Jelena STEVOVIC l UDK: 341.241.8Biblid 0025-8555,58(2006)

Vol. LVIIL br. 3, pp. 294-305Izvorni naucni rad

Ju12006.

KRIZA DOHA CIKLUSA MULTILATERALNIHTRGOVINSKIH PREGOVORA I ODNOSI EU I

ZEMALJA U RAZVOJU

ABSTRACT

The author deals with the new cycle of multilateral tradenegotiations that started in Doha in 2001. Since then, the mainquestion has remained to be how to overcome the radically diffe­rent priorities of developed and developing countries. ED insistson expanding the WTO regulation system. Developing countrieswere against broadening of the negotiations, especially not to de­velopment that is not directly related to the trade dimension. Theclash appeared in the form of a crisis of the multilateral systembut also in the form of a crisis of confidence in WTO. The gene­ral agreement signed by the members of WTO in July 2004 wasof great importance for the future ofmultilateralism. It remains tobe seen if that will be confirmed at the conclusion of the Dohacycle envisaged for the end of 2006.

I zuzetno skromni rezu1tati Urugvajske ronde pregovora nisu stvori1i odbo­jan stav zema1ja u razvoju (ZUR) prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji(STO). Otvaranje ministarske konferencije u Sijetlu 1999. godine otpocelo

je na klasican nacin: pregovarati 0 uravnotezenim koncesijama radi ubrzane 1i-

Prof dr Jelena Stevovic, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu, Novi Sad.

294

MP 3, 2006 - Kriza Doha ciklusa multilateralnih trgovinskih pregovora(str. 294-305)

beralizacije razmene. "Potrebno je da se tocak okrece", govorio je americkiekonomista Fred Bergsten, u protivnom "stace liberalizacija". RazocaranjeZUR zbog ulozenih napora za otvaranje svojih triista, na sta su pristale a nisuizvukle neku znacajniju korist, posebno kadsu u pitanju poljoprivredni proiz­vodi i tekstil, bilo je i te kako prisutno. Zahtev Evropske unije (ED) odmah po­sle Sijetla za "globalnijim propisima" i "utvrdenim nonnama" vezanim za zi­votnu sredinu, naveo ih je na razmisljanje 0 protekcionistickim namerama nesamo EU vee uopste razvijenih zemalja. One se tako suocavaju s dvosmisleno­seu govora razvijenih zemalja koje propovedaju otvaranje triista a istovreme­no sprovode selektivnu liberalizaciju. Otuda ne zacuduje njihov pesimizam pai izvestan odbojan stay prema STO. Njihovo protivljenje, medutim, ne odnosise toliko na globalizaciju koliko na nacin na koji se njome upravlja. U nedo­statku tog poverenja ZUR mogu prestati da se interesuju za organizaciju ciji sui one pokretac i koja ipak nemoze da se "okrece poput slobodnog tocka".

Posle neuspeha u Sijetlu otpoceo je novi ciklus multilateralnih pre­govora u Dohi 2001. godine. Cemu dati prvenstvo u novom ciklusu prego­vora bilo je pitanje i istovremeno odgovor na radikalno razlicite prioriteterazvijenih i ZUR. Zadrzavajuci oblasti predvidene Urugvajskom rundom(trgovina poljoprivrednim proizvodima, tekstilom, razmena intelektualnesvojine i usluga), Evropska unija, odnosno njene institucije, su insistirale naprosirenju regulacionog polja STO, dok ZUR nisu bile za prosirenje prego­vora na druge oblasti, posebno ne na pitanja razvoja koja nisu neposrednovezana za trgovinsku dimenziju. Divergentne teznje dveju strana govore 0

radikalno razlicitim prioritetima.

Po sili navike dye trgovinske sile smatrale su da ce i ovoga puta mo­ci prevazici teskoce pokrenutog ciklusa u Dohi pokretanjem zajednicke ini­cijative u poljoprivredi. Kao i dosadasnji, i ovi pregovori su otpoceli po si­stemu njihovog usmeravanja ka oligopolistickoj strukturi u okviru koje sesarno glavne trgovinske sile mogu cuti i mogu odlucivati, Na ministarskojkonferenciji STO u Kankunu 2003. godine rasprave su ustvari poprimile ob­lik evroamerickog suceljavanja. Stoga je inicijativa shvacena kao poljopri­vredni diktat nametnut ZUR-u i bio je to jedan od glavnih uzroka neuspehaove ministarske konferencije.

