja jedno je od osnovnih prava zajem!enih EKLJP ali postojanje zabrane u nacionalnom pravu samo po sebi nije dovoljno da bi se ispunile obaveze iz Konvencije

• Dr"ave imaju negativne i pozitivne obaveze da spre!avaju zlostavljanje, kao i da delotvorno istra"uju navode o zlostavljanju.

• 'injenica da ESLJP nije usvojio veliki broj presuda u kojima je utvrdio da li su dr"ave u regionu prekr$ile !lan 3 ne zna!i da u tim zemljama ne postoji mu!enje ili zlostavljanje.

• Svi doma&i akteri, poput policije i upravnika zatvora, moraju da obezbe#uju za$titu prava iz !lana 3. Ceo lanac aktera u krivi!nopravnom sistemu mora da u!estvuje u tome.

• Pristup advokatu lica koja je policija li$ila slobode ima klju!nu ulogu u spre!avanju zabranjenog pos-tupanja u ranim fazama li$enja slobode a time se podsti!e i istraga svih navoda o zlostavljanju ili uo!enih povreda.

• Rad CPT vezan za nadzor nad mestima gde se dr"e lica li$ena slobode i za uspostavljanje standarda je od klju!nog zna!aja a ESLJP se !esto na njega poziva u svojim izve$tajima.

• Saradnja raznih dr"avnih organa u pogledu procesne obaveze sprovo#enja istrage nu"na je kako bi ta istraga bila delotvorna i u skladu sa !lanom 3.

• Institucije za obuku nosilaca pravosudnih funkcija treba da nastavljaju da pru"aju sveobuhvatnu obuku sudijama i tu"iocima u vezi sa svim relevantnim aspektima !lana 3, kao i da razvijaju meha-nizme za ocenu efekata te obuke tokom vremena.

• NVO mogu strate$kim parnicama da doprinose delotvornoj primeni Konvencije na nacionalnom nivou. 9. Izrazi zahvalnosti

CRD i AIRE centar "ele da izraze posebnu zahvalnost svima koji su omogu&ili odr"avanje ovog Foruma: Vladi Ujedinjenog Kraljevstva, %vedskoj i Regionalnom savetu za saradnju, jer su prepoznali zna!aj na$eg rada i obezbedili nam sredstva za njega; sudijama iz regiona koji sude u ESLJP, a koji su bili aktivno uk-lju!eni u planiranje Foruma i koji podr"avaju evropske integracije zemalja u regionu; i svim u!esnicima na njihovom anga"ovanju i doprinosu. U toku je priprema internet stranice Foruma o vladavini prava na jezicima regiona. Na njoj &e biti postavljen materijal koji je kori$&en tokom prethodnih pet godina, ukl-ju!uju&i dnevni red, izve$taje i publikacije.

10. Forum o vladavini prava 2019. godine

Ovaj &e izve$taj biti objavljen i dostavljen svim u!esnicima. Molimo Vas da povratne informacije o sa-dr"aju i formatu dostavite u narednih mesec dana kako bi Forum 2019. bio uspe$an. Molimo Vas da sve svoje sugestije podelite sa CRD i AIRE centrom. Organizatori &e na osnovu ovih povratnih informacija predlo"iti teme za Forum koji &e biti odr"an 2019. godine. Bi&e odr"ane konsultacije o izboru teme.

Hvala svima na doprinosu.

Radujemo se Va!em u"e!$u na Forumu 2019. godine.

peti godišnji regionalni forum o vladavini prava za ... · uvod peti regionalni forum o vladavini...

Documents