Текућа макроекономска кретања jan... · 2019-12-04 · 4...

ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА

Јануар 2019.

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције

*Приликом коришћења анализа објављених у овој презентацији обавезно је навођење извора

РЕАЛНИ СЕКТОР

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ


4

Индикатор привредне активности Србије (ИПАС)* указује да је у новембру 2018. године БДП остварио раст од 3,3% мг. Тиме је у периоду јануар-новембар, према процени

Министарства финансија, раст БДП износио 4,4% мг.

* ИПАС представља индикатор који Министарство финансија израђује за потребе сагледавања динамике текућих привредних кретања у краћем периоду од оног који пружају

званични статистички подаци о БДП. Детаљна методологија обрачуна доступна је на сајту Министарства финансија http://mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13281

Индикатор привредне активности по секторима, (доприноси расту, п.п.)

ИПАС – оригинални подаци, десезонирана серија и тренд циклус (2017=100)

Пројекција кретања месечног БДП, уланчане мере обима, референтна 2010. година, мил. РСД

2.2

1.6

5.0

3.6

5.75.5

3.8

5.4

4.7

3.6

3.3

4.1

3.3

-1

0

1

2

3

4

5

6

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

рт

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

2017 2018

Пољопривреда Индустрија ГрађевинарствоУслуге Нето порези БДП

80

85

90

95

100

105

110

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Оригинални подаци Тренд циклус Десезонирани подаци

220,000

270,000

320,000

2016 2017 2018 2019

http://mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13281

Извор: РЗС; прерачунато у МФИН,

Доприноси кварталној стопи раста БДП, расходна страна, п.п.

Доприноси кварталној стопи раста БДП, производна страна, п.п.

5

У трећем кварталу 2018. године, према подацима РЗС, остварен је реални привредни раст од 3,8% мг. Посматрано са производне стране раст је вођен услужним сектором, док

су приватна потрошња и инвестиције водеће компоненте раста на расходној страни.

• У трећем кварталу 2018. године, сви прозводни сектори осиминдустрије дају позитиван допринос расту БДП. Улогуносиоца раста задржава услужни сектор са доприносом од 2,0п.п. Сектор пољопривреде, као резултат изузетно доброг родажитарица и индустријског биља, значајно доприноси са 1,2п.п. Позитивна кретања прерађивачке индустрије нисунадоместила смањења производње електро-енергетскогсектора у августу и септембру, што је имало за последицублаго негативни допринос индустрије на укупни раст.

• Посматрано по агрегатима употребе, доминантни изворираста су приватна потрошња и инвестиције, садоприносима од 2,3 п.п. и 1,3 п.п, респективно. Наставакинвестиционог циклуса и тиме повећана тражња закапиталном опремом и репроматеријалом, опредељујунегативан допринос нето извоза укупном привредномрасту.

3.4

3.0

4.0

2.9

1.61.8

2.22.5

4.8 4.9

3.8

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

2016 2017 2018

Пољопривреда ИндустријаГрађевинарство УслугеНето порези Бруто домаћи производ (БДП)

3.4

3.0

4.0

2.9

1.6 1.82.2

2.5

4.8 4.9

3.8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

2016 2017 2018

Залихе Нето извозИнвестиције Државна потрошњаПриватна потрошња Бруто домаћи производ (БДП)

Извор: РЗС , обрачунато у Мфин; * Процена Мфин

Доприноси годишњој стопи раста БДП, расходна страна, п.п.

Доприноси годишњој стопи раста БДП, производна страна, п.п.

7

Министарство финансија на бази оствареног привредног раста у прва три квартала, кретања привредне активности у октобру и новембру, успостављених трендова основних

макроекономских варијабли и текућих кретања високофреквентних индикатора, по други пут ревидира навише процену привредног раста у 2018. години. Након ревидирања првобитне

пројекције са 3,5% на 4,2%, актуелна процена годишњег раста износи 4,4%.

• Првобитно пројектована стопа раста од 3,5% биће премашена активирањем позитивних ризика, пре свега кроз пољопривреднупроизводњу значајно изнад очекиване, као и грађевинским радовима већим од пројектованих, како у јавном тако и у приватномсектору.

• Раст ће са производне стране бити вођен услужним сектором, уз снажан позитиван утицај пољопривреде и грађевинарства истабилан позитиван допринос индустрије. Позитиван допринос расту дају и нето порези, што је резултат убрзања личне потрошњеуслед раста животног стандарда. Тиме су инвестиције и потрошња домаћинстава доминантне компоненте расходне стране БДП погенерисаном расту, праћене позитивним утицајем државне потрошње. Нето извоз ће имати негативан утицај на стопу раста уследснажног увоза репроматеријала и инвестиционе опреме с једне стране, као и негативног утицаје прошлогодишње пољопривреднесезоне на извоз у првој половини 2018. године.

-2.7

0.7

2.0

-0.7

2.9

-1.6

1.8

3.3

2.0

4.4

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

пр

оц

ентн

и п

оен

и

Пољопривреда Индустрија Грађевинарство

Услуге Нето порези БДП

-2.7

0.72.0

-0.7

2.9

-1.6

1.8

3.3

2.0

4.4

-15

-10

-5

0

5

10

пр

оц

ентн

и п

оен

и

Лична потрошња Државна потрошња Инвестиције

Нето извоз Залихе БДП

9

У Q3 2018. године, домаћа тражња наставља раст вођен повећањем личне потрошње и инвестиција. То потврђују реални раст зарада и запослености у приватном сектору, раст новоодобрених

готовинских кредита становништву, раст промета у трговини на мало, као и раст грађевинских радова и капиталних инвестиција државе.

Извор: РЗС

Индикатор кретања државне потрошње, међугодишње стопе, у %

Кретање индикатора потрошње и дохотка, међугодишње реалне стопе, у %

Инвестициона активност и грађевинарство, међугодишње реалне стопе , у %

-12

-9

-6

-3

0

3

6

9

12

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Издаци за запослене/куповину роба и услуга сектора државе, међугодишње стопе, реалноИздаци за потрошњу сектора државе, национални рачуни, реалне међугодишње стопе

-45

-35

-25

-15

-5

5

15

25

35

-45

-35

-25

-15

-5

5

15

25

35

Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Допринос капиталних расхода државе укупним инвестицијама, п.п, десна скала

Допринос приватних инвестиција укупним инвестицијама, п.п, десна скала

Бруто инвестиције у фиксне фондове, национални рачуни

Вредност изведених радова у грађевинарству, сталне цене

Грађевинарство, национални рачуни

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

-15

-12

-9

-6

-3

0

3

6

9

12

15

Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018Приватна потрошња (национални рачуни), десна скала

Трговина на мало (сталне цене)

Потрошња становништва (према АПД)

Побољшање конкурентске позиције привреде и стабилно растући прилив страних директних инвестиција, пре свега у извозно орјентисане компаније, резултирали су значајним растом

извоза и обима спољнотрговинске размене. У Q3 2018. године извоз је више него дуплиран у односу на ниво из преткризног периода и носилац је привредног раста који је подржан и

снажним растом инвестиција.

Извор: РЗС и Мфин 10

БДП (расходна страна) у сталним ценама, десезонирани подаци, Q4 2008 = 100

70

90

110

130

150

170

190

210

2302008-Q4

2009-Q1Q2

Q3Q4

2010-Q1

Q2

Q3

Q4

2011-Q1

Q2

Q3

Q4

2012-Q1

Q2

Q3

Q4

2013-Q1Q2

Q3Q42014-Q1Q2Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1

Q2

Q3

Q4

2017-Q1

Q2

Q3

Q4

2018-Q1Q2

Q3

Извоз роба и услуга Увоз роба и услуга

70

75

80

85

90

95

100

105

110

1152008-Q4

2009-Q1Q2

Q3Q4

2010-Q1

Q2

Q3

Q4

2011-Q1

Q2

Q3

Q4

2012-Q1

Q2

Q3

Q4

2013-Q1Q2

Q3Q42014-Q1Q2Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1

Q2

Q3

Q4

2017-Q1

Q2

Q3

Q4

2018-Q1Q2

Q3

БДП Приватна потрошња

Државна потрошња Инвестиције

Извор: РЗС, обрачунато у Мфин

Индекси укупне индустријске производње (2017=100)

Прерађивачка индустрија је у новембру задржала исти међугодишњи ниво обима

производње, док се код рударства и производње струје бележе успоравања од 4,7% и 4,1%,

респективно, што је определило пад укупне индустрије за 1,0%.

11

• Од 24 делатности прерађивачке индустрије у новембру је раст регистрован у 16. Најзначајнији позитиван допринос дају нафтна имашинска индустрија. Такође, све снажнији позитиван утицај долази од фармацеутске индустрије за коју подаци показују опоравакнакон стагнативних кретања у првој половини године.

• Међу делатностима са регистрованим смањењем производње, прехрамбена индустрија се, сходно свом високом учешћу упрерађивачкој индустрији, издваја по јачини негативног доприноса. Овакво кретање је више последица тржишних инцидената негоструктурних проблема те му се може приписати привремени карактер.

• Посматрано по наменским групама наставак раста регистрован је код капиталних, трајних и интермедијарнх добара, што се можедовести у везу са продуженим инвестиционим циклусом. С друге стране, успоравања рударства и производње струје имала су запоследицу смањење производње код групе енергија, док су кретања прехрамбене индустрије определила смањење производњенетрајних производа за широку потрошњу.

Индекси прерађивачке индустрије (2017=100)

75

80

85

90

95

100

105

110

115

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд

65

75

85

95

105

115

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд

Индустријска производња у периоду јануар-новембар бележи стабилно међугодишње повећање физичког обима производње од 2,1%.

Извор: РЗС, обрачунато у Мфин

Индустријска производња по намени,

(доприноси расту, п.п.)

12

Индустријска производња по секторима,

(доприноси расту, п.п.)

• Стабилно повећање прерађивачке индустрије од 2,7% је са допринсом од 2,0 п.п. определило највећи део укупног раста. Позитивандопринос од 0,3 п.п. долази и од производње струје, која је у овом периоду међугодишње већа за 2,0%, док пад рударства за 4,5% има благонегативан утицај. Од 24 делатности прерађивачке индустрије раст је регистрован у 17, а најзначајнији позитиван допринос долази одпроизводње нафте, основних метала, машина и грађевинског материјала.

• Регистровано успоравање у новембру и евентуални наставак тог кретања у децембру неће значајније нарушити очекивана кретањаиндустријског сектора уграђена у пројектовану стопу раста БДП за 2018. годину.

0.1

1.8

-2.8

6.6

0.6

4.24.1

1.4

-12.6

1.22.5

-2.2

5.5

-7.3

7.3

5.2

3.9

2.1

-13

-11

-8

-6

-3

-1

2

5

7

10

12

Снабдевање електричном енергијом, гасом и паромПрерађивачка индустријаРударствоИндустрија - укупно

0.1

1.8

-2.8

6.6

0.6

4.24.1

1.4

-12.6

1.22.5

-2.2

5.5

-7.3

7.3

5.2

3.92.1

-13

-11

-8

-6

-3

-1

2

5

7

10

12

Нетрајни производи за широку потрошњуТрајни производи за широку потрошњуКапитални производиИнтермедијарни производи, осим енергијеЕнергијаИндустрија укупно

• Промет робе у трговини на мало у првих једанаест месеци 2018.године реално је повећан за 4,3%;

• Истовремено, Србију је посетило 3,2 милиона туриста (11,6% вишенего у истом периоду 2017. године), са 8,8 милиона остваренихноћења;

• У периоду јануар–новембар 2018. године, девизни прилив одтуризма је износио 1.193,1 милиона евра и био је за 121,6 милионавећи него у истом периоду 2017. године;

• У прва три квартала 2018. године, у односу на исти периодпретходне године, настављен је раст броја новорегистрованихаутомобила (10,4%).

Кретања у услужном сектору, међугодишње стопе, % Грађевинарство

• У прва три квартала 2018. године, у односу на исти периодпретходне године, регистрован је раст вредности изведенихрадова од 18,4%, у сталним ценама (раст од 12,8% за зграде и21,3% за остале грађевине). Истовремено забележен је снажанраст БДВ грађевинарства од 17,0%, реално.