"Konstrukcione nejasnoce" na kojima je nadograden "program raz­voja" iz Dohe buknule su u Kankunu.? Sukob se ispoljio u vidu suprosta-

2 J. M. Paugam, "Aprcs Cancun: La double crise de r OMC", Revue du Marche et del'Union europeenne, no. 477, avril 2003.

295

MP 3, 2006 - Kriza Doha ciklusa multilateralnih trgovinskih pregovora(str. 294-305)

vljanja ZUR-a, skepticnih prema paradigmi slobodna razmena - razvoj, irazvijenih zemalja, odnosno SAD, kao zastupnika potpune liberalizacije, iEU kao zastupnika uravnotezenije liberalizacije sa dozom regulacije.

Ova podeljenost Severa i Juga jasno je govorila 0 dvostrukoj krizimultilateralnih pregovora u Dohi.3 Bila je to kriza poverenja u multilateral­ni trgovinski sistem, s jedne, i istovremeno kriza poverenja u nacin jacanjatog sistema, s druge strane. I dok prva kriza govori 0 poljuljanom poverenjuZUR-a kada je u pitanju automatizam proporcionalne veze - liberalizacija irazvoj, druga ukazuje na potrebu efikasnijeg upravljanja i prosirenja poljasvetske regulacije.

KRIZA POVERENJA U SISTEM STO

Pokretanje novog ciklusa multilateralnih pregovora kojije otpoceo uDohi 2001. godine odvijao se u nepovoljnom okruzenju. ZUR su i dalje su­ocene sa preprekama kada se radi 0 razmeni, a, isto tako, one ne propustajupriliku da u raspravi obnove pitanja celishodnosti veze izmedu liberalizaci­je i razvoja. Evropska unija daje privilegovano mesto logici slobodne raz­mene sa ZUR i zeli da do 2008. godine ta logika bude potpuno saglasna sapropisima STO. Da li je to bas ono sto je tim zemljama potrebno?

Svoju surnnju u sistem STO, ZUR su pokazale na ministarskoj kon­ferenciji u Kankunu. ZUR su svesne da je njihovo ukljucivanje u tokovesvetske ekonomije nuzno. Tu nema dileme. Ali postaje spomo pitanje: da lije automatizam izmedu liberalizacije i razvoja direktan? Da li smo bogatijizato sto vise trgujemo ili trgujemo zato sto smo bogatiji? Primeri zemalja sanajboljim trendovima rasta svojih otvorenih ekonomija 90-ih godina, uzi­mani su kao cvrsti dokazi kojimaje potvrdivana direktna veza izmedu libe­ralizacije razmene, i razvoja. Takvi primeri su istovremeno pruzali puni le­gitimitet naporima za multilateralnu liberalizaciju u okviru STO, odnosnoza "razvojni ciklus" koji iz toga proizilazi. Primeri pak drugih zemalja uka­zivali su na slozenost strateskih izbora integracije u medunarodnu razmenu.Primeri zemalja azijskog cuda (zemlje Jugoistocne Azije) sa impresivnimrezultatima, koji nisu dovodeni u direktnu vezu sa potpunom liberalizacijomvee sa sposobnoscu prethodnog kombinovanja politike ulaganja, formiranjaobrazovnog ljudskog potencijala, uspesnog promovisanja izvoza, selektiv­nog otvaranja trzista - isli su pak u korist druge strane razmisljanja. Najzad,zar osiromasenje mnogih ZUR u vreme globalizacije, potom produbljivanje

3 Ibid.

296

MP 3. 2006 - Kriza Doha ciklusa multilateralnih trgovinskih pregovora(str. 294-305)

nejednakosti izmedu razvijenog Severa i nerazvijenog Juga, nije i najboljipokazatelj uzroka krize poverenja ZUR-a u sistem STO.

