in explanation of the phenomenon mentioned above: Theauthor supposed that il is possible to prove the hypothesisthat succds-sfulness(less) in development of communism, asparticular premodern pattern of social integration, dependsbrimarily upon (im)possibility of its "attachment" onbrevious, historically and structurally different responses to^the

modernization challenges in societies observed, above allof the ways of society and state constitution in them. In thesecond pirt of the aiticle the validity of the hypothesis isexamined on the example of Yugoslavia.

Filozofiia idruStvo 1111990. str. 257-274

SVETOZAR STOJANOVICCentar za filozofiju idruStvenu teorijuBEOGRAD

Orginelni naudni radUDK 323. I (=861)Primljeno: avgusta 1990.

JUGOSLOVENSKA KRIZA I SRPSKO NACIO-NALNO PITANJE

Probleme Jugoslavije, ukljudujuii i nada etnidkasukobljavanja ne moZemo dovoljno razumeti dok ih ne stavi-mo u kontekst medjunarodnih zbivanja. Tu pre svega mislimna raspad komunizma u Ewopi. Na dnevni red je stavljeno,ne samo pitanje dru5wenog sistema, nego i drZavne organiza-cije, kako kod nas, tako i u SSSR i u celoj Istodnoj Ewopi.

Komunizam je decenijama potiskivao Zivotre probleme,pa i one etnidke prirode, i spredavao stvaranje sistema koji bibio prilagodjen razvijenom svetu, posebno njegovom brzomkretanj u ka informatidkom dru Swenom uredj enj u.

Jugoslavija je pripadala toj sistemskoj familiji, iako jeimala i vaZne specifidnosti. U nas je izvrSena znad.ajnadecen-tralizacija i izvesna liberalizacija mnogo ranrje nego u IstodnojEwopi i SSSR. Jugoslavija je, takodje, rawijalatrZi5te dobarai usluga, a i nelto eksperimentisala sa udeiiem zaposlenih uqpryvljanju na radnom mestu. U tom smislu je nai komunis-tidki etatizam bio drugadiji od ostalih.. Sovjetskim intelektualcima, koji po pravilu postavljaju

pltanje Sta Jugosloveni mogu da ponude od svojih iskustava,uvek odgovoram: SSSR je jako zakasnio pa sada, kada su se,naZalost, svi problemi nagomilali, mora i da se istinski feder-alzuje. Federalizam je u dobroj meri nale pozitivno iskustvo.A negativno iskustvo dini samoparalizanale savezne drZave.Naime, faktidko pravo veta federalnih jedinica nije svedeno na

256 257

razuman broj pitanje od sultinske vaZnosti, vei je proii:enodo besmista.-Jrgosianij a predstavlja jedinswen sludaj driavekoia ie ustavom sebe Paralisala.---' " Moguinost da se haotidno.raspadne SSSR stavljam ured izuzedih opasnosti po ditavo dovedanswor -{qda neodgo-vorni liudi tek iako podrZavaju separatizam u SSSR, oni zabo-ravliai"u da niie red o razbijanju bilo kakve drZave, negonuti.i*r supdrsile. Zamislimo 5ta bi se u eventualnom haosu, SSSp dog6dito ako bi se neka nacionalistidka, Sovinistidka,teroristidki ili naprosto ludadka grupa domogla nuklearnogoruzia i podela da ucenjuje svoju vladu i ceo svet. Bilo bi toto"tinjt po samoj ivicialokalips.e. Pp$ red.velidinl Pr.gd-stavlj aj u Or Lav e i Istodnoj Evropi,- uklj uduj uii i Ju goslavij u.fmied sukobi ili eventuaini raspad neke od tih drZava,mgglibi du do.\ordu do velikih potresa, do gradjanskih ili lokalnihratov4 ali ne bi ugroZavali ljudski rod.

IJkazuj uii -na

opasnost h aotid ne dekompozicij e S S S Rne Zelim da iugeri5em da toj zemlj! nije neophodna istinskadecentralizaciji, 5to znadi piavo federalno uredjenje. Ali, et-nidki proble-"i, u SSSR iliJugoslaviji na primer, nisu u.vezisamoia ovakvom ili onakvom primenom nadela centralizmaitif.a"iutirma. pored doslednog federalizma, neophodno je iswaranje sfere "gradjanskog" (ilj "civilnogl) dru5tva' A toniie moguie beziEdinsrvenog trZi5ta na celom drZavnom pros-i.ri", to"it bi sworitoprotivta}u etnidkom principu.' Uostal.om,iedinsw;no trziste ne moZe biti uspostavljeno bezintegracile uLwopsko i svetsko trZiste. No, za to savezna drZava moraimati minimum efikasnih institucija i ovla5ienja

Pitanje organizacije i funkcionis.?nJ? sav.eme drZave nt1e.,u-o poiiti8ko fitanje. Onoima i strudni karakter, po5to je red;-"ddil cilja i sredstaua. Svi u Jugoslaviji ttT9.9 d.u nam jepotrebna mdderna trZi5na privreda, ali to znadi jedno' a. ne'oiam

trasta. Ako je to cilj, onda motamo pristati i"? *k-ino sAstvo uoUtlto neoptrodne moci saveme vlade i drugthsavemih institucija

Mi smo u iugoslaviji, prvi medju komunistidkim zeml-iama. odpodeli sa dlskusijom o tome fako organizovati tril5nu

i"i*LO" u decentralizovlnoj federaciji. Na Zalost, u tim rasp-

258

ravama najglasniji i najpretenciozniji su knjiZevnici i drugihumanistidki intelektualci. Oni jesu kompetentni, na primer,za jezik, Skolsrvo, obrazovanje, nacionalni mentalitet, onimogu mnogo da kaZu o nacionalnim i jugoslovenskim ciljevi-ma. No, oni nisu kompetentni da strudno raspravljaju o funk-cionisanju ekonomije u federaciji. Dok se u nekim nacionalnimsredinama knjiZevnici i uop5te humanistidki intelektualci pre-budno zalalt za svoje vidjenje dak i ekonomske organizacijedrlave, dotle se u tim istim sredinama premalo duju ekono-misti i pravnici. A red je o odnosu cilja i sredstava. Stnrdnjaci,a ne laici, treba na osnovu svetskih iskustava i naudnih saznan-ja da nam kaZu koji je minimum saveznih ovla5ienja apso-lumo neophodan da bi se razvijala modema trZiSna priweda.

{ < t *

Nacionalno pitanje jeste jedan od "faktora dugog tra-janja", koji su postepeno podrivali i najzad razorili komunis-tidku revolucionarnu ideal-logiju.Ideal-logija je, po meni, ide-ologija u fazi ideala. U svakoj ideologiji, pa i komunistidkoj,figudmju ideali kojima se vladajuii krugovi sluZe da bi opravda-li ono Sto dine. Mediu idealima, koje su generacije komunistausvajale, nalazio se i ideal internicionilizma. bne su Sirileverovanje da je taj ideal manje-viSe oswaren vei samim dola-skom komunista na vlast.

U ruSevinama komunistidke ideal-logije sada ponovodolazi do inalajajugoslovenska pretencioznost, dabome, saobrnutim predznakom. Ranije se twdilo da Zivimo u drZavi sau suitini reSenim nacionalnim pitanjem, a sada se tvrdi dasmo opety'edrnsfven sludaj, samo ne vi5e u procvatu, nego u"raspadanju" izantanom etnidkim sukobima, ito opet nije tad-no.

Nacionalizmi, Sovinizmi i separatizmi nisu niSta manjemanihej ski od stalj iniz ma. Za staljinizam je karakteristidno tosto ceo svet deli na "nas" i "klasnog neprijatelja" i Sto polaziod logike "ko nije s nama - on je protiv nas". Slidne logike sepndrZavaju i nacionalisti, da o dovinistima i separatistima i negovorimo.

259

razuman broj pitanje od sultinske vaZnosti, vei je proii:enodo besmista.-Jrgosianij a predstavlja jedinswen sludaj driavekoia ie ustavom sebe Paralisala.---' " Moguinost da se haotidno.raspadne SSSR stavljam ured izuzedih opasnosti po ditavo dovedanswor -{qda neodgo-vorni liudi tek iako podrZavaju separatizam u SSSR, oni zabo-ravliai"u da niie red o razbijanju bilo kakve drZave, negonuti.i*r supdrsile. Zamislimo 5ta bi se u eventualnom haosu, SSSp dog6dito ako bi se neka nacionalistidka, Sovinistidka,teroristidki ili naprosto ludadka grupa domogla nuklearnogoruzia i podela da ucenjuje svoju vladu i ceo svet. Bilo bi toto"tinjt po samoj ivicialokalips.e. Pp$ red.velidinl Pr.gd-stavlj aj u Or Lav e i Istodnoj Evropi,- uklj uduj uii i Ju goslavij u.fmied sukobi ili eventuaini raspad neke od tih drZava,mgglibi du do.\ordu do velikih potresa, do gradjanskih ili lokalnihratov4 ali ne bi ugroZavali ljudski rod.

IJkazuj uii -na

opasnost h aotid ne dekompozicij e S S S Rne Zelim da iugeri5em da toj zemlj! nije neophodna istinskadecentralizaciji, 5to znadi piavo federalno uredjenje. Ali, et-nidki proble-"i, u SSSR iliJugoslaviji na primer, nisu u.vezisamoia ovakvom ili onakvom primenom nadela centralizmaitif.a"iutirma. pored doslednog federalizma, neophodno je iswaranje sfere "gradjanskog" (ilj "civilnogl) dru5tva' A toniie moguie beziEdinsrvenog trZi5ta na celom drZavnom pros-i.ri", to"it bi sworitoprotivta}u etnidkom principu.' Uostal.om,iedinsw;no trziste ne moZe biti uspostavljeno bezintegracile uLwopsko i svetsko trZiste. No, za to savezna drZava moraimati minimum efikasnih institucija i ovla5ienja

Pitanje organizacije i funkcionis.?nJ? sav.eme drZave nt1e.,u-o poiiti8ko fitanje. Onoima i strudni karakter, po5to je red;-"ddil cilja i sredstaua. Svi u Jugoslaviji ttT9.9 d.u nam jepotrebna mdderna trZi5na privreda, ali to znadi jedno' a. ne'oiam

trasta. Ako je to cilj, onda motamo pristati i"? *k-ino sAstvo uoUtlto neoptrodne moci saveme vlade i drugthsavemih institucija

Mi smo u iugoslaviji, prvi medju komunistidkim zeml-iama. odpodeli sa dlskusijom o tome fako organizovati tril5nu

i"i*LO" u decentralizovlnoj federaciji. Na Zalost, u tim rasp-

258

ravama najglasniji i najpretenciozniji su knjiZevnici i drugihumanistidki intelektualci. Oni jesu kompetentni, na primer,za jezik, Skolsrvo, obrazovanje, nacionalni mentalitet, onimogu mnogo da kaZu o nacionalnim i jugoslovenskim ciljevi-ma. No, oni nisu kompetentni da strudno raspravljaju o funk-cionisanju ekonomije u federaciji. Dok se u nekim nacionalnimsredinama knjiZevnici i uop5te humanistidki intelektualci pre-budno zalalt za svoje vidjenje dak i ekonomske organizacijedrlave, dotle se u tim istim sredinama premalo duju ekono-misti i pravnici. A red je o odnosu cilja i sredstava. Stnrdnjaci,a ne laici, treba na osnovu svetskih iskustava i naudnih saznan-ja da nam kaZu koji je minimum saveznih ovla5ienja apso-lumo neophodan da bi se razvijala modema trZiSna priweda.

