menadzment tehnologije i razvoja

5/22/2018 Menadzment Tehnologije i Razvoja

1/16

1

1. ELEMENTI TEHNOLOGIJE PROIZVODA:

-Obuhvata karakteristine elemente:(1) Plani ranje proizvodazapoinje identifikacijom potreba potroaa, utvrivanjem svojstava

proizvoda koji e zadovoljiti potrebe potroaa i istovremeno donositi dobit.(2)Inenjering proizvodapolazi od postojeeg reenja tehnologije izrade i u skladu sa zahtevima

sagledava mogunosti novih reenja za proizvod koji bi zadovoljili te zahteve.(3)Primenjeni inenjeringpodrazumeva unapreenje prodaje ili zadovoljenje specifinih zahteva

kupaca, krojei proizvod prema tim uoenim zahtevima.(4)Inenjering usluga na terenu i servisaodnosi se na razvoj sistema i procesa za podrku izgradnji

na terenu, instaliranju i popravci, servisiranju proizvoda. Ovde spadaju i izrada uputstava i dokumentacije,

kao i obuka ljudi za rad sa proizvodom.

2. ELEMENTI TEHNOLOGIJA PROCESA:

-Povezuje sledeih 6 kljunih elemenata:(1) Materijalise razmatraju u odnosu na mogunosti izbora alternativnih materijala, snabdevaa i

karakteristika za obradu.

(2) Oprema i alati- aktivnosti razvoja i odabira opreme i alata, koji su neophodni za proizvodnjuodreenih proizvoda.

(3) Transport materi jalaobuhvata skladitenje, lociranje, praenje, pomeranje i kretanje materijala ikomponenti. odnosi se na spoljni i unutranji transport (veze sa snabdevaima, kupcima i relacijeunutarorganizacije).

(4)Proizvodni sistembavi se uspostavljanjem integrisanog informacionog sistema za ostvarivanjeodgovarajue kombinacije delova, terminiranje i kontrolu proizvodnje.

(5) Kontrola kvali tetaobezbeuje ispunjenje zahteva vezanih za svojstva materijala, komponenti iproizvoda u celini.

(6) Odravanjeutvruje uzroke kvara na mainama i uspostvalja preventivne mere odravanja, radioptimalne pouzdanosti maina.

3. ELEMENTI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE:

(1) I nformacioni hardver i softverobuhvataju fizike i intelektualne principe ugraene u perfermanseinformacionih tehnologija,

(2) Primenjeni in formacioni sistemi- obuhvataju konfiguraciju sistema, hardver, operativne sisteme,

softver i komunikacione protokole za konkretnu primenu,

(3) Veza sa fizikim procesimahardver, softver i fiziko razumevanje koje povezuje fizike dogaaje ipromene sa informacionim sistemom,

(4)Sistemi za podrku odliivanjuobezbeuju napredak u efikasnosti i radu rukovodilaca,(5) I nformacioni sistemi poslovanjanovi oblik roba i usluga.

4. PODELA TEHNOLOGIJA PREMA RESURSIMA KOJE KORISTE:

(1) I TI nformacione tehnologijeosnovni resursi su informacije koje obrauju. Nedeljivostproizvodnje informacija proistie iz injenice da nastanak odreenog skupa informacija iziskuje isteaktivnosti i trokove bez obzira na broj potroaa koji e ih koristiti kao robu.

(2) TPTTradicionalne proizvodne tehnologijeobrauju fizike resurse i obuhvataju tradicionalnuopremu u proizvodnji,

(3) SPTSavremene proizvodne tehnol ogijeili hibridne tehnologijeobrauju fizike resurse podkontrolom automatizovanih informacionih sistema, obuhvatajui fleksibilne proizvodne sistemeFPS,robote, automatske fabrike.


2/16

2

5. 10 KOMPONENTI TEHNOLOKOG PAKETA:(1) tehnoloki know-howdva oblika transfera: putem licenci industrijske svojine i putem licenci

know-how.

(2) opremajedna tehnologija moe da se realizuje alternativnom opremom; jedna maina razliitetehnologije; jedna tehnologijaodreena oprema (procesna tehnologija).

(3) materijaljedna tehnologijaalternativni materijal, jedna vrsta materijalarazliite tehnologije.(4) ovekov radmora da bude odgovarajuih kvalitativnih i kvantitativnih svojstava(5)graevinski objekti,(6) energija,

(7) organizacija,

(8) upravljanje,

(9) mere i sredstva zatite ovekove sredineelementi: odgovarajua sredtva zatite, ureaje i opremu;odgovarajua znanja i vetinu.

(10) proizvodiodreeni proizvod razliite (alternativne) tehnologije.

6. FRAGMENTACIJA TEHNOLOGIJE

-Upravljanje tehnologijom u preduzeu polazi od celovitogprilaza tehnologiji.-Svaki oblik fragmentacije moe se smatrati nepovoljnim i tetnim za uspeh poslovanja preduzea.

(1) Fragmentacija se javlja u okviru transfera tehnologijei predstavlja tetnu pojavu kada se transferobavlja uz nedovoljno prisustvo svih nunih delova. Fragmentacija tehnolokog paketa esto je uzrokneuspeha u transferu tehnologija izmeu preduzea.

(2) Pojam fragmentacije se koristi i kod tetnosti izolovanog posmatranja funkcije upravljanjatehnologijom, odvojeno od ostalih funkcija u preduzeu.Ova funkcija je usko povezana sa marketingom,finansijama, razvojem...

(3) Fragmentacija nastaje i kada se unutar te oblasti odvojeno posmatraju znaajna pitanja. Ova vrsta

fragmentacije se prepoznaje, npr, kada se tri kljuna podruja tehnologijetehnologija proizvoda,tehnologija procesa i informacionaciona tehnologijaodvojeno posmatraju u organizacionom ifunkcionalnom pogledu.

-Sve ovo namee potrebu integrisanosti funkcije upravljanja tehnologijom sa svim ostalim funkcijama upreduzeu. To podrazumeva integrativnostkaraktera upravljanja tehnologijom.

7. CILJEVI UPRAVLJANJA TEHNOLOGIJOM U PREDUZEU-Obuhvataju ostvarivanje efikasnosti tehnologije i ostvarivanje efektivnosti tehnologije.

(1) Ostvarenje efi kasnosti tehnologij eogleda se u nastojanju da se tehnologija u primeni u preduzeuuini to racionalnijom i produktivnijom. Ovo je tenja da se sa postojeom tehnologijom uz to nia

ulaganja ostvare to vei rezultati.(2) Ostvarenje efektivnosti tehnologi jeznai da se tehnologijom u preduzeu upravlja tako da ona

uvek bude delotvorna u smislu onoga to kupci trae.

8. STRATEKO I OPERATIVNO UPRAVLJANJE TEHNOLOGIJOM(1) Operativno upravlj anjeznai praenje stanja sistema i uoavanje poremeaja kojimogu da ugroze

delovanje sistema. Poseban naglasak na operativnim performansama ukazuje na tenju da se obezbedisigurnost delovanja sistema. Odnosi se na stvaranje ciljeva efikasnosti, to se najee postavlja kaokratkoroni cilj.