Nije li zemljama u razvoju i najmanje razvijenim zemljama u okvirugrupacije ZUR potrebna zastita njihovih proizvodnih kapaciteta i velika po­moe za njihov unutrasnji razvoj. Da li njihov manje ofanzivni interes za iz­voz ili nemoc za to znaci da resenje problema ovih zemalja treba traziti u od­laganju liberalizacije, odnosno u odlaganju njihovog ukljucivanja u procesglobalizacije do daljnjeg? Zasigumo se moze tvrditi da je liberalizacija trgo­vine nuzna i da ce igrati bitnu ulogu u globalnoj strategiji zemalja u razvoju.Ona ce biti konkretan korak ka boljoj organizaciji globalne svetske razmene.Stirn u vezi njeno odlaganje nikako ne moze biti resenje u sve vise globali­zovanom svetu. Ali, isto tako, moze se tvrditi da ce nastankom trgovinske asi­metrije i selektivne liberalizacije ove zemlje zapasti u teske pa i nepredvidlji­ve ekonomske i drustvene turbolencije za koje one nisu pripremljene. Nairne,one se boje da ce biti marginalizovane u svetskoj ekonomiji, te da imje "ode­ca" koju im nudi STO tesna, da im ogranicava pokrete i prostor za manevri­sanje u trgovinskom svetu obelezenom vladavinom nesavrsene konkurenci­je. One traze "komotniju odecu" po meri koja ce voditi racuna 0 njihovimspecificnostima, teskocama i struktumim nejednakostima u odnosu na jacekonkurente. Stirn u vezi veliko teorijsko pitanje koje je Kankun postavio: ka­ko garantovati svakom ucesniku, posebno najmanje razvijenim zemljama dace im napori otvaranja uroditi plodom, ostaje i dalje bez odgovora.

Uspesni multilateralni pregovori u Dohi, odnosno "program razvoja"iz Dohe takode dovodi se u vezu i sa efikasnim upravljanjem u STO. Onose tice normativne oblasti koju STO treba da pokrije. Ali, dokle prosirenjesvetske regulacije moze da ide? Da li do samog sredista suverene politikenacionalne drzave: kolektivne preferencije, poljoprivredne subvencije, za­stita potrosaca, ulaganja, konkurencija, lokalni razvoj, olaksice u razmeni.Traganje za odgovorom na ova pitanja dodatno je usloznjavalo konferenci­ju u Kankunu, odnosno pojacavalo krizu STO.

KRIZA JACANJA MULTILATERALNOG SISTEMA

Napor za obnavljanje multilateralnih pregovora u Dohi mora polazitiod minimuma razumevanja uzroka neuspeha ministarske konferencije uKankunu 2003. godine. A to nije sarno skepticizam ZUR-a prema paradigmislobodne razmene vee i kriza u napredovanju sistema na koju ukazuju razvi­jene zemlje. Kako prilagoditi upravljanje STO u uslovima njenog geograf­skog prosirenja i dokle ici sa prosirenjem polja regulacionog sistema STO?

297

MP 3, 2006 - Kriza Doha ciklusa multilateralnih trgovinskih pregovora(str. 294-305)

Geografsko sirenje multilateralnog sistema nije novijeg datuma.t Naministarskoj konferenciji u Kankunu broj clanica STO povecao se na 148zemalja, od cega su dye trecine zemlje u razvoju medu kojima je tridesetakzemalja iz grupacije najmanje razvijenih. I dok su se uglavnom do skupa uKankunu neslaganja javljala izvan STO, ili su dovodila do proklamacija ko­je nisu donosile efekte, u Kankunu ZUR su prvi put iskoristile svoju broj­nost clanstva i uspostavile novi odnos snaga. Nairne, dotadasnji "cenzusnikonsenzus" je u Kankunu sprecen, Da li je to postignuto zahvaljujuci pora­stu broja ZUR clanica STO? Svakako. Ali i obnavljanje sistema veza u de­lu sveta u razvoju> i njegov doprinos rastu potencijalne snage ZUR, bio jepresudan za pomaljanje jednog novog odnosa snaga. Nairne, "G 20+" i "G90", iako dye razlicite grupacije zemalja u razvoju sa razlicitim interesima,nasle su svoje dodime tacke i zajednicku korist sto je bilo od presudnog zna­caja za formiranje novog odnosa snaga. Bez njega tesko da bi ZUR mogleda se suprotstave necemu sto je u vreme funkcionisanja GATT-a bilo mogu­ce: nametanju odluka ostalim ucesnicima multilateralnih pregovora. A kakoodluke treba da budu donete jednoglasno, ova koalicija zemalja moze sadaprevagnuti svojim gledistem i tako se odupreti pritiscima zemalja koje do­miniraju svetskom ekonomijom. Po svoj prilici to je razlog sto interes raz­vijenih zemalja, Evropske unije, a posebno SAD za nove multilateralne pre­govore slabi, a istovremeno jaca interesovanje za izvesne regione: SAD zaKinu, Evropske unije za regionalnu zonu zemalja Afrike, Kariba i Pacifika,posle ugovora u Kotonu-u, za istocnoevropske zemlje, takode.

