18. januar 2018. godina

TELEGRAF.RS

Najtraženiji poslovi i nudi ih NSZ Trenutno se najviše traže mašinbravari, električari, autoelektičari, lakireri, tapetari, bravari, zidari,

vodoinstalateri, zavarivači.

Ako tražite posao, a ne znate odakle da

počnete, naša je preporuka

sajt Nacionalne službe za

zapošljavanje. U kategoriji "tražite

posao" trenutno se nudi više od

1.101 zanimanja, pa ako ste dovoljno

pažljivi sigurno možete da pronađete

nešto.

Ipak, najveći broj potrebnih znanja i veština odnosi se na zanate. Pa su tako traženi mašinbravari, električari,

autoelektičari, lakireri, tapetari, bravari, zidari, vodoinstalateri, zavarivači. Traženi su i tesari,

elektromonteri, ali i kuvari.

OBUKA ZA NEZAPOSLENE

Među poslovima kao što je higijeničar i prodavac, dovoljna je samo osnovna škola, dok za radnika u

montaži morate da imate treći stepen. Za posao bravara dovoljan je i drugi stepen obrazovanja.

Ovi profili su traženi širom Srbije, a za njih je potreban treći stepen stručnosti. Da biste se javili elektronski,

morate da budete registrovan korisnik Nacionalne službe, ali i ako niste postupak je vrlo jednostavan, a

počinje klikom na link "prijavi se".

VEĆA ŠANSA ZA POSAO

Nacionalna služba za zapošljavanje, u skladu sa potrebama tržišta rada, redovno organizuje obuke za

nezaposlene, koji promenom zanimanja ili sticanjem traženih kvalifikacija dobijaju priliku i veću šansu da

nađu posao.

Obuke su namenjene nezaposlenima sa evidencije i to pre svega onima iz ugroženih grupa, a organizuju se u

saradnji sa specijalizovanim centrima ili poslodavcima. NSZ organizuje obuke za tržište rada i obuke na

zahtev poslodavca.

Matijeviću "Slavija luks"

Srpski kralj mesa kupio hotel u Beogradu za 6,5 miliona evra

KRALj mesa Petar Matijević postao je vlasnik drugog

hotela u Beogradu. Pored prostora nekadašnjeg

"Jugoeksporta" u kome planira da otvori hotel, kupio je i

hotel "Slavija luks".

- Hotel je prodat uslovno firmi "Mat real estate", koja

posluje u sastavu Industrije mesa "Matijević", za 6,5

miliona evra - rekao je Veselin Jovićević, direktor

hotela "Slavija". - Uslov da kupac preuzme vlasništvo je da Privredni sud odbije odlaganje prodaje što je

tražila uprava hotela "Slavija". Hotel je prodat na licitaciji po nalogu izvršitelja Marka Vukićevića zbog

nepostojećeg duga od oko dva miliona evra firmi "Fil Šar".

On kaže da je uprava hotela osporavala taj dug i da je podnela i krivične prijave protiv članova Arbitražnog

veća koji su doneli odluku o potraživanju u korist firme "Fil Šar" koja je imala zajednički posao sa tim

hotelom.

Vlasnik firme "Fil Šar" bio je Branislav Šaranović koji je poginuo 2009, a hotel je tužila njegova supruga

Katarina. Kao partner JAT, vlasniku hotela "Slavija" u organizovanju igara na sreću, postao je 2000. Već pet

godina kasnije u ovom hotelu se nisu organizovale igre na sreću.

- Posle donošenja Zakona o igrama na sreću 2005. hotel je prestao da se bavi igrama na sreću jer nije mogao

da ispuni uslove o godišnjem prometu od 100 miliona evra - rekao je Jovićević. - Udovica vlasnika firme

"Fil Šar" Katarina Šaranović je 2015. drugi put tužila hotel, a Arbitražno veće je donelo odluku bez

dokaznog postupka, veštačenja i saslušanja svedoka.

