Miločerski Razvojni Forum

15, 16, 17. i 18. septembra 2014 godine

Pržno, Crna Gora.

»Kreativnost, inovacije, dizajn & banke

i tržište kapitala«.

Zijad Džafić, Ph.D., Professor

The Faculty of Economics,

Tuzla University, BiH

16 Septembar 2014.

1. 75% populacije u dobi između 20-64 godine starosti trebalo bi biti

zaposleno.

2. 3% BDP-a EU treba investirati u istraživanje i razvoj (1% javni

sektror, a 2% poslovni sektor).

3. Treba ispuniti klimatsko-energetske ciljeve „20/20/20“ (uključujući i

povećanje do 30% smanjenja emisije ukoliko okolnosti

dozvoljavaju).

4. Postotak osoba koje rano napuste školovanje trebao bi biti ispod

10%, a najmanje 40% mlađe generacije trebalo bi završiti tercijarni

stepen obrazovanja.

5. 20 miliona manje ljudi trebalo bi biti u opasnosti od siromaštva.

Strategija Evropa 2020 - pet glavnih ciljeva

Osnovni faktori

1. Institucije

2. Infrastruktura

3. Makroekonomska stabilnost

4. Zdravstvo i osnovno obrazovanje

Faktori za efikasnost

5. Visoko obrazovanje i obuka

6. Efikasnost tržišta roba

7. Efikasnost tržišta rada

8. Sofisticiranost finansijskog tržišta

9. Poznavanje i korišćenje tehnologija

10. Veličina tržišta

Faktori inovativnosti

11. Poslovna sofisticiranost

12. Inovativnost

Privreda zasnovana na

osnovnim faktorima

(BDP per capita < 2000 $)

Privreda zasnovana na

faktorima efikasnosti

(BDP per capita

3000 – 9000 $)

Privreda zasnovana na

faktorima inovativnosti

(BDP per capita >17000 $)

Tranzicija 1-2

(BDP per capita

2000 – 3000 $)

Tranzicija 2-3 (BDP per

capita 9000-17000 $)

Izvor: Izvod autora prema podacima The Global Competitiveness Report (2012),WEF.

Stubovi konkurentnosti privrede

Faza I. Prelaz iz faze I. u

fazu II. Faza II.

Prelaz iz faze II. u

fazu III. Faza III.

BDP p.c. USD

<2000

BDP p.c. USD

2000-3000

BDP p.c. USD

3000-9000

BDP p.c. USD

9000 -17000

BDP p.c.

USD >17000

Bangladeš Armenija Albanija Australija

Bolivija Azerbejdžan Hrvatska Austrija

... Egipat

Bosna i

Hercegovina Estonija Belgija

Etiopija ... Mađarska

Češka

Republika

... Bugarska ... ...

Indija Jamajka Crna Gora ... Njemačka

... ... Čile Litvanija ...

Nigerija Ukrajina ... ... ...

... Makedonija ... Slovenija

... ... ... Slovačka ...

Vijetnam Venecuela Srbija Urugvaj Švedska

Izvor: Izvod autora prema podacima WEF (2010.,11).

Primjeri zemalja u pojedinim fazama razvoja

Popula

cija

u

mil

ionim

a

BD

P p

.c.

PP

P

(EU

R)

Sto

pa

nez

asposl

enost

i u

%

Infl

acij

a (

Indek

s

potr

oša

čkih

cij

ena)

u %

Tek

ući

rač

un

pla

tnog b

ilan

sa

(%B

DP

)

Pri

liv F

DI

p.c

. u

mil

ionim

a E

UR

Van

jski

dug

(%

BD

P-a

)

Izvoz

roba

i usl

uga

(% B

DP

-a)

Uvoz

roba

i usl

uga

(%B

DP

-a)

