norma jezika (1)

7/23/2019 Norma Jezika (1)

http://slidepdf.com/reader/full/norma-jezika-1 1/21

NORMA JEZIKA

1



СТАНДАРДНИ ЈЕЗИК И НОРМА

Стандардни језик се дефинише као «аутономан вид језика, увијекнормиран и функционано !оиваентан, који на"таје !о#то "е једна

етни$ка ии национана формација, ук%у$ив#и "е у

интернационану цивиизацију, !о$не у &ој "у'ити "војим идиомом,

који је дотад функциони"ао "амо за !отре(е етни$ке цивиизације) (Д.

Брозовић).

Дакле, нормираност је једна од иманентних особина стандардног

језика. *ку!но"т !равиа у!отре(е једно+ језика $ини &е+ову норму, а

она мое бити!

") орто+раф"ка (#раво#исна),

Б) ортое!"ка (#равоговорна),

$) еки"$ка (#равила %#отребе рије&и), и

' +рамати$ка (и то! морфолошко творбена и синтакси&косеманти&ка).

а свак% од норми #остоје нормативни #рир%&ни*и, тек тада је норма

екс#ли*ирана, језик #от#%но нормиран!

а) #раво#ис,

б) #равоговор,

в) рје&ник,

г) граматика.

Јези$ка норма је #о својој #рироди конзервативна (настоји да за%ставинагле #ромјене језика! н#р. страшан, хаос, ин, супер...). +на дакле не само

да о#ис%је и #ро#ис%је, него и #ланира развој језика. ато се нормира&е

језика др%к&ије зове! језичко планирање, језичка политика, језичка

стандардизација, језичко нормирање, језичка култура , и сл. +снова

норме мора бити еласти&на стабилност и флексибилност, јер се тиме &%ва

основна ф%нк*ија језика! с#ораз%мијевае.

-%т до јези&ке норме и стандарда води кроз -. фаза које је издвојио/о#уа 0и#мен, а #реноси их М1 Радованови2!

1) селекција (=одабирање; #рерастае органског % неоргански идиом),) дескрипција (=описивање/ дескри#тивни рје&ни*и и граматике),

0) кодификација (=прописивање/ израда нормативних #рир%&ника),

) елаборација (=разрађивање; #рилаго2авае норме стварним

др%штвеним #отребама, н#р. ф%нк*ионална раслојеност норме),

3) акцептуација (=прихватање; н#р. $%ков #равио#ис звани&но

#рихваћен % Србији 1454, а екави*а тек 146)/

5) им!ементација 34!риме&ива&е/ #раво#ис $%ков, ијекави*а је %

#рвој фази #римјене тог #раво#иса и % Србији),

7 ) експанзија (=ширење),



4) култивација (=његовање 7. и 4. #одраз%мијевај% #отискивае свих

варијетета, ширее % свим слојевима и на *ијелој територији/ %&ее и

#ро#агирае норме, др%штвено #рестиан стат%с киевног језика),

6 ) евалуација (= вредновање ) и

18) реконструкција (= преправ!ање норме).Све то обезбје2%је киевном језик% стат%с др%штвене инстит%*ије, која

има с9едеће димензије! кодификованост, истори&ност, а%тономност,

#равилност, киевна тради*ија, брига о језик%, %тилитарност (тј.

корисност), на*ионални #рести, со*ијални #рести, симболизовае

јединства и идентитета и виталност.

ИСТОРИЈАТ НОРМЕ СР5СКО6 СТАНДАРДНО6 ЈЕЗИКА

"ечки књи#евни договор 781 91 -8:.1 +одине

-от#исни*и, 4. 0. 1438. %к%#но : osam:

;рвати! <ван =%к%9евић, Димитрије Дем>тар, <ван ?а%ранић,

$инко -а*ел, Стје#ан -ејаковић,

Срби! $%к Стеф. =ара@ић, A%ро Дани&ић,

Словена*! Bрао ?иклошић

+сновни #роблем "ечког књи#евног договора јесте егова #рва,

%водна иако на%&но нес#орна ре&ени*а! CДо9е #от#исани знај%ћи да једаннарод треба једну киевност да има ...., састали смо се овијех дана, да се

разговоримо, како бисмо се, што се за сад више мое % киевности

слоили и %јединилиC (=иевни договор 1656!6). =амен с#оти*аа %т%ма&еима јесте % текст% с#ораз%ма истакн%та синтагма C један народC.

Dасно је да та ре&ени*а говори о киевној, или бо9е ре&ено!

киевнојези&кој разједиености %н%тар једнога (јези&ки) истога народа.

Eо #отвр2%је и завршна ре&ени*а договора! Cато молимо све киевнике,

који %#раво еле срећ% и на#редак народу својему [а не кае се! својим

народима], да би на ове мисли наше #ристали, и #о има дјела своја

#исалиC (=иевни договор 1656!01). Fије тешко одгонетн%ти због кога

с% се то народа сак%#или бе&ки договара&и, и на који народ мисле кад

#(р)о(т)#ис%ј% #ет договGрених #равила. Fаиме, годин% дана #рије=иевног договора % Бе&% $%к =ара@ић је % C=ов&еић%C објавио свој

знаменити текст HСрби сви и св%даI, % коме он јасно јези&ки разграни&ава

ј%нословенске народе! на Б%гаре, Србе, које &ине сви штокав*и и Cзакона

гр&кога и закона римскога и закона м%хамеданскогаC, ;рвате, који с%

&акав*и, и Словен*е, који с% кајкав*и. " Бе&ки киевни договор односи

се само на штокав*е, #од којима је $%к #одраз%мијевао само Србе и ср#ски

језик.

Eа&ке договора!

1) не ва9а мијешати нарје&ја, нити мијешај%ћи градити каво ново, него је најбо9е изабрати једно за све, јер с% и др%ги народи то %&инили

0



) најбо9е је за киевно #римити ј%но нарје&је, зато а) што највише

народа тако говори, б) што је оно најблие староме славенском

језик% (стJрословенском), а #о томе и свим осталим словенским

јези*има, в) што с% готово све народне #јесме % ем% с#јеване, г)

што је стара д%брова&ка киевност % ем% с#исана, д) што највишекиевника и исто&нога и за#аднога вјерозакона већ тако #ише. -а

се кае да ће $%к на#равити #равила гдје се јат замје%је са ије, је

или иK

0) Да се х #ише гдје м% је #о етимологији мјесто.

) Да се х не #ише % генитив% мноине, него земаља, отаца, лаката....

3) Да се %з слоготворно р не #ише ни а ни е, дакле! прстK

5РЕ6;ЕД 5РИР*<НИКА КОЈИ 5РЕДСТА=>АЈ*

ИСТОРИЈ* НОРМЕ

sве до -8?@ A Стојан Новакови2, Ср#ска граматика....

-8?71 Иван Bроз, $рватски правопис (заснован на #рин*и#има

фонетског #раво#иса, ијекавски изговор, на $%ковом на&ел% C-иши као

што говоришC/ на#%шта илирски етимолошки #раво#ис, #ише дакле!

врапца, а не врабца, слатка, а не сладка, и сл.).

-8??1 Томо Марети2, %раматика и стилистика хрватскога или

српскога књи#евног језика (само $%кова и Дани&ићева дјела/ критериј%м

а%торитета).

-?.-1 $рватски рјечник <вана Броза и Bраа <вековића (највећимдијелом само на гра2и из $%ка и Дани&ића, како га је био замислио Броз,

који је %мро 1460, #а је рје&ник завршио егов %јак <вековић, #рошир%ј%ћи

гра2% и на др%ге #ис*е).