(2)Strateko upravljanjevodi rauna o dugoronim promenama i kritinim pravcima promena kojepreduzea treba da usvoje kako bi preivela i napredovala u dinaminom okruenju. Tehnoloka strategijaje definisana predhodno odreenom: poslovnom strategijom i strategijomproizvodtrite.


3/16

3

9. RESURSNI I MARKETINKI PRISTUP MENADMENTA-Konkurentska strategija se uspostavlja polazei u osnovi od dva osnovna pristupa:

(1) Eksterni- koji naglaava znaaj eksternih sila konkurentnosti, uticaja okruenja i pre svega trita.Polazi od dobrog poznavanja trita, kupaca i konkurenata, kojima se utie na konkurentske faktore firme:kvalitet, brzinu, sigurnost, fleksibilnost i cenu. Ovaj pristup se naziva i marketinki.

(2) Internipolazi od konkurentnosti koja izvire iz unutranjih snaga i prednosti koje preduzeeposeduje, tako da se naziva i resursni pristup. Oslanja se na resurse, strukturu, strategiju, menadment stil,

vetine i znanja zaposlenih...-Oba pristupa su znaajna i treba ih povezati u jedinstvenu strategiju. Osnovni strateki pravacse gradi na

principima konkurentnostiputem dinamike kompetentnosti.-Sve aktivnosti menadmenta zapoinju analizom okruenja i internih faktora organizacije, sa ciljem da seidentifikuju eksterni i interni faktori. SWOT anal izaje tehnika koja se esto koristi u ovim analizama.

10. MODEL KOMPETENTNOSTI I TEHNOLOGIJE

-Noviji pristupi konkurentnosti firme polaze od koncepta kompetentnosti, koji naglaavaju tehnologiju,znanje i umee, kao i sinergiju koja proistie iz takve orijentacije.

-Razliita obeleja kljunih kompetentnosti se svode na sledee:(1) kljune kompetentnosti su one koje se prostiru preko vie poslova i proizvodafirme i nalaze se u

njihovoj osnovi.

(2) kompetentnosti su trajni ja kategori jaod preseka poslova i krajnjih proizvoda u odreenom trenutku iimaju dui ivotni vek od krajnjih proizvoda.

(3) kompetentnosti nastaju kolektivnim uenjemu firmi.(4) konkurencija na tritima proizvoda je samo spoljn i i zraz konkurencije,(5) kljuna kompetentnost je ona koja se teko imitira.

-Kljune kompetentnosti ine konkurentsku snagu iju dinamiku odreuju tehnologije. Upravljanjem

portfoliom tehnologija koje su u osnovi kompetentnosti ini sutinu stratekog upravljanja firmom kaocelinom.

11. PRIMARNE I SEKUNDARNE OPERACIJE

(1)Primarne operacijese izdvajaju po tome to one neposredno uestvuju u stvaranju i isporuci dokupaca-korisnika nove vrednosti, roba i usluga.

(2)Sekundarne operacijeili operacije podrkeposredno doprinose dodavanju vrednosti podrkomjednoj ili vie primarnih operacija i uglavnom se vezuju za nabavku, razvoj tehnologije, upravljanjeljudskim resursima, planiranje i finansijsku kontrolu.

12. MODEL 7 S

-Razvijen je krajem 70ih godina, istie 7 kljunih dimenzija koji su znaajni za upravljanje organizacijom.-Model je dobio ime po poetnim slovima engleskih rei:

(1) Strategija (strategy)pravac delovanja kojim se ostvaruje prednost nad konkurentima, uzunapreenje odgovarajuih resursa.

(2) Struktura (structure)organizaciona ema pri definisanju podele zadataka i odgovornosti(3) Sistemi (systems)ulazno-izlazni tokovi i procesi kojima se mogu predstaviti sve aktivnosti koje se

u organizaciji odvijaju (informacioni, proizvodni itd.)

(4) Stil (style)objektivno sagledavanje svih onih kategorija koje se smatraju znaajnim u organizaciji,

pre svega vezano za kadar, menadment organizacije.(5) Kadrovi (staff)ljudi u organizaciji, preporuuje se da se oni sagledaju na pravi nain kao celina,

strukturno i dinamiki stalnim praenjem svih promena u vezi sa njima.


4/16

4

(6) Vetine (skills)sposobnost i potencijal organizacije kao celine, a to nije prost zbir pojedinanihsposobnosti i vetina.

(7) Zajednike vrednosti (shared values)vrednosti koje se istiu iznad svih ostalih u organizaciji.Ovaj model je esto citiran kao osnova za razlikovanje i analizu menadmenta japanskih i amerikih firmi.-Amerike firme pribegavaju promenama u domenu tri S, tvrdim elementima: strukture, strategije, sistem.Japanci daju prednost ostalim elementima, koji se nazivaju jo i meki elementi, i koji ustvari oblikujuorganizacionu kulturu.

13. INTEGRATIVNI MODEL POSLOVANJABIM-Ovaj model kao kljune domene organizacije navodi strategiju, ljude, tehnologiju i poslovne procese:

(1) strategija- definisanje konkurentske, trine strategije, poslovne, organizacione i tehnolokestrategije,

(2) ljudi- sve formalne org.strukture, sadraj poslova, upravljanje kadrovima, rukovoenjei stil.(3) tehnologijatelekomunikacije i mree, ekspertne sisteme, uvoenje informacionih tehnologija...(4) poslovni procesipodrazumevaju kljune definicije procesa, definisanje izlaza, tokova rada ...

14. TEORIJA X, Y-Teorija X:bezlini, ekonomski, negativno or ij entisan pr istup lj udima i organizaciji. Moe se izgraditivrsta organizacija i menadment stil, a to e znaiti u najveem broju sluajeva nastanak birokratskeorganizacijesa puno pravila i procedura u radu koje se moraju potovati.-Teorija Y:pozitivan pristup uz puno poverenja u lj ude, koja na potpuniji nain sagledava ljude iorganizaciju. U organizaciji treba integrisati individualne cil jeve organizacij e. Na taj nain, funkcijakontrole ne bi bila u toj meri izraena kao u prethodnom modelu jer bi pojedinci sami preuzimali tufunkciju i time ostvarili neki vid samokontrole.

15. FAZE IVOTNOG CIKLUSA ORGANIZACIJE(1)Novi poduhvatuspostavljanje novog posla odnosno preduzetnikog poduhvata. Kritine aktivnostimenadmenta sastoje se u identifikovanju i pripremi trita za plasman proizvoda, istovremenousavravajui proizvod prema zahtevima trita. Ova faza se najee zavrava onda kada je obezbeen

planirani plasman za odreeni period. Kritina je za dalji opstanak i razvoj novog poduhvata, jer kasnijefaze zavise od dobre osnove koja se stvara u ovoj poetnoj fazi.

(2)Ekspanzijanastupa naglo i uslovljava veoma brzi razvoj poto se prethodna faza upeno okonala.Raste prodaja, broj zaposlenih i angaovani kapaciteti. Zadaci menadmenta u ovoj fazi se okreu karesursima i operativnosti sistema. Opstanak vie nije doveden u pitanje.