Tranzicijske zemlje Zapadnog Balkana

Albanija 2,8 7900 14,0 2,0 -10,4 900 54,2 34,0 56,0

BiH 3,8 6600 28,0 2,1 -9,0 400 27,8 42,0 65,0

Crna Gora 0,6 10600 20,0 4,1 -15,0 500 39,4 40,0 66,0

Hrvatska 4,2 15000 15,7 3,4 -0,7 600 105,1 42,0 42,0

Makedonija 2,0 8800 31,0 3,3 -3,2 105 67,6 49,0 72,0

Srbija 7,1 8800 24,0 7,8 -11,0 200 86,0 36,0 51,0

Posttranzicijske zemlje

Estonija 1,3 18100 10,2 4,2 -2,0 1000 98,0 92,0 88,0

Češka Republika 10,5 20300 7,0 3,5 -1,5 6000 49,7

73,0 69,0

Litvanija 3,0 17800 13,2 3,2 -1,1 800 75,6 78,0 79,0

Slovenija 2,1 20300 8,9 2,8 2,4 112 114,6 72,0 71,0

Osnovni makroekonomski indikatori o analiziranim zemljama

Izvor: Izvod autora prema: WIIW Handbook of Statistics 2013. Wien: The Vienna Institute for International Economic Studies

Ocjena konkurentnosti privreda u zemaljama

regiona za period 2003-2013.

2003-

2004

(102)

2004-

2005

(104)

2005-

2006

(117)

2006-

2007

(125)

2007-

2008

(131)

2008-

2009

(134)

2009-

2010

(133)

2010-

2011

(139)

2011-

2012

(142)

2012-

2013

(144)

Albanija - - 100 98 109 108 96 88 78 87

BiH - 81 95 89 106 107 109 102 100 88

Crna Gora 77 89 80 87 - 65 62 49 60 74

Hrvatska 53 61 62 51 57 61 72 77 76 60

Makedonija 81 84 85 80 94 89 84 79 79 71

Srbija 77 89 80 87 - 85 93 96 95 95

Naučne institucije I&R organizacije Organizacije za

transfer

tehnologija

Organizacije

povezivanja

Univerziteti

/fakulteti

Centri za transfer

tehnologija

I&R jedinice

Naučnoistraživačk

i

instituti

Istraživačko

razvojni

instituti

Inovacioni centri Naučno-

tehnološki

parkovi

Naučnoistraživačk

i

centri

Istraživačko

razvojni

centri

Naučno-

tehnološki

inkubatori

Naučnoistraživačk

e

laboratorije

Istraživačko

razvojne

laboratorije

Izvor: Strategija razvoja nauke BiH 2010-2015.

Institucije u naučnoistraživačkoj djelatnosti

Zemlja Broj MSP i drugih

privrednih subjekata

Broj zaposlenih u MSP i drugim

subjektima

Br. zaposlenih

po 1 preduzeću

cco 1. Srbija 296.086 906.669 3

2. Hrvatska 182.010 1.128.673 6

3. Makedonija 53.882 214.471 4

4. Crna Gora 26.883 54.476 2

5. Slovenija 105.272 649.744 6

6. BiH 114.995 388.361 3

Stanje MSP i zaposlenosti u MSP u zemljama u okruženju

Republička agencija za razvoj malih i srednjih poduzeća i poduzetništva Republike Srbije, [2] Hrvatska gospodarska komora - Sektor za industriju, Izvještaj o malom gospodarstvu i obrtništvu, Ministarstvo rada i poduzetništva

Republike Hrvatske, Zagreb, 2007., str. 17 [3] Ministry of economy of The Republic of Montenegro, Vlada Crne Gore, Podgorica, 2007., str. 35 [5]

22.9.2014 9

Izvor: Izvod autora prema Index of Economic Freedom , Heritage Foundation 2008-2014.

Indeks ekonomskih sloboda za period 2008-2014.