-?-@1 Скери2ева Анкета о к&и'евном језику : Dован Скерлић, ср#ски

крити&ар и истори&ар, % &асо#ис% Српски књижевни гласник #окреће

анкет% о киевном језик% и #редлае, зарад јединства ср#ског и

хрватског народа, да се Срби одрекн% ћирили*е, а ;рвати ијекави*е те да

се стандардиз%је латини&на екави*а. "нкете о екави*и во2ене и раније :

једна од их 161. % Сарајев%, % &асо#ис% Српска омладина, којом се тако2езарад јединства народа заговарала екави*а. -осебно је тада био активан

млади германиста -еро Слије#&евић. < 1610. во2ена је анкета која је

#рокламовала екави*%, и то % Словенији, око &асо#иса еда, а #ратила је

#ок%шај %једиеа словена&ког, ср#ског и хрватског народа.

(-итае екави*е биће акт%ализовано код Срба % Lе#%бли*и Ср#ској % ток%

рата, #оново с истим *и9ем ср#ског јези&ког и на*ионалног јединства.

Eако је 1660. године, без икакве звани&не одл%ке, наметн%та % јавној

%#отреби екави*а. Ск%#штина L. Ср#ске је 11. новемба 166. године

%својила амандман о језик% : % сл%беној %#отреби је и ијекави*а иекави*а и ћирили&но #исмо. Eа одл%ка је #реина&ена 3. ј%на 1665. године



када је %ставно #ро#исан ср#ски језик екавског изговора, а #одстакн%та је

од неких лингвиста из Србије (<вићи, ?илка и -авле). Mбрзо је #оново

враћен нормативни стат%с ијекави*и и % L. Ср#ској).-?791 Аек"андар Bеи2, &равопис српскохрватског језика

(фонолошки, логи&ка интер#%нк*ија, само за екавски изговор).-?:-1 Дра+утин Bорани2, !равопис хрватскога или српскога је"ика

(дора2ен Брозов #рJво#ис, на снази све до 1658/ творба ф%т%ра #реко

с%#ина, одвојено #исае не #у, грамати&ка интер#%нк*ија).

-?:71 Јован =укови2, !равопис савременог нашег је"ика, Сарајево (за

Би;).

-?:@1 'овосадски договор од 81 до -.1 -71 -?:@1 % ?ати*и ср#ској %

Fовом Сад% : Fакон "нкете о ср#скохрватском језик% кој% је #окрен%о

$етопис %атице српске, донесени с% ак9%&*и, их 18!

1) =иевни језик Срба, ;рвата и Nрногора*а један је и јединствен језик,

са два изговора, ијекавским и екавским/

) слоени&ки назив језика! ср#скохрватски, односно хрватскоср#ски/

0) равно#равна с% оба #исма : латини*а и ћирили*а/

) оба изговора : ијекавски и екавски : тако2е с% равно#рвана/

3) треба израдити рје&ник киевног језика, зад%%ј% се ?ати*а ср#ска и

?ати*а хрватска/

5) #отребно је израдити заједни&к% терминологиј%,

7) треба израдити заједни&ки #раво#ис, што је Cданас најхитнија к%лт%рна

и др%штвена #отребаC,

4)треба одл%&но стати на #%т #остав9а% вјешта&ких #ре#река#риродном и нормалном развој% хрватскоср#ског киевног језика/

6) зад%%ј% се три %ниверзитета (% Београд%, агреб% и Сарајев%), двије

академије (% Београд% и агреб%) и двије ?ати*е (ср#ска и хрватска) да

одреде комисије за израд% #раво#иса и терминологије...

18) зак9u&*и достав9ени савезном и CзаинтересованимC (језиком

обједиеним) ре#%бли&ким извршним вијећима, %ниверзитетима,

академијама и мати*ама...

-?C.1 &равопис српскохрватскога књи#евног језика са речником,

?ати*а ср#ска (екавско издае)/ !равопис хрватскосрпскога књижевног је"ика, ?ати*а хрватска (ијекавско издае/ без с#е*ифи&ности ијекавских

ср#ских/ ијекав*и за#раво #одведени #од ;рвате)/

-?CD1 ечник јечник српскохрватског књи#евног језика , том 1 и /

?ати*а ср#ска (азб%&но), ?ати*а хрватска (абе*едно)/ =тритике %

;рватској, #рекид рада на рје&ник%/ &екларација о на"иву и положају

хрватског књижевног је"ика (%др%ее киевника ;рвтаске) :

ина%г%рише #равило до тада не#ознато % лингвисти*и, а то је да сваки

народ има #раво да свој језик назове својим именом.

3



-?C?1 МиEаио Стеванови2, *авремени српскохрватски језик

(граматички системи и књи#евнојезичка норма ), том 1 (Bонетика и

?орфологија), том ! Синтакса.

16781648. Lас#раве о киевном језик% % Би; : инсистирае на

босанскохер*егова&кој с#е*ифи&ности која се огледа % не%трализа*ијиваријаната заједни&ког језика : исто&не (београдске) и за#адне (загреба&ке)

: %води се терминолошка синтагма Hбосанскохер*егова&ки

стандарднојези&ки изразI.

-?D-1 $рватски правопис, Боидар Bинка, Стје#ан Бабић и ?илан

?ог%ш (HOондона*I, јер је фототи#ско издае штам#ано % Oондон% 167.

Lје&ник је забраен)/

-?D71 &равопис сххс језика, а%тора ?. "јановића, . Диклића и С.

?арковића, Сарајево1

-?D91 јечник турцизама у сххс језику, "бд%лаха Pка9ића.

-?D@1 Lе#%бли&ки %стави % ре#%бликама СBLD. M Mстав% ;рватске језик

именован као хрватски/ % Mстав% Србије као ср#скохрватски, а тако је

именован и % Mстав% Nрне 'оре, с тим што је ијекавског изговора/ % Mстав%

Би; као ср#скохрватскиQхрватскоср#ски ијекавског изговора.

-?DC! ечник српскохравтског књи#евног језика, шест томова, ?ати*а

ср#ска. M ем% је обра2ено око 138 888 рије&и, од $%ковог времена до

године објав9иваа. =ористи се као нормативни рје&ник, иако није

замиш9ен тако. ?ати*а ср#ска је 887. године објавила једнотомни 'е(ник

српскога је"ика, са око 43 888 рије&и.

Mз овај рје&ник, % ср#ској јези&кој #ракси незаобилазан је и 'е(ник С*+ , ато је 'е(ник српскохрватскога књижевног и народног је"ика, ти#а

теза%р%са или великог о#исног рје&ника. M ем% је лексика од Доситеја и

$%ка до савременог доба, јер се још ради на том рје&ник%. Oексика

об%хвата териториј% од Fеготина и -ирота до Oике и =орд%на, од сјевера

Ба&ке до Dадранског мора. 'е(ник С*+ објав9%је се од 1636. године, а

818. објав9ен је 14. том. До краја 811. о&ек%је се 16. том. Биће објав9ено

%к%#но 08 томова и тада ће бити о#исано око 38 888 рије&и. До сада је

#о#исано око 38 888. M ем% је, %з рије&и из киевног језика,

заст%#9ена и лексика из народних говора, дијалектизми, регионализми исл.

-?D?F &риручна граматика хрватскога књи#евног језика, R. Барић и др.

-?8CF =ати&ић и Бабић, *интакса, ворба хрватског књижевног је"ика.

-??-F СенаEид Gаиови2, "осански језик

-??71 3771 децем(ра) +дран % ратном Сарајев% =онгрес босанских

интелект%ала*а (Бошака) и донесен #роглас о језик%, % коме стоји да

Боша*и имај% #раво на свој језик HБосански (боша&ки), као битн%

констит%тивн% ком#онент% бићаI.