• У првих једанаест месеци 2018 године, забележен јемеђугодишњи раст производње цемента од 10,6% и растпроизводње осталих неметалних минерала од 8,5% (стакло,црепови, малтер, бетон и др.);

• Од почетка године, расте и број издатих грађевинских дозвола(6,3%). Посматрано према врсти грађевина, повећан је бројиздатих дозвола за зграде (8,9%), док су дозволе за осталеграђевине смањене за 1,9% (инфраструктура).

Раст економске активности наставља се у услужном сектору и грађевинарству што је потврђено и кретањима високофреквентних индикатора.

14

Извор: РЗС

0

100

200

300

400

500

600

700

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

хи

ља

де

тон

а

Ин

дек

си,

Ø 2

017

=10

0

Вредност изведених радова, реално

Часови рада

Производња производа од неметалних минерала

Производња цемента, десна скала

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

2013 2014 2015 2016 2017 2018

Промет у трговини на мало

Промет у угоститељству

Трговина на велико и мало и поправка моторних возила; саобраћај и складиштење и услуге смештаја и исхране (национални рачуни)

Ноћења туриста - месечни подаци (десна скала)

ТРЖИШТЕ РАДА



Извор: РЗС и НСЗ* Стопа незапослености представља учешће броја незапослених у укупном броју активнихстановника (запослени и незапослени), а стопа запослености проценат запослених у укупномстановништву старом 15 и више година.** У циљу побољшања међународне упоредивости података о радној снази РЗС је извршиоњихову корекцију од 2014. године.

Стопа запослености и незапослености према АРС* Стопа незапослености према АРС за категорију становништва старости 15 и више година

Према подацима из Анкете о радној снази у трећем кварталу 2018. године, стопа незапослености је износила 11,3%. Истовремено, број запослених је повећан за 1,6% при

чему је број формално запослених повећан за 3,4%, а број неформално запослених смањен за 4,7%.

16

Запослени старости 15 и више година према секторима делатности, допринос расту

17.9 16.6

13.8 12.911.3

43.1 43.4

46.848.2 49.2

10

14

18

22

26

30

34

38

42

46

50

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2014 2015 2016 2017 2018

Стопа незапослености Стопа запослености

2.1 1.6

-0.1

-1.1

2.7

6.7 7.25.8

3.2 4.3

2.4

1.21.4

0.5

1.6

-4

-2

0

2

4

6

8

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2015 2016 2017 2018

Пољопривреда Индустрија Услуге Укупно

10

12

14

16

18

20

22

24

26

2008-април

2008-октобар

2009-април

2009-октобар

2010-април

2010-октобар

2011-април

2011-октобар

2012-април

2012-октобар

2013-април

2013-октобар

2014-Q1

Q2

Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1

Q2

Q3

Q4

2017-Q1

Q2

Q3

Q4

2018-Q1

Q2Q3

Извор: РЗС и НСЗ

Просечан број формално запослених, допринос међугодишњој стопи раста

Показатељи конкурентности, исти период претходне године=100, у %

Просечан број формално запослених у новембру 2018. године, према подацима из Централног регистра обавезног социјалног осигурања, повећан је за 3,2% мг. и у потпуности је резултат раста запослености у приватном сектору од 5,2%. Истовремено, у јавном сектору је број запослених смањен за 1,3%. У периоду јануар-новембар број запослених

већи је за 3,7% мг. Најзначајнији раст регистрован је у прерађивачкој индустрији, трговини и грађевинарству, што је у складу са повољним економским кретањима која ови сектори бележе.

17

Активно незапослена лица, међугодишње стопе раста

• Продуктивност рада је након смањења у 2017. години, у првихдевет месеци 2018. године повећана, пре свега захваљујућиснажном расту привредне активности;

• Према подацима НСЗ, у периоду јануар-новембар 2018. године,број активно незапослених лица је смањен за 10,3% у односу наисти период претходне године.

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8


2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Продуктивност рада

Просечна нето зарада, реална стопа раста

Реални јединични трошкови рада

-2

-1

0

1

2

3

4

5

Дец Феб Апр Јун Авг Окт Дец Феб Апр Јун Авг Окт Дец Феб Апр Јун Авг Окт

2015 2016 2017 2018

Приватни секторЈавни секторУкупан број формално запослених

-14

-12

-10

-8

-6

-4

-2

0

2

4

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Просечна нето зарада1 у периоду јануар – октобар 2018. године повећана јереално за 4,3% мг, уз истовремени раст зарада и у приватном и у јавном сектору.

Извор: РЗС, прерачунато у МФИН2 Реална стопа раста просечне зараде у РСД дефлационирана је индексом потрошачких цена.

Просечна нето зарада у ЕУР и реалне стопе раста2

18

Просечна нето зарада, допринос међугодишњој реалној стопи раста

• Просечна нето зарада у октобру 2018. године повећана је за 5,7%реално, мг. Посматрано према делатностима, расту зарада највишеје допринела прерађивачка индустрија. Раст зарада у јавном секторурезултат је, пре свега раста зарада у образовању, здравству иадминистрацији;

• На укупан раст зарада у периоду јануар-октобар утицало је иповећање минималне цене рада по радном часу са 130 динараколико је износила у 2017. на 143 динара почев од јануара 2018.године.

Просечна нето зарада у РСД и номинална стопа раста, у %

1 Републички завод за статистику почев од јануара 2018. године за рачунање просечне нето зараде, уместо спровођења месечног истраживања (РАД-1), преузима податке из евиденције Пореске управе, а који се прикупљају путем електронске Пореске пријаве за порез по одбитку.

-4

-2

0

2

4

6

8

10

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

2015 2016 2017 2018

Јавни сектор Приватни сектор Просечна нето зарада

-16

-11

-6

-1

4

9

28,000

32,000

36,000

40,000

44,000

48,000

52,000

I-X 2018

%

Просечна нето зарада, РСД

Просечна нето зарада, номинална стопа раста (десна скала)

416.7

300

320

340

360

380

400

420

440

I-IX 20180

1

1

2

2

3

3

4

4

5

5

ЕУ

Р

%

Просечна нето зарада, ЕУР (лева скала)

Просечна нето зарада, реална стопа раста (десна скала)

ЕКСТЕРНИ СЕКТОР



• Извоз робе у новембру 2018. годинеизносио је 1.446 мил. евра, док је робниувоз вредео 1.950,3 мил. евра, чиме јеспољнотрговински дефицит повећан за8,7% мг.

• Међугодишње кретање новембарскогизвоза у највећој мери је опредељенорастом извоза интермедијарних производаод 17,4%, као и већим извозом средстава зарад за 8,6%. Посматрано премапроизводним делатностима, најзначајнијидопринос расту извоза дала јепољопривреда, која је у односу нановембар прошле године извезла више за85,8%. Значајан позитиван допринос растуизвоза дале су и делатности производњепроизвода од гуме и пластике, основнихметала и електричне опреме (15,2%, 12,8%и 12,7% респективно);

• Међугодишњи раст увоза је регистрованкод свих наменских група производа, авођен је увозом потрошних добара исировина. Посматрано премаделатностима, најзначајнији део растаувоза детерминисан је тражњомпрерађивачке индустрије, пре свегакомпанија регистрованих у машинској,прехрамбеној и хемијској индустрији (растод 40,7%, 25,2% и 17,4%, респективно).

• Овом динамиком спољнотрговинскеактивности обезбеђена је покривеностувоза извозом од 74,1%, што је благопобољшање у односу на новембар 2017.године.Извор: РЗС

Спољнотрговинска робна размена у новембру, мил. евра

Кретање извоза, мил. евра

У новембру 2018. године, међугодишње посматрано, повећан је обим спољнотрговинске размене уз нешто бржу динамику извоза од увоза, 10,7% и

10,2%, респективно.

-600

-500

-400

-300

-200

-100

0

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Извоз Увоз Салдо (десна скала)

2008 Нов,540.2

2009 Нов,527.7

2010 Нов, 709.1

2011 Нов,733.8

2012 Нов, 826.0

2013 Нов,1,006.0

2014 Нов,918.6

2015 Нов,992.4

2016 Нов, 1,195.0

2017 Нов,1,305.8

2018 Нов, 1,446.0

300

500

700

900

1,100

1,300

1,500

1,700

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

У периоду јануар-новембар 2018. године извезено је робе у вредности 15,1 млрд евра, а увезено је 20 млрд евра (раст од 8,6% и 13,3% мг, респективно), што је резултирало увећањем

спољнотрговинског дефицита за 30,7% у односу на исти период претходне године.

Извор: РЗС

22

Увоз по економској намени производа БЕЦ, доприноси, п.п.

*Посматрано по економској намени производа БЕЦ ниво 1

• Раст извоза у периоду јануар-новембар 2018. године био је вођен пре свега повећањем извоза репроматеријала и у мањој

мери опреме, што потврђује раст извоза металске и гумарске индустрије;

• Истовремено све групе производа дале су позитиван допринос расту увоза, при чему је најзначајнији допринос увоза

репроматеријала од 6,9 п.п., а значајан је и допринос потрошних добара, где је забележен раст увоза од 2,2 п.п;

• Покривеност увоза извозом роба у овом периоду износила је 75,2 %.

Извоз по економској намени производа БЕЦ, доприноси, п.п.

8.6

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 I-XI

Средства за рад Репродукција Потрошна роба Некласификовано по БЕЦ намени Укупно

13.3

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 I-XI

Извор: РЗС

• Првих пет одсека извозних производа су:електричне машине и апарати, друмска возила,гвожђе и челик, производи од каучука и обојениметали са вредношћу извоза од 4.871,9 мил. евра(32,3% укупног извоза).

Структура извоза, јануар-новембар 2018 (у %) Структура увоза, јануар-новембар 2018 (у %)

• Неразврстана роба*, нафта и нафтни деривати и друмскавозила чине 26,3% укупног увоза;

• У периоду јануар-новембар 2018. године, остварен јесуфицит од 1.480,2 милиона евра као резултат већег нетоизвоза хране и живих животиња, разних готовихпроизвода (намештај, одећа, обућа), пића и дуван,животињских и биљних уља и израђених производасврстаних по материјалу (производи од каучука, гвожђе ичелик, обојени метали).

Најзначајнији извозни производ су електричне машине и апарати са учешћем у укупном извозу робе од 10,6%.

23

* Војна роба, роба на складиштењу и роба у слободној зони за коју није назначенацаринска тарифа, и делови за моторна возила и делови за авионе који се увозе, односноизвозе уз основно средство.

Електричне машине,

апарати и уређаји

10.6

Друмска возила6.8

Гвожђе и челик5.5

Производи од каучука

4.8

Обојени метали4.6

Поврће и воће4.3

Погонске машине и

уређаји3.7

Одевни предмети и прибор за одевање

3.7

Остало56.0

Нафта, нафтини деривати и

сродни производи

7.6

Друмска возила7.0

Електричне машине,

апарати и уређаји

5.9

Индустријске машине за

општу употребу4.0

Гвожђе и челик3.4

Медицински и фармацеутски

производи3.3

Обојени метали3.2

Производи од метала

2.8

Остало62.8

Базични извоз* има стабилан тренд раста и у периоду јануар-новембар 2018. године износио је 10,4 млрд евра, што је раст од 7,7% мг. Кретање извоза пољопривредних производа је под утицајем сезонских

фактора, док вредност извоза основних метала и нафте прати индустријску производњу, али и варира у зависности од кретања цена на светском тржишту.