(3)Profesional izacija i in tegracijaprelazi se na novi reim organizovanja rada firme u celini,

deavaju se sutinske promene izazvane rastom i razvojem poduhvata, i kada se on ozvaniava i postajeravnopravni deo organizma preduzea. Naglasak je na adaptaciji i unapreenju upravljakog sistemaorganizacije.

(4)Konsolidacijajavlja se potreba za unapreenjem organizacione kulture. Potrebno je da poduhvatbude shvaen na pravi nain, do kraja usvojen i prihvaen od svoh zaposlenih. To podrazumevaorganizovan, planski i sistematski rad uz primenu formalnih metoda za efikasno usvajanje organizacione

kulture.

(5)Diverzifikacijaposao se obogauje i iri i tako se produava ivotni vek posla. Moe se realizovatina sledee naine: ulazak u nove grane, povezana diverzifikacija, nepovezana, dezinvesticije i likvidacija...

-Dva su osnovna tipa diverzifikacije:a) Povezanaodnosi se na poslovne aktivnosti iji lanac vrednosti poseduje konkurentsku vrednost

koja se uklapa u lanac vrednosti postojee poslovne aktivnosti. Metodi: zajedniko korienje tehnologije,


5/16

5

slini metodi rada, slina znanja, know-how... Konkurentska prednost povezane diverzifikacije se gradi naosnovu: transfera znjanja-tehnologije-kompetentnosti, kombinovanja povezanih aktivnosti u operaciju,

zdrueni lanci vrednosti.b) Nepovezana diverzi fi kacij abez stratekog uklapanja, bez znaajnih veza u lancu vrednosti. Firme

koje ulaze u ovakvu diverzifikaciju se nazivaju konglomeratima.

-Diverzifikovanje se ostvaruje: a) uz oslonac na eksterne faktorekupovinom firme, zajednikimulaganjem, partnerstvom... b) oslonac na interne snage i aktivnostikada ima vremena da se zapone nova

aktivnost, rivali sporo ulaze na trite.(6)Opadanjerevitali zacij apraksa pokazuje da se i najuspenije firme suoavaju sa ovom fazom.

Opadanje se prepoznaje kroz starenje, zamor, odsustvo novih ideja. Usled ovoga, firme moraju da reaguju

da bi napravile zaokreti oivljavanje. Druga mogunost jepropadanje. Karakteristino je mobilisanje svihsnaga u svim vitalnim oblastima delovanja. Strategije koje su mogue u ovoj fazi su: likvidacija (opadanje

posovnih aktivnosti, kada jednu ili vie filijala moramo da prodamo ili zatvorimo), portfolio restruktuiranje(revitalizacija, radikalne promene moksa poslovne aktivnosti), multinacionalna diverzifikacija

(revitalizacija i diverzifikacija poslovne aktivnosti kroz diverzifikaciju nacionalnih trita), preusmeravanjekorporacije....

16. PORTEROV MODEL ''PET SILA KONKURENTNOSTI''

-Polazei od Porterovog moedla pet konkurentskih sila kao podrke u stratekom upravljanju, firmeodreuju strukturu i karakter pripadne grane, stiu podrku za definisanje svoje pozicije u odnosu na svojemikro okruenje.

(1) Opasnost od novih konkurenataodreuje konkurentsku prednost firme, koja se ogleda utrokovima ili diferencijaciji. Tehnologija deluje na konkurentsku poziciju firme i uslovljava oba ova

pravca konkurentske prednosti.

(2)Stepen rivaliteta meu konkurentimauspostavlja se na osnovu identifikovanog broja ''igraa'' i

stepena njihove konkurentnosti, to uslovljava stepen diverzifikovanosti i diferencijacije proizvoda firme.(3) Opasnost od proizvoda supstituta i li novih proi zvodameri se sposobnou firme da prekonkurenata lansira novi proizvod natrite to je veoma zavisno od diverzifikovanosti tehnoloke osnovicei ostvarivih operacija ka zadovoljenju trinih zahteva u pogledu trokova, isporuke, kvaliteta. Vremetrajanja i efikasnost razvoja tehnologije procesa-proizvoda su kljuni kriterijumi za ocenu ovakvesposobnosti firme.

(4)Pregovarake moi snabdevaa i pregovarake moi kupacaodnose se na realnu ocenu prodavac-kupac koji se uspostavljaju u lancu vrednosti. Istie se potreba za harmonizacijom i usklaenou u ovimodnosima da se ne bi remetila ravnotea razvojnog ciklusa.

(5)Relativna mo interesnih grupa i stejkholderauticaji vlade, banaka, privrednih asocijacija,sindikata, akcionara.

17. STRATEGIJA NIIH TROKOVA I STRATEGIJA DIFERENCIJACIJE(1)Strategija niih trokovaznaisposobnost kompanije da projektuje, proizvede ili proda na tritu

proizvod na efikasniji nain od svojih konkurenata. To je konkurentska strategija okrenuta ka sniavanjutrokova, samim tim i cena, koja se najee orijentie ka irokom, masovnom tritu kada se oekuju

prednosti ekonomije obima. Nii trokovi omoguavaju ovakvim kompanijama da imaju jau pregovarakumo u odnosu na svoje snabdevae, jer kupuju u veim koliinama. Niske cene e biti barijera iobeshrabrie nove uesnike.

(2) Strategija dif erencijacijesposobnost da se obezbedi jedinstvena i superiorna vrednost za kupca naosnovu kvaliteta proizvoda, specijalnih karakteristika ili postprodajne usluge.


6/16

6

18. STRATEGIJA SKRAIVANJA VREMENA ILI RESPONZIVNOSTI-Ova strategija se odnosi na brzi i pouzdani odgovor organizacije na zahteve kupaca ime se postiekonkurentska prednost. Skraivanje vremena projektovanja procesa i proizvoda, trajanja operacija

proizvodnje i vremenska isporuka na trite i do kupaca se postiu razliitim merama i reenjima.-Porter naglaava da je konkurentska prednost u odreenoj grani determisana njenim konkurentskimopsegom koji se odnosi na irinu ciljnog trita kompanije.

19. STRATEGIJEKONCENTRACIJE I DIVERZIFIKACIJE

(1) Strategija koncentracij e il i fokusastrateka opcija kada kompanija poseduje atraktivnu linijuproizvoda koja ima potencijal daljeg rasta i razvoja. Ovo znai jaanje resursa, sposobnosti ikompetentnosi. Ovo se postie internim mogunostima ili osloncem na eksterne izvore.

(2) Strategija diverzifi kacij evezuje se za obim i distribuciju autputa firme. Ovaj pristup koji sezasniva na diverzifikaciji outputa dopunjen je saznanjem da se topostie odgovarajuim stepenomrazliitosti inputa. Tehnoloka diverzifikacijapredstavlja stepen razliitosti i diverzifikovanosti tehnologijakojima raspolae firma.

20. STRATEGIJA RASTA I RAZVOJA PUTEM KOLABORACIJE- Oslanja se na razliite mogunostikolaboracije i povezivanja meu firmama

(1)Merdertransakcija u kojoj uestvuju dve ili vie kompanija koje razmenjuju akcije, vlasnitvokapitala, ali samo jedna kompanija preivljava. Obino se deavaju meu kompanijama sline veliine.Firma koja ostane na kraju obino dobija ime koje se izvodi iz imena kompanija koje su ule u njen sastav.

