nindja 029 - derek finegan - dijamanti iz pakla (def & veljko73 & kostadinovski &...

8/13/2019 Nindja 029 - Derek Finegan - Dijamanti Iz Pakla (Def & Veljko73 & Kostadinovski & Emeri)(5.9 MB)

http://slidepdf.com/reader/full/nindja-029-derek-finegan-dijamanti-iz-pakla-def-veljko73-kostadinovski 1/99

BROJ 29CENA 80 DINARA

NINĐAto

DIJAMANTI IZ PAKLA



Derek Finegan

DIJAMANTI IZ PAKT A



SERIJABorilake veštine

NINA

Naslov romana:

DIJAMANTI IZ PAKLA

Autor:

Derek Finegan

Recenzent:Slobodan Luki

Lektor:

Mirjana Šterijevski

Korektura:

Nada Maksimovi

Slog i štampa:

„Litopapir“ -

ak DEN PRESS

____________________________________________________________________________

PONY WEST - BORILAKE VEŠTINE – NINA 29 – VANREDNO IZDANJEOKTOBAR 1985 godine - Cena 80 dinara. Izdaje NIRO De je novine,32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevia 4. Glavni i odgovorniurednik Mirjana Šterijevski. Izdavaki savet: Milica Bogojevi(predsednik). Mileta Obraovi, Vera Smreki, Dragan Simi, MilisavIli, Miodrag Vuevi, Miljana Tomi, Nada Mijatovi, Nikola

Maslovara, Ljiljana Milovanovi, Ljiljana Špajakovi

, Petar Jerkovi

,Gojko Štulovi. Telefoni: (032) 711-549 i 712-246 lokal 28 uredništvo i

714-250 prodaja. Teleks 13731. Štampa: „Litopapir“ - ak.



Derek Finegan

DIJAMANTI IZ PAKLA

Još i danas, mnogo meseciposle te šašave noći, čelo mioblije znoj kada se setim stra

ha koji sam osetio...Da, straha, čoveče. Drugoime za to osećanje ne postojii lažu vas svi koji tvrde da seu takvoj situaciji ne bi upla-v O •sili.

Pre svega, bio je mrak. Mrkli mrak.

Upravo ovde, gotovo u samom centru San Franciska, uonom delu za koji svi turistički prospekti tvrde da nikadane spava i da svetlosti blještedo zore.

Ali je tada zavladao mraki sećam se kako sam se ukočio kraj prozora sa telefonskom slušalicom u ruci.

— Veruješ li sada da se nešalimo, Fic? — rekao je u tomtrenutku onaj isti meki glas

sa stranim naglaskom koji mise javio kada sam podigao slušalicu.

Odgovorio sam da verujem.Odnosno, nekako sam to pro¿aptao u nevidljivi mikrofonpred mojim ustima, plašeći sečak da načinim šum brišućiznoj sa čela. Prokletstvo, naravno da sam im verovao; momci spremni na to da isključenapajanje čitavog centra SanFranciska kako bi meni pokazali, svakako nisu bili nimaloraspoloženi za šalu.

— Vrlo dobre — nastavio je glas. — Za koji trenutak,čim se svetla ponovo upale,dva čoveka će ući u tvoj apartman. Postaviće ti nekolikopitanja, Fic...

Ćutao sam, razmišljajući o

tome kako bih veoma radosada bio na nekom drugom me



4 Pony West — Borilačke veštine 29

stu. Pod uslovom da je to dru

go mesto bar hiljadu milja daleko od ovog bučnog, prljavogi divnog grada u kojem samodrastao.

— Halo, Fic? Da li me jošuvek slušaš?

— Da.Ličilo je to na uzdah. Sav

onaj mrak navalio se na me

ne kao planina. Kao sva onazemlja koju sručuju na momke koji su imali nesreću daumru i da ih sahrane...

Mislim da San Francisko nikada nije upoznao takav mrak, još od onog dana, u prošlom veku, kada su bogati vlasnici zlatnih rudnika i debeli

bankari istresli sitninu iz džepova da bi u grad uveli plinske fenjere. Znao sam, međutim, da to ne može dugo tra

jati. Raspored sistema na Istočnoj obali poučio je i našegradske oce da moraju bitispremni na sve. Za koji trenutak uključiće se rezervno na

pajanje i svetla će ponovo bijesnuti.

— Odgovorićeš na ta pitanja, Fic — produžio je onajnemilosrdni gals iz slušalice.

— I reći sve što znaš. Inače...Na trenutak je to ličilo na

loš film o gangsterima, ali nisam bio toliko naivan da to

zaista i poverujem. Pre svega,ti momci nisu se šalili; a ni

meni nije bilo do šale kadasam pomislio na onaj divni, veliki i slatki ulog koji se obrće u ovoj igri. A onda mi seučinilo da neko već stoji izamojih leđa sa nožem u ruci,hladnokrvno razmišljajući gdeda mi ga zarije.

Znoj na mom čelu se nagloohladio. Do đavola, možda tip

sa nožem zaista stoji iza menei ceri se u mraku!

U slušalici je nešto škljoc-nulo kada je taj nevidljivi sa-govomik prekinuo vezu.

To kao da je bio signal. Svetla grada — i ona jedna je-dina gola svetiljka nad mo-

jom glavom — zatreperila sui zasjala, činilo mi se, mnogo snažnije nego pre.

Oprezno sam ispustio vazduh iz pluća i osvrnuo se okosebe. Imam možda minut ilidva da smislim nešto konstruktivno. Onaj glas je rekao dvačoveka...

Ti ljudi moraju biti izuzetnog formata i jako dobro naoružani ako dolaze sa nameromda nešto izvuku iz Ficroja Devenporta. Taj Ficroj Devenpo-rt, naime, to sam ja; visoksam šest stopa i dva palca,vrata starih stanova najčešćesu mi tesna, a nekada sam

sto jardi trčao za nešto višeod deset sekundi.



Pony West — Borilačke veštine 29 5

A ni sada nisam mnogo sporij i, iako je od tada prošlošest ili sedam godina, a tajmali gubitak brzine je više nego nadoknađen masom mišićana mojim rukama i leđima.

I veštinom u rukovanju svim vrstama oružja, naravno...

Da, oružje. Oni su moraliznati s kim imaju posla, . aposlali su samo dva čoveka?

Zaključak je glasio isto kaoi deset sekundi ranije, kada

je započeo lanac mojih misli. Ta dva tipa su građeni barkao ja i naoružani do zuba...

Dobar borac zna kada jetrenutak da se ukloni sa nesuđenog bojnog polja.

Požarne s tepenice ?Odmahnuo sam glavom i

sreo svoj pogled u prljavomogledalu. Ne znam zašto, alikada ovako intenzivno razmišljam, moje lice ima prazan iveoma glup izraz.

Ovoga puta taj izraz je i-mao potpuno pravo da mi u-krasi lice. Zaista sam se ose-ćao veoma glupo.

Požarne stepenice, naravno,nisu dolazile u obzir. Ko godse sprema da uhvati u zamkuFica Devenporta mora mislitina tako očigledne detalje.

Pištolj mi je bio nadohvatruke. Dobro podmazan i pun,kao i uvek.

Prsti su me zasvrbeli, ali

sam još jednom odmahnuoglavom. Oni će znati da imampištolj. Prema tome...

Sve ovo, iako izgleda prilično dugo kada se priča, nijepotrajalo više od petnaestaksekundi.

Iscerio sam se i nežnovratio slušalicu na njeno me-sto. Momci, Fic Devenport jošuvek je u formi i imaćete đavolski mnogo posla pre negošto iz njega izvučete ono štoželite da znate.

Jednim pokretom navukaosam zavesu na prozor. Moždau zgradi preko puta niko ni

je pratio moje pokrete’ uz pomoć jakog dogleda, ali ja nisam želeo da reskiram. Baciosam se na posao grozničavombrzinom, neprestano oslušku jući da li ću sa stepenica čuti kakav šum.

Došunjali su se kao mačketako da sam ih čuo tek kadasu škripnula ulazna vrata. Iscerio sam se još jednom; svimisle da sam suviše lenj dabih podmazao te šarke, ali jevaš odani Fic D. zaista pametan momak.

I veoma brz. Moje pripremebile su gotove za manje oddva minuta.

Nisam neki naročiti glumac,ali znam da je moje lice pokazalo iznenađenje kada su seta dva momka pojavila na vra



6 Pony West Borilačke veštine 29

tima dnevne sobe u onome što je glas iz telefona nazvao mo jim apartmanom. U Francuskoj to zovu garsonjera; jednapoveća prostorija, sa minijaturnim predsobljem iz kojegse ulazi u još minijaturni jekupatilo. Kuhinje nema, ali jai tako ne umem da kuvam; asve ono što volim na brzinu

da pojedem sasvim lepo može da stoji i u frižideru.

Da, počeo sam da govorimo iznenađenju na mom licu.Prošle su godine otkako samvideo sličan prizor u San Fra-ncisku.

Istina, nekada ih je bilo nasve strane, u ono doba kada

je kod ljupke, slatke i naivne»dece cveća« u modi bila indijska filozofija; gde god stekrenuli morali ste se spotaćio jednog ovakvog: obrijaneglave, u dugom svetlom ogrtaču išaranom nekim nerazumljivim simbolima.

Samo što ova dvojica nisu

izgledala nimalo naivno, a štose filozofije i religije tiče, dopustio bih da mi propovedajuo karmi i metempsihozi samosa pristojnog rastojanja ilikroz zid od pleksiglasa debeopola stope.

Ne samo zbog vrlo savremenih automatskih pištolja gad

nog izgleda koje su imali urukama. Njihovi pogledi is

pod obrijanih glava nisu obe

ćavali ništa dobro.Poznajem takve poglede. Oči

ljudi — ako mogu nazvati timimenom — koji jednostavnouživaju da prolivaju krv.

Ljudi — zveri. Ljudi — ubi-ce.

U redu, ni vaš odani Fic D.nije nimalo naivan momak. I

ja sam ubijao.Ali samo kada sam morao.

Posle toga me je želudac mučio danima.

»Kako su me pronašli?«, tome je pitanje mučilo, ali sam ja bio uporan i nekako samga odgurnuo u kraj već zamornog mozga. Bilo je mnogo hi

tnijih problema koje sam morao rešiti.

Iscerio sam im se. Nije imse dopalo, ali baš me briga.

— Dobro veče, gospodo —rekoh srdačno. — Kojim dobrom?

— Gde je Migulis?Govorio je onaj stariji, mr

šavog, asketskog lica i umornih očiju od kojih je odudaralo telo sumo-rvača. Onaj drugi, mlađi, ćutao je, šibajućime očima koje su gorele kaobaklje na tamnoputom licu.

— Migulis? — ponovio sam. Tek toliko da dobijem u vremenu. Ako su znali gde mogu

naći mene, onda im je veza saRičijem već bila poznata i od



pony West — Borilačke veštine 29

ricanje mi neće pomoći.

— Migulis Devenporte. Zurinam se.Raširio sam ruke.

— To bih i ja voleo da znam, gospodo. Vidite, ja . ..

Nije mi poveravao. Naravnoda mi nije poverovao. I bio jepotpuno u pravu što mi nijepoverovao.

Uprkos svom onom fataliz-mu, ti orijentalci ponekad u-meju da budu i veoma odlučni. Ni moj sumo-rvač nije gubio vreme u ubeđivanju samnom.

Pogledao je partnera i ovaj je gurnuo pištolj negde podonu svoju odeždu.

A onda krenuo prema meni,hitrim, nečujnim korakom,kao mačka. Učinio mi se kaoda je obliznuo usne, kao gurman koji se sprema da započne ručak iz svojih, gurmanskihsnova; ali to mi se moglo samo učiniti...

Opsovao sam u sebi, pitaju

ći se kako sam uspeo da upadnem u tako prokleto glupusituaciju...

♦* *

U stvari, ništa bolje nisamni mogao očekivati, jer je ne

gde u zvezdama valjda bilotako zapisano. Mislim da je to

7

počelo još u dečjem vrtiću, na

stavilo se u školi i na fakultetu, a onda...Zvali su nas »Dijamanti«, ia

ko naša ekipa nikada nije nosila one crne kožne jakne sakrupnim natpisom kao bandeu okolini. Do đavola, nama tonije ni bilo potrebno, jer susvi poznavali naša lica.

I pesnice. I boksere i lanceod bicikala. I noževe, ako biveć došlo do toga...

Mislim da smo napravilisve one gluposti koje su momci između šesnaest i dvadeset godina u to vreme moglida naprave, a i još poneku veću glupost odozgo. Imali smo

prokletu sreću što nijedan odnas nije zaglavio u zatvor išto je samo Miki Martin ostaou slivniku, krvareći iz desetakrana od noža. U to vreme, mislim; kasnije su neki od nasipak stigli na robiju, a još dvo

jica ili trojica su završili progutavši metak ili neki sličan

neukusan zalogaj ...Čudno, ali zbog nečega suuvek stradali momci koji nisu spadali u samo jezgro »Di

jamanata«. Možda zato što smonas šestorica vodili računa jedan o drugom i nastojali daprijatelja izvučemo iz gadnesituacije što se brže može.

Šestorica koji su ostali; An-sonu i Minetiju nismo mogli




pomoći, preko u Vijetnamu

kada su nas oni mali žuti izzasede zasuli iz mitraljeza iminobacača. Iz te zasede samo sam se ja izvukao bez ijedne ogrebotine; da, tada je iKeri ostavio svoju levu rukudo podlaktice negde u džungli.

Mislim da smo tek tada shvatili da to više nije igra kau-

boja i Indijanaca sa pravommunicijom i počela da se osvrćemo tražeći put koji će nasodvesti iz te džungle. Bili smodobrovoljci, sva osmorica, i tonam je pomoglo da se izvučemo, iako ne mogu poreći da

je jedan major u komandi le-po zaradio za vrlo mali napor

da potpiše naše dosije i vratinas u Ameriku.

Preko Indije, naravno.Kao i obično, bila je to Mi-

gulisova ideja, a na nju je došao ležeći dva meseca na trbuhu u vojnoj bolnici u Saj-gonu dok su mu hirurzi triputa nedeljno vadili komadiće

čelika ispod kože na leđima izadnjici. Riči ju se to tolikodopalo da se od tada instinktivno bacao na trbuh kad god

je trebalo o nečemu da razmisli i mogu vam reći da su muideje bile lude, jedva ostvarlji-ve i ponekad veoma unosne...

Prijateljstva iz mladosti obi

čno se raskidaju kada stignuzrele godine. Mislim da sam i

ja očekivao nešto slično kada

je naš poslednji veliki potezneslavno propao. Čoveku preili kasnije dosadi da se potuca po hotelima i sobama zaiznajmljivanje, da nateže onomalo novca na koji ima pravokao vijetnamski veteran i dase bavi sitnim prljavim poslovima kako bi prikupio koji

dolar preko toga.A onda, obično dođu žene,

brak i deca, ne obavezno timredom, i momci počnu da razmišljaju o stalnom poslu, kucici u predgrađu sa travnjakomkoji treba kositi, otplatama zamašine za pranje rublja i . ..

I gotovo. Iz tog začaranogkruga izlaza više nema.

Riči se oženio prvi. Srećom,Klarinda, ili kako se već zvala, bila je iz suviše fine porodice da bi ga dugo podnosila.Mislim da je to počelo još navenčanju, lepo se sećam šokiranih lica njenih mnogopošto-

vanih roditelja kada smo nasšestorica počeli da puzimo poparketu i izdajemo jedni drugima promukla naređenja, skrivajući se oko stolova i gađa

jući zamišljene Vijetkongovcetortama, voćem i praznim flašama. Klarinda nije izdržalani šest meseci, a onda je zbri

sala u Reno i za dva minutadobila razvod braka.




Ja sam bio sledeća budala.

Trebalo je da znam kako onaulična mudrost, da su droljenajbolje žene kada se jednomudaju, ista kao i sve druge ulične mudrosti. Džini i ja izrr-sno smo se slagali u krevetui bili u stanju da satima tragamo za novim uživanjima ko

je bismo priredili jedno dru

gom.I ništa više od toga. Do đa

vola, ne možete čitav život provesti u krevetu, a Džini je bila i ostala drolja, spremna dapotrči za svakim pantalonamakoje se ukažu na vidiku...

Ostali su bili pametniji odRiči ja i mene i . ..

I tako smo ostali zajedno.»Dijamanti«. Iako je taj naziv zvučao pomalo šuplje u situaciji kada smo sva šestoricazejedno imali, u najboljem slučaju, jedva dve ili tri hiljadedolara u džepovima...

Riči je sanjario o novom poduhvatu, onom koji će nas

jednom zauvek prebaciti nekoliko klasa više na društvenojlestvici. Puštali smo ga da sanjari, bar to ništa ne košta,osećajući kako tonemo sve dublje.

I sve više smo pili. Nas petorica, jer je Šefer ostao ve-ran hašišu koji je prvi put ose

tio u Vijetnamu i smrtno sezaljubio u njega...

Čudno je kako sve vreme

ponavljam da nas je šestorica,iako to nije tačno.

Marlena je takođe jedan od»Dijamanata«, iako bi vas začuđeno pogledala onim hladnim očima kada biste joj topomenuli.

Marlena je žena o kakvojmuškarci sanjaju i kakvu ni

kada ne dobijaju...Ni Doreli je nije dobio. Jeste, Bad Doreli kome nijednaženska nije mogla odoleti akobi se zaista potrudio oko nje,

još od naše četrnaeste godinekada smo zajednički počeli dapipkamo Beti Rozenberg naonom mračnom stepeništu.

On je i doveo u naše društvo, verovatno u očajničkompokušaju da nama ostalimapokaže kako je ona zaista neosvojiva. I bila je.

Nikada ne govori o tome,ali Riči misli da ima neko grozno iskustvo sa muškarcima ida joj se od tada oni gade. Ne

znam. Znam jedino da ni ženene voli mnogo više od muškaraca i da smo je definitivnoprimili kao sedmog člana, potpuno ravnopravnog u svemu.

Jedinog koji nije odrastaosa nama, u našem starom kra

ju.Bez obzira što je nijedan od

nas nije dobio, ipak je uživanje posmatrati je kad sedi,




igrajući se punom časom, ili

kako hoda na onim dugim, savršenim nogama, tresući riđom kosom. Naravno, moglabi doći do gomile para kaofoto-model i ona to ponekad iradi, ali samo kada »Dijamanti« na drugi način ne mogu dadođu do love.

U redu, dosta sada o Mar-

leni.Premda je ona, bar takav

utisak imam, navela Riči ja darazmišlja o velikom poslu.

Ponovo.Smešno je kako niko od nas

nije ranije pomislio da bi seiz toga još uvek nešto mogloizvući. Kada je stvar propala,

slegli smo ramenima, psovalidva ili tri dana, a onda sveto proslavili pijankom koja jetrajala dve noći i jedan dan,bez prekida.

Mora da je to bio odbram-beni mehanizam, jer nismo bili navikli da nam naši poduhvati tako neslavno završava

ju. Jednostavno, zaboravili smona to, sve dok Marlena, nasvoj prokleti ženski način, ni

je od Riči ja izvukla celu priču i navela ga na pomisao dabi se tu moglo još ponešto u-V • • . •

cmiti.Prokleta bila!U stvari, čovek ne može da

se ljuti na Marlenu, pa čak ikada mu na vrat navuče dva

Indijca obrijanih glava spre

mna da mu puste krv kao nekom piletu...

Bilo je lepo maštati o onojhrpi zelembaća koju bi namlaj poslić doneo, ali je smrtu pogledima ova dva ćelavkapomogla da se Fic D. vrati izoblaka i sa obe noge stanečvrsto na zemlju.

Ta dva tipa, zajedno sa o-nim koji mi se javio telefonom i bandom u trafostanicibili su prva čvrsta činjenicau podgrejanoj priči o velikomposlu. Sve do sada smeli smosamo da se nadamo...

Samo što meni nimalo neće pomoći čvrsta ubeđenost

da se još uvek možemo dokopati svih tih zelembaća akodozvolim da mi ova dva ćelavca puste krv...

Nisam imao mnogo iluzija, jer sam slučajno ponešto znaoo tim momcima. Oni će naćinačina da me nateraju da pe-vam; uskoro će doznati gde

je Riči, a bez Ričija i bez mene, do đavola! — preostalimomci neće moći ni da mr-dnu.

U svakom slučaju, bio je tokraj za »Dijamante«, jer sedogodilo ono na što nikadanismo ni pomislili, čak ni ušali.

Jedan od nas bio je izdajnik.




Jedan od onih uz koga smo

naučili prve psovke i zadaliprve udarce u dečjim uličnimtučama, jedan od onih sa ko

jim smo popušili prvu cigaretu i legli sa prvom devoj-kom.

Jedan od onih sa kojimasmo prošli pakao Vijetnamai načinili onaj veliki potez od

kojeg na kraju nije bilo niš-.,a.

Čak i dolari izgube ukuskada se takvo nešto dogodi,zar ne?

** *

Dakle, taj mlađi je krenuoprema meni, korakom tigrasigurnog u svoj plen. Gola si

jalica na tavanici blještala jena glatko obrijanoj lobanji,ali su mu oči svetlele još gore.

Uzmakao sam jedan korak, jer je to zahtevao moj, nabrzinu smišljeni plan, od onevrste koja se u udžbenicimataktike obično naziva »kom-plikovan način hvatanja zaslamku«.

Samo ovoga puta nije bilau pitanju slamka već tankouže od najlona, spušteno poizanđalom tepihu i nevidljivočak i za onoga ko ga je postavio, odnosno mene.

Sem toga, momci obrijanih

glava nisu bili osobito oprezni, videvši da sam nenaoružan. To me je posebno naljutilo. Polako, polako, misliosam. .. brzo ćete shvatiti da

je Fic D. opasna igračka, ćelava gospodo!

Taj moj korak unazad zaposledicu je imao da onaj

odvratni stočić na točkićima,ispunjen sada uglavnom praznim flašama i gomilom prljavih čaša, naglo krene prema tipusu koji mi se bezbrižno približavao, šireći ruke, kao da želi da me zagrli.

Niko normalan ne može seodupreti impulsu da zastane iokrene se izvoru zveketa svete staklarije koja juri premanjemu priličnom brzinom. Imoj protivnik je to učinio,što je značilo da mogu dapređem na sledeću fazu svogplana.

Onu mnogo težu i mnogo• #

opasniju...U trenutku kada su oboji

ca pogledali prema stočiću, ja sam zaplivao preko onogružnog troseda koji je Džiniiskopala na nekoj rasprodajistarudija. Uvek sam se plašio da sednem na njega, pitajući se kakve li sve strahotekrije pod kričavim novim prekri vačem kojim ga je Džinisakrila od radoznalih pogleda,




ali je za ovo što mi je sada

bilo na umu predstavljao pravo blago: bio sam spreman dase kladim da ni metak iz puške ne bi uspeo da ga probijei dopre do mog krhkog telaskrivenog iza naslona.

Naravno, uže privezano začlanak moje leve noge poslušno je pokušalo da sledi taj

skok, a zajedno sa uže tom istočić. Taj, međutim nije biograđen za prevelike brzine;demonstrirao je to na veomabučan način, raspadajući sekao kula od karata i razbacu

jući na sve strane flaše, čaše i komade stakla.

Matori vrač imao je reflek

se kao mladić, mogu vam reći: metak iz one njegove pi-štoljčine proleteo je putanjomkoja bi ga samo stoti deo sekunde ranije dovela tačno domoje glave. Bilo je dovoljnovruće i ovako, jer je to bioautomatski pištolj, a praštao

je kao top u nevelikom pro

storu.Moj stari dobri »brauning«bio je tačno tamo gde sam gaostavio, nadohvat ruke od me-sta gde sam nimalo nežno aterirao na pod. Ščepao sam ga,istegao ruku iz zaklona i ispalio dva hica. Bez nišanjenja,tek koliko da shvate da bati

na, kao i obično, ima dva kra ja.

Otkotrljao sam se odmah

dva-tri koraka unazad, premazidu i stisnuo zube.Onaj mlađi već je stizao

istim putem kojim i ja, semšto je njegov skok bio mnogoelegantniji. Nije mu to mnogo pomoglo, jer sam takvonešto zapravo i očekivao. Sp-rašio sam mu sa uživanjem

jedan metak direktno u čelou trenutku kada je sa zapanjenim izrazom na licu shvatio da ja nisam na podu ispod njegovog tela.

Podigao sam pogled sa jošuvek zapanjenog lica, jer seu mom vidnom polju, iznadivice troseda, ukazala leva ru

ka drugog Indijca. Prsti suse kao kandže sklopile okogole sijalice pod tavanicom ismrvile je. Opsovao sam nešto u sebi: tip spreman natakve trikove biće žilav i gadan protivnik, a naročito umraku...

Srećom, tama nije bila ona

ko gusta kao maločas, jer jenešto svetlosti ipak dopiralokroz navučene zavese, sasvimdovoljno da naslutim senkukoja je sada nečujno klizilauz bočni zid u pokušaju dami se privuče sa strane.

Uzdahnuo sam, zavrteo glavom na tako nespretan poku

šaj i pritisnuo okidač.I promašio!




Nije bilo vremena za pre

bacivanja samom sebi, još manje za čuđenje što sam prviput posle petnaestak godinapromašio mojim »brauningom«cilj udaljen svega desetak stopa. Na dnevnom redu bio jenovi skok i ja nisam oklevaoda ga izvedem, razmišljajućio matorcima sa građom rva-

ča i ugrađenim radarom ko ji upozorava na metke iz pištolja. Jedan od ostataka bara ko

jim sam se tako ponosio našao se tačno pod mojom le-vom rukom i morao sam glasno opsovati kada mi se krhotina zarila u dlan. Hitac iz

mraka odmah me je ućutao,iako je metak još jednom promašio za koji delić inča. Opsovao sam još jednom, aliovoga puta u sebi. Počeo samda pipam po podu.

Tresak flaše kojom sam pogodio zid iznad njegove glave bio je u mraku veoma uve-

rljiv i on je instinktivno pod-SKočio da se ukloni. Cerećise, ispalio sam sve preostalemetke u senku koju je prvihitac zaustavio u pokretu.

