NRT i BUDŽETSKI DEFICIT SRBIJE

Digitalni Romeo i Julija

Oktobar 2014

WiMAX – Prohujalo sa vihorom

• Ceo jedan tehnološki ciklus od najmanje 5 godina država Srbija je uspela da ne uzme ni žutu banku za nacionalni resurs u frekventnom opsegu za WiMAX

• Samo šteta od dividendi je sigurno nekoliko desetina miliona evra?

• Država, građani, ekonomija, tehnološki razvoj, svi su imali štetu. Ko onda nije? Zašto se nije ništa uradilo da se blago nacionalno ne prosipa?

LTE STANJE• Prema GSA (the Global mobile Suppliers Association) do sada je u

101 zemlji sveta komercijalno puštena u rad LTE tehnologija. (Long Term Evolution-4G). 119 telekom operatora je već komercijalno implementiralo i LTE servise kroz LTE mrežu u prošloj godini. Što je godišnji rast od 76% u odnosu na prethodnu godinu.

• Većina Telekom operatora je realizovala LTE 4G mobilnu mrežu Primenom FDD moda. Najzastupljeniji frekventni opseg na kojem se koristi LTE tehnologija je 1800MHz. (band 3). U ovom opsegu radi 43% od ukupnog broja komercijalnih LTE mreža. Spektar koji se sledeći najviše koristi za implementaciju LTE tehnologije je 2.6 GHz (band 7). U ovom frekvencijskom opsegu radi 27% od ukupnog broja komercijalnih LTE mreža, a za njim sledi frekventni opseg na 800MHz (band 20) gde radi 13% komercijalnih LTE mreža.

Sa Slike 1 vidi se i koje su sve zemlje komercijalno aktivirale LTE 4G mobilnu mrežu. Belom bojom su označene države koje nemaju na raspolaganju 4G mobilnu mrežu.

Zašto smo samo mi druge boje na mapi Evrope?Zašto jedini nemamo LTE?

• Da bi se u našoj državi implementirala LTE tehnologija potrebno je da telekomunikacioni operatori od nadležnih državnih organa dobiju ili kupe putem licitacije blokove frekventnog spektra.

• Druga varijanta koja je moguća da telekomunikacioni operatori iskoriste već dobijene frekventne opsege koji su kupljeni za potrebe realizacije GSM/3G tehnologije i da ove frekventne blokove delom ili u celosti iskoriste kako bi implementirali LTE tehnologiju.

• Potrebno je samo da se spektar koji je dodeljen operatoru proglasi za tehnološki neutralan, od strane nadležnih organa države i da se nakon takve odluke krene sa realizacijom 4G mreže.

• Zašto još nema LTE tehnologije u Srbiji? Zašto nadležni organi nisu doneli odluku o tehnološkoj neutralnosti za frekventne blokove koje su operateri kupili i koriste ih za aktuelne GSM i 3G tehnologije.

• Zašto operatori trenutno ne mogu da dobiju/kupe dodatne frekvencijske blokove?

Koga ili čega čekamo? Štiti li se tako neko ili nešto? Ko ima koristi od tolike štete?

• Frekventni opsezi na kojima je LTE tehnologija najzastupljenija kada su u pitanju komercijalne mreže su 1800MHz (band 3), 2,6 GHz (band 7) i 800MHz (band 20). U našoj zemlji slobodni su band 7 u celosti i deo banda 3(deo je dodeljen operatorima). Band 20 (digitalna dividenda) biće raspoloživ sredinom 2015. godine kada se potpuno predje na digitalno emitovanje TV signala.

• Ono što nadležni organi mogu odmah da urade to je da direktno prodaju, ili daju na licitaciju slobodne/nekorišćene frekvencijske blokove kako bi se krenulo sa realizacijom LTE tehnologije. Slobodni/nekorišćeni frekvencijski blokovi su ceo spektar na 2.6 GHz (band 7) i deo spektra na 1800MHz (band 3) koji ne koriste telekomunikacioni operatori.

Kolika je šteta za državu?