2008

(157)

2009

(179)

2010

(179)

2011

(179)

2012

(184)

2013

(177)

2014

(178)

Rang Rang Rang Rang Rang Rang Rang

Albania 63 62 53 69 57 58 54

BiH 119 134 110 104 104 103 101

Montenegro - 94 68 76 72 70 68

Croatia 116 116 91 82 83 78 87

Macedonia 73 78 55 55 43 43 43

Serbia - 108 105 101 98 94 95

Ranking of Index of Economic Freedom of WBC for the period of

2007 - 2014

Dinamika stopa zaposlenosti i nezaposlenosti mladih

Business Start-Up Center Univerziteta u Tuzli

cilj promocija i razvijanje ideje poduzetništva kod studenata

dodiplomskog i postdiplomskog studija na Univerzitetu u Tuzli.

Centar studentima pruža edukaciju iz biznis planiranja kroz

treninge i konsultacije, te usluge biznis konsaltinga s ciljem da

podrže studente i diplomce da osmisle i razviju ideje zasnovane na

znanju i započnu vlastiti biznis.

Centar je osnovan u saradnji sa Republikom Austrijom, koja je

izdvojila značajnu sumu novčanih sredstava obezbjedjujući stručnu i

tehničku pomoć za osnivanje Centra, te pokretanje najboljih malih

preduzeća studenata Centra.

Na Univerzitetu u Tuzli uz podršku Business Start-up Centra

pokrenuli 15 malih preduzeća.

BIT Centar

Ima za cilj da omogući mladim perspektivnim

stučnjacima i poduzetnicima da uspostave i razviju svoj

posao iz oblasti IKT-a.

BIT Centar se sastoji od tri zgrade sa ukupno oko

1.700m2 u centru grada. Pored kancelarijskog prostora

sa savremenom opremom Centar pruža i stručne

usluge: poslovni konsalting, poslovne treninge, poslovno

povezivanje, transfer znanja i tehnologija.

BIT Centar sarađuje sa Univerzitetom u Tuzli, posebno

Elektrotehničkim fakultetom, na izgradnji i selekciji

najboljih kadrova iz informaciono komunikacionih

tehnologija.

BIT Centar TUZLA

20 kompanija u BITu

101 zaposlenik svaki dan dolazi na posao

Obrazovna struktura:

60,4% sa VSS diplomom, 27,72% studenti, 11,88% Mr. i Dr.

Trening Centar

5 godina rada – preko 4000 ljudi educirano

Od otvaranja do danas:

42 komanije su bile u BIT Centru

4 projekta razvoja ideje

1 ICT Laboratorija

23 kompanije je napustilo BIT center

150 je ukupan broj ljudi koji je radio u kompanijama koje su

napustile BIT (danas se taj broj znatno povećao u polovini tih

kompanija)

Uloga univerziteta u učenju i podsticanju

razvoja

Pored ekonomskih i društvenih efekata na nivou države,

zapošljivost studenata nakon završenog obrazovanja

osnovni je kriterij vrednovanja i akademskog programa.

Upravo kapacitet da studenti razmišljaju poduzetnički,

može značajno utjecati na njihovu buduću karijeru.

Najbolji primjeri za to su Univerzitet u Kembridžu i

njegov „Cambridge Technopole“, koji predstavlja

geografsku oblast zasnovanu na razvoju visokih

tehnologija i jedan je od najbrže rastućih regiona u

Velikoj Britaniji.

Poduzetništvo se izučava na svim nivoima

univerzitetskog obrazovanja, a najviše u okviru

postdiplomskih studija. Analiza135 evropskih fakulteta

pokazuje sljedeće rezultate:

Nivo studija Procenat

Dodiplomski studij 50%

50%

Postdiplomski studij 63% 63%

Doktorski studij 23% 23%

Izvor: European Commission, 2008, str. 136

Poduzetništvo i univerzitetsko obrazovanje

Važnost “Gazela”

22.9.2014 18

Struktura SMEs u ekonomiji

22.9.2014 19

Mapa 1: Broj „gazela“ prema zemljama

Izvor: Mitusch, Schimke, 2011, str. 22

Triple Helix partnerstvo

Može podržato zemlje u jačanju inovacija

olakšavanjem saradnje između akademske

i poslovne zajednice, te lokalne vlade.

Studija OECD-a u poljoprivredno

prehrambenom sektoru BiH, (OECD,

2013

HVALA NA PAŽNJI