Lagano je skliznuo niz zid,ali još uvek nije bio spremanda prizna kako je pobeđen:svejedno, njegovi hici sada su

leteli nasumce, daleko od me-sta na kojem sam se nalazio.

Obliznuo sam osušene usne

i drhtavim prstima promeniošaržer. Mojim napetim ušimazvuk ubacvianja metka u cevzvučao je kao eksplozija umraku, ali se moj protivnikničim nije oglasio.

Odvezao sam ono uže sačlanka i oprezno se uspravio.Priljubljen u mračnom uglu,

povukao sam gajtan zavese iona se razdvojila, propuštajući mlaz svetlosti u prostoriju.

Bio je mrtav, naravno. Njegova bela haljina sada je ukrašena sa tri nova tamna kruga koji su se lagano širili pokazujući da sam dobro gađao.

Vratio sam »brauning« pod

opasač pantalona, obrisao znoj sa lica i zažalio što sambaš moj mali bar morao daupotrebim kao smrtonosno o-ruđe u obračunu sa dve obri

jane glave. Gutljaj viskija dobro bi mi došao, boga mu!

Pri svetlosti stone lampe sakoje sam zbacio abažur, pre

gledao sam dva mrtva tela.Kako sam i očekivao kod sebenisu imali ničega sem ona dvaružna pištolja i još jednogrezervnog šaržera u pojasimaomotanim ispod onih širokihhaljina. Nikakvih hartija, nikakvog novca, bukvalno niče-

g a *

Počešao sam se po glavi,psujući tiho, za svoju dušu,




jer je to značilo da ću teško

ući u trag i ostalima iz tebande. Oružje nije govorilomnogo; ako poznajete SanFrancisko, onda znate i mestagde se ta gvožđurija prilično

jeftino može kupiti bez ikakvih problema sa dozvolamai ostalim birokratskim izmišljotinama.

. Ne verujem da je to imaloveze sa mojim češkanjem poglavi, ali su upravo u tomtrenutku u daljini počele dazavijaju policijske sirene. Iscerio sam se; svet u ovoj zgradi izgleda nije bio tako debelih nerava kako sam mislio; nekoga od njih nije mr-

zelo da okrene policijsku stanicu i objavi uzbudljivu vestkako iz apartmana 412 C dopiru zvuci malog prljavog rata.

Mrzim požarne stepenice izato sam se njima spustio samo dva sprata niže. U ovo doba noći Mala Fej obično je

već kod kuće, premda su izgledi da će biti sama bili gotovo nikakvi.

Začudo, bila je sama. I pi jana. Videlo se to po sporosti s kojom se doteturala doDrozora da me pusti unutratada sam zagrebao po oknu.Ako je bila iznenađena, ničimto nije pokazala. Vratila jesvojih šest stopa visine i sto

žezdeset funti oblina na kre

vet i raskopčala kućnu haljinu. — Nisam zbog toga došao,

Fej — rekoh ja. — Neki tipovi su me napali gore u stanu, a stiže i policija. Ostao bihsat ili dva, ako nemaš ništaprotiv.

— Može — slegla je rame

nima, ali nije zakopčala haljinu. — Znaš gde je viski,Fic...

Znao sam gde je viski, kaošto sam znao prilično toga oMaloj Fej njenim zastrašujućim oblinama. U redu, sadase malo, ugojila opustila, ali

je u svoje vreme bilo pravo

uživanje držati sve te mišićeu rukama i boriti se sa ženskom sposobnom da zagrlja

jem smrvi muškarce malo ne-žnije građe od moje.

— Ko je to bio? — upitala je nezainteresovano. Desna ruka skliznula joj je među noge i ona je počela da se mi

luje još uvek praznog izrazana licu.

Nasuo sam sebi jedan viskii privukao telefon, malo bliže.

— Ne vredi — reče ona promuklo. — Juče su mi ga onakopilad iz telefonske kompanije isključila. Nisam platilaračun ili takvo nešto. Daj imeni jedan...




Nasuo sam joj punu čašu i

ona je veštim pokretom sasu-la niz grlo, podigavši se nalakat. Pogled mi je zastao nanjenim veličanstvenim grudima i osetio sam kako mi seusta iznenada suše.

Koliko ima vremena otkako sam poslednji put bio saženom? Dve nedelje? Šesnae

st, sedamnaest dana?Najzad, Mala Fej i nije bi

la tako loša u krevetu, poduslovom da uspete da joj privučete pažnju na ono što radi.

A postojali su i gori načinida se ubije vreme dok žustripolicajci njškaju po mom apa

rtmanu i oko zgrade...

** *

Osećao sam se malo boljedoik sam, zviždućući, silazioniz stepenice. Vreme je bilotoplo, pa sam košulju raskop

čao do kraja, pokazujući takopolicajcu pred ulazom u zgradu da nisam naoružan. Nijereagovao, iako bi imao šta davidi da je, recimo, zavirio poddesnu nogavicu mojih ne naročito čistih farmerki.

Pozvao sam Ričija od »La-verna«, rupe na uglu u kojusam povremeno silazio na doručak. Nisam morao naročito

tiho da govorim, jer su oko

mene svi galamili, prepričava jući utiske sa boks-meča, tekzavršenog na televiziji.

U stvari, nisam morao uo-pšte da govorim. Ričija nijebilo u njegovom stanu.

Zamišljeno sam zapalio cigaretu, obrćući do pola ispražnjenu čašu u ruci, a onda

uzeo još pet žetona od Lave-rna.

Ni Derli nije bio u stanu.Ni Klover i Kapriski koji suživeli zajedno.

Šefera nije ni vredelo zvati. Ako je kod kuće, sitnicekao što je zvonjava telefonaneće ga vratiti iz nirvane u

koju je zapao sa dve ili tridugonoge tinejdžerke koje će

jutro dočekati sa teškim ma-mrlukom i dvadeset dolara više u svojim tašnicama.

Ostajala je ,dakle, samo Ma-rlena. Ispraznio sam čašu, pitajući se vredi li i nju uvlačiti u ovu sve opasniju igru.

Uzdahnuo sam i još jednomse vratio do telefona. Dva uju-tru. Mala je verovatno u svomkrevetu. Sama, svakako.

Dlanovi su mi bili mokriod znoja dok sam okretaonjen broj, jer mi je na pametpalo ono vitko, zmijasto telolenjih pokreta. Nago, samopod lakim pokrivačem kojiverao ocrtava one savršene




oblike o kakvima muškarci

sanjaju.Ne, Mala Fej nije žena ko

ja može zadovoljiti moj ukus,to mi je sada bilo potpuno

jasno. Telefon je dugo zvonio i već

sam hteo da odustanem kada mi se Marlena javila.

— Halo?

Glas joj nije bio sanjiv, alito nisam ni očekivao. Mala jeimala uvek izvanredne reflekse i doslovno ništa je nije moglo iznenaditi.

— Fic — rekoh u mikrofon. — Znaš li slučajno gdesu ostali iz ekipe?

— Neee... zbog čega?

— Dogodilo se nešto gadno.

Malo je oklevala. — U vezi sa... ? — Da. U vezi sa prokletim

poslom o kojem Riči neprestano priča. Nisi sinoć videlanikog od njih?

— Samo Bada, navratio je

da pozajmi koji dolar. I Mil-ta. Ali on mene nije video.

— Bio je u društvu? — Aha. Sa dve ženske koje

su zajedno imale jedno dvadeset devet godina.

Misim da Milt Šefer nikadaneće prerasti one naše pubertetske ljubavi. Proverili smo

to, u nekoliko javnih kuća.Odrasle, zrele žene zbog neče

ga ga toliko zaplaše da po

staje impotentan kao krastavac.

Pitam se samo otkuda mulova za sve te maloletnice?

Odbacio sam tu pomisaood sebe, jer sam imao važni

jih problema. Do đavola saMiltom! Šteta je samo što uništava hašišom onaj svoj geni

jalni mozak, sposoban da zaminimum vremena pronađenajlakši izlaz iz svake nevoljeu koju bismo nas šestoricazapali...

— Fic... — Molim, mala? — Mislim da znam gde su

Sep i Tom. Bad mi reče da

su krenuli do »Slepog miša«na poker.Stvari su loše stajale, oči

gledno, jer su dva naša vrsnakockara, Klover i Kapriski,odlučili da zaigraju u »Šlepom mišu«, jazbini u kojoj jeulog od pet dolara bio zastrašujuće veliki za stalne muš

terije. — Hvala, Marlena. Verujemda su još tamo, jer do sadanisu mogli uzeti više od stodolara.

Nasmejala se, ali se u glasu osećalo da su joj misli nadrugoj strani.

— Fic, je li bilo pasno?

— Gadno, mala. Veoma gadno. Ne smem se vratiti više



Pony West — Borilačke veštine 29

u stan, jer policija već njuškapo njemu.

Srce mi je lupalo kao daželi da najkraćim putem napusti neudobni grudni koš.Nisam slučajno pomenuo policiju u stanu. Kada bi ona sada. .. kada bi ona...

— Zašto vas trojica ne biste došli kod mene — rekla

je. Savršeno mirno, kako jeuvek govorila sa nekim odnas, — Mislim, ako uspeš danađeš ta dva pokeraša, Fic.

— Aha. — Glas je trebaloda mi zvuči nemamo, ali mito nije baš uspelo, jer meosušeno grlo izdavalo. Prokleto dobro ću se čuvati da ne

sretnem jednog od te dve budale! — Imaš li love, Fic? — Ta

mala nikad ne zaboravlja važne stvari, časna reč.

— Dovoljno da nekako stignem do tebe — osmehnuosam se. — Hvala.

— Čekaće te vrela šunka sa

jajima — rekla je ona. — Imalo dobrog viskija.Rekao sam vam da Marle-

Đa nikada ne zaboravlja važne stvari. Još kada b i... kada bi...

Zastao sam pred ulazom u»Lavern« da nekoliko putaudahnem topli vazduh, ispu

njen svim onim mirisima ko je vetar donosi sa okeana. Taj

17

zadah rođeni stanovnik SanFranciska nikada zapravo ne

oseća jer se već potpuno navikao na njega, ali sam ovenoći ja uživao u njemu. Tamo, na istoku, samo dvadesetak blokova dalje nalazi sedivna ženska koja upravo razmišlja o Ficroju Devenpor-tu... i sama ta pomisao bila

je dovoljna da poželim daodskakućem do nje...

Sledeći razgovor obavio samu uličnoj govornici. Za svakislučaj. Iz slušalice je doprlabuka, što je značilo da »Slepimiš« još uvek radi punom parom.

— Džoi, Fic ovde — rekao

sam crnom barmenu koji mise javio. — Da li su Sep i Skislučajno kod tebe?

— Nisu, Fic, prokleti bili!Maločas su izašli pošto su. opljačkali jednu družinu levaka.Došlo je i do gužve, pa sumorali da kidaju, znaš. Jedanon onih optužio ih je da va

raj u!Zacerekao sam se. — Sa tom dvojicom ne bih

igrao poker ni u bakarne du-gmiće, Džoi. Jesu li bar uzelineku lovu?

— Ne verujem. Pre negošto su oni stigli ta klapa jeigrala po deset centi...

— Tako, znači. — Hvala,Džoi... i popij nešto na moj



18 Pony West — Borilačke veštine 2$

račun, platiću kad navratimsledeći put..

Okačio sam slušalicu i zapalio cigaretu, pretražujućipogledom opustelu ulicu. Onomalopređašnje dobro raspoloženje nekud je isparilo, a ve-tar sa okeana donosio je zadah soli, truleži i sagorele nafte, razbacujući po pustoj ulici otpatke i pocepane večer

nje novine.Pokušao sam da povratim

bar delić oduševljenja što ćuuskoro videti Marlenu, ali mineko gadno predosećanje tonije dopuštalo.

Znao sam šta je, prokletstvo!

Suviše dugo muvao sam seu blizini svog stana. Tolikodugo da su momci obrijanihglava, a u blizini ih je moralo biti još, uspeli da se priberu i pripreme novu akciju.

Jedino što me je tešilo bilo je saznanje da sam im, zasada, potreban živ, ali je to

bila sumnjiva uteha. Po svemu što sam do sada čuo onjima, čovek bi u njihovimrukama mogao radije biti mrtav nego živ...

I cigareta je iznenada izgubila ukus i ja sam je odbaciodaleko od sebe, posmatrajućiispod oka mračne prolaze pored kojih sam prolazio idućiprema taksi stanici.

Pištolj mi je još bio podnogavicom i nisam nimalo ok-

levao da ga premestim za po jas i otkočim, iako je metakbio u cevi. Ako ste neoprezni,to je dobar način da probu|j-te donji deo trbuha, ali će mimožda taj delić sekunde biti potreban da se oružje ot-koči nedostajati za nekolikominuta...

A onda su mi se usne razvukle u osmeh. Prokletstvo,»Dijamanti« nikada ne ostavljaju drugara na cedilu!

U mrtvoj tišini jasno samiz susedne ulice čuo brektanjeautomobilskog motora, a takav zvuk mogao je stvoriti

samo jedan jedini prokletikrš na ovom svetu: prastari»ševrolet« koji Sep i Ski nebi prodali ni za milion dolara.

U redu, malo preterujem,ali sam zato svojim očima video kada su odbili momka

koji im je nudio tri hiljadedolara za njega. Tip je bioneki šašavi kolekcionar, izgleda, i samo mu je taj »ševrolet« iz '56. ili '57. godine nedostajao za njegovu zbirku.Moji kockari samo su se na-smejali na tu ponudu i objasnili momku da »starog dečka« ne bi prodali za sve blago ovog sveta.




Lukavo sam ostao u senci

sve dok se iza ugla nisu po javili slabašni farovi »starogdečka«, a onda sam iskočiona kolovoz i mahnuo.

I zabrljao, bolje rečeno. Tipkoji me je sve vreme držaona oku dobio je izvrsnu priliku da proveri koliko mi jedebela koža...

Nešto mi je prozujalo pored desne ruke kao besna osai ja sam se hitro bacio na prljavi asfalt, zakotrljavši se

Črema hidrantu, jednom za-lonu koji mi je u tom tre

nutku mogao pomoći. Nisamvideo odakle je taj hitac stigao , ali sam za svaki slučaj

ispalio jedan metak uvis, tekkoliko da nevidljivog strelcanavedem na razmišljanje osopstvenoj sigurnosti.

On možda jeste razmišljaoo tome, ali druga dva momka,sve do tada skriveni u mračnom ulazu jedne i talijanskebakalnice, nisu. Iskočili su iz

mraka kao da ih je odbacilaopruga i stvorili se na dvakoraka od mene. Ulično svetio je bljesnulo nad podignutim krivim sabljama širokogsečiva kakve sam viđao samou istorijskim filmovima.

Ova dvojica bili su goli, akone računam bele krpe obavi-

jene oko pojasa i sloj ulja odkojeg im je koža blistala kao

koža nekih vrsta zmija. I kre

tali su se kao zmije, hitri, vitki mišićavih tela, sa onim otrovnim sabljama u rukamaspremnim na udarac...

Otkotrljao sam se ponovonatrag na kolovoz, izlažući sehicu još uvek nevidljivog strelca. Zubi su mu bili stisnutiod napora da cev pištolja do

vedem u liniju potrebnu dazaustavi tu dvojicu nudistaobrijanih glava.

»Stari dečko», međutim, uzstrahovito krčenje i kašljanjeuspeo je da pređe za to vreme peedsetak jardi od uglado telefonske govornice.

A onda je odjeknuo grom

i sastavio sa zemljom ona dvatipa sa sabljama!Naravno, nisam religiozan,

a i da jesam posumnjao bihda bi dobri gospod bog trošiosvoju municiju kako bi spa-sao ovakvog jednog grešnikaod potpuno zaslužene kazne.Grom je bila Sepova skraćena

dvocevka koju je uvek držaopod sedištem »starog dečka«,a kada je onaj oblak od krupnog olova preleteo iznad mo

je glave osećao sam se kaoda je iznenada dunuo uragan...

Ona dva tipa bili su prostopočišćeni sa trotoara i ja sampogledom potražio trećeg. Ni

sam ga video, ali izgleda nion mene, jer nikakva nova




strelica nije doletela iz mraka da bi se zarila u moje telo.

»Stari dečko« je na trenutak zastao pored mene i jasam skliznuo unutra, u dobropoznati prijateljski miris stare kože i mešavine svih onihparfema koje su koristile ženske za kraća ili duža gostovanja na zadnjem sedištu. Ski

je dodao gas, »stari dečko« je još jednom zastenjao i mi smoveć bili u sigurnosti iza najbližeg ugla.

Obrisao sam znoj sa čela,vraćajući pištolj za pojas.

— Hvala, momci — rekaosam. — Mogu vam reći da jeovo bilo gadno...

Sep je još uvek ratobornozurio oko sebe preko nišanadvocevke, ali se Ski okrenuoi namignuo mi.

— Verujem, Fic — rekao je,cereći se. — Možeš biti sre-ćan što nam je Riči rekao date što pre potražimo, inače...

— Riči? Kako je, do đavola, znao... ?

— Šta kako je znao, Fic?Da će te neko napasti? Pa, toi nije bilo teško zaključiti, sobzirom da je pre nešto višeod pola sata ohladio dva momka koji su izgledali baš kao

ona dvojica koju će ujutrupolicija kupiti po trotoaru!

*

* *

Zavalio sam se u .sedište izapalio cigaretu, primećujućikako mi ruke drhte. Narav-no, takvo nešto sam i mogaoočekivati, samo da sam imaomalo više vremena za razmišljanje. ..

Moje zasluge u velikom poslu nisu bile ništa veće odzasluga ostalih, a svakako manje nego Ričijeve. Zbog čegase onda nisam odmah setioda će i oni postati cilj našihprijatelja sa druge strane oke-ana?

— Gde je on sada? — pro-

gunđao sam. — I da li imašneku flašu pod sedištem, Ski?Grlo mi se osušilo?

— Riči je otišao da potražiDorelija — objasni SebastijanKlover, dodajući mi jednomrukom do pola ispražnjenucrnu flašu koju je odnekud izvukao. — Mi treba da se na

đemo s njim kod Milta. — Milt neće biti oduševljen — uzdahnuo sam vraćajućiSepu flašu. — Marlena mi reče da ga je videla sa dve kli-nke...

— Ne mora biti oduševljen — sleže Ski ramenima. — Uostalom, bolje je da ga preki

nemo mi, nego neki od onihkoje si već upoznao, Fic.




nim vrhovima koje bi pod hi

tno trebalo zabraniti za upotrebu u civilizovanom društvu.Pokazalo se da sam dobro

procenio pravac hica, jer jemoj čovek bio upravo pod svodom. Zastao sam i obrisaoznoj sa čela, vraćajući pištoljpod pojas.

Od ovoga nećemo ništa do

znati. Bio je mrtav i tako mise mnogo više dopadao, naročito zato što mu je u desnojruci još uvek bila kratka du-valjka prilično bezazlenog izgleda, a u levoj strelica čiji jevrh zelenkasto svetlucao u tami.

Stresao sam se i još jednomobrisao znoj, naginjući še nadnjega. Bio je pogođen tačnou srce, ali mi je trebalo prilično vremena da pronađemuski zarez koji gotovo da inije krvario. U rani je neštometalno svetlucalo.

Udahnuvši vazduh, oprezno

sam prihvatio noktima taj metalni šiljak i istrgao ga iz rane, a onda pažljivo obrisao oonu belu haljinu, pazeći da neostavim slučajno svoje otiskena njoj. Krv i čisti beli pamuk davali su odličnu kombinaciju boja, ali ja se nisamzadržavao da bih se divio sv

om remek-delu. Gurnuo samonaj predmet u džep i iskočioispod svoda, dižući ruku.

Trenutak kasnije ponovo

sam bio u »ševroletu«, a Ski je krenuo kao da vozi »Hiljadu milja Indijanopolisa«. S razlogom; kraj ona dva mrtvatela već je stajao pozornik iuzbuđeno duvao u pištaljku,mašući rukama.

— Sredio si ga? — upitaSep sa izrazom žaljenja na li

cu, dok je dvocevku vraćaopod sedište.

— Nisam ja. Neko drugi. — Ko, do đavola? — Pojma nemam. Pogledaj

ovo.Prihvatio je iz moje ruke

šestokraku zvezdu od čelikačije su ivice bile oštrije od žileta. Tiho je zviznuo.

— Jesi li video nekada ovakvo nešto, Ski?

Poljak klimnu glavom. — Video sam. U Hongikon-

gu... — Za šta služi? Suviše je la

ko da bi se moglo dobro baca

ti! — pobunio sam se. — Grešiš, Fic. To je veomagadno oružje u veštim rukama. Zove se šuriken, ako nisiznao. Legenda kaže da su gai japanske ninđe koristile usvojim obračunima.

Sep se prigušeno nasmejao,a nasmejao bih se i ja da mi

ponovo nije pala na pamet o-na duvaljka sa otrovnom strelicom. Ma ko bio tip koji je




sredio onog Indijca, dugovao

sam mu večnu zahvalnost. — Gluposti, Ski! — rekao je Sep prezrivo. — Ako su ni-nđe ikada i postojale, ondanisu bile sposobne ni za polovinu onih podviga o kojimagovore japanske legende.

— Možda — Ski je slegaoramenima. — Pričam ti samo

ono što su meni rekli. Sem toga, video sam u Hongkongumomka koji je tom igračkombio u stanju da ugasi cigaretu na pedeset stopa rastoja-nja.

— Da nije on bio ninđa slučajno? — dobacio sam podrugljivo.

— Neee... nije bio ninđa.Znaš, Fic, nijedan ninđa nikada se ne bi dotle ponizio da

javno prikazuje svoju veštinu.Sep i ja smo se zgledali.

— Prokletstvo — reče Klo-ver — ti pričaš kao da ti bauci zaista postoje...

— A ko ti tvrdi da ne pos

toje?Glas Kapriskog bio je mi

ran, ali smo i Sep i ja dobroznali da počinjemo da ga nerviramo. Poljak je uopšte malo govorio, ali je zato svakanjegova reč bila dobro odme-rena. Da nije verovao u ninđenikada nam ih ne bi ni po-menuo.

Ćutali smo narednih dese

tak minuta, a ja sam se u ta

mi igrao sa onom čeličnom zvezdom koju mi je Sep vratio.U redu, mislio sam, ninđe

ne postoje... Ali, ko je ondaohladio onog tipa u prolazu?

I zašto? Upravo u trenutkukada se spremao da na meneizbaci novi smrtonosni hitac?

Sve do sada nisam primeći-

vao da imam nekog moćnogtajanstvenog zaštitnika, iakobi mi takav dobrodošao u životu kakav smo vodili mi, »Di

jamanti«.Uzdahnuo sam, otresajući te

misli od sebe i zapalio cigaretu. Imam taman još toliko vremena da je popušim do polovi

ne pre nego što stignemo doŠeferove rupe na putu za Ala-midu.

Ta stara ruševina je nekimčudom ostala sačuvana ispodširokog asfaltnog odvojka koji

je izvodio prema Alamidi, a Mi-lt je jednom u nastupu velikodušnošću, otkupio za hiljadu

i po dolara od matorca kome je dosadilo da mu nad glavom neprekidno tutnje kamioni od desetak i više tona.

»Savršeno mesto«, rekao jemimo kada smo došli da proslavimo useljenje. »Jedino ugradu na kojem ne možeš čuti ni sopstvene misli.«

Ponekad je danima ostajaozavučen u tu straćaru koja je




drhtala kad god bi iznad nje

prošao neki teži kamion i mismo ga ostavljali na miru. Mi-lt Šefer je bio čudan tip. Nemislim sada na onu njegovusklonost prema devojčičamakoje su najčešće ravni je odsvake daske. Kad vas pogledaočima na koje se navuče nekaprovidna skrama, najbolje je

da mu se jednostavno uklonite sa puta...

Ski je zaustavio »starog de-čaka« stotinak stopa iza raskrsnice, na parkingu, i sva tro

jica smo potrčali natrag, pored čelične ograde koja je odvajala kolovoz od tridesetakstopa vazduha ispod nas. Ne

koliko kamiondžija, jedninihkoji su u to šašavo doba noći

još putovali prema Alamidi, mora da su pomislili da smo po-ludeli, ali se nijedan nije zaustavio da pogleda šta se događa.

Volim te momke, jer uvekgledaju samo svoja posla i nezabadaju nos u tuđe probleme. ..

Milt nam je jednom pokazao prečicu koja zahteva malo gimnastičke veštine i mnogo dobrih živaca; niz čeličnukonstrukciju moglo se prilično lako sići gotovo pred samunjegovu kuću, čime smo ušte-deli najmanje pet minuta vozikanja unaokolo.

— Tiho! — prošaptao je Ski

kada su nam noge konačnodotakle osušenu travu na tlu.

— Možda su oni već u blizini. ..

Ako su bili, onda su se pakleno dobro maskirali u onimnjihovim belim haljinama, jer

je prostor oko kuće bio ravankao dlan, pokriven tek pone-

gde čupercima one iste otporne trave koja, čini mi se, raste samo pored prometnih au-toputeva. Međutim, u straćarii senkama oko nje mogla sesakriti čitava armija momakaobrijanih glava i zato nam Poljakovo upozorenje nije ni bilo potrebno.

Razišli smo se instinktivnotako da kući priđemo sa tristrane, lekcija kojoj su nasveoma brzo naučili oni žutidrugovi iz Vijetkonga.

Meni je pripala sumnjiva počast da krenem pravo premavratima koja su se blago njihala na jutarnjem vetru, za

jedno sa mrežom koja je štitila od komaraca sve dok jednog dana neko nije u njoj napravio otvor kroz koji bi u paradnom maršu mogli da prođu svi komarči sa ove straneStenovitih planina.

Zalepio sam se bez šuma uzazid pored vrata i strpljivo sa

čekao dva zvižduka kojima sumi Sep i Ski dali do znanja




da su takođe stigli i da je sve

u redu.Izbrojao sam u sebi do pet

i uskočio unutra. Rasporedsam poznavao dobro; odmahiza ovog kratkog hodnika nalaze se vrata velike kuhinje izkoje vodi stepenište na spratkoji je Milt retko koristio.

Nisam ni morao da zasta

nem pred vratima kuhinje, jer je iznutra dopro glasan zvižduk. Jedan od one dvojice uskočio je kroz prozor i otkrioda je sve čisto.