-??91 јечник карактеристичне лексике у босанском језику "лије<саковића.

5



-??CF СенаEид Gаиови2 и др., !равопис босанског је"ика.

-???1 +рилогија о босанском је"ику Sевада Dахића.7... %раматика босанскога језика а%тора S. Dахића, С. ;алиловића и <.

-алића.

До #от#%ног #ретвараа уковог српског или касније названог

(звани&но Fовосадским договором) српскохрватског-хрватскосрпског

језика и именом % (само) хрватски дошло је % ратном вихор% #о&етком

#ос9едег десет9ећа TT вијека. Само што тада ;рвати нис% остали

%сам9ени, за има с% крен%ли и Боша*и, који с% назив српскохрватски

#реименовали % босански. FовG име језик% додијелили с% и Nрногор*и #а

се он % N. 'ори назива црногорски1 Fовонастала имена за језик јес%

#олити&ка имена, а не лингвисти&ка јер #осебност језика #одраз%мијева

лингвисти&ке критериј%ме, а то с% стр%кт%рни (иста стр%кт%ра

фонолошка, морфолошка, синтакси&ка #равила и сл.), генетски (исто

#оријекло од #расловенског, старословенског...) и ком%никативни (нема

билингвизма ме2% говорни*има новоименованих језика, тј. сте#ен

с#ораз%мијеваа је сто#остотан) : #а тако сва та имена за језик

#редстав9ај% један лингвисти&ки језик.

+СF+$FR +С+Б<FR F+L?R (односно Стандардног језика)

-рашка лингвисти&ка школа издвојила је три основне

карактеристике стандардног језика, што с% за#раво и три основнекарактеристике сваке норме, &ији рез%лтат и јесте киевни, односно

стандардни језик. " те три карактеристике јес%!

1) &олифункционалност, што #одраз%мијева %#отреб% киевног

језика % разли&итим ком%ника*ијским сит%а*ијама. <ли за#раво

ф%нк*ионалностилск% раслојеност језика (н#р. #оздрави,

конкретност говорног, сликовитост киевно%мјетни&ког,

а#страктност и шаблонизираност административнио#равног стила/

%змимо н#р. ти#ове #оздрава! граматик% др%штвеног стат%са, ти#ове

обраћаа...). < кад зна&е % основи исто, разли&ита је %#отреба тих једини*а (н#р. Добар дан, Uао, драво, затим #оздрави разли&итих

конфесија и сл)

) -утономија стандардног језика, #одраз%мијева сте#ен

независности стандардног језика од др%гих идима (што се % нашој

норми, #озиваем на раширеност % %#отреби, нај&ешће

#ренебрегава, заборав9а/ сјетимо се $%ка! и #ост%#ка с гласом ;, са

гласовима A и U насталих % ијекавском јотова%....). "%тономија

киевног језика, за#араво %каз%је на егов неоргански карактер,

#овиновае властитим #равилима.

7



0) .ластична стабилност , #одраз%мијева и сталност екс#ли*итне

норме (јер она само на тај на&ин мое осиг%рати ефикасност

ком%ника*ије и % #ростор% и % времен%), али и ен% с#особност да

б%де % склад% са новим #отребама ком%ника*ије #ромијеена,

односно #одрвргн%та евал%а*ији (вреднова%) и реконстр%к*ији(#ре#рав9а%). (Rласти&на стабилност за#раво #одраз%мијева однос

колоквијалног, тј. дијалекатског, с%#стандардног и стандардног).

Eе три карактеристике стандардног језика што с% их издвојили -раани,

јес% и % основи норме, односно #ланираа језика, или егове

стандардиза*ије. Eо с% о#ште карактеристике. С тим се трима

каракетристикама неријетко #ре#лић% или #ак комбин%ј% и сфере (&етири

домена) односа некога др%штва, односно #ри#адника одре2ене говорне

заједни*е #рема свом језик%, а те се сфере ис*р#9%ј% % &етирима

критериј%мима!

1) а%тономији језика,

) истори&ности језика,

0) виталности језика, и

) #ланира% језика.

!од аутономијом језика % др%штвеном контекст% #одраз%мијева

се #остојае или не#остојае свијести о томе да је неки језик јединствен и

независан од било ког др%гог језика (без обзира да ли је то #отвр2ено или

није лингвисти&ким &иени*ама). Oингвистика #ознаје двије врсте

а%тонимије језика. -рва је заснована на др%штвеној свијести Cсамој #о

себиC, јер #одраз%мијева да је дати језик #о својој стр%кт%ри дово9но разли&ит од свих др%гих језика да се егова а%тономност и не доводи %

#итае (н#р. фран*%ски, р%иски, енглески, ема&ки....). Eаква се

а%тономија назива /01234 JVWGXGYZ[J ( #рема ема&ком J\]WJX^, што зна&и

размак, растојае, разда9ина, %да9еност). Др%ги ти# а%тономије јесте

50/25а%тономија, која #о&ива на др%штвеној свијсти % &ијој је #одлози

намјерно наглашавае разлика и #ланско %да9авае стр%кт%ре једног

идиома од стр%кт%ре ем% генетски сродних идиома (#рема ема&ком

JV]\JV, које је енантиосемијска рије&, рије& са %н%трашом антонимском

стр%кт%ром, јер зна&и #римарно изградити, изграда, али као др%го равно#равно зна&ее има! разградити, разграда, раст%рити). =од /01234

JVWGXGYZ[е говорни*и с% %главном #олити&ки индиферентни

(незаинтересовани) #рема а%тономији, код 50/25а%тономије #ри#адни*и

с% дате јези&ке заједни*е толико заинтересовани за а%тономиј%, да јој

изналазе и не#остојеће критериј%ме. Lазним средствима облик%је се

свијест о (не)#остојећој а%тономији језика, нај&ешће инсистираем на

етни&ким, к%лт%рним, #олити&ким, историјским или географским

&инио*има. "ли засиг%рно #ро*еси стандардиза*ије #редстав9ај%

најснаније лингвисти&ко средство формираа свијести о а%тономији, а#рис%ство #%ристи&ке или не#%ристи&ке тенден*ије % једноме језик%

4



мода најекс#ли*итније одај% о ком ти#% јези&ке #олитике је рије&,

односно ком ти#% а%тономије дати језик #ри#ада ("бшатнд или "%сба%

а%тономији).

ато је /сторичност језика, ма колико била самосталан

критериј%м, истовремено и интерферирај%ћи, ис#ома%ћи критериј%м заа%тономност једнога језика. <стори&ност #одраз%мијева #остојае или

не#остојае свијести о историјском контин%итет% језика. <стори&ност је

%ско #овезана с #исменошћ% и #исаним с#омени*има, тако да је #ојава

#рвог #исаног с#оменика неријетко #рестав9а грани&ник % одре2е%

историјских #о&етака датога језика (данас % "%сба%јези*има, врло зна&ајан

и историјат имена....). Док а%тономији јези&ка #олитика #рилази и#ак #рије

свега лингвисти&ки, тј. с лингвисти&ким инстр%ментаријем, дотле она

истори&ност развија ванлингвисти&ким сресдствима. <#ак, #онекад се : %

оквир% стандардиза*ије : % сам% јези&к% стр%кт%р%, #осебно на лекси&ком

ниво%, %носе елементи из старијих јези&ких стаа, који, макар и

индиректно, до#риносе свијести о истори&ности (%#. % ;рватској! гледе,

присега, кресиво, на"о(ност....).

0италност језика #одраз%мијева #остојае свијести о томе да

%н%тар етни&ких грани*а и изван их треба одравати и #овећавати број

говорника датога језика и %мновати егове ф%нк*ије.