Prvi izazov postavljen u Kankunu bio je: kako uspostaviti model efi­kasnog upravljanja na osnovu novih elemenata. Drugi izazov, proistekao izprvog, bio je vezan za pravnu regulativu koju STO treba da pokriva." Evrop­ska unija je bila glavni pokretac prosirenja polja regulacionog sistema STO,

4 Geografsko sirenje multilateralnog sistema otpocelo je jos s procesom dekolonizacije.Broj clanova GATT-a stalno se povecavao da bi tokom Tokijske ronde pregovora(1973-79. godine) bio 107, a posle potpisivanja Finalnog akta kojimje okoncana Uru­gvajska ronda multilateralnih pregovora 1995. god. taj broj se povecao na 125 clanicaOMC. Danas taj broj iznosi 148 clanica.

5 Tradicionalna grupa 77 nastala u okviru UNCTAD-a, govorila je u ime PED. Grupa "G20+" lansirana je od strane Brazila, Kine, Argentine, Indije i Juzne Afrike, a prisle suBolivoja, Cile, Kolumbija, Kostarika, Kuba, Ekvador, Egipat, El Salvador, Gvatemala,Meksiko, Pakistan, Paragvaj, Peru, Filipini, Tajland, Venecuela. Grupa "G 90" okupljazemlje Afrike, Kariba i Pacifika i najmanje razvijenih zemalja.

6 Osnovni cilj GATT-a osnovanog 1947. godine bio je da poveca pristup u-zistima putemsmanjivanja carinskih barijera. OMC iz 1995. najavila je nameru da se vise angazuje

298

MP 3, 2006 - Kriza Doha ciklusa multilateralnih trgovinskih pregovora(str. 294-305)

isticuci da bi svetska regulacija svedena sarno na utvrdivanje uslova medu­narodne razmene (pristup trzistu) imala ograniceno dejstvo. To je imperativ,istice ED, ukoliko se zeli uti ka stvamoj globalizaciji s ljudskim likom. Ovajglobalni pristup ED, koji se ogledao u "neodvajanju" pravila od pristupa tr­zistu, izgleda, medutim, opravdan ali ne ijednosmislen. Opravdanje ako muje cilj nova etika globalizacije koja bi prozimala i sarna trgovinska pravila.Ali da li se u STO mogu donositi socijalni propisi ili pravila koji regulisu zi­votnu sredinu? Moze li se trgovinskom sudiji STO prepustiti briga oko spo­rova u svetskoj razmeni koji se odnose na njen eticki aspekt? Moze li se za­obici poverenje ZUR uvodenjem socijalnih klauzula radi postovanja osnov­nih prava u trgovini ili pak uslovljavanja trgovine postovanjem sporazumao zivotnoj sredini?

Uvodenje socijalnih klauzula u svetski trgovinski sistem pociva nacinjenici nelojalne konkurencije u trgovini ED i ZUR i ukazuje na postoja­nje socijalnih razlika medu njima.? Istina uvodenje socijalnih klauzula usvetski trgovinski sistem predstavlja tesko odrziv stav izvan svog spolja­snjeg humanitamog aspekta, te stoga ZUR s punim pravom u njemu videnovi protekcionizam EU. Njome se kaznjavaju ZDR i onemogucavaju i san­se za njihov razvoj. Tako se stvara zacaran krug u kome privredni uspehZUR ozivljava protekcionisticke reakcije u razvijenim zemljama koje preteda dovedu u pitanje dinamiku rasta u ZUR. Ne moze se lako dekretom usta­noviti superiomost socijalnih normi nad trgovinskim, i stititi jedna protivu­recnost: promovisati dejstvo trzista uz istovremenu zastitu od njega ili zasti­titi ekonomski rezultat postignut dejstvom trzista uz istovremenu zastitu odnjega. Jos jedan od protivurecnih zahteva: da se otvori trziste zemalja Jugai istovremeno postavi branik vezan za uslove zivotne sredine. I dok ED sma­tra daje neophodno uvodenje medunarodnih normi koje bi bile u nadlezno­sti STO, kako bi se izbegao "zivotnosredinski" damping, ZUR se protive to­me. Stvari ne izgledaju nimalo jednostavne. Gde je veza izmedu normi ve-

na uvodenju pravila "kojima se ureduje medunarodna trgovina". Resenost da se poza­bavi industrijskom zastitom dokaz je toga.