Recimo znamo da je jedan Belgijski operator platio 63 miliona evra za dva bloka ( Bidco now has two blocks of 14.8MHz in the 2.1GHz band; it also intends to avail of its option to buy two blocks of 4.8MHz in the 900MHz band, along with 2x10MHz in the 1800MHz band – both highly-prized – for which it will pay €31.5m in 2014)

Drugi primer iz Australije

– Australia’s 4G spectrum auction has shattered expectations around the value of the 700MHz spectrum under the hammer. Just two-thirds of the 90MHz of low-band ‘digital dividend’ spectrum on offer was purchased; combined with a sold-out auction for a larger slice of the much cheaper 2.5GHz band, that netted the federal coffers some A$1.96 billion – around A$1 billion shy of the government’s target. The final result saw Telstra come out with the bulk of both 700MHz and 2.5GHz, with a total of 40MHz (20MHz paired) and 80MHz (40MHz paired) respectively, shelling out A$1.3 billion at “close to the reserve price.”

– Optus snapped up a total of 20MHz in 800MHz and 40MHz, likewise paired, spending A$649 million – again reflecting the reserve price. The surprise minor winner was TPG, which ventured A$13.5 million to grab a total 20MHz of paired spectrum in the 2.5GHz band.

Šta je slobodno još od 45-te a država iz nekog razloga neće da uzme pare?!

• Ono što nadležni organi mogu odmah da urade to je da direktno prodaju, ili daju na licitaciju slobodne/nekorišćene frekvencijske blokove kako bi se krenulo sa realizacijom LTE tehnologije. Slobodni/nekorišćeni frekvencijski blokovi su ceo spektar na 2.6 GHz (band 7) i deo spektra na 1800MHz (band 3) koji ne koriste telekomunikacioni operatori.

Koliko je samo bogata Srbija?

Treba li nama tih 30, 60, 100 miliona eura?Ko je kriv?

Izgleda po običaju da opet nije niko a para nema.

Акциони планови МТТТ-а Добар начин да се вежбају COPY /PASTE функције или само начин да се правимо да нешто радимо?

• Акциони план развоја ИКТ Србије усвојен почетком прошле године предвидео је између осталог :

• Израду и усвајање Закона о ИБ до краја 2013 године, Израду Стратегије ИБ, Изградњу ЦЕРТ-а

• И много других лепих и корисних ствари за развој Србије и бољи живот грађана Србије

Цела 2013-та и 2014-та

• Нема Закона о Информационој безбедности• Нема Стратегије• Нема ЦЕРТ-а• Нема дефинисаног носиоца ИБ• Нема дефинисане критичне инфраструктуре• Нема прописаних мера за заштиту критичне

инфраструктуре

СТАЊЕ • Значи ради ко шта хоће и раде нам шта

год им се пожели ( прошле недеље смо имали најмасовнији хакерски удар на Српски кибер простор, око 10% укупних ресурса Србије је било нападнуто и оборено укључујући све главне медије али и сајт Председника)

Сл.Гл. Р Србије 01.08.2014

Inspekcijska kontrola

• СРБИЈА има најмање 462 телекомуникациона (мобилна, интернет и кабловска) оператeра, које нико не контролише!

• Ово није променио ни нови Закон о телекомуникацијама,

• У измене закона ушло се пошто је Уставни суд, пре три године, чланове који се односе на информациону безбедност, односно прислушкивање, задржавање података и увид у листинге, прогласио неуставним.

Inspekcija –veni, vici, zažmuri i idi• Србија је до скоро имала само једну инспекторку задужену за

контролу примене целог закона, а сада их има две.

• - Да би само исконтролисао примену ова три члана везана за безбедност, инспектор мора да утроши три дана. То значи да за 200 радних дана може, под идеалним условима, да исконтролише 70 оператора. А њих има 462! Шта је са инфраструктуром, базним станицама, кабловима и свим осталим елементима за контролу?

• Према тврдњама самих провајдера, од кад постоје већину нико није контролисао да ли чувају листинге позива и смс-ова годину дана, како их чувају, да ли воде евиденцију ко и како је имао увид у њих, да ли контролишу ко је прислушкивао колико претплатника.

Regulativa, sertifikacija, EU, Chapter 10

Sa najbrže do sertifikata

Električna četkica za zube Oral B dobila RATEL sertifikat!

Hvala na pažnji

Mr Zoran Živković,dipl.inžz.zivkovic@towersnet.rs