menadzment ekologije

8/15/2019 Menadzment ekologije

1/147

II MENADžMENT EKOLOGIJE

1. Ekološki ishodi eknomskog razo!a

1.1. Klasi"ka#i!a ekoloških ishoda

Ekološki ishodi ekonomskog i $k$%nog dr$š&enog razo!a mog$ 'i&i ra(zma&rani sarazli)i&ih as%eka&a i klasi"koani na razli)i&e na)ine. Tako* na %rimer* %rema

%ožel!nos&i n!ihoog $&i#a!a na ekološk$ rano&ež$ i kali&e& žio&ne sredine možemorazlikoa&i %ozi&ine +%ožel!ne, i nega&ine +ne%o(žel!ne, ishode. -rema izorimazagaen!a možemo razlikoa&i ishode sagorean!a /osilnih goria* ishode%roizodn!e n$klearne energi!e* ishode koriš0en!a hemikali!a $ %ol!o%riredno!%roizodn!i i ishode dr$gih izora. -rema medi(!$ma zagaen!a možemo razlikoa&iishode zagaen!a azd$ha i a&mos/ere* ishode zagaen!a ode* ishode zagaen!azeml!iš&a i ishode zagaen!a dr$gih medi!a. -rema rs&ama glo'alnih %ro'lema ko!e%ro$zrok$!$ možemo razlikoa&i ishode zagae(n!a žio&ne sredine* ishodeis#r%l!ian!a %rirodnih res$rsa i ishode sman!en!a %ol!o%riredne %oršine.

a $s%ešni!e kreiran!e d$goro)no održiog ekonomskog razo!a eliki zna()a! ima

'ol!e %oznaan!e ekoloških ishoda ekonomskog razo!a %osma&ranih sa s&a(noiš&aak&$elnih glo'alnih* regionalnih i lokalnih ekoloških %ro'lema. To s$ slede0i ishodi2

A, glo'alni2

1. klima&ske %romene

3. sman!en!e ozonskog omo&a)a

4. sman!en!e 'iološke raznorsnos&i.

5, regionalni i lokalni2

1. kisele %adaine

3. hemikali!e


2/147

4. %rome& o%asnog o&%ada

6. sman!en!e o'radiih %oršina i degrada#i!a &la.

Naedeni ekološki ishodi ekonomskog razo!a ima!$ ras&$0i me$narodni zna)a! i%oezani s$ sa nas&o!an!em da se %rona$ glo'alna rešen!a ko!a mog$ %omo0i da sen!ihoi nega&ini e/ek&i iz'egn$ ili $'laže. 'og iz$ze&no kr$%nih %ora&nihso#i!alnih* ekonomskih i %oli&i)kih im%lika#i!a* ko!e oni ima!$ za '$d$0i razo!* i z'ogelikog zna)a!a ko!i ima raz$mean!e naedenih ishoda za n!ihoo eliminisan!e ili$'lažaan!e* moramo da&i kra0i osr& na n!ih.

1.3. Glo'alni ekološki ishodi

1.3.1. Klima&ske %romene

5$d$0e klima&ske %romene doode se $ ez$ sa %oe0an!em kon#en&ra#i!e$gl!endioksida $ a&mos/eri. Kao %osledi#a sagorean!a /osilnih goria i kr)en!a š$madolazi do %oe0an!a kon#en&ra#i!e $gl!endioksida $ a&mos/eri ko!i %ro$zrok$!e

%oe0an!e &em%era&$re na eml!i. To može does&i do &akih klima(&skih %romena $narednom s&ole0$ ko!e mog$ izaza&i zna)a!na "zi)ka* ekonomska i so#i!alna%omeran!a $ glo'alnim razmerama. 7ako d$%liran!e koli)ine $gl!e(ndioksida $a&mos/eri moglo 'i da %oe0a %rose)ne godišn!e glo'alne &em%e(ra&$re %oršinezeml!e za 3 ( 489* a $ seerno! %olarno! o'las&i $ reme zime )ak za : ( 1;87.


3/147

* %re sega z'og sagorean!a /osilnih goria ikr)en!a š$ma. < zaisnos&i od %oe0an!a sagorean!a /osilnih goria i od %oe(0an!akr)en!a š$ma moglo 'i se o)ekia&i d$%liran!e kon#en&ra#i!e $gl!endioksi(da $

a&mos/eri do sredine narednog s&ole0a.

-oe0an!e &em%era&$re na %oršini zeml!e $ naedenim razmerama može da%ro$zrok$!e mnoge %romene* me$ ko!ima s$* sa s&anoiš&a ekonomskog razo!a*na(!zna)a!ni!e2

-romene $ šemama %adaina

Geogra/ska %omeran!a od %odr$)!a %ogodnih za %roizodn!$ hrane %rema%$s&in!skim %odr$)!ima

-oe0an!e nioa mora i okeana z'og &o%l!en!a %olarnog leda

-romene $ zalihama ri'a* š$ma i ode za %i0e.

< zaisnos&i od eli)ine naedenih %romena i od d$žine remena $ kome 0e se onedogodi&i os&ari0e se i !a)ina n!ihoog $&i#a!a na so#i!alni* ekonomski i %oli&i)kisis&em. -ored &oga* %oe0an!e &em%era&$re %oršine zeml!e direk&no 0e $&i#a&i na%ol!o%riredne $see i 'ios/er$. Može se o)ekia&i %oe0an!e e"(kasnos&i/o&osin&eze. Ali* %oš&o razli)i&e 'il!ke reag$!$ na %oe0an!e $gl!endio(ksida $a&mos/eri na razli)i&e i složene na)ine* &o !e danas nemog$0e %re#izno $&rdi&i koliko'i &o $&i#alo na %oe0an!e n!ihoe %rod$k&inos&i. Jedino !e sig$rno da 0e razli)i&ers&e $ 'ios/eri reagoa&i razli)i&o na %oe0an!e $gl!e(ndioksida i da 0e se na &a!

na)in men!a&i ekološke rano&eže .

7e zeml!e ne do%rinose !ednako %oe0an!$ kon#en&ra#i!e $gl!endioksida $a&mos/eri i za&o ne mog$ 'i&i is&o odgoorne za nega&ine %osledi#e. ?azi!enezeml!e* )lani#e OE7D* odgoorne s$ za 3@4 #elok$%ne se&ske emisi!e $gl!endio(ksida ko!i %o&i)e iz sagorean!a /osilnih goria.


4/147

-os&o!e da osnona ograni)en!a e"kasni!em %red$ziman!$ mera za $'laža(an!e i@ilieliminisan!e nega&inih %osledi#a '$d$0ih klima&skih %romena2

1. nedos&a&ak dokaza zna)a!ni!ih klima&skih %romena i

3. nedos&a&ak adeka&nog znan!a o $zro#ima i %osledi#ama oe %o!ae.

Još $ek ne %os&o!e adeka&ni i egzak&ni dokazi da s$ neke &em%era&$rne i klima&ske%romene %oezane sa %oe0an!em kon#en&ra#i!e $gl!endioksida $ a&mos/eri.-oe0an!e emisi!e $gl!endioksida $ %o)e&k$ se ne odražaa na %oras& &em%era&$re*%oš&o okeani mog$ da a%sor'$!$ odreene koli)ine &o%lo&e i $gl!e(ndioksida iza&mos/ere. Tek kada se dos&igne odreena &em%era&$ra okeana i odre(enazasi0enos& $gl!endioksidom* onda 0e &em%era&$ra a&mos/ere %o)e&i naglo da ras&e.Klima&ske %romene* kao dokaz nega&ine %osledi#e %oe0an!a kon#en&ra#i!e$gl!endioksida $ a&mos/eri* mog$ da zakasne* ili se mog$ &eško $&rdi&i se dokkoli)ine $gl!endioksida ne '$de &olika da %roizede neiz'ežne klima&ske %ro(mene.

'og &oga !e neo%hodna glo'alna me$narodna ak#i!a ko!a može da %omogne%oe0an!$ znan!a o $zro#ima i %osledi#ama oe %o!ae i da %omogne'lagoremenom %redian!$ &akih %romena. Na%ori $ o'las&i is&ražian!a*modeliran!a i ko(n&role mora!$ 'i&i %o!a)ani na na#ionalnom i me$narodnom nio$.-o&re'ni s$ doda&ni na%ori za iden&i"koan!e mog$0e geogra/ske dis&ri'$#i!eklima&skih %romena i za is&ražian!e mog$0ih so#i!alnih i ekonomskih %osledi#a &ih%ro(mena.

-ored %rimene noih s&ra&egi!a is&ražian!a i kon&role* do %ronalažen!a e"kasni!ihrešen!a za sman!en!e kon#en&ra#i!e $gl!endioksida $ a&mos/eri* na na#ionalnom ime$narodnom nio$ mog$ se %rimen!ia&i i slede0e s&ra&egi!e 2

1. 7&ra&egi!a koriš0en!a energi!e* ko!a 0e do%rinosi&i sman!en!$ $%o(&re'e /osilnihgoria za odreene namene i %oe0an!$ e"kasnos&i koriš0en!a energi!e iz sihizora* $kl!$)$!$0i i sman!en!e zagaenos&i žio&ne sredine %o &o! osnoi.

3. 7&ra&egi!a %omagan!a razo!a* ko!a 0e s&im$lisa&i izrad$ i %rimen$ noih %ro!eka&ako!i do%rinose sman!en!$ s&o%e kr)en!a š$ma* ra#ionalni!em kori(š0en!$ zeml!iš&a idr$gim %o'ol!šan!ima ko!a s$ 'i&na za za$s&al!an!e %oe0an!a kon#en&ra#i!e$gl!endioksika $ a&mos/eri.

4. 7&ra&egi!a ada%&a#i!e* ko!a 0e is%i&ian!em razli)i&ih si&$a#i!a na %rin#i%$ š&a akoB

o'ez'edi&i 'ol!$ slik$ eroa&ne geogra/ske dis&ri'$#i!e '$d$0ih klima&skih %romenakao osnoe za 'lagoremeno %laniran!e mera %oli(&ike žio&ne sredine nana#ionalnom i me$narodnom nio$.

1.3.3. 7man!en!e ozonskog omo&a)a


5/147


6/147

-ro#en!ena emisi!a

$ mil. Tona

Niska isoka

%ro#ena %ro#ena

Hosilna goria i sagorean!e 'iomase


7/147

3. name&an!em &ehni)kih s&andarda ind$s&ri!i ko!a ih emi&$!e* ograni()en!em ilieliminisan!em odreenih korisnika oih hemikali!a* limi&iran!em %roizodn!e ili%roizodnih ka%a#i&e&a i kom'ina#i(!om oih i dr$gih ak#i!a.

7aka ak#i!a ograni)aan!a koriš0en!a hloroC$or$gl!enika name0e ind$(s&ri!i

odreene &roškoe &rans/orma#i!e ko!i %roizilaze iz neo%hodnih %ome(ran!a $za%osleno! radno! snazi* iz %oe0an!a &roškoa %roizodn!e i iz %romena $ s&r$k&$ri%roizodn!e.


8/147

1.3.4. 7man!en!e 'iološke raznorsnos&i

Održaan!e 'ro!a i razli)i&os&i rs&a žio&a na eml!i glani !e zada&ak zaš&i&e %rirode.aš&i&a %rirodnih s&aniš&a i kon&rola zagaen!a žio&ne sredine s$ na!ažni!es&ra&egi!e zaš&i&e %rirode. Na!noi!a %ro$)aan!a sman!i(an!a 'iološkeraznorsnos&i* ko!a s$ nas&ala $sled kr)en!a š$ma* s$šen!a mo)a(ra* širen!a

gradoa i dr$gih l!$dskih ak&inos&i* dala s$ na$)n$ i e&i)k$ arg$(men&a#i!$ zao)$an!e gene&skih res$rsa i %rirodnih s&aniš&a. Me$&im* !oš $ek %os&o!e izesne&eško0e $ dokazian!$ me$so'ne %oezanos&i razli)i&os&i rs&a i /$nk#ionisan!aekosis&ema.

< e0em 'ro!$ sl$)a!ea $niš&aan!e Core i /a$ne !e %osledi#a* a ne namera l!$dskihekonomskih ak&inos&i. a zaš&i&$ i )$an!e Core i /a$ne odl$)$!$0a !e %ro#ena da li

!e &o ekonomski redno ili ne. 7asim !e !asno da !e $ kra&kom rok$* $ ekološkomkon&eks&$* neodržio sagledaan!e ekonomske is%la&i(os&i &roškoa )$an!a i zaš&i&e%rirode. 5iološko 'oga&s&o* dakle* s&rada i z'og &oga š&o ne može da m$ se %ri%iše

odreena ekonomska rednos& na is&i na()in kako se &o može $)ini&i ma&eri!alnom ik$l&$rnom 'oga&s&$. Ina)e* neo%re(zno i ne%ažl!io %onašan!e može ima&i e0i$&i#a! na 'iološk$ raznorsnos& od zagaen!a ko!a nas&a!$ nesre0nim sl$)a!eima.

D$goro)no gledano* 'iološko 'oga&s&o š$ma i okeana !e nemerl!io. Ono imaogromn$ ekonomsk$ rednos& $ žio&nom #ikl$s$ )oeka* $ lan#$ n!egoe ishrane i$ o'ez'een!$ $k$%ne osnoe n!egoe egzis&en#i!e. 'og &oga se 'iološkaraznorsnos& mora %osma&ra&i kao kl!$)ni elemen& raz$mean!a ekologi!e* !er s$mnoge rs&e na eml!i do sada neza'eležene i neo&kriene $ dr$gim deloimaasione* a ima!$ %o&en#i!lni zna)a! $ medi#ini* ishrani i $k$%nom žio&nom #ikl$s$)oeka. -ro#ene 'ro!a žiih rs&a organizama* $kl!$)$!$0i i 3=;.;;; rs&a 'il!aka*

arira!$ izme$ = i 4; miliona. Od &oga !e iden&i"koano i eide(n&irano samo 1*6miliona.