Pogrešno. Unutra nije bilobaš sve čisto...

Pre svega, bilo je puno krvi oko dva tela zgrčena pod

gomilom pokrivača na podu.Pritisnuo sam prekidač i ku

hinju je preplavila svetlost. Sep je protrčao pored mene i jurnuo uz stepenice sa dvocev-kom na gotovs, Ski za njim.

Pažljivo sam osluškivao, nastojeći da ne gledam u onadva tela skrivena pokrivačima.

Unaokolo su bili bedni ostaci jedne od Miltovih orgija; prazne flaše, otvorene konzerve,kesice u kakve se obično paku je onaj beli prašak za kojimtoliko luduju...

Ski se pojavio na stepeništu brišući znoj sa lica.

— Nije gore — rekao je na

moje nemo pitanje. — Nemanikoga.

Uzdahnuo sam i prišao onoj

gomili na podu, jer se posaokoji je bio preda mnom višenije mogao odlagati. Hteo samda jednim pokretom zbacimsve te pokrivače, ali su se oniupleli, vlažni i teški od krvi.

Zurio sam u krvavu gomiluvrteći glavom. Čuo sam kakoSki iznad mene bučno guta

pljuvačku, a Sep psuje, tihim,ogorčenim glasom.Pogrešio sam. U toj gomili

razbacanih udova, glava i otvorenih trbuha nisu bila samodva tela, već četiri...

Ali nijedno od njih nije bilotelo Milta Šefera.

* *

— Ko je ovo mogao učiniti? — stenjao je Sep. Video samda mu je lice bledo kao krpa,a to nešto znači kada je u pitanju Sebastijan Klover, poznat po tome što je u Vijetna

mu sedeo za ručak sa rukama još krvavim od obračuna sazarobljenicima koji nisu htelida govore.

Ćutao sam, nastojeći da umislima rekonstruišem onadva iskasapijena tela, premdato u stvari i nije bilo naročito potrebno. Dve glatko obri

jane glave, sa očima koje supune užasa zurile u mene, oda




vale su ko su bile žrtve nepoznatog ubice. Tela dveju devojčica bila

su nepovređena,, ako se ne računaju modri otisci na vratovima, izbuljene oči i užasnopocrneli jezici opušteni između modrih usana. Bile su nage, potpuno nage i po svemu

sudeći silovane pre nego štosu bile zadavljene. — Možda je ... možda je Mi-

lt ovo učinio.. . — promukloprogovori Poljak. — Ako suova dva tipa silovali i zadavili ženske, on bi bio u stanjuda ovakvo nešto učini...

— Čime, do đavola? — Ni

moj glas nije bio ništa sigurniji od glasa Kapriskog. —Pogledaj te rane, Ski... glatki, čisti udarci... kao... kao...

On je buljio u mene, a uočima mu se ogledao strah.

Strah. Da, strah u očima Tomasa Kapriskog!

— Katana — rekao je tiho,tako da nisam bio siguran dali sam ga dobro čuo.

— Šta?! — Katana — ponovio je. —

Video si one samurajske mačeve u filmovima. Oni se zovu tako — katana. Dobar ma-čevalac jednim udarcem možeda prepolovi čoveka...

— Misliš da...? — A šta drugo da mislim,

prokletstvo?

Klimnuo sam glavom i ponovo pogledao u Sepa. On jebuljio u mene, a prsti su munesvesno milovali kundak dvocevke.

— Idemo odavde — rečeSki. Možda je on... još u blizini. ..

— Ko, Tome?

Stresao sam se od užasa kada sam mu ponovo pogledaou oči. Strah je slaba reč za onošto sam u njima našao...

— Ninđa! — prošaputao je. — Prokleti ninđa, eto ko! Ha jdemo, do đavola, odavde!

Izjurio je napolje kao da gasvi đavoli gone, a ja i Sep smopolako krenuli za njim. Nijemi bio jasan toliko Poljakovstrah; uostalom, ako neki ninđa i ubija oko nas, sve dosada prema nama je bio potpuno neutralan. Čak i više odtoga, ako se setim Indijca uprolazu, onoga koga je spre-čio da me dovrši...

— Trebalo bi da pretražimookolinu — reče Klover osvrćući se. — Možda nađemo neki trag...

Ideja nije zvučala loše, alisam ja odmahnuo glavom.

— Ne sada, Sep. Imam predosećanje da bi trebalo štopre da se uklonimo odavde...a ionako ne bismo mnogo štanašli u ovom mraku.




— Šta onda predlažeš, do

đavola?Sada nisam morao da raz

mišljam. — Idemo kod Marlene.Iskosa sam bacio pogled

na njega, očekujući da neštoizvali, ali je Klover ćutao.

— Razgovarao sam s njompre nego što smo se sreli —

objasnih. — Kod nje je i najbolje da se skupimo i održimo ratni savet... Sem akoRiči vama dvojici nije rekaoda učinite nešto drugo poštopronađete Milta.

Suvo se osmehnuo. — Ne moraš meni toliko

objašnjavati, Fic... sem toga,

i Riči je predložio da se okupimo tamo.

— Šta se onda, kog đavola,tako ceriš?

— Ja? Čini ti se, Fic. To misamo brada drhti od straha,znaš...

Nasmejali smo se, glasno,možda i preglasno za to doba

noći i svu onu krv koju smoostavili za sobom, i pohitaliza Tomom koji je žurno koračao kao tamna senka isprednas. Naravno, popeti se istimputem nije bilo nimalo lako izato smo se odlučili za lakši,ali i duži put do »starog de-čaka«.

Neko vreme smo ćutali, jer je mene, a pretpostavljam i

Sepa, mučilo ona gadna i pr

ljava pomisao o izdajniku među »Dijamantima«.

Da li sam bio siguran daizdajnik postoji?

Vidite, to je jedna od prvih lekcija koju smo kao klinci naučili pripremajući ulične tuče. Kad god smo u obra

čun polazili uvereni da ćemoovoga puta počistiti ulicu sadečacima iz susednog kraja,dogodilo bi se nešto što bi ishod borbe okrenulo protivnas. Zaključak je bio veoma

jednostavan i mi smo to brzo shvatili: činjenice su činjenice, a ono što ti želiš i čemu

se nadaš nema nikakve vezesa njima...Činjenica je bila da su nam

ti momci obrijanih glava natragu i da veoma dobro znajuko je sve bio u onoj ekipi ko

ja je izvela veliki poduhvat.Dva i dva su, na žalost, uvekčetiri; rezultat te jednostavne

računske operacije ono štosam ja osećao prema svojimprijateljima nije moglo izmeniti.

Među nama je bio izdajnik. Tačka.

Ski je, kada smo mu prišli,upola sagnut iza »ševroleta«,sumnjičavim pogledom pratio

svaki kamion koji bi prohujaopored nas.




— Ja ću voziti, Tome — re

koh tiho.Nije odgovorio, ali se sa izrazom olakšanja na licu spustio na zadnje sedište, prepuštajući prednji deo kola Sepui meni. Na nizbridici nije bilonikakvih problema da »staridečko« krene i trenutak kasnije ja sam ga usmerio prema

traci koja će nas vratiti ugrad.

Ćutali smo dugo, gotovo čitavih pola sata. Načinio samkrug oko bloka u kojem jestanovala Marlena i Sep jeosmotrio njene prozore.

— U redu je — reče. Našstari signal za opasnost, sak

sija sa kaktusom, jedva neštomanjim od onih kakvi rastuu Ljano Estakadu, nije se nalazila na požarnim stepenicama.

Međutim, ova je noć bilatako burna da nijedan od nasnije izašao iz kola a da se ni

je pažljivo osvrnuo oko sebe.

Bilo je tiho i mimo u tom kra ju niskih jednospratnih zgrada, oslonjenih jedna na drugu, sa neurednim travnjacimai retkim drvećem ispred njih.

Marlena nas je čula i vratasu se otvorila pre nego štosmo stigli do njih.

— Zdravo, momci — rekla

je. — Dugo je trebalo da stigneš, Fic. Ona su se jaja već

ohladila, da znaš ...

— Žao mi je, dete. Pota-psao sam je po ramenu, nastojeći da odvratim pogled odvelikodušno raskriljene kućnehaljine. — U svakom slučaju,moraš ponovo spremati klopuza čitavu ovu prokletu bandu. ..

Niko se nije nasmejao, a i

ona je sa naših lica pročitalada se poslednja dva sata nismo naročito lepo zabavljali.Nestala je u onoj njenoj blistavoj kuhinji, a mi smo se ćutke obredili već otvorenom flasom viskija koja nas je čekala na stolu. Led i soda su fina stvar u viskiju, nema šta,

ali se nama žurilo... — Dakle?Bio je to Sep. Prelazio je

pogledom sa Toma na mene inatrag, kao da od nas očekujeodgovor na ovo važno pitanje.

— Riči je zvao pre dvadesetak minuta — Javi se Marlena iz kuhinje. To dete je

imalo izvanredan sluh, nemašta!— I?

— I on će uskoro stići. SaBadom. — Pomolila se na vratima i oslonila o dovratak, nemareći što joj kućna haljinaotkriva jednu nogu gotovo dokuka. Mislim, ona je bila ta

kva; ponašala se kao da nastu nema i ne jednom bi iz ku




u Marlenu, jer se na to zaista

ništa nije moglo reći. Ski jebio u pravu, prokletstvo... svaki od nas mogao je biti izda

jnik. .. — Ali ti misliš na Milta,

Ski — rekla je ona onim svo jim uzbudljivim, malo promuklim glasom, naginjući se prema njemu.

— Ja mislim na sebeće Poljak tiho. —hteo da mi se dogodi ono štose dogodilo onim momcima uŠeferovoj kući!

Sep se zavalio u stolici, mo-treći poluzatvorenim očima Polja'kovo lice.

— Ti misliš da je ovo kraj,

Ski? — reče mirno.Kapriski obori pogled, igra-

I nere-

bih

✓• juci se časom.

— Nije još... ali će biti.Ako uskoro ne otkrijemo togkučkinog sina, Sep!

— Zbog čega misliš da jeto Milt? ‘— insistirao je Sep.

— Zbog hašiša. I zbog togašto u poslednje vreme ima čitavu gomilu love! — Ski lupipesnicom po stolu, ne obraća

jući pažnju na čašu koja seprevrnula.

— Nikada nije odbio da namda koliko god smo zatražili —podsetih tiho.

— To ne znači ništa. Ja hoću da znam odakle mu ta lova?

— Misliš da nas je prodao,

Ski? — Sepov pogled bio jezamišljen.

— Nije.Rekla je to Marlena. Mirno

i samouvereno, jer to dete jeuvek znalo šta govori. Zaćuta-li smo i pogledali u nju.

Osmehnula nam se. Osetiosam kako mi krv navire u gla

vu, jer se ona retko, veomaretko smešila, ali kada bi seto dogodilo...

— Ja znam odakle Miltu lova — ponovila je, ali sada bezosmeha.

Proći će, međutim, još dosta vremena pre nego što doznamo kako Milt dolazi do love, jer je u tom trenutku neko zazvonio na vratima.

Ne neko, nego Riči. Svi smopoznavali ugovoreni signal.

Marlena je otvorila i on jeušao, sa nehajnim izrazom nalicu, kao nekada kada se uSaj gonu vraćao iz neke skupe

javne kuće. Visok i krupan,kretao se varljivo sporo, ali

je iskusno oko u tim pokretima moglo naslutiti ko je RičiMigulis.

Borac.Iscerio se kada nas je video

onako natmurene oko stola.




Nije bilo mnogo stvari koje

su mogle poremetiti dobro raspoloženje Ričiju Migulisu.

Doreli je išao za njim, anjegovo lepo italijansko liceoštrih crta bilo je bledo odumora, sa ogromnim podočnjacima. Zapazio sam i da se jedva primetno klati u hodu,kao čovek koji nije spavao

dve ili tri noći. Sve to nije ličilo na Bada Doreli ja koji jeuvek vodio računa o sebi isvom savršenom telu.

Samo šta ja o svemu tomeu tom trenutku nisam razmišljao, jednostavno registrujućiu mozgu ono što su mi oči govorile.

Njih dvojica nisu bili sami,znate. Sa njima je bio još jedan čovek...

Ima ljudi koji svakim svo jim gestom, izrazom lica ilipogledom daju na znanje dasu opasni i tvrdi tipovi, sa ko

jima se ne treba šaliti. Mojeiskustvo podučilo me je da je

sve to najvećim delom samomaska iza koje se kriju kukavice, nesposobne da se ponesusa bilo kojim momkom njimaravnim po visini i težini.

Ovaj čovek sa Ričijem, međutim, odavno je potpuno suprotan utisak sa svojim mirnim, pitomim licem i kratkom

urednom crnom kosom Visoki izuzetno lepo građen, kretao

se hitrinom i preciznošću ko

ju daje samo savršena fizičkapripremljenost. Plave oči veselo su blistale na preplanulom licu kada nam je klimnuoslavom.

Samo što je i to bila maska,shvatio sam odmah. Maskapod kojom se krije veoma o-pasan čovek...

U stvari, mislim da je Skiprvi to zapazio, jer je taj Poljak obdaren nekim šašavimšestim čulom, časna reč. Video sam kako se ukrutio i malo odmakao od stola, kao daće svakog trenutka skočiti ipotegnuti pištolj.

— Zdravo, momci — veselo

reče Riči, spuštajući se na sofu. — Doveo sam vam jednogsvog prijatelja. Zove se Eld-ridž, Lesli Eldridž...

I dalje sa osmehom na licuEldridž je stajao kao da želida ga što bolje pogledamo. Ion sam, međutim, oštro je posmatrao naša lica i mogu vam

reći da se nisam nimalo prijatno osećao onih nekoliko desetaka sekundi dok su me tadva plava svrdla skroz-naskrozprobijala.

Lice Kapriskog bilo je namršteno, obe ruke sa dlanovima nadole pritiskivale su sto.Zabrinuto sam ga pogledao,

jer sam znao šta taj stav zna-V •

Cl.




— Ko je on, Riči? — pro

muklo upita Ski, ne skidajućipogleda sa Eldridža?

— Zašto ne pitaš mene?Eldridžov glas bio je dubok

i prijatan, ali s nekom metalnom notom koja je takođe u-pozoravala na opasnost. Malo

je promenio svoj stav; teško je to bilo primetiti, jer se po-

merio samo delić inča, ali jemeni to bilo dovoljno.

Momak je bio spreman nasve i neće se dobro provestionaj koji bi nešto pokušao...

— U redu, proklet bio! —I pored sveg gneva koji seosećao, Poljakov glas bio jekontrolisan. — Ko si ti?

— Migulis ti je rekao. Mo je ime je Eldridž.

— Ne treba mi tvoje prokleto ime! Šta znači ime? Možeš ga odbaciti kao stare cipele i uzeti svako ime na o-vom svetu!

— Što još hoćeš da znaš?Ski je stisnuo zube i ja shva

tih da sam pogrešno procenionjegovo ponašanje. Kod Poljaka nije bio u pitanju gnev.

Već strah! — Dosta s tim, Ski! — Sa

Ričijvog lica izgubio se os-meb. — Do đavola, ja sam gadoveo ovamo! Zar više ni umene nemaš poverenja?

Ski obliznu usne. — U redu — reče, opuštaju

ći se. — U redu, Riči...

— To znači da mogu da se-dnem za isti sto sa tobom —srdačno reče Eldridž spušta

jući se na stolicu pored mene. Još jednom je prešao pogledom po nama.

— Da vidimo — reče — dali ću vas prepoznati po Riči-

jevom opisu. — Ti si Fic, zar

ne? Skija sam već upoznao...i nadam se da ćemo kasnijepostati bolji prijatelji. Onda

je momak preko puta meneSep Klover, a dama Marlena?

— Pa to i nije bilo teškopogoditi — rekoh ja, sipajućimu viski u praznu čašu. — Akosi sreo negde Milta Šefera, El

dridž, onda znaš celu bandu. — Ne, Milta nisam sreo —

odmahnu on glavom. — Možete me zvati jednostavno Les,momci... U vaše zdravlje!

Ispili smo svi sem Skija ko ji je zamišljeno buljio u sto,kao da ne primećuje šta seoko njega zbiva. Trgao sam se

kada sam pogledao u Marle-nu; po prvi put, za sve ovovreme kako je poznajem, unjenim očima ugledao sam inešto drugo sem ledene hladnoće.

Tračak stvarnog interesova-nja, Samo tračak, ali sasvimdovoljan da osetim nastup bezrazložne ljubomore...

Iznenada mi je bilo jasno




zbog čega Bad Doreli nepre

stano ćuti, bacajući ispod okapoglede na devojku.

A onda mi je, priznajem,sve to postalo pomalo smešno.Do đavola, kome je do ženskekada se nad sve nas ovde nadvila pretnja užasne smrti?

Mislim da je i Riči u istovreme došao do sličnog zaklju

čka, jer je s lakoćom privukao pažnju svih, onom lakoćom koja predstavlja glavnuodluku ljudi rođenih da buduvođe.

— U redu — rekao je — dapokušamo da rekonstruišemošta se sve noćas događalo uovom gradu? ... Fic?

Zapalio sam cigaretu i malose opustio u stolici, nastojećida se setim kako je sve to počelo. Da, onaj zagonetni telefonski poziv posle koga je čitav taj deo San Franciska ostao bez struje...

Ispričao sam sve što se dogodilo meni, a Sep je, videvšida mi se grlo osušilo, preuzeopriču od onog mesta gde samse sastao sa njim i Skijom.

Eldridž je u međuvremenupostavio nekoliko kratkih i veoma preciznih pitanja koja,na prvi pogled, nisu imala mnogo veze sa onim što se dogodilo. Kada sam malo bolje razmislio, međutim, utvrdio samda se iza tih pitanja krije na-

33

mera da bolje upozna sve

nas... i naše protivnike, oneIndijce obrijanih glava u srne-šnim haljinama...

— To bi — reče na krajuSep podižući već napunjenučašu — bilo otprilike sve, Ri-V •

c i. . .

— Nešto nisi rekao. — GlasKapriskog još uvek je bio pro

mukao. Nimalo čudno, s obzirom da je u međuvremenu gotovo ispraznio jednu flašu viskija.

— Nešto sam zaboravio? —namršti Sep obrve. — Fic? Čini mi se da ništa nisam propustio. ..

— Nisi pomenuo čime suubijena ona dva momka kodMilta... i onaj tip u prolazukada smo izvukli Fica iz gužve. ..

Krajičkom oka opazio samkako se Eldridž malo pomeriona svom mestu. Još jedan neupadljiv, potpuno prirodan po

kret, reklo bi se, ali taj pokret nije bio slučajan.

Momak je bio na oprezu. Ispreman na svako iznenađenje.

— U redu — nemamo rečeRiči — detalje ostavimo za kasnije, Ski... važno je da ste-knemo opštu sliku. Mogu vamreći da ste prošli veoma gadno, jer ja ...




— Siguran si da ne želiš da

govorimo o tome, Riči? — Ski je buljio pred sebe dok je togovorio.

— Pa da. Šta ti je, Ski?Poljakovo lice na trenutak

se raširi u masku koja je trebalo da predstavlja osmeh.

— Ništa, ništa. Samo produži. .. baš me zanima kako

si ti proveo ovu noć? — Hoćeš li malo kafe, Ski? — umeša se Marlena sa onimženskim taktom koji pokušava da promeni temu neugodnog razgovora.

— Kafe? Što da ne? Daj svima kafe, Marlena... možda ćese konačno ovi momci probu

diti iz sna! Da, kafa... odličnaideja, Marlena!Zgledali smo se. Primetio

sam da je Riči gnevno stisnuovilice.

— Pijan si, Ski! — prosik-tao je.

— Naravno, Riči... svakako. .. ja sam pijan. Svi smo

pijani. Samo vi nastavite, neobraćajte pažnju na mene...Migulis ga je nekoliko tre

nutaka fiksirao, a onda raširiusne u onaj svoj uobičajeninemarni osmeh.

— U redu — reče. — Dajteda sa ovim što pre završimo,momci... Pa, evo šta se sa

monom dogodilo. Vratio samse kući ranije nego obično i

mislim da je to iznenadilo dva

tipa koji su mi spremali veoma vruć doček, sudeći po pripremama u kojima sam ih prekinuo. Kako su izgledali? Netreba da vam pričam, s obzirom da ste noćas imali poslasa njihovom felom. Svi, semBada, naravno koji nije imaotu čast... Dakle, ohladio sam

tu dvojicu, a onda razgledaozamku koju su mi pripremili:tanko svileno uže razapeto iznad ulaznih vrata... Da samstigao koji minut kasnije, teško da bih dobio priliku davam sve ovo pričam, momci...

— Čekaj — upitah ja. — Kada je to bilo, Riči?

— Oko ponoći. Zašto? — Zato što su moji poseti-oci stigli dosta kasnije, Riči.I pitali za tebe!

— Ne čudi me — sleže on%

ramenima — jer sam se trudio da izbegavam sva mestagde me obično može naći onajko me traži. Pohitao sam da

potražim Bada, jer sam pretpostavljao gde može biti. Neću vam ponavljati šta mi jesve rekao dok sam ga skidaosa one mulatkinje, striptizeteu »Ludom konju«, ovde imai dama... Gde sam ono stao...Aha. Jurcali smo unaokolo, pokušavajući da nekoga od vas,

momci, dobijemo telefonom,ali nismo imali sreće...



Pony West — Borilačke vestine 29

— Moj ne biste dobili u

svakom slučaju. Kablovi subili presečeni.

— Takvo smo nešto i pretpostavljali — klimnu Riči glavom. — Onda smo prokljuvilida su Ski i Sep u »Šlepommišu«, pa smo ih pozvali; izgleda u pravi čas da ih izvučemo iz gužve. Poslao sam ih

po tebe, Fic, a onda kod Mil-ta, a ja i Bad smo otišli kodEldridža...

»Najzad!«, pomislih. »Jakome zanima — a Skija vero-vatno još više — kako je tajplavooki upao u našu bandu,tek tako...«

— Morali smo ga malo pri

čekati — reče Riči, klimajućiglavom prema našem posetio-cu — pa smo zato i zakasnilina zborno mesto, kod našeljupke Marlene... To je, koliko se meni čini, sve...

Ski se iznenada kreštavonasrne ja.

— Podigni zavese, Marlena

— reče. — Napolju je većdan... podigni zavese, devoj-čice, dnevno svetio mnogo bolje otkriva lica od veštačkog...

Ona pogledom potraži Riči- jevo odobrenje i on neprimet-no klimnu glavom.

Kroz prozor okrenut istokunavreše iznenada zraci sunca

i svi instinktivno zažmirismo,zaslepljeni.

35

Tresak stolice najre mi je

dao do znanja da se nešto događa. Otvorio sam oči, iakosu mi pred njima još uvesk le-bdeli crveni kolutovi...

Ski i Eldridž stajali su nepomično, kao dvodelna statuaod kamena. Eldridžova šakačvrsto je stezala zglob Polja-kove desne ruke.

U ruci se nalazio revolver...Mislim da su i svi ostalisedeli kao sleđeni nekolikosekundi. Svi, sem Marlene, ko

ja je još uvek stajala sa rukom na gajtanu zavese.

— Proklet da si! — proštenja Ski, a na licu mu se ukaza bolni izraz. — Proklet da

si, ti...Zaurlao je i odleteo unazad,ispuštajući oružje iz ruke. Zateturao se preko oborene stolice iza sebe i pao bi da gaSep nije pridržao.

Eldridž je već ponovo se-deo na svom mestu, nepomičnog lica. Skijev revolver os

tavio je na stolu, tamo gde jei pao. — Dobar trik, Kapriski —

reče mimo. — Ali još uveknedovoljno dobar za mene,znaš.

** *

Potražio sam pogledom Riči jeve oči, ali se on samo hla




dnokrvno smeškao kao da ga

sve to odlično zabavlja. Ose-tio sam kako se gnev i umorkoje sam skupio u toku oveduge noći skupljaju u menikao lava pred vulkansku erupciju.

— Mislim da je vreme danam neko objasni šta se ov-de zbiva — rekao sam, na što

se Ski još jednom histeričnonasmejao. Odbijajući Sepovupomoć podigao je stolicu i taško se sručio u nju, ne skidajući pogleda sa Eldridža.

— Bravo, Fic — rekao je. — Prava reč u pravo vreme...dakle, Riči?

— Nisi mi ni dao priliku

da objasnim otkuda Eldridžovde, Ski — reče Migulis mirno.

— Još nešto treba da namobjasniš, Riči. Gde je MiltŠefer?

— Žao mi je, Ski. To neznam. Ali znam da ću učiniti sve da ga pronađem, ako...

— Ako već nije mrtav? Tosi hteo da kažeš? — tiho dobaci Doreli.

Riči sleže ramenima. — Prokletstvo, momci, na

pali su svu šestoricu i nijedanod nas nije zadobio ni ogrebotinu! Zakon verovatnoće kaže da je jedan od nas morao

platiti za sve — a Milt je zbog onog prokletog đubreta

uvek bio slabiji od nas!

— Ti si već otpisao Milta,Riči? — U Sepovom glasu bilo je neočekivane gorčine.

— Ne, nisam ga otpisao!Rekao sam da ću učiniti sveda ga pronađem, živog ili mrtvog! Šta još hoćete od mene,do đavola?

Eldridž se samo malo po-

merio na svom mestu i svismo se okrenuli prema njemu.Čudno, zar ne?I meni se u tom trenutku

to učinilo čudnim i mislim dasam tada shvatio da postojeljudi koji čak mnogo bolje iod Riči ja Migulisa umeju daprivuku pažnju na sebe.

— Pre toga moramo neštoda raščistimo među nama —rekao je sa hladnim osmehomna licu. — Kapriski očigledno sumnja da je u ovoj prostoriji izdajica, a malopređas-nji napad pokazuje kako misli da sam to ja. Nećemo nikuda stići dok se to ne obja

sni, ljudi... — To i još ponešto — promrmljao sam, jer mi je napamet palo da se Ski neobično ponaša još od trenutka kada sam mu pokazao onu šestog raku zvezdu.

Ali, kakve to veze možeimati sa Eldridžom koji čak

nije ni bio u blizini?Nije bio?



