Miloje Grbin1 Gimnazija Senta oka Pregledni nauni lanak UDK: 316.334.56(Lefevr, Anri)Primljeno: 28. 08. 2012.DOI: 10.2298/SOC1303475GLEFEVROVA MISAO U SAVREMENOJ URBANOJ SOCIOLOGIJI Lefebvres Thought in Contemporary Urban Sociology ABSTRACTThispaperpresentstheimpactofHenriLefebvresthoughtincontemporary urbansociology.Inthefirstchapter,thereadercanfindbriefdescriptionsoftwomost relevant Lefebvres concepts linked to his comprehension of space: production of space, the right to the city and a couple of firmly related concepts. The second chapter presents several examplesoftheirrecentinterpretationsbytheauthorsfromdifferenttheoretical backgrounds.Simultaneously,itevaluatestherelevanceofLefebvrestheoretical assumptions in contemporary social context, as well as their theoretical and methodological relevance for further research and development of urban sociology. Conclusion emphasizes that Lefebvres ideas have a deep and long term influence in urban sociology. KEY WORDS Henri Lefebvre, urban sociology, social production of space, right to the city APSTRAKT U radu se predstavlja uticaj ideja i koncepata Anrija Lefevra (Henri Lefebvre, 1901-1991)usavremenojurbanojsociologiji.Uprvompoglavljusenalazesaetiopisi Lefevrove teorije proizvodnje prostora, prava na grad i drugih relevantnih koncepata. Drugo poglavljepredstavljaprimerenjihovihskorijihinterpretacijaodstraneautorarazliitih teorijskih usmerenja. Preko primera se istovremeno procenjuje relevantnost Lefevrove misli usavremenomdrutvenomkontekstu,kaoimetodolokipotencijaliprimenljivost posmatranihkonceptazabuduaistraivanjairazvojurbanesociologije.Uzakljukuse istie Lefevrov dugoroan i dubok uticaj na urbanu sociologiju. KLJUNE REI Anri Lefevr, urbana sociologija, proizvodnja prostora, pravo na grad Lefevrovo promiljanje grada i urbanog RadfrancuskogfilozofaisociologaAnrijaLefevravelikimdelomineteme kojesetiuosnovaurbanesociologije.Biojejedanodnajistaknutijihautora neomarksistike orijentacije koji su, uz neoveberijanske autore, krajem 60ih i tokom 70ihgodinaXXvekadoprinelirazvojuurbanesociologijepolitizacijomurbanog pitanja i preispitivanjemnjenih teorijskihosnova (Vujovii Petrovi, 2009: 35). Za urbanu sociologiju, najvanija su njegova dela Pravonagrad(1968), Svakodnevni ivot u modernom svetu (1968), Od ruralnog ka urbanom (1970), Urbana revolucija 1 grbin.miloje@gimnazija-senta.rs 476SOCIOLOGIJ A, Vol. LV (2013), N 3 (1970), Prostoripolitika(1972), Marksistikamisaoigrad(1972)i Proizvodnja prostora(1974). Osnovni cilj ovog rada je da prikae kako se Lefevrovi koncepti i ideje interpretiraju u savremenoj urbanoj sociologiji: s obzirom na razliita teorijska usmerenja autora i izmenjene drutvene okolnosti. U prvom delu rada vrlo saeto su prikazane najvanije Lefevrove ideje, a u drugom delu primeri koji ilustruju pravce njihovihkretanjakrozsavremenusociologijugrada.Simultanosaprikazima,u tekstuseanaliziranjihovpotencijalzarazvojurbanesociologije,odnosno objanjavanje savremenih i buduih tokova urbanizacije. Za razlikuodekolokogpristupa ikake kole, Lefevr u urbanu sociologiju unosi posmatranje grada u duoj vremenskoj perspektivi. Njegov dijalektiki pristup omoguujepraenjepromenaglavnihkarakteristikagrada u skladu sa promenama odgovarajuegdrutveno-istorijskogkonteksta,kaoiuvidudinamikuprocesa urbanizacije.UUrbanojrevolucijiLefevrukazujenaprocesualnostiistorijski (dis)kontinuiteturbanizacijeodpolitikogitrgovakoggradakaindustrijskim gradovima2.PoLefevru,urbanizacijateelinearano,odnultetakekastadijumu potpune urbanizacije, ali se sam procesodlikuje faznim prelazimakojiine razliiti modeli proizvodnjeprostora. Prelazi nastaju usled promena u drutvenoj strukturi, odnosamoimeudrutvenimgrupama,usledizmenasaznajnih,kulturnihi politiko-ideolokih paradigmi. Lefevr smatra da gradski prostor nastaje kao izraz odnosaudrutvenojproizvodnji i predstavlja materijalnii simboliki odraz datog drutva. U svom promiljanju urbanizacije, Lefevr istie da je kritina faza postanka industrijske(kapitalistike)urbanizacijekljunoizmenilaprirodugradai transformisalagaunovi,dalekokompleksnijientitet:urbano.Gradovistarogi srednjegveka(politikiitrgovaki)supoLefevru,predstavljalidelo,izrazrada (oeuvre)stanovnikaipoivalinaupotrebnojvrednostimestadrutvenogivota: mestasusreta,trgovineimeuljudskogoptenja(agora,crkvaitrg).Industrijska urbanizacijasepremapretkapitalistikimgradovimapostavilakaonegacija upotrebnevrednostibezkoje,premaLefevru,nemaostvarenjapravogurbanog drutvaikojadijalektikinosipotencijalnjegovogostvarenja.Olienauprocesu zgunjavanjarasprskavanja(implozijeeksplozije)idustrijskaurbanizacija pokreeprostornuekspanzijupretkapitalistikihgradovaistvaranovekonurbacije blizuresursaindustrijskeproizvodnje.Preovladavanjeindustrijskogkapitalau ekonomijiuinilojedaekonomskoplaniranjeinkorporirausebeiplaniranje proizvodnjeprostora,tejenainproizvodnjematerijalnihprostornihformipostao industrijski, a novonastali prostori grada industrijski proizvod. Od proizvodnje stvari u prostoru dolo je do pojave sveobuhvatne proizvodnje prostora. ZaLefevra,urbaniprostorindustrijskoggradajeproizvodekonomskih, politikihiideolokihsila(Zeieleniec,2007:61).Industrijskigradpostajepredmet 2 Interpretacija u narednim redovima uraena je na osnovu poglavlja: From the City to Urban Society (Lefebvre, 2003: 1-22). Miloje Grbin:Lefevrova misao u savremenoj urbanoj sociologiji477 proizvodnjevikavrednosti,asvanjegovainfrastrukturasastavnideoprocesa reprodukcijekapitala.Pretvorenurobu,komodifikovaniprostorpodreujese dominaciji razmenske vrednosti, dok upotrebna vrednost grada prelazi u drugi plan. Prostor, nekada sveto i gotovo neotuivo patrimonijalno i kolektivno dobro, postao je roba kao i bilo ta drugo. (Lefebvre, 2009: 214). Ekonomski prostor, po Lefevru, simultanoegzistirasapolitikimprostorom,proizvodomnadzoraikontroledrave. Proizvodiseapstraktanprostor...kojijeodrazsvetabiznisa,nanacionalnomi internacionalnomnivou,kaoimoinovcaidravnepolitike.