-ro#es ind$s&ri!aliza#i!e* %rimena noih rešen!a $ %ol!o%riredno! %ro(izodn!i i$r'aniza#i!a do%rineli s$ sman!en!$ 'ro!a i razli)i&os&i žiih rs&a na eml!i.Koriš0en!e %rirodnih res$rsa za zadool!aan!e l!$dskih %o&re'a ršilo se na na)inko!i ni!e omog$0aao n!iho$ regenera#i!$. Mnoge sin&e&i)ke sol$#i!e ko!e !e od sada%on$dila na$ka nis$ 'ile s$%eriorni!e od %rirodnih. Is&ražia)i $ mnogim na$)nim


9/147

dis#i%linama došli s$ do saznan!a da hemikali!e izedene iz $gl!oodonikao'ez'e$!$ samo &ehni)k$ al&erna&i$ i da !e %o&en#i(!alna rednos& 'il!aka i n!ihoih$l!a nemerl!ia $ %oreen!$ sa n!ihoim sin&e&i()kim al&erna&iama. a&o 0e održia'$d$0nos& se iše zaisi&i od %rai)ni!e rano&eže izme$ na$ke i %rirodnog se&a.5io&ehnologi!a se 'rzo razi!a i širi* dok se gene&ski res$rsi* od ko!ih zaisi n!ena

inoa&ina s%oso'nos& i '$d$0nos&* 'rzo sman!$!$ sa $grožaan!em %o!edinihekosis&ema.

Na!oz'il!ni!e %re&n!e o%s&ank$ %o!edinih rs&a dolaze od $niš&aan!a n!ihoihs&aniš&a* kao š&o s$* na %rimer* mo)are i š$me. Tro%ske š$me s$ s&a(niš&a za 1@4sih žiih rs&a na se&$. a&o n!ihoi ekosis&emi sadrže ogroman gene&ski%o&en#i!al. < %o!edinim zeml!ama $ razo!$* &ro%ske š$me se eks%loa(&iš$ $ &akomo'im$ za ko!i na$)ni#i sma&ra!$ da !e ekološki i ekonomski neo(drži. Naglosman!en!e &ro%skih š$ma i n!ihoih gene&skih res$rsa ima0e $ nare(dnimde#eni!ama oz'il!ne ekološke* ekonomske i so#i!alne %osledi#e !ednako za 'oga&e iza siromašne zeml!e. G$'i&ak mo)arnih i š$mskih s&aniš&a doodi $ o%asnos&

odreene lan#e ishrane* a &ime i ekološk$ s&a'ilnos&. 'og &oga $niš&a(an!es&aniš&a %o!edinih rs&a zna)i iše od %re&n!e %o!edinim gene&skih res$(rsima .

< %ol!o%riredno! %roizodn!i os&areni s$ kr$%ni rez$l&a&i selek#i!om irazmnožaan!em 'il!aka za elike %rinose* $na%reen!em n!ihoog kali&e&a i %oe(0an!em n!ihoe o&%ornos&i na 'oles&i i š&e&o)ine. < 7AD iše od :;> %ro(izodn!e%ol!o%rirednih $sea %o&i)e od 'il!nih rs&a ko!e s$ donesene sa dr$gihkon&inena&a* ili sadrže gene&ski ma&eri!l iz dr$gih $dal!enih zemal!a i regiona.

Mnogi glani $sei ko!i se $zga!a!$ $ %ol!o%riredama razi!enih zemal!a ima!$s$žen$ gene&sk$ osno$. Tako* na %rimer* samo )e&iri %odrs&e %šeni#e se!$ se na

:=> ži&nih %oršina $ Kanadi* a iše od %oloine ži&nih %ol!a name(n!eno !e samo !edno! %odrs&i. 7li)no &ome* $ 7AD se os&ar$!e :3> $k$%ne %ro(izodn!e %arada!zakoriš0en!em samo )e&iri %odrs&e. Mnoge dil!e i %ri%i&o(ml!ene %odrs&e 'il!aka* kaoš&o s$2 %šeni#a* %irina)* %roso* %as$l!* krom%ir* %arada!z* 'anane* %omorandža*lim$n i dr$ge* $gašene s$* dok se neke od n!ih nalaze $ o%asnos&i. < Ero%i*$kl!$)$!$0i i Medi&eranski region* od 16= %asmina rasne s&oke* 11= %asmina !e $o%asnos&i od nes&anka .

-roizodn!a medi#inskih i os&alih /arma#e$&skih %roizoda !e $ eliko! zaisnos&i od'il!nih i žio&in!skih rs&a. < 7AD* od $k$%no na%isanih re#e(%a&a godišn!e* %reko6;> re#e%a&a sadrži lekoe %rirodnog %orekla i &o2 3=> od 'il!aka* 14> od mikro'a i4> od žio&in!a.

< o'las&i 'iomedi#ine koris&e se mnoge 'il!ke i žio&in!e direk&no kao &era%e$&skasreds&a* kao s&ar&ni ma&eri!ali za %roizodn!$ lekoa* kao modeli za sin&ez$ lekoaili za &es&iran!e &oksi)nos&i i za %roizodn!$ ser$ma. -o!edine 'il!ke i žio&in!e ima!$%ose'an zna)a! za medi#inska is&ražian!a.


10/147

Danas se ne može sa sig$rnoš0$ %redide&i ko!e dr$ge rs&e mog$ 'i&i korisne za)oeka $ '$d$0nos&i. Mnoge rs&e* za ko!e se danas sma&ra da im!$ mali zna)a!*mog$ $ '$d$0nos&i ima&i e0$ medi#insk$ i komer#i!aln$ %rimen$* ili mog$ %os&a&ikl!$)ni elemen& održaan!a žio&nih sis&ema i dr$gih %ro#esa od ko!ih )oe)ans&ozaisi. se&skih gene&skih res$rsa nalazi se $ zeml!ama$ razo!$ ko!e ras%olaž$ malom s%oso'noš0$ za n!iho$ zaš&i&$. Da 'i $na%redileso! ekonomski razo! zeml!e $ razo!$ %ods&i)$ e0e koriš0en!e ras%oložiih re(s$rsa* me$ ko!ima se nalazi i eks%loa&a#i!a š$ma. < %o!edinim siromašnim ze(ml!ama ras%oložii %rirodni res$rsi* ko!i s$ is&oremeno i gene&ski res$rsi* &re&ira!$

se kao slo'odna do'raB* i iz n!ihoe eks%loa&a#i!e se izla)i rlo mala ekonomskakoris&. Na$)ne i &ehni)ke eks%er&ize %ro'lema sman!en!a 'iološke ra(znorsnos&i ig$'l!en!a gene&skih res$rsa sada se* $glanom* rše $ razi!enim zeml!ama* %resega $ zeml!ama )lani#ama OE9D.

a siromašne zeml!e i zeml!e $ razo!$ !e mnogo &eže da izdo!e e0e &eri(&ori!e kaorezera&e $ ko!ima 'i 'ili sa)$ani š$mski ekosis&emi. a siromašne zeml!eo%or&$ni&e&ni &roškoi &akog iz'ora s$ s$iše eliki. -ored &oga* %os&o!e i &roškoi$%ral!an!a zaš&i&om i )$an!em izdo!enih %odr$)!a. 'og &oga koriš0en!e š$ma zaogre i za "zi)ko %režil!aan!e $ siromašnim zeml!ama do'i!a %rednos& nad%o&re'om o)$an!a š$mskih ekosis&ema i n!ihoih gene&skih res$rsa.


11/147


12/147

$ mo&orima sa $n$&rašn!im sagorean!em. < a&mos/eri se %$&em hemi!ske reak#i!eoksidi %re&ara!$ $ s$l/a&e i ni&ri&e ko!i se ra0a!$ na zeml!in$ %oršin$ %rekoa&mos/erskih %adaina ili kao s$ &alog.

Azo&ni i s$m%orni oksidi emi&oani iz %rirodnih i eš&a)kih izora mog$ %re0i rlo

elike razdal!ine $ a&mos/eri* %re&r%e&i hemi!sk$ &rans/orma(#i!$ i ra&i&i se na zeml!$kao kisele %adaine. N!ihoi nega&ini e/ek&i ne os&ar$!$ se* dakle* samo $ 'liziniizora emisi!e* e0 i iše s&o&ina kilome&ara dal!e od izora. Tako* na %rimer* kiselekiše $ 7kandinaskim zeml!ama %osle(di#a s$ emisi!a s$m%ornih i azo&nih oksida $7AD i Kanadi. < ose&l!iim %odr$()!ima kisele %adaine mog$ %oe0a&i kiselos& odei zeml!iš&a* nane&i š&e&$ o(denim ekosis&emima* š$mama i %ol!o%rirednim$seima.

Danas !e dokazano da kisele %adaine mog$ da $groze ekosis&eme $ odi i da%oe0a!$ korozi!$ ma&eri!ala. Mog$0i s$* &akoe* nega&ini e/ek&i na l!$dsko zdra(l!e* na %rinose $sea i na ras& š$ma. Hizi)ke i so#ioekonomske š&e&e %oe0aa!$ se

%aralelno sa %oe0an!em s$%s&i&$#i!e )rs&ih goria &e)nim goriima.

a razlik$ od %osledi#a kiselih %adaina* ko!e s$ %ozna&e i !asno sagle(die* %o!edinihemi!ski mehanizmi s&aran!a kiselih kiša !oš $ek nis$ %o&%$no $%ozna&i z'ogn!ihoe elike složenos&i. -ri &ome &rans/orma#i!a oksida $ kisele kom%onen&e !eman!e %ozna&a kod azo&nih oksida* nego kod s$m%ornih oksida. -o&re'na s$* dakle*doda&na raz!ašn!en!a $loge oksida i oksala&a $ %ro#es$ /ormiran!a kiselina $a&mos/eri.

-ose'an %ro'lem %reds&al!a %ronalažen!e rešen!a za %okri0e e/ek&inih &roškoameren!a i o&klan!an!a %osledi#a kiselih %adaina $ zeml!ama re#i%i!en&ima na elikim

$dal!enos&ima od izora emisi!e. Odnos izme$ &ro(škoa i %rihoda &akih na%oradanas !e man!e %ozna& kod azo&nih* nego kod s$m%o(rnih oksida. I kod !ednih i koddr$gih oksida %os&o!i razi!ena e0a s%oso'nos& $&rian!a &roškoa %rimene&ehnologi!e kon&role emisi!a* nego s%oso'nos& $&ren!a &roškoa nas&ale š&e&e odos&arenih emisi!a.

Na sadašn!em nio$ %oznaan!a %ro'lema kiselih %adaina i na sadešn!em nio$razo!a glo'alne me$narodne saradn!e mog$0e !e $ na#ionalnim %oli&ikamažio&ne sredine $s%ešno koris&i&i slede0a rešen!a 2

a, $ %roizodn!i i %o&rošn!i energi!e2

E"kasni!e koriš0en!e energi!e

-oe0an!e koriš0en!a ne/osilnih goria i izora energi!e ko!a !e man!i zagaia)* kao igoria ko!e sadrži man!e s$m%ora

Ins&aliran!e 'ol!e &ehnologi!e ko!a 0e do%rine&i sman!en!$ emisi!e s$m%rnih i azo&nihoksida


13/147

', $ &o%ioni#ama i &rans%or&$2

Is&ražian!e i razo! noih &ehnologi!a za red$k#i!$ emisi!e s$m%ornih i azo&nihoksida iz razli)i&ih izora

Is&ražian!e i razo! noih &ehnoloških %ro#esa.

Na glo'alnom me$narodnom %lan$ koo%era#i!a može da %omogne $'rzan!$na$)nih o&kri0a mehanizama i e/eka&a &rans/orma#i!a oksida $ kisele %adaine io&kri0a ekonomskih im%lika#i!a iz'egaan!a mog$0ih š&e&a.

1.4.3. emikali!e

-roizodn!a i koriš0en!e hemikali!a do%rineli s$ %oe0an!$ dr$š&enog 'lagos&an!a izaisnos&i )oeka od n!ihoe $%o&re'e* ali s$* is&oremeno* do%ri(neli i %oe0an!$

zagaen!a i kon&amina#i!e )oekoe žio&ne sredine. -ro#en!eno !e da se $ se&$sake godine $ede na &ržiš&e %reko 1.;;; noih hemikali!a. Da(nas se na &ržiš&$nalazi %reko :;.;;; razli)i&ih hemikali!a. Mnoge od n!ih )o(ek iz'a#$!e $ žio&n$sredin$ sa malim %oznaan!em d$goro)nih %o&en#i!alnih $&i#a!a na n!$.

emikali!e nis$ samo na#ionalni %ro'lem. One $ elikim koli)inama %re(lazena#ionalne grani#e na razne na)ine* na!)eš0e ne$%akoane $ &ankerima i#is&ernama. emikali!e ima!$ eliko $)eš0e $ $k$%no! %roizodn!i i &rgoini ra(zi!enih zemal!a. One do%ir$ do sih deloa zeml!ine k$gle %reko elikog 'ro!aar&ikala ko!i s$ %redme& me$narodne &rgoine* kao š&o s$2 %ol!o%riredno(%re(hram'eni %roizodi* odeni %redme&i* razne mašine* a$&omo'ili i dr$gi ar&ikli. One

mog$ da %relaze na#ionalne grani#e i %omo0$ e&ra i ode. < &a'eli . %ri(kazani s$%oda#i ko!i il$s&r$!$ se&ske %roizodn!e hemikali!a.

Ta'ela . -oras& se&ske %roizodn!e hemikali!a $ milionima &ona

rs&a hemikali!a

1F=; 1F

Organske hemi!e

Neorganske hemi!e3*;

3*; 1;*;

1F*;


14/147

-reko ;> $k$%ne se&ske %roizodn!e i &rgoine hemikali!ama odi!a se $zeml!ama )lani#ama OE9D. a&o se na!%re $ oim zeml!ama mora!$ %red$ze&i mereko!e mog$ %omo0i da se e"kasni!e $%ozna!$* an&i#i%ira!$ i %red$hi&re d$goro)ninega&ini e/ek&i sadašn!eg ras&a %roizodn!e i &rgoine hemikali!ama. Kr$%ninega&ini %o&en#i!alni e/ek&i &akog %oe0an!a $kaz$!$ na zna)a! %ro'lema

$%ral!an!a hemikali!ama $ zeml!ama )i!e s$ %rirede* z'og elikog $)eš0a hemi(kali!a $ $k$%no! %roizodn!i i &rgoine* %os&ale zaisne od n!ih. Dosadašn!i na%ori*$loženi za 'ol!e $%oznaan!e %ro'lema hemikali!a i za razo! ins&i&$#i!a ko!e se 'aeekološkim i ekonomskim ishodima oog %ro'lema* nis$ 'ili doo(l!ni. < &a'eli :.%rikazani s$ %oda#i o $)eš0$ %o!edinih regiona $ $k$%no! se(&sko! %roda!i %es&i#idakre!em osamdese&ih godina oog eka.