Eри наведена елемента стандардног језика : а%тономсност, истори&ност и

виталност : #редстав9ај% сегменте др%штвене свијести о језик%.

&ланирање језика коме је неријетко или синоним или најбитинији

дио стандардиза*ија језика : #редстав9а облик дјеловаа др%штва наодре2ени језик, на физиономиј% датога језика. Стандардиза*ија % нај%ем

смисл% #редстав9а дескри#*иј% (која остаје строго лингвисти&ки

заснована), кодифика*иј% (#о#ис јез. једини*а и #ро#ис о иховим

односима) и елабора*иј% (ос#особ9авае кодификованог идиома за

разли&ите ф%нк*ије % јавној ком%ника*ији). Eеме9и стандардиза*ије зато и

јес%! а) нормативна граматика (за морфолошки и синтакси&ки ниво), б)

нормативни рје&ник (за лекси&косеманти&ки ниво), в) #раво#исни

#рир%&ник и рје&ник ( за реализовае фонолошког нивоа % #исаном

текст%) и ортое#ски #рир%&ник и рје&ник (за реализа*иј% фонолошкогнивоа % говиорној ком%ника*ији, % говор%).

Eа се дјела %главном стварај% % фази дескри#*ије и кодифика*ије. M фази

елJбора*ије има се #ридодај% и стилисти&ки #рир%&ни*и и савјетни*и

(како о#шти, тако и они #освећени #ојединим ф%нк*ионалним стиловима),

терминолошки рје&ни*и за #оједина #одр%&ја, с#е*ијални рје&ни*и (н#р.

страних рије&и, језика #ојединих раздоб9а, #ојединих #иса*а.,

аргонски....), историјски рје&ни*и (дијахрони и етимолошки), затим

двојези&ки и вишејези&ни рје&ни*и...., контрастивне граматике и сл.

Све јези&ке #олитике %главном се дијеле % два ти#а, два модела!

6



") 1иберални модел језичке политике, коме с% карактеристике

Cс#онатаностC, мае %#литае дравних инстит%*ија % каналисае

језика, маа обавезност јези&ких говорника #рема #редлоеним

рјешеима.... (н#р. сат и &ас....). Eај модел се заснива на а%торег%ла*ији

ком%ника*ијског системаБ) 2ирективни модел језичке политике , #одраз%мијева висок сте#ен

#рис%ства инстит%*ија % #рово2е% јези&ке #олитике и велик% обавез%

#ридраваа #ро#исаних #равила % јавној ком%ника*ији. Eај модел се

заснива на интервен*ијама % јези&ком систем%, на негира%

а%торег%ла*ионих #ро*еса % јези&ком систем%.

'L"?"E<_=" < СE<O<СE<_=" F+L?"

Стандардни или киевни језик не оствар%је се као јединствена и

једнородна стварност, као самостална категорије. +н #остоји, #рије свега,

као релиза*ија својих разли&итих %#отреба. <ли бо9е ре&ено! као

стварност разли&итих ф%нк*ионалних стилова. +но што, %за св% ихов%

разноликост, обједи%је све ф%нк*ионалне стилове, оно што је заједни&ко

свим ф%нк*ионалним стиловима јесте #одвргавае јези&ким нормама.

B%нк*ионални стилови и јес% стилови киевног (стандардног) језика

#рвенствено #о томе што је ихов језик нормиран, што је #одвргн%т

стандарднојези&кој норми. " кад се говори о киевнојези&кој (или

стандарднојези&кој) норми, онда се #рије свега мисли на грамати(ку

норму, и с ом #овезане три ком#атибилне норме! 1) норму лески(ку, )норму ортогра6ску правописну) и 0) норму ортоепску правоговорну).

%раматичка норма #ро#ис%је и т%ма&и све што је % области

грамати&ког %стројства језика до#%стиво, а, с др%ге стране, %#озорава да

треба #о#рав9ати све што % језик% није %скла2ено с грамати&ким системом

и није о#ште#рихваћено.

Б%д%ћи да граматик% % %ем смисл% &ине морфологија и синтакса,

грамати&к% норм% &ине морфолошка и синтакси&ка норма. Mзмимо само

ненормативне (а #роширене) морфолошке особине! а) творба ф%т%ра #рвог

са да8пре"ент, ти#а! 9а #у да до:ем; 9а #у да радим и сл. б)индеклинабилни обли*и #отен*ијала! 9а би Q и би - н би радио/ %и би -

и би - ни би радили : %мјесто #равилних бих, би, би (радио), бисмо,

бисте, би (радили)/ в) несистемски обли*и глагола "аспати или и"винити,

тј. интерферен*ија #арадигми глагола "аспати и "асути, и и"винити се (`

о#ростити) и и"винути се (` савити/ извити се)! <ад "аспем (%мјесто

#равилног "аспим...)/ ="виним (FR! и"винем се), *ека се они и"вине (не!

и"вину) ="винио се (не! ="винуо се)..../ или #ак ненормативне а врло

#роширене синтакси&ке особине! а) не#остојае двостр%ке нега*ије, ти#а!

ни(им и"а"ван (%мјесто једино системског! ни(им неи"а"аван), никадпрежаљен (%мјесто #равилног никад непрежаљен), б) несистемских

18



констр%к*ија ти#а! контактирати некога (%мјесто с неким), об"иром на

(%мјесто! с об"иром на), у ве"и тога (%мјесто! у ве"и с тим)/ од никога

(%мјесто! ни од кога) и сл.

Док ноaма грамати&ка, која је свим стиловима заједни&ка, т%ма&и

шта је и зашто нормативно до#%стиво, лексичка норма #ро#ис%је%#отреб% рије&и и ихова зна&еа. Dеднојези&ки рје&ник киевног

језика треба да да #олисеми&к% стр%кт%р% сваке лексеме, %каз%ј%ћи на све

%#отребе разлике блискозна&них рије&и! тако је н#р. јасно да рије&и дажд

и киша јес% блискозна&ни*е, али не и #от#%ни синоними. амислите како

би било када би метереолози најав9ивали дажд %мјесто кишеbK Сли&но је,

зар не и са! мостом и #упријом, пен>ером и про"ором и сл., #ошто се на

их мое #римијенити не однос интерде#енден*ије, него детермина*ије (а

наиме! свака ћ%#рија јесте мост, али не и обрн%т%, сваки #ен@ер јесте

#розор, али не и обрн%то)/ хљеб и крух (али! трбухом "а крухом) и сл.

" ево н#р. %#отребног акт%елног не#оштоваа лекси&ке норме ср#скога

језика, тј. #огрешне %#отребе ре&и! н#р. при(ати се користи и % смисл%

говорити и разговарати, #а се мог% &%ти и с9едеће рогобатности! *е

при(ајте предуго мобилним теле6оном?@ <ли! пролонгирати се с%среће и

% зна&е% одложити или одгодити %мјесто! продужити. <ли! #редлог

"ахваљују#и за негативн% #оследи*%! Aахваљују#и неспремности пао је на

испиту. " да не говоримо о !еоназмима (ти#а! (есто пута, пошто

кошта, у#и унутра, при#и ближе, вратити се натраг и сл.), или

таутоо+ијама ((ак штавише, нешто око десетак, а #оследи тендер

конкурс ће бити рас#исан %скоро/ садашња актуелна влада, како и на којина(ин, предло"и и сугестије, тен"ије и напетости, и сл.).

Pто се #ак правописне (ортографске) норме ти&е, она за#раво и

није &исто јези&ка норма. Dер #раво#ис и нема шта да #ро#ис%је % језик%.

+но што је % језик%, то %твр2%је граматика, стилистика и ортое#ија.