(Lefebvre:2009: 187).Prostor nije proizveden samo od strane snaga i odnosa proizvodnje i svojine; onjetakoeipolitikiproizvod,proizvodadministrativneirepresivnekontrole, proizvododnosadominacijeistrategijaodreenihudravnomvrhu.(Lefebvre, 2009: 189). Urbaniprostorindustrijskoggradajeproizvodfunkcionalizmamoderne arhitektureiurbanizma,praksikojesumanjeiliviesvesnougraivaleideoloke pretpostavkekapitalistikogdrutvauprostor.Njenisuishodiprocesi homogenizacije,fragmentacijeihijerarhizacijeprostora(Lefebvre,2009:212). Proceshomogenizacijepodrazumevakvantitativnirastujednaenih, komodifikovanihprostoranaglobalnomnivou,tj.proizvodnjuistih/slinihgradova kojadramatinoodudaraodkreativneprveprirodekojasvojomlepotomi raznovrsnouoduzimadahuistorijskimgradovima (Lefebvre, 2009: 13). Pojam homogenizacije prostora ne odnosi se samo na graevine i urbanistika reenja, ve i na celokupni drutveni ivot u njima, posebno u rezidencijalnim zonama grada koje naseljavaju pripadnici istih drutvenih slojeva. Takvi prostori nastaju posredovanjem birokratskihidealakoherentnosti,funkcionalizmaiorganizacije(Lefebvre,1991: 317). Proces fragmentacije, ogleda se u razlomljenosti i podvojenosti prostora koji supredvienizarad,stanovanje,dokolicu,saobraaj,proizvodnjuipotronju (Lefebvre: 2009: 189). Podvojeni prostori, odreeni ulogom i namenom, meusobno se razlikuju i po vanosti. Fragmentirani prostori razvrstavaju se po hijerarhijskoj lestvici,vepremadrutvenimgrupamakojeihnastanjujuilifunkcijamakojeu irem urbanom prostoru vre. Hijerarhizacija seuspostavljaizmeurazliitihtaki prostora:centaramoi,bogatstva,dokoliceiinformacija,materijalneiduhovne razmene,sajednestrane,iperiferija,sarazliitimunutranjimnivoima hijerarhizacije, u zavisnosti od udaljenosti od primarnog ili sekundarnog centra, pa sve do teritorija naputenih i od bogova i od ljudi (Lefebvre, 2009: 215).3 3 Proizvodnjaprostoraufordistikommodeluproizvodnjeodvijalaseukontekstustandardizovanei nefleksibilneproizvodnje,kapitalnointenzivnihindustrijskihgranavelikihobimairigidno organizovane dravne birokratije na nacionalnom nivou. Postojao je akcenat na odravanju kolektivne potronjekakobiseobezbedilaakumulacijakapitalaiumanjioklasnikonflikt,tejelokalnavlast funkcionisala u okviru balansa moi izmeu kapitalista, drave i radnika. Poivala je na menaderskim principima i vrila redistribuciju resursa u skladu sa socijalnim ciljevima, u emu je javni sektor imao primarnu ulogu. Modernistika proizvodnja prostora reflektovala je te odnose, te je on oblikovan prema 478SOCIOLOGIJ A, Vol. LV (2013), N 3 Opisujuiurbanizacijuodreenutehnokratskimiekonomskimimperativima, Lefevrukazujedaje(urbani)prostordrutveniproizvod,ishodoptihuslova (re)produkcijejednogdrutva,tedaurbanopodrazumevaprojekcijudrutvenih odnosa na tle. Od onih najapstraktnijih koji proistiu iz uslova akumulacije kapitala itrita,doonihnanivousvakodnevnogivotaistanovanja.Prvakategorija drutvenih odnosa predstavlja globalninivo, a druga privatni. Projekcije u prostoru ukojimasesueljavajurazliitestrategijedrutvenihgrupaiciljeviisredstva urbanihplaneraiarhitekatapredstavljajuposredni,meovitinivo.Lefevrovo shvatanjeurbanihnivoamoesepozicioniratikaomostkojispajaapstraktne postavkekonceptaproizvodnjeprostoraiempirijskognivoastvarnosti.Urbani prostor u njegovoj teoriji predstavlja sjedinjavanje dve sfere realnosti u kojima se ostvaruje reprodukcija drutvenih odnosa: svakodnevnu,ivljenustvarnost i urbanu stvarnost (Lefebvre, 1991: 38), i to na nain u kojemurbana stvarnost postaje okvir (do)ivljene stvarnosti preko mrea i puteva kojim su povezani prostori u kojima se sprovodeodvojene prakse rada, privatnog ivota i dokolice (Lefebvre, 1991: 38). Prostorjetakosimultanokrajnjirezultat,kaoisamkontekstproizvodnje.Ovaj dvostruki aspekt Lefevr predstavlja Marksovim (i Hegelovim) poimanjem konkretne apstrakcije.KaoiMarksovakategorijarazmenskevrednosti,kojajesimultano materija,eksternalizovanarealizacijaljudskogradaikondenzacijadrutvenih odnosa proizvodnje, prostor kao konkretizovana apstrakcija simultano je medijum drutvenog delanja i proizvod tog delanja (Gottdiener, 1994: 128-129). Zapreciznijedefinisanjeproimanjamaterijalnogiapstraktnogprostora Lefevrjekoristiopojmoveprostorneprakse,reprezentacijeprostoraiprostorne reprezentacije. Prostorna praksa je pojam koji povezuje specifian drutveni prostor injemureferentnedrutvenedelatnosti.Onaseodnosinafizikeimaterijalne tokove(individua,grupa,robe),cirkulacije,transfereiinterakcijeuprostoru, strukturisanenanainkojiodravapostojeimodelreprodukcijedrutvenogivota (Zieleniec, 2007: 72-73). Reprezentacijaprostora je konceptualizacija prostora od strane naunika, planera, urbanista, socijalnih/drutvenih inenjera i tehnokrata4: ona predstavlja materijalizovane apstraktne konstrukcije, osmiljene prostore i planove. Reprezentacijaprostorapredstavljadominantnukategorijuprostorauodreenom drutvu,tojestmodeluproizvodnje(Lefebvre,1991:38-9).Poslednjielement trijade, prostorna reprezentacija predstavlja, posredstvom pripisanih simbola i slika, (do)ivljenprostorstanovnikaikorisnika.Prostornareprezentacijaproizilaziiz dominantnihobrazacaprostornihpraksiireprezentacijeprostora,kojestanovnici odreenimsocijalnimciljevima iutopijskimvizijama solidarnosti. To je podrazumevalo nefleksibilno planiranje i autoritativno projektovanje prema jedinstvenim emama voenim konceptima graanstva i socijalnih prava. Takav prostor je bio rezidencijalno segregiran, odraavao tipine forme ivotnog stila i veliki stepen homogenosti unutar klasnih grupa (Petrovi, 2009: 53-4). 