Ta'ela :. -roda!a %es&i#ida $ se&$ %o regionima $ >

rs&a

%es&i#ida 7AD i

Kanada Ero%a

+OE9D, Ja%an Os&a&ak se&a


15/147

1*;

3:*;

43*; 1;;*;

1;;*;

1;;*;

1;;*;

Glani ishodi glo'alne me$narodne %oli&ike &re'alo 'i da '$d$ razo! i $oen!e$sklaen!a šeme za %ro#en$ noih hemikali!a ko!e $laze $ %roizodn!$ i na &ržiš&e.a %os&o!e0e hemikali!e &re'alo 'i $s&anoi&i kri&eri!$me za n!iho$ selek#i!$*&es&iran!e* %ro#en$ i za odreian!e skladni!eg i %raedni!eg $dela %o!edinih zemal!a

$ rešaan!$ oog glo'alnog me$narodnog %ro'lema.

-o!edine zeml!e )lani#e OE9D %o)ele s$ sedamdese&ih godina %rošlog eka da$ode %ro%ise o kon&roli hemikali!a %re n!ihoe %roizodn!e i %re n!ihoog $oen!ana &ržiš&e kako 'i osig$rale zaš&i&$ l!$dskog zdral!a i žio&ne sredine* a da*is&oremeno* ne sman!e ekonomske ak&inos&i $ so!im %ri(redama. Name$narodnom nio$ %okren$&e s$ ak&inos&i ko!ima se %romoiše $sklaian!ena#ionalnih %ro%isa* %ris&$%a i %ro#ed$ra sa me$narodno dogoo(renim #il!eima.Na &om %$&$ %o!aila s$ se odreena ograni)en!a* kao š&o s$ 2

-os&o!an!e elikog 'ro!a razli)i&ih &i%oa hemikali!a za )i!e reg$lisan!e !e 'ilo%o&re'no iše godina

-os&o!an!e razli)i&og nioa %oznaan!a %os&o!e0ih i noih hemi(kali!a i razli)i&es%oso'nos&i za n!ihoo kon&rolisan!e

Nedool!nos& relean&nih %oda&aka o %o!edinim hemikali!ama* naro()i&o o $oznimhemikali!ama

eliki &roškoi razo!a i /ormiran!a neo%hodnih da&o&eka i nedo(ol!na %o$zdanos&

%o!edinih %oda&aka.< %o)e&k$ %ažn!a !e 'ila %re&ežno $smerena na ind$s&ri!ske hemikali!e namen!ene%ol!o%riredi +%es&i#ide,* /arma#e$&sko! ind$s&ri!i +lekoi, i %rehra(m'eno! ind$s&ri!i+adi&ii,. Kasni!a razma&ran!a o'$ha&ila s$ i dr$ge hemi(kali!e* %ose'no noehemikali!e. -aralelno sa &im išlo !e i $sklaian!e na#io(nalnih %ro%isa* %ris&$%a i%ro#ed$ra kon&role %roizodn!e i &rgoine hemikali(!ama. Osnona srha &akog$sklaian!a 'ila !e $&rian!e me$narodne šeme za $s%ešni!e in&egrisan!e sih


16/147

kon#e%&$alnih i o%era&inih ak&inos&i $ ezi sa %redian!em* %ro#enom i kon&rolomhemikali!a. Taka %ris&$% o%redel!en !e e(likim o'imom glo'alnog koriš0en!ahemikali!a* $&i#a!em hemikali!a na kali&e& žio&a sih dr$š&aa* za!edni)kom%o&re'om za 'ol!im al&erna&inim hemikali(!ama i &ehnologi!ama* me$so'nom%oezanoš0$ na#ionalnih %oli&ika $%ral!an!a hemikali!ama $ %roizodn!i* &rans%or&$*

&rgoini* &es&iran!$* %ro#eni i kon&ro(li .

1.4.4. -rome& o%asnog o&%ada

-roizodn!a i koriš0en!e energi!e $ ind$s&ri!skim %ro#esima* &rans%or&$* %ol!o%riredi*graeinars&$* %roizodn!i do'ara i %r$žan!$ $sl$ga %odraz$mea odreen$&rans/orma#i!$ ma&eri!ala iz !ednog o'lika $ dr$gi s&ara!$0i odreen$ koli)in$)rs&ih* &e)nih i gasoi&ih rezid$ala ko!i mog$ 'i&i %onoo koriš0eni ili iz'a)eni kao

o&%ad ko!i nema ekonomsk$ rednos&. -ored &oga* o&%ad nas&a!e $ elikimkoli)inama i kao a$&%$& %ro#esa %o&rošn!e energi!e i do'ara $ doma0i(ns&ima i $dr$š&$ $o%š&e. Ak&$elni &rendoi %oe0an!a sih rs&a o&%ada za(h&ea!$ odreeno$%ral!an!e* %rerad$ ili de%onoan!e o&%ada.

-ored lokalnog i na#ionalnog as%ek&a* $%ral!an!e o&%adom ima i da ažname$narodna as%ek&a 2

1. mog$0nos& $&i#a!a na &roškoe do'ara i &ime na me$narodn$ &rgoin$

3. mog$0nos& rešaan!a s%ornih %i&an!a ezanih za &rans%or&* de%onoan!e ili%rerad$ o%asnog o&%ada $ dr$gim zeml!ama.

O&%ad 'i mogao da se de"niše kao nežel!eni ma&eri!al ko!i nas&a!e kao rez$l&a&odreene ind$s&ri!ske o%era#i!e* ili kao a$&%$& %ro#esa %o&rošn!e energi!e i do'ara $doma0ins&ima i dr$gim dr$š&enim ins&i&$#i!ama za ko!im ne %os&o!i ekonomska%o&ražn!a i ko!i mora 'i&i od'a)en. Možemo razlikoa&i )e&iri osnone ka&egori!eo&%ada 2

1. gradski o&%ad

3. ind$s&ri!ski o&%ad

4. o%asni o&%ad +ko!i $kl!$)$!e &oksi)ne* radioak&ine i dr$ge o%asne ma&eri!e,

6. o&%ad $o%š&e +ko!i $kl!$)$!e* %ored naedenih* i %ol!o%riredni* r$da(rski*graeinski i dr$gi o&%ad,.


17/147

7edamdese&ih i osamdese&ih godina %rošlog eka s&o&ine na%$š&enih skladiš&a igradiliš&a $ 7eerno! Ameri#i i a%adno! Ero%i %os&ala s$ mes&a za odlagan!eo%asnog o&%ada. Na mnogim od &ih de%oni!a odlagan !e o&%ad ko!i se rlo s%ororazgra$!e i ko!i može %reds&al!a&i %o&en#i!aln$ o%asnos& iše s&o(&ina godina. Da 'i$s&anoile e"kasni!$ kon&rol$ nad oom rs&om o&%ada zeml!e )lani#e OE7D s$ !oš

1F:.god.* %ris&$%ile $saršaan!$ mera ko!e se odnose na regis&ra#i!$* kre&an!e*&rošen!e i osig$ran!e d$goro)nog skladiš&en!a i )$an!a o%asnog o&%ada.

reme $ ko!e se =;> )es&i#a radioak&inog elemen&a ras%ada naziamo remenom%ol$ras%ada. Tako* na %rimer* =;> radion$kleida $rani!$ma 34 ras%ada se $%eriod$ od 6*: mili!ardi godina %re&ara!$0i se $ &ori!$m 346 i een&$alno $ s&a'iln$/orm$ oloa 3;. ?ezid$al ko!i ima isok s&e%en radioa(k&inos&i %roizod !e "si!e iizo&o%a ne%&$ni!$ma* amer#i!$ma i k$ri!$ma sa ma(lim sadrža!em neodo!iog$rani!$ma i %l$&oni!$ma. N$klearni reak&or od 1.;;; megaa&a %roizodi oko 3mradioak&inog o&%ada godišn!e. < &a'eli . da&a !e %rognoza godišn!e %roizodn!en$klearnog o&%ada $ se&$.

Ta'ela . -ro!ek&oan!e koli)ine o&%ada n$klearnih elek&rana $ ;;; m

?7TA OT-ADA 1F 1FF; 1FF= 3;;=

O&%ad niskog s&e%ena radioak&inos&i

O&%ad sredn!eg s&e%ena radioak&inos&i

O&%ad isokog s&e%ena radioak&inos&i

-o&rošena koli)ina goria 44=*;

34*;

4*3=

1=*;; 4:=*;

3:*;

4*=;

1*; 6;=*;

41*;

4*;

1F*; =3;*;


18/147

4*;

=*1;

3F*;

N$klearni o&%ad niskog s&e%ena radioak&inos&i o'$ha&a razne kon&a(minirane%redme&e ko!i se od'a#$!$ %osle $%o&re'e* dok o&%ad sredn!eg nioa radi(oak&inos&i o'$ha&a smole i hemi!ski m$l! ko!i s&ara!$ n$klearne elek&rane. Na!e0i%ro'lem %reds&al!a odlagan!e i )$an!e n$klearnog o&%ada isokog nioaradioak&inos&i ko!i !e %roizod "si!e i izo&o%a ne%&$ni!$ma* ameri#i!$ma i k$(ri!$ma*sa malom koli)inom odo!enog $rani!$ma i %l$&oni!$ma.

'og rela&ino elikih i d$goro)nih %o&en#i!alnih š&e&a ko!e može iza(za&i o%asano&%ad i z'og ras&$0ih &roškoa n!egoe %rerade* skladiš&en!a i )$a(n!a* %o!aio se

sindrom ne $ mo!e doriš&eB. < sklad$ sa kon#e%&om glo'alne %o(slone "lozo"!e i&ržišnim %ris&$%om %oli&i#i žio&ne sredine* razi!ene zeml!e s$ %ris&$%ile%romoisan!$ s&ra&egi!e izoza o%asnog o&%ada $ nerazi!ene zeml!e koris&e0iarg$men&e kao š&o s$.

%os&o!e mes&a za %rerad$ o%asnog o&%ada $ s$sednim zeml!ama ko!a s$ 'ližaizorima o&%ada nego odgoara!$0im na#ionalni ka%a#i&e&i za n!iho$ %rerad$

neke zeml!e nema!$ ka%a#i&e&e za %rerad$ odreene rs&e o%asnog o&%ada $ okir$so%s&enih grani#a

ka%a#i&e&i za d$goro)no 'ez'edno odlagan!e s%e#i")nog o&%ada %os&o!e naograni)enom 'ro!$ loka#i!a* kao š&o !e sl$)a! sa %odze(mnim skladiš&ima

o&%adni ma&eri!ali %roizedeni $ !edno! +razi!eno!, zeml!i mog$ 'i&i iskoriš0eni kaosiroinski in%$&i $ ind$s&ri!i dr$ge +nera(zi!ene, zeml!e

$ sis&em$ &ržišne ekonomi!e &re'alo 'i razi!a&i i &ržiš&e o&%a(da.


19/147

'i&i korisno za se $)esnike $ %rome&$. < d$gom rok$ nekon&roli(sani %rome&o%asnog o&%ada može ima&i za rezid$ale oz'il!ne š&e&e %o imoin$ i zdral!e l!$di $zeml!ama $ozni#ama i $ glo'alnom dr$š&$ $o%š&e.

-o %rail$* na!e0a odgoornos& za reg$lisan!e i kon&rol$ o%asnog o&%ada &re'alo 'i

da %adne na &ere& zemal!a $ozni#a. Me$&im* one za &o nema!$ %o&re'n$ins&i&$#ionaln$ in/ras&r$k&$r$* zakonske %ro%ise i znan!a o %oerl!ios&i izo(znihkom%ani!a i agen#i!a* ni&i o %rirodi o&%ada. One s$ %rin$ene da &ake in/orma#i!e&raže od dr$gih "rmi* od samih izoznika* ili od odgoara!$0ih a$&ori&e&a $ zeml!iizozni#i.

< razi!enim zeml!ama* ko!e s$ $glanom izozni#e o%asnog o&%ada* izoz o&%adase na!)eš0e %osma&ra sa s&anoiš&a kom%ara&ine konk$ren&ske %rednos&i* da seizoz n!ihoog o&%ada &re'a da o'ai sa minim$mom k$riozi&e&a lnom reg$la#i!om $zeml!ama $ozni#ima.

?ešen!a za %ro'leme %rome&a o%asnog o&%ada mora!$ se &raži&i $ $na%reen!$saradn!e na glo'alnom me$narodnom nio$* %re sega $saglašaan!em &ek$0eg%rograma za $%ral!an!e o%asnim o&%adom. Tek$0i %rogram* ko!i s$ $so!ile zeml!e)lani#e OE9D* reg$liše slede0a )e&iri kl!$)na %i&an!a 2

1. &rans%or& o%asnog o&%ada %reko na#ionalnih grani#a* koli)in$ i

razloge &akog &rans%or&a

3. &roškoe ind$s&ri!a ko!e s$ %rin$ene da se %oin$!$ %ro%isima o

$%ral!an!$ o%asnim o&%adom

4. "nansi!ske %roizi!e ko!e s$ neo%hodne za osig$ran!e %ogodni!eg

r$koan!a* %rerade i skladiš&en!a o%asnog o&%ada

6. odgoornos& za š&e&e %ro$zrokoane ne%odesnim $%ral!an!em o%adnim

o%&adom.

1.4.6. 7man!en!e o'radiih %oršina i degrada#i!a &la

e0i deo %oršine na eml!i* ko!a odgoara %roizodn!i $sea* e0 se kori(s&i za%ol!o%riredn$ %roizodn!$. Ako sadašn!a s&o%a zamene %ol!o%rirednog zane%ol!o%riredno koriš0en!e zeml!iš&a '$de nas&al!ena $ razi!enim zeml!ama i akose nas&ai sadašn!a s&o%a degrada#i!e zeml!iš&a $ zeml!ama $ razo!$* iše od 1@4orani#a može 'i&i izg$'l!eno ili $niš&eno $ narednih 3; godina.