{ < t *

Nacionalno pitanje jeste jedan od "faktora dugog tra-janja", koji su postepeno podrivali i najzad razorili komunis-tidku revolucionarnu ideal-logiju.Ideal-logija je, po meni, ide-ologija u fazi ideala. U svakoj ideologiji, pa i komunistidkoj,figudmju ideali kojima se vladajuii krugovi sluZe da bi opravda-li ono Sto dine. Mediu idealima, koje su generacije komunistausvajale, nalazio se i ideal internicionilizma. bne su Sirileverovanje da je taj ideal manje-viSe oswaren vei samim dola-skom komunista na vlast.

U ruSevinama komunistidke ideal-logije sada ponovodolazi do inalajajugoslovenska pretencioznost, dabome, saobrnutim predznakom. Ranije se twdilo da Zivimo u drZavi sau suitini reSenim nacionalnim pitanjem, a sada se tvrdi dasmo opety'edrnsfven sludaj, samo ne vi5e u procvatu, nego u"raspadanju" izantanom etnidkim sukobima, ito opet nije tad-no.

Nacionalizmi, Sovinizmi i separatizmi nisu niSta manjemanihej ski od stalj iniz ma. Za staljinizam je karakteristidno tosto ceo svet deli na "nas" i "klasnog neprijatelja" i Sto polaziod logike "ko nije s nama - on je protiv nas". Slidne logike sepndrZavaju i nacionalisti, da o dovinistima i separatistima i negovorimo.

259

Svakako, treba praviti razliku izmedju nacionalne i rwcionalistiike orijentacije. Nacionalisti za svoj narod traZe bilovi5e ili manje prava od drugih naroda. Ja bih bio srpski na-cionalist kad bih za svoj narod traZio privilegije, ali i antis-rpski nacionalist (bez obzka Sto sam Srbin) kad bih smatraoda on u bilo kom pogledu treba da bude diskriminisan.

Zanimljivo je da inicijatori i vodje naiih novih partijadesto dolaze iz redova biv5ih komunista, ali komunista vegmarazliditog, pa i oprednog mentaliteta. Neki su istinski demok-rati, a drugi kao pravi manihejci nalaze utodi5te u nacionalis-tidkim, Sovinistidkim i separatistidkim partUama.

Nacionalnom pitanju mole se priii na dva nadina: de-mokratski, politidki, gde je nacija jedna od ravnopravnihkomponenti demosa, stanovnistva, gradjana na jednoj terito-riji; ili nacionalistidki, predpolitidki, gde se demos svodi naemos i njemu podredjuje, pa se ljudi od istog jezidko-kulturno-konfesionalnog oseianja poku5ava na Stetu drugih sworiti iudwstiti homonizovana grupa. Neke grupe, dodu5e, koketi-raju s nazivom "demos", ali bi im viSe pristajao naziv "etnos".-

Nacionalisti su skloni da previde da su i nacije isbi-yliske worevine ili, kako bi teoretidari kazali, konstrukti. Na-cionalizamkao ideologija uobraZava da je nacijaprirdna gru-pa. :-

Sada kada je stvorena moguinost ujedinjenja ZapadneiIstodne Nemadke, Haberrnas savetuje svojim sunarodnicimada identitet i ponos traZe pre svega u sebi kao politiikim (dem-os) i ekonomskim gradjanima (edinsweno trZi3te, tehnoloSkai naudna dostignuia, informatidko drulwo), a ne prvenstvenou zajednici jezika, kulture, a jo5 manje "sudbine".-

Kod nas se, medjutim, najde$ie nekritidki operi5enadelom samoodredjenj a. S amoodredjenj a koga? Gradj ana,odnosno svih stanovnika na jednoj teritoriji, ili samo etnosa?Princip samoodredjenja etnosa ne moZe sam sebi da postavigranice, pa kad-tad nailazi na olpor samoodredjenja drugogetnosa, kako u susedstvu, tako i na istd teritoriji.

U vreme Titove harizrnatije situacija je bila biuro drugadi-ja od one koja je nastala posle njegove smni. Nai posleratni'drZavni

razvoj mnogi dele na onaj pre dono5enja novog Ustava

1974. godine i onaj posle njega. Za mene vododelnicu dinismrt harizmarha 1980. godine. Istina, vei izmedju 1g74. i1980. godine bila je izwSena ogromna usravna deientraliza-cija s melavinom federalizma i konfederalizma, ali je ona bilaformalnog karaktera. Postojao je harizmatski arbiiar koji jep_ovremeno intervenisag kao spoljni "nepokretni pokreiad".On jemedjusobno nesloZnim republidkim i pokrajinikim vlas_tima diktirao "konsenzus". Zahvaliuiuii torire stiiao se utisakda takav sistem mole da funkcioni5e-. u stvari, nije funkcioni-sao sistem, nego_autokrata. ono-ito je bila ustavria dekoracijai inscencija za Titovu.samovolju, medjutim, posle njegovesmrti postaj e drzavni- s i s tem, koj i biva slmoparali zov in"zbo ghiperfrofiranog nadela konsenzusa i prava veta. Dobar deopolitokratije nastojao je da po svaku cenu saduva harizmatskuvladavinu tako Sto bi je sa Tita preneo na kolektivno rukovod-swo. U tim uzaludnim nastojanjima potrosili su JugoslavijijoS-deset godT?_. Prqvo j9 "dud6" da nismo u porpino bez-izglednom poloZaju kad je yei- pre toga prorraienb jo5 naj_panje {..X1 goalla ..u nastoj anjri da sJ hirizmarhij a "" noviinkursom" 1972 - 1980..spase odluba wemena i proirena.

. Pok su.se jedni funkcioneri zanosili poiitikom "odu_vanja Titovog imena i.dglu ",{ugi su shvatili da je on neopozi_:o Trtav,.pa.su podeli da grade upori5te svoje moii u etnosu.I o Je' rea.listidki govoreii, valan oslonac, ali veliki probleminastaju onda kada se etnos, narodito u viieetnidkoj irjednici,potpuno instrumentalizuje u politidke swhe. Ko u na5im us_lovima Lek davodi racionalnu i naprednu politiku, *o**ui'-uvaZavati i etnos i demos, odnoino spr6tno kombinovati tadva principa.

{ € { < *

:_ Na jugoslovenskoj politidkoj sceni moZda je najveietznenadjenje bilo owaranje srpskog nacionalnog pitania oborutttovskoj si tuacij i. Mnogi j u gbsloven ski poli tidlil uobraZivalisu cla su ustavna reienjl iz 1974. godin-e trajna, dak i kad jered o unutra5njim odnoiima u Srbij;.

U harizmatskoj vladavini- male, pa dak i potpuno

261264

Svakako, treba praviti razliku izmedju nacionalne i rwcionalistiike orijentacije. Nacionalisti za svoj narod traZe bilovi5e ili manje prava od drugih naroda. Ja bih bio srpski na-cionalist kad bih za svoj narod traZio privilegije, ali i antis-rpski nacionalist (bez obzka Sto sam Srbin) kad bih smatraoda on u bilo kom pogledu treba da bude diskriminisan.

Zanimljivo je da inicijatori i vodje naiih novih partijadesto dolaze iz redova biv5ih komunista, ali komunista vegmarazliditog, pa i oprednog mentaliteta. Neki su istinski demok-rati, a drugi kao pravi manihejci nalaze utodi5te u nacionalis-tidkim, Sovinistidkim i separatistidkim partUama.

Nacionalnom pitanju mole se priii na dva nadina: de-mokratski, politidki, gde je nacija jedna od ravnopravnihkomponenti demosa, stanovnistva, gradjana na jednoj terito-riji; ili nacionalistidki, predpolitidki, gde se demos svodi naemos i njemu podredjuje, pa se ljudi od istog jezidko-kulturno-konfesionalnog oseianja poku5ava na Stetu drugih sworiti iudwstiti homonizovana grupa. Neke grupe, dodu5e, koketi-raju s nazivom "demos", ali bi im viSe pristajao naziv "etnos".-

Nacionalisti su skloni da previde da su i nacije isbi-yliske worevine ili, kako bi teoretidari kazali, konstrukti. Na-cionalizamkao ideologija uobraZava da je nacijaprirdna gru-pa. :-

Sada kada je stvorena moguinost ujedinjenja ZapadneiIstodne Nemadke, Haberrnas savetuje svojim sunarodnicimada identitet i ponos traZe pre svega u sebi kao politiikim (dem-os) i ekonomskim gradjanima (edinsweno trZi3te, tehnoloSkai naudna dostignuia, informatidko drulwo), a ne prvenstvenou zajednici jezika, kulture, a jo5 manje "sudbine".-

Kod nas se, medjutim, najde$ie nekritidki operi5enadelom samoodredjenj a. S amoodredjenj a koga? Gradj ana,odnosno svih stanovnika na jednoj teritoriji, ili samo etnosa?Princip samoodredjenja etnosa ne moZe sam sebi da postavigranice, pa kad-tad nailazi na olpor samoodredjenja drugogetnosa, kako u susedstvu, tako i na istd teritoriji.