Pony West — Borilačke veštine Ž9 37

A ko mi, do đavola, garan-

tuje da nije bio? Zar Riči maločas nije pomenuo da ga jemorao prilično dugo čekati?Gde?

I zašto? — Da, to i još ponešto —

osmehnuo mi se Eldridž, kli-mnuvši glavom. — Vi se ve-rovatno svi pitate zbog čega

je Migulis pozvao upravo mene da vam pomognem u ovomobračunu? Objašnjenje je veoma jednostavno: ja sam trenutno najbolji stručnjak zaorijentalno oružje i orijentalne načine borbe kojeg možete naći na Zapadnoj obali.

Ako je i lagao, lagao je sa

savršenom mirnoćom. Zagledali smo se, svi sem Marlene,koja je gledala u Eldridža kaoda je on kockarski automatiz kojeg će svakog trenutkapoteći gomila zvečećih dolara. ..

— Da, tako je — potvrdio je Riči, osmehujući se. — S

obzirom da sam odmah shvatio s kakvim protivnicimaimamo posla, pohitao sam dadoznam sve što se o njimamože doznati. Malo sam seraspitao i otkrio da je LesliEldridž čovek kakav mi jepotreban. Ako još nešto sumnjate, mogu vam reći još

da me je s njim upoznao Ta-basko Pit...

Klimnuo sam glavom. To je

zaista već menjalo stvar, jersvi smo poznavali Tabasko Pita, jednog od onih momakakoje bismo uvek sa oduševljenjem primili među »Dijamante«. Samo kada bi on po-želeo da nam se pridruži.

Prisećao sam se nejasno nekih priča u vezi s njim, da u

poslednje vreme sarađuje sanekim tajanstvenim tipom ko ji se zakleo da će uništiti or-ganizovani zločin na Zapadnoj obali. Nisam verovao uta govorkanja, jer je Pit imaoglavu na pravom mestu i nikada se ne bi udružio sa budalom koja sanja o tako ša

šavom i neostvarljivom cilju.A opet, nekoliko krupnihbosova podzemlja nestalo jesa scene u poslednje dve ilitri godine i prekinulo se nekoliko debelih lanaca kojima

je droga sa juga stizala uSan Francisko...

— Hmmm... da nije možda

Eldridž...?Stručnjak za orijentalno oružje, dakle? To se moglo lakoproveriti!

Izvukao sam onu šestokra-ku zvezdicu iz džepa i bacio

je na sto pred Eldridža. — Šta je ovo, mister?Ako sam očekivao neku re

akciju, morao sam priznatida je ona izostala. Eldridž je



38 Pony West — Borilačke vestine 29

mimo pružio ruku, dohvatiozvezdu i obrnuo je među prstima.

— Šuriken — rekao je saosmehom na licu. — Priličnoretko oružje sa ove straneokeana. Gde si ga našao, Fic?

— U srcu tipa koji je pokušao da me ohladi pomoćuduvaljke sa otrovnim strelica

ma. — Čudno — reče on. — Tonije oružje tipično za Indiju...

— Nego? — Japan, Fic. Legenda ka

že da su šurikeni bili omiljeno oružje japanskih ninđa,a...

— Legenda! — prezrivo fr-

knu Ski. — Do đavola, Eld-ridž, mi nismo deca! — Upravo sam to hteo da

kažem — dovrši Eldridž svo ju rečenicu. — Da, moja istraživanja to potvrđuju kaočinjenicu: ninđe jesu postojale i jesu se služile šurikeni-ma, pored drugog oružja...

— Katana, na primer —dobaci Ski. — Oni lepi, dugisamurajski mačevi, je li tako,Eldridž? — Da, tako je. — Mene zanima nešto dru

go — rekoh. — Ko se i danassluži tim oružjem?

Na Eldridžovom licu zablista osmeh.

— Prilično nepotrebno pita

nje, Fic — reče. — Pa nekininđa, naravno. Ko bi drugi? — Ha!Bio je to jedini Poljakov

komentar, ali je izraz njegovog lica govorio mnogo višenego da je sto puta izgovorio»Jesam li vam rekao?«

Sepove oči gorele su novim

plamenom i ja sam znao daon misli na prizor zatečen uMiltovoj straćari.

Sada se nagnuo napred, fiksirajući Eldridža.

— Les... — reče.I Eldridž nije skidao pog

led sa njega. Osetio sam kako u vazduhu naglo raste na

petost. — Šta želiš da znaš, Klo-ver?

— Da li si t i... ninđa? — Ne, Klover. Nisam ninđa. — Ha! — ponovi Poljak

još jednom, ali je utisak pokvarilo glasno štucanje kojemu se otelo.

Riči je ovoga puta moraoda ustane i priđe stolu kakobi privukao pažnju svih, toliko je iznenada Eldridž zagospodario situacijom. Još jednomsam kradom pogledao Marle-nu i opsovao u sebi.

»Ako ona ikada ponovo uzme nekog muškarca«, pomis

lio sam, »onda će to biti ovajprokleti Eldridž!«




— Ljudi, suviše smo vremena izgubili u praznim pričama

— reče Riči srdačno, širećiruke. — Pre svega, treba davidimo šta i kako dalje i zbog toga nam je Eldridž neophodan. Ski, nadam se da toshvataš ?

Poljak natmureno klimnuglavom, ali se po njegovom li

cu nije moglo videti šta misli.

Kao i obično... — Mislite li da je vreme —

reče Eldridž sa očaravajućimosmehom — da i ja konačnodoznam kako je čitava ovapriča započela?

— Jeste — uzdahnu Doreli.

— Riči, ti si na redu. Do đavola, sve je i bilo tvoja šašava zamisao!

Migulis klimnu glavom, okrećući se Marleni.

— Mala, mislim da je sadakafa definitivno na devnomredu. Viski je dobra stvar, alitreba imati mere, do đavola!Hajde, da popijemo kafu imalo se sredimo...

Iscerio sam se, jer sam znaokoliko će uživanja Riči unetiu tu svoju priču. Istina, ona je to potpuno i zasluživala:slične avanture, koliko znam,beli čovek nije doživeo valj

da još negde od petnaestogili šesnaestog veka.

— Pa, evo — poče Riči —to je počelo otprilike ovako:moji momci i ja ratovali smopo Vijetnamu i jednog dana...

Ne znam zaista šta se predogodilo; Eldridžov skok, mo

ja psovka ili Marlenin vrisakiz kuhinje gde je nestala danam pripremi kafu.

Ako je i postojao neki vre

menski interval između ta tridogađaja, on se mogao meri-ti samo stotim delovima sekunde, iako mi se ipak čini da

je Eldridž već bio na nogamakada je moja psovka odjeknula u tišini s kojom smo očekivali Ričijevu priču.

Što se mene tiče, znam za

što sam opsovao i pretpostavljao sam zbog čega je i de-vojka vrisnula. Na prozorusam ugledao jedno od onihtamnoputih lica oštrih crtakoje će me još godinama progoniti u ružnim snovima; nešto slično verovatno je i Mar-lena ugledala na prozoru ku

hinje. ..Ipak, nikada mi neće biti jasno zašto je Eldridž reago-vao tako munjevito kada jesedeo leđima okrenut prozoru?

*

* *

— Dole! — zaurlao je Eldridž i nas poterica smo ga



40

munjevito poslušali. Refleksi

su nas još uvek služili; najzad, niko ne može preživetičetiri godine vijetnamskog pakla ako dopusti sebi luksuzda predugo razmišlja o takorazumnoj komandi.

Pažnja mi je bila skoncen-trisana na prozor čije je okno upravo počelo da se ras

pada udareno kratkom, debelom cevi puške kakvu nikadanisam video, ali sam ipak kra jičkom oka ispratio gotovoneverovatni Eldridžov skokkoji kao da je prkosio zakonu gravitacije. Kao munja jepreleteo sto i jednim dugimkorakom se stvorio na ulazu

u kuhinju, gde mi se izgubioiz vida.

Pucanj koji je odatle odjeknuo gotovo se stopio sa pucnjem na našem prozoru. Malu prostoriju ispunio je oblak dima, jer smo i mi iznutra prašili iz svojih topova,tako da su i stakla i zavese

sa prozora bukvalno nestali utoj kiši olova.

— Marlena! — zaurlao jeDoreli iz svog ugla. — Marlena!

Krenuo sam prema kuhinji,vukući se po podu, ali je jedan metak rascepio tablu stola nada mnom i ja sam se

opet priljubio uz tepih. Momci obrijanih glava ovoga pu


ta koristili su tešku artiljeri

ju, shvativši očigledno da njihovo tradicionalno oružje ni

je toliko efikasno kao nekada. ..

— U redu je! — dopre Eldridžov glas iz dima. — Marlena je u redu, momci! Ostanite gde ste! Migulis, pazi lineko na vrata?

Pucnjava je prestala isto onako naglo kako je i započela,tako da sam jasno čuo Riči-

jevu psovku. — Bade! — prosikta on. —

Ulazna vrata! — Ne mogu...Dorelijev glas jedva se čuo.

Ski, koji je ležao pored nje

ga, reče nešto šapatom, ali nisam uspeo da razaberem šta.

Nije ni bilo potrebno. Neko je morao biti ranjen od svegonog metala koji je lebdeounaokolo!

Otkotrljao sam se nekolikokoraka unazad, prema vratima malog hola. Momci sa po

žarnih stepenica su mi, i neznajući, učinili uslugu; vrataod lake iverice raspala su sepod njihovim hicima, tako dase nisam morao truditi da ihotvaram.

Hol je bio tih i prazan. Saulaznih vrata nije dopirao nikakav šum, ali sam ih ja ipak

pokrivao uperenom cevi pištolja. Ako neko krene na ta




vrata, učiniće to veoma brzo

i veoma odlučno, a ja sam že- l ea da ga zaustavim već prvim hicem... za svaki slučaj.

Sada sam već shvatio daimam posla sa fanaticima, aza takve tipove nije ništa daulete ovamo sa bombom ilipaketom eksploziva u rukama, ne obraćajući pažnju na

metke koji im raskidaju trbuh. ..

— Sep... — čuo se opetRičijev glas. — Pomeri se malo desno, do zida i drži prozor na oku... Ski, šta je saBadom?

— Loše je, Riči.Ovoga puta Polj akov glas

zvučao je potpuno razgovetno.Ništa lakše ne otrezni čovekaod malo barutnog dima u va-zduhu.

Ćuo sam kako Riči škrgu-će zubima, ali se nisam okrenuo.

I dobro sam učinio, jer suvrata u tom trenutku bukval

no odletela pred jurišam dvo jice tipova građenih kao gorile. Požalio sam u tom trenutku što u ruci nemam »kolt45« jer su meci iz »braunin-ga» suviše laki za takve grdosije, ali, kako kažu, ne vredižaliti za onim do čega se nemože doćd.

Ispalio sam šest hitaca brzinom koja je i mene samog

41

zadivila, ciljajući isključivo u

glavu. Vidite, srce nije takolako pogoditi, a tu dvojicugrmalja metak u grudi ili trbuh ne bi mogao zaustaviti umestu.

U svakom slučaju, nama tihici ne bi spasili život, jer jemoja slutnja bila prokleto ispravna!

— Dole! — zaurlao sam i jai pribio se licem uz pod, sle-đen od straha. U redu, zaustavio sam te tipove i omi su sekao dve vreće sručili na pod,ali...

Ali ta činjenica više nije mogla uticati na jednostavni ismrtonosni mehanizam koji

će za dve ili tri sekunde aktivirati eksplozivno punjenjeručnih bombi koje su čvrstostezali u mrtvim šakama!

— Fic! — zaurlao je Ričiiza mene. — Šta je bilo, Fic?

Sa svog mesta on nije mogao videti predsoblje, ali jemoj položaj na podu svaka

ko puno govorio i zato se ni ja nisam trudio da mu objašnjavam.

Nije bilo nijednog razlogaza to, boga mu! Pre nego štobih uspeo da mu ispričam osvemu, te dve bombe će eksplodirati, a onda više nikakvo objašnjenje neće ni biti

potrebno!Ne mogu vam reći koliko




je to trajalo. Dve, možda itri godine.

Ili se meni tako samo činilo. ..

Da sve nije u redu shvatiosam tek kada je iznad meneprošlo nešto što je podsećalona minijaturni vihor. Stisnuosam zube i naterao sebe daotvorim oči...

U redu, oči su mi ostale otvorene, ah sam tek posle desetak sekundi shvatio da sumi i usta otvorena. I trebalomi je mnogo truda da nekako sklopim vilice...

Eldridž je munjevitim pokretima istrgao one dve jabukeiz ruku mrtvih gorila i zavi

tlao ih napolje kroz razvalje-na vrata, a onda se prihio uzazid.

Eksplodirale su jednovreme-no, unoseći novi talas gorkogdima u prostoriju. Ali, to minije smetalo, Ne, gospodinemoj, mogao sam čak uživatiu tom smradu!

— Prokletstvo! — cedio jeneko sa strahopoštovanjem uglasu. Sep, čini mi se.

— Pazi na taj prozor, dođavola! — promuklo reče Riči. — Neće valjati ako dođuna pomisao da nam neki sličan poklon ubace i sa ove strane!

— Nema više nikoga, Riči...Bila je to Marlena, naslo

njena na vrata kuhinje u o-nom svom karakterističnompoložaju. Ista, potpuno istakao uvek, iako su joj moždasamo usne bile malo bleđe. To dete zaista ništa više nemože uplašiti

Riči se jednim skokom stvori kraj prozora i opreznoizviri na požarne stepenice.

— Jednog smo sredili —reče — ali... do đavola, učinilo mi se da ih je bilo više... bar trojica!

— Ostali su tamo — rečedevojka. Pokret glavom jasno

je govorio da treba pogledatiiza njenih leđa, u kuhinju.

Ustao sam, tek tada shvati

vši da sam još uvek ukočenod straha. Pogledao sam u El-dridža koji je stajao u holu,nagnut nad ona dva tela kojasu gotovo sasvim prekrila pod.Lice mu je bilo zamišljeno,ali mirno, kao da se samo pola minuta ranije nije igraosmrtonosnim igračkama.

Gurnuo sam pištolj za pojasi prišao Skiju koji je klečaokraj zgrčenog tela, pribijenoguza zid. Badovo lice imalo jezemljanu boju i meni je nešto hladno prošlo po leđima.Viđao sam takva lica, mnogonjih...

Psujući kroz zube Ski je ne

što petljao sa stolnjakom, većcrvenim od krvi, kao da želi




da ga ugura Badu u stomak.Ona jeza sa mojih leđa proširila se na čitavo telo; u ogromnoj otvorenoj rani iznadpojasa bilo je mesta za nekoliko takvih stolnjaka...

— Nemoj, Ski... — prošapta Bad ne otvarajući oči. — Ti me ubijaš, proklet bio!

— Moram zaustaviti krv! —

žurno reče Poljak. — Moramzaustaviti, Bade... moram zaustaviti krv!

Ruke su mu se tresle, a sanjih je kapala tamnocrvenatečnost. Progutao sam pljuvačku i položio mu ruku na rame.

— Ostavi, Ski — šapnuo

sam. — Tu nema pomoći... — Moram zaustaviti krv —ponovi on onim istim tonom.

Moram, Fic...Okrenuo sam se. Da smo

nekim čudom ovog trenutkamogli preneti Bada na hiruškiSto, opet mu ne bi bilo spasa, ali je Ski odbijao da po-

veruje u to...»Još jedan«, pomislio sam.

»Još jedan manje...«

— Idemoreče Elđridž.tlo kada se

odavdeNisam nidošun j ao

tihoprime-i stao

iza mene, zagledan u Badovtrbuh.

Klimnuo sam glavom. U daljini su se čule sirene polici

jskih automobila, a njihovodruštvo bilo je poslednje štosam u ovom trenutku želeo.

— Ne! — zaurla Ski. — Nemožemo ostaviti Bada!

— Bad je mrtav, Ski — re

če blago Riči. — Ništa višene možemo učiniti za njega...hajdemo!

— Ne, kučkini sinovi! Badnije mrtav... nije! Sačekaće-mo proklete policajce, oni ćega odvesti do bolnice... sasirenama, jesi li čuo, Bad, momče? Bićeš tamo za pet mi

nuta, videćeš... a biće sve uredu!Nisam video taj udarac. Ni

je ga video ni Ski, a njemu je bio namenjen...

Eldridž ga je prihvatio kaolutku i prosto dodao Ričiju iSepu koji su mu pritrčali upomoć.

— Idemo — reče zapoved-ničkim tonom. — Brzo... Mo

ja kola su dole, sa mnom ćeMigulis, Kapriski i ti, Marle-na. Vas dvojica kolima kojima ste stigli!

Izjurili smo kao bez glaveiz te kućice koja je nekadabila tako prijatna. Ćak ni Ma-t lena nije rekla ni reči, iakoznam da ie volela to mesto.



44 Pony West Borilačke veštine 29

Nismo imali želje za razgo

vore sa policijom, jer svakiod nas već je negde u arhiviimao uredni mali dosije. Ništa posebno, zaista, ali sasvimdovoljno da nas nedelju danasaslušavaju i odugovlače pokušaje da se izvučemo uz pomoćkaucije. Pod uslovom da negde nađemo lovu za tu kau

ciju.Sep je bez reči najpre do

grabio svoju sačmaru čim jeseo u »starog dečka« Na licumu se videlo koliko žali što

je nije imao uz sebe kada jeona pucnjava počela.

— Fic? — Kaži, Sep. — Stisnutih

zuba pritiskao sam papuču gasa, nastojeći da ne izgubim izvida blistavi novi »bjuik« ko

ji je Eldridž ispred mene gonio kao da pod haubom krijeraketni motor.

— Nisi stigao da zaviriš ukuhinju?

— Ne ja. Zašto? — Tamo su tri mrtva tipa.

Tiho sam zviznuo, ali nisamosetio ništa naročito. Učenidoktori imaju ime za to: zamor od borbe, ili tako nekako. Prosto rečeno, kad vidišdesetak raskomadanih leševakoji se kupaju u sopstvenojkrvi, jednostavno otupiš i sveti je svejedno.

Pa čak i kada jedno od tih

tela pripada tvom najboljemdrugaru. Odbrambend mehanizam, naravno; ako dopustišsvojim osećanjima da te savladaju, ti si gotov već u prvoj narednoj borbi, ako te pretoga ne strpaju u ludnicu.

— Eldridž ih je ubio —produži Sep.

— Znam. Sem ako ih Marle-na nije izbola ražnjem za piliće. ..

Nije se nasmejao. Nije nibilo smešno.

— Ne zanima te kako, Fic? — Ne naročito. Zar je važ

no kako si umro? — Golim rukama, Fic.

Dopustio sam sebi luksuzda ga na kratko pogledam,skrećući oči sa »bjuika« koji

je bio već stotinak jardi ispred »starog dečka«. Bilo je,srećom, još rano i po ulicama se kretalo medo vozila,inače...

— Pa? — Tri tipa, Fic. Golim ru

kama. Za nekih pet ili šest sekundi.

— Zapali mi cigaretu, Sep...Užasno sam želeo tu cigare

tu, iako su mi usta bila su-va kao barut. Sep je nespretno otvarao novo paklo, nespretno i užasno sporo, a jasam žudeo da ispunim plućatoplim dimom.




— Daj jednom tu cigaretu,do đavola!

Nasmejao se. Gurnuo mi jeu otvorena usta tek kada jenajpre sam povukao dobardim. — Dakle, Fic? — Šta hoćeš da ti kažem?

— progunđao sam ne pušta jući cigaretu iz usta. — Da jemomak fenomen? U redu, jeste fenomen. Trebalo je da vidiš ono sa bombama.

Stresao se. — Ja mislim da je Ski u

pravu — reče, pošto je nekoliko trenutaka ozbiljno razmišljao. U međuvremenu »staridečko« je punom brzinom za-

jezdio obalskim putem na či jem se drugom kraju nalaziSan Mateo. Nisam znao štatražimo u San Mateu, ali mi

je taj put potpuno odgovarao; bilo je važno načiniti štoviše milja između moje dra-gocene kože i Indijanaca obrijanih glava.

— U čemu je to Ski, u pravu, do đavola?

— Taj Eldridž je — ninđa! — Jok — odmahnuo sam

glavom. — Ski je budala, ani ti nisi ništa pametniji odnjega. Samo Japanci mogu daPostanu ninđe, a taj tip imaveze sa Japnom koliko i tii ja!

—- Kako onda objašnjavaš

45

onaj šuriken? I oružje kojimsu bili isečeni oni u Milto-vom stanu?

— Ja nisam rekao da ni jedan ninđa ne učestvuje u ovojigri, mladiću. Rekao sam samo da Eldridž nije ninđa...

— A ko je onda? I otkudaon ovde?

— Imam teoriju o tome —rekoh. I imao sam je. Plodvrlo ozbiljnog i dubokog razmišljanja koje je trajlo, pa-aa... čitavih minut i po.

I Sep se nasmejao. — Ta tvoja teorija ne vre-

di ni pišljivog boba, kladimS6. . .

— Može biti. Ali je najbolja koju imam, Sep.

Uzdahnuo je i zavalio se usedište, ali onu sačmaru ni

je ispuštao iz šake, iako smose već davno uverili da nasniko ne sledi.

— Da čujem?Na otvorenom putu smeo

sam dopustiti sebi da jednuruku sklonim sa volana kakobih izbacio cigaretu kroz prozor. Otezao sam taj posao koliko god sam mogao, jer nisam znao odakle da počnem.

Sep se zlobno cerio, takoda bih mu najradije pesnicomslupao onaj odvratni nos. Uzdržao sam se. Prokletstvo, izdana u dan imam sve manjeprijatelja i moram pažljivo




postupati sa ovima koji su

mi ostali. — Eldridž jeste ono što i

tvrdi da jeste: poznavalac ori jentalnih borilačkih veština;njegova brzina i okretnost toi dokazuju, Sep. Ninđa je neko drugi, ne on...

— Ko?-— Ne znam, ali znam ka

ko se pojavio. Naši prijateljisu ga angažovaii.

— Indijanci? — Da, baš oni. Možda zato

što još uvek ne poznaju dobro ovaj grad i naše običaje.

Mahnuo je glavom. — Lupaš, Fic. Zbog čega se

on onda okrenuo protiv njih?

— Nanjušio je plen, etozašto. A ta stvarčica vredimnogo više od love koju sumu oni mogli ponuditi, zarne?

— Svejedno. Nije moraoubijati one koji napadaju nasda bi se dokopao plena.

— Je li? — Sada sam se ja

zlobno cerio, nimalo se nestiideći svojih osećanja. — Ako će mu reći gde je našemalo blago? Naši prijateljiobrijanih lobanja? Pa ni onito ne znaju, zar ne! Potrebnismo mi da bismo tu tajnuodali. Mi, Sep!

Počešao se po glavi kunda

kom puške. — Hm... sad zvuči malo

uverljivije. Samo... otkuda ni

nđa u ovom prokletom gradu,Fic?

— To je lako! — isceriosam se. — Odavno se pričada u poslednje vreme nekimomci umiru na prilično neobičan način. Sve je to njegovo delo, Sep. Neko ga jeuvezao iz Japana da obavi ne

koliko prljavih poslova, vero-vatno. Momku se ovde očigledno svidelo, jer su usluge ko

je nudi u ovom kraju svetamnogo traženi je nego u Japanu. A bolje se i plaćaju, a?

Ćutao sam, s mukom seuzdržavajući da ga ne upitamšta sad misli o mojoj teori

ji. Čudno, sada, kada sam sveto ispričao Sepu, počeo sampomalo i sam da verujem unju.

Uostalom, bolju od te zamisli nisam imao... bar za sada.

I Sep Je ćutao, ali se lepovidelo kako mu pod onom

proređenom plavom kosommozak užurbano radi. Pustiosam ga da mozga, posvetivšise vožnji, jer smo skrenulimalo na istok, vijugavim i uskim putem koji se provlačioizmeđu brda u pravcu onogoblaka dima koji uvek lebdinad zalivom San Franciska.

— Hej! — dreknu iznenadaSep. — Gde je »bjuik«?




Nagazio sam kočnicu svom

snagom ii »stari dečko« se zaustavio, posle nekoliko uzaludnih pokušaja da nas jogunasto baci niz liticu pod kojomse plavila voda zaliva. Zatrep-tao sam očima, ali to nije pomoglo.

Put preda mnom je i dalje mirno vijugao duž obale.

Potpuno prazan. — Da nisu...? — promuklo

zausti Sep. Znao sam šta misli: prokleto je lako ovde izgubiti kontrolu nad vozilom iskrenuti niiz liticu. Naročitokada si za volanom jakih ibrzih kola.

— Nisu.

Rekao sam to tiho, ne dopuštajući da mi se u glasuprimeti iznenađenj e. Eldridž

je iznenada izbio iz grmlja samoje leve strane i mahnuorukom.

— Pređi na zadnje sedište — reče, otvarajući moja vrata.

— Zašto? — Uprkos tompitanju, moji mišići su većslušali komandu tog glasa ko ji nije trpeo otpor.

I video sam. Tom stazom, skrivenom na

Početku gustim elastičnim gr

mi j em koje nas je jedva propustilo, smeo bih da prođem

samo pešice, samo usred da

na i samo potpuno trezan.Eldridž je mirno vozio, kao

da ne obraća pažnju na to štočitava desna strana »starogdečka« neprestano visi nadponorom dubokim stotiinakstopa.

Ponovo sam poželeo cigaretu, ali nisam smeo ni da sepomerim kako ne bih poremetio ravnotežu vozila. Sep jena svom mestu sedeo kao me-ksikanski svetac i viidelo sekako se ne usuđuje ni da diše. Niz vrat su mu se slivalesitne kapi znoja i nestajalepod prljavim okovratnikom

košulje.Srećom to nije trajalo dugo, jer staza nije bila duža odtri stotine jardi, iako se neprestano spuštala prema površini zaliva. Iza jedne blagekrivine ukazao se oveći zara-vnjenii prostor na kojem jeveć stajao Eldridžov bjuik.

Prema obali ta zaravan je bila zaštićena istim onim gustim i trnovitim žbunjem, tako da sa vode niko svakakone bi mogao primetiti kućicuzgurenu pod strmom liticomiznad naših glava.