Srpski ministar finansija na bečkoj Juromani konferenciji najavio da razmišlja o smanjenju fiskalnih

opterećenja

Vujović: Ne postoji društveni konsenzus da porez treba plaćati

"Manje je više." Zdravko Marić, hrvatski ministar finansija, iskoristio je ove reči da bankarima okupljenim

na Juromani konferenciji u Beču opiše način na koji je njegova zemlja uspela da podigne poreske prihode i

smanji javni dug.

Kako se pohvalio Marić, prva stvar koju je

Hrvatska uradila da stabilizuje svoje finansije

bila je da spusti poreze, što je oslobodilo

sredstva privredi za investicije i na kraju dovelo

do većih poreskih prihoda.

To što je u praksi pronašao magični metak

liberalne ekonomske teorije, Mariću je donelo

aplauz, a sada njegov srpski kolega Dušan

Vujović želi da uradi nešto slično. Ako ne ove,

a ono naredne godine.

- Mi već godinama razmišljamo o tome. I još uvek nam ostaje mogućnost da to uradimo tokom 2018, a

sigurno da razmatramo mogućnost za narednu godinu - kaže Vujović.

Na pitanje zašto onda to već sada nije urađeno, ministar odgovara ovako: "Pravo da vam kažem, u

poslednjoj godini aranžmana sa MMF-om, kada smo pravili budžet za 2018, nismo hteli mnogo da menjamo

poreze. Zato što bismo time skratili sebi prostor. Kada menjate poreske stope, onda se konzervativne

projekcije prihoda smanjuju i to vam sužava prostor za druge stvari koje hoćete da sprovedete. Mi smo hteli

da ove godine maksimalno povećamo prostor za investicije i za ovo zasluženo podizanje plata i penzija. Da

smo išli na smanjenje poreza, onda bismo teže sve to uklopili."

Dakle, prisustvo MMF-a i želja Vlade da podigne penzije i plate u javnom sektoru glavni su razlozi zašto u

Srbiji još nemamo poreske rezove. Međutim, Vujović vidi još jedan razlog za to - nedostatak "društvenog

konsenzusa" da porez treba plaćati.

- U Srbiji postoji veliki broj ljudi koji plate primaju bez plaćenih poreza i doprinosa. Ako bismo postigli

društveni konsenzus da svi plaćaju porez, onda bismo mogli da spustimo poreze i doprinose na plate, a da se

ne smanje prihodi u budžet. Ima najmanje 300.000 ljudi koji primaju ilegalno plate, bez plaćenih doprinosa.

Ako bi svi oni plaćali doprinose, onda bismo opterećenje plata mogli da spustimo sa postojećih 71 odsto -

kaže Vujović za Danas.

Srbija je uspešno završila trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, a jedna od glavnih

dilema u ekonomskoj javnosti je da li će Vlada zatražiti novi program ili će izabrati da se oslobodi Fonda,

kako bi sebi dala više prostora za potrošnju i subvencije. Vujović kaže da odluke još nema, ali da on smatra

da je Srbiji MMF još potreban.

- Nastavićemo dijalog sa MMF-om, a da li ćemo zaključiti i novi program, to ćemo rešiti tokom narednih

šest meseci. Ja sam za to da nastavimo. Trenutno je na stolu PCI aranžman (Policy Coordination

Instrument), a nama je koordinacija politika i dalje bitna. Sve dok kreditni rejting Srbije ne dostigne

investicioni nivo, nama je prisustvo Fonda i dalje bitno. To je moje mišljenje - kaže Vujović.

Srbija je, inače, još daleko od pomenutog investicionog rejtinga. Trenutni rejting zemlje prema agenciji

Standard end Purs je "BB", što je nivo koji smo dostigli 15. decembra, posle više od pet godina provedenih

na nižem stupnju "BB-".

Prvi rejting iznad ovog na kojem je Srbija danas je "BB+", ali ni on nije investicioni, već i dalje

špekulativni, a tek je nivo iznad njega, "BBB-", najniži nivo koji se smatra investicionim.