4 Preko ovog pojma Lefevr opisuje ideoloki karakter modernog urbanizma i arhitekture: bio je izriito kritikinastrojenpremasamoproklamovanomnaunomiobjektivnomkarakterumoderneinjenim principima graditi po meri oveka ili projektovanjem grada kao funkcionalne organske celine. Miloje Grbin:Lefevrova misao u savremenoj urbanoj sociologiji479 pasivnoprihvataju.Prostornapraksa,reprezentacijaprostoraiprostorna reprezentacijasetakojavljajukaomeuzavisne,simultanevarijable/dimenzije koje ine totalitet drutvenog prostora (Lefebvre, 1991: 39). Lefevrovamisaoourbanomukljuujeiutopijskeelemente.Pravourbano drutvo,smatraLefevr,moralobiiskljuitidravnudominacijuikapitalistiku eksploatacijuibitipostavljenonasocijalistikimprincipimakojibiobezbedili ravnopravnijeueedrutvenihgrupauproizvodnjiprostora.Alternativna proizvodnjasocijalistikogprostorapodrazumevaprelazoddominacijeka prilagoavanjuiprimatupotrebnenadprometnomvrednosti.(Lefebvre2009: 192). Takva proizvodnja morala bi obezbediti prisvajanje prostora i imati upotrebnu vrednostdostupnusvimkorisnicima(radnicima),aurbaniprostormoraobibiti mesto susreta, igrei raznovrsnogkulturnogi drutvenog ivota (Vujovi i Petrovi, 2005:39).Demokratskomplaniranjumoralabiprethoditiekonomskaipolitika decentralizacija i formiranje jedinstvene misli i urbane strategije koja bi se urbanim bavilautotalitetu,uvaavajuisvenivoenakojemseonouspostavlja:stanovanje, grad i drutvo (Vujovi, 1982: 164). Pravonagrad se moe shvatitikao pozivna stvaranje drutvenogoslonca jednetakveakcije,naformiranjepolitikihsnagakojebisprovodilenovuurbanu strategiju. Glavni cilj Lefevrove knjige Le droit a la ville bio je politizacija urbanog pitanja, tj. zalaganje da problemi grada i urbane stvarnosti nau mesto u svesti ljudi i politikimprogramima(Vujovi,1982:103).Pravonagradjekonkretanzahtevza drutvenim,ekonomskimipolitikimdobrima:stanovanju,kulturiiradukojie razvijatikreativnostradnikaikvalitetnjegovogivota,umestopostojeerutinei dosadekoja proizilaziiz svakodnevice urbanog ivota. Takve promene bi trebalo postiisprovoenjemurbanestrategijekojabibilajedinstvopolitikeakcije, saznanja, umetnosti, filozofije i tehnike (Vujovi, 1982: 129). Lefevrovkonceptpravanagradnevueutemeljenjeizshvatanjapravau graanskojliberalnojmisli,veodgovaranjegovimmarksistikimiirim filozofskim shvatanjima, i u sebi sadri utopijske elemente. Treba napomenuti da su Lefevrasmatraliromantinimrevolucionaromi,tojevanije,daonpripada antropolokommarksizmukojijeblizakmarksizmukojijepromovisalagrupa jugoslovenskih filozofa i sociologa oko asopisa Praksis. Ta se orijentacija ogleda uidejipravanagradkaoneomarksistikomaksiomukojipretpostavljadaovo pravokorisnicigradamoguostvaritisamouradikalnopromenjenimproizvodnim i vlasnikim odnosima, jer ono podrazumeva ovladavanje nad upotrebnom vrednou prostora(odkojesukorisniciotuenizbogdominacijeprometnevrednostii strategijeprofita).(Petrovi,2009:23).Ostvarenjepravanagradje,dakle,ist izraz urbanog drutva koje je Lefevr prieljkivao, urbanog koje bi bilo centar igre, saznanja,stvaranjaimestosusreta,anecentardonoenjaodluka,komande,moii nasilja.Utakvomurbanomdrutvubilibiobnovljenicentralnostibogatstvo meuljudskog optenja. 480SOCIOLOGIJ A, Vol. LV (2013), N 3 Istorijskitokovisu,meutim,ilidrugaijimputanjama,asavremenourbano drutvonijeninalikLefevrovimeljama.Uprkosilizahvaljujuitome,Lefevrove ideje i koncepti i dalje su veoma aktuelni. U narednom poglavlju izlau se naini na kojeihteoretiarirazliitihusmerenjainterpretirajuidajeanalizanjihove relevantnosti za prouavanje savremenih tokova urbanizacije. Interpretacije, uticaj i relevantnost Lefevrove misli Proizvodnja prostora Lefevrova dela iz sedamdesetih godina prolog veka uglavnom su posmatrana kaovanaanalizafordistikogurbanizmaidravnetehnokratije5uposleratnoj Francuskoj i tek se u drugoj polovini osamdesetih godina XX veka, posredstvom Marka Gotdinera (Mark Gottdiener, 1985) i Edvarda Sode (Eward W. Soja, 1989) skree panja na vanost Lefevrove teorije prostora i njegove drutvene proizvodnje. ZnatnijeinteresovanjezaovajaspektLefevrovogradapoinjeteknakonprevoda Proizvodnjeprostoranaengleskijezik1991.iPravanagrad1996.godine (Brenner,2000:363).Nakontogperiodadodanas,idejadrutveneproizvodnje prostora postaje sve uticajnija u brojnim disciplinama koje se bave prouavanjem grada. S obzirom na Lefevrov marksizam, pojam proizvodnje prostora se esto javlja u preformulisanom ili redukovanom obliku, u zavisnosti od toga da li se koristi u okvirima diskursa globalizacije, regulacione teorije ili postmodernom pristupu. Proizvodnjaprostorajeprouzrokovalanoveteorijskedebateoprostoru,o emusvedoijedankratkiprikazMaksaFarara(Max Farrar). Iz prikaza se mogu iitati koncepcije i interpretacije koje se razlikuju po sledeim kljunim stavkama:definisanje deterministike teine drutvenog u shvatanju prostora; definisanje odnosa prostora kao strukture i stanovnika kao aktera; definisanje porekla drutvenosti prostora; Farar navodi kako je Lefevrova primarnazaslugatotojeomoguiodao teritorijinerazmiljamoputemfizikihelemenatakojijekonstituiu,vekao proizvodomljudskograda idrutvenihznaenja/instrumenata (Farrar, 2005: 107). U Fararovom tekstu nailazimo na kritiku originalnog Lefevrovog koncepta urbanog prostora kao sutinski drutvenog. Farar navodi Sejerov (A. Sayer) argument da je 5 Uslovi reprodukcije kapitalistikog sistema se menjaju, a samim time i modeli proizvodnje prostora u njemu. Lefevrovo shvatanje kapitalizma kao birokratskog drutva dirigovane potronje, koje je toliko uticalonaformulisanjekonceptaproizvodnjeprostoraukapitalizmu,prestajedavai.Savremeni procesurbanizacijeodvijaseuuslovimapostfordistikeakumulacijekapitala.Postfordistiki kapitalizam podrazumevamnogofleksibilniju iprilagodljivijuregulacijuod(klasine)birokratske, tj. izmenjenuprirodubirokratskogustrojenja,kojaseodvijakrozdelanjedrugaijegsetaaktera,sa dominantnijom ulogom privatnog sektora i opadanjem dravne regulacije (Petrovi, 2009: 53-4). Miloje Grbin:Lefevrova misao u savremenoj urbanoj sociologiji481 prostorsamodeliminokonstituisandrutvenimidaseLefevrovorazumevanje