20/147

7amo 11> $k$%nih se&skih o'radiih %oršina može se koris&i&i za %o(l!o%riredn$%roizodn!$ 'ez %ose'nih ograni)en!a. Os&a&ak %oršina o%&ere0en !e razli)i&imograni)en!ima* kao š&o s$2 s$ša* loš mineralni sas&a* nedos&a&ak hranl!iihsas&o!aka* &oksi)nos&* odo%lal!ie i mo)arne %oršine i sl. 7ada(šn!a $k$%nao'radia %oršina $ se&$ iznosi oko 16 miliona kmP. -rema na!o%&i(mis&i)ni!im

%ro#enama %os&o!e0a $k$%na o'radia %oršina mogla 'i se d$%li(ra&ik$l&iaisan!em do sada nekoriš0enih %oršina* kao š&o s$ %ašn!a#i* š$me i mo)are .

< zeml!ama )lani#ama OE9D elike %oršine na!'ol!eg %ol!o%rirednog zeml!iš&a e0s$ %o&%$no izg$'l!ene za %ol!o%riredn$ namen$* %re sega z'og $r'anog iind$s&ri!skog razo!a* razo!a sao'ra0a!ne in/ras&r$k&$re* o'!eka&a za rekrea#i!$ ieš&a)kih odenih ak$m$la#i!a. -ro#en!eno !e da se na!man!e =.;;; kmP o'radiezeml!e izg$'i godišn!e $ zeml!ama )lani#ama OE9D samo z'og šire(n!a gradoa. <7AD sake godine se izg$'i oko 3.=;; kmP %os&o!e0eh o'radiog ze(ml!iš&a i oko :;;km P %o&en#i!alno o'radiog zeml!iš&a za %roširen!e gradoa i za os&ale graainskenamene.

< dosadašn!em %eriod$ na%red naedeni g$'i#i o'radiih %oršina ko(m%enzirani s$in&eziiran!em %roizodn!e na %os&o!e0im %oršinama i razo!em noih %oršina%re&aran!em %ašn!aka* š$ma i mo)arnog zeml!iš&a $ o'radio zeml!iš&e. Me$&im*&ake ak&inos&i imale s$ 'ro!ne ne%ožel!ne ekološke %o(sledi#e %o )oeko$ žio&n$sredin$. Na %rimer* is$šian!em mo)ara $niš&ena s$ s&aniš&a* $grožene mnogers&e i %rekin$&i mnogi lan#i ishrane. Noe o'ra(die %oršine* ko!ima se kom%enziraizg$'l!eno %ol!o%riredno zeml!iš&e* lo(ši!eg s$ %edološkog sas&aa* zah&ea!$ e0ekoli)ine $'ria i izložene s$ e0o! erozi!i.

Erozi!a &la %os&ala !e oz'il!an %ro'lem i $ nekim razi!enim zeml!ama. Tako* na

%rimer* $ 7AD i A$s&rali!i skoro =;> o'radiog zeml!iš&a !e degra(dirano erozi!ome&ra i ode. < 7AD na !edno! &re0ini o'radiih %oršina g$'i se %oršinski slo! 'ržeod s&o%e n!ihoog %rirodnog s&aran!a. 7a s&anoiš&a kra&kog roka* za mnoge%rak&i)ne %rimene &lo !e neo'nol!ii res$rs. Ako !e !eda(n%$& izg$'l!eno* 'i0eizg$'l!eno za$ek. -rirodi !e %o&re'no 1;; do 6;; godina da 'i s&orila %oršinskislo! zeml!iš&a de'l!ine 1; milime&ara. < &a'eli F. %ri(kazana !e go'alna ras%odelao'radiog %ol!o%rirednog zeml!iš&a %o regionima.


21/147

Ta'ela F. Glo'alna ras%odela o'radiog %ol!o%rirednog zeml!iš&a

?egion -ro#ena&

k$l&iisanog

zeml!iš&a


22/147


23/147

Q > ;*63

;*1

;*

;*:=

;*3F

;*31

1*;;

< zeml!ama $ razo!$ za'eleženi s$* &akoe* eliki g$'i#i o'radiih %oršina* man!ez'og konerzi!e %ol!o%rirednog $ ne%ol!o%riredno koriš0en!e* a iše z'ogdegrada#i!e &la. -o!edine zeml!e $ razo!$ ima!$ 'rže sman!ian!e o'ra(diih%oršina z'og e0e ose&l!ios&i na erozi!$ ko!a !e $slol!ena* %ored os&alog*&o%ogra"!om zeml!e* sas&aom &la* klimom i dr$gim /ak&orima.

a$s&al!an!e &renda sman!en!a o'radiih %oršina i degrada#i!e &la* na !edno!s&rani* i %oe0an!e e"kasnos&i %ol!o%rirede* na dr$go! s&rani* /ak&ori s$ ko!e 'i

&re'alo %rimen!ia&i sa mnogo e0om %ažn!om $ &ek$0o! i '$d$0o! %oli(&i#i.-ol!o%riredni s&r$)n!a#i i ekonomis&i %redia!$ da se može %roizes&i dool!nohrane za %rehran$ 1; mili!ardi l!$di. < &om smisl$ ne 'i 'ilo razloga za s&rahoan!ekada 'i oa koli)ina mogla 'i&i %roizedena 'ez ekoloških ka&as&ro(/a.

-oe0an!e glo'alne me$zaisnos&i sih zemal!a i neizesnos& im%lika#i!a sadašn!eglošeg $%ral!an!a %ol!o%rirednim zeml!iš&em )ine sadašn!i o'im i &em%o sman!en!ao'radiih %oršina i degrada#i!e &la rlo kr$%nim na#ionalnim i me$narodnim


24/147

%ro'lemom. N!egoa rešen!a ne mog$ se &raži&i samo $ 'ol!em %ro#en!ian!$e/eka&a na#ionalnih %oli&ika na s&o%$ konerzi!e %ol!o%rirednog $ ne%ol!o%rirednokoriš0en!e o'radiih %oršina* e0 $ %roširaan!$ i %rod$('l!ian!$ is&ražian!aekoloških* ekonomskih i so#i!alnih %osledi#a* &e kone(rzi!e za!edno sa na#ionalnim ime$narodnim im%lika#i!ama nas&al!an!a sada(šn!ih &rendoa .

1.6. Ekološki ishodi me$narodne saradn!e

Glo'aliza#i!a !e !edna od na!zna)a!ni!ih ak&$elnih &enden#i!a $ skoro sim ažnimo'las&ima l!$dske dela&nos&i. Na!)eš0e %omin!emo glo'aliza#i!$ &ržiš&a*%rekograni)nih zagaen!a i glo'aliza#i!$ ekološke i ekonomske me$za(isnos&i. <&om kon&eks&$ neo%hodno !e razmo&ri&i i ekološke ishode na!ažni(!ih olikame$narodnih ekonomskih odnosa* kao š&o s$2 me$narodna sa(radn!a*

me$narodne ines&i#i!e i me$narodna &roina.

1.6.1. Ekološki as%ek&i me$narodne %omo0i

-osma&rano sa o%š&eg s&anoiš&a mogli 'ismo razlikoa&i 'ila&eralne i m$l&ila&eralneo'like me$narodne saradn!e. -redme& o'e rs&e saradn!e može 'i&i rlo razli)i&. Mi0emo ode naš$ %ažn!$ $smeri&i %re&ežno na me$narodn$ razo!n$ %omo0* ko!a 'i

&re'alo da %r$ži %o&%$ni!i do%rinos os&arian!$ održiog ekonomskog razo!a. O'ers&e saradn!e &re'alo 'i da o'ez'ede da se $ %oli&ikama* %rogramima i %ro!ek&imame$narodne ekonomske %omo0i %ose&i e0a %ažn!a n!ihoom $&i#a!$ na res$rse ižio&n$ sredin$ zemal!a ko!e %rima!$ %omo0.

Danas %os&o!i o%š&a saglasnos& na me$narodnom nio$ da %oli&ike* %rogrami i%ro!ek&i me$narodne ekonomske %omo0i mora!$ da o'$ha&e* %ored os&alog* i%ro#ene ekoloških $&i#a!a. -ri &ome* danas se %ro'lem žio&ne sre(dine ne %osma&rakao doda&ni %ro'lem na ko!i 'i &re'alo da se %rošire razo!na razma&ran!a* e0 kao%o&%$no no %ris&$% razo!$ ko!i da!e e0$ &ežin$ $sklae(nos&i rez$l&a&aekonomskog razo!a i &roškoa š&e&nih e/eka&a %ro!ek&a&a ekono(mske %omo0i.

Oaka noi %ris&$%* iako &eore&ski široko %riha0en* !oš $ek ima mali $&i#a! naori!en&a#i!$ i o'likoan!e %rak&i)nih %ro!eka&a i %rak&i)nih %oli&ika me$narodneekonomske %omo0i .

?azo!na %omo0 $ 'ila&eralno! i m$l&ila&eralno! me$narodno! saradn!i &re'alo 'i da$smeri so!e &ežiš&e ka rešaan!$ %ro'lema siromaš&a* ka %o'o(l!šan!$ kali&e&ažio&ne sredine i ka %romo#i!i ekološki održiog ekonomskog i $k$%nog rao!a. 5rigaza '$d$0nos& %lane&e eml!e &re'alo 'i da '$de %oezana sa 'rigom o ekonomskom


25/147

siromaš&$. Ako se i $ narednom ek$ nas&ai sadašn!i &em%o ras&a s&anoniš&a naeml!i* do0i 0e do rlo kr$%nih ekonomskih i dr$gih %ro'lema. Taki nega&ini ishodimogli 'i se %red$%redi&i ako se do kra!a oog eka %red$zm$ adeka&ni!e mere zasman!en!e s&o%e ras&a s&anoniš&a i za sma(n!en!e siromaš&a. Jedna od &ih meramože 'i&i i me$narodna ekonomska %omo0.

Mnogi 'iološki deloi %rirodnog okr$žen!a $groženi s$ degrada#i!om žio&ne sredineko!a !e direk&na %osledi#a siromaš&a* ili %osledi#a loših &e(hnoloških odl$ka io'raza#a ekonomskog ras&a. Oaki i sli)ni %ro'lemi mogli 'i se $s%ešni!e rešaa&i $o'os&ranom in&eres$ me$narodnom saradn!om 'oga&ih i siromašnih zemal!a.?ešaan!e %ro'lema siromaš&a i %rimena $sklaenog eko(nomskog razo!a samog$0nos&ima žio&ne sredine nis$ 'i&ni samo za o%s&anak si(romašnih* nego zao%s&anak sih. -os&o!e zna)a!na ograni)en!a i &eško0e $ razo!$ me$narodneekonomske saradn!e na ekološkim osnoama. Tradi#ionalno ograni)en!e %reds&al!adelika&nos& odnosa izme$ zeml!e dona&ora i zeml!e %ri(mao#a ekonomske razo!ne%omo0i. eml!e dona&ori )es&o nas&o!e da %ro!ek&ima razo!ne %omo0i osig$raa!$

ne samo odgoara!$0e ekološke $sloe* nego i eko(nomske* %oli&i)ke i o!nein&erese. 7 dr$ge s&rane* zeml!e %rimao#i razo!ne %o(mo0i sma&ra!$ da %i&an!aras&a s&anoniš&a i koriš0en!e %rirodnih res$rsa s%a(da!$ $ domen n!ihoogs$ereni&e&a. -ored oih %os&o!e i dr$ga ograni)en!a ko!a o&ežaa!$ 'rže $kl!$)ian!eekološke dimenzi!e $ %ro!ek&e me$narodne razo!ne %omo0i* kao š&o s$2

-ro#ene $&i#a!a na žio&n$ sredin$ s$ $o%š&ene* s$iše d$ga)ke i en#iklo%edi!ske* aman!e kon#izne i anali&i)ke

7ek$ndarni $&i#a! na žio&n$ sredin$ i d$goro)ni e/ek&i nis$ $ek adeka&noanalizirani

Na!e0i 'ro! %ro#ena $&i#a!a na žio&n$ sredin$ os&ar$!e se sa ma(lim $)eš0emzeml!e %rimao#a razo!ne %omo0i

Analize i kon&role zagaen!a žio&ne sredine )es&o nis$ dool!no kom%le&irane za$s%ešni!e s%rooen!e /aze %rimene %ro!ek&a.

a $s%ešni!$ %rimen$ ekoloških %ris&$%a $ o'las&i me$narodnih ekonomskihodnosa %o&re'no !e ras%olaga&i adeka&ni!im i $na%red %ri%re(ml!inim analizamako!e s$ neo%hodne za %ro!ek&oan!e* %laniran!e i %rimen$ %oli(&ika* %rograma i%ro!eka&a ekonomske %omo0i sa me$narodnim im%lika#i!ama. To zah&ea $lagan!e

doda&nih na%ora za $na%reen!e me&odologi!e* %os&$%ka i kori(š0en!a %ro#enan!ihoog $&i#a!a na žio&n$ sredin$. < &$ srh$ zeml!e )lani#e OE9D $so!ile s$%o)e&kom F;(&ih godina %ose'ne %ro%or$ke i $%$&s&a za oen!e i razmen$%ro#ena $&i#a!a na žio&n$ sredin$ za one ak&inos&i ko!e ima!$ me($narodneim%lika#i!e* %ose'no za %rekograni)na zagaen!a izme$ zemal!a )lani#a.


26/147

Me$ glanim ograni)en!ima za $s%ešni!e koriš0en!e %ro#ene $&i#a!a ekonomske%omo0i na žio&n$ sredin$ is&i)e se nedos&a&ak nedosmislenih i rigorozni!ih me&odaza2

1. iden&i"koan!e rizika* &roškoa i koris&i odreene ak#i!e ili

%ro!ek&nog rešen!a*

3. meren!e iden&i"koanih rizika* &roškoa i koris&i i

4. %ri%isian!e s%e#i")nih rednos&i rizi#ima* &roškoima i do'i#ima kako 'i seomog$0ila $%oredios& al&erna&inih ak#i!a ili %ro!ek&nih rešen!a.

< ezi sa &im neo%hodno !e o'ez'edi&i e"kasni!e koriš0en!e %ranih* eko(nomskih*ins&i&$#ionalnih i dr$gih sreds&aa za $oen!e* s&im$lisan!e i %odršk$ !anim i%ria&nim &elima i ins&i&$#i!ama* kako 'i %ro#ene $&i#a!a na žio&n$ sredin$ %os&alein&egralni deo %ro#esa donošen!a ekonomskih odl$ka.