— Savršeno skrovište — reče Sep, nastojeći da mu glas

zvuči mirno. — Kako si pronašao ovo mesto, ortak?




— Tražio sam. — Eldridž

sleže ramenima, zaustavljajući »starog dečka« pored svo jih kola. — Hajdemo unutra — dodade. — Vaši prijateljisu već tamo...

Sa niskog trema ulazilo sedirektno u ogromni salon či

ji su prozori bili okrenuti za-livu, propuštajući toplu sve-

tlost filtriranu kroz sve onožbunje. Prijatno mesto, mestokoje mami udobnošću i ose-ćanjem da si daleko od onog

davog i opasnog sveta na

„i si navikao.Zastao sam na vratima kao

ukopan d okrenuo se Eldridžu. — Do đavola, šta...?

— Pst! — tiho je rekao on. — Spavaju, Fic. Nemoj ih buditi, potreban im je odmor.Kao i tebi. I Sepu. Iza vas je

jedna naporna noć. Svi vi zaslužili ste da se odmorite. O-naj kauč tamo, Fic... lezi iodmori se.

Baš to sam i uradio. Legao,

sklopio oči i zaspao...

** *

Zašto?Veoma dobro pitanje, zais

ta. Samo pomalo zakasnelo...Čudite se zašto? Zato što

sam ga sam sebi postavio tekšest sati kasnije.

Tačno šest sati kasnije ka

da sam se konačno prenuo izsna, osećajući se kao preporođen.

Moji prijatelji spavali suoko mene, svi mirnim i dubokim snom, mirnih i opuštenihlica. Naravno, najviše sam sezadržao posmatrajući Marlenui kako se one savršene grudi

kreću pod lakom haljinom.Zašto?U redu, jesmo bili umorni

i iza nas jeste ostala jednanaporna noć, ali...

Znao sam odgovor, ali mise on nimalo nije dopadao.

Hipnoza. Taj Eldridž je znao svoj

posao, jer bukvalno ništa nisam shvatio sve do ovog trenutka. Samo nekoliko reči,pogled na udobni kauč i ostale koji već hrču po ležaji-ma i foteljama — i gotovo!Vaš vemi Ficroj Devenportspava kao malo dete!

Oprezno sam spustio noge

na pod i opipao bok da vidimda li mi je artiljerija pri ruci. Osećao sam se mnogo bolje kada sam pregledao moj»brauning« i vratio ga podpojas.

Za svaki slučaj. Iako je odraz sunca sa površine zalivabojio zidove salona i udobni

starinski nameštaj umirujućimtonovima i niotkuda nije do-




pjrao baš nikakav šum, sem

jednoličnog zujanja pčela satravnjaka. Jedino moje čulo mirisa ni

je htelo da se pomeri sa tomslikom opšte tišine. Ne zametani mu, jer je odnekud dopirao zamamni miris svežeKflfc« • *

Nos me je odveo savršenom

preciznošću do kuhinje u ko ju se stizalo kratkim hodnikom. Zakucao sam na vrata,iako su bila poluotvorena.

— Samo napred! — rekao je neko vrlo prijatnim, toplimglasom. — Dobro jutro! — rekao

sam. I dobro je što sam to

rekao odmah, pre nego štosam je bolje pogledao, inačebi me posle toga jezik izdao.

Bila je...U stvari, ne , znam odakle

da počnem. Najlepši mali paket ženstvenosti koji se može

Spakovati u pet stopa i mož-a dva palca, a da sve bude

na svom mestu i uz to još iizvanredno privlačno. Zabacila

Je pramen crne kose sa malotosih očiju i nasmešila mi se. — Dobar dan! — naglasila

je. — Dugo si spavao, Fic ...Da, tek tako. »Dugo si spa

vao, Fic«. Kao da se poznajemo stotinu godina, a ne pet

naestak sekundi.Skliznuo sam do najbliže

stolice, nastojeći da otrgnem

pogled sa vitkog tela u mini-haljini. Časak kasnije predamnom se stvorila ogromna šo-lja iz koje je dopirao onajzamamni miris koji me je idovukao ovamo.

— Šećera? Mleka?Odmahnuo sam glavom, pa

leći cigaretu. Još uvek nisam

uspevao da razvežem onaj prokleti čvor na jeziku.

— Tako je najbolje — prela je ona dalje kao da ne pri-mećuje koliko sam zbunjen.

— Jaka crna kafa, to je onopravo. Inače, moje ime je Su-miko, Fic.

— Ovaj... Eldridž ti je . ..?

— Nismo venčani, ako jeto ono što želiš da pitaš, Fic! — rekla je i glasno se nasmejala. — Recimo, prijatelji ko ji se vole...

Otpio sam gutljaj divne ka-fe i odlučio da doznam neštoviše o tom tajanstvenom tipu.

— Sumiko... ko je on? — Ko je Lesli? — Oči su joj bile duboke i malo tužne. — Bojim se da ćeš moratinjega da pitaš, Fic...

Shvatio sam, ali se još nisam predavao.

— Koliko će još spavatimoji prijatelji?

— To je individualno — rekla je, sedajući ispred mene




sa soljom među divnim, vit

kim prstima. — Unapred sene zna... zavisi od psihičkogstanja, stvarne fizičke zamo-renosti, konstitucije...

— Hipnoza? — Hipnoza — klimnula je

glavom. — Mnogo zdravije odsvih mogućih sredstava zaspavanje, znaš...

— Gde je to Eldridž nau-V • ^

cio?Nasmejala se. Kao zvuk

onih srebrnih zvona koja postoje još samo u bajkama.

— Uzalud ti trud, Fic. Odmene nećeš ništa doznati.

— Izvini, Sumiko.Samo se osmehnula još je

dnom, pomalo tužno, kao dazaista žali što mi ne može ništa reći.

Trgao sam se, jer se jednasenka pojavila kraj mene. Eldridž se spustio na stolicu ipozdravio me osmehom.

Nikada mi neće biti jasnokako uspeva da tako nečujno

nosi ono svoje krupno telo,do đavola!

— Kako se osećaš, Fic? —upitao je.

— Kao nov. — To je dobro.Vrlo brzo sam naučio da

taj lepotan ništa ne govoritek tako, razgovora radi.

— Nešto se sprema? — Aha. — Lice mu je bilo

zamišljeno. — Sumiko, daj

nam da jedemo, uskoro krećemo. .. — Samo ti i ja? A ostali? — Nisu nam potrebni, Fic.

Ovo je posao za dva čoveka.Kao nekom čarolijom pre

da mnom se stvorio biftek izsnova, upravo onakav kakavnajviše volim. I pivo, sveže,

ledeno pivo, od one vrste ko ja najbolje ide sa sočnim biftekom.

Tek pedesetak zalogaja kasnije shvatio sam da se nanjegovom tanjiru nalazi samogomila nekakvog zeleniša ko

ji je sa očiglednim uživanjem jeo. I malo pirinča.

Razrogačio sam oči. I on iSumiko su se nasmejali izrazu mog lica.

— To nije obrok za belogčoveka, do đavola! — rekaosam. Nimalo slučajno. — Tikao da si odrastao u Kini...ili Japanu, Eldridž — dodaosam.

— Baš si tvrdoglav — uzdahnu Eldridž. — Uporno nastojiš da doznaš nešto više omeni, zar ne, Fic?

— U redu, pokušavam. Štaima lošeg u tome?

Pogledao me je oštro. Pivoi biftek iznenada su izgubiliukus.

— Fic... ti imaš dobro mišljenje o sebi? I onim ljudi-



Panu Wesi — Borilačke veštine 29 51

nu<

» a koji sada spavaju u salo- to bio važan simbol vere i mo

žda jedina vredna stvar kojusu ikada imali u životu. Zbogobičnih ljudi, Fic!

Zinuo sam. Boga mu, nikada nisam tako razmišljao otoj stvari. A i zašto bih?

— Ne znam — ——

Čudno pitanje? Prokletstvo,zar ima ljudi koji misle lošeo sebi i svojim najbližim pri

jateljima?Sta to treba da znaci?

Ti, dakle, ne vidiš ništaloše u vašem »velikom poslu«,Fic?

Nasmejao sam se. Nije tobio prvi ubica koja voli damorališe, do đavola; sreo san"već mnogo takvih. Ipak...

— Ne. Ne vidim ništa loše. Ta prokleta stvar tamo u onojdžungli ničemu nije služila.

A čemu služi sada? — U redu, ni sada ne služi

ničemu, ali da smo uspeli da je zadržimo, m i... — Šta biste učinili? Oboga

ti! biste se? Razbacivali lo-vu na sve strane ili se po-

u miran život i živeliod uspomena i kamata, Fic?

dobro znaš da niko odvas nije takav... sem možda

lsa.Ričija? Do đavola, čove-

, pa on je najgori među na-ia. On je prvi kome je ta

operacija pala na pamet! — Tačno. Samo što to ni

ste smeli da učinite.Zbog obrijanih glava?

Prokletstvo, ne plašim se njih!

Ne zbog njih, Fic. Zbogonih drugih, onih kojima je

koliko ti poznaješ taj deo

sveta, Eldridž. Ali ja sam ta

mo bio! I tvrdim da ono što.no mi učinili nije ni poboljšalo ni pogoršalo život timmajmunima iz džungle! Prokletstvo, pa oni nisu ni znališta se krije pod tim omotačem od prljave gline!

— Ljudi, Fic. Nemoj ih zvati majmunima.

To je rekla Sumiko. Veomatiho is nekom tugom u glasu. Tuga nikada ne stoji dobro zdognim devojkama, ali,vremena za devojke, pa čakdo đavola, nisam sada imaoni zgodne.

— Ti zaista misliš da njima nije bilo stalo do tog ki

pa od gline, Fic? Varaš se.Odgurnuo sam tanjir, jer je

biftek sada već zaista potpuno izgubio ukus. Zavalio samse u stolici i zapalio cigaretu.Ovaj razgovor sve manje mise dopadao.

— U redu — rekoh. — Ovone vodi ničemu. Recimo da

smo učinili nešto loše kadasmo digli taj kip ... recimo




da je tim... ljudima iz džu

ngle jako stalo do njega...ali, do đavola, tu se više ništa ne može učiniti!

— Može, Fic. — Gledao me je mimo onim strašnim plavim očima. — Možemo učiniti sve da taj kip vratimo tamo gde mu je i mesto... uhram u kojem stoji više od

hiljadu godina!

** *

Cerio sam se u sebi doksmo se Eldridž i ja u njegovom »bjuiku« vozili onom smrtonosnom stazom, jer mi je

čitava priča iznenada postalamnogo jasnija.

Znao sam i zašto je odabraomene umesto Ričija, do đavola! Migulis bi ga naprosto poslao u pakao da mu je ispričao samo deseti deo onoga što

je rekao meni. Očigledno, ipored grube spoljašnjosti, ne

ki ljudi još uvek misle da uFicroju Devenportu postoji nešto nalik na srce...

A sada sam išao na sastanak sa ljudima kojima je pripadao glineni idol ukraden izhrama usred džungle, jednogod onih koje oko belog čove-ka nikada nije videlo. Takose tvrdi i ja verujem da jeistina: bolji dokaz od sveg

onog truda i love koje smo

uložili da bismo ga se dočepali nije mi potreban.Da li ste ikada pokušali da

ukradete predmet visok dvanaest stopa i težak gotovo čitavu tonu? Kada se nalazi ubespuću usred džungle, dobročuvan od gomile momaka obrijanih glava koji ne okleva-

ju da puste krv svakom uljezu?Niste, naravno. I ja sam to

pokušao samo jednom i stvarse na kraju loše završila...

Počelo je to u Sajgonu, dobro se sećam, kada su Ričijazbog operacije preneli na jednu privatnu kliniku. Taj In

dijanac je bio tamo, kao mladlekar, iako Riči nikada nijedoznao zašto je odabrao bašVijetnam za svoje prvo radno mesto.

Ja mislim da je bežao odnekoga. I Riči je odmah stekao utisak da momak živi upaklenom strahu. To se kas

nije i potvrdilo, jer je umrona strašan način.

Srećom po nas, Riči Migulis zatekao se u blizini. I većse osećao dovoljno dobro damu bar donekle pomogne. Ni

je stigao da mu spase život,istina, ali je bio tu kada jeovaj, u iznenadnom nastupuiskrenosti, odlučio da mu ispriča svoju priču...



pony West — Borilačke veštine 29 53

pripadao je jednoj od najs t a r i j i h verskih sekti u Indi

ji, sekti koja je vekovima kaonajveću tajnu čuvala svoj hram, podignut ko zna kada iod koga u džungli Hajderaba-da. Svešteničke porodice držale su u pokornosti sve ostale, ne ustručavajući se daobezbede sebi i svojima sveono najbolje što se moglouzeti u opštoj bedi. I tako jeto išlo, stotinama, možda svihhiljadu godina.

Ričijev prijatelj bio je prvi koji je uspeo da umaknestrašnim čuvarima hrama ko

j i su se od ostalih razlikova

li obrijanim glavama, oružjemii spremnošću da po kratkommstupku likvidiraju svakog

pokuša da se suprotastaviOTTeženom poretku. Momak)e kidnuo, ubivši dvojicu čuvara golim rukama, i nestao^ ljudskom mravinjaku Kal-foite do koje je pešačio goto-

Vp mesec dana, ne usuđujućisi da sedne na voz koji je tada prvi put i video.

Mislim, bio sam u Kalkuti,i ona zaista nije rajsko mesto,naročito za one stotine hiljada beskućnika koji noći provode po njenim pločnicima.

Svejedno, mladom Indijcu setako činilo, kada je uporediotaj život sa životom ljudi u

svom selu u kojem su vladale beda i užasne bolesti.

Da ne dužim, momak je, kozna kako, uspeo da završi medicinski fakultet, ali svoje selo nije zaboravio. I to mu sei osvetilo; obrijane glave sumu užle u trag i on je moraoda beži. Zaustavio se tek uSajgonu, mada je, ako menepitate, mogao naći i neko mnogo bolje mesto.

Ali su ga oni stigli i tamo inapali jedne noći, gotovo podprozorom Ričijeve sobe. Mi-gulis mi je pričao da se borbavodila u užasnoj tišini i da jezato zakasnio. Ne znam. Usvakom slučaju, kada je Ričishvatio da se nešto zbiva iiskočio kroz prozor, dvojicaobrijanih glava upravo su sespremali da dovrše mladića iosvete smrt svog saučesnikakoji je ležao pred njihovimnogama.

Migulis je, iako slab od ra

ne, slomio vratove obojici, prenego što su shvatili da je Indijcu stigla pomoć. Prekasno,naravno; ovaj je bio tako is-kasapljen da mu više nikakvatransfuzija nije mogla pomoći.

Šta ga je navelo da svojupriču ispriča skoro nepozna

tom belcu? Ne znam. Moždaželja da se osveti sveštenicimatog hrama? Ili zahvalnost je



54 Pony West — Borilačke vestirte 29

dinom koji je pokušao da mu

pomogne ?Bilo kako bilo, Riči, je za

nekoliko minuta doznao sve opoložaju hrama i kipu boginjeKali na počasnom mestu unjemu.

I još nešto...Da je oklop od gline, naša-

ran bojama, samo maska. Ida je pod njim kip od čistogzlata!

Najpre nismo verovali Riči- ju kada nam je ispričao tu ba jku. Gotovo tona čistog zlata,priznajte i sami da to zvučiprilično neverovatno.

Pitam se samo kako je sveto blago promaklo Englezimakoji imaju dobar nos za svešto vredi...

Svejedno, na kraju smo odlučili da pokupimo boginjuKali iz njenog hrama, jer jeRiči već imao spreman plan,plod svog onog ležanja na trbuhu u mekoj beloj postelji.

Kako smo to izveli?Mislim da bi se od naših doživljaja iz tog vremena mogaonapisati pravi pravcati roman,samo kada bi neko od nas i-mao talenta i vremena za takve gluposti. Što se mene tiče, najpre sam predložio dadezertiramo, ali su ostali po-

slušali Ričija. Do đavola, kadadignemo tu četvororuku boginju i podelimo je, postaćemo

poštovani ljudi, preko u Drža

vama, govorio je. Kome je potrebno da neprestano razmišlja o tome da li će mu polici

ja zazvoniti na vrata? Trebala nam je lova, gomila

love, samo za početak. To ni je bilo naročito teško, jer dotada niko u Vijetnamu nijebio opljačkao transport sa platama za vojsku i momci iz pratnje bili su neoprezni. Nikomse ništa nije degodilo, tada,iako priznajem da je jedan drski narednik dobio od menekundakom u lice kada je po-,kušao da potegne pištolj. Učinio sam to sa uživanjem; narednici su najmanje omiljen činu svakoj armiji...

U redu, sada smo imali lovu i na redu su bili brod i ma

jor. Brod kojim ćemo našplen prebaciti u Ameriku imajor da nam potpiše otpusnice iz armije kako bismo načastan način napustili tu prokletu zemlju.

Mogu vam reći da je majorbio malo skuplji od broda.Sve u svemu, kada smo te dvestvari nabavili, ostalo nam je

još svega pet-šest hiljada dolara.

A helikopter još uvek nismo imali...

»Prokletstvo«, rekao je Poljak, »bar u Vijetnamu imahelikoptera koliko hoćeš... i




jjiko nikada neće ni znati nji

hov tačan broj, ljudi!«Naravno, bio je u pravu imi smo jednog dana hladnokrvno digli helikopter sa samog uzletišta. Niko nije pri-metio, jer su svi u tom trenu-tto bili zauzeti traženjem zaklona, pošto su žuti, po starojnavici, iznenada zasuli čitavopodručj e raketama i minamafž minobacača od 120 milime-tara.

U redu, sada smo imali i he jednog lepog velikog

»Irokeza« koji prima osamliudi i može poneti gotovo to-

i po tereta na daljinu od

milja bez sletanja. Rasklopili smo ga i sakrili na našemIffiodu usidrenom na reci pre

;o što je iko shvatio da jeao. Gorivo nije bilo pro-

u to vreme na crnoj be-u Sajgonu benzin iz voj

nih rezervi mogao se dobiti jedva nešto skuplje nego preko,vl Državama. Još uvek ne znam da li je

ono đubre od vlasnika i kapetana broda, onaj Kokrejn, doprineo da ostanemo bez naše ljupke Kali. Međutim, dotog trenutka zaista mu ništanismo mogli zameriti; vemo

J* izvršavao sve naše instruk-

u krađi helikoptera donelo ko

ju godinu robije ...A onda je armija iznenadarešila da nas otpusti i mi smodobar deo preostale love utrošili na veličanstvenu pijanku u Sajgonu. Bilo bi sumnjivo da nismo tako učinili, naravno, čovek ne nosi lovu iz Vi jetnama kada se vraća kući.

Sasvim je dovoljno ako se

, , nimalo se ne uzbuđujućibi mu samo saučesništvo

vrati ziv i sa svim svojim vitalnim delovima...

Uzeli smo čak i putne naloge za transportni avion koji je sledećeg jutra leteo premaHavajima preko ostrva Vejk.I siti se ismejali što nas piloti još uvek čekaju, a mi već

plovimo lepim i toplim Južnimkineskim morem.

Čudno, ali nam nije bilo dosadno ria toj dugoj plovidbi,valjda zato što smo svi bilizaljubljeni u lepu Kali. Bilo

je dovoljno vremena da razradimo plan, iako sve to vremezaista nije bilo potrebno. Jednostavno, nismo znali gotovoništa o tom hramu i njegovimčuvarima, sem njegovog pravog položaja.

Imali smo prokleto mnogosreće i to smo odmah priznalisami sebi. IH su se momci obrijanih glava suviše opustili,

s obzirom da dugo, vrlo dugoniko nije ni pokušavao da upadne u njihovo područje.



p0ny West — Borilačke veštine 29 57

njegovo učešće u poslu platilismo osam somova!

Ea to je najkrivlji Riči Mi-naravno. Njegov plan

Je bio da mi iskrcamo u Ma-drasu i avionom vratimo uDržave. Nije mi se dopadalapomisao da Kali ostavimo samu u Miltovom društvu, ali

i nije voleo da menja svo- j t zamisli. I tako smo se mi

" , a Milta i Kokrejnaili na brodu. Milt se ja

vio dobrovoljno, naravno; pod«©lovom da mu obezbedimodovolj ne zalihe hašiša za tu

plovidbu...I to je bila naša druga ve

lika greška.

Šta se dogodilo? Ne znam.Kokrejn, njegovo staro ko

rito po imenu »Luiza« i kompletna posada nestali su beztraga. Milt Šefer se mesec dana kasnije pojavio u San Fra-ncisku, ali je trebalo još mesec dana da ga bar doneklevratimo svesti.

se secao mcega, semmožda prvih nekoliko danaplovidbe.

Poznali smo, naravon, štase događalo s njim pošto ga

jedan patrolni avion poku-iz gumenog čamca na sto-

milja od ostrva Vejk.. ; -O je nedelju dana u bo-«tfei na ostrvu, ne rekavši im

ni svoje ime. Nisu znali

šta bi s njim, pa su ga vratiliu San Francisko. Izgleda da

je zbrisao iz bolnice za veterane čim je shvatio da se nalazi u svom rodnom gradu. Nijese javljao nikom od nas, alismo ga mi našli...

Poverovali smo u njegovupriču i pomirili se s tim da

je naša lepotica na dnu oke-ana. '

Međutim crv sumnje nijepočeo da načinje naše za jedničko ubeđenje u to. Ostalo, u-glavnom, već znate. Momci ob-rijanih glava stigli su u SanFrancisko po svoju boginju,a Eldiidž me je vodio na razgovor sa ljudima koji su tvrdili da Kali pripada njima isamo njima...

A- J-

Promeškoljio sam se na se-dištu i Eldridž je pogledao umene.

— Nije mi jasno... — pro-gunđao sam.

— Šta to, Fic? — Kako su ti tipovi uopšte

otkrili da smo baš mi diglinjihovu boginju, boga mu? Nismo ostavili nikakvog traga,niko od nas nije se zadržao uIndiji duže od dvadeset četiričasa!



58 Pony West — Borilačke vestirte 29

— Ne znam kako je njima

to uspelo, ali znam kako bih ja postupio da sam tragao zavama, Fic. Trag uvek ostaje,pa čak i u vazduhu...

— U vazduhu? — Da, u vazduhu. Oni su

morali videti vaš helikopter,Fic; opisali su ga nekom stručnjaku i on im je rekao da

se radi o tipu letelice kakvukoristi američka armija u Vi jetnamu. A gde je ubijen čo-vek koji je izdao njihovu tajnu? Opet u Vijetnamu! Morali su shvatiti da je on nekomispričao tu priču pre nego što

je umro i onda su krenuli korak dalje. Kada su dobili od

govor ko je napustio Vijetnamubrzo po izlasku iz te bolnice,više nije bilo teško, zar ne?

Osetio sam kako mi po licuizbija ledeni znoj.

— Ko ti je to sve ispričao,Eldridž? Riči?

— Aha. — Prokleti brbljivac! — pla

nuo sam. — To se tebe nimalo ne tiče!

— O tome možemo razgovarati — nemarno je odvratio.

— Seim toga, Migulis pojmanema da mi je sve to uopšterekao.

Shvatio sam. Nije bilo teš

ko shvatiti. — Hipnoza?

— Da. Vrlo koristan trik, zar

ne? — Tek sada mi nije jasno,boga mu! Zbog čega si se u-mešao u ovu igru?

— Zanimalo me je kakvase to banda ubica obrijanihglava iznenada pojavila ovde,Fic. Migulis mi se obratio i jasam odmah naslutio da ima

neke veze sa njima. Ostalo, u-glavnom, znaš... — Uglavnom, a? Ko je ubio

onu dvojicu kod Milta Šefe-ra?

— Ninđa. — Otkuda on ovde?Vidite, moja lepa teorija već

je otišla do vraga! Kao što

sam rekao Eldridžu, tek sadami ništa nije bilo jasno!

— I to ćemo doznati, Fic.Sada je najvažnije da nekakootkrijemo šta se dogodilo sastatuom boginje Kali i vratimo je njenim pravim vlasnicima, ako je to moguće.

— Vratimo? Taman posla!

Osmehnuo se. — Nemoj misliti da će vaš

trud ostati nenagrađen, Fic.Pominje se lepa okrugla cifrakoju će isplatiti indijska vlada nalazaču te statue koja imadaleko veću umetničku i istori jsku vrednost od sveg zlataod kojeg je načinjena.

— Kako si to doznao, proklet bio?




Migulis nije jedini koji

zna da sam stručnjak za Ori-ient — slegao je ramenima.Izvesni ljudi stupili su u

vezu sa mnom. Mislim da jebolje da prihvatiš njihovu ponudu, jer prete da će čitavupriču dati novinarima. A ondačak i ako pronađete statuu,ništa ne biste mogli početi s

; niko ne bi imao hrab-

dašnju moć. A zato im je sta

tua Kali neophodna, kao štoznaš... — To se slaže —

i»sti da je otkupi. A policijabi vam neprestano bila natragu...

Ćutao sam, ali je moj mozak radio pod punim gasom.Bilo je logike u recima togtajanstvenog momka: Kali biireoma lako mogla postati »vru

*5a« roba kojoj niko ne bismeo ni da se približi. A ova-dobili bismo čistu, goto-

iru lovu, koju je mnogo lakšeeliti na određen broj de-

>va... — Šta se dogodilo tamo po

Ito je statua oteta, Eldridž? — Ono što se moralo do

goditi. Ljudi su se konačno pobunili protiv kaste čuvara hrama. S pravom, naravno, jernisu uspeli u onome što im

je bio jedini posao — da sa-iUvaju hram i statuu. Došlo

je do krvoprolića i vlada sePinešala da uspostavi red. SveItenici su nestali iz tog kraja,

ali su svakako odlučili da seOsvete i povrate svoju neka- porazgovarao; pod hipnozom,

sam. — To se slaže. Jedino... — Šta, Fic? — Riči je vođa »Dijamana

ta«, Eldridž. Trebalo je da onsada sedi pored tebe i ide napregovore sa Indijcima, a ne

ja!Osmehnuo se. — Migulis je već načinio pre

više grešaka u ovom poslu,Fic. Sem toga, suviše je tvrdoglav da bi tako lako odustao od bogatog plena. Kapri-ski i Klover jednostavno nemaju dovoljno inteligencije da

shvate sve implikacije ovogslučaja. Prema tome, ostao si jedino ti, Fic...