U vreme Titove harizrnatije situacija je bila biuro drugadi-ja od one koja je nastala posle njegove smni. Nai posleratni'drZavni

razvoj mnogi dele na onaj pre dono5enja novog Ustava

1974. godine i onaj posle njega. Za mene vododelnicu dinismrt harizmarha 1980. godine. Istina, vei izmedju 1g74. i1980. godine bila je izwSena ogromna usravna deientraliza-cija s melavinom federalizma i konfederalizma, ali je ona bilaformalnog karaktera. Postojao je harizmatski arbiiar koji jep_ovremeno intervenisag kao spoljni "nepokretni pokreiad".On jemedjusobno nesloZnim republidkim i pokrajinikim vlas_tima diktirao "konsenzus". Zahvaliuiuii torire stiiao se utisakda takav sistem mole da funkcioni5e-. u stvari, nije funkcioni-sao sistem, nego_autokrata. ono-ito je bila ustavria dekoracijai inscencija za Titovu.samovolju, medjutim, posle njegovesmrti postaj e drzavni- s i s tem, koj i biva slmoparali zov in"zbo ghiperfrofiranog nadela konsenzusa i prava veta. Dobar deopolitokratije nastojao je da po svaku cenu saduva harizmatskuvladavinu tako Sto bi je sa Tita preneo na kolektivno rukovod-swo. U tim uzaludnim nastojanjima potrosili su JugoslavijijoS-deset godT?_. Prqvo j9 "dud6" da nismo u porpino bez-izglednom poloZaju kad je yei- pre toga prorraienb jo5 naj_panje {..X1 goalla ..u nastoj anjri da sJ hirizmarhij a "" noviinkursom" 1972 - 1980..spase odluba wemena i proirena.

. Pok su.se jedni funkcioneri zanosili poiitikom "odu_vanja Titovog imena i.dglu ",{ugi su shvatili da je on neopozi_:o Trtav,.pa.su podeli da grade upori5te svoje moii u etnosu.I o Je' rea.listidki govoreii, valan oslonac, ali veliki probleminastaju onda kada se etnos, narodito u viieetnidkoj irjednici,potpuno instrumentalizuje u politidke swhe. Ko u na5im us_lovima Lek davodi racionalnu i naprednu politiku, *o**ui'-uvaZavati i etnos i demos, odnoino spr6tno kombinovati tadva principa.

{ € { < *

:_ Na jugoslovenskoj politidkoj sceni moZda je najveietznenadjenje bilo owaranje srpskog nacionalnog pitania oborutttovskoj si tuacij i. Mnogi j u gbsloven ski poli tidlil uobraZivalisu cla su ustavna reienjl iz 1974. godin-e trajna, dak i kad jered o unutra5njim odnoiima u Srbij;.

U harizmatskoj vladavini- male, pa dak i potpuno

261264

vestadke velidine mogu igrati nesrazmernu ulogg-zgto Sto,taou lutkarskom pozoriitu,lza sceng vladar povladi konce. Kadharizmarh umie, ru5e se kulise, jedno weme se niSta ne vidi;tptusint, a ondu polako podinjd da se nazire sawiry drugadi-iakbnfieuraciia m6ii. Pred nama se pojavljuju akteri u svojim"oravim.r'prirddnim" veiidinama-r -

Umesto da su, i u vlastitom interesu, odmah pristali nakorekciju ustavnog poloZajq Srbijg, mnogi politidari su dugopruZali otpor tome, Sto je izazvalo sffahovltu otanzlvu, neiu-o nov6 pottidke ekife, nego i m.?s? u Srbiji..Zamislimo,iecimo, da iu vlastodr5^ci u Vojvodini postupili.drugadije,lukavije, da demonstrantima koji su do5li u Novi Sad zbogtito*i3t na Kosovu nisu ukinuli itruju i vodu, vei da su ihuratsrciootekali, pred njima odrzali samolritidke govore, daliznadajna obeianja i sl. - da li bi ia gruPa tako brzo pala svlastii Ovako se njihova arogancija, stedena pod harizmar-hom. pretvorila u slupavu samodestrukciju. Slidne alternativnesceniiiie mogao 6itr ha napravim i za predja5nje rukovodswou Cmoj Gori, Pa i ono na Kosovu-

U ovom kontekstu hteo bih da dam skicu za Titov por-tret. Red je prvo o mladom do1ek3, porekom iz Austrougar-sie, etniiifi pola Slovencu, pola Hrvatu. Ethosi kojima pri-puAu nott d"l"jo da se oslob6de ardjinskog drZavnoggkvira i^ala

sWore samostalne nacionalne drZave, Sto je narodito biloinaienokod tkvata. To je osnovni politidki arhgtip kojlje uiiUi pon"o Josip Broz. U vaZne formativne g4le svakakoipuOi i njegovo podoficirovaqj? l a9strgu.garskoj.vojsci, nafiiol ttr*iTe ratouao i protiv Srbije, buduie pobednice. Novsl6i"u toi H8nosti predstavlj ao je 6olj Sev lzam i in tern acion al--i;^1;.

ripid no ra iie ga bild j e ins tnlqgntali zg- y anj e. n ac ion al-r"g pit.it:. radi oiw-arenja komunistidkih ciljeva i drZavnih

' interesa SSSR pod Staliinom.Cetvrti sioj preditavlja Tito-Jugosloven na Eelu nove

Jugos lav i je . , . wKffi ie siarlo kod niega, medjutim, sve vi5e dolazi doina1a-ia iesesiia na emidki arhetip ii mladosti (istinski princip demo-"ru n:?.u, kao komunistidkorn samodrlcu, nikada nije mogao

262

da odgovara). Tito je, dodule, verovao da nadelo emosa moZepo volji da instrumentalizuje, ali i da ga lidno drZi pod punomkontrolom.

Ni5tr u Titovoj nacionalnd politici, podev od sredineSezdesetih godina, ne moZe da se shvati, ako se ne uzme uobzir njegov obradun sa dve grupc vodeiih sryskih komuni-sta. Prvi sukob bio je sa Rankoviievom grupacijom (1966.godine). Sa godinama Tito je postajao sve sumnjidaviji, 5to jeiinade bila njegovakarakteristika pa je u bnizi ze svoju dofivot-nu lidnu vladavinu, bio sklon da preduzima radikalne "preven-tivne" mere. Samo nekoliko godina posle obraduna s Rank-oviiem, Tito je (1972.) imao teSkoie da eliminiSe joS jednusrpsku ekipu, ovog puta sastavljenu od liberalnih komunista.Prethodna je u njegovim odima bila velika prepreka zanaffr-eravane ustavne promene, koje ie kulminirati Ustavom iz1974. godine, a drugu je uklonio zato Sto je htela liberalniju imoderniju Srbiju sa trZi5nom priwedom, u kdoj bi pokrajineuZivale dosta veliku autonomiju, ali ne bi mogle - slaivajuii seiza te terminologije - postati faktidki nezavisne republike.

* { < { r

Bojim se da smo u raspravamairanlaZenjima oko fed-er alizma ili konfede r alizma zap ali u i onok ak. Kako iz nje gaizaldi?

Polazim od toga da je Jugoslavija uSla u drugi periodeksperimentisanja s vlastitom drZavnom organizacijom za kojubi, po mom mi5ljenju i bar za izvesno vreme, valjalo raZitisasvim pragmatidna re5enja.

Odavno sugeriSem da se potpuno koncentri5emo samona jedno pitanje: koja minimalna ovlaiienja mora imati savez-na vlada i druge savezne institucije da bi bila moguia jedin-stvena trZi5na priweda (sa slobodnim kretanjem radne snage,kapitala, dobara i usluga) na celoj teritoriji Jugoslavije i njenoukljudenje u medjunarodno rZiSte? Saveznavlada je predlofilatakav minimum u obliku ustavnih amandmana.

Sta, medjutim, udiniti kada Slovenija ne Zeli da i tajminimum ovlaiienja "prenese" na saveznc ustanoye?

263

vestadke velidine mogu igrati nesrazmernu ulogg-zgto Sto,taou lutkarskom pozoriitu,lza sceng vladar povladi konce. Kadharizmarh umie, ru5e se kulise, jedno weme se niSta ne vidi;tptusint, a ondu polako podinjd da se nazire sawiry drugadi-iakbnfieuraciia m6ii. Pred nama se pojavljuju akteri u svojim"oravim.r'prirddnim" veiidinama-r -

Umesto da su, i u vlastitom interesu, odmah pristali nakorekciju ustavnog poloZajq Srbijg, mnogi politidari su dugopruZali otpor tome, Sto je izazvalo sffahovltu otanzlvu, neiu-o nov6 pottidke ekife, nego i m.?s? u Srbiji..Zamislimo,iecimo, da iu vlastodr5^ci u Vojvodini postupili.drugadije,lukavije, da demonstrantima koji su do5li u Novi Sad zbogtito*i3t na Kosovu nisu ukinuli itruju i vodu, vei da su ihuratsrciootekali, pred njima odrzali samolritidke govore, daliznadajna obeianja i sl. - da li bi ia gruPa tako brzo pala svlastii Ovako se njihova arogancija, stedena pod harizmar-hom. pretvorila u slupavu samodestrukciju. Slidne alternativnesceniiiie mogao 6itr ha napravim i za predja5nje rukovodswou Cmoj Gori, Pa i ono na Kosovu-

U ovom kontekstu hteo bih da dam skicu za Titov por-tret. Red je prvo o mladom do1ek3, porekom iz Austrougar-sie, etniiifi pola Slovencu, pola Hrvatu. Ethosi kojima pri-puAu nott d"l"jo da se oslob6de ardjinskog drZavnoggkvira i^ala

sWore samostalne nacionalne drZave, Sto je narodito biloinaienokod tkvata. To je osnovni politidki arhgtip kojlje uiiUi pon"o Josip Broz. U vaZne formativne g4le svakakoipuOi i njegovo podoficirovaqj? l a9strgu.garskoj.vojsci, nafiiol ttr*iTe ratouao i protiv Srbije, buduie pobednice. Novsl6i"u toi H8nosti predstavlj ao je 6olj Sev lzam i in tern acion al--i;^1;.

ripid no ra iie ga bild j e ins tnlqgntali zg- y anj e. n ac ion al-r"g pit.it:. radi oiw-arenja komunistidkih ciljeva i drZavnih

' interesa SSSR pod Staliinom.Cetvrti sioj preditavlja Tito-Jugosloven na Eelu nove

Jugos lav i je . , . wKffi ie siarlo kod niega, medjutim, sve vi5e dolazi doina1a-ia iesesiia na emidki arhetip ii mladosti (istinski princip demo-"ru n:?.u, kao komunistidkorn samodrlcu, nikada nije mogao

262

da odgovara). Tito je, dodule, verovao da nadelo emosa moZepo volji da instrumentalizuje, ali i da ga lidno drZi pod punomkontrolom.