24

Базични извоз*

*Базични извоз представља вредност укупног извоза умањена за извоз пољопривредних производа, кокса и нафте, основних метала и моторних возила и приколица

Извоз пољопривредних производа

Извоз кокса и деривата нафте Извоз основних метала

0

50

100

150

200

250

0300600900

1,2001,5001,8002,1002,4002,7003,000

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4Q1 Q2 Q3

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извоз Месечни дсз извоз, десна скала

0

50

100

150

200

250

0

50

100

150

200

250

300

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т


2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извоз Месечни дсз извоз, десна скала

0

50

100

150

200

250

300

350

400

0

20

40

60

80

100

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т


2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извоз

Месечни дсз извоз, десна скала

Производња кокса и деривата нафте, дсз, десна скала

0

20

40

60

80

100

120

140

160

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т


2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извозМесечни дсз извоз, десна скалаПроизв. основних метала, дсз, десна скала

15 НАЈВЕЋИХ ИЗВОЗНИКА У ПЕРИОДУ ЈАНУАР-ДЕЦЕМБАР 2018. године

НАЗИВ ИЗВОЗНИКА МЕСТОИзвоз

(мил. ЕУР)

HBIS GROUP SERBIA IRON & STEEL D.O.O. БЕОГРАД 749.5

FCA SRBIJA D.O.O. КРАГУЈЕВАЦ 714.1

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE НОВИ САД 465.0

TIGAR TYRES ПИРОТ 388.9

DRUŠTVO ZA TRGOVINU ROBERT BOCH БЕОГРАД 241.5

HIP - PETROHEMIJA ПАНЧЕВО 213.7

TETRA PAK PRODUCTION БЕОГРАД 208.5

GRUNDFOS SRBIJA ИНЂИЈА 203.6

RTB BOR - GRUPA RUDARSKO-TOPIONIČARSKI BASEN BOR БОР 181.1

YURA CORPORATION РАЧА 180.8

HEMOFARM ВРШАЦ 175.9LEONI WIRING SYSTEMS SOUTHEAST ПРОКУПЉЕ 167.3

HENKEL SRBIJA БЕОГРАД 163.5

GORENJEВАЉЕВО, СТАРА ПАЗОВА 148.8

VICTORIA GROUP БЕЧЕЈ, ШИД 130.0Извор: Управа царина

Укупна вредност извоза 15 највећих извозника у 2018. години износила je 4,3 млрд евра. Највећи извозник је ХБИС група*, а следе ФЦА Србија и Нафтна

индустрија Србије.

25

Највећи извозници

*Од јула 2016. привредно друштво Железара Смедерево је заменила нова фирмаHesteel Serbia Iron&Steel d.o.o, која је у априлу 2017. променила име у HBIS GROUP Serbia Iron&Steel d.o.o.

Извоз компаније железара ХБИС*

• У 2018. години, извоз смедеревске железаре био је39,6% већи (односно за 212,7 мил. евра) у поређењу са2017. годином.

30.5

51.3

47.941.0

42.6

52.3

64.9

80.9

91.7

75.071.4

55.4

78.3

112.4

122.7120.3

159.8

145.9

110.9

201.1 202.3

178.0

168.1

-30

20

70

120

170

220

0

10

20

30

40

50

60

70

80

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

2013 2014 2015 2016 2017 2018

ми

л.

ЕУ

Р

Месечни подаци Квартални подаци, десна скала

Извор: РЗС

• Највећи спољнотрговински партнери су Немачка иИталија. Извоз у те две земље чинио је 24,6% укупногизвоза, а увоз из тих земаља 22,8% укупног увоза;

• Најповољнија размена одвијала се са земљама уокружењу (Бих, Црна Гора, Македонија, Румунија,Бугарска, Хрватска, Словенија), али и Словачком,Великом Британијом и Шведском. У посматраномпериоду 2018. године остварен је суфицит од 2.405,9мил. евра у робној размени са овим земљама.

Удео земаља у укупном извозу Србије, јануар-новембар 2018 (у %)

Удео земаља у укупном увозу Србије, јануар-новембар 2018 (у %)

Укупна спољнотрговинска размена Србије у периоду јануар-новембар 2018. године износила је 35,1 млрд ЕУР, што представља повећање од 11,2% мг.

26

Десет највећих спољнотрговинских партнера Србије, јануар-новембар 2018 (у мил. ЕУР)

Италија 12.5

Немачка 12.1

Босна и Херцеговина

7.9

Румунија 6.0

Руска федерација 5.3

Република Црна Гора 4.7

Мађарска 4.0

Бугарска 3.8

Остале земље43.7

Немачка 13.4

Италија 9.4

Кина 8.4

Руска федерација 7.7

Мађарска 4.8Турска

3.8

Пољска 3.6

Румунија 2.8

Остале земље46.1

529.1

530.3

362.1

898.3

606.0

1,189.9

68.4

804.4

1,880.7

1,814.3

459.6

521.1

721.3

552.1

963.4

527.3

1,677.7

1,552.0

1,890.4

2,692.8

1,500 1,000 500 0 0 500 1,000 1,500

Извор: РЗС

Удео извоза у ЕУ у укупном извозу, јануар-новембар 2018 (у %)

Удео увоза из ЕУ у укупном увозу, јануар-новембар 2018 (у %)

Са земљама ЕУ обавља се око две трећине спољнотрговинске размене. У периоду јануар-новембар 2018. године извоз у ЕУ је повећан за 940,6 мил. евра

(за 10,2% мг), док је трговински дефицит повећан за 8,7% мг.

27

Дефицит спољнотрговинске размене са ЕУ, мил. евра

(2008-2018)

Извоз и увоз у ЕУ, 2010-2018

(у мил. ЕУР)

-3,872.2

-3,055.0

-2,576.1-2,707.9

-3,309.0

-2,409.5 -2,309.3 -2,048.9-1,678.7 -1,844.0 -2,005.3

-4,500

-4,000

-3,500

-3,000

-2,500

-2,000

-1,500

-1,000

-500

0

I

I-IV

I-V

II

I-X I

I-IV

I-V

II

I-X I

I-IV

I-V

II

I-X I

I-IV

I-V

II

I-X I

I-IV

I-V

II

I-X I

I-IV

I-V

II

I-X I

I-IV

I-V

II

I-X I

I-IV

I-V

II

I-X I

I-IV

I-V

II

I-X I

I-IV

I-V

II

I-X I

I-IV

I-V

II

I-X

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

у м

ил

. Е

УР

ЕУ, 66.3

Остале земље,

33.

7

2017

ЕУ67.3

Остале земље

32.7

2018

ЕУ62.5


37.5

2017

ЕУ60.6


39.4

2018

996,0

1.153,3

200

400

600

800

1,000

1,200

IV

IX

IIV IX II

VII

XII V X III

VII

I IV

IX

IIV IX II

VII

XII V X

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

у м

ил

. Е

УР

Извоз у EУ Увоз из ЕУ

• Главни извор повећања дефицита текућег рачуна је растробног дефицита за 39,2%, односно за 1.016,5 мил. евра.Овај дефицит је значајно компензован растом суфицитана рачуну секундарног дохотка од 16,9%, што је 535,2 мил.евра, затим растом суфицита у размени услуга од 13%(116,6 мил. евра) и нижим одливом на рачуну примарногдохотка где је дефицит смањен за 250 мил. евра.

Извор: НБС

Платни биланс, % БДП Структура финансијског биланса, % БДП

• У периоду јануар-новембар 2018. године, нетоприлив страних директних инвестиција износио је2.221,8 мил. евра, што је за 1,4% мање у односу наисти период 2017. године;

• Нето прилив осталих инвестиција у истом периодуизносио је 605,7 мил. евра, док се код портфолиоинвестиција јавља одлив у износу од 28,5 мил.евра.

Дефицит текућег рачуна у периоду јануар-новембар 2018. године виши је за 231,2 мил.евра, што је повећање од 14,3% у односу на исти период претходне године и

износио је 1.843 мил. евра.

• Укључени су међукомпанијски кредити и реинвестирана добит.

28

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

2015 2016 2017 2018

Салдо робе и услуга Примарни доходак

Секундарни доходак Дефицит текућег рачуна

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

2015 2016 2017 2018

Девизне резерве (- значи повећање)

Остале инвестиције

Финансијски деривати (осим дев. резерви) и опције на акције за запослене

Портфолио инвестиције

Директне инвестиције

Финансијски рачун

* Текући трансфери између резидентних и нерезидентних домаћинстава.

Структура извоза услуга, мил. ЕУР

Суфицит рачуна услуга у периоду јануар-новембар 2018. године износио је 1.012,5 мил. евра. Извоз ИКТ услуга порастао је за 27,5% мг. Такође, ИКТ и остале пословне услуге и даље бележе раст нето извоза. Лични трансфери из иностранства били су

већи за 18,7% у односу на исти период претходне године.

30

Структура увоза услуга, мил. ЕУР

Лични трансфери и дознаке радника, мил. ЕУР

Извор: НБС

-10

-5

0

5

10

15

20

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

1,800


2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

%

ми

л.

ЕУ

Р

ТранспортТуризамУслуге телекомуникација, компјутерске и информацијске услугеОстале пословне услугеОстале услугеИзвоз услуга, стопа раста, десна скала,леви графикон; Увоз услуга, стопа раста, десна скала, десни графикон

-10

-5

0

5

10

15

20

25

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

%

ми

л.

ЕУ

Р2015 XI,

228.62016 XI,

196.0

2017 XI, 236.6

2018 XI,258.0

3

4

5

6

7

8

9

10

050

100150200250300350400450500

I II III

IV V VI

VII

VII

I

IX X XI

XII I II III

IV V VI

VII

VII

I

IX X XI

XII I II III

IV V VI

VII

VII

I

IX X XI

XII I II III

IV V VI

VII

VII

I

IX X XI

2015 2016 2017 2018

%Б

ДП

ми

л.

ЕУ

Р

Лични трансфери* Дознаке радника Лични трансфери*, учешће у БДП, десна скала

Извор: НБС

Стране директне инвестиције у прерађивачку индустрију у I-IX 2018, по делатностима, мил. ЕУР

• Три четвртине страних директних улагања у прва три квартала 2018. године дошло је из земаља Европске уније;

• У оквиру прерађивачке индустрије, највеће инвестиције су остварене у металској, прехрамбеној и аутомобилскојиндустрији;

• У прва три квартала, више од трећине СДИ је усмерено у извозно оријентисане делатности. Дисперзија улагања пообластима прерађивачке индустрије је и даље широка, што обезбеђује основ за раст индустријског сектора и извоза унаредном периоду.

31

У периоду јануар-новембар 2018. године настављен је тренд раста нето прилива СДИ. У прва три квартала раст СДИ је био вођен већим страним улагањима

у прерађивачку индустрију, финансијске делатности и трговину.

Нето страна директна улагања по земљама у I-IX

2018, мил. ЕУР

Холандија, 353.2

Луксембург, 207.1

Немачка, 183.4

Италија, 147.7

Кина, 143.4

Руска Федерација,

120.7

Велика Британија,

114.3

Аустрија, 101.8

Oстале земље, 473.3

105.1

17.3

15.3

32.7

22.1

196.6

100.0

138.0

Производња прехрамбених производа, производња пића и производња дуванских производаПроизводња текстила и производња одевних предмета

Производња хемикалија и хемијских производа

Производња основних фармацеутских производа и препарата

Производња производа од гуме и пластике

Производња основних метала и производња металних производа, осим машина и уређајаПроизводња моторних возила, приколица и полуприколица

Oстало прерађивачка индустрија

32

Индикатори спољнотрговинске активности Значај земље у светској трговини

У Q3 2018. отвореност економије, мерена као удео укупне спољнотрговинске размене у БДП достигла је 110.6% БДП, док је покривеност увоза робе и услуга извозом износила 87.5%. У

односу на преткризни период, оба индикатора су увећана за више од половине.

Извор: РЗС, Национални рачуниИзвор: РЗС, Светска трговинска организација

0

20

40

60

80

100

120

Покривеност увоза извозом Извоз робе и услуга као % БДП-а

Увоз робе и услуга као % БДП-а Степен отворености економије

0.03

0.04

0.05

0.06

0.07

0.08

0.09

0.10

0.11

Учешће Србије у светском извозу, у %

33

Спољни дуг/извоз робе и услуга Спољни дуг/БДП

*Према критеријумима Светске банке, земља је ниско задужена ако је однос спољног дуга и извоза робе и услуга испод 132%, а високо задужена ако је тај однос изнад 220%.

*Према критеријумима Светске банке, земља је ниско задужена ако је однос спољног дуга и БДП-а испод 48%, а високо задужена ако је тај однос изнад 80%.

Значајно су побољшани индикатори екстерне солвентности почев од 2013. године. На крају трећег квартала, настављен је тренд снижења рација спољног дуга према извозу,

што је Србију према критеријумима Светске банке сврстало у ред ниско задужених земаља. Настављен је и тренд снижења рација спољни дуг/БДП, према ком се Србија

налази у категорији средње задужених земаља.