To znači da će Srbija, ako se bude vodila Vujovićevim aršinom da nam je MMF potreban sve do dostizanja

investicionog rejtinga, imati aranžmane sa Fondom barem do 2021, a vrlo verovatno i posle toga.

Krupan zalogaj

Vlada Srbije bi trebalo u narednih par meseci da odluči da li će privatizovati RTB Bor ili neće, odnosno koje

će biti rešenje za ovog gubitaša. Trenutna visoka cena bakra na svetskim tržištima znači da je trenutak za

prodaju povoljan i Vujović potvrđuje da postoje firme zainteresovane za kupovinu.

- Situacija sa bankama i svetskim tržištima nam trenutno odgovara, pa interes pojedinih investitora može da

dovede do srećnog rešenja da se Bor privatizuje po dobroj ceni. Ali, ako ponuda nije dovoljno dobra, bilo

finansijski bilo sa stanovišta ekonomske održivosti, onda je nećemo realizovati. Predsednik stalno ponavlja

da mu je žao što se prodaja Telekoma nije realizovala. Ali, ja kažem da sam ja više ekonomista, nisam

političar. Ako je cena dobra, treba da se realizuje. Ako cena nije dobra, treba sačekati pa videti - kaže

Vujović.

Ipak, on nema sumnje u to da je "na duži rok RTB Bor suviše krupan zalogaj za nas". Kako kaže, pokazalo

se da je upravljanje tim kombinatom, "a Bor nisu samo rudnici, nego i prerada i prodaja", za nas suviše

komplikovano.

- Nije država dobar preduzetnik. Zato treba to da proda i da prepusti privatnom sektoru to da radi, bilo da

kupci budu naši ljudi, bilo stranci - zaključuje Vujović.

Ministarstvo građevine: Kasni se sa Uredbom

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je danas da je Uredba o uslovima za

obavljanje komunalnih delatnosti, koja uređuje i pogrebne delatnosti, pripremljena i naći će se na sednici

Vlade čim stignu mišljenja četiri institucije koje ih još nisu dostavile.

To ministarstvo tvrdi da je predlog uredbe pripremilo još pre šest meseci, ali je njeno slanje u proceduru

odloženo zbog nastojanja da taj propis pomiri interese i javnih i privatnih pogrebnika.

Ministarstvo je tokom decembra prikupilo pozitivna mišljenja 10 institucija i očekuje da će one koje to nisu

uradile – ministarstva unutrašnjih poslova, rudarstva i energetike, zaštite životne sredine i Republički

sekretarijat za zakonodavstvo, to učiniti u najkraćem roku.

Uredbom se na jedinstven način uređuje ukupno 12 komunalnih delatnosti, u kojima posluje oko 2.000 firmi

u javnom i privatnom sektoru, sa više od 70.000 zaposlenih, navodi se u saopštenju.

VULIN: Fabrike grupacije Odbrambena industrija Srbije biće

izuzete sa spiska korisnika javnih sredstava

Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da je pokrenut proces izuzimanja fabrika iz grupacije

Odbrambena industrija Srbija sa spiska korisnika javnih sredstava, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Kako je ministar naveo, to će u narednom periodu biti usaglašeno sa Ministarstvom finansija.

To daje fleksibilnije uslove rukovodstvima fabrika za rešavanje statusnih pitanja zaposlenih već početkom

drugog kvartala, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

PORTAL PLUSONLINE

Počela proizvodnja u halama nekadašnjeg Prvog maja koji su

kupili Italijani

Proizvodnja u halama nekadašneg Prvog maja, sada

vlasništvo italijanske kompanije E. Miroljo, počela je

ove nedelje, piše pirotski portal Plusonline.

Prema planu i potrebama kompanije za sada radi

pedesetak radnika, ali se očekuje da ubrzo na posao

budu pozvani i ostali radnici koji su na spisku. Za

početak biće upošljeno oko dvesta radnika.