Ni5tr u Titovoj nacionalnd politici, podev od sredineSezdesetih godina, ne moZe da se shvati, ako se ne uzme uobzir njegov obradun sa dve grupc vodeiih sryskih komuni-sta. Prvi sukob bio je sa Rankoviievom grupacijom (1966.godine). Sa godinama Tito je postajao sve sumnjidaviji, 5to jeiinade bila njegovakarakteristika pa je u bnizi ze svoju dofivot-nu lidnu vladavinu, bio sklon da preduzima radikalne "preven-tivne" mere. Samo nekoliko godina posle obraduna s Rank-oviiem, Tito je (1972.) imao teSkoie da eliminiSe joS jednusrpsku ekipu, ovog puta sastavljenu od liberalnih komunista.Prethodna je u njegovim odima bila velika prepreka zanaffr-eravane ustavne promene, koje ie kulminirati Ustavom iz1974. godine, a drugu je uklonio zato Sto je htela liberalniju imoderniju Srbiju sa trZi5nom priwedom, u kdoj bi pokrajineuZivale dosta veliku autonomiju, ali ne bi mogle - slaivajuii seiza te terminologije - postati faktidki nezavisne republike.

* { < { r

Bojim se da smo u raspravamairanlaZenjima oko fed-er alizma ili konfede r alizma zap ali u i onok ak. Kako iz nje gaizaldi?

Polazim od toga da je Jugoslavija uSla u drugi periodeksperimentisanja s vlastitom drZavnom organizacijom za kojubi, po mom mi5ljenju i bar za izvesno vreme, valjalo raZitisasvim pragmatidna re5enja.

Odavno sugeriSem da se potpuno koncentri5emo samona jedno pitanje: koja minimalna ovlaiienja mora imati savez-na vlada i druge savezne institucije da bi bila moguia jedin-stvena trZi5na priweda (sa slobodnim kretanjem radne snage,kapitala, dobara i usluga) na celoj teritoriji Jugoslavije i njenoukljudenje u medjunarodno rZiSte? Saveznavlada je predlofilatakav minimum u obliku ustavnih amandmana.

Sta, medjutim, udiniti kada Slovenija ne Zeli da i tajminimum ovlaiienja "prenese" na saveznc ustanoye?

263

Ponovidu jednu svoju ideju. Neka ostalih sedam federalnihiedinica diju ta ovlalienja i time stvore preduslove za jedin-iwenije trZi5te. Slovenija bi za sada svojom-voljom.ostalainraniriega, alibr zapristup njemu morala da plati..Buduii dabi se joi ivek radilo ir na5oj republici a-1e o sqanoj 19mlji'.tedaZbine bi bile manje od carina. Tako Slovenija ne bi svojimvetom kodila ostale, a imala bi priliku da iskustvom dodje dozakljudka da li joj se vi$e isplati da insistira la "p..ul9j suver-enoiti nad vlastiiom nacionalnom ekonomijom" ili da se sistim obavezamaipravima ukljudi u jedinswenu trZilnu privreduu Jugoslaviji.-

Iz Sl6venije se, takodje, dulo da redena ovlalienja -nemogu preneti, ali ne zbog nepoverenja u Markoviievu vladu,vei-izitraha da bi ih nelia buduia vlada mogla zloupotrebiti.Pa dobro, zalto se ne bi postigao privremeni sporazum, kojise odnosi samo na sada5nju vladu, a ako dodje do nekedruge, onda bi se ponovo pregovaralo?!-

Velike diskusije, kao 5to je ona o dilemi "federalizam -

konfederalizanl',ja 6itr iz masovne javne sfere, gde ima dostanervoze, histerije, pa i panike, preneo u strudne $ugove kojene treba poiurivati. FederalistiEke, odnosno konfederalistidkespise treba pisati u ti5ini! Opasno je raspaljivati snasti putemhipostaziranih pojmova. I redi mogu $-a. se.qtudje i osamos-taie, da zaigraju politidki nadrealistidki pir i podnu da nasterori5u.

Da zakljudim svoj odgovor: valja dase posvetimo pro-nalaZenj u eksierimentainih-i praktid riih 1e{e1J a, ostavlj ajuii"sudboiosne"'odluke za buduinost u kojoj iemo imati vi5e"gradianskog dru5wa" i jedinswenijeg trZiSta, ukljudenog utri'eAjunatoOiu podelu raita. Kad 4a taj nadin budemo doveliZaoidnaEwopir u Jusoslaviiu, biie nam lakle da se sloZimo io iajnijim odirosimiu drZa:vi i o njenom dyg.or991ijem ob-Un. XaA su sporovi oko drZave isuvi5e duboki i strasni,najmudrije je zadovoljiti se institucionalizacijom prwizo.rija'

" nirUiem Jugosiavije vidim u dva koncentridna-kruga'Jedan je unutra5nJi, opiian oko naSih federalnih jedinica inacija, a drugi je ewopski. Mi se neprestano rrniqo u Prygm,u o piutsi zinemarujemo drugi. Dodu3e, mnogi euforidno

264

uzvikuju.da gebq odmah da "udjemo u Ewopu", kao da nastamo ra5irenih ruku jedva iekaju. I to je izr:a2 naie ogromneprepotencije, iza koje nije telko prepoznati kompleks niZe wed-noqti. Zapadna.Ewo.pa je racionalna, pa iemo do eventualnogprijeml morati.da je uverimo da smb spospbni da se u okluinryq{ugoslV vr"79. grilagodimo lnkcionalnim principima kojice 1992. godine biti oswareni u Ewopskoiekonomskoi zaiedi-nici. Da li zbilja bilo ko ozbiljan moZe odekivati aa Ee peZzbog nas odstupiti od nameravanog dvotreiinskog odludivan-ju (u.u$g9i konsen-zus), q.l ie, na primer, Nemadlia pristati dag_zajednigkom.predstavnidkom telu ima isti broj posianika kaoi Luksemturg ili, ngjz1Q, daie na5i jezicipostati ravnopravnisa. nemadkim, engleskim, francusliim, iialij anskim i^ Span-skim!

U ovom kontekstu Zelim da obnovim svoje zalag arye zaprogram Jugoslavija 1992. Treba da se uzmemo u pamet izato Sto.nam je cela Istod_na-Ewopa konkurent u eviopskoji n te gracij i. S a n aSim sitnidavim, prbvincij alnim, zakasnbhm,histeridnim nacionalizrnima mi nismo nigde dobnodo5li.

{ < * *

Jugoslavija ie biti pluralistidki uredjena ili je neie biti.Sada se ubrzano uvodi-politidki pluralizam i"pluralizamvlasnidkih oblika, ali seiesto zaboravlja na potrebu i plural-izma osnovnih principa drZavne organizacije.'Ako izdvojimo itors'amo samo jedanprilcip - bilo etnidki, gradjanski ifi isto-nlskr - pretrpeiemo fijasko.

- Uzmimo, na primer.,_ podg! nacionalne drZave, za kojise. bore mnogi slovenadki politidari i intelektuulci, pupotuSajm.o dg Zauopltimo. Njega je moZda moguie primeriitiu.Jloveniji zbog relativne nacionalne homogenosti. Istina, daknr u tom delu zerrlje iskljudivo etnidka mairica nema veliku,DYgyglolt poilg ie integralng trZ_i5tg voditi bnzoj teritorijalnojI etnickoj mobilnosti i me5anju. Vei u sludaju dosne i lierce_govlne belodano se pokazuje da taj model predstavlia prei1.1r:l"t nego pra.vito. Niie tisr.o rritirtti si.Ti;;G;d1i"aKo bi neko poku5ao da tu republiku proglasi iskludivdmus-

265

Ponovidu jednu svoju ideju. Neka ostalih sedam federalnihiedinica diju ta ovlalienja i time stvore preduslove za jedin-iwenije trZi5te. Slovenija bi za sada svojom-voljom.ostalainraniriega, alibr zapristup njemu morala da plati..Buduii dabi se joi ivek radilo ir na5oj republici a-1e o sqanoj 19mlji'.tedaZbine bi bile manje od carina. Tako Slovenija ne bi svojimvetom kodila ostale, a imala bi priliku da iskustvom dodje dozakljudka da li joj se vi$e isplati da insistira la "p..ul9j suver-enoiti nad vlastiiom nacionalnom ekonomijom" ili da se sistim obavezamaipravima ukljudi u jedinswenu trZilnu privreduu Jugoslaviji.-

Iz Sl6venije se, takodje, dulo da redena ovlalienja -nemogu preneti, ali ne zbog nepoverenja u Markoviievu vladu,vei-izitraha da bi ih nelia buduia vlada mogla zloupotrebiti.Pa dobro, zalto se ne bi postigao privremeni sporazum, kojise odnosi samo na sada5nju vladu, a ako dodje do nekedruge, onda bi se ponovo pregovaralo?!-

Velike diskusije, kao 5to je ona o dilemi "federalizam -

konfederalizanl',ja 6itr iz masovne javne sfere, gde ima dostanervoze, histerije, pa i panike, preneo u strudne $ugove kojene treba poiurivati. FederalistiEke, odnosno konfederalistidkespise treba pisati u ti5ini! Opasno je raspaljivati snasti putemhipostaziranih pojmova. I redi mogu $-a. se.qtudje i osamos-taie, da zaigraju politidki nadrealistidki pir i podnu da nasterori5u.

Da zakljudim svoj odgovor: valja dase posvetimo pro-nalaZenj u eksierimentainih-i praktid riih 1e{e1J a, ostavlj ajuii"sudboiosne"'odluke za buduinost u kojoj iemo imati vi5e"gradianskog dru5wa" i jedinswenijeg trZiSta, ukljudenog utri'eAjunatoOiu podelu raita. Kad 4a taj nadin budemo doveliZaoidnaEwopir u Jusoslaviiu, biie nam lakle da se sloZimo io iajnijim odirosimiu drZa:vi i o njenom dyg.or991ijem ob-Un. XaA su sporovi oko drZave isuvi5e duboki i strasni,najmudrije je zadovoljiti se institucionalizacijom prwizo.rija'

" nirUiem Jugosiavije vidim u dva koncentridna-kruga'Jedan je unutra5nJi, opiian oko naSih federalnih jedinica inacija, a drugi je ewopski. Mi se neprestano rrniqo u Prygm,u o piutsi zinemarujemo drugi. Dodu3e, mnogi euforidno

264

uzvikuju.da gebq odmah da "udjemo u Ewopu", kao da nastamo ra5irenih ruku jedva iekaju. I to je izr:a2 naie ogromneprepotencije, iza koje nije telko prepoznati kompleks niZe wed-noqti. Zapadna.Ewo.pa je racionalna, pa iemo do eventualnogprijeml morati.da je uverimo da smb spospbni da se u okluinryq{ugoslV vr"79. grilagodimo lnkcionalnim principima kojice 1992. godine biti oswareni u Ewopskoiekonomskoi zaiedi-nici. Da li zbilja bilo ko ozbiljan moZe odekivati aa Ee peZzbog nas odstupiti od nameravanog dvotreiinskog odludivan-ju (u.u$g9i konsen-zus), q.l ie, na primer, Nemadlia pristati dag_zajednigkom.predstavnidkom telu ima isti broj posianika kaoi Luksemturg ili, ngjz1Q, daie na5i jezicipostati ravnopravnisa. nemadkim, engleskim, francusliim, iialij anskim i^ Span-skim!