-раво#ис говори о језик%, тј. #ро#ис%је какава ће бити егова на#исана,

графи&ка слика или #редстава. Стога је он највећим дијелом кGнвен*ија

(договор) о томе како ћемо шта #исати! гдје мало, гдје велико слово, гдје

*рти*%, гдје без *рти*е, гдје та&к%, гдје за#ет%, и сл. "ли има и #раво#исних

#равила која #роисти&% из логике система, н#р. интер#%нк*ијаK Oоги&каили грамати&ка (конвен*ија), али онда законитости граматике треба знати

(знати ти#ове грамати&ких , или знати ти#ове логи&ких односа/ ти#ове

зависних ре&ени*а н#р.)

3ртоепска или правоговорна норма #ро#ис%је киевни изговор %

#рвом ред% рије&и, #а онда и ре&ени*а. +ртое#ија дакле нормира ак*енат

(нагласак) #ојединих рије&и, а би9ее га сви озби9нији рје&ни*и

киевног језика. "к*енатска колебаа с% доста &еста, али нека од тих

колебаа с% асистемска (н#р. асистент, командант, д%ине! ена и ена! F

сг, и ' #л.).

11



+стаје #итае шта се #одраз%мијева #од нормом стилистичком "

то је #итае директно #овезано са схватаем саме стилистике. +дносно са

одре2еем #редмета стилистике као на%ке. Све до Бајијеве

лингвостилистике, стилистика је сматрана дис*и#лином ком#лементарном

грамати*и. Eако је н#р. Eомо ?аретић % својој 'рамати*и и стилисти*ихрватскога или ср#скога језика #исао да CграматикC #ита да ли је нешто

C#равилно ре&ено или на#исаноC, док Cстилистик иде и да9е/ и он дакако

траи грамати&к% и лекси&к% #равилност, јер грамати&ке и лекси&ке

#огрешке врије2ај% и егово јези&ко осјећае/ али он се с тијем не

задово9ава, већ још траи, да оно, што се изри&е, б%де %к%сно.C <з тога

#роисти&е, вели ?аретић Cда је стилистика само од &ести (` дјелими&но) %

свези с граматиком, и то толико што стил мора и грамати&ки бити

#равиланC. CСтилистика не #ита што је ре&ено, него како је ре&еноC. "

Cдобра или %к%сна стила ова с% три главна својства! јасноћа (раз%м9ивост),

истинитост, 9е#отаC. Dасноћа је хармонија изме2% интен*ије и реализа*ије,

изме2% миш9еног и оствареног израза, н#р. Борио се с другим писцима за

свет% ствар (не зна се! да ли заједно с др%гим #ис*има, или #ротив их),

или н#р. данаше бисеми&не констр%к*ије, које директно #ротив%рје&е

?аретићевом критериј%м% јасноће!

Lе#резентативни светски ф%дбал није у кри"и само у ргентини. ( Само %

"ргентини није % кризи, а FR! Fије % кризи не само % "ргентини...) Св%да

др%где је као и код нас. (Бли*, 76, 1. 18. 88, ).

=%#а*! Ccелио бих #робати оно одело у и"логуC. -родава*! CFемог%ће,

мораћете га и#ак #робати у кабиниC (Бли*, 440, 1. . 883, 5)/Cамисли, 9ована, %арко и ја смо најзад % комбина*ијиKC ( Dована,

замисли, ?арко и ја смо...) (Бли*, 0868, 14. 6. 883, 13)/

=стинитост зна&и не%#отреб% Cни #ретјерано јаких ни #ретјерано слабих

изразаC (тј хи#ерболи&них и мејози&них израза, предиван, перекрасан,

пресјајан, ултранационалан, екстремно добар, и сл.)/ строжији(двостр%ки ком#аратив! строг строи, строиdји)/

eе#ота #ак траи хармониј%, складност, благозв%&ност израза. " са

9е#отом иде и та&на %#отреба зна&еа рије&и! н#р. суров (овјек) : сиров

(овјек)....Fа сли&ан на&ин однос изме2% граматике и стилистике разматра и

највећи ср#ски лингвиста ". Белић. Eако Белић, % с%штини сматра да с% за

стилистик% Hвећ %на#ред обавезни рез%лтати до којих је граматика дошла.I

Стил се мое као Hдо#%штенI једино остваривати % окри9% стандардног

(киевног) језика. Свако одст%#ае од стандардног језика, #о Белић%, не

само да је грамати&ка него је и стилисти&ка #огрешка. " он је то #оказао

анализом двај% #римјера! CMвода % збирк% ;роника моје варошиC ?ом&ила

Fастасијевића и једне #јесме Dоси#а =осара.

Eа тзв. нормативна стилистика изг%била је, ме2%тим, свак% ваност %лингвостилисти*и као #рвој на%&ној стилисти*и. лингвостилистика

1



стил де6инише као и"бор и"ражајних средстава. " ако је стил избор, а

сваки је избор слобода, онда за#раво норме стрилисти&ке и не мое бити.

Dер ако је избор нормиран, онда он није ни избор ни слобода. <з тако

схваћене стилистике све што #остоји % језик% јесте добро, ако није

#одједнако вриједно. " добро је једино ако је сврховито, ако сл%иодре2еној сврси. " % језик% #остоје двије основне сврхе! ком%никативна и

екс#ресивна (#оетска). Док #рва #одраз%мијева готово иск9%&иво

с#ораз%мијевае, др%га #одраз%мијева израавае осјећаа, а то онда

%к9%&%је и естетск% сврх% језика, односно израавае 9е#оте. Eако је са

стилисти&ког становишта све до#%штено што сл%и екс#ресивности. ато

%словно %зета норма стилисти&ка и настаје на бази разграде и надграде

норме грамати&ке.

+сим лингвостилистике као на%ке о стилемама, #остоји још и

ф%нк*ионална стилистика као на%ка о ф%нк*ионалним стиловима. " т% се

већ мое говорити о с#е*ифи&ним реализа*ијама киевнојези&ке норме

% оквир% #ојединих ф%нк*ионалних стилова. +сим тога, однос

о#штејези&ке и ф%нк*ионалностилисти&ке норме омог%ћава издвајае

критериј%ма диферен*ија*ије грамати&ких, грамати&костилсити&ких и

&исто стилисти&ких категорија % ср#скоме језик%. " самим тим и

диферен*ирае грамати&ке, грамати&костилисти&ке и &исто стилисти&ке

норме. " % србисти*и је диферен*ија*иј% тих норми, односно ихових

категорија #рви дао Dован $%ковић.

$%ковић трага за одговором на #итае! «шта с% то % ствари грамати&ке

норме и колико с% оне, кад и где, само грамати&ке, а колико се % третира%киевног језика меша једно с др%гим! грамати&ке, грамати&ко

стилисти&ке и &исто стилисти&ке категорије (односно јези&ке норме једне,

др%ге и треће врсте)b«. +н сматра да свака шире заснована анализа %

стил% % смисл% %о&аваа ф%нк*ионалне вијредности датих #ојава % језик%,

Hнеминовно води ка категориса% стилисти&ки не%тралних (екс#ресивно

немаркираних) и стилисти&ки релевантних (екс#ресивно маркираних)

грамати&ких категоријаI. $%ковић доказ%је да се Hна основ% каквих

статисти&ких #одатака, на основ% %о&аваа недостатка % фреквен*ији једне

грамати&ке #ојаве % свакидаем #исаном израз%, не мог% изводитизак9%&*и о застарелости или о 6олклорности једне грамати&ке

категоријеI, јер Hмноге данаше #ојаве % киевном језик% (н%но) треба

#роматрати на основи јези&ких стилова, #а тек онда их #роји*ирати на

односе урбанеBнеурбане к%лт%реI. " да је то једини ис#раван #%т, D.