7 "Vestacke" prednosti u razmeni izazvane socijalnim razlikama mogu dovesti do soci­jalnog dampinga kome PED mogu pribeci, objaSnjava EU. Da Ii se u takvoj situacijimoze govoriti 0 dampingu? Moze, sarno pod uslovom ako su prodajne cene na inostra­nom i domacem trZistu razlicite, odnosno ako izvoznici koriste nize cene na stranom tr­zistu, Medutim, rec je 0 razlicitom tretiranju radne snage u zemljama PED u kojima sekonvencije Medunarodne organizacije rada (OIT) ne postuju, Ali ovo nepostovanjekonvencija OIT primenjuje se na celokupnu radnu snagu u PED a ne sarno na radnusnagu koja radi u proizvodnim sektorima za izvoz.

299

MP 3, 2006 - Kriza Doha ciklusa multilateralnih trgovinskih pregovora(str. 294-305)

zanih za zastitu zivotne sredine i trgovinskih pravila vezanih za pristup trzi­stu. Ako je cilj nonni ekoloska zastita radi postizanja globalizacije "s ljud­skim likom", onda bi uvedena pravila otezala ili zabranila pristup proizvo­da ZUR na trzistu EU, a ne bi resila problem degradiranja zivotne sredine uzemlji porekla. Otkud zelja da se u Kankunu pregovara 0 ulaganju (tzv. sin­gapurska tema'') ako nije u pitanju sirenje ulaska na trziste zemalja Juga. Ta­ko bi im mogli biti nametnuti uslovi koje EU trazi, sto bi ZUR izlozilo opa­snosti smanjivanja mogucnosti izbora raznolikih strategija razvoja, indu­strijskih politika iIi politika javnih usluga. Potom, koje bi proizvodnje islena delokalizaciju i koliko je to spojivo s politikom zaposlenosti u EU, ocu­vanju njenog proizvodnog sistema i nadasve poljoprivrednog modela. Svesu to novi izazovi i za ZUR, ali i za EU cija unutrasnja kohezija bar za sa­da izgleda krhka.

OKVlRNl SPORAZUM STO ZA DOHA CIKLUS

Posle uzastopnih neuspeha u Sijetlu i Kankunu, klima nepoverenjakoja se nadvila nad STO, bila je vidna. Svaki korak, pa i mali koji je nago­vestavao povratak poverenja bio je od izuzetnog znacaja. Trebalo je pokre­nuti ciklus pregovora iz Dohe zapocet 2001. godine, mada su clanice STObile izgubile volju da do stvamih sporazuma dode. Otuda je sporazum kojije STO zakljucila jula 2004. godine u Zenevi, bio od prvorazrednog znaca­ja za buducnost multilateralizma, iako je, istina, bio bez velikih ambicija.

lako ostavlja siroku marginu za interpretiranje jer predvida pregovo­re 0 nekim gorucim pitanjima koja su jedva spomenuta u njemu, okvimisporazum pokazuje da je Doha ciklus uslovljen poljoprivrednim signalimaod strane razvijenih zemalja. Okvimi sporazurn predstavlja jedan zaokret uliberalizaciji svetske trgovine utoliko sto pokusava da u pregovore STOuvede sektorsku oblast - poljoprivredu, koja je ranije ignorisana.? Poljopri­vredni aneks predvida ukidanje subvencija na izvoz poljoprivrednih proiz­voda, ukidanje izvoznih kredita, uvodenje jedne visestepene fonnule kakobi se smanjila carinska opterecenja i pojacalo obaranje najvisih tarifa. To bi

8 Razmatranje "singapurskih tema" (ulaganje, konkurencija, javni ugovori i olaksice 0

razmeni) podsecalo je na Urugvajski scenario i ocenjeno je kao suvise obavezujuce zaPED. EU je u Kankunu ublazila pristup "singapurskim temama", te su ulaganja ikon­kurencija, tj. njihovo regulisanje od strane OMC skinuto s dnevnog reda, dok su olak­sice u razmeni i norme vezane za zastitu zivotne sredine, ostale nejasno formulisane.