U ovom kontekstu Zelim da obnovim svoje zalag arye zaprogram Jugoslavija 1992. Treba da se uzmemo u pamet izato Sto.nam je cela Istod_na-Ewopa konkurent u eviopskoji n te gracij i. S a n aSim sitnidavim, prbvincij alnim, zakasnbhm,histeridnim nacionalizrnima mi nismo nigde dobnodo5li.

{ < * *

Jugoslavija ie biti pluralistidki uredjena ili je neie biti.Sada se ubrzano uvodi-politidki pluralizam i"pluralizamvlasnidkih oblika, ali seiesto zaboravlja na potrebu i plural-izma osnovnih principa drZavne organizacije.'Ako izdvojimo itors'amo samo jedanprilcip - bilo etnidki, gradjanski ifi isto-nlskr - pretrpeiemo fijasko.

- Uzmimo, na primer.,_ podg! nacionalne drZave, za kojise. bore mnogi slovenadki politidari i intelektuulci, pupotuSajm.o dg Zauopltimo. Njega je moZda moguie primeriitiu.Jloveniji zbog relativne nacionalne homogenosti. Istina, daknr u tom delu zerrlje iskljudivo etnidka mairica nema veliku,DYgyglolt poilg ie integralng trZ_i5tg voditi bnzoj teritorijalnojI etnickoj mobilnosti i me5anju. Vei u sludaju dosne i lierce_govlne belodano se pokazuje da taj model predstavlia prei1.1r:l"t nego pra.vito. Niie tisr.o rritirtti si.Ti;;G;d1i"aKo bi neko poku5ao da tu republiku proglasi iskludivdmus-

265

limanskom,polazeliod toga da srbi i lkvati vei imaju.sYoje,.o"Uiit"f

'n'ornu i Hercefovina je zasnovana na kombino-

"-.i,ii iii"tiFrco g, e tn id ko g- i pra gryJ$g g pri s tup a.drZ 1Y -19*

ustrojswu. Na njoj ie na5i razgtanicitef t t separausu naJpre

oolomiti zube.'"""'il;;drugih razloga 5to projekt konfederacije Sest re-

puUtika, koji mn"ogi sadaiugeri$u, ni3e nPgqie pravdati napr-

bsto nadelom samoopredeljenja nwip ' Reclmo tal -stg ogro-,,r*

-Ui"j SrUai grvita Zivi: vin terito'jg.refublika*ojerose

niihovo-ime. A nerealno je i od brojnih srba u tlrvatskoJ#.Li""tiO" to prihvate. Kbnstituigqnl,e nalih rep.ublika napr-

*f" tuo nurionalnih.drZava ne bi bilo.prihvatljivo ni t^Tgnurionufnin manjina. Sta bismo tada dinili, primerice,.sa Srbt-iom u koioi Zivi-dve treiine od ukupnog broJq "manJrnaca" uii,!tit."i:i, ili sa Makedolijo.m u liojoj su Albanci y, liP1d-niir detovima ponegde vec dobrano pr€vagnux'.E!*qf 95s,K-luzivizam stajao je u osnovi i verovanla komunlsUcKln vlaoa-i".u'iiO""tolu .iu za legitimisanje Crne Goqe.kao posebne

[p"Ufit "

ioU6i" nije dov:oljna njena tradicija drZavnosti, zb.ogdeea su se iz petnih Zila upinjali da izmisle etnlcKJaz rzmeoJuCriroeoraca isrba, dak i u daljoj pro5losti'--' --

" di koj i Ju goslovene stit tio razdval.lJ tJ.p.rave doi sta neo-

Drostiv ereh - nariemo upotrebljav* rqligtj.fkiizraz - prgm?'tolikim-meSovitim

brakovima i, sto je j9q gorg' prema decrkoia iz niih potidu. Da se razumemo: ja kritikujem.prelorsr-;;1;,-; ,i" tirise. nje eniikog nadela u organizaciji drZave-Oni tcoii grade sliku Jugoslavije samo xa nJemu su uprcntmonisti, ma koliko se inade izdavali za pluraltste. lo.lTo vazli za one koji ustrojsrvo savezng driaye izvode rskluctvo rz

il;rtp; gtiafuinu (igd?n dovek; je$pglas)' Sve,pokazuje'Ou

tu O"u prijtupa, rdi.Ottg s-a realno5iu iest republika, valjamudro tombinovad dl bi jedan drugog ogranidavali i dopun-iavali. Bez toga na nivou Jugoslavije nije moguce stvontl r'k".pti.d*d

AJmotcratstci sisteh "kontrola i protivteZa" (checks

andbalances).*- --d;d; me intelektualci koji predlazu lakoumna resenja

(navodno) sa stanoviSta unteresi Jvog etnosa, bez uzimanja u

obzir interesa ostalih etnidkih grupa. smatram da je duznost

intelektualaca da uode ono Sto politidari i "obidni "ljudi neprimeiuju i da na to skrenu paZnju unapred, jednom iedi, daproblematizuju na5u situaciju i sugerisana re5enja, a ne da isami neodgovorno izbacuju zapaljive parole. Ako neko mislida ima laka re5enja za naie etnidke i drZavne probleme, ontreba da se odmah kandiduje za Nobelovu nagradu i svojerecepte ustupi, na primer, Izraelu i Palestincima, SSSR, Ve-likoj Britaniji, Rumuniji, itd.

Pre nego Sto navedem neke kritidke ilustracije iz Slov-enlje, l.elim da.podvudem da imam po5tovanje za predvod-niiku qlogg koju su slovenadki intelektualci i polititari odi-grali u in stitucion alizac4i politidkog pluralizma. Dodu Ie, oniponekad_preteruju sa samoisticanjem. Sigurno je da treba kri-tikovati.Srbiju_i ostale republike 5to ie u organizovanju slo-bodnih izbora kasniti za Slovenijom (i Fkvaiskom). "iolika"wemenska distanca, medjutim, viSe je radog za samokritidnostgs_qlt, nego_za samohvalisavost Slovenije,A sam bog znadali bi Slovemja pledgjadila da nosi nekakve kosovske uiege.

Protiwedno je uporno koristiti pravo veta na saveznomnivou, kao 5to to dini Slwenija, i lstowemeno politikomswSenog dina, dakle, bez saglasnosti ostalih federjtnih jedi-njca,.ptyaSati gvoj .asimetridan i konfederalan poloZaj u iugo-!1-uiji.A!?ako bi ostale fed_eralne jedinice podele dd menj-ajuUstav SFRI bez saglasnosti Slovenije?!

Ni5ta manje nije logidno ni to Sto Slovenija primenjujesamo one savezne ustavne i zakonske odredbe koje njoj od-govaraju, dok u isto weme zahteva od savezne vlacie Oi ri imeUstava SFRJ natera Srbiju da sa Slovenijom obnovi ekonom-ske odnose koji se podrazumevaju u federativnoj drZavi. Kaoda se unapred nije moglo znati da "svaka batina ima dvaS?ju", drugim redima, da prekid medjurepublidkih ekonom-skih odnosa moZe biti jedna od logidnih, mada nesumnjivoruZnih posledica arbitrarne asimetridnosti i konfederaln6sti.Naravno, sqpski zvanidni odgovor je takodje logidki i moralnoproblematidan ilrotiwedan: ne moie se deklarisati za jedin-slveno trZi5te _u,f.ggoslaviji i istodobno u praksi vaspostivljativlastita "republidka priweda", koja se pritom jo5 i torisii umedJusobnim hobsovskim obradunima u Jugoslaviji. Tek ako

266 267

limanskom,polazeliod toga da srbi i lkvati vei imaju.sYoje,.o"Uiit"f

'n'ornu i Hercefovina je zasnovana na kombino-

"-.i,ii iii"tiFrco g, e tn id ko g- i pra gryJ$g g pri s tup a.drZ 1Y -19*

ustrojswu. Na njoj ie na5i razgtanicitef t t separausu naJpre

oolomiti zube.'"""'il;;drugih razloga 5to projekt konfederacije Sest re-

puUtika, koji mn"ogi sadaiugeri$u, ni3e nPgqie pravdati napr-

bsto nadelom samoopredeljenja nwip ' Reclmo tal -stg ogro-,,r*

-Ui"j SrUai grvita Zivi: vin terito'jg.refublika*ojerose

niihovo-ime. A nerealno je i od brojnih srba u tlrvatskoJ#.Li""tiO" to prihvate. Kbnstituigqnl,e nalih rep.ublika napr-

*f" tuo nurionalnih.drZava ne bi bilo.prihvatljivo ni t^Tgnurionufnin manjina. Sta bismo tada dinili, primerice,.sa Srbt-iom u koioi Zivi-dve treiine od ukupnog broJq "manJrnaca" uii,!tit."i:i, ili sa Makedolijo.m u liojoj su Albanci y, liP1d-niir detovima ponegde vec dobrano pr€vagnux'.E!*qf 95s,K-luzivizam stajao je u osnovi i verovanla komunlsUcKln vlaoa-i".u'iiO""tolu .iu za legitimisanje Crne Goqe.kao posebne

[p"Ufit "

ioU6i" nije dov:oljna njena tradicija drZavnosti, zb.ogdeea su se iz petnih Zila upinjali da izmisle etnlcKJaz rzmeoJuCriroeoraca isrba, dak i u daljoj pro5losti'--' --

" di koj i Ju goslovene stit tio razdval.lJ tJ.p.rave doi sta neo-

Drostiv ereh - nariemo upotrebljav* rqligtj.fkiizraz - prgm?'tolikim-meSovitim

brakovima i, sto je j9q gorg' prema decrkoia iz niih potidu. Da se razumemo: ja kritikujem.prelorsr-;;1;,-; ,i" tirise. nje eniikog nadela u organizaciji drZave-Oni tcoii grade sliku Jugoslavije samo xa nJemu su uprcntmonisti, ma koliko se inade izdavali za pluraltste. lo.lTo vazli za one koji ustrojsrvo savezng driaye izvode rskluctvo rz

il;rtp; gtiafuinu (igd?n dovek; je$pglas)' Sve,pokazuje'Ou

tu O"u prijtupa, rdi.Ottg s-a realno5iu iest republika, valjamudro tombinovad dl bi jedan drugog ogranidavali i dopun-iavali. Bez toga na nivou Jugoslavije nije moguce stvontl r'k".pti.d*d

AJmotcratstci sisteh "kontrola i protivteZa" (checks

andbalances).*- --d;d; me intelektualci koji predlazu lakoumna resenja

(navodno) sa stanoviSta unteresi Jvog etnosa, bez uzimanja u

obzir interesa ostalih etnidkih grupa. smatram da je duznost

intelektualaca da uode ono Sto politidari i "obidni "ljudi neprimeiuju i da na to skrenu paZnju unapred, jednom iedi, daproblematizuju na5u situaciju i sugerisana re5enja, a ne da isami neodgovorno izbacuju zapaljive parole. Ako neko mislida ima laka re5enja za naie etnidke i drZavne probleme, ontreba da se odmah kandiduje za Nobelovu nagradu i svojerecepte ustupi, na primer, Izraelu i Palestincima, SSSR, Ve-likoj Britaniji, Rumuniji, itd.