Atmosfera u proizvodnji odiše optimizmom. Radnici kažu da su zadovoljni što opet mogu da rade tamo gde

su i počinjali svoj radni vek i očekuju da, kako kažu, opet bude kao nekada.

Franko Miroljo, sin Eduarda Mirolja vlasnika ove italijanske kompanije, sa svojim saradnicima obišao je

proizvodne linije. Prvi, lični, utisci novinara, je da su Italijani impresionirani mestom i ambijentom gde se

Fabrika nalazi.

Stalno su slikali umetnička dela, čuvene prvomajske mozaike i još uvek negovan park. Zatim su obišli

proizvodne hale. Utisak je, i to im se dopalo.

Franko Miroljo, sin vlasnika kompanije zadovoljan je onim što je video.

Uskoro će ovde raditi još dvesta, a u planu je upošljavanje više od hiljadu radnika.

Delta holding učestvuje na tenderu za rekonstrukciju i upravljanje

Sava centrom

Potpredsednik Delta holdinga Živorad Vasić rekao je danas da je ta kompanija odlučila da učestvuje na

tenderu za strateškog partnera za rekonstrukciju i upravljanje kongresnim Sava centrom.

On je na godišnjoj konferenciji za novinare

Delta holdinga rekao da bi Delta u Sava centar

uložili dva puta više nego što je predviđeno

tenderom, a predviđeno je 12,5 miliona evra.

"Spremni smo da uložimo 25 miliona evra u

rekonstrukciju i napravimo od tog objekta

pravi kongresni centar", rekao je Vasić.

Dodao je da je napravljen projekat da se hotel

Interkontinental Beograd, koji će Delta graditi

u blizini Sava centra, pasarelom poveže sa njim.

Grad Beograd raspisao je 15. decembra 2017. godine novi tender za javno-privatno partnerstvo za

rekonstrukciju i upravljanje Sava centrom, najvećim kongresnim centrom u Srbiji.

Traži se partner za osnivanje zajedničkog preduzeća koje će voditi rekonstrukciju i upravljati Sava centrom,

u kome bi Grad Beograd bio vlasnik 51 odsto kapitala, a privatni partner preostalih 49 odsto.

Planirano je kompletno renoviranje kongresne infrastrukture, ali i mogućnost izgradnje novih sadržaja, dok

upravljanje zahteva profesionalni menadžment s iskustvom u upravljanju kongresnim centrima slične

veličine.

Pravo na prijave imaju potencijalni partneri koji su ostvarili poslovne prihode u prethodnoj finansijskoj

godini od najmanje 20 miliona evra i koji će obezbediti rukovodioce s najmanje 10 godina iskustva, od čega

pet na poslovima upravljanja kongresnim centrom.

Zainteresovani investitori treba da najkasnije do 28. februara dostave finansijsku ponudu, odnosno iznos

ulaganja u rekonstrukciju Sava centra, biznis plan za period od 10 godina, i plan rekonstrukcije.

Od potencijalnih partnera se očekuje da preuzmu određen broj zaposlenih u Sava centru, dok će Grad

Beograd preuzeti obavezu da rešava sudbinu preostalih radnika.

Prvi javni poziv Grada Beograda za pronalaženje partnera za Sava centar, objavljen 2016. godine, nije

uspeo.

Na taj tender pristigle su dve neobavezujuće ponude, jedna od Delta holdinga a druga od konzorcijuma u

kojem su bili Aerodrom "Nikola Tesla", Energoprojekt holding i Beogradski sajam, ali niko od njih nije dao

obavezujuću ponudu.

NBS: Netačno da se bankama ne dozvoljava da kredite daju

medijima

Narodna banka Srbije (NBS) je večeras negirala da je poslovnim bankama zabranjeno da kredite daju

medijima, i navela da propisima nisu definisani klijenti banke, niti uslovi koje oni moraju da ispune da bi im

bio odobren kredit.