(2)Akvizicijakupovina kompanije koja se u potpunosti apsorbuje kao ogranak. Deavaju se obinoizmeu kompanija razliitih veliina i mogu biti prijateljske ili prisilne, koje se jo nazivaju i preuzimanje.

(3)Strateka alijansapartnerstvo dve ili vie kompanija ili poslovnih jedinica da bi ostvarili stratekiznaajne ciljeve, od kojih svi imaju koristi.

(4)Licenciranjeoblik transfera tehnologije, kada firma davalac licence daje prava drugoj firmi daproizvodi proizvod. Primalac licence plaa kompenzaciju licencoru, a za to dobija tehnoloka znanja,dokumentaciju i ekspertizu. Opasnost i rizik za davaoca licence se sastoji u tome to primalac u kratkomroku razvija svoje kompetentnosti i potencijalno postaje konkurent.

(5)Franizaoblik irenja putem ugovora o franizi po kojem franizor obezbeuje drugoj kompanijida osnuje poslovnu jedinicu koristei ime i operativne sisteme franizora. Zauzvrat, franizista plaafranizoru procenat od prodaje kao rojalitet...

(6)Zajedniki poduhvat ili zajedniko ulaganjejedna od najpopularnijih strategija kojom se ostvarujepovezivanje dva ili vie aktera radi ostvarivanja rasta I razvoja.

(7)Grin fi ld razvojnastaje ukoliko neka kompanija ne eli da kupovinom druge nasledi sve njene

problem. Grinfild razvoj znai podizanje postrojenja I fabrika kao I distributivne mree na istom terenu.esto skuplje od akvizicije/kupovine ali otvara vie slobode.

(8)ering proizvodnjekombinovanje razliitih kompatibilnih I komplementarnih resursa(9)Operacija klju u rukeugovara se za izgradnju proizvodnih kapaciteta uz odgovarajuu

nadoknadu. To je poseban oblik transfera tehnologije kojom je davalac ovladao, tako da se prenose celoviti

kapaciteti u drugu firmu.

(10)BOT (Bui ld, Operate, Transfer)varijacija projekta klju u ruke. Izgraeni proizvodni kapacitet sekoristi u nekom fiksnom periodu vremena za koje se izvri povratak uloga, a zatim se predaje u vlasnitvokompaniji ili zemlji domainu bez nadoknade ili po nekoj niskoj ceni.

(11)Menadment ugovoriiznajmljivanje menadera drugim firmama


7/16

7

21. STRATEGIJA STABILNOSTI ORGANIZACIJE

-Kompanija se moe odluiti da nita ne menja u poslovima, proizvodima i operacijama. Veoma jepopularna strategija kod vlasni ka malog bizni sakoji su zadovoljni postignutim uspehom i veliinom svojihfirmi kojima mogu da upravljaju, to je opravdana opcija u predvidivom okruenju. Ove strategije mogu da

budu korisne samo na kratak rok ali i veoma opasne ukoliko se suvie dugo trai oslonac na njih.-Strategija stabilnosti se odnosi na situaciju kada se tehnoloka osnovica firme ne menja, to takoe moeda bude opasna zamka ako se ova strategija zadri due vremena bez promena.

22. STRATEGIJA OPADANJA ORGANIZACIJE

-Kompanija moe da se odlui za strategiju revitalizacije ili povlaenje kada ima slabiju konkurentskupoziciju, kada opada prodaja, a profit se pretvara u gubitak. Menadment moeda izabere neke odstrategija:

(1) Revitalizacijapreokretnaglaava napore u rastu efikasnosti operacija i najadekvatnija je kadaproblemi kompanije postanu izraziti, ali ne i kritini.

(2)Povlaenjejavlja se u sledeim oblicima:a) Strategij a zavisnostikada kompanija preputa svoju nezavisnost u zamenu za sigurnost, odnosno

nudi se da bude zavisna nekom od kupaca ime bi se garantovao opstanak kompanije potpisivanjemugovora na dui rok. Na ovaj nain se smanjuje obim aktivnosti kompanije, npr. marketing, ime sesmanjuju trokovi.

b) Prodaja- divestir anjeima smisla samo ako je menadment u stanju da postigne dobru cenu zasvoje akcionare i ukoliko zaposleni mogu da zadre posao prodajom kompanije nekoj drugoj firmi.

c) Bankr otstvo i l ikvidacija. Bankrotstvoupravljanje firmom preuzimaju sudovi da bi se namirilidugovi kompanije. Top menaderi se nadaju da e nakon namirenja dugova kompanija postati jaa i u

boljoj poziciji. Likvidacijapredstavlja gaenje firme. Menadment odluuje da razmeni to vie sredstavakompanije za gotovinu, koja se zatim deli akcionarima poto se sve obaveze izmire.

23. & 24. MODELI TEHNOLOGY-PUSH, MARKET PULL I STRATEGY PULL

-Poznata su tri pristupa u sagledavanju strateke pozicije tehnologije i tehnoloke inovacije:(1) Tehnology pushpolazi od klasinih postulata o primarnoj ulozi istraivanja i razvoja u procesu

tehnoloke inovacije. Ovaj pristup je zasnovan na tezi da je dovoljno obezbediti uspenu aktivnostistraivanja razvoja u preduzeu koja e generisati nove pronalaske, a sve ostalo se samo po sebi

podrazumeva.

-Prema navedenom modelu pronalazak pokree lanac inovativne kreativnosti, koji e se zavritiprimenom i difuzijom inovacije.

(2) Market pullrazvio se sa sve veom potrebom uvaavanja trita, kupaca kao krajnjeg korisnikasvih usmerenih napora u preduzeu da se stvori noava vrednost u vidu proizvoda usluge. Trinoorijentisani pristup polazi od primarne uloge trita na kome se istrauju i identifikuju potrebe kupaca, pase u narednom koraku definiu projekti razvoja novih tehnologija koje primenjene u praksi, obezbeujunovu vrednost u obliku proizvoda-usluga koji zadovoljavaju potrebe kupaca, za kojima postoji realna

tranjana tritu.


8/16

8

(3) Strategy pul lzasniva se na principima stratekog menadmenta koji uvaava specifinosti makro imikro okruenja firme, kao i internih faktora resursa, sposobnosti i kompetentnosti, naglaavajui znaajkreiranja, implementacije i stalnog preispitivanja strategije u uslovima izrazite dinamike i stalnih promena,

koje karakteriu poslovanje savremenih firmi. Ovde se ima u vidu mogunost kombinovanja tehnologypush i marketing pull strategije

-U modelu strategy pull, meu inputima inovacijske aktivnosti dominiraju strateki faktori iopredeljenja organizacije.

25. & 26. REAKTIVNE I PROAKTIVNE TEHNOLOKE STRATEGIJE(1) Reaktivna strategij apreduzee odgovara na tranju kupaca i aktivnosti konkurenata. Ona moe bit:

a) Responzivna-preduzee reaguje neposredno na zahteve kupaca da se uvede inovacijab) Imitativna- odgovor na novi proizvod koji su uveli konkurenti i to na taj nain to e se novo

reenje kopirati u postojeem preduzeu.

c) Drugi boljirazvoj i unapreenje inovacije koju su uvelil konkurenti.d) Defanzivnakao odgovor na novi proizvod konkurenata, postojei proizvod se inovira ili se

razvija potpuno nov proizvod.