Извор: НБС, МФИН

** РЗС је 1. октобра 2018. године објавио ревидирану серију података БДП за период 2015-2017 у текућим ценама, као и годишње стопе реалног раста за 2016. и 2017. годину, уз напомену да се ревизија података за период пре 2015. године очекује до краја текуће године. За аналитичке потребе, Министарство финансија је кориговало историјске податке БДП како би се, с обзиром на изузетно велики обим извршене ревизије од стране РЗС, добила донекле упоредива серија података. (уважавајући историјски објављене номиналне стопе раста)

100

120

140

160

180

200

220

240

260

280

300

%

зад

уж

ено

стн

иск

а

сред

ња

в

исо

ка

20

30

40

50

60

70

80

90

100

%

зад

уж

ено

стн

иск

а

ср

едњ

а

в

исо

ка

На крају трећег квартала 2018. године, укупан спољни дуг износио је 26,5 млрд евра и у поређењу са крајем претходне године повећан је за 929,4 мил. евра.

• Раст спољног дуга у посматраномпериоду, опредељен је већомзадуженошћу приватног сектора(више за 844,2 мил), у чијој структурису се предузећа задужила више за472,5 мил, а банкарски сектор више за369,9 мил евра.

• Поред наведеног, благо је на повећањеспољног дуга утицала и већазадуженост јавног сектора, чији је дугповећан за 85,3 мил. евра.

Извор: НБС.

Спољни дуг, у мил. евра

34

56

58

60

62

64

66

68

70

72

74

76

78

0

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2015 2016 2017 2018

Јавни сектор Банке Предузећа Укупно у % БДП (десна скала)

ИНФЛАЦИЈА,ДЕВИЗНИ КУРС И

МОНЕТАРНА КРЕТАЊА



Доприноси месечној инфлацији, п.п.

• У децембру су потрошачке цене у односу на претходни месец билевише за 0,1%, пре свега услед повећања цена поврћа;

• Регулисане цене су у децембру у односу на претходни месец биленепромењене. На међугодишњем нивоу, регулисане цене су повећане,пре свега као последица раста цена дувана и у мањој мери ценасаобраћајних услуга.

Инфлација је у децембру 2018. године износила 2,0% мг. и кретала се у границама дозвољеног одступања од циља НБС (3%±1,5 п.п). У овом периоду раст цена био је

опредељен, пре свега, повећањем цена поврћа, нафтних деривата и дувана. Као резултат и даље присутних ниских инфлаторних притисака, у децембру 2018. године НБС је задржала

референтну каматну стопу на нивоу од 3,0%.

Инфлација, међугодишње стопе раста, у %

36

Извор: РЗС, НБС

-2.0

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

2015 2016 2017 2018

Услуге Енергија

Индус.произ. без хране и енерг. Прерађена храна

Непрерађена храна УКУПНО

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Референтна каматна стопа Потрошачке цене

Циљана инфлација Коридор инфлације

37

Крајем четвртог квартала потрошачке цене су забележиле повећање од 0,1% у односу на крај претходног квартала.

Инфлација, тромесечне стопе раста, у %

Доприноси тромесечној стопи раста инфлације, п.п.

• Допринос расту цена у овом периоду дало је пресвега повећање цена дувана, док су у супротномсмеру деловале цене енергената.

Извор: РЗС

Инфлација, међугодишње стопе раста, у %

1.1

1.8

-0.5-0.2

1.2

0.8

0.3

-0.6

1.4

0.7

-0.1

-0.5

0.4 0.5

0.20.4

2.4

0.5

-0.2

0.2

0.8

1.4

-0.3

0.1

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

2013 2014 2015 2016 2017 2018

11.2

9.8

4.9

2.2 2.3

1.2

2.11.7 1.9 1.9

1.41.6

0.60.4

0.6

1.6

3.6 3.63.2

3.0

1.4

2.32.1 2.0

0

2

4

6

8

10

12

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

2013 2014 2015 2016 2017 2018

-1.2

-0.8

-0.4

0.0

0.4

0.8

1.2

1.6

2.0

2.4

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

2015 2016 2017 2018

УслугеИндустријски производи без хране и енергијеЕнергијаПрерађена хранаНепрерађена храна

• У односу на исти месец 2017. године, динар је у просеку у децембру 2018. године забележио номиналну и реалну апрецијацију ( по0,7%).

Извор: НБС

Реални и номинални курс, индексидецембар 2010=100

Кретање девизног курса и интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту

Ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса динара НБС је у децембру интервенисала на међубанкарском девизном тржишту куповином и

продајом девиза, са неутралним нето исходом.

38

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Дец

Ма

рЈ

ун

Сеп

Дец

Ма

рЈ

ун

Сеп

Дец

Ма

рЈ

ун

Сеп

Дец

Ма

рЈ

ун

Сеп

Дец

Ма

рЈ

ун

Сеп

Дец

Ма

рЈ

ун

Сеп

Дец

Ма

рЈ

ун

Сеп

Дец

Ма

рЈ

ун

Сеп

Дец

2010

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Просечни реални девизни курс - EUR/RSD

Просечни номинални девизни курс - EUR/RSD

-500

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

95

100

105

110

115

120

125

130

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Интервенције НБС, нето, мил. евра (десна скала)

Просечан девизни курс - EUR/RSD

Привредни раст, као и раст кредитне активности банака допринели су наставку високог међугодишњег раста монетарних агрегата и у

новембру.

Извор: НБС

Новчана маса М3

39

• Монетарни агрегати М1 и М2 су уновембру забележили раст од 15,9%и 14,3%, мг, респективно. Оваковисоке стопе раста остварене су пресвега због снажног растатрансакционих депозита, али ираста готовог новца у оптицају;

• Истовремено, услед знатно споријеграста девизних депозита, најширимонетарни агрегат М3 је повећан понешто нижој стопи (8,4%);

• Почев од септембра бележи се бржираст готовог новца у оптицају одраста трансакционих депозита, штоје утицало на благо повећањењеговог учешћа у новчаној маси М1.

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

4,500

мл

рд

РС

Д

Новчана маса М1 Орочени динарски депозити Девизни депозити

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

0

100,000

200,000

300,000

400,000

500,000

600,000

700,000

800,000

мл

рд

РС

Д

Готов новац у оптицају Депозити по виђењу Готов новац у М1

Кредитна активност расте у складу са растом привредне активности, док се учешће проблематичних кредита смањује и на крају новембра 2018. године је износило 6,1%.

Каматне стопе на динарске кредите банака прате тренд снижења референтне каматне стопе, па је тако у априлу 2018. године сужен коридор каматних стопа са ±1,50 п.п. на ±1,25 п.п.

Извор: НБС и РЗС

БДП и кредитна активност, међугодишње стопе раста

Проблематични кредити, млрд динара

Напомена: Домаћи кредити по искључењу ефекта курса и промене цена

40

-15-10

-505

101520253035

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

БДП Домаћи кредити

21.4%22.2% 23.0% 23.0%

21.5%22.6% 22.8% 22.0% 21.6%

20.9%20.2%

19.5%

17.0% 16.8%15.6%

12.2%

9.9% 9.2%

7.8%

6.1%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 XI

2013 2014 2015 2016 2017 2018

Привреда Становништво Остали NPL % (бруто)

Укупна кредитна активност у новембру је забележила раст од 6,9%, мг, номинално. Регистровано је номинално повећање пласмана привреди од 2,8%. Кредитна активност становништву наставља висок раст,

који је износио 11,9%, мг, номинално, а био је готово у целости опредељен снажним растом готовинских кредита (19,5%), али истовремено снажан раст су забележили и потрошачки кредити (15,5%). Каматна стопа

на укупне новоодобрене динарске кредите у новембру је смањена за 0,8 п.п, и износила је 8,18%.

Извор: НБС

Kредитна активност, доприноси мг. стопи

Стопе раста пласмана привреди и становништву, међугодишње стопе раста

41

Новоодобрени кредити привреди, по наменама, у млрд динара

Новоодобрени кредити становништву, по наменама, у млрд динара

-10

-5

0

5

10

15

20

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Но

в

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Привреда Становништво Укупно

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Привреда Становништво

0

20

40

60

80

100

120

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

2015 2016 2017 2018Инвестициони Остали За обртна средства

0

10

20

30

40

50

60

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

2015 2016 2017 2018Стамбени Потрошачки Готовински Остали

Девизне резерве НБС у новембру износиле су 11,6 млрд евра, што је повећање у поређењу са претходним месецом за 76,2 мил. евра, и биле су довољне за

покривеност око шест месеци увоза робе и услуга.

Извор: НБС, прерачунато у МФИН

Девизне резерве и покривеност увоза робе и услуга

42

• Повећање девизних резерви у новембру у односу на претходнимесец било је у највећој мери резултат прилива по основууправљања девизним резервама и нето позитивних тржишнихефеката. У односу на новембар 2017. године девизне резерве суповећане за 1,5 млрд. евра.

6,000

7,000

8,000

9,000

10,000

8,000

8,500

9,000

9,500

10,000

10,500

11,000

11,500

12,000

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Девизне резерве НБС Девизна штедња становништва (десна скала)

3

4

5

6

7

8

9

10

0

2

4

6

8

10

12

14

мес

еци

мл

рд

ев

ра

Девизне резерве НБС (лева скала)

У месецима увоза робе и услуга (десна скала)*

ФИСКАЛНА КРЕТАЊА



У периоду јануар-новембар 2018. године, на нивоу опште државе остварен је фискални суфицит у износу од 73,6 млрд динара.

Извор: Министарство финансија

Консолидовани месечни приходи, расходи и дефицит, у млрд РСД. Приходи, расходи и резултат по нивоима власти у периоду јануар-новембар 2018. и 2017. године.

44

*укључујући трансфере

0.020.4

9.1

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

0

50

100

150

200

250

2016 2017 2018

Резултат (десна оса) ЈАВНИ ПРИХОДИ ЈАВНИ РАСХОДИ

jан-нов,млрд дин

2018 2017 Стопа раста/пада

приходи расходи резултат приходи расходи резултат приходи расходи

Република 1,073.8 1,006.4 67.4 1,025.8 949.5 76.3 4.7 6.0

ООСО 802.5 807.701 -5.2 760.6 761.5 -0.9 5.5 6.1

Путеви и Коридори 33.9 36.9 -2.9 31.8 34.1 -2.3 6.7 8.0

Локал 261.9 249.5 12.4 247.0 227.7 19.3 6.0 9.6

Ап Војводина 58.0 56.0 2.0 52.1 48.8 3.3 11.2 14.7

Укупно* 2,230.0 2,156.4 73.6 2,117.3 2,021.6 95.7 5.3 6.7

45

Током Q3 2018. године остварен је истовремено примарни и укупни фискални суфицит. У периоду јануар-септембар 2018. године фискални суфицит је износио 1,5% БДП, док је

примарни суфицит достигао 4% БДП.

Фискални резултат опште државе и примарни резултат, квартално кретање у периоду од 2010. до 2018. године, млрд РСД

-120.0

-100.0

-80.0

-60.0

-40.0

-20.0

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Фискални резултат Примарни фискални резултат

46Извор: Министарство финансија

У периоду јануар-новембар 2018. године у поређењу са истим периодом претходне године, највећи појединачни раст на приходној страни забележен је на категоријама царина и социјалних

доприноса, док је на расходној страни, највећи раст забележен на категорији капиталних расхода.

Динамика јавних прихода (по категоријама) у 2017. и 2018. години

Динамика јавних расхода (по категоријама) у 2017. и 2018. години

* износ не укључује активиране гаранције ЈП Путеви Србије, које су укључене у отплату страног дуга

5.7

1.1

4.2

2.8

10.0

5.6

9.4

7.1

0

2

4

6

8

10

12

0

100

200

300

400

500

600

Порез на доходак грађана

Порез на добит Порез на додату вредност

Акцизе Царине Остали порески приходи

Доприноси Непорески приходи

%

у м

лр

д д

ин

.

2017 2018 Номинални раст/пад (десна скала)

9.5 13.5

-13.13.7 3.8

12.9

54.9

-35.7

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

60

0

100

200

300

400

500

600

700

800

Расходи за запослене Куповина роба и услуга

Отплата камата Субвенције Социјална помоћ и трансфери

Остали текући расходи

Капитални расходи Буџетске позајмице и активиране

гаранције*

%

у м

лр

д д

ин

.