Pre nego Sto navedem neke kritidke ilustracije iz Slov-enlje, l.elim da.podvudem da imam po5tovanje za predvod-niiku qlogg koju su slovenadki intelektualci i polititari odi-grali u in stitucion alizac4i politidkog pluralizma. Dodu Ie, oniponekad_preteruju sa samoisticanjem. Sigurno je da treba kri-tikovati.Srbiju_i ostale republike 5to ie u organizovanju slo-bodnih izbora kasniti za Slovenijom (i Fkvaiskom). "iolika"wemenska distanca, medjutim, viSe je radog za samokritidnostgs_qlt, nego_za samohvalisavost Slovenije,A sam bog znadali bi Slovemja pledgjadila da nosi nekakve kosovske uiege.

Protiwedno je uporno koristiti pravo veta na saveznomnivou, kao 5to to dini Slwenija, i lstowemeno politikomswSenog dina, dakle, bez saglasnosti ostalih federjtnih jedi-njca,.ptyaSati gvoj .asimetridan i konfederalan poloZaj u iugo-!1-uiji.A!?ako bi ostale fed_eralne jedinice podele dd menj-ajuUstav SFRI bez saglasnosti Slovenije?!

Ni5ta manje nije logidno ni to Sto Slovenija primenjujesamo one savezne ustavne i zakonske odredbe koje njoj od-govaraju, dok u isto weme zahteva od savezne vlacie Oi ri imeUstava SFRJ natera Srbiju da sa Slovenijom obnovi ekonom-ske odnose koji se podrazumevaju u federativnoj drZavi. Kaoda se unapred nije moglo znati da "svaka batina ima dvaS?ju", drugim redima, da prekid medjurepublidkih ekonom-skih odnosa moZe biti jedna od logidnih, mada nesumnjivoruZnih posledica arbitrarne asimetridnosti i konfederaln6sti.Naravno, sqpski zvanidni odgovor je takodje logidki i moralnoproblematidan ilrotiwedan: ne moie se deklarisati za jedin-slveno trZi5te _u,f.ggoslaviji i istodobno u praksi vaspostivljativlastita "republidka priweda", koja se pritom jo5 i torisii umedJusobnim hobsovskim obradunima u Jugoslaviji. Tek ako

266 267

bi se Jugoslavija konzekventno transformisala u konfederaci-iu. Srbii-a ie, kio i ostale republike, s pravom moii da zahtevatu litint u medjusobn6m poslovanju republika budeuravnoteZen.

Kritidki srpski intelektualci treba fa- pomognu da seniihova sredina Strc vise uZivi u mentalitet jednog malog naro-di - Slovenaca - koji strahuju od majorizacije, a.njihouf k9-lege u sloveniii da svojim sunarodnlcrma sto vlse oocaraluisfustvo Srba, koji su neprekidno pod optu-Zp9m- za hege'moniiu, iako su pietrpeli strahoviti genocid. Biie da se stra-frovanjd od majorizacije ipak ne da uporedjivati sa fivim seian-jem na kolektivno zatiranje!

:lt * *<

Rasprava o etnidkim sukobima na Kosovu moZe dabude porpirno principijelna samo kao deo Sire problematikepoloZija, pravi i pretenaia albanske nacionalne manjine.naiefoj teritbriji Jug^oslavije, a posebno u Srbiji, Makedoniji iCrnoj Gori." Demokratski izabrani predstavnici Albanaca na Ko-sovu, koji su tamo ogromna veiina, tr"91 da pridobiju.zai-gd"*" demolaatskiizabrane predggvnr$e qyojih komSij a -

Srb"a, Crnogoraca, Turaka, slovenskih Muslimana, Roma,Gorunu.u i &ugih. A vlasti u Srbiji i na Kosovu duZne su da*irrru omoguie-viSestranadke slobodne izbore najdalje do lfl.a-ia eodine.J e

Zastupnici Srbije, Makedonije i Crne Gore, izabrani navi5estranadlim izborima, valja - po mom mi5ljenju - da sesastanu i pokusaju da ujednade politiku i standarde zapravaalbanske iOrugitt nacioriatnitr manjina- To isto va;ii za dogo-vor predstavnila demokratski izabranog saveznog parlamentai vlade kada je red o nacionalnim manjinama na celol.tentonitlugoitavi3e.Ne smeju posojati TqTJiT.e qrvo.g, (recim.o, Al-baici) i drugog redi (recimb, Madjari). Razlika u njihgyojbroinosti nehoZe imati nikakvu nadelnu, vei samo prakucnuiefivanciju. U protivnom, imali bismo nesumnjivu majoriza-ciju!

268

- . Osim toga, na5e republike ne mogu da se dele na onekoje.imaju 1ajvi59 svetske obaveze prema svojim nacionalnimmanjinama i na druge, koje iz prikraika love iriihove sre5ke iditaju im lekcije, iako nacionalne manjine na nj-ihovoj ieritorijiimaju mnogo manje prava.

Jugoslavija treba da postupa samouvereniie i da budeinicijator jedne rygdjulatoqng pofitidke i naudne lionferencije,posveiene uporedjiva{u polozaja nacionalnih manjina u raznimzemljama, narodito u Ewopi i Americi.

Od nadina definisanja problemske situacije dobrim de_lom zavisi karakter predloZenih resenja. u vezi injom postav-ljaju se dva. gJavna pitanja. .!*9, kakb omoguiiti dalju nacio_nalnu, pohtidku, priwednu i kulturnu alrrmacrlu r lstowemenodemokratsku integraciju albanske nacionalne manjine u Jugo-slaviji, a posebno u njenim trima republikama? t"Orueo: Oi tije ta manjina spreffma da prihvati nidelo reciprociteti, premakojem moze dapolalemoralno ppvo samo na'onaj tretnian odstrane veiine u saveznoj drZavi i njenim republikima, koji jeona sa vlastite strane spremna da obezbedi 2a "svoie" -ati'in-sko stanovniSwo. I.Albanci se moraju pomiriti s ti".n da poiednjihovih nacionalnih tei.nji i pretenliji u srv:unosri poitoie ine prikosnovene mediq{zavn-e graniie. samo laajnje naiinimqgu.ode(ivati 9o i.r bilo koja driavadobrovoljrio z.wouatitentoriju.. cinjenica je da albanski narod vei imi jednu neza-vrsnu nacionalnu drZavu u naSem susedstvu, dok wi juZnoslov-enski nar.odi (naravno, izuzimajuii pqgarej imaju ri.o;"anuJugoslaviju sa Sestkvaz drZava u nioi.-

Ako intelektualci iz nalih kraleva, kojih se redeni prob_lem dotide manje od Srba, Crnog"oraca, Mat-e-aonii,.l", iI uraka, slovenskih Muslimana, Roma, Goranaca, Zele da po_mognu da se krene izglednim i mirnim putem, onda nipo5toyie bj.sryefi da porpaljuju driavnorazo.ne, 6dnosnb OrZuuoiorn"l|liu. 3ed.nog dela na5e albanske omladine, koje ona, na Za-ios-t' ponekad plaia slobodom i Zivorom. Biie realistidniie iP::jg"U.g da se pre svega zalole za Skolovanje, zapolljavanje iDoIJr prijem Sto veieg broja mladih Albana6a u wojirn sreOinama.

269

bi se Jugoslavija konzekventno transformisala u konfederaci-iu. Srbii-a ie, kio i ostale republike, s pravom moii da zahtevatu litint u medjusobn6m poslovanju republika budeuravnoteZen.

Kritidki srpski intelektualci treba fa- pomognu da seniihova sredina Strc vise uZivi u mentalitet jednog malog naro-di - Slovenaca - koji strahuju od majorizacije, a.njihouf k9-lege u sloveniii da svojim sunarodnlcrma sto vlse oocaraluisfustvo Srba, koji su neprekidno pod optu-Zp9m- za hege'moniiu, iako su pietrpeli strahoviti genocid. Biie da se stra-frovanjd od majorizacije ipak ne da uporedjivati sa fivim seian-jem na kolektivno zatiranje!

:lt * *<

Rasprava o etnidkim sukobima na Kosovu moZe dabude porpirno principijelna samo kao deo Sire problematikepoloZija, pravi i pretenaia albanske nacionalne manjine.naiefoj teritbriji Jug^oslavije, a posebno u Srbiji, Makedoniji iCrnoj Gori." Demokratski izabrani predstavnici Albanaca na Ko-sovu, koji su tamo ogromna veiina, tr"91 da pridobiju.zai-gd"*" demolaatskiizabrane predggvnr$e qyojih komSij a -

Srb"a, Crnogoraca, Turaka, slovenskih Muslimana, Roma,Gorunu.u i &ugih. A vlasti u Srbiji i na Kosovu duZne su da*irrru omoguie-viSestranadke slobodne izbore najdalje do lfl.a-ia eodine.J e

Zastupnici Srbije, Makedonije i Crne Gore, izabrani navi5estranadlim izborima, valja - po mom mi5ljenju - da sesastanu i pokusaju da ujednade politiku i standarde zapravaalbanske iOrugitt nacioriatnitr manjina- To isto va;ii za dogo-vor predstavnila demokratski izabranog saveznog parlamentai vlade kada je red o nacionalnim manjinama na celol.tentonitlugoitavi3e.Ne smeju posojati TqTJiT.e qrvo.g, (recim.o, Al-baici) i drugog redi (recimb, Madjari). Razlika u njihgyojbroinosti nehoZe imati nikakvu nadelnu, vei samo prakucnuiefivanciju. U protivnom, imali bismo nesumnjivu majoriza-ciju!

268

- . Osim toga, na5e republike ne mogu da se dele na onekoje.imaju 1ajvi59 svetske obaveze prema svojim nacionalnimmanjinama i na druge, koje iz prikraika love iriihove sre5ke iditaju im lekcije, iako nacionalne manjine na nj-ihovoj ieritorijiimaju mnogo manje prava.