(2) Proakti vna strategij apreduzea nastoje da predvide i anticipiraju promene u okruenju. Ona moebiti:

a)Zasnovana na istraivanju i razvojuuvode inovacije koje su inicirane u preduzeu u njegovojistraivako-razvojnoj jedinici i aktivno deluju na okruenje pravei prve prodore na tritu.

b)Preduzetnikauvoenje inovacija sa visokim rizikom ali ne uvek i potpuno novih tehnolokihreenja

c) Strategij a nabavkekupovina novih tehnologija ime se ostvaruje strategija ka horizontalnomtransferu tehnologije

d) Zasnovana na marketingupodrazumevaju inovacije koje inicira marketing funkcija i najee toznai konkurentnu, agresivnu inovaciju proizvoda.

27. STABILNA, FLEKSIBILNA I TURBULENTNA TEHNOLOGIJA

-U uslovima definisane trine tranje, stabilna tehnologijau itavom ciklusu tranje zadovoljava potrebetrita i moe se raunati na due cikluse u primeni tehnologije. Tehnologija je fl eksibilna il i ferti lnaukoliko u uslovima definisane trine tranje, obezbeuje vie ivotnih ciklusa diferenciranh proizvodazadovoljavajui tranju, pri emu se procesna tehnologija sutinski ne menja. Kada se u okviru ivotnogciklusa tranje javlja potreba za vie razliitih tehnologija radi se o turbulentnoj tehnologiji.

(1) Stabil na tehnologijakoja na dui rok zadovoljava tranju bez bitnijih izmena, odnosi se natradicionalne tehnologije i granestakla, papira, gume

(2) F leksibil na, fertilna tehnologijapodrazumeva da u ciklusu tranje, tehnologija procesazadovoljava, ali se javlja i vie ivotnih ciklusa razliitih proizvoda. Primer: proizvodnja automobila savarijetetima razliitih modela.

(3) Tur bulentna tehnologijaodgovara situaciji intenzivnih promena tehnologije karakteristinih zaoblasi intenzivnog ulaganja u IR. Radi se o visokim tehnologijama koje tokom ivotnih ciklusa tranje

budu smenjene sa vie generacija ivotnih ciklusa tehnologije procesa i proizvoda. Primer : raunari,

telekomunikacije...


9/16

9

28. BAZNE, KLJUNE I NASTAJUETEHNOLOGIJE-Usled sve vee tehnoloke kompleksnosti novih proizvoda, potreba za veom tehnolokomdiverzifikovanou, moe navesti preduzee da se orijentie ka veoj specijalizaciji proizvoda, i da se time,ustvari, smanju njegova proizvodna diverzifikovanost.

-Tehnoloka diverzifikovanost se postie i osloncem na barem tri osnovne tehnologije definisane u odnosuna njihove strateke dimenzije. Polazei od stratekih dimenzija tehnologije, imamo podelu tehnologijana tri velike kategorije:

(1) Bazne tehnologi jetehnologije kojima se ostvaruje proizvodi-usluge zaslune za najvei procenatprihoda kompanije. One su u osnovi operacija kojima se nudi nova vrednost na tritu koje je blizuzasienosti ili se nalazi na vrhuncu. Bazne tehnologije neaju znaajniji dugoroni izgled da obezbedekonkurentnost, one su dostupne konkurentima, iroko su rasprostranjene i poznate.

(2)Kljune tehnologijeone u kojima je konkurentski uticaj najjai, koje ine bazu konkurentnostiorganizacije na dui rok, nalaze se u usponu i jo nisu dostigle svoj puni zamah i zasienost. One nisuzaslune za najvei deo prihoda koji se ostvaruje na tritu.

(3)Nastajue tehnologijejo uvek se razvijaju i doivljavaju svojuprvu primenu, a marginalnouestvuju u ukupnom prihodu. To su tehnologije koje e u budunosti imati nagli uspon i poprimiti

karakter kljunih, a potom i baznih tehnologija.

29 & 30. SEKVENCIJALNI I SIMULTANI MODEL TEHNOLOKE INOVACIJE-Dva osnovna modela u razvoju novog proizvoda su sekvencijalni i simultani model.

(1) Sekvencijalnismatra se klasinim i podrazumeva sledee elemente:a) Marketing i IR su esto izvor novih ideja i koncepcija

b) Dizajneri i konstruktori proizvoda pretvaraju koncept u skup funkcionalnih specifikacija.

c) Funkcionalne specifikacije ukazuju na osnovne karakteristike prizvoda, osobine koje mora da

poseduje

d) Funkcionalne karakteristike se prevode u specifikaciju proizvoda koja detaljno razrauje samproizvod i njegovu upotrebu.e) Inenjeri procesa tada razvijaju specifikaciju procesa tj. kako e se proizvod proizvesti.

(2) Simultani pristup simultano inenjerstvo

okuplja predstavnike razliitih funkcionalnih oblasti

organizacije u naporu da se simultano ostvari razvoj

novog proizvoda i procesa. To je organizaciono

reenje koje unapreuje integrisanost u organizaciji i

rui tradicionalne barijere izmeu razvoja proizvoda i

razvoja procesa. Osnovna prednost ovog modela je

vea brzina kojom se proizvodi razvijaju. Takoe,

ovaj pristup podrazume i vii nivo kvaliteta, jer svojdoprinos daju predstavnici svi delovi organizacije.


10/16

10

31. UTICAJNI FAKTORI U RAZVOJU I DIZAJNU PROIZVODA

-Projektivanje novog proizvoda podrazumeva reavanje pitanja njegovog dizajna i konstrukcije. To jesloen proces koji ukljuuje brojne faktore o kojima se vodi rauna.

(1) Ekonomska opravdanostdizajn i konstrukcija proizvoda u skladu sa ekonomskom opravdanouznae da se kod traganja za najboljim reenjem uvek imaju u vidu ekonomski faktori. Dobrim dizajnom ikonstrukcijom proizvoda se mogu znaajno smanjiti trokovi proizvoda.

(2) Pouzdanostpouzdanost sistema ili nekenjegove komponente se moe tumaiti kao verovatnoa da

e sistem funkcionisati kako je projektovan u datom periodu vremena. Za proizvod to je projekcijaivotnog veka proizvoda u kome e on sluiti prema projektovanim karakteristikama. ivotni vek zavisiod: dizajna, kvaliteta izrade, uslovima pod kojima se koristi i sluajnih okolnosti.

(3) Odravanjejo u fazi dizajna i konstrukcije je potrebno da se odredi optimalno reenje za toefikasniju popravku. Cilj je da se nau reenja za proizvod, tako da se moe odravati u operativnom stanjuuz najmanje angaovanje dodatnih resursa. Postignuti stepen mogunosti odravanja proizvoda se izraavakao srednje vreme neophodno za popravku proizvoda

ProsenaraspoloivostPVIP / (PVIP+PPVP)

-PVIPproseno vreme izmeu popravki, PPVP proseno potrebno vreme popravke

(4) Pojednostavljenj e proizvodapredstavlja smanjenje varijeteta proizvoda, kao i smanjivanjekompleksnosti konstrukcije. Primenom ABC analize utvruje se odnos izmeu vrste proizvoda i koliine irealizovane vrednosti prodaje. Koristi se kao osnova za selekciju optimalnog programa.