1.6.3. Ekološki as%ek&i me$narodnih ines&i#i!a

na)a!an deo me$narodnih ekonomskih odnosa os&ar$!e se %reko me$narodnihines&i#i!a* $kl!$)$!$0i i ines&i#i!e m$l&ina#ionalnih kom%a(ni!a. Me$narodneines&i#i!e igra!$ ažn$ $log$ $ glo'alnom ekonomskom ra(zo!$ i glo'alno!me$narodno! &rgoini* kako izme$ razi!enih zemal!a* &ako i izme$ razi!enihzemal!a i zemal!a $ razo!$ +ili zemal!a &z. Tr0eg se&a,.

< %osledn!ih 3; godina %reko ;> ines&i#i!a $loženih $ zeml!e Tre0eg se&a %o&i#alo !e izan &ih zemal!a. e0i deo &ih ines&i#i!a izršile s$ m$l&i(na#ionalne kom%ani!e i&o %re&ežno $ eks%loa&a#i!$ %rirodnih res$rsa. M$l&i(na#ionalne kom%ani!ene%rekidno %oe0aa!$ so!e $)eš0e $ ras&$0em o'im$ me$narodne &rgoineizme$ razi!enih zemal!a Tre0eg se&a* ne samo $ &rgoini mineralnim siroinama*ind$s&ri!skim %roizodima i &ehnologi!om* nego i $ &rgoini $sl$gama .

I %ored &oga š&o s$ me$narodne ines&i#i!e odigrale zna)a!n$ i delo&orn$ $log$ $ekonomskom razo!$ nerazi!enih zemal!a i $ glo'alnom razo!$ $o%š&e* nemas$mn!e da s$ mnoge od n!ih 'ile %oezane sa &eškim zadiran!em $ is#r%l!ie

%rirodne izore* sa &eškim oš&e0en!ima žio&ne sredine i sa nar$ša(an!em kl!$)nihekoloških osnoa ko!e s$ neo%hodne za '$d$0i održii ekonomski razo!. Takih%rimera !e 'ilo mnogo* ne samo $ iskoriš0aan!$ š$ma* mineralnih siroina* goria iode* e0 i $ razo!$ i %rimeni ne%rikladnih &ehnologi!a i $ marke&ing$ %roizodaš&e&nih %o l!$de i žio&n$ sredin$. Eiden&an !e &rend lo#iran!a odreenih %rimarnihind$s&ri!a $ zeml!ama $ razo!$ sa #il!em da 'i se iskoris&ila %rednos& nižih &roškoarada i dr$gih in%$&a %roizodn!e. Takoe* može se goori&i i o &rend$ %resel!aan!a


27/147

ind$s&ri!a sa zas&arelim i %rl!aim &e(hnologi!ama* kao i ind$s&ri!a ko!e %roizode&oksi)ne i %o&en#i!alno o%asne %ro(izode.

Koris&e0i razne o'like me$narodne saradn!e i me$narodnih ines&i#i!a razi!enezeml!e s$ nas&o!ale da osig$ra!$ so!$ žio&n$ sredin$ od elikih š&e&a* dok se za

žio&n$ sredin$ $ nerazi!enim zeml!ama &o ne 'i moglo $ek re0i. -o(sledi#e%ogoršan!a žio&ne sredine ko!e s$ %roizišle iz ekološki ne%rikladnih ines&i#i!a &r%ene samo zeml!e korisni#e me$narodnih ines&i#i!a* nego i s$sedne zeml!e. Takeines&i#i!e* d$goro)no gledano* ima!$ nega&ino %ora&no de!s&o i na razi!enezeml!e. -reko ;> $k$%nog se&skog izoza glanih %ol!o(%rirednih i mineralnihar&ikala* ne ra)$na!$0i na/&$* %o&i)e iz zeml!e Tre0eg se&a. eml!e Ero%skeekonomske za!edni#e i 7AD zaise %o&%$no od $oza mnogih %roizoda iz zeml!e

Tre0eg se&a* kao š&o s$2 &ro%sko dro* %rirodni ka$)$k* !$&a* 'anana* )a!* ka/a idr$gi. Ja%an i zeml!e Ero%ske ekonomske za!edni#e do'i!a!$ F;> so!e %on$dena!ažni!ih minerala iz zemal!a Tre0eg se&a.

Mnogi š&e&ni e/ek&i $ žio&no! sredini nerazi!enih zemal!a* ko!ima s$ do%rinelerazi!ene zeml!e* kao š&o s$2 kr)en!e &ro%skih š$ma* g$'l!en!e o'radiog zeml!iš&a*degrada#i!a &la* g$'l!en!e !edins&enih gene&skih ma&eri!a i š&e&ni rezid$ali %es&i#ida$ hrani* &eško %ogaa!$ l!$de i ekonomi!e nerazi!enih zemal!a* ali z'ogme$zaisnos&i ekonomi!a i l!$di* n!ihoe nega&ine %osledi#e ne mog$ iz'e0i nirazi!ene zeml!e. S&aiše* %ogoršan!a žio&ne sredine i is#r%l!ian!e res$rsa* ko!a%o&i)$ od ekološki ne$sklaenog ekonomskog razo!a* s&ara!$ %o&re'$ za%oe0an!em razo!ne %omo0i za rešaan!e %ro'lema ko!i s$ mogli 'i&i iz'egn$&i.

1.=. Ekološki ishodi me$narodne &rgoine

1.=.1. Ekološki as%ek&i slo'odne me$narodne &rgoine

7lo'odna me$narodna &rgoina* za ko!$ se zalaž$ razi!ene zeml!e* %r$ža mnoge%ogodnos&i glo'alnom ekonomskom razo!$* ali %roizodi i kr$%ne %ro('leme*%ose'no zeml!ama $ razo!$. 7e e0a %okre&l!ios& ka%i&ala nar$šaa ekološke%ro%ise &ime š&o %red$ze0ima i granama ko!e izazia!$ zagaen!e žio(&ne sredine

omog$0aa %resel!en!e $ nerazi!ene zeml!e ko!e !oš nis$ $ele zako(nskaograni)en!a* ili $ ko!ima s$ %ro%isi man!e rigorozni.

< %osledn!e )e&iri de#eni!e* od 1F=;. do 1FF;. godine* za'eležena !e &ende(n#i!a$'rzanog razo!a me$narodne &rgoine. < &om razdo'l!$ $k$%na me$narodna&rgoina %oe0ana !e 11 %$&a. Ona danas nadmaš$!e rednos& $k$%ne glo'alnese&ske %roizodn!e.


28/147

-oras& i širen!e me$narodne &rgoine izazali s$ mnoge o%asnos&i %o žio&n$sredin$ nerazi!enih zemal!a* kao š&o s$2 %resel!en!e &oksi)nih o&%adaka iz razi!enihzemal!a* %oe0ana degrada#i!a &la $sled %rekomernog kr)en!a š$ma* sman!en!egene&skih res$rsa* s&aran!e %ose'nih loka#i!a za kon#en&ra#i!$ zaga(ia)a*%oe0an!e o'ima &rans%or&a i zagaen!a ko!e %ro$zrok$!e sao'ra0a! i sl. iše od 1@6

se&ske &rgoine o&%ada na %roizode ko!i se do'i!a!$ ne%osredno iz %rirodnihres$rsa na ko!ima %o)ia glo'alni ekonomski razo!. < &ako! si(&$a#i!i me$narodna&rgoina rši snažan $&i#a! na glo'aln$ siroinsk$ 'az$.

Na!e0i deo me$narodne &rgoine %rimarnim %roizodima o&%ada na iso(korazi!ene ind$s&ri!ske zeml!e. Me$&im* od n!e na!iše zaise zeml!e $ razo!$ in!ima od n!e %re&i na!e0a ekološka o%asnos&. eml!e $ razo!$ %reds&al!a!$ ne&oizoznike hrane* siroina i goria $ razi!ene zeml!e. < n!ihoom $k$%nom izoz$dominira!$ %rimarni %roizodi. Mnoge od zemal!a $ razo!$* z'og nemog$0nos&ios&arian!a %rihoda na dr$ge na)ine* %rin$ene s$ da me$narodnom &rgoinomdirek&no $grožaa!$ so!e %rirodne res$rse. Tako* na %rimer* zahal!$!$0i

me$narodno! &rgoini redne &ro%ske š$me s$ e0 dese&koane.

< 1FF1. godini $k$%na rednos& izoza &ro%ske drene grae iznosila !e mili(!ardidolara.

?$dars&o i %rerada r$da nanose ogromne ekološke š&e&e zeml!ama $ razo!$* odis#r%l!ian!a %rirodnih res$rsa do s&aran!a ogromnih koli)ina o&%a(daka. -rerada%o!edinih r$da zah&ea ogromne koli)ine energi!e i izazia elika zagaen!a. < 1FF;.godini izoz na/&e* gasa* $gl!a i elek&ri)ne energi!e iz zemal!a $ razo!$ 'io !e !ednakkoli)ini energi!e od 4*= mili!ardi &ona $gl!a. To !e %reds&a(l!alo 1@4 $k$%no%roizedene energi!e $ se&$. ?az$me se da me$narodna &rgoina energen&ima

%re$smeraa š&e&ne e/ek&e $ zeml!e Tre0eg se&a. Trans%or& %riro(dnog gasa* %rekodržanih grani#a* omog$0aa zeml!ama $ozni#ima da zamene izore ko!i%ro$zrok$!$ e0a zagaen!a. Koris& od &ake zamene ima samo zeml!a $o(znik* doknega&ine %osledi#e eks%loa&a#i!e os&a!$ zeml!ama izozni#ima. 7li)na !e si&$a#i!a isa izozom os&alih /osilnih goria i dre&a* a naro)i&o sa izozom elek&ri)ne energi!e.

< me$narodno! &rgoini razi!ene ind$s&ri!ske zeml!e name0$ e0e #arine%roizodima ko!i s$ rez$l&a& iših /aza %rerade* nego %ol$%roizodima i siro(inama.Na &a! na)in one s&im$liš$ razo! i š&i&e so%s&en$ %reraia)k$ ind$s&ri!$. Me$&im*%ored sman!en!a #ena siroinama i %re&erane eks%lo&a#i!e %rirodnih res$rsa* na%oe0an!e degrada#i!e žio&ne sredine $ zeml!ama $ razo!$ del$!e i n!ihoa%reelika zad$ženos& kod razi!enih zemal!a. ?adi o&%la&e d$goa zeml!e $ razo!$s$ %rin$ene da nas&ae sa %rekomernim is#r%l!ian!em so!ih %rirodnih res$rsa* da%riha&a!$ $oz zas&arelih i %rl!aih &ehnologi!a* a %onekad i $skladiš&en!e o%asnogo&%ada. Nakon $oza zas&arelih i %rl!aih &ehno(logi!a o'aezno sledi i $oz o%remeza s%re)aan!e zagaen!a i %re)ei0aan!e o&%ada . < 1FF;. godini 7AD* Ero%a i

Ja%an izezli s$ o%rem$ za s%re)aan!e zagaen!a i za %re)iš0aan!e o&%ada $rednos&i od 3; mili!ardi dolara.


29/147

1.=.3. Do'ra žio&ne sredine i me$narodna razmena

Analiz$ ekoloških ishoda me$narodne razmene %o)e0emo sa razma&ran!em do'aražio&ne sredine ko!a mog$ 'i&i %redme& me$narodne razmene. io&n$ sredin$na!)eš0e de"nišemo kao se& žio&nih $sloa ko!i s$ %oezani sa odre(enim%ros&orom. < zaisnos&i od %ros&orne eli)ine medi!a žio&ne sredine mo(žemorazlikoa&i slede0e &i%oe do'ara žio&ne sredine 2

1. Glo'alna do'ra žio&ne sredine kao š&o !e eml!ina a&mos/era ili ozonski

omo&a)3. Me$narodna do'ra žio&ne sredine s$ dos&$%na koriš0en!$ za na!man!e dezeml!e i ograni)ena s$ na s$'sis&eme se&a kao š&o !e 7li D$naa

4. Na#ionalna do'ra žio&ne sredine se !al!a!$ onda kada se grani#e žio&nesredine %okla%a!$ sa %oli&i)kim grani#ama

6. ?egionalna do'ra žio&ne sredine se !al!a!$ $n$&ar grani#a !edne zeml!e kaoš&o !e 5eogradski azd$šni region ili sis&em slia a%adne Morae

=. Lokalna do'ra žio&ne sredine odnose se na %o!edina)ne male sis&eme kao

š&o s$ male mo)are* !ezera ili neke dr$ge male ekološke !edini#e.

-os&o!an!e razli)i&ih %ros&ornih sis&ema žio&ne sredine im%li#ira razli)i&e &i%oeekoloških %ro'lema ko!i zah&ea!$ %ose'na rešen!a. Na %rimer* glo'alna do'ražio&ne sredine se na!)eš0e koris&e kao !ana %o&rošn!a do'ra i kao %ros&or zaodlagan!e o&%ada na #elo! eml!i. Koriš0en!e glo'alnih do'ara žio&ne sredine možeima&i $&i#a! na &rgoinsk$ %ozi#i!$ zeml!e $ me$narodno! razmeni. H$nk#i!a žio&nesredine da %r$ža %ros&or za odlagan!e o&%ada !e %ose'no zna)a!na. 7a &ogs&anoiš&a* žio&na sredina !e %roizodni /ak&or ko!i $&i)e na kom%ara&in$ #enon$%rednos&. Ako !e zeml!a 'oga&a daroima žio&ne sredine $ o'lik$ asimila&ine$sl$ge %rirode* ona 0e ima&i &rgoinsk$ %rednos& $ odnos$ na zeml!e sa osk$dnim

asimila&inim $sl$gama %rirode. Osk$di#a ili izo'il!e do'ara žio&ne sredine odreenis$ slede0em $sloima2

1. -rirodnim asimila&inim ka%a#i&e&om* &!.* ka%a#i&e&om %rirodnog

sis&ema da sman!$!e zaga$!$0e ma&eri!e %rirodnim %ro#esima


30/147

3. -o&ražn!om za asimila&inim $sl$gama žio&ne sredine izesnom koli)inomzaga$!$0ih ma&eri!a ko!e se emi&$!$ $ žio&n$ sredin$. Koli)ina emi&oanihzaga$!$0ih ma&eri!a zaisi od %o&rošn!e* %ro(izodn!e* &ehnologi!e emisi!e*&ehnologi!e sman!en!a emisi!e i od %ods&i(#a!a za sman!en!e emisi!e.