Jugoslavija treba da postupa samouvereniie i da budeinicijator jedne rygdjulatoqng pofitidke i naudne lionferencije,posveiene uporedjiva{u polozaja nacionalnih manjina u raznimzemljama, narodito u Ewopi i Americi.

Od nadina definisanja problemske situacije dobrim de_lom zavisi karakter predloZenih resenja. u vezi injom postav-ljaju se dva. gJavna pitanja. .!*9, kakb omoguiiti dalju nacio_nalnu, pohtidku, priwednu i kulturnu alrrmacrlu r lstowemenodemokratsku integraciju albanske nacionalne manjine u Jugo-slaviji, a posebno u njenim trima republikama? t"Orueo: Oi tije ta manjina spreffma da prihvati nidelo reciprociteti, premakojem moze dapolalemoralno ppvo samo na'onaj tretnian odstrane veiine u saveznoj drZavi i njenim republikima, koji jeona sa vlastite strane spremna da obezbedi 2a "svoie" -ati'in-sko stanovniSwo. I.Albanci se moraju pomiriti s ti".n da poiednjihovih nacionalnih tei.nji i pretenliji u srv:unosri poitoie ine prikosnovene mediq{zavn-e graniie. samo laajnje naiinimqgu.ode(ivati 9o i.r bilo koja driavadobrovoljrio z.wouatitentoriju.. cinjenica je da albanski narod vei imi jednu neza-vrsnu nacionalnu drZavu u naSem susedstvu, dok wi juZnoslov-enski nar.odi (naravno, izuzimajuii pqgarej imaju ri.o;"anuJugoslaviju sa Sestkvaz drZava u nioi.-

Ako intelektualci iz nalih kraleva, kojih se redeni prob_lem dotide manje od Srba, Crnog"oraca, Mat-e-aonii,.l", iI uraka, slovenskih Muslimana, Roma, Goranaca, Zele da po_mognu da se krene izglednim i mirnim putem, onda nipo5toyie bj.sryefi da porpaljuju driavnorazo.ne, 6dnosnb OrZuuoiorn"l|liu. 3ed.nog dela na5e albanske omladine, koje ona, na Za-ios-t' ponekad plaia slobodom i Zivorom. Biie realistidniie iP::jg"U.g da se pre svega zalole za Skolovanje, zapolljavanje iDoIJr prijem Sto veieg broja mladih Albana6a u wojirn sreOinama.

269

se slobodno reii da drZave nemaju &averu da svojim nacio-nalnim manjinama daju zasebnu federalnu jedinicu (bilo u ob-liku republike ili samo autonomije), a kamoli da im priznajupravo na seeesiju. Brojnost nacionalne manjine ni u kom po-gledu ni5ta ne menja na stvari.

Jednostranim unosenjem u svoj ustav prava na otce-pljenje Slovenija je, htela to ili ne, dala dodatni argumentSrbiji i Jugoslaviji protiv zahteva "Kosovo - Republika".Prve, i to nasilne demonstracije posle Titove smrti zapodele su1981. godine parolom "Kosovo -Republika", mada je Ko-sovo posle ustavnih promena 1974. vet defacto bilo repub-lika, rekao bih 6ak super-republika. Evo dokaza. Iako poirnenu tek autonomija, Kosovo je, zarazliku od svih ostalihrepublika u Jugoslaviji, imalo pravo veta na ustavne promeneu ("svojoj") republici Srbiji, dok se za promene ustava ko-sovske "autonomije" nije zahtevala saglasnost Srbije. Osimtoga, dok su zastupnici Kosova punopravno udeswavali upredstavnidkim i drugim organima Srbije, to u obmutom pmvcunije bio sludaj. ';.

Zapololaj tada5njih albanskih rukovodilaca na Kosovubilo bi rnnogo bolje da zahtev "Kosovo - Republika" uop5tenije postavljen, Stavi5e da su se oni sami, odmah posle Titovesmrti, na svoju inicijativu odrekli navedenih apsurda i privi-bsrja u odnosu izmedju Srbije i Kosova. Zahtevlu za ekplic'ifilorn republikom na Kosovu nije hteo da udovoljni ni hariz-matski diktator, pa nije jasno u Sta su vodji demonstranatapolagali nade posle njegove smrti. Bilo je samo pitanje vre-rlena kada ie stvame, nasuprot formalnim velidinama u struk-tud rnoii u Jugoslaviji i Srbii puno{n snagom doci do inaLa-ja. Kao Sto je poznato, rezultat gotovo deseogodi5nje politidkeborbe bio je ne samo svodjenje Kosova od&frcn republikena teritorijalnu autonomiju, vei i izvesno smanjenje takve au-tonomije. Albanci su time sigurno jako nezadovoljni, ali im newedi da se pri tom pozivaju na dinjenicu da su redene promene

izwiene pod pritiskom, jer ni prethodni ustavni poloZaj Ko-sova nije bio rezultat bilo kakvog demokratskog sporazuma uSrbrji i Jugoslaviji, vei naprosto Titovog diktata, pred kojimsu vodeii srpski vlastodr5ci kapitutirali.

Te5ko je predvideti da li ie Kosovo zadriatjaku terito-rijalnu, ili ie dobiti vi5e kulturnu, a manje teritorijalnu auton-imiju. Ali, nezavisno od toga, dim u Srbiji i na Kosovu buduobavljeni vi5estranadki slobodni izbori, albanski politidki al-ternativci neie viSe moii da radunaju na toliku podriku amer-idkih vlasti, po5to SAD svojim etnidkim manjinama obezbed-juju samo politidka i neka kulturna prava, ali ne i pravo nateritorijalnu, pa dak ni samo pravo na kulturno-teritorijalnuautonomiju. Drugim redima, ako Zele vi5e od onoga Sto imajuu Srbiji i Jugoslaviji, na5i Albanci neie moii da se pozivajuna WVa, vei ie morati da pokuSaju da za to ubedjivanjemeventualno pridobiju veiinu sudrZavljana, a posebno u Srbiji.Makedoniji i Crnoj Gori. Ne wedi se zanositi: to ne mogudobiti ni od koga drugog, ma koliko inade moinog u inos-transtvu, ili u drugim delovima Jugoslavije.

U demokratsko-parlamentarnoj drZavi, kao 5to jepoznato, moZe se u politidke swhe sluZiti svim manim sred-sfvima, ukljudujuii i mime demonstracije, ali ne i politidkimStrajkovima (toliko uobidajenim na Kosovu), poSto su priwed-na i ostala radna mesta striktno odvojena od politike. Uosta-lom, srla na5im Albancima samo odmaZe, poito su slabiji oddrZave.

Jugoslovenska i srpska drZava treba da odmah puste izzatvora sve one (pa razume se i Albance) koji su osudjenizbog verbalnih delikata ili mirnog demonstriranja, kao i daprekinu sve preostale politiike procese. To ie sigurno dopri-neti otklanjanju postojeiih brojnih mistifikacija i praktidnomdiferenciranju Sovinista, nasilnika, progonitelja i separatista, sjedne, i istinskih demolcrata i intemacionalista, s druge strane.

Da bi moralno ojadali svoj poloZaj, naSi Albanci trebada se uvodjenjem Veia naroda u Skup5tinu Kosova odreknuprava majorizacije, poSto bi to veie odludivalo konsenzusomkada je red o pitanjima koja bitno zadiru u nacionalnu ravno-pravnost.

271270

se slobodno reii da drZave nemaju &averu da svojim nacio-nalnim manjinama daju zasebnu federalnu jedinicu (bilo u ob-liku republike ili samo autonomije), a kamoli da im priznajupravo na seeesiju. Brojnost nacionalne manjine ni u kom po-gledu ni5ta ne menja na stvari.

Jednostranim unosenjem u svoj ustav prava na otce-pljenje Slovenija je, htela to ili ne, dala dodatni argumentSrbiji i Jugoslaviji protiv zahteva "Kosovo - Republika".Prve, i to nasilne demonstracije posle Titove smrti zapodele su1981. godine parolom "Kosovo -Republika", mada je Ko-sovo posle ustavnih promena 1974. vet defacto bilo repub-lika, rekao bih 6ak super-republika. Evo dokaza. Iako poirnenu tek autonomija, Kosovo je, zarazliku od svih ostalihrepublika u Jugoslaviji, imalo pravo veta na ustavne promeneu ("svojoj") republici Srbiji, dok se za promene ustava ko-sovske "autonomije" nije zahtevala saglasnost Srbije. Osimtoga, dok su zastupnici Kosova punopravno udeswavali upredstavnidkim i drugim organima Srbije, to u obmutom pmvcunije bio sludaj. ';.

Zapololaj tada5njih albanskih rukovodilaca na Kosovubilo bi rnnogo bolje da zahtev "Kosovo - Republika" uop5tenije postavljen, Stavi5e da su se oni sami, odmah posle Titovesmrti, na svoju inicijativu odrekli navedenih apsurda i privi-bsrja u odnosu izmedju Srbije i Kosova. Zahtevlu za ekplic'ifilorn republikom na Kosovu nije hteo da udovoljni ni hariz-matski diktator, pa nije jasno u Sta su vodji demonstranatapolagali nade posle njegove smrti. Bilo je samo pitanje vre-rlena kada ie stvame, nasuprot formalnim velidinama u struk-tud rnoii u Jugoslaviji i Srbii puno{n snagom doci do inaLa-ja. Kao Sto je poznato, rezultat gotovo deseogodi5nje politidkeborbe bio je ne samo svodjenje Kosova od&frcn republikena teritorijalnu autonomiju, vei i izvesno smanjenje takve au-tonomije. Albanci su time sigurno jako nezadovoljni, ali im newedi da se pri tom pozivaju na dinjenicu da su redene promene

izwiene pod pritiskom, jer ni prethodni ustavni poloZaj Ko-sova nije bio rezultat bilo kakvog demokratskog sporazuma uSrbrji i Jugoslaviji, vei naprosto Titovog diktata, pred kojimsu vodeii srpski vlastodr5ci kapitutirali.

Te5ko je predvideti da li ie Kosovo zadriatjaku terito-rijalnu, ili ie dobiti vi5e kulturnu, a manje teritorijalnu auton-imiju. Ali, nezavisno od toga, dim u Srbiji i na Kosovu buduobavljeni vi5estranadki slobodni izbori, albanski politidki al-ternativci neie viSe moii da radunaju na toliku podriku amer-idkih vlasti, po5to SAD svojim etnidkim manjinama obezbed-juju samo politidka i neka kulturna prava, ali ne i pravo nateritorijalnu, pa dak ni samo pravo na kulturno-teritorijalnuautonomiju. Drugim redima, ako Zele vi5e od onoga Sto imajuu Srbiji i Jugoslaviji, na5i Albanci neie moii da se pozivajuna WVa, vei ie morati da pokuSaju da za to ubedjivanjemeventualno pridobiju veiinu sudrZavljana, a posebno u Srbiji.Makedoniji i Crnoj Gori. Ne wedi se zanositi: to ne mogudobiti ni od koga drugog, ma koliko inade moinog u inos-transtvu, ili u drugim delovima Jugoslavije.