(5)Jednostavnost u korienjunastoji da unapredi sigurnost, udobnost i efikasnost delovanja ljudikoji koriste proizvod. Vodi se rauna o smanjenju teine, smanjenje potrebnog napora za normalnokorienje proizvoda...

(6) Diverzifi kacija proizvodapredstavlja zahtev za poveanjem razliitosti i uvoenje novihproizvodnih linija, tipova i modela. Diverzifikacija se posmatra u tri osnovna pravca: horizontalna,

vertikalna (unapred i unazad) i paralelna diverzifikacija.

(7) Triteanaliza i segmentacija su u skladu sa zahtevima koji se postavljaju pred konstruktoreproizvoda. Nivo kvaliteta i zahtevi koje postavljaju kupci na ciljnim tritima uslovljavaju i konkretnareenja nivoa kvaliteta proizvoda ili usluge koja se prua.

(8)Zatita ovekovog okruenjasve vie postaje kritiki faktor. Naglaava se znaaj ispitivanjafaktora zatite u svim fazama nastanka, korienja i prestanka korienja proizvoda. Javlja se posebanzahtev u vidu principa dizajna i konstrukcija za recikliranje, tenja je da se sirovine i materijali koriste inakon ispunjenja ivotnog veka proizvoda.

32. IVOTNI CIKLUS PROIZVODA-ivotni ciklus predstavlja promenu

prodaje i profita odreene industrijskegrane tokom dueg vremenskog

perioda, Uoeno je vie razliitih faza,a etiri su osnovne: uvoenje, rast,zrelost i opadanje.

-U fazi uvoenjaposmatra se pojavanovog proizvoda na tritu. Rast

prodaja je u poetku spor, da bi sevremenom tranja za proizvodom

izrazito poveala i prodaja poelanaglo da raste. To se na kraju

zavrava zasienosu trita tako da


11/16

11

e prodaja dostii svoj vrhunac u fazi zrelosti. Kada proizvod izgubi privlanost za kupca, poinje fazaopadanjau kojoj se prodaja smanjuje.

-Proizvodnja proizvoda se posmatra na nivou industrijske grane, pa se jo naziva i ivotnim ciklusomgrane. Polazi se od praenja ukupnog obima proizvodnje, prodaje ili profita koji se stvarao tokom difuzije

proizvoda u odreenom periodu.

33. IVOTNI CIKLUS TEHNOLOGIJEPredstavlja apsoutnu uestalost inovacija proizvoda i procesa proizvodne ili poslovne jedinice.

(1) F lui dna (fleksibilna) fazapreduzea ovde modifikuju, menjaju i unapreuju proizvid u naporu dase uspostavi dominantni trajniji oblik proizvoda u najveoj meri usaglaen sa potrebama kupaca.

(2) Tranzitna (prelazna) fazakljuna uloga: inovacija procesa sa tenjom obezbeenja toracionalnijeg postipka izrade uz to nie trokove.

(3) Fokusir ana fazaproizvod i proces se sasvim precizno definiu. Organizacija postaje stroijehijerarhijski odreena.

34. TEHNOLOKA S-KRIVA-Tehnoloka S-kriva pokazuje

promenu odgovarajuihsposobnosti tehnologije u odnosu

na uloena sredstva za istraivanje irazvoj ili u odnosu na vreme. Ova

kriva se naziva jo i S-krivomtehnolokog progresa.-Ova kriva prati promene

specifinog tehnikog parametra uvremenu. Empirijski je utvreneoda usavravanje odreenog

parametra tehnologije ima svoje

fizike granice, tako da postojiodreena zakonitost predstavljena uvidu S-krive, koja ukazuje na mogunosti usavravanja odreenog parametra koje su inicirane u poetnojfazi, zatim se taj parametar naglo unapreuje u fazi rasta i potom dostie granice daljeg fizikogusavravanja.-Na krivoj se izdvajaju tri faze:

(1)Poetna fazauloeni napori zavravaju blagim porastom i unapreenjem sposobnosti tehnologije.(2) Druga fazanagli eksponencijalni rast(3) Trea fazagranina faza kada je dostignuta fizika granica mogunosti daljeg usavravanja

tehnologije

35. INOVACIJE PROIZVODA I PROCESA TRADICIONALNE I FLEKSIBILNE

TEHNOLOGIJE

-Odnos inovacije proizvoda i inovacije procesa u klasinom modelu zasnovanom na svojstvimatradicionalnih tehnologija predstavljen je sa faznim kanjenjem meu njima.

-Odnos izmeu inovacije procesa i inovacije proizvoda nalazi se pod snanim uticajem novih tehnologija.Sa tradiconalnim tehnologijama izraena je tenja za ostvarenjem fokusiranih proizvodnih sistema,inovacije proizvoda i inovacije procesa jednoznano su definisane kanjenjem, a uvoenje novog


12/16

12

proizvoda ja najee praeno razvojem novog procesa. Osnovna karakteristika nove tehnologije je njenafleksibilnost.

-Tehnoloki je mogue obezbediti odreenu razliitost proizvoda, a istovremeno postii efikasnostproizvodnje i u manjim serijama. Tenja ka uspostavljanju fleksibilne proizvodnje, uvoenje fleksibilnihproizvodnih sistemaFPS.

-Poreenjem klasinih modela sa novim modelom uoavaju se razlike i pomeranje ka veoj simultanostiinovacije proizvoda i inovacije procesa u novom modelu.

36. TEHNOLOKA I TRINA MATRICA-Da bi se blie odredila konkurentska sposobnost preduzea esto se koristi matrini prikaz njegovihproizvoda, koji svaki za sebe predstavlja jednu poslovnu jedinicu. Matrice su veliine 2x2 ili 3x3, a naosama su predstavljeni: uee na tritu i mogunost rasta.-Moe se izraditi portfolio tehnikih aktivnosti preduzea, gde su ose: stopa tehnikog napretka i

(1) Trini portfoliopredstavlja tekue stanje i oekivani razvoj postojeih i buduih proizvoda nasadanjem nivou znanja. Mnogi faktori koji opredeljuju rast nisu tehnoloki odreeni ve obuhvatajufaktore kao to su demografski, ekonomski ili modni faktori.

(2) Tehnoloki portfolioukazuje na sposobnost i mo preduzea u odnosu na potencijal neke tehnologije

i obuhvata dui vremenski period. injenica da neko preduzee ima vodeu ulogu u tehnologiji koja teknastupa sa velikim razvojnim potencijalom, ne znai da e to preduzee razviti proizvode sa znaajnimtrinim potencijalom.


13/16

13

1. DVA OSNOVNA PRISTUPA U RAZVOJU NAUNOG PREDVIANJA (1)Istraivanje koje se zasniva na iskustvima iz prolostii na tvrdnji koja je kasnije prerasla u aksiom

naunog predvianja, o kontinuitetu u razvoju pojava. Sutina je primena statistikih metoda uekstrapolaciji ili izdvajanju trenda ili ciklusa koji se uoava u prolosti, a zatim primenjuje u budunosti.