4. rednoš0$ ko!a se da!e !anim %o&rošnim do'rima žio&ne sredine.rednoan!e žio&ne sredine 0e zaisi&i od %re/eren#i!a* nioa doho(&ka* g$s&inenasel!enos&i s&anoniš&a i ins&i&$#ionalnog $reen!a za o&krian!e s&arnihindiid$alnih %re/eren#i!a.

Ako se $zm$ $ o'zir razlike $ do'rima žio&ne sredine me$ zeml!ama* name0$ se'ro!na %i&an!a. Da li do'ra žio&ne sredine $&i)$ na kom%ara&ine #enone %rednos&izeml!eU 7 ko!im o%segom 0e %romene $ kom%ara&ino! %rednos&i $&i#a&i na&rgoinske &okoe* loka#i!$ emisi!a* 'ilans %la0an!a* $sloa me$na(rodne razmene ideizni k$rsU Da li ekološka %oli&ika $ !edno! zeml!i ima $&i#a! na kali&e& žio&nesredine dr$ge zeml!eU Da li ins&r$men&i %oli&ike žio&ne sredine s&ara!$ %re%reke

me$narodno! razmeniU Mog$ li se ins&r$men&i %oli(&ike me$narodne &rgoine* kaoš&o s$ $ozne &akse i ko&e* koris&i&i za os&a(rian!e ekoloških #il!eaU

1.=.4. Kom%ara&ina %rednos& i kali&e& žio&ne sredine

Osnona %re&%os&aka me$narodne &rgoine !es&e da 0e držaa izozi&i ona do'raza ko!a ima #enon$ konk$ren&sk$ %rednos&. Taka %rednos& može 'i&i os&arenakoriš0en!em odreenih %ool!ni!ih /ak&ora %roizodn!e kao š&o s$2 ka%i&al* rad*osnoni ma&eri!al* %rod$k&inos& %roizodn!e i rela&ino niža %o(&ražn!a na doma0em&ržiš&$. O'il!e ili osk$di#a do'ara žio&ne sredine može* &akoe* 'i&i /ak&orkom%ara&ine #enone %rednos&i. < za&oreno! %riredi rela(&ine #ene do'ara* ko!as$ in&ezini zagaia)i* 'i0e %oe0ane ako '$de %rime(n!ena odreena %oli&ikazaš&i&e žio&ne sredine. To zna)i* kom%ara&ina #eno(na %rednos& &ake %rirede'i0e sman!ena* a n!en izoz red$#iran.

eml!e sa ograni)enim res$rsima i a&ri'$&ima žio&ne sredine izozi0e do'ra ko!anis$ in&ezini zagaia)i. Na osno$ &oga može se izes&i zakl!$)ak da 0e izoznekoli)ine %roizoda zagaia)a 'i&i sman!ene. Me$&im* &o $ eliko! meri zaisi odeli)ine zemal!a. Ako !e zeml!a mala* rela&ine #ene %roizoda in&ezinih zagaia)a'i0e dik&irane od inos&ranih zemal!a. 7a &akim #enama izozne koli)ine male zeml!e

'i0e sman!ene* a sman!en!e izoza odrazi0e se i na sman!en!e n!enog $oza. Akozeml!a izozni#a ni!e mala* n!ena ekološka %oli&ika +ekološki %orez, odi0e $%oe0an!e #ena %roizoda in&enzinih zagaia)a na se&skom &ržiš&$. Konk$ren&ska%rednos& zeml!e 'oga&e res$rsima žio&ne sredine 'i0e %o'ol!šana. Ako !e ka%i&almo'ilan $ me$narodnim razmerama može se o)ekia&i da ka%i&al zemal!asiromašnih res$rsima žio&ne sredine '$de &ra(ns/erisan $ zeml!e ko!e s$ 'oga&edo'rima žio&ne sredine .


31/147

< sl$)a!$ %rekograni)nog zagaen!a* ekološka %oli&ika !edne zeml!e može $&i#a&i nakali&e& žio&ne sredine dr$gih zemal!a )ak i kada !e doma0e zagaen!e ezano zadoma0e medi!e žio&ne sredine. 7is&em %rekograni)ne žio&ne sredine &rans%or&$!ezaga$!$e ma&eri!e iz !edne zeml!e $ dr$ge. Na %rimer* kisele %adaine nas&a!$ $zeml!ama a%adne Ero%e* a nanose š&e&e $ Sedsko!. -reko(grani)no zagaen!e

može 'i&i !ednosmerno i dosmerno. Jednosmerno zagaen!e ne $&i)e na kali&e&žio&ne sredine zeml!e $ ko!o! !e nas&alo. Dosmerno %reko(grani)no zagaen!e sera0a* $ e0o! ili man!o! meri* izorno! zeml!i z'og a&mos/e(rskih $sloa ili%romenl!iih azd$šnih s&r$!a.

-rekograni)no zagaen!e može 'i&i rez$l&a& me$narodne s%e#i!aliza#i!e i &rgoinskerazmene. Ako !edna zeml!a $ede %orez na emisi!e* %roizodn!a %ro(izodain&ezinih zagaia)a 'i0e sman!ena z'og #enone konk$ren&ske %rednos&i* a%roizodn!a ekološki %ool!ni!ih %roizoda %roširena. < #elini* kali&e& žio&ne sredine'i0e %o'ol!šan. -ro#es %rilagoaan!a $ dr$gim zeml!ama* ko!e nema!$ $edenzakon o %orezima na emisi!e* 'i0e dr$ga)i!i. < &im zeml!ama #enona konk$ren&ska

%rednos& 0e %oras&i za %roizode in&ezine zagaia)e. Oni 0e %os&a&i %ro"&a'ilni!i in!ihoa %roizodn!a 'i0e %oe0aana. Koriš0en!e res$rsa žio&ne sredine 'i0e$smereno na %oe0an!e %roizodn!e %roizoda in&e(zinih zagaia)a. Kali&e&žio&ne sredine 'i0e $smereno na %oe0an!e %ro(izodn!e %roizoda in&ezinihzagaia)a. Kali&e& žio&ne sredine $ &im zeml!ama 'i0e %ogoršan. Dr$gim re)ima*ekološka %oli&ika $ !edno! zeml!i može $&i#a&i na kali&e& žio&ne sredine $ dr$gimzeml!ama kroz s%e#i!aliza#i!$ i me$narodn$ &rgoin$. Na &a! na)in 'oga&e irazi!ene zeml!e mog$ lo#ira&i so!e zagaia)e $ man!e razi!ene zeml!e.Ind$s&ri!ski razi!ene zeml!e s$ angažoane na s&aran!$ $sloa za dam%ingško%remeš&an!e ind$s&ri!e sa in&ezinim zagaen!em izan so!e &eri&ori!e* na!)eš0e $

nerazi!ene zeml!e. Taka %raksa nazana !e noim &i%om im%eri!alizma* iliekološkim im%eri!alizmom.

Ako s$ %orezi na emisi!e $ razi!enim zeml!ama e0i* a $ nerazi!eno! man!i*razi!ena zeml!a 0e &eži&i s%e#i!aliza#i!i $ o'las&i %roizodn!e ekološki %ri(ha&l!ii!ih%roizoda* dok 0e nerazi!ene zeml!e* ili zeml!e sa man!im %orezima na emisi!e*&eži&i s%e#i!aliza#i!i $ o'las&i %roizodn!e %roizoda in&enzinih zagaia)a. Takana)in &ržišnog %rilagoaan!a %odraz$mea da se zeml!e ima!$ is&i nio %roizodne&ehnologi!e. -oš&o &o ni!e sl$)a! $ realno! %raksi* is&a o%&ere0en!a #ena %orezima naemisi!e ne0e rez$l&ira&i $ iden&i)nim nioima kali&e&a žio&ne sredine.

3. Ekonomi!a kali&e&a žio&ne sredine

3.1. Kali&e& žio&ne sredine kao glo'alni #il!


32/147

-ro'lem lokalnog* regionalnog i glo'alnog zagaen!a žio&ne sredine se )es&o%rožima!$ $ eliko! meri. < ras%raama o %oli&ikama n!ihoog rešaan!a na razli)i&imnioima mora 'i&i $kl!$)en kali&e& žio&ne sredine kao !edan od osnonih #il!ea.Me$&im* ne %os&o!i %o&%$na saglasnos& o &ome kako oa! ažan #il! %os&ai&i $%raksi. Mnogi %od kali&e&om žio&ne sredine %odraz$mea!$ )is& azd$h* od$ i

zeml!iš&e. Ali* kada s$ &aki #il!ei 'ili de"nisani $ %oli(&ikama* %o!al!iala se dilemakoliko )is&o !e )is&oB.

?as%rae o oom #il!$ s$ )es&o %o)in!ale sa %i&an!em2 Da li kali&e& ži(o&ne sredinezna)i %o&%$no ods$s&o zagaen!aU Taka #il! $ %os&o!e0im realnim $sloima !enemog$0. e0 sam na%omen$la da %os&o!e odreena %rirodna zagaen!a ko!a ni!emog$0e kon&rolisa&i. Ods$s&o sih an&ro%ogenih zaga$!$0ih ma&eri!a moglo 'i 'i&ios&areno %ri %o&%$no! za'rani %roizodn!e i %o&rošn!e sih do'a(ra i $sl$ga ko!ekarak&eriš$ žio& saremenog )oeka. a&o !e ra#ionalni!e de"(nisa&i kali&e& žio&nesredine kao re%rezen&an&a sman!en!a an&ro%ogenih zaga$(!$0ih ma&eri!a na nioko!i !e %riha&l!i za dr$š&o.

?az$me se* oa! %riha&l!i nio zagaen!a žio&ne sredine 'i0e razli)i& za razli)i&ezaga$!$0e ma&eri!e. < sakom sl$)a!$ mora!$ 'i&i razmo&reni %ose('ni /ak&ori%rilikom n!egoog $&rian!a. -ri &ome* %ose'na %ažn!a mora 'i&i %ose0enarazma&ran!$2 $&i#a!a zagaen!a na l!$dsko zdral!e i ekosis&eme* &ro(škoaneo%hodnih za os&arian!e sman!en!a zagaen!a* s%oso'nos&i &ehnologi!e irela&inog rizika odreene ekološke o%asnos&i. Ko!i od oih /ak&ora koris&i i $ koms&e%en$ saki od n!ih razma&ra&i* %i&an!a s$ do )i!ih se %odesnih odgoora &eškodolazi. a&o !e neo%hodno razi&i odreene s&ra&egi!e ko!e 0e odi&i oa! %ro#esodl$)ian!a ka %re#izni!em $&rian!$ i e/ek&ini!em os&arian!$ oog #il!a.

-riha&an!e $na%reen!a kali&e&a žio&ne sredine kao glo'alnog se&skog #il!a%oe0alo !e sesnos& o n!egoom zna)a!$ $ d$žem remenskom %eriod$. 7are(meno dr$š&o !e sha&ilo da &ežn!a za ekonomskim ras&om može $&i#a&i na %riro(dneres$rse $ meri ko!a $grožaa %roizodn$ s%oso'nos& i 'lagos&an!e '$d$0ihgenera#i!a. Mog$0nos& &ake ne%ool!ne me$genera#i!ske razmeneB %ods&akla !eose0a! odgoornos&i %rema '$d$0nos&i ko!a !e ar&ik$lisana $ kon#e%&$ održiograzo!a.

3.3. ?azli)i&i %ris&$%i rednoan!$ kali&e&a žio&ne sredine

Ekonomsko rednoan!e kali&e&a žio&ne sredine i %romena $ nio$ ka(li&e&a%reds&al!a!$ kri&i)an korak $ razo!$ %oli&ike d$goro)no održiog razo!a. Oa rs&ain/orma#i!a !e 'i&na za $&rian!e koris&i od %oe0an!a kali(&e&a žio&ne sredine


33/147

ko!a se $%ore$!e sa &roškoima za %os&izan!e &og nioa kali&e&a. -ro!ek&i$na%reen!a kali&e&a žio&ne sredine mora!$ donosi&i e0$ koris& od &roškoa. -oredo#ene %ro!eka&a* meren!e rednos&i kali&e&a žio&ne sredine !e* &akoe* ažno za$%oreian!e al&erna&inih %ro!eka&a. < sako! %oli(&i#i žio&ne sredine da s$ %i&an!aneiz'ežna2 Koliko 'i &re'alo %o&roši&i za $na%reen!e kali&e&a žio&ne sredine i ko!a

%odr$)!a kali&e&a žio&ne sredine 'i &re'alo /aorizoa&iU Na oa i sli)na %i&an!a !enemog$0e da&i %rae odgoore 'ez $&rian!a rednos&i )is&e ode* azd$ha*zeml!iš&a i dr$gih do'ara žio&ne sredine.

-i&an!e ekonomskog rednoan!a kali&e&a žio&ne sredine može 'i&i razma&rano sarazli)i&ih s&anoiš&a i $kl!$)ia&i razli)i&e %ris&$%e. Jedan od na!zas&$%l!eni!ih %ris&$%a$kl!$)$!e an&ro%o#en&ri)ni kon#e%&. 7a s&anoiš&a oog kon#e%&a rednos&i žio&nesredine odreena !e od s&rane l!$di* a ne od s&rane %rirodnog %raa ili držae. Iakodržane ins&i&$#i!e mog$ odreia&i rednos& do'ara žio&ne sredine i &$ rednos&$kl!$)ia&i $ so!$ %oli&ik$* n!ihoo rednoan!e kali&e&a žio&ne sredine nereCek&$!e o'aezno dr$š&ene rednos&i .

Dr$gi široko %rimen!iani %ris&$% $kl!$)$!e $&rian!e rednos&i žio&ne sredine naosno$ s%remnos&i l!$di da na%rae odreen$ razmen$* odno(sno da %la&e odreen$#en$ za %o'ol!šan!e kali&e&a žio&ne sredine ili za sma(n!en!e n!enog zagaen!a.Oa! %ris&$% se $s%ešno %rimen!$!e za $&rian!e re(dnos&i &ržišnih do'ara* gde&ržišna #ena %okaz$!e s%remnos& %o&roša)a da %la&e odreen$ s$m$ no#a za do'roko!e žele.