$%ковић недвосмислено #оказ%је с9едећим, на јези&ком материјал%

%теме9еном, зак9%&ком о фреквентности им#ерфекта, који као

Hграмати&костилисти&ка категорија #ри#ада одре2еним врстама стила

(%метни&ки #ри#оведа&ког, мемоарског о#исиваа дога2аја и сл.)I. M#раво

зато ни код $%ка им#ерфекта нема Hсв%да где, из којих разлога, нема стила#ри#оведа&ког (#ри&ала&ког : мемоарског)I, као што и данас %

10



мемоарском стил% тог облика не само да има него је и врло рас#ростраен.

H+но што мое застарети % најоби&нијем ком%никативном језик%, : слиједи

$%кововићево сјајно диферен*ирае : &есто егзистира као грамати(коB

стилисти(ка појава у стиловима. Mколико је ре2а % оби&ном

информативном израајном #ост%#к%, %толико % извесне врстестилисти&ки бојеном израз% мое имати виш% израајн% вредност. < са

једном и са др%гом од ових двеј% категорија је такав сл%&ај кад им %#отреб%

#осматрамо на %рбаном #лан% јези&ког развитка % добром дел% наше

јези&ке територије. (...) ?нога грамати&ка категорија, и кад је ре2а,

#отен*ијално #остоји и као мог%ћа, која, колико год регионално била ре2а

и необи&нија, још егзистира % ивом киевном језик% наше заједни*еI.

<з тога $%ковић издваја методолошки једини мог%ћи ис#равни зак9%&ак!

Hако једна грамати&ка категорија иви % киевном језик% #оред др%ге,

нове која је као нова заме%је и #остаје оби&нија (категорија #ридевског

краћег и д%ег облика је данас за тај сл%&ај сим#томати&на), онда изме2%

их #остоји однос! а) грамати&ка категорија (одре2ени #ридјевски вид

н#р.) и #рема ој као екс#ресивно маркирана грамати&костилисти&ка

категорија (неодре2ени #ридјевски вид н#р.)I. " ако се те категорије

#осматрај% % #ерс#ективи развитка киевног језика, онда се : #рема

$%ковићевом зак9%&к% : Hи овде као и % многим др%гим сл%&ајевима

о&ит%је једно од основних егових законитости! оно што је некад (мода

само донекле и % $%ков% језик%) вредело као грамати&ка, &исто грамати&ка,

норма, временом #остаје замеено др%гом нормом, &исто грамати&ком, а

стара грамати&ка, ако није ос%2ена на иш&езавае, иви #оред нове каоена варијанта, али сад % двовалентној вредностиC грамати(ка 8

стилисти(каD. ато се и обли*и неодре2еног вида #ридјева и обли*и

им#ерфекта % савременом киевном језик% више не мог% нити смиј%

сматрати &исто грамати&ким, него једино грамати&костилисти&ким

категоријама.

Eеориј% о интерферен*ији и диферен*ија*ији грамати&ких и

грамати&костилисти&ких категорија % савременом киевном језик% D.

$%ковић је разрадио и теоријски #род%био и тиме што је јасно истакао да

Hнавик% да се % *ентар #осматраа #остав9а језик литерат%ре %мјетни&когизраза, да грамати&ар само одатле (или #ретено одатле) *р#е свој% гра2%,

свакако треба једном #ревазићиI. Mмјесто језика киевних дјела, #о

$%ковићевом миш9е%, % нормира% #олазиште треба и мора да б%де

је"ик просјека. " је"ик просјека &ине за#раво обједиавај%ће јези&ке *рте

свих ф%нк*ионалних стилова. < %#раво на тој основи, кроз јези&ке

карактеристике ф%нк*ионалних стилова, мора се извршити и

диферен*ија*ија јези&ких и стилисти&ких категорија. =атегорије које с%

заст%#9ене % свим ф%нк*ионалним стиловима киевног језика јес%

(исто грамати(ке категорије. =атегорије које с% одлика #ојединихф%нк*ионалних стилова јес% грамати(коBстилисти(ке категорије. "

1



категорије које с% идиолекатског карактера (које с% јези&ке карактеристике

#ојединих #иса*а, или гр%#е #иса*а) јес% (исто стилисти(ке категорије.

Eе се категорије н%но % киевном језик% разлик%ј% и #о својој

фреквентности, и #о стабилности, и #о својој норматривној вриједности.

Без %вааваа критериј%ма који с% % #одлози триј% наведених ти#овакатегорија не мое бити на%&но %теме9ене норме киевног језика.

OR=С<_=" F+L?"

Oекси&ка норма је #о много &ем% с#е*ифи&на % оквир% осталих

стандарднојези&ких норми. $ећина теорети&ара норме сматра да норма

#рвенствено захвата ортографске, ортое#ске, фонетске и грамати&ке

#ојаве, а да с% лекси&ке #ојаве већим дијелом изван нромативног домета.

+грани&еност нормативних ингерен*ија % лекси&кој сфери оби&но се

објашава двама основним разликама! прво, рје&ник је % на&ел%

неограни&ен (или бо9е ре&ено, ограни&ен на лекси&ки слој који је

истовремено и грамати&ки), док се норма односи само на избројиви

(ограни&ени) број #ојава, и друго, % рје&ни&ким изборима стилски моменат

је к%дикамо %ти*ајнији него % др%гим јези&ким сферама/ др%к&ије ре&ено! %

рје&ник% избор #ревладава над заданошћ%, што је обрн%то грамати*и,

фонети*и и #раво#ис%.

Fо, б%д%ћи да је #о законитостима стандардног језика варијантност разлог

нормираа, онда је лекси*и норма нај#римјеренија. Dер, нормом се %вијек

одре2%је шта је стандардно, шта нестандардно, шта стилски не%трално,шта стилски оби9еено (маркирано), шта #ри#ада ком ф%нк*ионалном

стил% : а % лекси*и с% све те карактеристике највид9ивије. бог тога се

мое рећи да, б%д%ћи да с% сви јези&ки нивои нормирани, и лекси&ки ниво

#одлијее лекси&ком нормира%, јер је лекси&ки контин%итет нај&ешћи

доказ #остојаа лекси&ке норме. Fо, тако2е треба рећи да је од свих норми

лекси&ка најмае имплицитна а највише експлицитна. <м#ли*итна норма

је лингвисти&ка норма, норма која #ри#ада језик% као систем%, она је дакле

иск9%&иво јези&ка (језик % Сосисровом смисл%), док је екс#ли*итна норма

со*иолингвисти&ка, и она се не односи на језик као систем него настандардни језик, и она није %слов9ена само %н%тарјези&ким него и

ванјези&ким &инио*има. M#раво због тога што је лексика нај#одлонија

#ромјенама, и што је % ој највише онога што је ванјези&ке #рироде, она

захтијева с#е*ифи&не на&ине интегра*ије % стандардни језик.

Lазли&ити ти#ови раслојаваа лексике #росто захтијевај%

нормативн% #ро*јен% ихове вриједности. _етири с% основна ти#а

раслојености лексике!

1) временска раслојеност лексике

) територијална раслојеност лексике0) ф%нк*ионална раслојеност лексике

13



) генети&ка раслојеност лексике (раслојеност #о #оријекл%).