prostorapribliavadeterministikomredukcionizmu,jerseprostornemoe redukovatinitinaprirodne/materijalne,nitinadrutveneelemente(Farrar,2005: 104-5).Shvatanje drutvenog kao konstituenta, a ne sutine urbanog prostora, pravi otklonodLefevrovogkonceptaukojemjeurbaniprostorpotpunoodvojenod prirode i prirodi suprotstavljen. Polemikaokodeterministiketeinedrutvenogu konceptualizaciji urbanog prostorajepovezanaisadilemomodnosaizmeunjegovestrukturiuemoii delanja koje tu strukturu menja. Sejer kritikuje Lefevra zbog nezgrapnih tvrdnji o prostoru i prigovara da on reifikujeprostorpridajuimuodreenumonezavisnu od aktera koji u njemu obitavaju. Sa druge strane, ildsova orijentacija jasno naginje strukturalizmu i dosta je bliska Lefevrovim shvatanjima kada objanjava prostornost (spatiality)kaofundamentalnoupravljanjepercepcijamairazumevanjimakoje omoguavadrutvenostsvakodnevnihinterakcijaistvaranjetrajnihdrutvenih formiiinstitucija...Kaofundamentalnisistemprostornihpodela(npr.subjekat-objekat,ukljuenost-iskljuenost)idistinkcija(blizu-daleko,prisutno-odsutno, civilizovano-prirodno),prostornostomoguavadeoneophodnedrutvene koordinacije percepcija osnovnih hegemonih sistema ideologije i prakse. (ibidem).DefinisanjeodnosaprostorakaostruktureistanovnikakaoakterakodEdvarda Sode je ublaeno u korist aktera, zbog naglaska na svrsishodnom ljudskom radu kojistvaraurbaniprostor:prostornostjesupstancijalizovaniprepoznatljiv drutveniproizvod,deosekundarneprirode(kojanastajesvrsishodnimljudskim radomi)kojainkorporira,dokuisturukuisocijalizujeitransformiefizikii psiholoki prostor. (Farrar, 2005: 105). U navedenim stanovitima implicitno se definie i izvor drutvenosti prostora. Moemo primetiti razliku u kriterijumima koje koriste Lefevr, Soda i Farar kako bi obezbediliprostorudrutveniepitet.Sodaneukljuujeproizvodneodnoseusvoju definiciju, ve primenjuje staro shvatanjekulture kao ovekove sekundarne prirode, dokFararkoristipojamproizvodljudskograda,tojepojambezkonkretnog drutveno-istorijskogkonteksta,teobashvatanjapraveznaajnaodstupanjaod originalnogkoncepta.PoLefevru,osnovdrutveneproizvodnjeprostorasudati proizvodniodnosi u drutvu, koje on ne shvata ekonomistiki,vedostaire,kao odnose drutvenih grupa koje svojim delanjem vre reprodukciju datog drutva, to u(neo)kapitalizmupodrazumevaireprodukcijuitavogprostora(Vujovi,1982: 101). Vana prednost originalnog koncepta je to to omoguuje praenje promena u nainuioblikuproizvodnjeprostoratokomvremena.Primerdoslednijegpozivanja na originalni Lefevorov koncept proizvodnje prostora vidi se u Harvijevoj (David Harvey)istorijsko-geografskojmaterijalistikojkonceptualizacijikojaukljuujei regulacionuteoriju(Harvey,1985;Harvi:2005).NeodstupajuiodLefevrove koncepcijekojauosnovproizvodnjeprostoraukljuujeproizvodneodnose,Harvi 482SOCIOLOGIJ A, Vol. LV (2013), N 3 razvija periodizacijukapitalistikog razvoja na osnovu sukcesivnih istorijskih formi urbanizacije(Harvey,1989:17-49).Harviposmatraurbaninivo6kaokljunu geografskuosnovuzaprocesakumuliranjakapitala,alinastojiidaeksplicitno konceptualizuje ulogu nad-urbanih i pod-urbanih nivoa i procesa: regionalnu podelu rada,politiko-institucionalnekonstelacijenanacionalnomnivou,nadnacionalne tokove akumulacije kapitala i uslove na svetskom tritu kao osnovne geografske preduslove za svaki istorijski prostorni set pod kapitalizmom (Brenner, 2000: 365). ZnaajkojijeLefevrovateorija proizvodnje prostora ostvarila u razmatranju urbanog pitanja moe sepratiti u radu Nila Brenera7 (Neil Brenner). Brener prati raspravuourbanompitanju,odKastelsovogiSandersovogpozicioniranja specifikuma urbanog na osnovu funkcije, ka postepenom repozicioniranju urbanog pitanja na pitanjenivoa u radovima Smita (Smith, 1984), Harvija (Harvey, 1985), Mejsija (Massey, 1985), Sode (Soja, 1989) i drugih koji ire raspravu o urbanom pitanjukaviestrukimnadurbanimnivoima,bilouzreferencukapromenamau prostornoj podeli rada ili obrascima nejednakog ekonomskog razvoja na globalnom nivou (Brenner, 2000: 365). Pored konteksta globalizacije, kao uzrok ove sukcesije u tumaenju urbanog pitanja Brener navodi uticaj Lefevrovih shvatanja proizvodnje prostora (odnos drave,kapitala i prostora) i analizupolitikenivoa(scale/echelon: pod-urbani, urbani, nacionalni, nadnacionalni, svetski). NavedeniHarvijevpristupdobroilustrujeBreneroveukazeouticaju Lefevrovekoncepcijekapitalistikeurbanizacijeukasnijemrazvojuurbane sociologije,urbanizacijeshvaenekaointenzivne,kontradiktorneintegracije, polarizacije i rediferencijacije drutvenih prostora. Globalizacija je nakon razgradnje fordistiko-kejnzijanskogmodelaproizvodnjeprostorauticalanadiferencijaciju hijerarhijeprostoranarazliitimrazmerama:nadnacionalnomipodnacionalnom,a urbanizacijajesvojimtokovimapotvrdilaprocesekojejeLefevropisivao: eksploziju-implozijuurbanogprostora,fragmentacijuireteritorijalizaciju,aline samo na urbanom, ve i na globalnom nivou (Brenner, 2000: 363-4). U funkcionalistikom pristupu urbanom pitanju, nadnacionalni/svetskinivo javlja se kao eksterni parametar, ali je on savremenim tokovima urbanizacije postao strukturiui element urbanog8. Kastelsov (Manuel Castells) koncept informatikog i 6 Na mikro nivou, Dejvid Harvi prati Lefevrovu tezu o ulozi urbanog prostora u akumulaciji kapitala. Investiranjekapitalaunekretnineikasnijaselidbautercijarnisektorusmeravarastgradovana specifinenaine:deindustrijalizaciju,segregacijuprostora,revitalizaciju,suburbanizaciju, dentrifikaciju, gde se renta javlja kao svojevrsni vodi kapitala kroz prostor. (Gotham, 2010: 554) 7 Brenner, 2000. 