34/147

Tržišna do'ra s$ ona do'ra za ko!a neidl!ia r$ka &ržiš&a s&ara odre(en$ &ržišn$#en$* ko!$ m$š&eri!e %la0a!$ %on$a)ima.


35/147

? ?

a, ',

H$nk#i!a

E E grani)nih

&roškoa

Grani)na

s%remnos&

r1 %la0an!a r1

H$nk#i!a

s%remnos&i


36/147

%la0an!a

O%or&$ni&e&ni

&rošak

; V1 V ; V1 V

7lika 1. rednoan!e &ržišnih do'ara

< segmen&$ a, %rikazana !e grani)na i $k$%na s%remnos& za %la0an!em.


37/147

eliki 'ro! a&ri'$&a ko!e !e mog$0e %ro#en!ia&i* mnoge od n!i(hoih $sl$ga !enemog$0e &ržišno rednoa&i. Take $sl$ge nis$ nikad 'ile %redme& &ržišnerazmene. Na %rimer* &ržiš&e ne može rednoa&i $sl$ge mo()are kao %rirodnogrezera&a z'og &oga š&o se &roškoi i koris&i %oezani sa n!om odnose na rlo eliki'ro! l!$di* a ne samo na lasnika zeml!e. -re)iš0aan!e ode korisno !e za se l!$de

nizodno. Dil!ina ne %os&o!i $n$&ar ograni)ene so!ine !ednog zeml!olasnika.Nemog$0nos& iskl!$)ian!a dr$gih da $žia!$ kori(s&i* ili da snose &roškoe*onemog$0aa &ržiš&e da %reko &ržišnih #ena šal!e korek&ne in/orma#i!e o s&arno!ekonomsko! rednos&i mo)are* reke ili dil!i(ne.

L!$di $ &ržišnim &ransak#i!ama razmen!$!$ noa# za ekonomska do'ra. Ali noa# nemora 'i&i !edina s&ar ko!$ l!$di razmen!$!$ za do'ra ko!a žele. reme ili dr$gemog$0nos&i mog$ 'i&i žr&oane za do'i!an!e &ržišnih ili ne&rži(šnih do'ara. -ro#ena&ake razmene može %osl$ži&i kao osnoa za rednoan!e do'ara ko!a nema!$&ržišn$ #en$.

Ne&ržišna do'ra mog$ ima&i korisni)ke i nekorisni)ke rednos&i. Kori(sni)ke rednos&is$ %oezane sa o%i%l!iim koriš0en!em res$rsa žio&ne sre(dine* kao š&o !erekrea#iona ili zdras&ena koris&. Nekorisni)ke rednos&i s$ %oezane saneo%i%l!iim koriš0en!em* kao š&o !e es&e&ska koris& ili zado(ol!s&o izedeno iz%os&o!an!a odreenog res$rsa žio&ne sredine. Nekorisni)ke rednos&i se )es&onazia!$ rednos&ima %asinog koriš0en!a. -os&o!an!e oe rednos&i može* &akoe*$kl!$)ia&i rednos& zaos&aš&ine* o%#ion$ i al&r$i(s&i)k$ rednos& .

rednos& zaos&aš&ine odnosi se na )in!eni#$ da rednos& za odreene indiid$e%roizilaze iz o'ez'een!a ras%oložios&i res$rsa žio&ne sredine* ili o%š&eg kali&e&ažio&ne sredine* za n!ihoe sinoe i $n$ke. Ona !e 'azirana na žel!i da se sadašn!im

radom %oe0a do'ro'i& %o&omaka. Korisnos& indiid$e može 'i&i %oe0anasaznan!em o %os&o!an!$ res$rsa žio&ne sredine* iako ona ne $)es&$!e $ n!egoomsadašn!em ili direk&nom koriš0en!$.

O%#iona rednos& !e %oezana sa rednoš0$ )$an!a odreenog do'ra ži(o&nesredine. Ona $%$0$!e na )in!eni#$ da odreena indiid$a ima sadašn!$ re(dnos& zao%#iono koriš0en!e $ '$d$0nos&. Na %rimer* odreena indiid$a sada nema žel!$ da%ose&i %rirodni rezera& O'edsk$ 'ar$* ali može žele&i da sa)$a o%#i!$ da n!enade#a $ '$d$0nos&i %ose&e oa! %rirodni rezera&.

Al&r$is&i)ke rednos&i %roizilaze iz s%remnos&i %o!edina#a da do%ri(nes$ %oe0an!$

do'ro'i&i za dr$ge. Take indiid$e redn$!$ žio&n$ sredin$ ne %rema koris&i ko!$li)no ima!$ od n!enih $sl$ga* e0 %rema mog$0nos&i da dr$gi l!$di $žia!$ $ n!enomisokom kali&e&$.

Nekorisni)ke rednos&i nis$ realne rednos&i* ni&i s$ !edins&ene za se res$rsežio&ne sredine. Nekorisni)ke rednos&i s$ rednos&i res$rsa žio(&ne sredine kao

!anih do'ara* dok se korisni)ke rednos&i odnose na res$rse ži(o&ne sredine kao%ria&nih do'ara ili kom'inoanih do'ara +%ria&nih i !anih,. ?azlikoan!e oih


38/147

rednos&i !e neo%hodno z'og mog$0nos&i %rimene razli()i&ih me&oda i &ehnika zan!ihoo $&rian!e.

7aznan!e da res$rsi žio&ne sredine* kao š&o s$ $sl$ge ekosis&ema i 'io(dierzi&e&a*ne mog$ 'i&i &ržišno rednoani %rimoralo !e krea&ore %oli&ike žio&ne sredine i

is&ražia)e da razmo&re dr$ga sreds&a za $&rian!e redno(s&i oih res$rsa.


39/147

za %o&%$n$ %ro#en$ &roškoa i koris&i sman!en!a ekološkog rizika. 'og &oga sedonosio#i ekoloških odl$ka mora!$ oslan!a&i na na!'ol!e mog$0e ras%oložie %ro#eneili na koriš0en!e al&erna&inih s&ra&egi!a $%ra(l!an!a rizikom.

?izik !e ne!asan %o!am. 7aki )oek ima odreen in&$i&ian ose0a! š&a !e rizik. ?izik*

ili šansa da se dogodi neš&o loše* !e sas&ani deo sakodnenog žio&a. Odreenirizi#i mog$ 'i&i minimizirani* ili )ak iz'egn$&i* ako $s%emo da ih !asno iden&i"k$!emoi $%oznamo. Taka ishod $%$0$!e da rad sa rizikom $kl!$)$!e da zna)a!na zada&ka.-ri !e iden&i"koan!e nioa rizika* a dr$gi !e reagoan!e na rizik. -o!edin#i $)es&$!$$ o'e ak&inos&i* iako )es&o ne na sis&e(ma&izoan na)in. Oni )es&o /orm$liš$o%ažan!e rizika ko!e ni!e 'azirano na odreenim na$)nim %oda#ima* e0 nas$'!ek&inom ili )ak na in&$i&inom nio$. Taka o%ažan!a odre$!$ kako 0e%o!edina# reagoa&i na rizik. -o!edina# može %riha&i&i rizik &aka kaka !e* &raži&ina)ine za n!egoo sman!en!e ili %ok$ša(a&i da ga %o&%$no iz'egne .

Iako* se š&o rizik im%li#ira %okaz$!e da !e ladan!e rizikom %o&%$no %ria&no

%onašan!e* i%ak analiza rizika %re&s&al!a zna)a!an elemen& !ane %oli&ikeekonomskog i $k$%nog dr$š&enog razo!a. 7a s&anoiš&a ekološke %ers%ek&ie*

!ana %oli&ika !e odreeno /ormalno reagoan!e na ekološki rizik sa ko!im se dr$š&os$o)aa. -rilikom osmišl!an!a odreenog reagoan!a na ekološki rizik dr$š&a kao#eline ladine ins&i&$#i!e se ne mog$ oslan!a&i na indiid$alna o%ažan!a rizika ko!a s$isoko s$'!ek&ina.


40/147

Do'rool!no %re$ze& rizik !e ona! rizik ko!i !e o'azrio i %romišl!eno %re$ze& naodreenom indiid$alnom nio$. On !e rez$l&a& sesne odl$ke. 7akog dana l!$didonose li)ne odl$ke o %red$ziman!$ odreenih ak&inos&i ko!e im%li(#i&no%oe0aa!$ ili sman!$!$ nio rizika ko!i s$ oni kao %o!edin#i iza'rali da %riha&e. ?izik

!e )es&o sam %o se'i o)eidan i za&o se $ &akim si&$a#i!ama može sma&ra&i da !e

odl$ka o n!egoom %re$ziman!$ done&a na osno$ %o&%$ne in/ormi(sanos&i* 'ar $kali&a&inom smisl$. Me$&im* neke ak&inos&i* iako %re$ze&e so!eol!no* mog$ima&i ne%ozna& ili sakrien rizik.

< sl$)a!$ do'rool!no %re$ze&og rizika !ani sek&or %o %rail$ ni!e $kl!$)en ili igrarlo ograni)en$ $log$. Kada lada in&ereniše n!ena in&e(ren#i!a !e na!)eš0eograni)ena na iden&i"koan!e $sloa ili %roizoda ko!i s$ %o&en#i!alno o%asni i na%rezen&a#i!i in/orma#i!a dr$š&$ o &akim o%asno(s&ima. Na &a! na)in lada %omaže%o!edin#ima $ iden&i"koan!$ i %ro#eni rizika* ali im ne name0e odl$ke o na)in$reagoan!a. 7na'deeni neo%hodnim in/orma#i!ama %o!edin#i o%aža!$ rizik mnogo%re#izni!e i $ mog$0nos&i s$ da donese 'ol!e %ria&ne odl$ke o minimiziran!$ ili

iz'egaan!$ rizika.

Name&n$&i rizik !e ona! ko!i se nalazi izan kon&role %o!edin#a i ko!i !e rez$l&a&odreene &z. &rdoglae odl$ke. Klasi)an %rimer name&n$&og rizika s$ š&e&e naimoini i li)ne %orede %ro$zrokoane %rirodnim ka&as&ro/ama. ?izika od š&e&a ko!e%ro$zrok$!e $ragan ili zeml!o&res ni!e do'rool!no i sesno %re$ze&* iako odreenaeroa&no0a nas&anka &akih dogaa!a %os&o!i. Ekološke o%asnos&i kao š&o s$zagaen!e azd$ha ili skladiš&en!e o%asnog o&%ada s$ dr$gi ažan izor name&n$&ogrizika. O%asnos& od izloženos&i $&i#a!$ hemikali!a nas&a!e kao eks&erni e/eka&%roizodn!e* %rome&a o%asnog o&%ada ili koriš0en!a odreenih %roizoda $ s/eri%o&rošn!e. < &akim sl$)a!eima rizik !e zna)a!an z'og &oga š&o se $&i#a!ime$so'no %rožima!$ i š&o se %o&en#i!alne š&e&e %ro(šir$!$ na l!$dsko zdral!e ižio&n$ sredin$.

?eagoan!e %o!edin#a na name&n$&i rizik !e ograni)eno. 'og &oga š&o s$ izoriname&n$&ih rizika izan kon&role %o!edin#a* n!ihoa %re&n!a mora 'i&i %ose'na rs&a

!anog %ro'lema. lada mora nas&o!a&i da kon&roliše izloženos& dr$š&a odreenimname&n$&im rizi#ima. Kada s$ $ %i&an!$ hemi!ske zaga$!$0e ma&eri!e lada može%re$ze&i e0i deo odgoornos&i za sman!en!e izloženos&i dr$š&a oo! o%asnos&i$oen!em zakonske kon&role. a'ranom o%asnih hemi(kali!a lada može sman!i&irizik izloženos&i dr$š&a na n$l$. < normalni!im i man!e eks&remnim sl$)a!eima

!ani sek&or može ograni)i&i koriš0en!e hemi(kali!a ili ograni)i&i n!ihoo iz'a#ian!e $žio&n$ sredin$.

?azlik$ izme$ do'rool!no %re$ze&og i name&n$&og rizika možemo il$s&roa&i na%rimerima saremenih ekoloških ishoda. O%seg do'rool!no %re$ze&og rizika%$šen!a #igare&a ni!e !oš $ek %o&%$no %ozna&. -oš&o s$ is&ra(žia)i na$)ili neš&oiše o %oezanom zdras&enom rizik$ kao š&o !e kan#er %l$0a i sr)ana o'ol!en!a*lada može %omo0i ras%ros&ran!ian!$ &ake in/orma#i!e %$&em !anog oglašaan!a i


41/147

%os&al!an!em $%ozoren!a na %akoan!ima #igare&a. Odl$ka odreenog %o!edin#a da%$ši kao reagoan!e na do'rool!ni rizik os&a!e %ria&na odl$ka z'og &oga š&o seeroalo da se &ime rizik %rošir$!e samo na %o!edina)nog %$ša)a. Me$&im*naknadna is&ražian!a %okazala s$ da se rizika %oezan sa %$šen!em #igare&a%rošir$!e izan %o!edina#a ko!i s$ iza'rali da %$še. -asino %$šen!e name0e rizik

dr$gim %o!edin#ima ko!i nis$ doneli odl$k$ da %$še. Oo o&kri0e !e %okazalo da !edo'rool!no %re$ze& rizik %$šen!a %reras&ao $ name&n$&i rizik %oš&o !e %$šen!e%os&alo %re&n!a dr$gima ko!a !e $ eliko! meri izan n!ihoe kon&role. 'og &oga%asini %$ša)i mora!$ 'i&i razma(&rani kao !ani %ro'lem ko!i držaa mora ak&inorešaa&i.

3.=.4. Ekološki rizi#i

Donosio#i ekoloških odl$ka ima!$ rlo zna)a!an zada&ak da $&rde name(&n$&i rizikod izlagan!a ekološkim o%asnos&ima* kao š&o s$ emisi!e zaga$!$0ih ma&eri!a i&oksi)nih s$%s&an#i* ko!i !e %ozna& kao ekološki rizik. Ekološki rizik !e %okaza&el!eroa&no0e nas&anka g$'i&ka žio&a* zdras&ene i imoinske š&e&e ili š&e&e $žio&no! sredini $sled izloženos&i da&o! ekološko! o%a(snos&i. 7adržina ekološkogrizika odre$!e da osnona elemen&a 2

1. ekološka o%asnos& i

3. izlagan!e &o! o%asnos&i.