U demokratsko-parlamentarnoj drZavi, kao 5to jepoznato, moZe se u politidke swhe sluZiti svim manim sred-sfvima, ukljudujuii i mime demonstracije, ali ne i politidkimStrajkovima (toliko uobidajenim na Kosovu), poSto su priwed-na i ostala radna mesta striktno odvojena od politike. Uosta-lom, srla na5im Albancima samo odmaZe, poito su slabiji oddrZave.

Jugoslovenska i srpska drZava treba da odmah puste izzatvora sve one (pa razume se i Albance) koji su osudjenizbog verbalnih delikata ili mirnog demonstriranja, kao i daprekinu sve preostale politiike procese. To ie sigurno dopri-neti otklanjanju postojeiih brojnih mistifikacija i praktidnomdiferenciranju Sovinista, nasilnika, progonitelja i separatista, sjedne, i istinskih demolcrata i intemacionalista, s druge strane.

Da bi moralno ojadali svoj poloZaj, naSi Albanci trebada se uvodjenjem Veia naroda u Skup5tinu Kosova odreknuprava majorizacije, poSto bi to veie odludivalo konsenzusomkada je red o pitanjima koja bitno zadiru u nacionalnu ravno-pravnost.

271270

U teritorijalnoj autonomiji sa tolikom brojdanom preva-gom jedne etnidke grupacije, kao Sto je. sludaj na Kosov-u,drtavire vlasti, kako savezne tako i republidke, moraju se dllek-tuo angailovati na za5titi ljudskih, gradjanskih i nacionalnihprava, narodito grupa koje su umanjlni. Autonomija je.legit-imna i odrZiva samo u onoj meri u kojoj se ne zloupotrebljava

svetinja na Kosovu, kao Sto je na

Mi demokrati, koji Zivimo u Beogradu, zbog brige za ko-sovske probleme polekld isp_ldamo nepravedni prema Alb*-cima - naSim sugradjanima. Kolika je, na primer, moguinostda se albanska dece u na5em gradu Skoluju i na maternjemjeziku, kada su u pitanju nacionalni nastavni predmeti, kao Stosu knjiZevnost, istorija i jenk?

za krlenje tih prava.Srbi vei iednt

pririrer kompleks Peike Parijarlije,i zaloLe se za to da se onefroglase eksautonomnim, te podvedu pod direktnu jurisdikci-ju Republike.- -I

Albancima bi koristilo swaranje visoko integrisanoguniverzitetskog sistema u Srbiji. Poput velikih drZavnih uni-verzitetskih lanaca u SAD, univerziteti i fakulteti u Beogradu,Novom Sadu, PriStini, Ni5u, Kragujevcu, itd, imali bi, poredsvojih uprava, i snaZno zajednidko predsedni5tvo sa neo-phod-nirn praieiim sluZbama. Ono bi vodilo jedinswenu politiku iuspostavljalo jedinswene standarde za ditav sistem. Tako nebi, kao do sada, postojala sveop5ta uravnilovka, dak i u po-gledu prava na davanje magistarskih i doktorskih_diploma,kao i nastavnidkih i israZivadkih titula. Do5lo bi do mnogoiz:aietqe teritorijalne i etnidke mobilnosti studp'aata i nastavni-kq a racionalizacijom institucionalne i kadrovske mreZe uitedeobi se znatan novac zapo&anje kvaliteta nastave i istraZivanja.Na taj nadin rasteretio bi se i univerzitet u Pri5tini-i.podi-gaonjegov nivo. Veliki broj studenata s Kosova, narodito Al!a-naca, trebalo bi da bude primljen na ostale univenitete u Sr-biji, a na Pri5tinskom univerzitetu predavalo bi mnogo vi5endstavnika i Skolovalo bi se mnogo vi5e studenata iz drugihkrajeva Srbije i Jugoslavije nego 5to je t9 s.4? sludaj. Utalrvoj arnosferi Albancima bi bilo rnnogo lakle da izadluiz'iezidliog, intelektualnog i politidkog geta u koji su dospeli-delom

zvanidnom politikom, a delomvlastitom lrivicom.U Beogradu valja $to pre otvoriti dom nacionalnih man-

jina u kojem bi (i) Albanci predgtlvljali sYgj?.-9gstignuia isvoje probleme, ali bili i u prilici da se realis!1q{ porede.sapol6Zijem drugrh nacionalnih manjina u Srbiji i Jugoslaviji.

272 273

U teritorijalnoj autonomiji sa tolikom brojdanom preva-gom jedne etnidke grupacije, kao Sto je. sludaj na Kosov-u,drtavire vlasti, kako savezne tako i republidke, moraju se dllek-tuo angailovati na za5titi ljudskih, gradjanskih i nacionalnihprava, narodito grupa koje su umanjlni. Autonomija je.legit-imna i odrZiva samo u onoj meri u kojoj se ne zloupotrebljava

svetinja na Kosovu, kao Sto je na

Mi demokrati, koji Zivimo u Beogradu, zbog brige za ko-sovske probleme polekld isp_ldamo nepravedni prema Alb*-cima - naSim sugradjanima. Kolika je, na primer, moguinostda se albanska dece u na5em gradu Skoluju i na maternjemjeziku, kada su u pitanju nacionalni nastavni predmeti, kao Stosu knjiZevnost, istorija i jenk?

za krlenje tih prava.Srbi vei iednt

pririrer kompleks Peike Parijarlije,i zaloLe se za to da se onefroglase eksautonomnim, te podvedu pod direktnu jurisdikci-ju Republike.- -I

Albancima bi koristilo swaranje visoko integrisanoguniverzitetskog sistema u Srbiji. Poput velikih drZavnih uni-verzitetskih lanaca u SAD, univerziteti i fakulteti u Beogradu,Novom Sadu, PriStini, Ni5u, Kragujevcu, itd, imali bi, poredsvojih uprava, i snaZno zajednidko predsedni5tvo sa neo-phod-nirn praieiim sluZbama. Ono bi vodilo jedinswenu politiku iuspostavljalo jedinswene standarde za ditav sistem. Tako nebi, kao do sada, postojala sveop5ta uravnilovka, dak i u po-gledu prava na davanje magistarskih i doktorskih_diploma,kao i nastavnidkih i israZivadkih titula. Do5lo bi do mnogoiz:aietqe teritorijalne i etnidke mobilnosti studp'aata i nastavni-kq a racionalizacijom institucionalne i kadrovske mreZe uitedeobi se znatan novac zapo&anje kvaliteta nastave i istraZivanja.Na taj nadin rasteretio bi se i univerzitet u Pri5tini-i.podi-gaonjegov nivo. Veliki broj studenata s Kosova, narodito Al!a-naca, trebalo bi da bude primljen na ostale univenitete u Sr-biji, a na Pri5tinskom univerzitetu predavalo bi mnogo vi5endstavnika i Skolovalo bi se mnogo vi5e studenata iz drugihkrajeva Srbije i Jugoslavije nego 5to je t9 s.4? sludaj. Utalrvoj arnosferi Albancima bi bilo rnnogo lakle da izadluiz'iezidliog, intelektualnog i politidkog geta u koji su dospeli-delom

zvanidnom politikom, a delomvlastitom lrivicom.U Beogradu valja $to pre otvoriti dom nacionalnih man-

jina u kojem bi (i) Albanci predgtlvljali sYgj?.-9gstignuia isvoje probleme, ali bili i u prilici da se realis!1q{ porede.sapol6Zijem drugrh nacionalnih manjina u Srbiji i Jugoslaviji.

272 273

Svetozar Stojwtovii

TTIE CRISIS IN YUGOSLAVIA AND SERBIANNATIONAL QUESTION

(Summary)

The social crisis and crisis of federal state inYugoslavia are examined within the contemporary context ofinternational occurrences - of decline of the communism andEuropean integrative processes. Within thus settled frame ofanalysis the condition of Yugoslavia is reiterated ascomparedwith East-European communist etatism by pointing uppeculiarities given in ideology of selfgovernment and theSettlement of the state and legal system (Constitution of1,974.) that paralysed functions of the fedoral state andprompted tendencies of nationalism andsepamtism. After theanatysis of huge problems of national relation and quarrels inYugbslavia including various options of their solutions,aut[or uphold pragmatic political settlement that wouldthrough assorted principles made feasible functioning.ofYugoilavia in a sense of modern European state.includinghigh standards enabling the protection of individual andcollective rights.

Fibzofiia i druStvo 1111990. str. 275-289

ZORAN OBRENOVIECentar za filozofiju idruStvenu teorijuBEOGRAD

Orgindni naudni radUDK 321. 0l:327.8Primljeno: septembra 1991.

NOVI EVROPSKI POREDAK I SRBIJA

Stranom posmatradu je te5ko da se snadje u lavirintujugoslovenskog tragidnog zapleta. Ni simplifikovanoobjaSnjenje da se u Jugoslaviji radi o sukobu oko njenogopstanka ili raspada viSe ne vaZi. Najpre slovenadka azatimihrvatska agresija na jugoslovensku armiju, kao i drZavni terornad srpskim narodom, prisilila je srpski narod da se oslobodeiluzije zvane Jugoslavijal. Iako i danas postoji dosta dobrihrazloga za dalju egzistenciju Jugoslavije, svi oni gube na snazipred grubom stvarno5iu slovenadkih i hrvatskih nastojanja dase konstitui5u kao samostalne i nezavisne drZave'. DrZavotor-na volja ovih nacija, kako danas vidimo3, ne prezi ni od rata,ni od zlodina, ni od kolaboracije i marionetskog podwgavanjavelikim silama kako bi svoj cilj realizovala. Ovo je istorijskakonstanta i nema nade da ie se u bliZoj buduinosti bilo Stapromemti.

I Prema jednoj anketi jo5 u martu mesecu 1991. preko 80 7oBeogradjana verovalo je u opstanak i smisao Jugoslavije.

2 Uporedi Dobrica eosiC: Iugoslavija izmedju raspada i obnove ,Svet br 230, 6. 2. 1991. gde se tvrdi da su 'Jugoslavijom najneza-dovoljniji oni narodi koji su od nje najvi5e dobili: slovenadki, hrvatski,albanski"

3 Setiti se izjave jednog od delnika IJDlZ-a Sime Djodana kojikaZe sledece "Treba pobiti milijun Srba i Zrtvovati milijun llrvata, da bihrvatska bila etnidki disla"

274 275