2017 2018 Номинални раст/пад (десна скала)

Посматрано по структури, индиректни порези чине 40,1% консолидованих јавних прихода, док расходи за плате и пензије

опредељују близу половине укупне јавне потрошње (49,4%).


Структура консолидованих јавних расхода

у периоду јануар-новембар 2018. године, у %

Структура консолидованих јавних прихода

у периоду јануар-новембар 2018. године, у %

47

Порез на доходак грађана

8.3%

Порез на добит 5.5%

Порез на додату вредност

24.2%

Акцизе13.8%

Царине2.1%

Остали порески приходи

3.7%

Социјални доприноси

29.2%

Непорески приходи

12.5%

Донације0.6%

Расходи за запослене

23.2%

Куповина роба и услуга16.0%

Отплата камата5.6%

Субвенције4.8%

Пензије26.2%

Накнаде незапосленим

лицима0.4%

Накнаде за боловања

0.7%

Социјална помоћ и остали трансфери

домаћинствима9.8%

Остали текући расходи

3.2%

Капитални расходи

8.6%

Активиране гаранције

0.9%Буџетски кредити

0.4%

Посматрано по нивоима власти, републички буџет је највећи генератор јавних прихода, док на расходној страни, поред буџета Републике значајно

учешће има и ПИО фонд (по основу исплате пензија).

Структура консолидованих јавних прихода по нивоима власти у периоду јануар-новембар 2018. године, у %*


Структура консолидованих јавних расхода по нивоима власти у периоду јануар-новембар 2018. године, у %*

48

Буџет Републике56.5%

ПИО Фонд20.5%

Републички фонд здравственог

осигурања7.9%

Национална служба за

запошљавање1.2%

Фонд СОВО0.1%

ЈП "Путеви Србије" и

''Коридори Србије''

1.2%

Локални ниво власти12.6%

* Без трансфера од других нивоа власти

Буџет Републике40.6%

ПИО Фонд27.8%

Републички фонд здравственог

осигурања12.2%

Национална служба за

запошљавање0.9%

Фонд СОВО0.3%

ЈП "Путеви Србије" и

''Коридори Србије''

2.0%

Локални ниво власти16.2%

* Без трансфера другим нивоима власти

49

Доприноси годишњој стопи раста прихода опште државе, п.п, у периоду од 2006. до 2018. године


Номинални раст укупних јавних прихода у периоду јануар-новембар 2018. године износио је 6,2%, а раст укупних јавних расхода 7,9%. На приходној страни највећи допринос расту потекао је од социјалних

доприноса, пореза на додату вредност и непореских прихода. На расходној страни, у истом периоду, расту највише доприноси бржи раст капиталних расхода, расхода за запослене као и расхода за робе и услуге.

Доприноси годишњој стопи раста расхода опште државе, п.п. у периоду од 2006. до 2018. године. (Субвенције обухватају и нето буџетске позајмице и активиране гаранције)

-5

0

5

10

15

20

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

п-п

.

Порез на доходак Порез на добит

ПДВ Акцизе

Царине Социјални доприноси

Остали порески приходи Непорески приходи и донације

Укупно стопа раста/пада

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

п.п

.

Расходи за запослене Робе и услуге и остали текући

Камате Субвенције

Пензије Социјална давања

Капитални расходи Укупно стопа раста/пада

У структури консолидованих прихода доминирају ПДВ и социјални доприноси. У посматраном периоду знатно је повећано учешће акциза, док се учешће царина смањује услед примене ССП.

Укупни порески приходи државе у 2017. години повећани су реално за 5,2% у односу на претходну годину, пре свега захваљујући повећаној наплати пореза на добит правних лица, пореза на доходак

грађана, ПДВ и акциза.

Структура консолидованих прихода, у периоду од 2005. до 2017. године, у %


Учешће консолидованих прихода у БДП, у периоду од 2005. до 2017. године

50

28.624.8 25.4 25.3 24.7 25.0 25.1 25.0 24.7 25.3 24.5 24.6 24.3

12.5

13.1 11.1 11.4 11.1 10.9 11.1 11.2 10.1 9.0 8.7 8.4 8.5

1.42.0 2.8 3.3 2.6 2.5 2.8 3.7 3.9 4.5

3.7 4.4 5.7

9.49.6 9.4 9.2 11.2 11.9 12.5 12.3 13.3 13.1

13.9 14.4 14.2

5.25.0 5.5 5.4 4.0 3.5 2.8 2.4 2.1 1.9 2.0 2.0 2.0

28.429.5 29.9 30.5 31.1 29.6 29.8 30.3 31.8 31.4

29.8 28.6 28.8

3.20013.3408 3.1351 2.9802 3.0873 3.5966 3.1955 2.8941 2.8256 3.5362

3.7345 3.6503 3.6436

11.5 12.6 12.8 11.9 12.2 13.1 12.6 12.2 11.1 11.213.6 13.9 12.9

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

ПДВ Порез на доходак

Порез на добит Акцизе



10.1

3.5

2.4

5.9

0.8

11.9

1.5

5.4

.00

2.00

4.00

6.00

8.00

10.00

12.00

14.00

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

% Б

ДП

ПДВ Порез на доходак

Порез на добит Акцизе



У 2017. је настављен пад учешћа расхода за камате започет у претходном периоду. У структури консолидованих расхода и даље доминирају расходи за запослене и пензије. Мере

фискалне консолидације довеле су до постепеног смањивања учешћа ових расхода у БДП. Учешће укупних расхода у БДП, током 2017. године опало је за 1,5% БДП.

Структура консолидованих расхода у периоду од 2005. до 2017. годинe, у %


Учешће консолидованих расхода у БДП, у периоду од 2005. до 2017. године

51

27.4 25.7 25.7 27.2 26.8 25.6 26.4 25.7 26.5 24.4 22.7 22.0 22.2

16.916.6 17.4 16.0 15.9 16.0 16.4 16.0 15.8

16.516.4 17.9 19.0

2.43.2 1.6 1.3 1.7 2.4

2.9 4.05.4 6.1

7.0 6.9 6.3

8.27.1 7.3 7.8 6.7 7.8

7.1 8.98.3 10.8

9.1 8.2 8.1

26.8

24.9 23.826.2 29.2 27.8 27.7

27.628.4 27.0

26.6 26.1 25.9

12.1

13.513.7

13.112.7 13.0 12.2 10.4

10.8 10.011.9 11.6 11.6

6.28.9 10.5 8.4 7.0 7.4 7.3 7.4

4.8 5.1 6.2 7.3 7.0

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017


Камате Субвенције, буџетске позајмице и гаранције



9.0

7.7

2.5

3.3

10.5

4.7

2.8

.00

2.00

4.00

6.00

8.00

10.00

12.00

14.00

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

% Б

ДП


Камате Субвенције, буџетске позајмице и гаранције



52

Први пут од 2005. године, оба показатеља фискалне позиције су позитивна. Укупан фискални суфицит у 2017. години износио је 1,1% БДП, што представља прилагођавање од 2,3% БДП у односу

на 2016. годину. Примарни фискални суфицит износио је 3,6% БДП.

Фискални резултат опште државе и примарни резултат у периоду од 2006. до 2017. године, % БДП и апсолутни износи.


Доприноси динамике прихода и расхода кретању фискалног баланса, % БДП (негативан предзнак = повећање дефицита)

млрд дин 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Фискални резултат

20,7 -30,9 -45,0 -72,0 -127,1 -141,0 -163,5 -245,2 -212,1 -258,1 -149,1 -54,0 52,3

Примарни резултат

37,4 -3,3 -31,3 -56,4 -108,6 -109,9 -121,8 -180,1 -121,7 -147,3 -20,3 77,2 173,0

-1.4-1.8

-2.5

-4.2 -4.3-4.5

-6.4

-5.1

-6.2

-3.5

-1.2

1.1

-0.1-1.2

-1.9

-3.6 -3.4 -3.4

-4.7

-3.0-3.5

-0.5

1.7

3.6

-8

-6

-4

-2

0

2

4

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

% Б

ДП

Фискални резултат

Примарни фискални резултат

-2.5

-0.4 -0.7

-1.7

-0.2

-0.2

-1.9

1.3

-1.1

2.72.3 2.3

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Приходи Расходи Резултат

53

Међугодишње кумулативне стопе раста ПДВ (индекси)

Настављен је тренд раста укупне бруто наплате ПДВ, захваљујући расту и променама у структури потрошње уз задржавање достигнутог нивоа

ефикасности наплате.


Бруто наплаћени ПДВ у периоду 2012. до новембра 2018. године (оригинална, десезонирана и тренд-циклус серија)

95

100

105

110

115

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

2015 2016 2017 2018

Бруто домаћи ПДВ

Бруто укупан ПДВ

20000

30000

40000

50000

60000

70000

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

ми

л д

ин

Бруто ПДВ Бруто ПДВ дсз Бруто ПДВ тренд-циклус

54

Структура прихода од акциза у периоду од 2005. до 2017. године.


Структура прихода од акциза у периоду од 2005. до 2017. године показује да је доминантно учешће акциза на деривате нафте постепено смањивано током периода због планског подизања висине акцизног оптерећења

дуванских производа. У периоду јануар-новембар 2018. године односу на исти период претходне године, укупна наплата акциза је повећана за 7,2 млрд РСД, што представља номинални раст од 2,8% и реалан раст од 0,8%. Посматрано по структури раста, номинални раст је забележен на свим категоријама акциза. Акцизе на

дуванске прерађевине и акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу бележе реалан пад од 1,7% и 0,6%, респективно.

Структура прихода од акциза у периоду јануар-новембар 2018. године (горњи) и висина појединачних категорија у периоду јануар-новембар 2017. и 2018. годинe(доњи)

61.8 58.9 55.3 54.9 55.2 52.8 52.1 50.1 52.357.1

53.2 54.2 52.8

26.7 30.1 34.9 35.7 37.5 39.9 40.5 42.2 40.936.5

37.7 34.5 35.4

11.5 11.0 9.9 9.3 7.3 7.2 7.4 7.7 6.8 6.47.6

5.7 5.8

1%5.5 6.0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Акцизе на нафтне деривате Акцизе на дуванАкцизе на алкохол и кафу Акциза на електричну енергију

44.0 51.1 54.5 60.574.3 80.4 89.0 90.7

107.2121.3 127.4

143.9 147.8

19.026.1

34.439.3

50.660.8

69.276.4

83.877.6

90.3

91.899.1

0

50

100

150

200

250

300

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

мл

рд

РС

Д

Акцизе на нафтне деривате

Акцизе на дуван

Акцизе на алкохол и кафу

Акциза на електричну енергију

Моторни бензин10.8%

Дизел гориво (гасна уља)

40.2%

ТНГ3.1%

Дувански производи34.1%Пиво

4.0%

Остала алкохолна пића0.8%

Кафа1.1%

Електрична енергија6.0%

135.8

89.0

12.2

2.6

15.4

142.0

89.3

12.5

2.8

15.7

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Акциза на деривате нафте

Акциза на дуванске прерађевине

Акциза на алкохолна пића

Акциза на кафу Акциза на електричну енергију за крајњу

потрошњу

мл

рд

ди

на

ра

2017 2018

55

Однос расхода за запослене и масе пензија са укупним јавним приходима

Извор: Министарство финансија, подаци ПИО фонда

Учешће расхода за плате и пензије у укупним приходима је релативни показатељ фискалног напора на приходној и расходној страни.

Корисници пензије и структура по основу добијања пензије, однос расхода за пензије и пореза и доприноса на зараде

26.6% 26.5%

26.8%

28.9%

29.7%

28.4%

29.5%30.0%

30.1%

28.2%

24.7%

22.7%

21.6%

26.1%

25.8%24.8%

27.7%

32.3%

30.8%31.0%

32.2% 32.4%

31.3%

28.9%

26.8%

25.2%

20%

22%

24%

26%

28%

30%

32%

34%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Расходи за запослене

Пензије

Део прихода који одлази на финансирање расхода за зараде и пензије

Након фискалне консолидације, све мањи део прихода троши се на финансирање плата и пензија.

Од 2015. године, број корисника пензија се смањује збогпооштрених услова пензионисања (параметарска реформа иактуарски пенали) и боље контроле услова за стицањеинвалидских пензија. Однос исплаћене масе пензија и износапореза и доприноса приказује кретање и одрживост финансирањарасхода за пензије (нижа вредност = побољшање).