8Vekrajemsedamdesetih,aupunojtransparentnostitokomosamdesetihgodinaprologveka,u razvijenim zemljama deava se prelaz ka postfordistikom modelu kapitalistike akumulacije kapitala, naputanje koncepta drave blagostanja i zaokret ka neoliberalinoj ekonomiji. Ove promene su uinile da se grad orijentie ka potronji i koristi svoje resursezaprivlaenjeglobalnogkapitalai investicija. Urbanavlastjepostalapreduzetnikaiostvarujepartnerstvasaprivatnimsektoromiukljuuje programskuparticipacijugraana.Oveizmenepovlaesasobompotrebudefinisanjalokalnih Miloje Grbin:Lefevrova misao u savremenoj urbanoj sociologiji483 dualnog grada (Kastels, 2005: 191) i koncept umreenih globalnih gradova (Sasen, 2005:196)SaskijeSasen(SaskiaSassen),otkrivajuukojojformiseostvaruje strukturalni uticaj globalne ekonomije i novih tehnologija na proizvodnju urbanog prostora i potvruju Lefevrovo pozicioniranje urbanog nivoa kao posrednika izmeu poretka bliskog i dalekog reda, tj. posrednika izmeu globalnog drutvenog poretka i svakodnevnog ivota. Lefevrovo shvatanje urbanizacije kao procesa kojeg karakteriu fazni prelazi odreenipromenomuslovadrutvenereprodukcijemoguseisitatiiuSodinom (Soja,2005)odbacivanjuprezastupljenogpojmapost-industrijskeurbanizacije, isticanju znaaja nove industrije u proizvodnji prostora, restrukturisanju grada kasne moderneupostmodernimetropolisiupotrebinovihpojmovnihaparataiokvira analize koji objanjavaju posebnosti postmodernog grada kao ishoda jedne zasebne faze urbanizacije (Vujovi i Petrovi, 2005: 55). Soda istiedaufazipostmoderneurbanizacijehijerarhizacija,segregacijai homogenizacijaurbanogprostoraineinverzijumodernihobelejaurbanihcentara, predgraaiunutranjosti,tedaposredstvomgetoaislamovapostmoderni metropolisipoprimajuobelejagradovaTreegsveta.Njegovoisticanjedasu prostorno-kulturne heterogenosti metropolisa na zajednikom prostoru odrive samo krozprimenutehnologijenasiljaisocijalnukontrolu(VujoviiPetrovi,2005:59) podseadaLefevrovoisticanjeulogeDraveuproizvodnjiurbanogprostora pronalazi svoje mesto i u savremenim razmatranjima urbanizacije. Sodinpostmodernipristupnaglaavakulturnudimenzijuimikroanalizu urbanogkoja uglobalizacijskomdiskursu zbognivoaoptosti analizenemoenai mesto.Unarednomodeljkusedetaljnijeiznosepristupikojisebaveovom tematikomiprikazujenakojinainseunjimainterpretirajuikoristeideje fragmentacijeihomogenizacijeprostora,kaoiprostorneprakse,reprezentacije prostora i prostorne reprezentacije. Lefevrova trijada i prostorne podeleAnalizaurbanognamirkronivouotkrivametodolokiianalitkipotencijal trijade prostorne prakse, reprezentacije prostora i prostorne reprezentacije. Habard i Sandersova (Hubbard i Sanders, 2003) u studiji sluajaprostitucijeukvartuBolsal HituBirmingemuanalizirajutokovepodvajanjaistvaranjafragmentacijskih barijera u datom prostoru. Autori ukazuju kako se prostor javlja kao medijum koji povlaistvarnerazlikeizmeumoralnoprihvatljivog/osuivanogi normalnog/devijantnog,odnosnodainimaterijalnu,otelovljenupredstavu posebnosti(uslubiekonomskograstaikonkurentnosti),teprojektovanjepostajekonsultativno, eklektiko i znatno fleksibilnije. Novi uslovi reprodukcije, meutim, dovode do visokog nivoa socijalne iprostornepolarizacije:kontrastiranjepodrujaurbanogspektaklaioblastisiromatvaidevastacije (Petrovi, 2009: 53-4). 484SOCIOLOGIJ A, Vol. LV (2013), N 3 apstraktnihmoralnihkodova(HubbardiSanders;2003:79).Studijaupuujena mogunost upotrebe koncepta trijade u empirijskoj identifikaciji dimenzija u kojima seproizvodidrutvenikarakterodreenogprostora:krozpreklapajueodnose izmeuprostorneprakse(prostitucija),arhitektonskogokvira(kvart,parkiizlog)i pripisanihznaenja,odnosnoprostornereprezentacije(medijskeporuke). Proizvodnja prostora u kvartu Bolsal Hit odvija se posredstvom formalne regulacije (sankcionisanje,premetanje,represija)inapadnogmedijskogoslikavanja (stigmatizovanje,moralistikidiskurs),teautoripredstavljajuaktereizBolsalHita krozanalogijusaLefevrovimopisomtelakojebivapotinjenoapstraktnom prostorukojigaizolujeifragmentira,zatvarauokviruspecijalizovanihlokacijai timega,naposletkutransformieurobu,kaoimnogedrugeelementegrada (Hubbard i Sanders, 2003: 82). Navedeni pristup u prvi plan postavlja kvalitativnorazliitevrsteaktivnosti kojeproizvodeurbaniprostor,a aspektnematerijalnihinioca proizvodnje urbanog prostoraistiesenajvieupostmodernimteoretisanjimagrada.Autoriedicije Nepoznatigrad9 naglaavajuda se urbanookruenjeneformirasamodelatnou arhitekata i urbanista koji u prostor postavljaju materijalne stvari, ve i putem rei i slika.Proizvodnja prostora odvija se i u prostoru nevidljivim sferama:medijima, filmu, knjievnosti, muzici (Borden et al. 1.18), pa i naunom diskursu. DiskursoprostornojreprezentacijineposrednovodiporekloizLefevrovog konceptaprostornetrijade.Voeni ovim konceptom, Mark Gotdiner i Aleksandros Lagopoulos(AlexandrosLagopoulos)koristepojamurbanasemiotikakakobi oznailidisciplinukojasebavianalizomsimbolaiznaenjakojiizviruizurbanog prostora (Stahl, 2010: 919). itanje urbane semiotike moe biti vrlo irokog opsega: odsamogdoivljajaarhitektonskogokruenja,prekoturistikihprospekata, komercijalnihipolitikihporukanabilbordima,masovnihmedijaigrafitana fasadama,doritmovaizvukovaurbanogivota(vidiurbansemioticsi rythmanalysis u: Stahl, 2010: 921). Urbana semiotika nastaje i kao proizvod strategija brendiranja i glokalizacije gradova.Kaomestopotronje,isampostfordistikigradsevrloestopredstavlja kao komercijalni proizvod (city as a brand) (Stahl, 2010: 921). Soda istie i znaaj ekonomije simbola, tj. injenicu da se postfordistikigrad dobrimdelom zasniva na industriji proizvoda koji se prodaju na osnovu znaenja. Ta znaenja, slike i poruke, prekrivanjem javnih prostora grada stvaraju formu reprezentacijekojapodseana Deborovu(GuyDebord)vizijupotroakogotuenja,slikovnuivirtuelnurealnost 9Nepoznati grad je knjigaopostojanjuimogunostima arhitekture i grada.... istovremeno istorija, sociologijaigeografijaurbanog kakvo sedanas ocrtava... (Borden et al, 2002:1.6). Autori u Uvodu navodedajeitavaidejaprojektauosnoviinspirisanaLefevrovimidejama,naroitoidejom proizvodnje prostora, pruaju kratak, ali svebuhvatan opis Lefevrovog koncepta i formuliu sopstveno znaenjepojmaprostornosti(spatiality) kao