(2) Uoavanje uzroka i posledica uz sagledavanje mogunosti za razvijanje neke pojaveu budunosti,to proistie iz osnovne istine da je budunost rezultat ne samo proih zbivanja ve i svesnog, usmerenogdelovanja oveka, znai njegovog dobrovoljnog i svesnog izbora. Osnovni metodi koji su se kasnije razvilina bazi ovakvog pristupa su metod uzroka i posledice, cross-impact analiza, matrice oekivanja...

2. AKSIOMI NAUNOG PREDVIANJA(1) Aksiom kontinui tetakoji govori o kontinuiranosti u razvoju pojava i dogaaja, koji prua osnove

da se budunost i prolost sagledaju kao kontinuirana celina.(2) Aksiom rastakoji se zasniva na uoenoj injenici da je realno oekivati da su pojave i dogaaji na

uzlaznoj liniji i da se u budunosti javljaju sve progresivniji i savreniji oblici pojava i dogaaja(3) Aksiom kompleksnostiukazuje na osnovnu istinu da su pojave u svom razvoju sve kompleksnije,

sloenije i da je realno oekivati da e se u budunosti razviti sloeniji oblici pojava i dogaaja.

(4) Aksiom nezavisnosti bli skog i dalekog redaukazuje na nezavisnost i nepovezanost u ponaanjupojave na krai i dugi rok. To znai da se u zavisnosti od vremenskog horizonta pristupi i analiza ponaanjapojava razlikuju

3. ODNOS PREDVIANJA I PLANIRANJA(1) Predvianje, planiranje i odluivanje obavljaju se u okviru zajednike funkcije planiranja u

preduzeu, tj.predvianje nije jasno izdvojeno, tako da se primenjuje implicitno u okviru aktivnostivezanih za planiranje

(2)Predvianje se tretira kao posebna funkcijau okviru preduzea koja se razlikuje od planiranja iako

se organizaciono nalaze integrisane u celinu; ovaj drugi oblik e sigurno u budunosti preovladati jerorganizacija raste i usavrava se tako da potrebe za sve veom specijalizacijom funkcija u organizacijitakoe rastu.

4. ZNAAJNE OBLASTI PREDVIANJA U ORGANIZACIJI(1)Predvianje potreba i resursapredvianje obima i vrste potrebnih resursa, da bi se ostvarile

operacije firme kojima se kreira nova vrednost. Predviaju se budue potrebe i resursi na stratekom nivouto znai da se predviaju promene eksternih faktora firme i porede sa internim mogunostima. Na osnovutoga se predviaju budue potrebe i resursi- tehnoloki, kadrovski, finansijski i dr.

(2)Predvianje vremenavreme koje stoji na raspolaganju za nabavku materijala, zapoljavanjekadrova ili razvoj tehnologije, moe da obuhvati period od nekoliko dana do nekoliko godina, tako da se

predvianjima sagledava potrebno vreme u budunosti za sticanje i primenu odgovarajuih resursa.Razlikuju se kratkorona, srednjerona i dugorona predvianja.

(3)Predvianje rezultata operacijau zavisnosti od uslaenosti potreba, resursa i vremena ostvaruju serezultati koji se mogu izraziti kroz razliite pokazatelje.

Razliite oblasti predvianja u organizaciji mogu da podrazumevaju predvianja u odreenimorganizacionim celinama, ili u okviru razliitih funkcija: predvianje tehnologije, kadrova, potrebnihmaterijala, proizvodnje i potreba kupaca itd...


14/16

14

5. ULOGA TEHNOLOKOG PREDVIANJA U PREDUZEU(1) kod razvoja proizvoda, usluga i trita, kao preduslov za planiranje istraivako-razvojne aktivnosti u

organizaciji.

(2) kao podrka dugoronom stratekom planiranjuukljuujui i prouavanje prilika u okolini,uoavanje prednosti i nedostataka u tehnolokom progresu, postavljanje dugoronih ciljeva i uspostavljanje

potreba za novim proizvodima.

(3)pomo komunikaciajma izmeu tehnikih odeljenja

6. MODEL PREDVIANJA TEHNOLOGIJE

7. REZULTAT (IZLAZ) TEHNOLOKOG PREDVIANJA(1) Podaci kvalitativne pri rodeo prirodi i performansama nove tehnologije(2) Podaci kvantitativne prir odekvantitativne karakteristike dogaaja u budunosti (obim proizvoda,

plasman na tritu, oekivani ekonomski efekti od uvoenja tehnike novine...(3) Vremegodina kad se moe oekivati ostvarenje posmatranog dogaaja u budunosti(4) Verovatnoakao celokupna ocena verovatnoe ostvarivanja dogaaja u budunosti

8. OSNOVNE KATEGORIJE METODA TEHNOLOKOG PREDVIANJA:(1) Eksploratorne metodesutina ovih metoda je da one nastoje da projektuju tehnoloke parametre i

mogunosti u budunosti polazei od osnove akumuliranih znanja i iskustava u odreenoj oblasti. U ovugrupu spadaju Delfi metod, analogije, morfoloka istraivanja.

(2) Normativne metode- polaze od budunosti tako to se definiu ciljevi i tadaci u budunosti, a zatimse obavlja analiza vraajui se unazad ka sadanjosti da bi se videlo da li se ti ciljevi mogu ispuniti imajuiu vidu postojee resurse i tehnologiju. U ove metode spadaju: matrice odluivanja, sistemska analiza, drvoznaajnosti PATTERN metoda.

9. KRITERIJUMI ZA IZBOR METODE PREDVIANJA(1) Tanost, preciznost metodaempirijski podaci dobijeni primenom metoda u praksi i korienjem

raznih mera za ocenu tanosti metoda omoguava odreivanje relativne tanosti razliitih metodapredvianja.

(2)Podaci kojima se raspolae -predstavljaju znaajan element izobora, jer razliite metode koristerazliite oblike podataka, kvalitet i kvantitet.

(3) Vremenski hori zontvezan je za prethodni kriterijum,. Veoma je bitno pitanje vremena koje jeneophodno da se odgovarajui metopd predvianja pripremi za primenu i sprovede do kraja

(4) Trokoviovo je kriterijum koji se esto uzima u obzir pre svih ostalih, i esto ima prednost uodnosu na preciznost i tanost metode predvianja. Trokovi zavise od: same metode predvianja,kompleksnosti metode, zahteva za odgovarajuim podacima i vremenskog horizonta metode i oblasti

predvianja.