— Hvala na komplitentu —progunđao sam. — A šta je sMarlenom?

— Da, šta je s Marlenom,Fic. Sem toga, suviše je tvr-svemu tome ?

— Marlena? Do đavola, nesumnjaš valjda i u nju?

— A zašto da ne? Zato što je lepa? Ili što izigrava da jefrigidna?

Zinuo sam. — Misliš da ona glumi? Da

nisi...? — Ne, nisam — osmehnu

se. — Ali sam i s njom malo



60 Pony West Borilačke vestine 29

naravno. Ta žena voli muškar

ce i seks, Fic, i nemoj dozvoliti da te zavara! — A li... zašto? — Ne znam. Nisam imao

vremena za detaljno ispitivanje. Ali i ta gluma nešto govori, zar ne?

Prešao sam rukom prekočela. Da, taj hladnokrvni tip

morao je biti u pravu. Dopustio sam da me zavede onosavršeno telo i ledena učtivo-st s kojom se s nama ophodila. .. razlog je morao postojati za takvo ponašanje!

— Ti dakle misliš da MiltŠefer nije izdajica, Eldridž?

— Pazi, nisam rekao da je

Marlena ta, Fic! — Znam da nisi. Međutim,Šefer je bio u najpovoljnijojsituaciji da nas pređe!

— Tačno. Vrlo zgodno, zarne. Pogotovo kada se po gradu proneo glas da se Kokrejnponovo pojavio... ko vas jeo tome, obavestio, Fic?

— Marlena! — Tačno, Marlena. Ona senešto pre toga pojavila međuvama, je li tako?

— Aha... mesec, mesec ipo dana ranije. Sa Dorelijem.

— Znam.Sve što se u poslednje vre-

me dogodilo iznenada sam vi

deo u potpuno drugačijoj svetlosti nego do sada. I opsovao

u sebi. Zato što je morao doći ovaj potpuni stranac da minemilosrdno pokaže stvarnusliku ljudi sa kojima sam odrastao i živeo...

Zapalio sam cigaretu. Nekase taj Eldridž nosi do đavola!Moji prijatelji su moji prijatelji, »Dijamanti«. I neću ihse odreći, ma šta učinili!

Ne računajući, naravno, prokletog izdajicu. A njega ću rastrgnuti golim rukama kad jednom budem dobio čvrste dokaze!

— Kuda idemo? — rekaosam promuklo, jer je »bjuik«naglo skrenuo sa širokog au-to-puta prema izlazu za lučki

deo grada. — Naši gosti iz Indije izna jmili su jednu vilu na obali.Mnogo zgodnije od hotela zaposao koji su došli da obave.

Vila nije bila ništa naročito, iako se do pre možda pedeset godina nalazila u lepomkraju. Pre nego što se luka

proširila čak do ovog mesta,donoseći smrad nafte, otpadaka : truleži. Neki od ranijihvlasnika pokušao je da sve tozakloni visokim zidom, ali o-čigledno nije uspeo, sudeći postanju u kojem se zid sadanalazio. Najamnina očiglednonije mogla pokriti ni najmini-

malnije troškove održavanja.Zaustavili smo kola pred za




rđalom gvozdenom kapijom i

izašli, osvrćući se oko sebe. Udržanju osetiosam iznenadnu opreznost kada

je zastao i pogledao oko sebe.Šta se dogodilo — pro-

sam.Ne znam, ali...Osećaš opasnost, a?Nešto slično — kratko se

Slušaj, Fic...ma šta da se dogodilo, sačekaj je prvi reagujem. O kej?

¡Klimnuo sam glavom. Zaštone, do đavola? Tip je do-

kazao da ima bolje refleksemene i nisam imao ništa

protiv da ga pustim ispred se-na mesto gde će možda za

trenutak početi da zviždiolovo...gurnuo je kapiju i me-mačjim korakom krenuo

staze od šljunka kojikiša na mnogo mestasprala. Začudio sam se ka

sam shvatio da se čuje škrisamo pod mojim nogama,

e mi bilo jasno kako to 'eva da izvede na takvojozi.o ulaza u jednospratnu vi

lu staza je vodila između žbunja koje odavno nije videlo ba

banske makaze. Nekada pleito drveće sada je moglo

.; V*

samo osusene gra-

polomljene od vetra, cvetneduž zida ko zna kad su

nestale pred navalom koro

va.Kapci su bili spušteni, alisam ipak imao utisak da nasneko posmatra odozgo, držećinas na nišanu. Najradije bihzagrebao sa staze u varljivusigurnost žbunja, ali mi ponosnije dopuštao da takvo nešto učinim. Najzad, Eldridž je

mirno koračao ispred mene,iako je morao biti potpunosvestan opasnosti!

Nekim čudom, zvono na vratima je radilo. Čuo sam njegov promukli zvuk kada jeEldridž pritisnuo dugme.

— Izvolite, gospodo — rekao je tip u elegantnom crnom

odelu i sa širokim osmehomna licu, koji nam je otvoriovrata. Nije mi se dopao tajosmeh, nalik izrazu koji imaajkula pre nego što će vaszgrabiti za nogu. A možda toi nije imalo veze sa licem, većsa revolverom koji je držao uruci.

Mislim da bih i bez revolvera pogodio njegovo zanimanje.Profesionalni ubica, obično ihtako nazivaju u štampi. Posto

ji i drugo ime za njih, samošto ono nije za štampu...

Iscerio sam se u sebi, očekujući trenutak kada će gaEldridž jednim udarcem sre

diti i već likovao nad izrazomiznenađenja koje će dobiti to




glatko izbrijano, lupeško lice.Samo što Eldridž ni prstom

nije mrdnuo. Mirno je prošaopored oružja, kao da ga neprimećuje, i zastao u uskom,polumračnom holu, pretrpanom glomaznim nameštajem.Krenuo sam za njim i odmahshvatio zašto se moj prijateljtako miroljubivo ponaša; korak iza vrata stajao je još jedan tip, gotovo brat blizanacprvoga, sa pravim malim mitraljezom u rukama.

On nas je držao na nišanudok je prvi profesionalnom veštinom prepipao Eldridžovu imoju odeću. Zinuo sam kadsam shvatio da je ta budala

krenula potpuno nenaoružana.Naravno, ni moj »brauning«meni nije bio od mnogo velike koristi; pošto ga je veštimpokretom ispraznio, tip u crnom odelu i odbacio ga međusav ovaj krš na podu.

— Idemo — rekao je drugi,pokazujući svojim mitralje

zom naviše. — Ko je gore?Eldridž.

Doznaćeš vecSlegao sam ramenima i kre

nuo škripavim stepenicama zaEldridžom. Nisam se bojaooružja uperenog u moja leđa,

jer sam shvatio da ona dvoji

ca nisu nikakva imitacija re-volveraša, već pravi profesiona

lci. Govorili su samo ono što je trebalo da kažu i ni slova

više, prepuštajući sve ostaledetalje svom gazdi.

Gazda je sedeo u fotelji, jednom komadu nameštaja uprostoriji na spratu koji jezaista ličio na nešto. Jednomrukom je gladio takne crnebrčiće, a drugom prinosio ustima čašu u kojoj je tiho zveckao led. Tek kada smo ušlishvatio sam zašto ona dvojicanisu krenula za nama: sa gazdom je bio još jedan, takođesa kratkim, ružnim automatomu rukama.

— Ah — rekao je gazda pri jatnim glasom, iako mu u hla

dnim crnim očima nije bilonimalo dobrodošlice. — Našigosti su stigli...

— Zdravo, Benet rekao je Eldridž mimo. Ostao je dastoji tamo gde se zatekao, naizgled opušteno, ali sam ja unjegovom stavu naslućivao da

je spreman na sve.

Benet. Poznavao sam to ime.upita je Lorens Endru Benet, advokatpoznat po tome što za krupnu

vreme. lovu brani isključivo tipovesumnjivog morala koji imajuneke veze sa mafijom. I svojeusluge naplaćuje velikim bro

jem sitnih novčanica nepoznatog porekla, kojima nikakvi

poreznici sveta ne mogu ućiu trag. Da, Benet... ako je on




u ovom poslu, onda je to još

jedna komplikacija više... __ Ko si ti? — upitao je Benet. Videlo se da uživa u svo

joj., nadmoćnosti, iako mi seČinilo da ga je Eldridžova hla-dnokrvnost malo iznenadila.Verovatno je bio navikao dasvi drhte od straha pred njim,m nešto slično...

— Moje ime ti neće ništareći — slegao je Eldridž rametiima. — Gde su ljudi sa ko-

jima je trebalo ovde da se nađem? — U blizini — iscerio se

advokat. — Ti si, dakle, tajEldridž, a? Stručnjak za ori

jentalne borilačke veštine? Ka

ko ti izgleda, Spuk?Spuk, onaj iza njega, u od

vratnom prugastom odelu ko-k ie užasno odudaralo od hla-<Mh očiju, široko se nasrne- jao. Cev njegovog automatapomerila se prema Eldridžo-vom trbuhu.

Sreo sam mnogo takvih ti

pova do sada. Oni nalaze neko sadističko uživanje u drhtanju moćnog oružja u rukama i slici teških metaka kojeraskidaju trbuh nemoćne žrtve.

Pustite ga da nešto pokuša, gazda — rekao je otežući,^ izrazitim južnjačkim nagla-

sfe>m. — Samo neka nešto po.. baš me zanima šta ti

bedni trikovi mogu da učine

protiv dobrih olovnih metakasa čeličnom košuljicom! — Ima vremena za to, Sp

uk, ima vremena — umirio ga je Benet pokretom ruke. —Uveren sam da će naši noviprijatelji odmah shvatiti situaciju i da tako... radikalne mere neće biti potrebne. Zar ne,

Devenport?Promeškoljio sam se na me-stu, ali nisam ništa odgovorio.Benet je spadao u onu neveliku grupu ljudi koji mi postanu odvratni na prvi pogled,a posle toga sve odvratniji sasvakom izgovorenom reči. Akomi se samo ukaže prilika da

sklopim šape oko njegovog ne-govanog i namirisanog vrata,gangsteri po Zapadnoj obalimoraće da potraže novog branitelja...

— Šta hoćeš od nas, Benet? — upitao je Eldridž. Osetiosam kako napetost u vazduhuraste. Mislim da je i Spuk to

osetio; ma kako loše mišljenje imao o borilačkim vešti-nama, nije bio toliko glup daga se drži; prst mu je bio naokidaču, spreman da nas zaspe gomilom olova ako načinimo samo jedan pogrešan pokret...

Benet nije gledao u Eldrid-

ža već u mene. Onim hladnim,zmijskim pogledom koji ne




obećava ništa dobro.

— Želim da čujem gdeMilt Šefer, Devenporte.

je

V

Nasmejao sam se. Moždamalo preglasno, dopuštajućida mi se u smehu oseti izne

nadno olakšanje. Pa ovaj Be-net pojma nema šta se sve događa!

— Ne znam, Benet — rekaosam kada sam prestao da sesmejem. — Odavno ga nisamvideo. Šta će ti Šefer?

— Ne pravi se lud, Fic —rekao je strogo. — Vrlo dob

ro znaš šta će mi. On je jedini koji zna šta se dogodilosa »Luizom«!

Osećao sam se kao da me je neko lupio debelom daskom po glavi. Srećom, to ni je dugo trajalo. Možda zatošto sam preživeo već nekolikodobrih udaraca debelom das

kom po glavi. — Šefer! — dreknuo sam.

on radi za tebe, je li tako? — Otkud ti ta ideja? — is

cerio se Benet. — Ne, do đavola, ne radi za mene. Inačega ne bih tražio, zar ne?

— Kokrejn je radio za tebe. — To je rekao Eldridž i ja

sam se okrenuo prema njemuotvorenih usta.

— Da, tako je bilo — uzda

hnu Benet. — Nanjušio je odmah veliki plen u onom vašem poslu u Indiji, Devenport,ali nije imao dovoljno petljeda se sam nosi sa vama. Sklopio je ugovor sa mnom čim

je otkrio šta se krije ispodone šarene gline. Bili smo uneprestanoj radio-vezi sve dok

se brod nije našao u bliziniostrva Vejk, kada se veza iznenada prekinula. Najpre sampomislio da je »Luiza« nastradala u buri, ali se tada Šeferponovo pojavio u San Franci-sku...

— Tako je! — lupio samdlanom o dlan. — Milt je mu

dar momak! Provalio je Ko-krejna, obračunao se s njim injegovom posadom, a onda...

Zaćutao sam. Zašto su onda Miltu pronašli samog, učamcu za spasavanje, bez hrane i vode?

— Možda se i tako dogodilo — sleže Benet ramenima.

— Šefer je jedini koji nam tomože reći, zar ne? — Ne može. Ničeg se ne

seća... — Ti veruješ u tu bajku,

Fic? — Više nego ikada Benet me je podsećao na debelumačku koja zadovoljno prededržeći miša među šapama.

— Zašto da ne? — rekaosam izazivački. — Šefer mi ie



Pony Wesi — Borilačke veštine 29 65

Erijatelj, do đavola! I treba-

> je da vidiš kako je izgledaokada smo ga pokupili pošto je pobegao iz one proklete bolnice! — Jedino što mu je tamo

nedostajalo bila je droga —cinično se osmehnu Benet. —U redu, dosta je bilo brbljanja. Ja sam poslovan čovek,

tako bar tvrde... koliko? — Šta koliko?Moje pitanje bilo je suviš

no, naravno. Odmah sam shvatio šta Benet želi.

— Koliko tražiš za tu in-■ str-Žuri

formaciju, devenport?pljivo ponovi Benet.mi se, inače bih je mogao do

biti i potpuno besplatno... jeti tako, Spuk? — Mogli bismo stvar zavr

šiti i za nekoliko minuta, gazda. — Spukovo lice blistalo

je od oduševljenja. — Nož usi Jan na plamenu upaljača, reci-too... vrlo efikasno!

— Dakle, Devenport?

Udahnuo sam punim plućima, spreman da mu u lice sru¿im sve što mislim o njemui njegovim prljavim parama,ali me je prekinuo rafal...

Ne, nije pucao Spuk, inačevam ja sada ne bih pričao o-VU priču.

Rafal je stigao iz prizemlja,

temo gde su ostala ona dvojicagorila.

Nemojte misliti da za nas

dvojicu nije bilo opasnosti;ako išta može da navede nagrč prst na obaraču, onda jeto pucnjava u neposrednoj blizini. Pažljivo sam gledao uSpuka, nastojeći da ga nijednim pokretom ne navedem naneku sličnu glupost...

Od nas četvorice, Benet je

očigledno imao najslabije nerve; najzad, on nikada i nijebio čovek od akcije. Skočio

je na noge i opsovao, poletev-ši pravo prema vratima.

— Ne, gazda! — zaurlao jedivlje Spuk.

Prekasno. Beneta je put morao dovesti u prostor između

nas dvojice i uperene cevi automata.Pomerio sam se u stranu,

sledeći Benetovo kretanje, kako bih sve vreme ostao u zaklonu njegovog tela i taj pokret je privukao Spukovu pažnju. Video sam kako mu selice grči u nedoumici. Da li da

puca, uz rizik da zakači i Beneta, ili...Njegovu dilemu razrešio je

Eldridž, na veoma jednostavannačin.

Ja, priznajem, nisam ni pri-metio telefon na stočiću pored vrata. Odnosno, primetiosam ga tek kada je poleteo

kroz vazduh, vukući za sobomdugi debeli kabl.




Mislim da gauči u Argentini

koriste nešto slično sa hvatanje stoke; uže sa nečim teškim na jednom kraju, tako dase, vešto bačeno, uvek omotaoko nogu. Ovoga puta, međutim, kabl se omotao Spuku o-ko vrata i bacio ga na leđa među ostakte stola koji je u padu polomio.

Iskoristio sam taj događajda zadana udarac Benetu pravo u ono njegovo lepuškastolice, unevši u taj udarac savdugo prikupljani bes. Jasnosam čuo kako mu se lomi nosna kost; bar neće biti vićeovakav lepotan kao do sada.A plastične operacije su sku

pe, veoma skupe.Ali to verovatno za Benetaneće biti posebno veliki problem, đavo da ga nosi.

Zakoračio sam prema Spuku, ali on nikoga više neće o-brađivati nožem zagrejanim naplamenu upaljača. Videlo seto po užasno izbuljenim oči

ma i poplavelim usnama između kojih je virio vrh jezika.Dohvatio sam onaj njegov topsa poda i upitno pogledao uEldridža.

On je nepomično stajao, osluškujući šumove sa stepeništa. Zaista ne znam kakve šumove, jer posle onog prvog

rafala odozdo se više ništa ni je čulo.

Ili jeste?

I ja sam načuljio uši i podigao cev automata. Neko sešunjao pred vratima. Vrlo tiho, istina.

Eldridž mi je rukom daoznak da čučnem i ja sam zavukao iza fotelje u kojoj jemaločas sedeo Benet.

Povukao sam glavu nazad

kada je kvaka na vratima počela da se okreće. Eldridž jebio samo korak dalje, potpunopriljubljen uza zid.

Izvirivao sam tako opreznoda sam opazio samo krajičakobrijane lobanje koja se provlačila kroz poluotvorena vrata.Iscerio sam se, pazeći da ne

napravim nikakav šum: bilo je krajnje vreme da ščepamo jednog od tih sveštenika boginje Kali i doznamo nešto više0 njihovim planovima, bogamu!

Ćelavi je nekoliko trenutakabuljio u ispruženo Benetovotelo pred svojim nogama; na

mrkom licu jasno se videloda ne zna šta da radi sa one-svešćenim čovekom.

A onda je došao do očigledno najjednostavnijeg rešenja.U očima mu je nešto bljesnulo1 on je podigao veliki nož dazada udarac.

Tada ga je Eldridž ščepao

za podignutu ruku i podigaokao dete, istrgnuvši mu nož.



pony West — Borilačke vestine 29

Odgurnuo ga je tako da se za

teturao; ćelavi je ispustio sa-mo prigušen krik i ustuknuo još jedan korak nazad.

Dalje nije mogao, jer se leđima pod onom pamučnomhaljinom oslonio tačno na cevmog — odnosno Spukovog automata.

Divio sam se prisustvu du

ha koje je pokazao. Nije re-]$ao ni reci, ali su mu se rukeopustile niz telo, pokretom ko ji je odavao potpunu rezignaciju.

Eldridž je nekoliko trenutaka proučavao njegovo lice, aOnda nešto reče na mekom, tečnom jeziku od kojega nisam

razumeo ni reci.A onda...Onda se ćelavi jednostavno

¡Sručio pred moje noge. Pogledao sam ga zapanjeno.

Bio je — mrtav!Pogledao sam, malo glupo,

automat u mojim rukama, kaoda je mogao opaliti a da jato ne primetim, a onda ponovo Eldridža. Ovaj je zamišljeno mahao glavom.

Cev automata u mojim rukama opisala je kratak luk i ja sam je uperio Eldridžu utrbuh.

— U redu, ortak! — prosik-

tao sam. — Kako si ovo izveo,proklet bio? Čime si ga ubio?

67

— Spusti taj top, Fic — re

kao je sa umorom u glasu. —Nisam ga ja ubio... — Je li? — iscerio sam se.

— Nemoj mi reći da je umrood infarkta kada je ugledaotvoje lice!

— Nešto slično... zaustavio je svoje srce da ga ne bismoprisilili da nešto oda, Fic...

* t* *

Objasnio mi je kako je tomoguće, pomenuo svesnu kontrolu neurovegativnog sistema, indijske joge i još gomilu

drugih stvari.Poverovao sam mu, naravno.

A šta sam drugo mogao? Tip koji je na tako čudan

način izvršio samoubistvo, bio je jedini preživeli od trojicekoja su upala u vilu. Drugadvojica ležala su u poslednjem

zagrljaju sa dvojicom Beneto-vih gorila. Nimalo prijatan prizor...

Ni prizor u susednoj prostorij i nije bio mnogo prijatniji. Tamo smo našli dva postarijaIndijca, ali obučene normalno,u odeću kakva se nosi kod nasna Zapadu. Mrtvi.

Sa tragovima po telu kojisu neodoljivo podsećali na




nož zagrejan plamenom upaljača. ..

— Šta da radimo sa ovim? — upitao sam gledajući Bene-ta. Došao je sebi i urlao odbola, oprezno pipkajući slomljeni nos.

— Zavisi od njega. — Nikada nisam čuo hladniji glas odonoga što ga je Eldridž upo-trebio u tom trenutku. I Be-net je to osetio, jer je prestaoda urla i pokušao da se izmakne dalje od mog ortaka.

— Neee! — zacvilio je. —Nemojte... reći ću vam sve...sve!

— Ti nam ne možeš bogznašta reći — produžio je Eldridžnemilosrdno. — Šta je sa Ko-krejnom? Govori!

— Ne znam! Časna reč neznam! Ništa o njemu... jošotkako se radio-veza prekinula. .. kunem se!

— Ko je onda pustio glasda je Kokrejn viđen u SanFrancisku?

— Ja.. * — Zašto? — Bio je to jedini način da

namamim Šefera... drugačijemu se nije moglo ući u trag...

Pogledao sam u Eldridža. Ta priča činila mi se verova-tnom, boga mu, ali...

— Lažeš, Benet!

Ono što se u narednih petminuta dogodilo ne želim da

opisujem, iako sam najčešćeizbegavao da gledam šta Eld

ridž radi s njim. Taj čovek jednostavno nema

duše, iako u njegovoj surovosti nije bilo ni tračka uživanja. Lice mu je sve vreme bilo mirno, kao da obavlja svakodnevni posao, čak i kada jeBenet tako stravično zaurlaoda mi se kosa podigla na glavi.

Ne, nisam to više mogaogledati. Podigao sam automati ispalio Benetu metak u glavu.

Eldridž me je pogledao. Inije ništa rekao. Čak nije nipitao zašto sam to učinio.

Obrisao sam znoj sa čela izatvorio za sobom vrata te sobe smrti. Eldridž je već biona stepenicama, ne osvrćućise na mene.

— On ništa više nije znao — rekao sam promuklo. Svežvazduh koji je dopirao krozotvoreni prozor »bjuika« po

mogao mi je da se malo povratim. — Da. — Zašto si ga onda.. ? — U ovoj priči postoji još

jedan važan činilac — rekao je tiho. — Mislio sam da ćuga otkriti kod Beneta, ali samse prevario.

Klimnuo sam glavom i zapalio cigaretu. Bacio sam je




već posle dva povučena dima.

Zbog nečeg mi nije prijala.Čovek pored mene bio jeubica. Ali ne običan ubica.

Ubijao je i mučio bez imalostrasti, bez gneva.

Bez... osećanja...Možda je prokleti Poljak i-

pak u pravu? Možda je on...?Da, on je mogao biti ninđa.

Pitaću ga da li je ninđa. — Da li si t i... — progutaosam pljuvačku. — Da li si tiBinđa, Eldridž?

Naravno, znao sam da mišeće priznati istinu. — I da jesam, ne bih ti to

»ekao, Fic... — Zašto?

— Ne zaboravi da je radoznalost ubila mačku, Fic...Pomilovao sam svoj »brau-

ning« u džepu i osetio da jeruka vlažna od znoja. To oružje, međutim, nije predstavljalo nikakvu prednost za mene,znao sam...

Pokušaj da ga sredim bio

bi samoubistvo! — Pusti me — rekao sampromuklo. — Hoću da izađem. ..

Zaustavio je kola na prvompogodnom mestu i pustio meda izađem. Bez reči.

Nisam ušao u prvu krčmuda se napijem ako ste mislili

da ću to učiniti. Lutao samgotovo čitav sat ulicama pre

nego što sam shvatio gde se

nalazim...U starom kraju. Tačno predlokalom u kojem smo se nekada skupljali.

Još uvek se zvao »Kod Džoa«iako je Džoa pre šest godinauz pomoć olovne cevi sredio

jedan crnac kome je hitno bilo potrebno dvadeset dolara

za drogu. Džo nikada nikomenije ništa poklonio, ali je crnac- bio u takvom stanju daobjašnjenja više nisu pomagala. ..

Ogurnuo sam vrata, ušao*

1 * • I

I zatreptao očima.Oni su bili tu. Kao nekad.

Riči i Poljak. Sep Kloveri . . .I Milt Šefer.Osvrnuo sam se oko sebe.

Ako su Bad i Miki Martin zabilizarom u uglu, ako Ansoni Mineti za šankom ćaskajusa starim Džoom, onda...

Naravno, nisu bili tu. Bili su

mrtvi. A ja sam lud što mi jeta šašava pomisao uopšte palana pameti

Sručio sam se na klupu pored Riči ja i dohvatio flašu sastola. Suviše mi se žurilo dabih gubio vreme sa čašom, ledom i ostalim glupostima...

Tresnuo sam gotovo ispra

žnjenu flašu o sto i pogledaou Milta. Uzvratio mi je pog




led onim njegovim neprozir

nim očima. — Gde si ti, do đavola, biosve vreme? — dreknuo sam.

— Tu i tamo — nemarno jeodvratio. — Uglavnom samtražio tebe, Fic...

— Mene? Zašto mene? — Zato što jedino ti znaš

gde je Marlena, Fic...Pogledao sam u Riči ja, ali

je on oborio pogled.

— Do đavola, šta ovo treba da znači? — procedio sam.

— Ja sam otišao sa Eldridžom,a ženska je ostala da spava unjegovoj kući. Riči i Ski suostali s njom, ne ja!

— Nije — tiho reče Ski. —Nije, Fic Kada smo se probudili, nje više nije bilo. Našlismo samo komadić papira nakojem je nažvrljala: »Pažnja.Fic«.

Podigao sam ponovo flašu,ali mi je Sep, nimalo nežno,otrgao iz ruke.

— Nemoj pokušavati da dobiješ u vremenu, Fic — rekao je. — Šta je mala htelatime da kaže? I šta si sve radio u međuvremenu?