proizvodnjedrutveneprakse, reprezentacija i ivljenom iskustvu sa jedne strane i dijalektikih konfiguracija aktivnosti koje ih proizvode sa druge. (Borden et al, 2002: 1.8).Miloje Grbin:Lefevrova misao u savremenoj urbanoj sociologiji485 Drutvaspektakla(Debor,1967).Lefevrovoukazivanjenaovekovootuenjeod urbanogprostoraiuurbanomprostorusadranojeiukonceptutreihprostora (thirdspaces), kojim Soda objanjava mesta i arhitektonske forme koji su delom realni i delom imaginarni (detaljnije u: Soja, 1996). Sumirajuidosadanjarazmatranjamoemozakljuitidapostfordistika urbanizacijaipostmodernimetropolisnastajustrukturacijskimdelovanjemoptih principa proizvodnje prostora koje je definisao Anri Lefevr. Intenziviranjem procesa globalizacije,urbaninivobivastrukturisanuticajimaporeklomiznadurbanogi podurbanognivoa(Brener),stvarajusepotomnoveformefragmentacijei homogenizacijeurbanognivoa(Soda),kojeseprelamajuinapodurbaninivo (HabardiSandersova).Raslanjivanjemnaelementetrijade,moguejedetaljnije analiziratiporeklostrukturiuihsilaproizvodnjeprostorainjihoveefektena svakom od navedenih nivoa. U narednom odeljku se kroz predstavljanje aktuelnosti Lefevrove ideje prava nagrad analizira domet delanja koje nastoji promeniti date strukturne tendencije. Konstatuje se da poetkom XXI veka ideja prava na grad postaje veoma popularna i vana,tedasejavljauraznovrsnimoblicimakojisekreuodformalizacijei institucionalizacije, do neformalnih akcija direktnog prisvajanja upotrebne vrednosti grada. Pravo na grad Uzimajuiuobziropisanetokovepostfordistikeurbanizacije,moemo zakljuitidasusegregacijaiatomizovanostpojedinacaipodvojenostdrutvenih grupa dobile nove i kompleksnije dimenzije od vremena kada je Lefevr formulisao pravonagrad.Takviuslovisu,naroitonakon90-ihgodinaXXveka,stvorili potrebuzaponovniminterpretacijamapravanagrad,meukojimasepo specifinostiizdvajavezivanjepravanagradiliberlanodemokratskogkoncepta graanina.Uuslovimaderegulacijeurbanepolitikeispregelokalnogjavnogi privatnog sektora u njenom sprovoenju,pravonagradpreformulisanouliberalnu pravnuformupruaurbanomgraanstvukonkretanoslonacuzahtevuzaueeu donoenjuodluka.Pravonagradulaziuprocesformalizacije,imesenastoji spreitiilioteatiumanjenjedemokratskogpotencijala lokalnevlasti, lokalizovati globalna politika i transnacionalne mree gradova, a lokaliteti transnacionalizovati i uiniti dostupnijim irem krugu korisnika (Petrovi, 2009: 218). NapoetkuXXIvekase,dakle,ostvarujeLefevrovaeljazapolitikimi drutvenimangamanompopitanjupravanagrad.PoeviodkonferencijaForum oftheAmericas(2004)i WorldUrbanForum(2006) i drugih konferencija Parizu (2005) i Barseloni (2006) razraen je tekst Svetske povelje o pravu na grad, ime je pravonagradformalizovanoiuvedenouprocesinstitucionalizacijekao meunarodno priznato pravo oveka (Mitchell i Villanueva, 2010: 669). Pored toga, 486SOCIOLOGIJ A, Vol. LV (2013), N 3 ideja prava na grad je vrlo iva u urbanoj sociologiji. Dejvid Harvi (Harvey, 2012), EdvardSoda(Soja,2010),DonMiel(Mitchell,2003)imnogidrugiurbani sociolozi u svojim radovima koriste koncept prava na grad i angaovano afirmiu prostornu pravednost (spatial juistice). Liberalnipojamgraaninapredviaukljuivanjegraaninasamona nacionalnom i lokalnom nivou upravljanja, to znanto suava Lefevrovo shvatanje pravanagrad(Petrovi,2009:218).Iakoseinstitucionalizacijompravanagrad dobijaosnovzakonkretnodelanjeurbanoggraanstva,mnogiautoriistiudase suavanjemnagraanskimodelizoriginalnogkonceptagubikritikaurbanog sveta u kojem prometna vrednost dominira na upotrebnom vrednosti , a pravo na gradsvodinapravonapristupgradukojijeveoblikovanodstranedravnog planiranjaispekulativnihaktivnostinadvlasnitvom(Harviu:Mitchelli Villanueva, 2010: 669). Merifild (Andy Merriefield) naglaava smisao Lefevrovog insistiranjanapravunagradkaosasvimkonkretnomzahtevuzaponovnim prisvajanjem grada koje bi podrazumevalo potpuno novi urbani ivot, a ne turistiku konzumaciju, povratak u dentrifikovane prostore i uivanje u danu provedenom u gradu koji je prethodno uinjen nedostupnim (Merriefield, 2006: 71). TraeiprimereaktivnostikojesunetoblieoriginalnomLefevrovom konceptu ne moramo ii daleko: udruenje graana Drutveni centar iz Novog Sada eksplicitnosepozivanapravonagradusvomsukobusalokalnimirepublikim nivoimavlastinakonskvotiranjanaputenogvojnogobjektaDrAribaldRajsu Novom Sadu10. U Beogradu je po tom pitanju zanimljiv primer okupacije prostora INEXfilmaizaputenezgradeBIGZ-a11.Poredtoga,aktivnostiiprostorne prakse,kojeafirmiuumetnost,igru,kreativnostibunt(grafitiumetnost, performansi,subkulture)i/ilikrefragmentacijskebarijereurbanogprostorai negirajuarhitektonskupreskripcijuponaanja(uliniskejtbording,parkur,susreti, protesti): najblie su Lefevrovom originalnom konceptu prava na grad. Te aktivnosti idumnogodubljeiireodkontkestaukojemurbanograanstvodefiniepravona grad: preko civilnih, politikih i socijalnih prava (koje neko drugi treba da obezbedi i garantuje). One su originalnom shvatanju blie upravo zbog svoje nesputanosti i neposrednosti u prisvajanju urbanog prostora. UovomkontekstuBordenisaradnicipodseajunarelativnozanemarenu dimenziju prava na grad: afirmaciju stava da su ljudi subjekti sposobni za delanje, da se ne mogu svesti na deprivilegovane kategorije kao to su stanovnici, korisnici, potroai.Istiudajepravonagradutesnojvezisaproizvodnjom prostora,jer 10 Na internet prezentaciji Drutvenog centra moe se pronai verzija Svetske povelje o pravu na grad nasrpskomjeziku:http://pravonagradbg.files.wordpress.com/2009/08/svetska-povelja-o-pravu-na-grad_srp2.pdf,kaoijedanHarvijevtekstopravunagrad: http://www.drustvenicentar.org/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=7&Itemid=13&lang=sr. 11 http://ekspedicijainexfilm.blogspot.com/ i https://sh.wikipedia.org/wiki/Zgrada_BIGZ-aMiloje Grbin:Lefevrova misao u savremenoj urbanoj sociologiji487 