NBS je navela da "ni na koji način nije ograničila pravo banaka da urede principe po kojima odobravaju

kredite" i da banka odluku o tome da li će klijentu odobriti kredit donosi u skladu s "načelom slobode

ugovaranja, svojom poslovnom politikom i unutrašnjim aktima".

"NBS napominje da su podaci u vezi sa kontrolom na nivou pojedinačnih banaka poverljivi, kao i da

prilikom kontrole ne ceni delatnost dužnika, odnosno činjenicu da se radi o mediju, pa bi takvo tumačenje

bilo tendenciozno i zlonamerno", navodi se u saopštenju.

NBS je pozvala sve zainteresovane da te navode provere i u bankama koje posluju u Srbiji.

Proglašene još četiri liste za beogradske izbore

Gradska izborna komisija proglasila je do sada pet lista za izbore za Skupštinu grada Beograda 4. marta

U saopštenju gradske uprave navodi se da je juče na sednici Komisija jednoglasno proglasila izbornu listu

broj 2 "Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka", kao i izbornu listu broj 3 "Ivica Dačić - Socijalistička

partija Srbije, Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija ".

Komisija je jednoglasno proglasila i izbornu listu broj 4 "Da oslobodimo Beograd - Demokratska stranka,

Socijaldemokratska stranka, Nova stranka i Zelena ekološka partija – Zeleni" i izbornu listu broj 5

"Aleksandar Šapić - Gradonačelnik".

GIK je je ranije proglasila izbornu listu broj 1 "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd!" za izbore za

Skupštinu grada Beograda.

Predsednik GIK-a Zoran Lukić konstatovao je juče da su udruženja Centar za slobodne izbore i demokratiju

i CRTA ispunili uslove za domaće posmatrače u izbornom procesu.

Sirotinja gladna i kulture

Tokom protekle nedelje u srcu Beograda mogao se videti nesvakidašnji prizor. Ispred biletarnice

Beogradskog dramskog pozorišta (BDP) na Vračaru stvorio se ogroman red.

Teško se može definisati da li treba osećati radost što će rijaliti programe makar na trenutak zameniti

predstave, ili tugu što ovakav red možemo videti samo kad su karte besplatne.

Ovo pozorište u saradnji s Ministarstvom kulture i

informisanja napravilo je izvrsnu akciju. Korisnici

socijalne pomoći nezaposleni, korisnici dečijeg

dodatka, penzioneri sa penzijama manjim od 25.000

dinara i studenti koji primaju stipendije imali su

mogućnost da dobiju besplatne ulaznice za sedam

predstava sa januarskog repertoara. Predstave za

koje svi zainteresovani mogli da preuzmu karte su:

"Anđeli čuvari", "Berlinski zid", "Čovek, zver i

vrlina", "Totovi", "Pomorandže za zbogom", "Igra

parova" i "Plilulski roman". Svako je imao pravo na

četiri karte.

Nakon što se od ranog jutra stvorila velika gužva ispred BDP-a, kakva se teško mogla videti kad se karte

kupuju po redovnim cenama, još je vidljivija postala činjenica da je socijalno ugroženih mnogo više od onih

koji mogu odvojiti oko 1.000 dinara koliko je prosečna cena karte u beogradskim pozorištima.

Slična scena ponovila se samo nekoliko nedelja ranije kada je Jugoslovensko dramsko pozorište prodavalo

karte po simboličnim cenama od 100 i 200 dinara.

U redu mladi i stari

U redu su se mogli videti i mladi i stari. Penzioneri ipak prednjače. To nisu ljudi koji su pohrlili po karte

samo zato što su besplatne, već oni koji su nekada bili redovni posetioci. Danas zbog izuzetno niskih

penzija, kao što jure mleko na akciji u supermarketu, moraju da jure i kulturu.

Slavka Milinčić i njen suprug veliki su ljubitelji pozorišta. Ova akcija ih je mnogo obradovala.