1,064,380

1,070,104

1,076,890

1,083,632

312,357

303,077

293,835

285,966

359,205

354,957349,710

345,036

60

65

70

75

80

85

0

200,000

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

1,400,000

1,600,000

1,800,000

2000 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018XI

Старосна Инвалидска Породична Пензије укупно/Порези на рад (десна скала)

56

Структура расхода за субвенције опште државе у периоду јануар-новембар 2018. у млрд РСД и учешће у %:

Из буџета Републике је, у претходној години, највише субвенција исплаћено за пољопривреду ижелезницу. На локалном нивоу, највише субвенција дато је локалним ЈKП, док је са

покрајинског нивоа највише исплаћено у области водопривреде, пољопривреде и културе.

Структура расхода за субвенције опште државе 2012 – 2017:

2013 15

9 11 12

7

66

58 6

25

2730

2522 25

12

1211

811

16

3

44

4

6

6

7

6

3

346

4

1817 3

24 26

19 18 1621

3 5 5 5 5 52 1 0 1 1 1

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2012 2013 2014 2015 2016 2017

туризам субвенције које исплаћује АП Војводина

субвенције које исплаћују општине и градови остале субвенције из буџета Републике

култура (јавни сервиси) енергетика

железница пољопривреда

путеви привреда

привреда, 12.4, 14%

путеви, 9.2, 10%

пољопривреда, 24.6, 27%

железница -текуће

субвенције, 10.4, 11%

железница -капиталне

субвенције, 2.7, 3%

енергетика, 5.1, 6%

култура (јавни сервиси), 5.3,

6%

остале субвенције из

буџета Републике, 1.9,

2%

субвенције које исплаћују општине и

градови, 14.0, 16%

субвенције које исплаћује АП

Војводина, 4.5, 5%

57

Циклично прилагођени и структурни биланс пружају објективнију слику фискалне позиције земље. Циклично прилагођени примарни дефицит се смањује од 2012. године, а у 2017. остварен је циклично

прилагођени фискални суфицит, док је примарни суфицит остварeн годину дана раније. Мере консолидације условиле су у датом моменту проциклично-рестриктивни карактер фискалне политике.

Оцена производног јаза, циклично прилагођеног* и структурног фискалног примарног биланса** , 2005-2017


Карактер фискалне политике, фискални импулс и производни јаз***

* За оцену циклично прилагођеног фискалног биланса коришћена је дезагрегирани приступ ОЕЦД методологије. Детаљнији опис коришћене може се пронаћи у Фискалној стратегији за 2013. годину са пројекцијама за 2014. и 2015. годину или путем линка http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=8626. ** Структурни примарни биланс се добија искључивањем прихода и расхода по основу камата, као и једнократних прихода и расхода из циклично прилагођеног резултата. *** Карактер фискалне политике се оцењује комбиновањем производног јаза и тзв. фискалног импулса. Фискални импулс дефинише фискалну политику као експанзивну или рестриктивну и у овом случају је добијен као разлика два узастопна структурна примарна биланса.

-7.0

-5.0

-3.0

-1.0

1.0

3.0

5.0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

% Б

ДП

Производни јаз

Фискални биланс

Циклично прилагођени фискални биланс

20062007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

-3 -2 -1 0 1 2 3 4

Фи

ска

лн

и и

мп

ул

с

Производни јаз

проциклично -рестриктивна

проциклично -експанзивна

контрациклично -рестриктивна

контрациклично -експанзивна

http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=8626

58

Током 2017. године, нето задуживање је били негативно, што је уз додатне факторе довело до смањења апсолутног износа јавног дуга. Успех фискалне консолидације се огледа и у паду

односа издатака за сервисирање јавног дуга и јавних прихода. Остварен фискални суфицит на крају 2017. допринео је повећању ликвидности.

Структура финансирања и фискални резултат (позитиван предзнак = дефицит), млрд динара


-36

-52

-100

-50

0

50

100

150

200

250

300

-600

-400

-200

0

200

400

600

800Финансијски одливи

Финансијски приливи

Нето фин. прилив - нето задуживање (десна скала)

Фискални резултат (десна скала) (негативна вредност = суфицит)

Однос издатака за сервисирање дуга у јавним приходима (главница + камата)

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

%

Камата/Јавни приходи

Главница/Јавни приходи

59

S0 индикатор краткорочне фискалне одрживости

S0 индикатор са фискалним подиндексом и подиндексом макро-финансијске конкурентности за Републику Србију за период 2015-2017. године*

Европска комисија је за оцену краткорочне фискалне одрживости дизајниралакомпозитни индикатор S0 којим се кроз идентификацију потенцијалних краткорочнихризика у текућој години настоји антиципирати фискални стрес у наредној години.

Сматра се да је земља у краткорочном ризику од фискалног стреса само уколиковредност свеукупног S0 индикатора прелази дефинисани праг.

Поред вредности за целокупан индикатор, ради лоцирања сфере из које ризик потиче,разматрају се и вредности његова два подиндекса, фискалне и макро-финансијскеодрживости. Вредности ових подиндекса изнад дефинисаних прагова указује на могућеизазове у фискалној или макро-финансијској сфери.

Анализа S0 индикатора у 2017. години указује да су уклоњене краткорочне претњефискалној стабилности, будући да ниједна од компоненти подиндекса као ни саминдекс не премашују свој праг. (горњи леви графикон) Доследним спровођењем мерафискалне консолидације и успостављањем макроекономске и фискалне стабилности упретходном периоду обезбеђен је простор за даљу релаксацију мера фискалне политикеи током 2018. године.

На основу података Евростата за земље ЕУ и обрачуна Министарства финансија заРепублику Србију, у 2016. и 2017. години ни једна од посматраних земаља нијеизложена краткорочном ризику реализације фискалног стреса, будући да вредност S0нигде не прeлази дефинисани праг. (горњи десни графикон) Поједине земље сесуочавају са фискалним односно макро-финансијским изазовима, док се РепубликаСрбија заједно са већином земаља ЕУ налази унутар дефинисаних прагова S0индикатора. (доњи десни графикон)

S0, земље ЕУ и Србија, 2016. и 2017. година

Фискални подиндекс и подиндекс макро-финансијске конкурентности за земље ЕУ за 2017. годину и Републику Србију за 2015, 2016 и 2017. годину

*Обрачун S0 индикатора за Републику Србију, урађен од стране Министарства финансија, базира се на

методологији Европске комисијеʺFiscal Sustainability report 2015ʺ 25, Јануар 2016, 157-158.

Извор: МФИН

Аустрија

БелгијаБугарска

Чешка

Хрватска

Кипар

Данска

Естонија

Финска

Француска

Немачка

Мађарска

Ирска

ИталијаЛетонија

Литванија

Луксембург

Малта

Холандија

Пољска

Португал

Румунија

Словачка

Словенија

Шпанија

Шведска

Уједињено Краљевство

Србија 2017

Србија 2016

Србија 2015

0.00

0.10

0.20

0.30

0.40

0.50

0.60

0.70

0.00 0.10 0.20 0.30 0.40 0.50 0.60 0.70

По

ди

нд

екс

ма

кр

о-ф

ин

ан

сијс

ке

ко

нк

ур

ентн

ост

и

Фискални подиндекс

ЗОНА ФИСКАЛНОГ РИЗИКАS0 изнад дефинисаног прага

0.18

0.46

0.00

0.10

0.20

0.30

0.40

0.50

0.60

0.70

0.80

0.90

Аус

тр

ија

Бел

гија

Бу

гар

ска

Чеш

ка

Хр

ват

ска

Ки

пар

Дан

ска

Ест

он

ија

Фи

нск

а

Фр

анц

уск

а

Нем

ачк

а

Мађ

арск

а

Ир

ска

Ит

али

ја

Лет

он

ија

Ли

тв

ани

ја

Лу

ксе

мб

ур

г

Мал

та

Хо

лан

ди

ја

По

љск

а

По

рт

уга

л

Ру

мун

ија

Ср

би

ја

Сл

ов

ачк

а

Сл

ов

ени

ја

Шп

ани

ја

Шв

едск

а

Ује

ди

њен

о …

S0 2016 S0 2017 S0 праг

0.00

0.10

0.20

0.30

0.40

0.50

0.60

2015 2016 2017Fiscal sub- index values

Financial competitiveness sub-indexvalues

S0 indicator Fiscal sub-indextreshold

Financial sub-indextreshold

S0 treshold

60

Кретање бруто наплате, повраћаја и нето ПДВ од 2006. до 2017. године (млрд динара)

Постоји веза у кретању агрегатног дохотка становништа* и наплаћеног бруто ПДВ, услед релативно ниског нивоа дохотка и ниске склоности штедњи. Ипак у последњих годину дана раста учешће других извора

потрошње (кредити, туризам, транзит, дознаке итд.). Успостављена је релација између учешћа извоза у БДП и учешћа повраћаја у бруто наплати.


Релације између појединих макроекономских величина и показатеља

кретања ПДВ наплате и повраћаја.

Агрегатни доходак* представља апроксимацију личне потрошње добијену на основу укупних процењених зарада, исплаћених пензија, социјалне помоћи и других примања становништва (без кредита, дознака и других извора дохотка).

Снажна веза која постоји између агрегатног дохотка и бруто наплате ПДВ још је израженија када се у релацију укључи и динарски изражен извоз. Индиректно, то је последица деловања извоза на укупну економску активност, а директно преко увозне и домаће компоненте, на бруто наплату ПДВ. Прелиминарна процена директног ефекта износи око 30%.

Рана расположивост и фреквентност ових података омогућава правовремену анализу и могућност вишеструке провере пројектованих вредности ПДВ за текући и наредни период.

Кретање повраћаја (учешће у бруто наплати) у знатној мери прати промену у структури и учешћу извоза у БДП. Кретање повраћаја може стога да послужи као рани индикатор извозне активности.

Вредност коефицијента (повраћаји/бруто ПДВ) одговара вредностима које остварују земље сличне привредне структуре и степена развоја.

Међугодишње стопе раста

0

100,000

200,000

300,000

400,000

500,000

600,000

700,000

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Нето ПДВ Повраћаји Бруто ПДВ

2006 2007 2008

2009

2010 2011

2012

32.33

2014

2015

20162017

R² = 0.923

15

20

25

30

35

40

45

18 20 22 24 26 28 30

Изв

оз/

БД

П

ПДВ повраћаји/бруто ПДВ наплата

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

%

Бруто ПДВ Агрегатни доходак апрокс. + извоз

61

Кретање рација ефикасности опорезивања потрошње и наплате ПДВ, тзв. C-efficiency показатељи у периоду од 2006. до 2017. године.

Након снажног раста у претходном периоду, у 2017. години ефикасност наплате ПДВ је остала на нивоу из претходне године. Порасту учешћа ПДВ у БДП допринео је општи раст потрошње и раст ефективне пореске

стопе. Промене у структури потрошње под утицајем раста куповне моћи становништва, подигле су ефективну пореску стопу на највиши ниво од увођења ПДВ.


Структура промета, ефективна* ПДВ стопа и фактори који утичу на развој ефикасности опорезовања потрошње и учешће ПДВ у БДП

(доњи графикон)

• Рација ефикасности наплате представљају однос стварне наплате са потенцијалним нивоом ПДВ при одређеним условима.

• У случају C - ефикасности наплате у однос се доводи потенцијални ПДВ добијен множењем ефективне пореске стопе и потрошње (C+G) и стварно наплаћен ПДВ. Тако изражен ПДВ подразумева потпуно ефикасну наплату у постојећем систему пореских стопа и са постојећом структуром потрошње.

• Укупна C – ефикасност се добија из потенц. ПДВ који би био остварен при пуној наплати, јединственој стопи и непостојању изузећа (VAT exemptions). Последично, укупан јаз који постоји код овог концепта се може декомпоновати на 2 дела: јаз пореске политике (системски ПДВ јаз) и јаз наплате.

• Системски ПДВ јаз (policy gap) приказује ефекте тренутне регулативе ПДВ и структуре потрошње тј. рефлектује кретање ефективне стопе ПДВ, а добија се као разлика укупног јаза и јаза наплате. Јаз наплате (compliance gap) може да укаже на висину статистички обухваћеног, а неопорезованог дела сиве и црне економије.