Ekološka o%asnos& !e izor ekološke š&e&e ili nega&inog e/ek&a* kao š&o s$ o&roneemisi!e iz /a'rika ili &oksi)ne hemikali!e iz'a)ene $ rek$ ili odo&ok.

Izlagan!e ekološko! o%asnos&i o'$ha&a %$&ee izme$ izora š&e&e i %o%$la#i!e ili%rirode ko!a &r%i $&i#a!. Iako ekološka o%asnos& i izlagan!e de"niš$ ekološki rizik*saki od oa da elemen&a može nezaisno $&i#a&i na ishod. To zna)i da odreenaekološka o%asnos& može 'i&i mala* ali $&i#a&i na eliki deo %o%$la#i!e. Odreenehemikali!e mog$ ima&i elik$ ekološk$ o%asnos&* ali izlagan!e &o! o%asnos&i može 'i&iograni)eno. Ekološki rizik ka(n&i"k$!e %o&en#i!alne š&e&e izazane nega&inimekološkim e/ek&ima.

'og &oga š&o !e analiza rizika iz$ze&no ažna za donosio#e ekoloških odl$ka*na!ažni!e me&ode analize ekološkog rizika $%ozna0emo de&al!ni!e $ okir$razma&ran!a %ro#ene ekološkog rizika i $%ral!an!a ekološkim rizikom.


42/147

3.=.6. -ro#ena ekološkog rizika

Donosio#i ekoloških odl$ka mog$ os&ari&i 'ol!e raz$mean!e ekološkog rizika* akokoris&e in/orma#i!e ko!e o'ez'e$!e %ro#ena rizika. -ro#ena ekolo(škog rizika*na!kra0e re)eno* %reds&al!a sis&ema&ski %ris&$% ka&egoriza#i!i rizika izlagan!aodreeno! ekološko! o%asnos&i. Dr$gim re)ima* %ro#ena ekolo(škog rizika o'$ha&akali&a&in$ i kan&i&a&in$ o#en$ rizika za l!$dsko zdra(l!e ili žio&n$ sredin$ odak&$elnog ili %o&en#i!alnog %ris$s&a i@ili kori(š0en!a odreenih zaga$!$0ih ma&eri!a.

< realno! %raksi %ro#en$ ekološkog rizika rše na$)ni#i ko!i %rik$(%l!a!$* analizira!$ iin&er%re&ira!$ %oda&ke o da&o! zaga$!$0o! ma&eri!i. < os&a(rian!$ oog zada&kana$)ni#i mog$ koris&i&i modele %ro#esa %ro#ene ko!i $kl!$()$!$ seri!$ koraka ili%odr$)!a analize. Model analize ekološkog rizika !e %re(dložila ameri)ka Agen#i!a za

zaš&i&$ žio&ne sredine o'$ha&a &ri osnone /aze2

1. /orm$lisan!e %ro'lema

3. analiz$ rizika i

4. ka&egoriza#i!$ rizika.

< %ro! /azi rši se iden&i"koan!e #el!ea %ro#ene rizika* $k$%an o%seg %ro#ene in!en /ok$s. < oo! /azi rši se* &akoe* $&rian!e kon#e%&$alnog modela ko!im se

iden&i"k$!$ ekološki res$rsi ko!e 'i &re'alo zaš&i&i&i* %o(da#i neo%hodni zakom%le&iran!e %ro#ene i anali&i)ke me&ode ko!e 'i &re'alo koris&i&i.

< dr$go! /azi rši se is&ražian!e o%sega ekološkog zagaen!a i odnos izme$zaga$!$0ih ma&eri!a i res$rsa na ko!i one ima!$ nega&ian $&i#a!. Osnoni #il! oe/aze !es&e $&rian!e odnosa $zrok %osledi#a i s&e%ena š&e&e.

Kona)no* $ &re0o! /azi rši se asimila#i!a i o#ena do'i!enih rez$l&a&a $ %re&hodne de/aze radi iden&i"koan!a eroa&no0e š&e&e %oezane sa da&im zaga$!$0imma&eri!ama.

Ameri)ka akademi!a na$ke de"nisala !e model %ro#ene ekološkog rizika ko!io'$ha&a seri!$ od )e&iri s$k#esinih koraka ili /aza2

1. iden&i"koan!e ekološke o%asnos&i

3. analiza odnosa doze i reak#i!e

4. analiza izlagan!a o%asnos&i i


43/147

6. karak&eriza#i!a rizika.

3.=.=.


44/147


45/147


46/147

razma&ra samo rizik* rešen!e %ro'lema o%asnos&i emisi!e moglo 'i 'i&i za'ranakoriš0en!a 'enzina. Ali* ako !e s&ra&egi!a sman!en!a emisi!e $rano&ežena sarazma&ran!em koris&i* onda 0e menadžeri mora&i %ro#eni&i kako 0e sman!en!ekoriš0en!a 'enzina $&i#a&i na o%adan!e dr$š&enog 'lagos&an!a. 7&ra&egi!a rizika ikoris&i %omaže menadže(rima da %rona$ rešen!a ko!a 0e $rano&eži&i oa da

/ak&ora.

Tre0a al&erna&ina s&ra&egi!a $%ral!an!a rizikom !e analiza koris&i i &roškoa. <$%ral!an!$ rizikom analiza &roškoa i koris&i može 'i&i kori(š0ena za iden&i"koan!e%riha&l!ios&iB nioa rizika 'aziranog na kri&eri(!$m$ aloka&ine i &roškonee"kasnos&i. Ona $%ore$!e grani)n$ dr$š&en$ ko(risnos& %oli&ike sman!en!azagaen!a sa %oezanim grani)nim &roškoima. E"ka(san nio ekološkog rizika !eona! nio na kome !e grani)na dr$š&ena korisnos& !ednaka grani)nim dr$š&enim&roškoima. To !e &a)ka ko!a odgoara nio$ ekolo(škog rizika na kome se maksimirarazlika izme$ $k$%ne dr$š&ene koris&i i $k$%nih dr$š&enih &roškoa .

4. Ekonomi!a održiog razo!a

4.1. Kon#e%& održiog razo!a

O'ez'een!e zadool!aan!a sadašn!ih %o&re'a 'ez $grožaan!a s%oso'nos&i'$d$0ih genera#i!a da zadool!aa!$ so!e %o&re'e !e iz$ze&no zna)a!an glo'alani

#il!. On ne može 'i&i os&aren kra&koro)nim ekonomskim ras&om* ko!i na!)eš0e%odraz$mea %oe0an!e realnog 'r$&o doma0eg %roizoda odrene %rirede. Iako !eras& %ogodan kra&koro)an ishod* %ored n!ega %os&o!e i d$goro)ni ekonomski ishodiko!i mora!$ 'i&i $ze&i $ o'zir. Me$ &akim ishodima !e in&ezino iskori(š0aan!e%rirodnih res$rsa %ro$zrokoano ras&om %rirede i %oe0ana degra(da#i!a izagaen!e %rirodne žio&ne sredine. Jedan od na!e0ih izazoa sa ko!ima se s$o)aasaremeno dr$š&o i os&arian!e zdrae s&o%e ras&a 'ez degrada#i!e i %$s&ošen!a%rirodnih res$rsa i 'ez zagaen!a žio&ne sredine kako ne 'i 'ilo $groženozadool!aan!e %o&re'a '$d$0ih genera#i!a. -ronalažen!e odreene %odesnerano&eže izme$ ekonomskog ras&a* o)$an!a %rirodnih res$rsa i $na%re(en!akali&e&a žio&ne sredine !e s$š&ina #il!a %ozna&og kao održii razo!.

Kon#e%& održaan!a razo!a !e nas&ao 1F;. godine kada !e Me$narodno $dr$žen!eza zaš&i&$ %rirode i %rirodnih res$rsa razilo s&ra&egi!$ zaš&i&e ko!a !e imala osnonizada&ak os&arian!e održiog razo!a kroz zaš&i&$ žio(&nih res$rsa. Kon#e%& !eza&im %re$ze& od 7e&ske komisi!e za žio&n$ sredin$ i razo! i široko koriš0en $n!enom "nalnom izeš&a!$ iz 1F:. godine* %o%$larno nazanom 5r$nd&land(oizeš&a!* $ kome !e da&a slede0a de"ni#i!a2


47/147

Održi !e ona! razo! ko!i o'ez'e$!e zadool!aan!e sadašn!ih %o&re'a 'ez$grožaan!a mog$0nos&i '$d$0ih genera#i!a da zadool!aa!$ so!e %o&re'e. Oakode"nisan održii razo! ima rlo široko o%š&e zna)en!e ko!e može 'i&i samo glaniori!en&ir na#ionalne i glo'alne %oli&ike. Kao &aka on !e $ realno! o%asnos&i da%os&ane kliše ili %omodna /raza ko!o! s$ mnogi %rirženi 'ez dool!ne žel!e da se ona

%re#izni!e i %o&%$ni!e de"niše.

5r$nd&land(o izeš&a! !e %os&ao za%ažen z'og )e&iri ažne o%sera#i!e . -ro* on !e%redložio kon#e%& održiog razo!a de"niš$0i ga kao zadool!aan!e sadašn!ih%o&re'a 'ez $grožaan!a s%oso'nos&i '$d$0ih genera#i!a da zadoo(l!aa!$ so!e%o&re'e. Oim !e održii razo! o%isan kao %ro#es %romena $ kome eks%loa&a#i!ares$rsa* $%ral!an!e ines&i#i!ama* ori!en&a#i!a &ehnološkog razo(!a i ins&i&$#ionalne%romene mora!$ 'i&i konzis&en&ne sa '$d$0im* a ne samo sa sadašn!im %o&re'ama.7%rooen!e oakih /$ndamen&alnih %romena može se os&ari&i $%ral!an!emglo'alnom ekonomi!om. io&na sredina i razo! s$ neo(do!ii.

Dr$go* $ n!em$ !e is&akn$&o da !e me$narodna saradn!a s$š&inska* ali rlo &eška zaos&arian!e. 5r$nd&land(o izeš&a! saže&o is&i)e oa! %ro'lem2 eml!a !e !edna* alise& ni!eB. eml!a se %onaša kao #eloi& sis&em se dok "zi()ki %ro#esi ne '$d$%oreme0eni. eliki o'im ekološke degrada#i!e $&i)e na $k$(%n$ -lane&$. 7$%ro&no&ome* %oli&ike razli)i&ih zemal!a )es&o s$ oene loka(lnim i regionalnim in&eresimako!i nis$ $ saglasnos&i sa ekološkim o)ekia(n!ima na glo'alnom nio$.

Tre0e* 5r$nd&land(oa komisi!a !e s$gerisala !a)an!e na#ionalnih ekolo(ških agen#i!a*ins&i&$#i!a i organiza#i!a.

We&r&o* 5r$nd&land(oa komisi!a !e %re%or$)ila donošen!e -rograma


48/147

7a s&anoiš&a ekološke ekonomi!e menadžmen&a održii razo! se može de("nisa&ikao $%ral!an!e eml!inim res$rsima na na)in ko!im se osig$raa n!iho d$goro)nikaali&e& i dool!nos&. To !e razo! ko!i !e &ra!no $sklaen sa mog$(0nos&ima iograni)en!ima ekos/ere. Trošen!e ograni)enih res$rsa i zagaian!e žio&ne sredineima!$ so!$ grani#$. 7adašn!e genera#i!e mora!$ $skladi&i eko(nomski i $k$%an

razo! sa &im ograni)en!ima &ako da o'ez'ede na!man!e is&i kali&e& žio&ne sredine iza '$d$0e genera#i!e. Održii razo! %odraz$mea i $sklaian!e razo!a sa%rin#i%ima so#i!alne %rade na lokalnom* na#ionalnom i glo'alnom nio$* kao i%relaz sa klasi)ne &ržišne ekonomi!e na ekološk$ ekonomi!$.

Kon#e%& održiog razo!a is&i)e me$narodni as%eka& ekonomskih ak&inos&i i n!iho$&i#a! na žio&n$ sredin$ i res$rse $ '$d$0nos&i. 'og &oga s$ o%or&$ni&e&ni &roškoio'ez'een!a odreene '$d$0nos&i $ #en&r$ kon#e%&a. Održii razo! !e %oezan sakon#e%&om o%&imalnog ras&a. < n!em$ se nas&o!i $s%o(s&ai&i rano&eža izme$ekonomskog ras&a i degrada#i!e žio&ne sredine. O%o(r&$ni&e&ni &roškoi zagaen!ažio&ne sredine i koriš0en!a res$rsa ima!$ zna)a(!n$ $log$ $ donošen!$ današn!ih

ekonomskih odl$ka. Oni %reds&al!a!$ današn!$ #en$ š&e&a nane&ih žio&no! sredini i%rirodnim res$rsima ko!e 0e snosi&i '$(d$0e genera#i!e.

Izme$ kon#e%&a održiog ekonomskog razo!a i kon#e%&a o%&imalnog ras&a %os&o!eodreene razlike. -ra razlika !e $ &ome š&o kon#e%& održiog razo!a o'$ha&a*%ored os&alog* i so#i!alne $&i#a!e kao š&o s$ siromaš&o* so#i!alni %oreme0a!i i dr$gi%ro'lemi so#i!alne i %oli&i)ke s&a'ilnos&i. On &akoe o'$(ha&a degrada#i!$ izagaen!e žio&e sredine i is#r%l!ian!e %rirodnih res$rsa. -rema &ome* održiiekonomski razo! 'i mogao ozna)aa&i %oe0an!e realnog 5N- %o s&anonik$ ko!eni!e rez$l&a& degrada#i!e žio&ne sredine* is#r%l!ian!a res$(rsa i so#i!alnih%oreme0a!a. < oo! in&er%re&a#i!i žio&na sredina i %riroda s$ ozna)ene kaoodreeno ograni)en!e ekonomskog razo!a. Kon#e%& održiog razo(!a nas&o!i das%re)i nega&ian ekonomski ras&* %ose'no današn!i* ko!i može %oe(0a&i '$d$0e&roškoe.

Kon#e%& održiog razo!a !e %oezan sa ograni)enim $k$%nim ka%i&alom* $kl!$)$!$0i%rirodni ka%i&al i ka%i&al s&or

menadzment ekologije

Documents