- Mi smo penzioneri. Išli bismo mi stalno u pozorište. U srećna vremena smo koristili svaki slobodan

trenutak za dobru predstavu. Sada vremena imamo, ali novca nemamo. Sa našim malim penzijama jedva

uspevamo da platimo račune i kupimo nešto hrane, a kamoli da priuštimo sebi neki luksuz ili potrošimo 20

evra na karte za pozorište - priča za "Vesti" Slavka.

Dragan Ilić poranio je kako bi osigurao sebi karte.

- Retko idem u pozorište. Mnogo ga volim još od mladosti, ali kako ja da platim kartu? Iskoristio sam akciju

i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. S obzirom da ne očekujem da će penzioneri ikada živeti bolje u

ovoj zemlji, jedina nada da pogledam neku predstavu su ovakve akcije. Hrana je postala luksuz, a pozorište

samo za bogate - kaže Ilić.

Penzionerka Stana Dragojlović pogledaće u januaru dve predstave zahvaljujući ovoj akciji. Ipak, rastužuje je

što su redovi samo kada je nešto besplatno.

Čekanje milostinje

- Ponižavajuće je za sve nas koji bismo rado išli u pozorište što moramo da čekamo akcije, da nam nešto

udele besplatno, kako bismo mogli da uživamo dobroj predstavi. Ljudi ne idu u pozorište jer nemaju para.

Država nam je uzela sve što je mogla, a onda nas časti besplatnim kartama. Bolje bi bilo da nam stvore

normalne životne uslove, pa ćemo mi sami kupiti karte - rekla je Stana.

Nevena Bešević ima 24 godine, energiju, ljubav prema pozorištu, ali nema posao.

- Roditelji su penzioneri, a ja sam nezaposlena. Nemamo ni za osnovne potrebe, a kamoli za pozorište.

Stalno tražim akcije i popuste. Sada sam bila presrećna što mogu besplatno da odgledam nekoliko predstava.

Trudim se da idem kad god mogu jer je pozorište duhovna hrana. Ali u Srbiji, samo se stomak hrani, za dušu

nema para - kaže Nevena.

Penzioner Milivoje Mirković odgledaće četiri predstave. Ljubav prema pozorištu razvio je još kao student u

Kragujevcu.

- Kad sam se doselio u Beograd, nisam propuštao priliku da pogledam dobru predstavu. To je bilo nekada.

Sada se dovijam i gledam samo ono što je na popustu. S našim primanjima, i vazduh nam je skup. Nisu sale

poluprazne često jer nema ko da gleda, već zbog loše ekonomske situacije - rekao je Milivoje.

On objašnjava da je ovo divna akcija kako za one koji vole a ne mogu da priušte, tako i za one koji nisu

nikada bili u pozorištu.

- Nije loše da se ovakvim akcijama skrene pažnja sa loše žute štampe, lošeg televizijskog programa, da se

pokaže ljudima da ima bolje - zaključuje Milivoje.

Verica Kiš ima penziju manju od 25.000 dinara. Ističe da bi i sa duplo većim primanjem pozorište opet bilo

teško priuštiti.

Gorak ukus nemaštine

- Volela bih da mogu često da idem. Ali ne idem. Da nema ovih besplatnih karata, u pozorište ne bih ušla.

Nažalost, tako je - sležući ramenima rekla je ova Beograđanka.

Red se nije smanjivao celog dana, dokle god je karata bilo. Akcija je ulepšala januar mnogim

Beograđanima, ali gorak ukus nemaštine koji se video i u ovom poduhvatu Ministarstva kulture ne može se

izbeći.

Reč upravnika Ćustića

Upravnik Beogradskog dramskog pozorišta i poznati glumac Slobodan Ćustić kaže da je ideja za akciju

potekla iz nemaštine.

- Ljudi imaju veoma mala primanja. A svi bi želeli da vide nešto više od dnevnika u pola osam. Pa kako

jedna četvoročlana porodica da izdvoji novac i dođe da pogleda predstavu? A ne ići u pozorište, to je

duhovni genocid nad narodom. Žao mi je samo što je hladno, pa se ljudi smrzavaju u redu čekajući karte. To

me podseća na neka stara vremena kada smo čekali u redu za mleko, kafu, ulje. U junu planiramo još jednu

ovakvu akciju - objasnio je Ćustić za "Vesti".