• Структура промета указује на промене структуре потрошње и поред висине законских пореских стопа делује на кретање ефективне стопе ПДВ.

*Ефективне стопе израчунате су на основу података из пореских и царинских пријава и самим тим нису засноване на међународној методологији обрачуна овог показатеља.

Доприноси промени учешћа ПДВ/БДП

Ефективне стопе израчунате су на основу података из пореских и царинских пријава

0.00

0.05

0.10

0.15

0.20

0.25

0.30

0.35

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1.0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Системски ПДВ јаз (десна скала) Јаз ПДВ наплате (десна скала)

C ефикасност наплате Укупна C ефикасност

11.5%

12.0%

12.5%

13.0%

13.5%

14.0%

14.5%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Ефективна* ПДВ стопа (десна скала) Промет по општој стопи

Промет по посебној стопа Промет ван ПДВ система

0.31

-0.28

-0.68

0.10

-0.36

0.20

-0.43

0.66

-0.19

0.35

0.08

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

п.п

∆ C/Y ∆ C - ефикасност наплате ∆ Ефективна ПДВ стопа ∆ ПДВ/Y

62

Преглед процентуалног учешћа* прималаца нето зараде, пореско оптерећење (клин)** и процењени фискални приход по распонима зарада

Извор: Министарство финансија, OECD

Пореско оптерећење зарада у Србији је нешто ниже од просека ЕУ (изражено као тзв. порески „клин“). Одређени степен прогресивности опорезивања је присутан услед постојања неопорезивог

дела зараде. Даље смањивање пореског оптерећења и раст прогресивности настављени су подизањем неопорезивог дела зараде почетком 2018. године.

Упоредни преглед пореског оптерећења зарада ЕУ и Србији. Пореско оптерећење обрачунато на 67% зараде. ***

Пореско оптерећење обрачунато на 67% просечне зараде

• * Процентуално учешће прималаца зарада по распонима израчунато је на основу података Пореске управе о исплаћеним зарадама из новембра 2017. године. За обрачун оптерећења и фискалног прихода узета је централна вредност (медијана) појединачног распона.

• ** Порески „клин“ (међународно упоредива методологија) се обрачунава као учешће укупних пореза и доприноса у укупном трошку послодавца ((порези + доприноси)/бруто 2 зарада). За обрачун оптерећења коришћене су пореске стопе које важе од 2018. године.

• *** За потребе међународног поређења пореског оптерећења користи се порески „клин“, обрачунат на 67% просечне нето зараде појединца без деце. У овом распону налази се највећи број прималаца и у међународној пракси. За земље чланице ЕУ коришћени су последњи расположиви подаци Евростата за 2015. и 2016. годину.

38.6%

36.0%

36.5%

37.0%

37.5%

38.0%

38.5%

39.0%

39.5%

40.0%

40.5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

% фискалног прихода % прималаца нето зараде 2015

% прималаца нето зараде 2017 Порески клин (десна скала)

ма

кси

ма

лн

а о

сно

ви

ца

Израчунато пореско оптерећење (клин) просечне зараде (новембар 2017) при новој пореској политици у 2018. години

48

.3

47

.5

45

.3

43

.0

42

.8

41.

8

40

.8

40

.8

40

.2

39

.2

39

.0

38

.7

38

.3

37

.9

37

.8

37

.6

36

.3

36

.1

35

.9

35

.3

35

.1

34

.3

33

.6

33

.2

31.

2

30

.6

30

.6

25

.9

21.

2

19.0

0

10

20

30

40

50

60

ЕУ - 28

2018.год

63


Измене пореске политике у претходном периоду довеле су до повећања учешћа директних пореза. Повећање стопе ПДВ неутралисано је смањењем прихода од царина. У 2017. години раст директних пореза вођен је растом прихода од пореза на добит правних лица.

44.6%45.2%

46.7%47.4% 47.2%

44.6%43.7%

45.2%

42.4% 42.2%41.1% 41.5% 41.6% 41.8% 42.4% 41.8%

13.1% 12.6% 12.2%11.1% 11.2%

13.6% 13.9%12.9%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Директни порези Индиректни порези Непорески приходи

“Стабилизациони примарни јаз“, дефинисан као разлика између оствареног и примарног фискалног биланса који стабилизује учешће јавног дуга. У 2016. а нарочито 2017. години, забележен је значајан позитиван јаз као резултат програма фискалне консолидације.

-6

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

% Б

ДП

Примарни резултат који стабилизује учешће дуга у БДП

Остварени примарни фискaлни резултат

64

Ниво учешћа дефицита у БДП, у 2017. години

Ниво учешћа јавног дуга у БДП, у 2017. години

.

Укупна фискална позиција земље, мерена висином и учешћем у БДП фискалног резултата је значајно побољшана уз истовремено смањење учешћа дуга у БДП.

Извор: Министарство финансија и ЕУРОСТАТ, подаци за 2017. годину

-3.1 -3.0 -2.9-2.6

-2.3-2.0 -1.9 -1.7

-1.0 -1.0 -1.0-0.7 -0.6 -0.5 -0.3 -0.3

0.00.5

0.8 0.8 0.9 1.0 1.1 1.1 1.3 1.3 1.5 1.6 1.8

3.9

-4

-2

0

2

4 Дефицит % БДП 2017 Ниво дефицита дозвољен уговором из Мастрихта (-3% БДП)

9.0

23.0 25.434.6 35.0 36.4 39.7 40.1 40.6

50.6 50.8 50.956.7 58.7 61.4 64.1 68.0

73.6 73.6 78.0 78.4 81.687.7

97.0 97.5 98.3 103.1

125.7131.8

178.6

0

30

60

90

120

150

180Јавни дуг, % БДП 2017 Ниво јавног дуга дозвољеног уговором из Мастрихта (60% БДП)

65

Учешће прихода и расхода у Србији и земљама ЕУ, %БДП


41.544.9

0

10

20

30

40

50

60

у %

БД

П

Укупни приходи опште државе у 2017. години

ЕУ (28)

40.4

45.8

0

10

20

30

40

50

60

у %

БД

П

ЕУ (28)

Укупни расходи опште државе у 2017. години

66

Расходи за запослене у Србији у 2017. години су за 0,9% БДП нижи од просечног учешћа ЕУ 28 (2017)


Расходи за запослене у Србији и земљама ЕУ, % БДП

9.0

9.9

0

2

4

6

8

10

12

14

16

у %

БД

П

ЕУ (28)

67

Општа стопа пореза на додату вредност, у 2017. години. Србија и земље ЕУ.

Стопа пореза на добит правних лица, у 2017. години. Србија и земље ЕУ.

.

Општа стопа пореза на додату вредност у Србији је нешто нижа од просека држава ЕУ, иако, осим неколико изузетака, ова стопа не варира у великој мери. Стопа пореза на добит правних лица је, са друге стране,

знатно нижа од посматраног просека, али реалну слику је могуће добити тек уколико се у обзир узму постојећа пореска ослобођења, тј. ефективна пореска стопа.

Извор: Министарство финансија и OECD, подаци за 2017. годину

17%

18%

19%

19%

19%

20%

20%

20%

20%

20%

20%

20%

21%

21%

21%

21%

21%

21%

22%

22%

23%

23%

23%

24%

24%

25%

25%

25%

27%


Малта

Кипар

Немачка

Румунија

Бугарска

Србија

Естонија

УК

Словачка

Аустрија

Француска

Летонија

Литванија

Чешка Република

Холандија

Шпанија

Белгија

Словенија

Италија

Ирска

Пољска

Португалија

Финска

Грчка

Хрватска

Данска

Шведска

Мађарска

Просек ЕУ 28 (21,4%)

9%

10%

13%

13%

15%

15%

15%

16%

19%

19%

19%

19%

20%

20%

20%

21%

21%

22%

22%

24%

25%

25%

25%

27%

29%

30%

33%

34%

35%

Мађарска

Бугарска

Ирска

Кипар

Летонија

Литванија

Србија

Румунија

Словенија

Пољска

Чешка …

УК

Естонија

Финска

Хрватска

Словачка

Португалија

Данска

Шведска

Италија

Аустрија

Холандија

Шпанија


Грчка

Немачка

Француска

Белгија

Малта

Просек ЕУ 28 (21,7%)

68

Стопа акцизе на дизел гориво* (гасно уље) у Србији** и земљама чланицама ЕУ, минимални износ акцизе у ЕУ.

Извор: Министарство финансија, Европска комисија

Висина акциза на нафтне деривате (дизел и моторни бензин) у Србији је изнад минималних прописаних од стране Европске комисије, али око или испод просека за земље чланице ЕУ, у

зависности од облика. Услед раста потрошње дизела као погонског горива за путничка возила јавља се општи тренд приближавања акциза на ове две врсте нафтних деривата.

Стопа акцизе на моторни бензин* у Србији** и земљама чланицама ЕУ, минимални износ акцизе у ЕУ.

439

0

100

200

300

400

500

600

700

800

ЕУ

Р

Акциза нa дизел/1000 лит

ЕУ 28 просек

EУ минимална акциза

427

0

100

200

300

400

500

600

700

800

ЕУ

Р

Акциза нa бензин/1000 лит

ЕУ 28 просек

EУ минимална акциза

* Деривати који се користе за погон путничких возила** Акциза у 2016. години

69

Обрачуната акциза (акцизни принос) изражен у ЕУР на 1000 комада цигарета просечене пондерисане цене (ППЦ) у Србији* и земљама чланицама ЕУ

Извор: Министарство финансија, Европска комисија

Акцизна политика у домену дуванских производа је у смислу начина обрачуна (постојање специфичне и ad valorem акцизе, утврђивање минималне акцизе) у великој мери усклађена са прописима који важе у ЕУ.

Општи ниво оптерећења је са друге стране знатно нижи од минимално прописаног услед ниске вредности специфичне акцизе.

Минимално акцизно оптерећење* изражено као процентуални део просечене пондерисане цене (ППЦ), у Србији* и земљама чланицама ЕУ

0

50

100

150

200

250

300

350

400

ЕУ

Р

Акцизни принос (ЕУР на 1000 комада)цигарета ППЦ*)

Минимална акциза (90 ЕУР на 1000 комада)

40

45

50

55

60

65

70

%

Укупна акциза као% ППЦ

Минимална акциза ЕУ (60% ППЦ)

* Минимална акциза за наредно полугодиште се одређује као 100% укупне акцизе плаћене на просечну пондерисану цену цигарета. Минимално акцизно оптерећење просеченепондерисане цене је постављено на 60% од стране Европске комисије. Подаци за Србију обрачунати су у складу са висином и структуром потрошње у првом полугодишту 2016.

• Од стране Европске комисије прописана су два прага за минимално акцизно оптерећење. Оно укупно не може да буде ниже од 60% просечне пондерисане ценецигарета и истовремено ниже од 90 ЕУР на 1000 комада цигарета. У случају Србије први услов је задовољен услед тога што су систем обрачунавања акцизе,постојање специфичне акцизе, сама висина ad valorem акцизе и начин утврђивања минималне акцизе усклађени са захтевима Европске комисије. С друге странениска вредност специфичне акцизе по паклици цигарета спушта општи ниво акцизног оптерећења знатно испод минималног нивоа од 90 ЕУР. У наредномпериоду неопходно је утврдити нови акциони план који прецизира динамику усклађивања оптерећења истовремено водећи рачуна о потенцијалнимнегативним ефектима на обим легалног тржишта дуванских производа.