nijepitanjeuvepostojeemprostorulokalizovatiodreenufunkcijuilipotrebu, venaprotiv,oprostoritidrutvenuaktivnostucelinisaproizvodnjomadekvatnog prostora. (Borden et al. 2002: 1.17). To otkriva jo jednu slinostsaLefevrovim shvatanjima: autori Nepoznatog grada ne odbacuju utopijsko promiljanje. Naprotiv, onigasmatrajuneophodnim,agradposmatrajukaopotencijalnumainu mogunosti,mogunostiproizvodnjevremena-prostoraunajiremmoguem vidu (ibidem). Nakraju,napomenimodaMerifildukazujenajedanzanemareniaspektu interpretacijamaLefevrovemislikojedanassprovodeurbanisocioloziidruge discipline. Merifild iznosi zapaanje da je u anglofonom svetu Lefevr najpoznatiji meu urbanistima, arhitektama i sociolozima, naroito putemProizvodnje prostora, kaoneomarksistikiurbani/ruralnisociolog,adajeufrankofonomsvetutaknjiga najmanjezapaenaidaseLefevruglavnompercipirakaohumanistikimarksistai teoretiarotuenja.Naime,samosudve njegove knjige koje se bave uim temama marksizmaprevedenenaengleski(Merriefield,2006:xxxiii).Merifildu savremeniminterpretacijamaprimeujeistrajnozanemarivanjeinjeniceda Lefevrovamisao uvek referira ka humanistkim shvatanjima, da kontekstualno daje pregled problematike koja se postavlja prema oveku u haotinim i kontradiktornim kretanjimakapitalistikeurbanizacije,daanalizirapreprekekojesesuprotstavljaju njegovomsamoostvarenjuida,konano,ukazujenapotrebumenjanjatakve situacije (Merriefield, 2006: xxxiii). Zakljuna razmatranja Velika opsesija devetnaestog veka bila je, kao to znamo: istorija - teme razvoja i stagnacije, teme kriza i ciklinog kruenja, akumulacije prolosti... ... savremena epoha e biti epoha prostora. Jer mi se nalazimo u dobu simultanosti, mi smo u dobu razmetanja, dobu blizine i daljine, susednosti i disperzije. Miel Fuko (u: Elden i Crampton, 2007: 3). Shvatanje prostora kao objektivnih i neutralnih okvira ljudske prakse nakon Lefevrapostalojeneodrivoitapromenasnanousmeravapravcekretanja savremeneurbanesociologijeiprevazilazinjendomen.Brojpublikacijakojese bave drutvenim karakterom prostora naglo raste u poslednjih par godina12. Termin space vremenom je postao neka vrsta maginog terminakojigradinovidiskurs u urbanojsociologiji(ipovezanimdisciplinama)jernjegovokombinovanjesa 12Naprimer:Lehtovuori(2005);West-Pavlov(2009);Tiwari(2010);Zieleniec(2007),Eldeni Crampton (2007) i mnogi drugi. 488SOCIOLOGIJ A, Vol. LV (2013), N 3 ustaljenimterminima(kaoda)stvarajedannovkvalitetisveinupredstavei objanjenja,tako da se govori i o prostornom obrtu u sociologiji.Lefevrovopromiljanjeurbanogpitanjaizvrilojedubokuticajnarazvoj urbane sociologije jer njegove ideje i koncepti proimaju sve savremene teorijske pravceivelikimdelomostajurelevantnizaizuavanjeiuizmenjenimdrutvenim okolnostima. Njegova shvatanja urbanog uzdrmalasuklasinepredstaveogradu, preteidatajpojamveuzauvekzapredindustrijskuprolost.Manjeilivie implicitno,prihvatajuseLefevroveidejefaznograzvojaurbanizacije,njene linearnostiikretanjakauspostavljanjuurbanogdrutva.Prepoznatojeinjegovo nastojanjedarazvijesveobuhvatninainanalizekojajeustanjudapratipromene tokovaurbanizacije.Sodapreduzimatakvanastojanjausvomrazmatranjuo diskursima postmetropolisa.Lefevru pripada i zasluga koncipiranja sigurno najuticajnije ideje u urbanoj sociologiji:idejeproizvodnjeprostora.Njenavrednostpoivanatometoima potencijal trajnijeg analitikoginstrumenta: konceptdrutvene proizvodnje prostora predstavlja iroku teorijsku formulu, primenljivu u prouavanju urbanizacijegotovo neovisno od vremenskog i prostornog konteksta. Kao to smo videli, autori razliitih teorijskihusmerenjakoristeproizvodnjuprostoraudrugaijemdrutvenom kontekstu, sa drugaijim teorijskim ciljevima, nekad i izmenjenim shvatanjem samih karakteristika proizvodnje, ali je kljuna promena da nakon Proizvodnje prostora svi uvaavajudrutvenikarakterprostornosti,bezobziranatokolikumu deterministiku ulogu pripisivali.Izazovi teorijskog objanjenja i definisanja savremene urbanizacije povlae sa sobomanalizunainaproizvodnjeprostorakojimseonauspostavlja.Iakosu formulisaniukontekstufordistikogkapitalizma,osnovniprincipikapitalistike proizvodnje prostora su dobro polazite za analizu urbanog u kontekstu globalizacije (Brener)kaoipostmodernistimakadaukazujunaulogusimbolikihznaenjau proizvodnjiprostoraupostfordistikomgradu.Insistiranjenaznaajuvezegradai globalnogdrutvenog poretka ima bitnemetodoloke konsekvencejer ukazujena redukcionizamkojiproizilaziizorganicistikogtumaenjagradailiuproenog istorijskogevolucionizma.Lefevrjepokazaokakosekontinuitetgradazapravo samoiluzornoocrtava,prekrivajuiistorijskerazlikeispecifinostikoje se mogu analizirati samo u korelaciji sa irim/globalnim drutvenim kontekstom, to ukazuje da i ta vrsta analize ima trajan znaaj u izuavanju urbanog. Teoretiari savremenog procesa globalizacije svakako imaju ovo u vidu kada, poput Brenera, naglaavaju znaaj analize nivoa pri izuavanju urbanog fenomena. SavremenitokoviglobalizacijeutiunaponovnuaktuelnostLevefvorvog konceptaurbanihnivoaishvatanjegradakaoposrednikaizmeuporetkabliskogi dalekog reda. Urbani sociolozi poput Saskije Sasen, Brenera i Kastelsa nastoje da tovieobjasneproceseukojimaseostvarujemeudejstvoglobalnogdrutvenog poretkaigrada.Videlismokolikosukonceptihomogenizacije,fragmentacijei Miloje Grbin:Lefevrova misao u savremenoj urbanoj sociologiji489 hijerarhizacije prostora bitni za razumevanje savremenih tokova urbanizacije i kako (re)strukturacijasegregiranihiizolovanihprostoramoebitiprouavanaprimenom prostorne trijade. Habard i Sandersova koriste upravo ove koncepte i na konkretnom primerupokazujutokoveformiranjafragmentacionih,hijerarhijskihi reprezentacionihkarakteristikaodreenogprostora.Ispostavljasedatrijadaima velikianalitikipotencijalimetodolokufunkcionalnostiimplicirajednunovu mogunost u sociolokim istraivanjima: ukljuivanje analize prostora. U radu je predstavljen ivelik znaaj Lefevrove ideje prava