Đorđević i ambasadorka Kanade o saradnji u domenu rada

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević razgovarao je sa

novoimenovanom ambasadorkom Kanade u Republici Srbiji Kejtlin Čabom o unapređenju saradnje u

domenu rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja.

Đorđević je izrazio nadu da će potpisivanje Sporazuma o socijalnom osiguranju između Ministarstva i

nadležne institucije u Kvebeku biti do kraja ove godine, čime bi bila regulisana pitanja osiguranika u toj

pokrajini.

"Naše dve države su istorijski saveznici i očekujem da ćemo zajedno raditi na svim događajima u vezi

obeležavanja završetka Prvog svetskog rata, koji nas očekuju tokom ove godine" izjavio je Đorđević.

On je rekao da će se razmotriti predlog oko učešća Republike Srbije u završnoj fazi projekta "Svet se seća"

(World Remembers) koji je namenjen mladim generacijama u znak sećanja na žrtve Prvog svetskog rata.

Ministar je istakao i da Republika Srbija želi da poboljša demografsku sliku i motiviše mlade da ostanu u

svojoj zemlji, tako što će im obezbediti bolje uslove života i rada.

Ambasadorka Kejtlin Čaba zahvalila je na prijemu, istakavši da je u pitanju prvi razgovor sa ministrom u

Vladi Srbije.

Pored pohvala upućenih Srbiji za upravljanje migrantskom krizom, ocenila je i da Srbija postaje sve

interesantnija država za investicije, posebno u oblasti rudarstva.

Budući da će Kanada u narednom periodu predsedavati Grupom G-7, poseban fokus biće na promovisanju

razvoja multikulturalizma i principa različitosti, razvoja i obrazovanja dece kao i pitanja rodne

ravnopravnosti, navela je ona.

Potpisano: Veća prava za zaposlene u JP BG-a

Sva javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti grada Beograda potpisala su poseban kolektivni

ugovor.

Ti ugovori će, kako kaže gradonačelnik Beograda Siniša Mali, dati veća prava svim zaposlenima. Kako je

objasnio, veća prava za radnike odnose se na jubilarne nagrade, prekovremeni rad, a novina su stimulacije i

nagrade za najbolje zaposlene svake godine.

"Po prvi put želimo da odvojimo rad od nerada, prvi put će zaposeni u javnim preduzećima imati priliku da

se istaknu i da budu nagrađeni", rekao je Mali.

Dodaje, da su posebni kolektivni ugovori vrhunac socio-ekonomskog dijaloga koji je uspostavljen pre četiri

godine, kao i kruna reformskog procesa koji je započet u javnim preduzećima.

"Ova preduzeća su pre samo nekoliko godina poslovali sa gubicima, opterećeni dugovima, kreditima...Tada

smo rekli da će kada rezultati budu bolji, biti bolje i radnicima i to se sada dešava", rekao je Mali.

Komunalni sistem Beograda promenjen je u prethodne četiri godine, kaže Mali, i dodaje da kvalitet

komunalnih usluga raste iz dana u dan.

"Pre nekoliko dana je Gradska čistoća dobila 10 novih kamiona, uskoro će biti nabavljeno 100 novih

autobusa za GSP, ali ta mehanizacija ne znači ništa ako nema zaposlenih koji su zadovoljni i dobro rade",

rekao je gradonačelnik.

Kako je naveo, ispravljene su greške prethodne vlasti, problemi se rešavaju komunikacijom i stvara se

"jedna nova slika Beograda".

"Građani su danas zadovoljniji komunalnom uslugom, a to je naš motiv, obaveza i cilj", zaključio je Mali.

Predsednik GO sindikata komunalca Beograda Aleksandar Radojević rekao je da je potpisani kolektivni

ugovor nastao kao posledica malih kompromisa koji su zajedno rešili velike probleme.