15/16

15

10. OSNOVNA OBELEJA DELFI METODE(1) Anonimnost

(2)Postojanje vie iteracija uz kontrolisanu povratnu spregu(3)Statistika obrada odgovora(4) Postojanje defi nisanog upi tnika

11. VARIJACIJE DELFI METODE(1) Vari jacije s obzir om na broj k rugova: klasina Delfi metoda podrazumeva 4 kruga. U nekim

sluajevima se obavlja i 5 krugova. 4. krug se izostavlja ukoliko se pokae da nema ogranienja oprenihmiljenja u treem krugu. 1. Krug se izostavlja ukoliko se precizira upitnik pre poetka Delfi-ja (u nekimsluajevima prvi krug se koristi iskljuivo za definisanje upitnika). Na taj nain, u nekim sluajevima i 2kruga su dovoljna

(2) Var ij acije s obzirom na odgovor: klasina Delfi metoda podrazumevala je jedan odgovor zaodgovarajui dogaaj. Tada se najee napominje da se trai odgovor u kome se oekuje 50% verovatnoeostvarenja dogaaja u budunosti. Mogue je da se Delfi metodom trae 3 mogua odgovora. Tada senajee precizira da se oekuje odgovor kada je mala verovatnoa ostvarivanja dogaaja (10%), zatim

50% i konano vreme kada se skoro sigurno oekuje ostvarenje dogaaja (90%)(3) Varijacije uz korienje raunara: korienje raunarske tehnike prevazilazi potrebeobrade

odgovora u Delfi-ju. Danas se koriste I udaljeni kompjuterski terminali za uestvovanje u Delfi-ju.Ovaj savremeni oblik Delfija se naziva Delfi konferencija. Vremensko trajanje i kanjenje nakonsvakog kruga znaajno se smanjuje, a processpostaje system komunikacije u realnom vremenu. Ovim

pristupom je prevazien klasian metod pomou krugova i zadaci grupe za koordinaciju se smanjuju.

12. KORACI U SPROVOENJU DELFI METODE(1) Odreivanje grupe za koordinacijukoja ima zadatak da organizuje, sprovodi i statistiki obradi i

analizira rezultate predvianja. Broj lanova grupe nije ogranien, ali najee je to 5-10 strunjaka.(2) Odreivanje grupe strunjaka koji e biti anketiranipanelkriterijumi za izbor su: nauno-tehnika znanja iz oblasti za koje se predvianje vri, praktina znanja u oblasti znanja. Broj strunjaka jevrlo znaajan, a iskustvo pokazuje da taj broj treba da se kree u rasponu 5-15 ljudi.Vrlo je vano da seukljue i strunjaci za odgovarajua pitanja izvan preduzea.

(3) Odreivanje upitnikadefinisanje pitanja vezanih za odgovarajuu oblast predvianja, definisanjemoguih odgovora na postavljena pitanja, kvantifikovanje odgovora za dalju statistiku obradu

(4) Prvi krugdostavljaju se upitnici u kojima je potrebno da postoji dovoljno mesta za upisivanjekomentara i argumenata samih uesnika. Uz upitnik bi trebalo slati i opis procedure sprovoenja Delfimetode.

(5) Popunjavanje upitn ika, i kraj prvog kruga

(6) Ispunjeni upitnici se vraaju grupi za koordinaciju, koja obavlja statistiku obradu rezultata, i ovirezultati se dostavljaju svim kanovima panela.

(7) Drugi krugponovno slanje upitnika. Stav eksperata panela se moe promeniti pod uticajemdobijenih rezultata iz prvog kruga, a moe i ostati isti.

(8) Ponavlja sepostupak statistike obrade odgovora(9) Broj krugova u Delfi metodu nije unapred definisan, mada se najee obavlja uetiri kruga. Ova

metoda esto ne dovodi do uspostavljanja konane prognoze.(10) Po zavretku Delfi prcedure, znaajno je izvriti adekvatnuprezentaciju rezultata predvianja.


16/16

16

13. KORACI U PRIMENI PATTERN METODE(1) Defini sanje verbalnog modela problemascenarijaopta slika koja nastaje tako to se povezuju

znanja i stavovi lanova grupe i drugih eksperata i eto su subjektivne prirode.(2) Formiranje stabla znaajnostiono predstavlja neophodne aktivnosti po hijerarhijskom redoseldu.

Obuhvata ciljeve organizacije, funkcije koje su tu ukljuene itd...(3) Utrivanje skupa kriterijumada bi se uspostavio prioritet za svaku od promenljivih(4) Uspostavljanje odgovarajuih teinih koeficijenataprema znaaju svakog kriterijuma prema svim

ostalim.

(5) Odgovori eksperatase kodiraju i podaci se unose u prethodno napravljen program za raunar kojidalje izraunava korisne vrednosti.

14. KARAKTERISTIKE ZA USPOSTAVLJANJE PATTERN STABLA ZNAAJNOSTI(1) Uspostavljanje hij erarh ij ske strukture

(2) Grane stablakoje se granaju iz jedne take moraju da predstavljaju zatvoren skup, odnosnoiscrpljenu listu mogunosti u toj taki

(3) Grane koje izlaze iz jedne take moraju uzajamno biti razgraniene, ne bi smelo biti preklapanja

meu njima(4) U stablu znaajnosti granese moraju sagledati kao cilj evi i podcilj evi. Svaka taka je cilj za sve grane

koje polaze iz nje, svaki cilj je zadovoljen kroz zadovoljenost svih taaka ispod njega, a s druge strane,znaajnost tog cilja sagledava se kroz povezanost grana koje vode ka vrhu stabla

15. PET OSNOVNIH KORAKA U MORFOLOKOM PRISTUPU(1) problem se mora ekspli citno postaviti i defi ni sati

(2) svi parametrikoji bi mogli biti obuhvaeni reenjem moraju se identifikovati i obrazloiti(3) mul tidimenzionalna matricakoja sadri sve parametre 2. koraka se uspostavlja, i ona e sadrati sva

mogua reenja.(4) sva reenja u morfolokoj kutijiispituju se sa aspektaostvarivanja postavljenih cil jeva(5) najbolja reenja koja se identfikuju u 4. koraku se dalje analizir ajusa aspekta mogunosti njihovog

ostvarivanjau zavisnosti od raspoloivih resursa.

16. BRAINSTORMING METODA

-Ova metoda spada u grupu intuitivnih metoda kod kojih je prisutno zajedniko obeleje da se efikasnokoriste sposobnosti ovekovog intelekta.-Ciljove metode je da oslobodi pojedince, uesnike, od tradicionalnih ogranienja.-Neka od pravila Brainstorminga koja se moraju potovati su:

(1) Razmotr it i svaku ideju, miljenje ili alternativu bez obzira na njenu vrednost, znaaj iliprimenljivost. Grupa mora biti heterogena, i ne pozivaju se dominantne ili agresivne osobe koje ele dazapovedaju drugima

(2) Kr iti ka ideja j e strogo zabranjenajer je za nastanak kvalitetnih ideja neophodna potpuna sloboda

miljenja.(3)Podrati i podsticati izraavanje neobinih idejai misli u skladu je sa zahtevom da se generie to

vei broj ideja, ma koliko se inilo da su one beskorisne i nerealne u prvom trenutku.-Brainstorming se sprovodi u nekoliko faza:uvod u postavljeni problem;predoavanje glavnog problema;redefinicija glavnog problema; prikupljanje ideja; procena ideja; izrada liste predloga.

-Jedna od opasnosti Brainstorminga je da se diskusije mogu razvijati u nedogled, to moe onemoguitidolaenje do konkretne alternative ili zakljuka. Moderator u tom sluaju ima zadatak da usmeri rad grupeka generisanju ideja u pravcu reenje problema koji je unapred definisan.

menadzment tehnologije i razvoja

Documents