-1 0ременска раслојеност лексике

Oексика стандардног језика дијели се на о#шт% или о#ште%#отребн% и

лексик% ограни&ене %#отребе. +#ште%#отребна је је #озната већини

говорника датога језика, док је она др%га #о #равил% #озната %ем кр%г%

9%ди (т% н#р. с#ада терминолошка лексика). $ременско раслојавае #о

#равил% захвата о#ште%#отребн% лексик% (али и терминолошк%, али не %

толиком обим%, н#р. краснорје(је : реторика и сл.). +но #одраз%мијева да

се акт%елно стае лексике датога језика разлик%је од стаа % #ретходним

раздоб9има. "ли % свим раздоб9има #остојала је лексика која се

%#отреб9авала &есто и она која се %о#терб9авала ријетко. ато се % о#штој

лекси*и %вијек разлик%ј% два слоја! слој активне лексике и слој пасивне

лексике. "ктивна лексика је она која је % разматраном раздоб9% #озната

већини говорника, који је и %о#треб9авај% % #исаној и говорној

ком%ника*ији (н#р. (овјек, година, мир, свијет, много, мало, лоше, добро и

сл.).

-асивн% лексик% &ине оне лексеме које с% % стандардном језик% из

разли&итих разлога застарјеле. " то мог% бити!

а) историцизми , тј. лексеме које с% из активног % #асивни слој #решле #од

дјеловаем изванјези&ких &инила*а, н#р.! разне тит%ле, зваа, сл%бе(гро6, кмет, кња", султан, ага, бег....), или нова&ане једини*е (перпер,

6илер, талир, шкуда...) и сл.

б) архаизми , лексеме које с% из активног % #асивни слој #решле из

%н%тарјези&ких разлога, и то зато! 1) што је израз #остао архаи&ан, #а је

замијеен др%гим изразом ((исло E број, пол"а E корист и сл.), ) што је

израз% % савременом језик% #ридр%ен нови садрај, тј. #ромијеен

садрај (н#р. лука E ливада/ сад! дио обале гдје #ристај% бродови...)/ 0) због

#ромјене творбеног наставка, тзв. творбени архаизми ( лепост E лепота,

путешествије E путовање и сл.)/ ) због измјене фонолошког састава (н#р.сердце E срце, цесар E цар, "ајец E "ец, сахат E сат и сл.)

в) књишке лексеме (које мог% бити и некроти"ми, #рем некрос ` мртав),

лексеме које се #ојав9%ј% % изради вишејези&ких рје&ника као рез%лтата

творбе самог лексикографа (н#р. цакљив F сјајан/ каменарница F

каменолом, мирисница F пар6имерија) и сл.

71 +ериторијана раслојеност лексике

Eериторијано раслојавае лексике за критериј%м има вели&ин%

јези&ког #одр%&ја на којем се нека лексема %#отреб9ава. Eериторијално

15



ограни&ене лексеме дијеле се на! локали"ме провинцијали"ме),

регионали"ме и дијалекти"ме. 1окализми с% најмае #одр%&но рас#ростраене лексеме, лексеме везане

само за неко мјесто, н#р. госпар (за Д%бровник).

егионализми с% лексеме које захватај% ск%# говора већих од мјесногговора, а маег од дијалекта или нарје&ја, као н#р. кењац F магарац (%

;ер*еговини), "драво F много ($ојводина)/ банда F страна (Далма*ија)/

беванда F шприцер, гемишт и сл.

2ијалектизми с% лексеме &ија рас#росртраеност #окрива *ијело нарје&је

или дијалекат, као н#р.! окле F одакле/ "договор F договор, јопет F опет и

сл. Дијалктизми се мог% #от#%но разликовати од конк%рентних

стандарднојези&ких лексема, и називај% се #от#%ни лекси&ки дијалектизми

(н#р. здраво ` много/ банда ` страна/ кар#%за ` л%бени*а...). Дијалектизми

који имај% разли&ит% семантем% % дијалект% и стандардном језик% јес%

лекси&косеманти&ки дијалектизми (н#р. га#е ` дое р%б9е % стандардном

језик%/ а % дијалект% ` панталоне, хла(е. Дијалектизми могг% бити и

творбени и фонолошки (н#р. вишљи, ајдук, про, и сл.).

45ункциолана раслојеност лексике

B%нк*ионалн% стран% %#отребе јези&ких једини*а #ро%&ава

стилистика, и то ф%нк*ионална стилистика, која се дијели на!

фоностилистик%, морфостилистик%, синтаксостилистик%,

лексикостилистик% (или семантостилистик%), графостилистик%,

текстостилистик%. Стандардни језик је све%к%#ност ф%нк*ионалнихстилова, а % класифика*ијама се нај&ешће издваја их #ет!

киевно%мјетни&ки, #%бли*исти&ки, на%&ни, административни, и

разговорни.

Oексеме карактеристи&не за #јесни&ки #одстил називај% се поети"мима

(н#р. кам, плам, санак, срдашце, гроце, небесан, дјева, плетисанка,

супротица и сл.).

Oексеме карактеристи&не за на%&ни стил јес% термини! 6онема, мор6ема,

аломор6, ало6он, алолекса, синтагма....

Lазговорни стил је нормативно најзаним9ивији због колоквијалног језикаили с%#стандарда (н#р. страшан, хаос, др(ан...), а #отом због аргонизама

(лексике својствене одре2еној др%штвеној ск%#ини 9%ди! кева, стари,

6акс, дрмнути, треснути, гајба, риба и сл.), као и због в%лгаризама (% које

не с#ада само о#с*ена лексика, тј. #роста&ке рије&и, него и све др%штвено

не#римјерене или не#ристојне рије&и, ти#а! сеља(ина, гњида, љигавац).

@1 %енетичка раслојеност лексике (по поријеклу)

M о#шти слој активне лексике %з домаћ%, словенск% лексик% %лази ивећи број страних лексема. Fема ниједног језика који има само домаћ%

17



лексик%. Дакле, свим јези*има је карактеристика јези&ко #ос%2ивае, тј.

#ре%зимае неке лекси&ке једини*е из др%гог језика. Eо #ос%2ивае мое

бит %слов9ено разли&итим разлозима, као н#р.! а) %н%тарјези&ким (за

#о#%н% #разнина % властитом језик%! мода, политика, јеван:еље, школа или

#ак због нијансираа, диферен*ирае зна&еа, то с#е*ифи&но зна&ее не#окрива домаћа рије& (н#р. интервју и ра"говор, репертоар и распоред,

старт и по(етак и сл.), в) ванјези&ким разлозима (к%лт%рне, #олити&ке,

на%&нотехни&ке и др%ге везе говорника двај% језика, као н#р. лат. лектор,

&ешки! (асопис, робот, тал боца, ма2арски! (ипка, лопта : све директно

#ос%2ивае. "ли се мог% створити и синонимни #арови изме2%

идиоглотеме (рије&и из свог језика) и алоглотеме (рије&и из страног

језика), као н#р.! једнина, множинаC сингулар, плурал; ра(унар C компјутер

и сл.

Св> лекси&ке једини*е #ре%зете % ср#ски језик из др%гих језика називај% се

посу:енице. !осу:енице се #о иховим заједни&ким карактеристикама

разврставај% % неколико ск%#ина (врста)! 1. интернационали"ми (то с%

#ос%2ени*е које % више језика који не #ри#адај% истој јези&кој #ороди*и

(н#р. (овј)ек имај% сви словенски јези*и! (еловек, (ловек) имај% исто

основно зна&ее и % основи исти израз, а %главном #оти&% из класи&них

језика, као н#р.! демократија, хроника, мо"аик, стил, 6ило"о6ија, и сл.), .

ег"оти"ми : #ос%2ени*е које озна&авај% #осебности #ојединих народа (н#р.

с#е*ифи&на јеле и #ића! борш(, вотка; гирос, метакса; текила, виски,

шљивовица, и сл./ народне ноше, #јесме и #лесове (килт, шубара,

балалајка, гусле, 6ламенко, и сл./ #отом називи нов&аних једини*а! јен, лек, динар, долар, 6оринта, лев, и сл. ). Само они који се #от%но одаомаће,

&есто јела, #рестај% се сматрати егзотизмима (н#р. гулаш, паприкаш,

сарма...)/ 0. епоними : лексеме које с% #остале заједни&ке имени*е #реко

имена или #резимена иховог твор*а (антономазијске лексеме), н#р.!