— Prokletstvo, otišao sam saEldridžom! Samo ja! Marlena

je ostala da spava. Zašto niste

pitali Sumiko? — Sumiko? Ko je Sumiko?

Tresnuo sam sa obe ruke

o sto. Ova stuacija sve manjemi se dopadala. — Nemoj mi reći da tamo

nije bila sitna ženska duge,crne kose, sa japanskim očima? — zarežao sam.

— Ne, Fic — umorno jerekao Riči. — Nije bilo nikakve ženske. Ni Marlene nije bi

lo kada smo se nas trojica probudili. Kuća je bila potpunoprazna. Ako ne računaš tu Ma-rleninu cedulju.

Ovoga puta Sep me nije sprečio da ispraznim flašu dokraja. Kao i uvek kada mesavlada bes, viski nije pomagao. Sem možda da sav taj bes

raznese po čitavom telu doknisam stekao utisak da ću zakoji trenutak eksplodirati.

Ali nisam eksplodirao. Barne odmah. Sve dok im nisamispričao šta se sve dogodilosa mnom, Eldridžom, Bene-tom, Spukom i čitavom onomdružinom u vili...

— Eto, to vam je to — rekao sam na kraju. — Pa sadmislite šta god hoćete, proklete budale!

Video sam kako se pogledima dogovaraju, ali mi je bilopotpuno svejedno. Morao samnešto pitati Milta Šefera.

— A sada si ti na redu, na-rkose! — zarežao sam, dohva-




statua od zlata će vam pasti

pravo s neba u šake!Ustao sam, jer mi se sve tozgadilo. Bilo je vreme da nađem neku rupu i dobro se ispavam, a onda da ustanem,smažem jedan biftek i vratimse u krevet za naredna dvadeset četiri sata...

Ništa, naravno, nije ispalo

od tih mojih snova, jer me jeSki potegao natrag na klupu. — Sedi, Fic — rekao je le

denim glasom. — Još nismozavršili.. .

Nisam seo. — Šta je još ostalo? — za

režao sam. — Likvidacija? Koće to učiniti? Ti, Kapriski?

Ili svi zajedno? — Sedi, Fic, i ne pravi budalu od sebe — rekao je Riči sa onim starim osmehomna licu. — Do đavola, šta vam

je, momci? Kao da ste svi iznenada poludeli!

Neko vreme smo svi ćutali.Otprilike onoliko vremena ko

liko je potrebno da se isprazni nova flaša viskija koju sudoneli za naš sto.

— Mislim da je Fic otkriopravu stvar — reče Migulis nakraju. — Niko od nas nije izdao, momci. Kokrejn je provalio čitavu stvar. To i jestenajj ednos tavnije obj ašnj enj e...

— A šta je onda sa Marle-nom? — Sep je to pitao, za

valjen u stolicu i sa rukama

zavučenim duboko u džepove.I ne gledajući, znao sam dafiksira upravo mene.

Uzdahnuo sam. Do đavola,ni oni mene nisu štedeli!

— Šta mi uopšte znamo otoj devojčici? — rekao sam.

— Riči? Ski? Sep? Milte?Ćutali su. Zaista, šta smo

mi uopšte znali o Marleni?Sem onoga što je dopustilada doznamo o njoj...

— Ona je prva rekla da jeKokrejn u gradu — odsetiosam. — Sećate li se?

— Da, pa šta? — Ričijevolice se iznenada smračilo.

— A Benet je priznao da je

to bila samo njegova izmišljotina. Jedan i jedan su dva,momci. Ona je radila za Be-neta!

— Tu je još nešto. — Po-ljakove usne bile su iskrivljene od besa.

— Šta to, Ski? — Sećate se, tamo kod nje

u stanu, trenutak pre negošto su Riči i Bad stigli sa El-dridžom...

Sep klimnu glavom. — Tako je. Rekla je da zna

kako Milt dolazi do love... alinije uspela da završi, jer jeodmah potom počela gužva.

— U redu — rekao sam,

zureći u Milta. — Kako dolaziš do te proklete love? Za




hašiš, ženske i sve ostalo?

Počešao se po onoj gomilineuredne kose koja mu je ponekad potpuno skrivala oči.

— Vreme je da vam kažem — uzdahnu. — Svake sedmice stiže mi paketić sa hiljadu dolara... potpuno novih,nepresavijenih novčanica koje

još mirišu na štamparsku bo

ju. ..Moji refleksi su još bili uredu. Uspeo sam da uhvatimSkija za ruku pre nego što sepesnica sručila Miltu u lice.Mada verovatno, ne bi ni pogodio. Ni Milt Šefer nije imaološe reflekse, uprkos svem o-nom hašišu.

— Sedi, Ski! — prosiktaosam. — Prokletstvo, svako odnas ima bar toliko prava daga saslušamo , do kraja!

— Neka kaže, kučkin sin!Neka kaže, ako sme, zašto do-bija lovu!

— I reći ću! — Milt se hladnokrvno osmehivao. — Pojma

nemam...Zgledali smo se. Po ko zna

koji put tog uzbudljivog popo-dneva.

— Da, tako je, momci. To je, ujedno, i razlog zbog ko jeg vam do sada nisam pomi-njao lovu.

— I ne znaš ni ko ti šalje&ve te lepe novčanice?

73

— Ne znam.

— Ti prokleto zloupotrebljavaš onu tvoju amneziju, Mi-lte. — U Sepovom glasu ose-ćala se jedva prikrivena pre-tnja.

— Ne, Klovere. Zaista neznam ko šalje tu lovu i zašto. ..

— Meni je jasno — rekao

sam. — Najzad! — uzdahnuo jeRiči i dao znak da nam donesu još jednu flašu viskija.

— Da te čujemo, Fic. — Vrlo jednostavno — sle-

gao sam ramenima. — Nekoželi da skrene sumnju na Mi-Ita... a nije teško pogoditi i

ko...Ski pređe rukom preko oči ju.

— Izvini, Milte...

— Smutljivica mala! — ogorčeno je šaptao Sep. — Kučka prokleta! Pa, naravno! Na-

jpre je pokušala da uplaktaMilta, a sada i Fica! Đubre!

Klimnuo sam glavom i sačekao da se talas psovki stiša. Moji »Dijamanti« ponekadsu kao deca, časna reč...

— Nemojte sada da odemou drugu krajnost — upozoriosam. — Ne zaboravite da Be-net nijednom nije pomenuo

njeno ime... a nije imao mnogo prilike da ga prećuti...




Zaćutao sam, jer mi je nešto palo na pamet. Nešto što

je Eldridž rekao.»Nedostaje mi još jedan či

nilac«, tako je rekao.Da li je taj činilac — Mar-

lena?I još me je nešto mučilo.Ima li izgleda da se doko

pamo naše lepe Kali ili ne?

— Sada će Fic opet reći nešto važno! — iscerio se Riči. — Slušajte ga pažljivo, momci. .. vidim mu po nosu dasprema neku veliku mudrost...

Nikome nije bilo do smeha,ali su se svi pogledi uperiliu mene.

— U redu — nacerio sam

im se, namemo otežući da seizjasnim. — Hteo bih da razmislite o jednom zanimljivom pitanju...

Daj, Fic — frknu Ski —nemoj nas masirati!

— Kakvo pitanje? — Riči- jeve oči bile su zamišljene.

— Ako Kokrejna više nema,možemo li se još uvek dokopati naše lepotice?

— Šta ti, u stvari, hoćešda pitaš, Fic? — Milt Šefergledao me je pažljivije od ostalih.

Okrenuo sam se Ričiju. — Da li si ti ispričao

dridžu o našem poslu?0... o Kali?

Da, Riči.Ne, Fic. Nisam

El-

pricao. — Jesi, Riči. On sve zna.

Sve do najmanjeg detalja...Ski!

Morao sam to uzviknuti, jer je Poljak ponovo ustajaostisnutih pesnica.

— Sačekaj da dovršim, pro

klet bio! — dreknuo sam. —Riči nije kriv...

— Kako, do đavola, nijekriv?

— Nije kriv. Eldridž je toizvukao od njega pod hipnozom!

Nekoliko trenutaka ništa senije moglo razabrati u zbrci

glasova koji su odavali iznenađenje, gnev, ogorčenje. Milt Šefer i ja bili smo jedinikoji smo ćutali, proučavajućilice jedan drugom.

— Znam šta si smislio, Ficreče on tiho.

I?Slegao je ramenima.

— Što da ne? Ako je tozaista jedini način da dođemodo zlatne boginje!

** *

»Dijamanti« su ostali »Di

jamanti« i našim oštricamanije bilo potrebno nikakvo




li da sklopimo neku vrstu spo

razuma ? — Da čujem? — Sarađivaćemo sve dok

se ta prokleta statua ne nađeu našim rukama... a onda neka borba odluči šta ćemo učiniti s njom.

— Borba? — Video sam kako proučava moje lice u og

ledalu. — Koliko je fer tvojpredlog, Fic? Vas je petorica,a ja potpuno sam!

— Mislim da to nije činjenica koja će te zabrinuti, El-dridž.

Nasmejao se. — I nije. Ne bih želeo da

moram ubiti vas petoricu zb

og jedne male razlike u mišljenju! — Ni ja ne bih želeo da

ubijem tebe, Elđridž... — Prokletstvo, šta znače te

brbljarije? — umešao se Mi-lt koji je sve dotle nekakoobuzdavao svoje nestrpljenje.

— Ponašate se kao da je to

đubre već u našim rukama.Šta ako ja ne uspem da sesetim šta se dogodilo sa »Lu-izom«? Šta ako ja to uopštene znam?

Eldridž je nekoliko trenutaka ćutao.

— Tvoja ideja, Fic? — Koja?

— Pretpostavljam da ti je11a pamet pala moja veština

hipnoze... misliš da bih ja iz

Šeferovog pamćenja mogao iskopati šta se dogodilo pre nego što su ga našli u tom čamcu za spasavanje?

— Vredi bar pokušati, zarne?

— Vredi... ali mislim daneće biti potrebno.

— Ti... ti znaš?!

— Ne, Fic. Ali jedan od vaspetorice to zna. Ne računajući Šefera koji to možda zna,ali ne može da se seti.

— KO?I ja i Milt dreknuli smo is

tovremeno.Nasmejao se. Mora da su

nam face zaista smešno izgle

dale. — Neću vam reći sve dokne budem potpuno siguran,momci. Ali mislim da ćemoto ubrzo doznati...

Osvrnuo sam se oko sebe. — Postoji le neki poseban

razlog što idemo iz grada? —upitao sam.

— Ja nikada ništa ne radim bez razloga, prijatelju! —osmehnuo se. — Doznao samgde se krije vaša prijateljicaMarlena.

— Kako? — Dugačka priča. Imam

svojih veza u gradu, to jenajjednostavniji odgovor.

— Koliko nam se žuri? —upitao je Milt čudno ćutljiv



f >ony West — Borilačke veštine 29 77

nekoliko minuta,gnao sam šta mu je; nisamni morao da mu pogledam\x lice obliveno krupnim kapima znoja.

— Priličnodridž mimo.

rekao je El-Uzmi ovo, Še-

fer...Dobacio mu je paketić ko je Milt otvorio drhtavim

Tablete meni nepoz-pltog izgleda, ali sam po Še

vom zadovoljnom mumla-u shvatio da će biti sasvimvoljna zamena za hašiš...Smračilo se kada je »mer-

cedes« naglo skrenuo sa se-vemog autoputa, tako brzo dasam jedva uspeo da razaberemšta piše na fosforescentnoj tabli.

— Santa Roza? Kog đavola tu tražimo?

*

— Nisam ti rekao? Marle-nu. Mada imam utisak da jenećemo naći... bar ne odmah. ..

— Ta tvoja prokleta tajanstvenost, Eldridž!

Slegao je ramenima, a jasam pokušao da u tami reko-nstruišem izgled plitkog zatona na čijem se kraju šćućurilo selo Santa Roza, čijih jestotinak stanovnika živelo uglavnom od usluga bogataškimvilama poredanim duž obale.

Marlena se nije uklapala uovaj kraj, svakako, i zato me

je čudilo što je Eldridž traži upravo ovde...

— Hej!Osetio sam da su točkovi

»mercedesa« skliznuli sa asfalta i zašuštali po suvoj travi. Nisko grmlje kršilo se predzahuktalom masom, tako dasmo i ja i Milt instinktivnodigli ruke da zaštitimo lice.

— Ne briniite — dopre El-dridžov glas iz mraka. — Po-grešio sam što sam uzeo ovako upadljiva kola... sad moram malo bolje da ih kamufliram.

Uz potres, kola su se zaustavila usred retkog šumarkakraj staze.

— Poslednja stanica — ob javi Eldridž veselo. — Daljeidemo pešice. Ti i ja, Fic, Še-fer neka ostane da čuva kola.

— Zašto ja, do đavola? —pobuni se Milt, ali priličnomlako. Bolje od nas dvojicepoznavao je svoje mogućnostipod dejstvom droge.

— Fic i ja smo dobar timi već prilično uigrani, Šefe-re...

U redu, u redu...U mraku sam naslutio da

je izvukao onu torbu sa prednjeg sedišta i još jednom sezapitao šta li je u njoj.

Dao bih desnu ruku... ne,

mali prst desne ruke, da samo jednom zavirim u nju i




proverio da li se u njoj zai

sta nalazi crni kostim ninđe iono užasno oružje kojim jeisekao ona dva tipa u Milto-voj straćari!

Hodao sam za njim nasto jeći da ne načinim ni najmanji šum, ali mi to nije bašnajbolje uspevalo. NasuprotEldridžu kome sam samo se-

ilku naslućivao u slabašnomodblesku sa površine okeana.Zadržao me je rukom i ja

sam tek tada shvatio da sesamo koji inč ispred mog nosa nalazi visoki zid vile. Doušiju mi je dopro tihi šum.

— Eldridž? — šapnuo sam,pipajući rukama oko sebe. —

Gde si, do đavola? — Gore! — odvratio je ša

patom. — Daj mi ruku!Pružio sam ruku i osetio

kako se čelični prsti sklapajuoko nje. Izvukao me je jednim jedinim pokretom, kaoda i ne oseća mojih sto osamdeset funti!

Priljubio sam se uza vrhzida, ležeći čitavom dužinompo njemu. Nastojao sam dapogledom prodrem kroz tamu, ali sam video samo bezobličnu crnu masu iza koje senaslućivala svetlucava površina zatona. To je svakako bila

vila u kojoj je trebalo da nađemo Marlenu.

Eldridžova glava bila je uz

moju, tako da sam jasno čuonjegov šapat. Ti desno, ja levo. Ako

su oni još uvek ovde, trebalobi da budu u salonu na prvom spratu. O kej?

— 0 kej — odgovorio sam.A šta se drugo moglo od

govoriti?

Izvukao sam »brauning« izdžepa i prilično vešto skočiosa zida u dvorište vile, razmišljajući o psima, alarmnimuređajima i sličnim glupostima. Vlasnik ove vile očigledno nije razmišljao o tome, jersam do ulaza dospeo a da ni-ko nije pokušao da me spreči

o tome.Eldridž?Pojma nemam. Jednostavno

se stopio sa svom onom tamom i nestao. Verovatno nalevoj strani kaiko mi je na

javio, ali čak ni u to nisambio siguran.

Dodirnuo sam drvo vrata i

onda odlučio da ipak pokušam kroz prozor. Nije biloteško, jer su to bili oni veliki francuski prozori koji saterase propuštaju mnogo sunca. Odgurnuo sam zavesu ustranu i jednostavno zakoračio unutra, držeći oružje spremno u ruci.

I ništa. Niko mi nije skočio na vrat, niko nije ispalio




metak u mom pravcu, niko

nije čak ni vrisnuo.Slegao sam ramenima i pro

dužio u pravcu stepeništa. Salon na prvom spratu, rekao je Eldridž. Hajde onda da vidimo i taj salon...

Ovoga puta, međutim, biosam prinuđen da zastanem,

jer su mi se noge zaplele utkaninu koju je neko neoprezno bacio na drvene stepenice. Sagnuo sam se da je opipam i u nosnicama osetio o-naj poznati oštri miris.

Miris sveže krvi...

Tkanina je bila vlažna i te

ška, krv još topla. Kao i te-lo koje sam napipao samo korak dalje, sa obrijanom glavom okrenutom naniže.

Oprezno sam zaobišao mrtvo telo i produžio, privučenprigušenim glasovima koji sudopirali na stepenište, zajedno sa tračkom svetlosti kroz

iznenada otvorena vrata. Jedan od tih glasova sam

poznavao.I zbog toga sam zastao na

stepeništu, pokušavajući daubedim sebe da se ne varam.

Uspelo mi je. Ali tek pošto sam trideset puta ponovio

u sebi »On je prokleti izda jnik«.

79

*

* *

Provirio sam u osvetljenisalon jednim okom, zgodnosmeštenim iznad same cevi»brauninga«.

Ovoga puta Ficroj Devenpo-rt neće nikome dozvoliti daga iznenadi, ne gospodo moja!

Moj prijatelj, oovek sa ko jim sam odrastao, jedan od»Dijamanata«, stajao je okrenut meni leđima. U obe ruke imao je po pištolj, teški»kolt 45«.

Nije bilo teško pogoditi zašto okleva da ga upotrebi. Ma-rlena je bila tu, potpuno na

ga i sa tragovima udaraca nalicu.Vezana za robusnu drvenu

stolicu grubim konopcima ko ji su se usekli u njenu nežnubelu kožu.

Samo što sam sve te detalje zapazio tek kasnije, jer mi

je pogled, sasvim prirodno,ostao prikovan za ono što jeležalo na podu ispred nje.

Kutija. Obična kartonskakutija. Neobična jedino po tome što se u njoj sanjivo njihala sa jedne na drugu stranu debela i ružna zmija sakarakterističnom šarom na na-

duvenom vratu...Kobra!




Odmah sam shvatio da ona,

kao hipnotisana, prati pokrete visokog starca tamne putii obrijane glave koji je sta

jao pored Marlene. Njegoviprsti pleli su nevidljive šarepo vazduhu, sugerišući meninerazumljive oblike, ali su kobri oni očigledno nešto zna-

Zenice devojke bile su uko-čene. Šok, naravno.I ja sam osetio kako mi se

hladna jeza širi leđima. Situacija je bila vrlo jasna: akomoj prijatelj bilo šta pokuša,starac će prekinuti svoje pokrete i kobra će zariti zubeu nežnu kožu...

Sa mesta na kojem se nalazio nije smeo pucati, čak ni uzmiju. Opasnost da pogodiMarlenu bila je prevelika.

Šta da učinim?I strah i zdrav razum go

vorili su mi jedno isto.Ništa.Ni ja nisam smeo učiniti

baš ništa...Eldridž! Jedino on bi mogao... ali

samo mogao imati dovoljnorefleksa da nešto preduzme...

Ali gde je taj prokleti kuč-kin sin?

— Pat-pozicijč'., mister Mi-

gulis — govorio je starac monotonim glasom, u istom rit

mu sa pokretima. Savršen ok-

sfordski naglasak. Ili neštoslično; nikada nisam čuo pravi oksfordski naglasak.

Riči je ćutao. Znao sam izašto ćuti; svaka malo glasnijareč mogla je značiti kraj zaMarlenu.

— Zbog čega bismo još uvekprolivali krv — produžio je

starac — kada sam od vasdobio ono što sam želeo?Riči je jedva primetno sle-

<rao ramenima. — Pitate se kako se uopšte

može prekinuti čvor u kojismo uvezali naše sudbine, mister Migulis? Vaša, vaših pri

jatelja, moja... i sudbina ove

žene do koje vam je očigledno mnogo stalo... Ja sam znao kako... samo

ako mi se ukaže prilika dasprašim koji metak u tu obrijanu glavu!

Ali, sveštenik je i dalje govorio, vrlo tihim i vrlo monotonim glasom.

— Divim se vašoj hrabrostii veštini, mister Migulis, jeru mojoj zemlji niko i ne pokušava da se suprotastavi sve-štenicima boginje Kali. Ona

je boginja smrti, da li ste toznali, mister Migulis? Niste, jer onda se svakako nebiste usudili da ukradete nje

nu statuu. Bio je to težak udarac za moj red, ali će boginja



poni) West — Borilačke veštine 29 81

uskoro ponovo biti u svom

novom hramu, a naša hiljadu-godišnja vlast jača nego ikada, mister Migulis...

Srce mi je lupalo tako snažno da sam pomislio da ćeme matori čuti, tamo na drugom kraju salona.

Riči — i Marlena — bili su

tdajnici. I ubice. Bad Dore-

je umro njihovom krivicom.4 Milt Šefer je izgubio pamćenje. Njihovom krivicom. Ilibar Ričijevom krivicom, prokletstvo!

Vrlo jednostavno. IspalićuRiči ju metak pravo u srce;zmija će ubiti Marlenu, a jaću onda moći da učinim ono

#to ipak najviše želim: da napunim olovom tog mračnjakaiz džungle sa savršenim oks-fordskim naglaskom!

Vrlo jednostavno, a?Đavola jednostavno!Nisam mogao.Nisam mogao da pucam Ri-

čiju u leđa...

U stvari, nikada nikome nisam pucao u leđa. I tačka.

Toliko o neustrašivom i tvrdom »Dijamantu», FicrojuDevenportu. Iako je on sebiodmah našao izgovor.

Svi troje ne smeju umreti, jer su oni jedini koji znajutačan položaj onez latne lepo-

tice sa četiri ruke. Matori jemogao samo na to misliti ka

da je pomenuo da je od Ri-

čija doznao ono što je želeo.Dakle?Odgovor je i dalje bio isti.

Ništa.A onda je stigao — ninđa!Sve se, naravno, odigralo

tako munjevito da ja bukvalno nisam dospeo ni da trep-nem.

Jedino upozorenje bio jenagli trzaj kojim je staracprekinuo svoju monotonu isporu gimnastiku. Telo kobrese ukrutilo, spremno za smrtonosni ujed, a Riči je zaur-lao. Od straha, bola, gneva.Ne znam. Bilo od svega pomalo u tom neljudskom kri

ku. ..Vitka prilika obučena u cr

no iznenada se pojavila u momvidnom polju i prst mi sezgrčio na okidaču. Moje iznenađenje zahtevalo je reakcijui bio je potreban ogroman napor volje da se uzdržim dane zaspem ninđu kišom me

taka.Koliko su pokreti sveštenika

i zmije maločas bili spori,utoliko se više ova scena predmojim očima odigravala užasnom, nezemaljskom brzinom.Iz uskih proreza na kapuljači ninđe sevnuo je plamen —ili se meni bar tako učinilo;

možda je to bio samo odbljesak sa dugog, malo savijenog




sečiva čeličnoplave boje kojim

je vitlao iznad glave.»To je dakle katana«, pro-

letelo mi je kroz glavu. »To je dakle katana!«

Mnogo stvari dogodilo se u jednom jedinom deliću sekunde. Glava kobre strašnom brzinom ustremila se prema Mar-leninim nogama, ali do njih

nije stigla, jer se na putu srela sa tim blještavim sečivom.Sećam se da je glava odelte-la nekoliko stopa u stranu,Riči ju pred noge, a da je te-lo ostalo, pravo, ukrućeno ipreteče čak i sada kada unjemu više nije bilo života.

Ne znam odakle je matori

sveštenik izvukao sve one noževe, ali su mu se ruke u de-liču sekunde pretvorile u krila vetrenjače sa kojih su se-vale čelične munje. I sve suone bile usmerene prema Riči je vim grudima.

I sve su pogodile!Mislim da Riči nije ni gle

dao u njega i da mu je tobila najveća greška u životu.Ali mu ne mogu zameriti, jerznam da ja nisam dospeo čakni da uzviknem u tom vihoru zbivanja.

Riči je bubnjeve oba svoja»kolta« ispraznio u pravcu ni-nđe, nastojeći da prati njego

ve hitre pokrete čak i dok sumu se noževi zarivali u grudi.

Nije uspeo da pogodi. Ni

jednom.Da, sa desetak stopa rasto-

janja. Nijednom.Da nisam to video svojim

očima, ne bih verovao. Moždasu i noževi bili krivi za to,

ipak mislim da nisu. Jednostavno, ta senka u cr

nom bila je brža od metaka!

Serija kratkih skokova, umestu, levo i desno, bila jeizvedena takvom brzinom dasu se svi oni na mojoj mrež-njači stopili u jedan jedinineprekidni pokret koji je po-dsećao na neku komplikovanuolesnu figuru. Da, upravo taco se to dogodilo.

Oblak gorkog barutnog dima ispunio je salon, ali samkrajičkom oka ipak primetiokako sveštenik nestaje u n o - kom prolazu sa njegove levestrane, kroz vrata koja do tada nisam ni video. Učinio jeto skokom koji je prkosio njegovim godinama, dok se ona

bela platnena tkanina širilaza njim kao krila neke zlokobne ptice.

A Riči Migulis se stropoš-tao na pod kao ispražnjenavreća...

— Fic! Marlena! — uzviknuo je neko. Glas je bio malo prigušen, ali bih se zakleo

da je došao ispod te crne maske.




A možda i nije, ne znam.

Samo, odakle bi onda do-f& o?

Riči Migulis, moj prijatelj fz detinjstva, »Dijamant«, Riči^ligulis izdajnik, bio je mrtavkada sam se nagnuo nad nje-;a, otrgnuvši se iz transa u

• #;oji sam zapao.Osvrnuo sam se oko sebe.

Ninđa je nestao, goneći sve^Itenika boginje Kali, kroz ona|$ta vrata.

Drhtavim rukama razvezaosam konopce koji su pritiskivali Marlenu uz grubo drvoStolice. Kako je meka i nežnabila njena koža!

I kako su užasno praznenjene oči! — Marlen! — šapnuo sam

promuklo. — Dete!Nasmešila mi se.Nasmešila?

— Marlena... to sam ja!Fic!

One divne zelene oči pra

zno su me gledale. — Marlena! — zaurlao sam.

sočne usne su se ra-i preko njih je pre-

Njenezdvojilešao glas.

Pevala je.

Marlena je tiho pevala. Nisam znao tu pesmu bez reči,

ali ona nije ni imala značaja. Jedna od onih melodija koje

male devojčice pevaju svojim

lutkama da bi ih uspavale...

Ostavi je, Fic tiho jerekao neko iza mene.