ЈАВНИДУГ


Управа за јавни дуг

Јавни дуг централне државе је на крају новембра 2018. године износио 24,1 млрд евра, односно 56,2% БДП

Извор: Управа за јавни дуг

Валутна структура јавног дуга, у %Учешће јавног дуга Републике Србије у БДП*

* Односи се на дуг централног нивоа власти

71

47.6

33.9

27.9 26.8

30.9

39.542.8

52.956.0

66.270.0

67.8

57.956.2

0

20

40

60

80у %

25.2%

38.6%

29.1%

0.4%3.1%

3.5%

RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте

Преглед еврообвезница емитованих на међународном финансијском тржишту

Извор: Управа за јавни дуг

* Захтевана стопа приноса на ре-отварању

Емитент Купон % Датум емисије Рочност Fitch Rating S&P Rating Обим емисије

Република Србија 20217,25% 9/21/2011 10g B+ BB- 1.000.000.000 USD

Република Србија - ре-отварање емисије

*6,625% 9/27/2012 9g* B+ BB- 1.000.000.000 USD

Република Србија 2020 4,875% 2/14/2013 7g B+ BB- 1.500.000.000 USD

Република Србија 2018 5,875% 11/21/2013 5g B+ BB- 1.000.000.000 USD

Хрватска 6,00% 11/26/2013 10g BB+ BB 1.750.000.000 USD

Словенија 5,25% 2/18/2014 10g BBB+ A- 2.000.000.000 USD

Румунија 4,875% 1/22/2014 10g BBB- BB+ 1.000.000.000 USD

Мађарска 5,375% 3/25/2014 10g BB+ BB 2.000.000.000 USD

72

Крива цена/принос Еврообвезница 2021 Републике Србије

Кретање каматних стопа државних ХоВ на домаћем тржишту

Преглед извршних стопа динарских државних хартија од вредности

73

Стање и структура дуга опште државе

74

Стање и структура дуга опште државе на дан 30. новембар 2018. године

EUR USD RSD БДП %

Директне обавезе (A)

Унутрашњи дуг 9,583,302,427 10,915,382,433 1,133,895,384,85822.3%

Спољни дуг 12,967,079,015 14,769,504,308 1,534,263,492,31630.2%

Директне обавезе укупно 22,550,381,442 25,684,886,742 2,668,158,877,17352.6%

Индиректне обавезе (B)

Унутрашњи дуг 95,784,347 109,098,381 11,333,194,3760.2%

Спољни дуг 1,466,851,415 1,670,743,910 173,557,712,6973.4%

Индиректне обавезе укупно 1,562,635,762 1,779,842,291 184,890,907,0733.6%

Негарантовани дуг локалне власти и негарантовани дуг ЈП Путеви Србије (C)

Унутрашњи дуг 218,599,377 248,984,712 25,864,656,4240.5%

Спољни дуг 97,924,139 111,535,604 11,586,374,2860.2%

Негарантовани дуг укупно 316,523,516 360,520,316 37,451,030,7090.7%

Јавни дуг укупно (A+B) 24,113,017,204 27,464,729,032 2,853,049,784,24656.2%

Дуг опште државе укупно (A+B+C) 24,429,540,719 27,825,249,349 2,890,500,814,95557.0%

75

Валутна структура јавног дуга централне државе у периоду 2010 – новембар 2018. године

14.6% 16.1%19.1% 20.3% 21.4% 22.2% 20.9% 23.0% 25.2%

60.0% 56.5% 50.8%45.8% 41.7% 39.8%

39.7%41.6% 38.6%

14.7% 18.4% 22.7% 27.8% 31.5% 32.9% 33.9%29.4% 29.1%

1.7% 1.4%1.2%

0.9% 0.7%0.6% 0.5% 0.5% 0.4%

7.9% 6.8% 5.6% 4.6% 4.2% 3.9% 3.7% 3.4%3.1%

1.0% 0.9% 0.6% 0.6% 0.5% 0.6% 1.3%2.1% 3.5%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 XI/2018

RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте

76

Учешће јавног дуга опште државеРепублике Србије у БДП

44.7%

54.6%57.5%

67.5%

71.2%68.8%

58.7%57.0%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 XI/2018

Кредитни рејтинг Републике Србије и земаља у региону

77

Новембар-18 Новембар-17 Промена Новембар-18 Новембар-17 Промена Новембар-18 Промена

Србијa BB BB- BB BB- Ba3

Бугарска BBB- BB+ BBB BBB- Baa2 нема промене

Хрватска BB+ BB+нема промене

BB+ BB+ нема промене Ba2 нема промене

Мађарска BBB- BBB-нема промене

BBB- BBB-нема промене

Baa3 нема промене

Румунија BBB- BBB- нема промене BBB- BBB- нема промене Baa3 нема промене

Македонија BB- BB- нема промене BB BB+ / нема промене

Босна и Херцеговина

B B нема промене / / / B3 нема промене

Црна Гора B+ B+ нема промене / / / B1 нема промене

• Standard and Poor's – S&P – У јуну 2018. године, агенција за оцену кредитног рејтинга Standard & Poor's задржала је оцену кредитногрејтинга Републике Србије на нивоу BB, уз стабилне изгледе за унапређење кредитног рејтинга. Агенција процењује да ће БДП наставитида расте у периоду од 2018. до 2020. године, и да ће раст бити заснован пре свега на приливу страних директних инвестиција и већојприватној потрошњи која ће бити подстакнута растом запослености, зарада и стабилном приливу дознака.

• Fitch Ratings – У новембру 2018. године, агенција за оцену кредитног рејтинга Fitch Ratings задржала је кредитни рејтинг РепубликеСрбије на нивоу ‘BB’ , уз стабилне изгледе за унапређење кредитног рејтинга. Aгенција је подигла процене раста у наредном периоду. У2018. години на 4,3% и за период 2019-2020. годинe на 3,2%. Основни покретачи позитивног тренда су могућност даљег раста привредеРепублике Србије у средњем року, фискална консолидација која је довела до смањења односа јавног дуга и БДП и континуирано смањењенето спољне задужености.

Историјски преглед кредитног рејтинга

Moody’s – У марту 2017. године Агенција за оцену кредитног рејтинга Moody’s повећала је кредитни рејтинг Републике Србије са „B1“ на

„Ba3“ уз стабилне изгледе за даље унапређење кредитног рејтинга. Основни разлози побољшања кредитног рејтинга Републике Србије

су успешно спровођење програма фискалне консолидације што је омогућило смањење учешћа јавног дуга у БДП и спровођење

структурних реформи које су повећале способност српске привреде да одговори на шокове и убрзале економски раст.

МЕЂУНАРОДНО ОКРУЖЕЊЕ



Кретање и пројекције економске активности наших највећих спољнотрговинских партнера

81

2017 2018 2019

Актуелна пројекција

Δ Претходнапројекција

Актуелна пројекција

Δ Претходнапројекција

Свет 3,7 3,7 -0,2 3,5 -0,4

Евро зона 2,4 2,1 -0,2 1,9 -0,1

Главни спољнотрговински партнери РС

Италија 1,6 1,1 -0,4 1,2 0,0

Немачка 2,2 1,7 -0,6 1,8 -0,3

Босна и Херцеговина 3,6 3,0 -0,3 3,2 -0,1

Румунија 7,3 3,6 -0,9 3,8 -0,1

Руска Федерација 1,5 1,7 0,0 1,6 0,0

Црна Гора 4,7 3,9 0,9 2,8 -0,1

Извор: Европска комисија, Јесење пројекције 2018

БДП (реалне стопе раста, %)

Кретање БДП главних спољнотрговинских партнера Србије

Извор: Евростат, РЗС

• Према процени Еуростата, евро зона и ЕУ28 су забележиле раст од1,6% и 1,8% респективно у Q3 2018. у односу на исти квартал 2017.године (0,2% и 0,3%, респективно у односу на претходни квартал).Према пројекцијама ЕК, предвиђа се наставак опоравка евро зоне.Пројектовани раст благо успорава у наредномсредњорочном периоду са 2,0% у 2018. години на 1,7% у2020. години, док ће очекивана инфлација бити стабилна игодишње износити 1,7%. Пројекција раста је базирана наснажном доприносу приватне потрошње и умереном растуинвестиција и извоза у наредном периоду. Прогнозу карактеришеповећање негативних ризика повезаних са неизвесношћу кретањамонетарне политике и спољнотрговинске размене у свету, као и сарастућим геополитичким тензијама. Истовремено, прогнозиран јенаставак пада незапослености.

• ЕЦБ је у децембру донела одлуку да задржи референтнукаматну стопу на рекордно ниском нивоу од 0%, док ће сесмањен обим програма квантитативних олакшица (15 млрд еврамесечно) завршити у децембру 2018. године.

• ФЕД је у децембру одлучио да повећа референтну стопу нараспон од 2,25 до 2,50%.

90

95

100

105

110

115

120

Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

ЕУ(28 земаља) Немачка Италија Србија

дсз Q12008=100

82Извор: Европска Комисија, Евростат

BCI индекс и индустријска производња евро зоне

*Индикатор поверења привредника (BCI) је базиран на проценипроизводње, поруџбина и залиха, као и текућих и будућих очекивањапривредника. BCI индекс одступа од индустријског индикатораповерења према броју инпута које процењује, и зато се изражава уоблику стандардне девијације.

Индикатор поверења привредника (BCI) је забележио пад од 0,08 п.п. у односу на октобар 2018. (1,01 п.п).

• PMI композитни индекс евро зоне који објављује компанија Markit Ltd. се базира наоригиналним подацима из анкета прикупљених из репрезентативног узорка од5000 производних и услужних предузећа. Методологија израде овог индекса пратипромене у запослености, ценама,продаји и залихама. Вредност индекса изнад 50указује на побољшање економске активности, док вредност испод 50 указује на

погоршање.• Индекс економског расположења (ESI) је развијен од стране Генералног

директората за привреду и финансије Европске комисије. Добија се на базиодговора на упитник који се спроводи у неколико области: прерађивачкаиндустрија, грађевинарство, трговина на мало, услуге и финансијске услуге.Вредност индекса изнад 100 указује на побољшање економске активности, доквредност испод 100 указује на погоршање.

Економски индикатори евро зоне

Композитни PMI индекс* је у новембру износио 51,8 и.п. (пад од 0,2 и.п. у односу на претходни месец), услед успоравања продаје и извоза. Индекс економског расположења (ESI) се у новембру

смањио за 0,8 и.п. у ЕУ28 (109,6 и.п), док је у евро зони забележио пад од 0,2 и.п. (109,5 и.п), у односу на претходни месец.

* PMI (Purchasing Managers Index), 3. август 2018.

40

50

60

70

80

90

100

110

120

30

35

40

45

50

55

60

јан

јун

но

в

ап

р

сеп

феб јул

дец ма

ј

ок

т

ма

р

ав

г

јан

јун

но

в

ап

р

сеп

феб јул

дец ма

ј

ок

т

ма

р

ав

г

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Ин

дек

си 1

99

0-2

017

=10

0

Ин

дек

сни

по

ени

PMI Composite лева скала ESI десна скала

50 = без

јан

ав

г

ма

р

ок

т

ма

ј

дец ју

л

феб

сеп

ап

р

но

в

јун

јан

ав

г

ма

р

ок

т

ма

ј

дец ју

л

феб

сеп

ап

р

но

в

јун

јан

ав

г

ма

р

ок

т

2003200420052006200720082009201020112012201320142015201620172018

-24

-19

-14

-9

-4

1

6

11

-4

-3

-2

-1

0

1

2

Међ

уго

ди

шњ

а с

топ

а р

аст

а

п.п

. ст

ан

да

рд

на

дев

ија

ци

ја

BCI Индустријска производња мг, десна скала

Према подацима ОПЕК, цена нафте типа Урал у новембру је износила 64,51 $/барел (15,75% мање у односу на претходни месец). Од почетка 2018. године цена је повећана за

35,8% у односу на исти период 2017. године, на 71,11 $/барел.Према октобарским пројекцијама ММФ, очекује се релативно стабилна инфлације (у

развијеним земљама око 2,0% у периоду 2018-2023, а у земљама у развоју пад са 5,0% у 2018. на 4,1% у 2023. години). Истовремено, очекује се стагнација тромесечног ЕУРИБОР (-0,2% у

2019. години).

83

Цене сировина

Извор: Светска Банка (WB, Commodity Markets Outlook); Eurostat

95

100

105

110

115

20

40

60

80

100

120

140

160

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 '19*'20*

Ин

дек

си

Ин

дек

си

Индекс цена хране Индекс пољопривредних сировина Индекс цена метала Индекс цена нафте HICP у евро зони - десна скала

Контакт: [email protected]

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

СЕКТОР ЗА МАКРОЕКОНОМСКЕ И ФИСКАЛНЕ АНАЛИЗЕ И

ПРОЈЕКЦИЈЕ

Текућа макроекономска кретања jan... · 2019-12-04 · 4...

Documents