гиљотина, никотин, сендви(, жилет, макадам, манири"ам, петрарки"ам,

бараба, лин(, квислинг...)/ . преведенице (калкови) : #ре%зете стране

лексеме код којих се % израз% одраава ихово #оријекло, н#р. водо#ад

(f[J]]>ghJii), X>\G^>р (]jk]jg>a>g) #ол%свијет (^>YZ.YGX^), околност

(lZgjVY]WJXWZJ), %след (вследствие), Z сi.-ос%2ени*е се на разли&ите на&ине #рилаго29вај% % језик% #римао*% (%

ср#ском језик%), и то. 'рафијско и #раво#исно #рилаго2авае, б)

фонолошко #рилаго2авае! балерина, ка%бој, ф%дбал, б) #розоедијско

(#рофесор, асистент, командант, и сл.), в) морфолошко (критика : X>Y! ^Z>

mgZWZj/ ком%нист(а), hZj]Zg>X : фиксирати Z сi. n) семанти&ки (1. једнако

зна&е>! балерина, ран& (ш#ански), #%ловер (енг), . %е зне&ае него %

језик% давао*% (доајен (фр. 1) &лан ди#ломатског кора, . декан), бл%з (енг.

а) меланхолија, врста м%зике и сл.), 0. зна&ее шире него % језик% давао*%

(хајд%к (ма2. разбојник), најлон (енгл), коак...).

14



-ос%2ени*е које с% #от#%но #рилаго#2ене стр%кт%ри језика #римао*а,

више се и не сматрај% #ос%2ени*ама, оне с% %својени*е (н#р. школа,

на6та, кукуру", кип, краљ, кромпир, сабља, (арапе, јастук и сл. #а им ни

рије&ни*и не наводе извор).

-ос%2ени*е које се неком својом ососбином не %кла#ај% % језик #римала* јес% ту:ице (н#р. шо%, резиме, ате9е, бифе, карате и сл.)

FR?"LF< CBMF=N<+F"OF< СE<OC

+д свих ф%н*ионалних стилова које литерат%ра #омие, данас је %

%#отреби најраширенији онај што се је иронијски именован као

FR?"LF< CBMF=N<+F"OF< СE<OC (Eвртко -рићић, Rнглески %

ср#ском, 883). Eај стил не #ознаје озби9на ф%нк*ионалностилисти&ка или

#ак со*иолингвисти&ка литерат%ра. + ем% се говори као о #аралелном

стил% с%#ростав9еном свим осталим стиловима стандардног језика, и то

#рвенствено кад се говори о све већем не#оштова% стандарднојези&ке

норме. Fемарни ф%нк*ионални стил је C%бед9иво назаст%#9енији јези&ки

варијетет % нашој јавној %#отреби, #ре свега % многим штам#аним и

електронским медијима, и % говор% и % #иса%, а затим и св%где где се

говори и #ише #од иховим %ти*ајем : % с#онтаном говор%, %

ком%ника*ији #%тем интернета, на %ли&ним нат#исима, на рекламним

#аноима.

Fемарни #%бли*исти&ки стил јесте хибридна творевина која садри

оби9еје со*иолекта, јер је настала и развија се % #рвом ред% ме2% 9%димамла2е генера*ије, и то % %рбаним срединама. M овом назови стил%

Cдоминира мешавина #о#%ларног, ћаскашкоо#%штеног и #%бли*исти&ког

стилаC. Fастанак немарног ф%нк*ионалног стила C#оследи*а је #онашаа

#о коме се језик схвата као #%ка ком%ника*ијска алатка, &ија се једина

ф%нк*ија састоји % какавомтаквом #реноше% #ор%ке, док се одабир% и

на&ин% %#отребе јези&ких средстава #оклаа мало, или, &ешће, нимало

#ае. M основи овога CстилаC налазе се с9едећа својства!1) Fе#ознавае, не#оштовае и незаинтересованост за #остојећ%

норм% ср#скога језика, али и одс%ство свијети о #остоја% таквенорме, #ри &ем% се говори и #ише ослааем на со#стевено јези&ко

осјећае, миш9ее или вјеровае, без #осезаа за јези&ким и

др%гим #рир%&ни*има. Стога се овакви корисни*и, не без ироније,

мог% назвати Gосе#ајнимG корисницима је"ика, &ије се јези&ко

#онашае најбо9е о#равдава крилати*а Cкако вам драго, битно је да

се с#ораз%мијевамо, и да је то инKC) Mс9ед недово9ног #ознаваа ваеће норме % ср#ском језик%, &есто

се корисни*и немарног стила #оводе за намет9ивијом и дост%#нијом

нормом из страних језика, #осебно енглеског. Eако с% већ насталиобриси онога што се, о#ет #ос#рдно, али на алост #рикладно,

16



конзеравативност офи*ијелне штам#е). Дакле, #реко %кидаа

јези&ких таб%а %кида се конзервативни зарад слободног #огледа на

ивот, а самим тим и на %#иотреб% језика. (?е2% лексемама

доминира основни #сова&ки глагол ср#скога језика, и то % разним

формама егове творбене #ороди*е! "аје....ти, сје...ти, затимдомаћи називи за м%шки и енски #олни ораган, #осебно %

метафори&ној %#отреби....и сл.).

) Др%ги на&ин одст%#аа од стандардне %#отребе језика враћа H#раво

гра2анстваI дијалектизмима. +но што је % оби&ним новинама везано

иск9%&иво за х%мористи&ке стани*е, % омладинској и стидентској

штам#и се #ојав9%је св%гдје, без обзира на р%брик%.

0) < на#окон, трећи на&ин, који је сиг%рно најрас#ростраенији, и који

%з о#с*ен% лексик% даје основни тон овом ти#% медијске револ%*ије

: јесте #исае с%#стандардом. Lади се за#раво о томе да се % исказ

који је % основи обликован #рема на&елима стандардног језика %несе,

на свим нивоима, велики број с%#стандардних синтакси&ких,

семанти&ких и лекси&ких једини*а, нај&ешће #ре%зетих из говора

самога а%тора. Fа тај на&ин стандард лабави, односно разбија се

%нтар себе самога (F#р.! 6ора, 6рка, 6урати, ин, супер, хаос,

страшан...)

) _етврти на&ин није само одлика језика младих, али је #осебно за их

карактеристи&ан, а то је разбијае стандарда др%гим, моћнијим

језиком, #осебно оним данас нај#рестинијим : енглеским.

Eако, #о Pки9ановом истраива%, алтернативни код н%ди! о#с*ен%лексик% и #совке, дијалекте, о#%штени с%#стандард и енглески језик. " све

&етири наведене особине имај% %и о#сег од стандардног језика, дакле

с%авај% ком%ника*иј%, с%авај%, сма%ј% ком%ника*иј%с моћ језика,

ограни&авај%ћи тај језик само на одре2ен% гр%#% говорникаK

Све то, ме2%тим, доводи до с%#ротстав9аа #рестине, нормативне,

#раксе, и #о#%ларне, највећим дијелом ненаормативне или, бо9е ре&ено,

до алтерантивности норме и псеудонорме &сеудонорма #редстав9а дио #аралелне оби&ајне норме везан за

област #исаа или говореа и об%хвата с#онатано развијене навике којеодст%#ај% од стандарднојези&ке норме и које с% %с9ед вишестр%ког

#онав9аа #рерасле % ск%# %ста9ених образа*а.

norma jezika (1)

Documents