na grad. Pravona gradseusmeravasajednestranekainstitucionalizaciji,alinegubiniizvorno znaenje. Ononalazi svojemesto u pravnimdokumentima, dobijana konkretnostii postajeinstrumentzareavanjegoruihproblemaurbanestvarnosti.Videlismo kako je ono koristan oslonac u formulisanju urbanog graanstva i konkretna ivljena aktivnost urbanih grupa koje prisvajaju prostor kroz umetnost, bunt i igru. Moemo reidasepravonagradiproizvodnjaprostoramogushvatitikaoakterskii strukturalnipolkojiuLefevroveurbanekoncepteunosedinaminostiineih dovoljno optim za primenu u drugaijim drutvenim okolnostima od onih u kojima sunastali.Praenjedelatnostikljunihdrutvenihakterauproizvodnji prostora u kontekstu strukturalnihobeleja datog drutva e i u budunostimoi da sekoristiti za potrebe analiza u urbanoj sociologiji.Pojedini utopijski elementi Lefevrove misli nikako se ne smeju osuivati, ve naprotiv,bitiistaknutikaoprimerdazarazumevanjedrutvenestvarnostinije dovoljnoizuavatiprolostirazmiljatisamouokvirimamogueg,veda anticipiranjebuduihkretanjamoeosvetlitiodreenesegmentekojiseusled ustaljenih pristupa ne vide. A to svakako pribliava sociologiju njenom osnovnom saznajnom cilju: naunom objanjenju drutvene stvarnosti. Na kraju, podsetimo se i Merifildovog ukaza da se vrednost Leferovih koncepata ne iscrpljuje u potpunosti samo u njihovim analitikim, saznajnim i metodolokim kvalitetima, ve da njegova misaoucelinivuekorenizprivrenostikahumanizmu,toutienanjenu filozofsku irinu i trajnost. Literatura Brenner, Niel. 2000. The Urban Question as a Scale Question: The Reflections on Henry Lefebvre, Urban Theory and the Politics of Scale, u: International Journal of Urban and Regional Research, vol. 24.2 Borden,Ianetal.2002.TheUnknownCity:ContestingArchitectureandSocialSpace, London: The MIT press. Debor,Gi.1967.Drutvospektakla,dostupnona:http://anarhija-blok45.net1zen.com/tekstovi/Debord_Drustvo_spektakla_A4_1967.pdf Elden, Stuart i Jeremy, Crampton W. (eds). 2007. Space,KnowledgeandPower:Foucault and Geography, Hamapshire: Ashgate. 490SOCIOLOGIJ A, Vol. LV (2013), N 3 Farrar,Max.2005.MigrantSpacesandSettlersTime:FormingandDe-formingan Innercity,u:Westwood,SallieiWilliams,John(eds):ImaginingCities,Taylorand Francis eLibrary. Fuko, Miel. 2005. Drugamesta, u:Milenkovi,PavleiMarinkovi,Duan(prir.)Miel Fuko: Hrestomatija, Novi Sad: Vojvoanska socioloka asocijacija. Gotham, Kevin Fox. 2010. New Urban Sociology, u: Hutchison, Ray (ed.), Encyclopedia of Urban Studies, SAGE Publications. Gottdiener, Mark. 1994. The Social Production of Urban Space, Austin: University of Texas Press. Harvey, David. 1985. The Geopolitics of Capitalism u: D. Gregory and J. Urry (eds). Social Relations and Spatial structures, London: MacMillan. Harvey, David. 1989. The Urban Experience, Baltimore: Johns Hopkins Press. Harvi, Dejvid. 2005. Odmenaderstvakapreduzetnitvu:transformacijagradskeupraveu poznomkapitalizmu,u:Vujovi,SreteniPetrovi,Mina(ur.)Urbanasociologija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Harvey, David. 2012. Rebel Cities: From the Right to the City to the Urban Revolution, New York: Verso. Hubbard,PhiliSanders,Teela,2003.MakingSpaceforSexWork,FeemaleStreet Prostitution and theProductionofUrbanSpace, u: International JournalofUrbanand Regional Research, vol. 27.1. Kastels,Manuel.2005. Evropskigradovi,informacionodrutvoiglobalnaekonomija,u: Vujovi, Sreten i Petrovi, Mina (ur.) Urbana sociologija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Lefebvre, Henri. 1968. La vie quotidienne dans le monde moderne, Gallimard, Paris. Lefebvre, Henri.1972. Du rural a l'urbain, Anthropos, Paris. Lefebvre, Henri. 1972. Espace et politique, Anthropos, Paris. Lefebvre, Henri. 1972. La pensee marxiste et la ville, Casterman, Paris. Lefebvre, Henri. 1991. The production of space, Blackwell. Lefebvre, Henri. 2003. The urban revolution, Univesity of Minesota Press. Lefebvre,Henri.2009.State,Space,World:SelectedEssays,Minneapolis:Universityof Minesota Press. Lehtovuori, Panu. 2005. Expirience and Conflict: the Dialectics of the Production of Public Urban Space in the Light of New Event Venues in Helsinki 1993-2003, Helsinki: Center for Regional and Urban Studies Publications Espoo. Massey, Douglas. 1986. The spatial division of labour, London: MacMillan. Merrifield, Andy. 2006. HenryLefebvre:ACriticalIntroduction, London and New York: Routledge. Mitchell, Don. 2003. TheRighttotheCity:SocialJusticeandtheFightforPublicSpace, New York: Guilford Press. Miloje Grbin:Lefevrova misao u savremenoj urbanoj sociologiji491 Petrovi,Mina.2009. Transformacijagradova:kadepolitizacijiurbanogpitanja, Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Sasen, Saskija. 2005. O globalizaciji i formiranju novih prava na grad, u: Vujovi, Sreten i Petrovi,Mina(ur.)Urbanasociologija,Beograd:Zavodzaudbenikeinastavna sredstva. Smith, Neil. 1984. Uneven developement, Cambridge, Massachussets: Blackwell. Soja, Edward, W. 1989. Postmodern geographies, New York: Verso. Soja, Edvard, V. 2005. est diskursa o postmetropolisu, u: Vujovi, Sreten i Petrovi, Mina. Urbana sociologija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Soja, Edward W. 2010. Seeking Spatial Justice. Minneapolis: University of Minnesota Press. Stahl, Geoff. 2010. Urban Semiotics, u: Hutchison, Ray (ed.) Encyclopedia of Urban Studies, SAGE Publications. Tiwari, Reena. 2010. Space-Body-Ritual:PerformativityintheCity, New York: Lexington Books. Vujovi, Sreten. 1982. Grad i drutvo, Beograd: Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije. Vujovi,SreteniPetrovi,Mina(ur.),2005.Urbanasociologija,Beograd:Zavodza udbenike i nastavna sredstva. West-Pavlov,Russel.2009.SpaceinTheory:Kristeva,Foucault,Deleuze,Rodopi: Amsterdam and New York. Zieleniec, Andrzej.2007. SpaceandSocialTheory, Los Angeles, London, New Delhi and Singapore: SAGE Publications.