9 Beatrice Rechez, "L' accord de juillet 2004 f l' OMC: un manque d' ambition?" Revuedu Marche commun et de T Union europeenne, no. 484, janvier 2005.

300

MP 3, 2006 - Kriza Doha ciklusa multilateralnih trgovinskih pregovora(str. 294-305)

podstaklo vecu poljoprivrednu proizvodnju ZUR. Za uzvrat, razvijene ze­mlje su dobile pravo da zadrze svoje najvece tarife kod izvesnih osetljivihproizvoda.!" Mada su ZUR vrlo ofanzivne kada je u pitanju poljoprivrednisektor, u rnnogim od tih zemalja izrazava se skepticizam u pogledu koristikoje one mogu ocekivati od liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvo­dima. Istina, i izvestaji STO 0 svetskoj trgovini ne govore vise 0 dobiti nabazi trgovinskog otvaranja i 0 njihovoj automatskoj povezanosti. Ukoliko tr­govina deluje na obim, sadrzaj i stabilnost ekonomskog rasta, a njena libe­ralizacija je usmerava u torn pravcu, onda bi trgovinska politika morala bitideo koherentne celine koji ce pomoci ostvarivanje ciljeva rasta i razvoja.!'

Kakva je uistinu buducnost multilateralnih pregovora u Dohi poslenjihovog pokretanja s rnrtve tacke donosenjem okvimog sporazuma u Zene­vi 2004. godine? Evropska unija nastavlja sa zahtevima za liberalizaciju raz­mene. Jezik kojim ona govori prozet je, medutim, dvosmislenoscu. Prvo,trazi se liberalizacija uz zadrzavanje protekcionistickih iskusenja. Drugo,ona ima interes da nastavi sa liberalizacijom razmene na svetskom nivou ko­jom se jedino omogucuje ne sarno otvaranje trzista ZUR, nego isto tako i po­vecanje sveukupnog blagostanja. Ova dva cilja izgleda kao da su ujedinje­na, ali prvi je za EU vazniji od drugog. Takode "singapurske teme" govoreo istom. Istina, u okviru Doha ciklusa dolazi do "odvajanja" pravila od pri­stupa trzistu, uprkos tome sto je EU bila zagovomik istovremenog uzimanjau obzir tih elemenata u okviru ''jedinstvenog angazovanja", Kao sto smo vi­deli, okvimi sporazum od jula 2004. godine napusta tri od cetiri "singapur­ske teme". Time STO se vise priblizava organizaciji UN u kojoj politika tra­ganja za javnim medunarodnim dobrima ima prevagu. Da li je to i najboljeresenje? Da, ako navedeni ciklus Doha bude uistinu ciklus razvoja koji cevoditi racuna 0 specificnim interesima ZUR. Evropska unija odbacuje kon­cepciju STO sa dye brzine, kao ostatak GATT-a.12 Ne zaboravirno da dosa-

10 Ibid.

11 OMC, "Rapport sur le commerce mondial 2004 - Analyse du lien entre le cadregeneral des politique interieures et le commerce international", septembre 2004.

12 Evropska unija odbacuje koncepciju OMC sa dye brzine obrazlazuci to tezom da ihjedosadasnji oslobadajuci, to jest diferencirani tretman lisio mogucnosti da stvarno uce­stvuju u novim sporazumima 0 uslovima otvaranja svetskog trZista, odnosno nalaze­nja zajednickog resenja, ukljucujuci tu vaznu dimenziju olaksica u razmeni Jug-Jug.Detaljnije: Jacques Bourrinet, "La politique commerciale commune r Union eu­ropeenne et la mondialisation", Revue du Marche commun et de l' Union europeenne,no 484, janvier 2005.

301

MP 3, 2006 - Kriza Doha ciklusa multilateralnih trgovinskih pregovora(str. 294-305)

dasnji diferencirani tretman koji je bio dodeljen ZUR 13 nije bio dovoljan danadoknadi troskove nastale usled diskriminacije kojoj je bila izlozena njiho­va trgovina. Trgovinski preferencijali su sve manje imali uticaja na rast me­dunarodne trgovine. Dvadeset pet godina trajanja preferencijalnog sistemaodobrenog zemljama Afrike, Kariba i Pacifika nije bilo dovoljno da sprecipad njihovog trgovinskog ucesca na evropskom trzistu. 14 Ovo nikako neznaci da specifican polozaj ZUR, posebno najmanje razvijenim, ne trebauzeti u obzir. Naprotiv. Ali logika odsustva reciprocnosti treba da bude za­menjena logikom fleksibilnosti koja pociva na postovanju multilateralnihpropisa, ali pruza dovoljno elasticnosti za ostvarivanje ugovomih obaveza.To istovremeno znaci da ZUR treba zastititi od negativnih efekata prebrzogotvaranja koje donosi globalizacija. Ta elasticnost bi podrazumevala:

- integrisanje u svetsku ekonomiju putem postepenog otvaranja nji­hovih trzista, ZUR i najmanje razvijene zemlje ne bi imale obavezureduciranja carinskih barijera, osim sto treba da ih ucine transpa­rentnijim;

- etapno usvajanje strozih propisa;

- uvodenje reciprocne liberalizacije;

- uspostavljanje veze "trade" and "aid" (trgovina i pomoc) koja trebada dode do izrazaja u saradnji STO i institucija Breton-Vudsa u okvi­ru politike Evropske unije radi pregovaranja i realizacije ciljeva spo­razuma 0 evropskom partnerstvu;15

- pruzanje pomoci ne sarno za razvoj proizvodnih potencijala, vee ipomoci koja ce doprineti stvaranju kvalitetnijih institucija sposobnihza pregovaranje 0 multilateralnim propisima;

13 IV deo GATT-ovog dokumenta je osnov za poseban i diferenciran tretman PED i onih oslobada vecine obaveza u oblasti liberalizacije razmene. Diskreciona priroda u pri­meni diferenciranog tretmana predstavlja zaista problem za PED. Kako razvijene ze­mlje odobravaju prferencijalni pristup za izvozne proizvode PED, one imaju ''pravo ipunu slobodu" da za odobreni ustupak traze uzvratnu pogodnost. Kako inace objasni­ti izuzecebitnih proizvoda za PED (tekstil, poljoprivredni proizvodi) iz polja prime­ne GATT-a. Iako je iskljucenje izgledalo "prihvatljivo" ono je vodilo eroziji GATT-a.Takode diferencirani tretman PED umanjivao je mogucnost njihovog planiranja ipredvidanja posto je uvek mogao biti, bez prethodnog obavestenja, promenjen. Sve jezavisilo od dobre volje razvijenih.

14 Detaljnije: Jelena Stevovic-Buha, "Sistem pridruzivanja ACP zemalja ED u svetluglobalizacije", Ekonomske teme, 1-2/2004, Nis.

15 Ibid.

302

MP 3, 2006 - Kriza Doha ciklusa multi/ateralnih trgovinskih pregovora(str. 294-305)

- ustanovljavanje dopunskog sistema opstih carinskih preferencijalaGSP+ kako bi se podsticalo postovanje prakse koja je bila uskladenasa razvojem; 16

- izgradnja regionalnih modela inovatorske saradnje radi stvamogintegrisanja ZUR u multilateralni sistem, primer Konvencije iz Ko­tonu-a.l?

Ravnoteza u ustupcima koja bi iz ovoga proizasla svela bi trgovin­sku politiku EU ne sarno na sredstvo sopstvenog rasta i ocuvanja drustve­nog modela, vee bi ona postala kompatibilna sa odrzivim razvojem u ostat­ku sveta. Pronalazenje ravnoteze u ustupcima, omogucice ukljucivanje ra­znolikih nacionalnih interesa i mnogobrojnih strategija razvoja. Ostaje da sevidi da li ce sve biti i potvrdeno prilikom zakljuCivanja Doha ciklusa pred­videnog za kraj 2006. godine.

LITERATURA

1. Allard Patrick: L'Organisation mondiale du commerce: Eloge d' une so­upconnee, mime6, mai 2000.

2. Philippe Herzog: L'Europe aprcs r Europe - Les voies d' une metamorp­hose, DeBoeck Universite, Bruxelles, 2002.

3. Nicolas-Francoise: Les ZUR face i la mondialisation, RAMSES 2001,Paris, 2000.

4. Michel Rainelli: L'Organisation mondiale du commerce, Editions LaDecouverte, Paris, 2004.

5. Francois Nicolas: Ou en est le debat Nord-Sud, Le commerce mondial.Cahiers francais, no. 299, 2000.

6. Patrick Messerlin: Quels roles pour r STD, Le commerce mondial, Ladocumentation Francaise, no. 299, 2000.

7. Pascal Lamy: L' Europe en premiere ligne, Editions de Seuil, Paris, avril2002.

8. Passet Rene: L'illusion neo liberale, Fayard, 2000.

16 EU je usvoji1anacrt sporazuma GSP kao kljucnog instrumenta za pomoc PED. Komi­sija predlaze pojednostav1jivanje i prosirenje 1isteproizvoda pokrivenih GSP, uvode­nje dopunskog GSP+, i naglasava koriscenje sistema od strane manje razvijenih ze­malja u okviru grupacije PDA.