Mnogo kasnije. Čini mi se

nekoliko vekova kasnije.Podigao sam glavu. Predočima mi je igrala čudna izmaglica. Da sam neko drugi,a ne Ficroj Devenport, pomislio bih da su to bile suze.

pono-Sada

— Ostavi je, Fic —vio je Eldridž tiho. —za nju ne možemo ništa uči

niti. To se događa, znaš, ukritičnim situacijama. Nesposoban da ih razreši mozak be-ži. U ludilo.

Zavrteo sam glavom. — Ne! Treba joj pomoći...

zvati lekare... hitnu pomoć! — Šefer će je odvesti u

najbližu bolnicu, Fic. Iako...

— Misliš da se neće oporaviti? — Nikada, Fic.Lupio sam pesnicom o go

li pod. Nisam osetio nikakavbol.

— Idi po Šefera, Fic. Imamo još mnogo posla.

Uspravio sam se, ne gleda

jući više u ono divno nagotelo pred mojim nogama.




— Šta još hoćeš od mene,

do đavola? — zarežao sam. —I gde ti je onaj prokleti kostim? Ninđo!

— To nisam bio ja, Fic. — Đavola! Jesi li bar uhva

tio onog sveštenika?Nasmešio se, shvatajući va

ljda da mu odricanje više nemože pomoći.

— Ne, nisam, Fic. Bio jesuviše brz, čak i za mene. Iimao pratioce koji su se žrtvovali da me zadrže dok onumakne...

— Onda je sve gotovo —rekao sam sa umorom u glasu. Nisam morao da glumim,umor je bio tu, u svakoj pro

kletoj ćeliji mog tela.Ali je sada bar sve bilo gotovo.

Tiho se nasmejao. — Naš dogovor još važi,

Fic. Ništa još nije gotovo. — Šta?! — — Migulis je rekao sve-

šteniku gde se nalazi statua

boginje Kali. Marlena je točula, ali njoj to više ništa neznači i sumnjam da će iko uspeti ikada od nje da izvučenešto što bi imalo smisla. Međutim, još neko je čuo Migu-lisovo priznanje...

— Ti? ! — Da, ja, Fic. I ja znam

gde se nalazi brod sa statuom.

— Kog sam ti đavola on

da ja još potrebabn? — Nije tako jednostavnodoći do njega.

— Je li? — iscerio sam se. — A kome će statua pripastikada je se jednom dokopamo?Nama ili tebi? Ili delimo? Fi-fti-fifti?

— Rekoh da naš dogovor

još uvek važi — smeškao se. — Borićemo se kada bude unašim rukama. Odnos se popravlja u moju korist; sada

je samo četiri prema jedan. — Lukav si ti, ninđo! — Ako misliš da me ta reč

vređa, onda grdno grešiš, Fic. — Zašto? Misliš da se ne

sećam kako si mučio Beneta? Ti nisi čovek, Eldridž. Ti sizver!

— A šta je bio Benet? — Ni on nije bio ništa bo

lji od tebe, ali...Slegao je ramenima.

— Sam si odgovorio sebi,Fic. Protiv zveri ne pomažu

lepe reči... već samo zubi ikandže. To je lekcija koju ovodruštvo nikada neće naučiti.

Ja na udarac odgovaram dvostruko jačim udarcem, na kapprolivene krvi, prolivam čitave galone. I ne stidim se toga!

Sada sam ja slegao rameni

ma. Prokletstvo, bio je u pravu. Oko za oko i zub za zub




još uvek je zakon koji svi najbolje shvataju.

— Idi po Šefera, Fic — dodao je tiho.

Otišao sam po Milta, jošuvek hodajući kao u snu. Jedna prokleta pomisao me je

Da li je sve ovo vredno tru

da?Sve zlato sveta više nećevratiti život mojim mrtvimprijateljima. I razum Marleni.

Gotovo ravnodušno zobišaosam ostatke tri ili četiri telana stazi posutoj šljunkom. Ni je me zanimalo kako su umrli; već sam video taj užasni

samurajski mač na delu. — Fic?Milt me je čuo još izdaleka

da dolazim. Nisam se trudioda prigušim šum koraka, iako se neko od ćelavih glava|oš uvek mogao nalaziti u blizini.

Seo sam u kola pored nje

ga, zapalio cigaretu i sve muispričao.Dakle, to je bio Riči —

rekao je on posle toga.Da, Riči. Mislim da je

on od početka imao svoju so-pstvenu igru sa Kokrejnom...

— Jeste.Pogledao sam ga. Oči su mu

u mraku svetlele, kao kod mačke. T i... ti se sećaš?

— Od početka sam se sećaosvega. Ili skoro svega, Fic.Mada nisam znao da je Ričitaj koji radi sa Kokrejnom...

— Zašto nam to nisi rekao,proklet bio?

— A ko bi mi poverovao,do đavola?

Klimnuo sam glavom.

— U pravu si, Milte. Kakose to dogodilo?. — Kako se dogodilo. Bilo

je gadno, Fic... — Znam da je bilo gadno. — Jedne noći prenuo sam

se iz sna. Znaš, uvek sam uzi-mao mnogo manje nasisa nego što je Kokrejn mislio, jer

sam od početka sumnjao dataj tip nešto smera. Odšunjaosam se hodnikom i video gakako izlazi iz kabine za posadu sa krvavim nožem u rukama. ..

— Sve ih je pobio? — Svakako, ali ja u tom

trenutku to nisam znao. Po

mislio sam da ima i pomagače na brodu. Kidnuo sam napalubu, gurnu jedan gumeničamac ja spasavanje u vodui odveslao. Svoj položaj znaosam samo približno, ali nisamračunao sa vetrom...

— I onda su te pokupili? — Četrnaest dana

Fic. Četrnaest dana bez vode,hrane i... — I hašiša.




— Da, do đavola. Nije ču

dno što sam neko vreme biozaista lud. Odnosno, sve dokse nisam svega setio, a ondasam kidnuo i vratio se u SanFrancisko.

— I shvatio da niko jošuvek nema zlatnu boginju.

— Da, Fic. Ali je Riči bioposlednji na koga bih posu

mnjao. .. — Znam — rekao sam umo

rno. — Hajde, idemo da od-vezemo tu žensku u grad...

Bila je to tužna vožnja, mogu vam reći i, što se mene tiče, protekla je u nekoj vrstiošamućenosti. Mislim da samdošao sebi tek kada smo oba

vili sve formalnosti i ostaviliMarlenu u bolnici.Da je Eldridž negde nestao

shvatio sam kada sam predsobom ugledao namrgođenalica Kapriskog i Klovera.

— Riči — rekao sam im. — To je bio Riči, momci. Mrtav je, a Marlena...

Ski me je zagrlio i privukao sebi, ali mislim da je time hteo da skrije suze u svo

jim očima. — Znamo, Fic — rekao je

tiho. — Eldridž nam je sveispričao...

— Divno. — Milt Šefer jeponovo gledao onim svojim le

denim očima. — Mogu li sada i ja da čujem neki detalj?

—Šta da čuješ? — umorno

je rekao Sep. — Riči se saKokrejnom dogovorio da digne statuu ispred tvog nosa iplan mu je zamalo uspeo. Samo što se Kokrejn uspaničiokada si ti nestao i Riči je morao da mu pritekne u pomoć.Sećate se svi njegovog bračnog putovanja? Klarinda po

jma nije imala gde je bio svevreme... i on je pokupio brod i zajedno sa Kokrejnom gadoveo ovamo, a onda hladnokrvno likvidirao svog saučesni-ka i potopio »Luizu«...

— Tako se to, znači, dogodilo? — prošaptao sam.

— Tako nam je Eldridž is

pričao — ispravi me Ski. —Maločas, u onoj njegovoj kući na obali zaliva.

— Gde je potopljena »Lu-iza« ?

— To nam nije rekao. Tajmomak nije nimalo naivan,Fic. Zna da smo mu potrebnida bi izvukao Kali sa dna mo

ra. Iako nije duboko; kaže da je Riči detaljno objasnio položaj broda indijskom svešte-niku i da ne bi trebalo dabude teško da se to izvede...

Podigao sam pogled. Svatrojica su gledala u mene, kaoda nešto očekuju.

Brzo mi je svanulo. »Dijamantima« je bio potreban vo-



pony Wes£ — Borilačke vestine 29 87

, A oni su, proklete budale,

Sabrali mene! — Gde je sada Eldridž? —itao sam. U redu, kad već;o hoće, do đavola! Ficroj

Jj&venport nabaviće im tu zla- JKU igračku, pa makar zbog

i sam platio glavom!Otišao je da nađe brod.

Klimnuo sam glavom. Logi-0. Ne možeš bez broda kad

za nečim što se nalazina dnu mora. Prvi trenuci mogzapovedništva nisu proticalibas blistavo.

Treba da požurimo, Ficnervozno je rekao Ski. —

lloramo nabaviti još neke st-vari pre nego što pođemo da

sastanemo s njim u luci.oprema i još po

nešto. ..Odmahnuo sam glavom.

Nemojte misliti da će tošetnja, momci. Naši pri

jatelji iz Indije znaju gde je»Luiza« i učiniće sve da stignu tamo pre nas.

— Zato ti i kažemo da požuriš! — dobaci hladnokrvnoSep. — šta je, da se ne bojištih ćelavih glava?

— Njih ne... ali se bojimEldridža... — Eldridža? — Ski me je

pazijivo posmatrao. — Da, Ski. Možeš da poč

neš da vičeš »jesam li vamrekao?«. On jeste — ninđa!

su se. Mislim da

smo svi od početka takvo nešto očekivali i istovremeno setešili pomišlju da se ipak varamo.

— Vidiš, Sep, oklevam —rekao sam. — Pitanje je štada učinimo s njim. On će za-htevati da Kali vratimo pravim vlasnicima. Ne lveštenici-

ma, već onim prokletim divljacima iz džungle.

Miltove oči su bljesnule. — Ne! — zarežao je. — Ne

ka sam proklet ako to dopustim!

— Vas dvojica?Moje pitanje bilo je suviš

no i to sam odmah shvatio.

— U redu — uzdahnuo sam.Onda nam ostaje jedino da

ubijemo ninđu!Sva trojica su gledala u me

ne, ali je samo Ski progovorio:

— Kako?Iscerio sam se.

— Prepustite vi to samo

starom dobrom čika-Ficu, de-co. . .

** *

Pet sati kasnije zaplovili smou pravcu juga, a najveći deo

tog vremena je sam utrošioza svoje pripreme, ne štedeći




Eldridžov novac kada se ra

dilo o nabavci najbolje gnju-račke opreme koja se mogladobiti u gradu. Mnogo poslanismo ni imali; kako nam jeEldridž objasnio, Kali se nalazi na dubini od svega stoti-nak hvati, prava dečja igraza dobrog ronioca.

Čudno, ali ovoga puta nije

nas držalo ono dobro raspoloženje koje smo osećali kadasmo prvi put išli po tu statuu.Možda zato što smo znali dasu dvojica od nas već platiliglavom poznanstvo sa njom.

A možda i zbog Eldridžovogprisustva. Znali smo da onmora umreti ako želimo da

se dočepamo sveg tog zlata sadna mora.Moj plen je bio savršen.Ali, pred nama je bio nin-

đa. A kažu da te proklete ubi-ce imaju devet života, kaomačke.

Stara cipela koju je Eldridžiznajmio na pet dana, tobože

radi ribolova, bila je sporijaod svakog puža, ali je zatoimala zgodno postavljen vitaoi čeličnu užad koja će namomogućiti da bez mnogo truda izvučemo našu tonu zlatana površinu okeana.

Što se tipova obrijanih glava tiče, i za njih smo bili po

tpuno spremni. Sep i Ski napravili su pravu raciju među

ilegalnim prodavcima oružja

u gradu, ali je zato na palubi, zgodno pokrivena ceradom,ležala ljupka debela bazukasa šest blistavih novih mina.O automatskim puškama, pištoljima i ručnim bombamaneću ni da govorim; bilo ih

je dovoljno za jedan dobronaoružani pešadijski vod.

Prokleti Migulis izabrao jeodlično mesto za »Luizino«poslednje počivalište; pedesetak milja južno od Montereja,na svega milju i po od obale. Nijednog naselja nije bilou blizini, a stenovitu obalu iz-begavali su i turisti i ribari.

Stigli smo tamo kada je su

nce već počinjalo da se spušta prema površini okeana.Stajao sam pored Eldridža

koji je zurio preko ogradekao da pogledom traži »Lui-zu« ispod površine okeana.

To je to mesto? — upitaosam tiho.

— Još malo.

— Po čemu znaš, do đavola? — Po kompasu. I vrhu Sa

nta Luci ja. Migulis je rekaomilju i po obale, zapadno odvrha.

Odmahnuo sam glavom. — Ipak će to biti lepo par

če okeana koje treba pretra

žiti. A uskoro će noć. — Ti nikada nisi ronio, Fic?



p0ny West — Borilačke vešiine 29 89

— Jesam... ali nikada ovako daleko od obale.

.— Na sto hvati dubine potpuno je svejedno da Ii je gore noć ili dan, znaš.

Nasmejao sam se. Tako je. Potpuno sam na

to zaboravio.Istovremeno, leđa mi je ob-

lio hladan znoj. Prokletstvo,to nije ličilo na mene.

Šta ako u odsudnom trenutku zaboravim još neku takovažnu stvar?

Eldridž je podigao ruku imotori naše stare cipele prestali su sa onim monotonimkrčanjem koje nas je odvuklodo ovog mesta. Sep je znao

svoj posao; lanav kotve je za-zvečao i nestao u dubini oke-ana, dok se Ski pozabavio me-renjem dubine.

— Sto šest hvati — rekao je, izvlačeći olovo iz vode. —Nije baš plitko. ..

Nijedan od nas nije bio ljubitelj vode. Videlo se to u po

gledima kojima smo pokušavali da odredimo šta zaistaznači sto šest hvati ispod mirne, treperave površine okeana.

— U redu — nasmeja se Eldridž. Ja ću zaroniti p rv i. . .pomozi mi da se uvučem uodelo, Fic. ..

Spakovali smo ga u odelo,

a on nijednim pokretom nijePokazao da sumnja u nas, ia

ko se meni činilo da me svakipokret, svaka izgovorena rečodaje tim oštrim plavim očima.

Pošao sam s njim do ograde broda.

— Srećno, Eldridž — rekaosam tiho. — Nađi nam našudevo i čiču. . .

Pogledao me je, ali krozdebelo staklo ronilačke maske nisam mogao pročitati izraz u njegovim očima. Mahnuo je rukom i skočio .. .

— Koliko će ostati dole? — šapatom je upitao Poljak.

Iscerio sam se. — Ne moraš šaptati, Ski

— rekao sam slasno. Možda

i glasnije nego što je trebalo. — Ako sve bude u redu, onda — zauvek!

— Misliš da. . . ? — Siguran sam, Ski. Pitaj

Mil ta zbog če<za sam se toli-ko zadržao na punjenju bocakiseonikom.

Šefer se cerio. Bio je zado

voljan sobom, jer nije prošloni pola sata kako je uzeo punu dozu hašiša.

— Naš Fic je genije — rekao je. — Genije, momci!

— Vrlo prosto — slegao samramenima. — Za sve ozbiljnije dubine, boce se ne puneobičnim komprimiranim vaz-

duhom, već mešavinorn kise-onika i helij uma. To je zato




što azot iz vazduha ima oso

binu da se rastvara u krvi,stvaraj ući takvozanu »azotnunarkozu«...

— A u Eldridžovim bocama?

— Jeste, Sep. U Eldridžovim bocama je najobičniji kalif ornijski vazduh. Kažu dataj osećaj najpre podseća na

pijanstvo... koje postaje sve jače, sve dok čovek potpunone zaboravi gde je i šta se snjim događa... najčešće žrtve azotne narkoje ispuštajupisak iz usta, ubeđeni da imviše nije ni potreban.

— Lepa smrt zakikotao seMilt. — Prokleto lepa smrt!

Momci, kad dođe red na mene, navucite mi ono šašavoodelo i gurnite me pod vodu,

V •

vazi? — Zaveži, Milte — rekao

sam. Tek reda radi, da se vidi ko je ovde gazda.

— Koliko vremena treba daga to uhvati? — Ski je oči

ma pretraživao glatku površinu okeana kao da očekuje daće se Eldriđžovo telo svakogtrenutka pojaviti na njoj.

— Ne odmah, jer on nećezaroniti naročito duboko —objasnio sam, paleći cigaretu.

Možda će čak imati tolikovremena da nam nađe »Luizu«

i pokaže njen položaj. Recimi, Ski... kada ste bili kod

njega... da li je ona mala Ja

panka bila tamo? — Sumiko? Bila je. Zaštopitaš?

— Onako — slegao sam ramenima. — Zgodna ženska...

Sa uživtanjem sam ispuniopluća duvanskim dimom. Koliko sutra zlatna Kali biće umojim šapama, a mala Sumi

ko sama i željna utehe.Biće pravo zadovoljstvo držati u rukama ono krhko telo. ..

— Hej! — zaurlao je Sep. — Pogledajte ono!

Nad površinu okeana izleteo je svetlocrveni plovak, jedanod onih koje je Eldridž imao

prikačene za pojas, na krajudugog užeta. Kada se otvoriventil, oni se automatski ispune komprimiranim vazdu-hom i izađu na površinu, vukući uže za sobom.

Zaurlali smo od veselja. Drugi kraj užeta bio je vezan ne-gde za nadgradnju drage stare

»Luize«! — Da li će i on izaći na površinu? — upitao je Sep kadase graja malo stišala.

— Ne verujem — zavrteosam glavom. — Ski, kod mašine. Diži kotvu. Primaći ćemobrod malo bliže, nema smislada plivamo ovih pola milje

do plovka... Sep... pušku uruke.



pony West — Borilačke veštine 29 -------Y T ^ T T L i ____ I ______ I _ — *

91

— Zašto kad on neće izaćirxa površinu? — iscerio se.

-— Za svaki slučaj. Dobro je, S k i. .. spuštaj kotvu! Momci, upadajte u gnjuračka ode-la!

Sep i Ski su se kikotali. — čačna reč, Fic, pravo je

čudo kako od tebe u Vijetnamu nisu stvorili narednika. Tek

sada vidim koliko talenta imašza komandovanje!

— Zaveži, Ski. Milte, šta čekaš? Rekao sam da...

Prekino sam se u pola reči, jer sam shvatio da on buljinekud preko mog ramena. Okrenuo sam se kao da me jezmija ujela.

Dve ruke pridržavale su seza nisku ogradu našeg broda.A između njih bila je glava,

još uvek prekrivena gnjuračk-om maskom.

Prokleti ninđa! Zar njega zaista ništa ne može ubiti?

** /V

Pucaj, Sep! - rekao samŠta čekaš.hladnokrvno,

kog đavola? Pucaj!Nije ni podigao pušku.

— Ne mogu, Fic. . .Otrgao sam mu pušku iz

ruku i okrenuo se, ali su Milti Ski već bili kraj njega, iz

vlačili sa za ruke iz vode. Bio je onesvešćen, sklopljenih oči ju i opuštenog tela.

— Koji. vam je đavo? — dreknuo sam.kleti bili!

Sklonite se, pro

— Zbacio je boce za kiseo-nik kada je shvatio da ga onetruju — reče Ski kao da mene primećuje. — Da

mu masku, M ilt e .. .Sep pijunu na palubu pred

moje noge.Nikada još nisam pucao

na bespomoćnog čoveka, Fic — reče prezrivo. — A kolikose sećam, nisi ni ti!

— Ti? A Vijetnam? To je bio rat, Fic. Infor

maci je koje sam izvlačio odzarobljenika služile su da sesačuva koža ljudi, Ovo sad. . .

Vi niste normalni! — —— zaurlao sam. — Taj tip će naspoklati kao piliće čim malopovrati snagu:

— 0 tome ćemo razgovarati. . . kad povrati snagu. — J^epse okrete onoj dvojici koji susa Eidridža već svukli gnjura-čko odelo. —- Vežite ga, momci. Črvrsto. Kasnije cemo vi-deti šta ćemo s njim. . .

Opsovao sam, ali sam ih pustio da rade šta hoće. Do đavola, dobar zapovednik ponekad mora i popustiti svojim

ljudima. . .




Njegova opomena nije po

mogla. Njih četvorica su zaroni l i , ne obraćajući pažnjuna krik koji je ispustio, prikupljajući poslednje atome sna-

i *v.

ge-

Dunuo je vetrić sa obale ipovršina okeana se namreška-la. Kao da je neko iznenadaprekrio džinovskom, pretečom

mrežom sa sitnim okcima između kojih se komeša krv...

Haragei, ono predosećanjeopasnosti koje mu je malo pretoga i spasilo život, ponovose javljao.

Zbog mreže na površini okeana?

A tu mrežu sada je osećao

gotovo fizički. Čvrste, a opettako tanke niti da su se jedva mogle naslutiti.

Ninđino lice obasja kratak,leden osmeh.

»Nije teško naći ime za takvo što«, pomisli.

Mreža smrti...

Sklopio je oči, očekujući dasmrt za koji trenutak ponovopruži svoju užasnu šapu zaljudima koji sada na dnu okeana tragaju za njom u liku boginje Kali.

Osećao je kako mu se snagaponovo vraća. Za koji minut

moći će da se pobrine za vezekoje su sa sputavale.

Zvuk motornog čamca nal

rao ga je da otvori oci. Madaio nije bilo potrebno.

Znao je ko dolazi. . .Bosonogi ljudi u belim pa

mučnim haljinama gotovo besu m no su preskočili na palubu broda. Rumeni zraci suncaisticali su se na njihovim glatko obrijanim glavama i seči-

vima koje su stezali u rukama. Jedva su ga i pogledali dok

su pretraživali brod. Bez jedne jedine izgovorene reci.

A onda je iz čamca prešao iposleđnji, sedmi čovek. Visokstarac plamenih očiju. Jedinibez oružja u rukama.

Njegovi pratioci s poštovanjem su mu otvorili prolaz doninđe.

— Gde su oni?starac savršenimzikom.

— Na dnu. — Mrtvi? — Ne.

— upitao jensleskim je-

Još ne! - ispstarac, a na licu mu se nijepomerila nijedna crta. Izgovorio je nekoliko grlenih reči injegovi ljudi su se uskomešali, navlačeći gnjuračka odela

motornog čamca,složi se ninđa.

preneta iz — Još ne

ivim pogledom piacio je

kako svestenici jedne stare vere vest im pokretima piilagođa-




vaju svojim telima najmoderniju opremu dvadesetog veka.

— Ko si ti? — pitao je starac. Iza njegovih leđa voda ješest puta pljusnula.

— Ti i ja smo se već sreli — reče ninđa.

— Ne. Tvoje lice mi je nepoznato .

— Nisi ni video moje lice.

Plamen u staračkim očimapostao je iznenada svetliji. — Ah — reče Indijac. — Ti

si ninđa? — Da. — Onda ćeš umre ti. — Ne. Ti ćeš umreti. U o-

vom istom okeanu. To je jedini način da počivaš u blizini

svoje boginje, starce. — Moje telo mora biti spaljeno, ninđo. I rasuto po svetoj reci. Moji ljudi će vratitiboginju u njen hram i ja tada mogu mirno umreti.

— Neće uspeti. — Ako tako bude, onda ću

zaista umreti ovde. I biće kao

da nikada nisam ni živeo. — Tako će biti, starce.Ninđin pogled ponovo je po

čivao na površini okeana. Krvava mreža kao da se skupljala. .. skupljala da uhvati svojkrvavi plen.

— Ti nešto znaš, ninđo? — Da. Ono što Migulis ni

kome nije rekao. Pa čak nitebi kada si hteo da ubiješ že

nu koju je voleo. Bila je tonjena osveta, starce.

Starac je okrenuo leđa vezanom čoveku i pogledao u oke-an. Ninđa je načinio jedva vidljiv pokret i jedna ruka bilamu je slobodna.

U njoj je stezao šuriken, šestokraku zvezdu ninđa...

— Dole je smrt — rekao je

starac. Nije to bilo pitanje. — Da. Bio sam dole i video je. Eksploziv je tako vesto postavljen da će ga aktivirati svako ko ne poznaje njegov položaj. Jedino Migulis jeznao za to. I ja. I sada ti.

Mirna površina okeana iznenada se zapenila, a sa dna je

doprla potmula tutnjava.Na trenutak je sve to izgledalo kao da se ogromno morsko čudovište koprca u nevidljivoj mreži, ali to nije tra

jalo dugo. Okean ne dopuštau svojim nedrima drugi bessem svog sopstvenog.

Mrlja, žuta od mulja sa dna

i crvena od krvi, sada se lagano širila po površini. Ponegdese belasao trbuh mrtve ribe,ponegde...

Ninđa odvrati pogled od užasnih ostataka koje je podvodna eksplozija izbacila iz dubine okeana, ali je starac gledao u njih kao fasciniran.

Kada se okrenuo, ninđa jestajao iza njega.




Na licu starca zaigra osmeh.

Ne možeš me ubiti, nin- — reče.Znam, starce. Ti si već

lortav.Bezglasno mičući usnama,

starac zbaci svoju belu odež[u, otkrivajući žilavo, mrko

telo.Skliznuo je u vodu nečujno,

kao riba..*

— Još jedna žrtva za tebe,

zlatna Kali — glasno reče ni-nđa. — Nadam se da si zadovoljna, prokleta boginjo smrti. ..

Okrenuo se i sišao u motorni čamac. Nekoliko trenutakakasnije podvodni pakao ostao

je za njim.I svi oni dijamanti iz pak

la. ..

K R A J



U novembru Ninđa 30

KLOPKA ZA NINĐU

- To je sve - almers okruži ledenim pogledom po prisu tnima. - Ima li kakvih pitanja?

Jedan č ovek u dnu stola oklevajuć i podiže ruku.- Pitaj, Mortone!- Šta ako . . - č ovek nervozno proguta pljuvač ku - šta ako

... ako ta j ninđ a umakne? almersove usne izvrše se u nešto sto je lič ilo na osmeh.- Ne, Mortone. Ovoga puta nam neć e umać i

nindja 029 - derek finegan - dijamanti iz pakla (def & veljko73 & kostadinovski &...

Documents