"Razvili smo neke socijalne aspekte koje nadam se niko neće koristiti, novčana davanja su značajno bolja

nego u prethodnim kolektivnim ugovorima. Ljudi zaposleni u komunalnim delatnostima su potpuno

nevidiljivi sve dok ne dođe do problema, 20.000 njih u Beogradu bavi se time da imamo kvalitetne uslove

života", rekao je Radojević.

Posebne kolektivne ugovore potpisali su predsednik GO sindikata komunalca Beograda Aleksandar

Radojević, predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u drumskom i gradskom saobraćaju Srbije Nebojša

Mirović, predsednica Zajednice sindikata Srbije Mira Basta i predsednik Beogradske unije sindikata Goran

Stojiljković.

Ускоро подзаконска акта за ефикасније и брже пословање

Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић најавила је

да ће четири приоритетне Уредбе за имплементацију Закона о електронском документу, електронској

идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању бити израђене већ до краја

јануара.

Она очекује да сва подзаконска акта буду завршена у првој половини ове године.

"Нећемо чекати законски рок, а то је 18 месеци, већ ћемо настојати да што пре омогућимо

имплементацију овог Закона, јер је он најбољи показатељ спремности државе Србије да усвоји

вредности које су кључне у модерном пословању и комуникацији, и неопходне за успешну

дигитализацију привреде и државне управе у складу са приоритетима Владе Србије", истакла је

Матић.

На представљању Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од

поверења у електронском пословању, у Америчкој привредној комори у Београду, државни секретар

је подсетила да је у изради овог акта велики допринос дао привредни сектор.

"Министарство је организовало низ јавних расправа и састанака на којима су учествовали

представници привреде, као и јавне управе. Тиме је осим усклађивања са европском регулативом у

овој области остварено и прилагођавање домаћој доброј пракси и отклањање уочених препрека за

ефикасно пословање", рекла је Матић.

Она је подсетила да ће примена овог Закона омогућити повећану употребу електронског документа,

односно, смањење „папирологије“ у пословању и комуникацији.

Такође, уређењем области електронске идентификације и увођењем различитих нивоа шема

идентификације, биће омогућено масовније коришћење електронских сервиса и вршење

електронских трансакција, а Закон ће омогућити и развој услуга од поверења: гарантовање

веродостојности података у електронским трансакцијама, увођење поузданог потписа у клауду,

електронске доставе, и квалификованог електронског чувања, наводи се у саопштењу Министарства.

TANJUG/NOVOSTI

Vojska Srbije upozorila Kfor

Vojska Srbije upozorila je komandu Kfora da neće biti samo nemi posmatrač ukoliko na severu Kosova i

Metohije dođe do ugrožavanja bezbednosti srpskog stanovništva, pišu "Večernje novosti".

Da u Beogradu postoji snažna volja da u slučaju eskalacije nasilja u pokrajini zaštiti svoj narod nije novost

za međunarodne snage u Prištini, navodi beogradski dnevnik i dodaje da je vojni vrh Srbije o svojoj

rešenosti da obezbedi sigurnost svojih građana redovno je obaveštavao i sve prethodne komandante Kfora.

"Komandi međunarodnih snaga u Prištini u više navrata jasno smo stavili do znanja da su obavezni da

održavaju red i mir i vode računa o bezbednosnoj situaciji srpskog naroda. Naša poruka bila je da se bilo

kakvo nasilje nad Srbima, po ugledu na pogrom 2004. godine, neće dozvoliti", kaže sagovornik "Novosti" iz

vojnog vrha.

Kako ukazuje list, ovo upozorenje Beograda posebno dobija na značaju u vreme pojačanih napetosti

izazvanih atentatom na Olivera Ivanovića , ali i političkih i bezbednosnih napetosti na Kosovu.

Ovih turbulencija nije pošteđen ni Kfor, koji čini jedinu legitimnu vojsku u pokrajini, konstatuje se u članku.