17 Opsirnije: Je1ena Stevovic-Buha, ''Novi model odnosa Evropske unije i ACP zema­lja", Anali Ekonomskogfakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, 12,2004.

303

MP 3, 2006 - Kriza Doha ciklusa multilateralnih trgovinskih pregovora(str. 294-305)

9. Cf. Francois Benaroya et Jean Pierre Cliing, "Crises du developpement etimpasse des negociation commerciales multilaterales", Revue Francaised'Economie, aoiit, 2001.

Prof. Jelena STEVOV/C

CRISIS OF THE DOHA CYCLE OF MULTILATERAL TRADENEGOTIATIONS AND EU - DEVELOPING COUNTRIES RELATIONS

SUMMARY

After the failure of the negotiations in Seattle in 1999 the European Unionpermanently supported the continuation of the cycle of multilateral trade negotia­tions and guarantees for functioning of the World Trade Organization (WTO). Thenew cycle of multilateral trade negotiations began in Doha in 2001. What is to begiven priority in the new cycle of negotiations was at the same time both thequestion and the answer for developed and developing countries whose positionsand opinions radically differed. Aware of the fact that there is no such thing as the"world economic administration" the European Union insists on expanding the fi­eld of the WTO regulation system emphasizing that the world regulation, reducedto the regulations of the "market approach" is not sufficient. Developing countries,though, did not support the idea of expanding the negotiations to the other field,especially not to the one concerning development that is not directly related to thetrade dimension.

These "structural vagueness" the "development programme" from Dohahas been built upon burst at the ministerial conference in Cancun in 2003. Theclash appeared in the fonn of a crisis of strengthening of the multilateral systembut also in the form of a crisis of confidence in WTO.

The EU request for expanding the WTO regulation system by introducingsocial clauses presents a hardly surviving attitude out of its "external" humanita­rian aspect and therefore, it is no wonder that developing countries see the increa­se of protectionism in EU in the same way. Or, where is the connection betweenthe norms for protection of the living environment and trade regulations concer­ning the market approach? The same is with the requests to negotiate the so-called"Singapore themes". That reminds a great deal of the Uruguayan scenario and hasbeen evaluated as too much committing for developing countries A search for theanswers to these questions complicated the negotiations in Cancun and enhancedthe crisis in WTO. It is true that EU moderated the approach to the "Singapore the­mes" so the investment and competition regulation in WTO has been removedfrom the agenda, while formulation of the exemptions in trade and norms for pro­tection of the living environment has remained unclear.

304

MP 3, 2006 - Kriza Doha ciklusa multilateralnih trgovinskih pregovora(str. 294-305)

The crisis of confidence in the WTO system has also been shown by deve­loping countries. They did not bring in the question of the suitability of their joi­ning the globalisation process of trade at all. But, not missing to point out the au­tomatism between liberalisation and development they stressed that the "marketapproach" required the ability for produce and was related to a "structurally diffe­rent treatment" within WTO.

The truth is that their different treatment has so far exerted lesser and les­ser influence on the rise of their international trade. Only the comprehension of thecauses of the failure in Cancun could renew the development cycle from Doha.Therefore, the frame agreement concluded by WTO in Geneva in 2004 was ofma­jor importance for eliminating the atmosphere of suspicion within WTO and alsofor the future of multilateralism that by its principles of non-discrimination andtransparency presents the most legitimate means ofcontrol ofglobalisation and tra­de between countries.

The European proposal within the Geneva agreement on the repeal of sub­ventions for exportation of agricultural products, abandonment of three out of four"Singapore themes" and the proposal that the application of separate and differenttreatment "shall be the subject of the regular evaluation 'country by country'"would make the ED trade policy compatible to surviving development in the restof the world. It remains to be seen if all that will also be confirmed at the conclu­sion of the Doha cycle envisaged for the end of 2006.

305