InfoSvet

Zanimljivosti ..

IT...

Najsprije itaju...

Info SvetLjubav...

Bajron...

Puškin...

Sentence...

Stari grci...

Volim te...

Tadž Mahal..

Info SvetVan Gog...Jelena Karleuša..

Info Svet

Zdavlje..

...Ishrana...

..Lep osmeh...

InfoSvetF E B R U A R 2 0 0 8 .BROJ 1 godina I

Budite informisani, pametni, zdravi i lepi

Re meseca - LJUBAV!

Elektronski magazin Medicinske škole Užice

P A G E 3

Tim za interent marketingKoriš enje informacionetehnologije postaje danasjednako važno, kao što jepismenost postala važnanakon Gutenberg-a .

Današnje društvo je infor-maciono društvo.

Time tehnologija postajealat u službi informacije, ainformacija – znanje, mo inovac.

Savremenici smo i ujednosvedoci da, po prvi put uistoriji ljudskog društva,jedna oblast, u tako velikojmeri, predstavlja glavnipokreta njegovog razvoja.

Brzina i uspešnost koriš e-nja novih tehnologija suosnovni faktori kvalitetnogživota i rada.

Da li možete da zamisliresvoj život bez mobilnogtelefona, TV-a , ra unara iliInterenta?

Utemeljio se nov sistemvrednosti u svim sferamaživota i rada, a zemaljskakugla se pretvorila u glo-balno selo.

Danas iz naše ku e može-mo da se družimo i ponudi-mo svoje znanje celom sve-tu, da obavimo lekarskepreglede, da se školujemo,da se bavimo raznovrsnimposlovima, a informacija jepostala najdragocjenijaroba.

Medicinska škola u Užicu jeretka ako ne i jedina školakoja pored velikog brojatimova za razvoj i unapre-

enje obrazovanja i vaspi-tanja od školseke

2007/20008.godine ima iTIM ZA INTRERNETMARKETING.

Ovaj tim je uradio analizuWeb prezentacije škole ,redizajnirao je i uveo niznovih sadržaja npr. dešava-nja, pri aonicu ...a, sadaTIM ZA INTERNET MAR-KETING MEDICINSKEŠKOLE odlu io da pokreneelektrosko izdanje magazi-na koje e se baviti novimtehnologijama i njihovomprimenom .

TIM ZA INTERNET MARKETING

MEDICINSKE ŠKOLE

Info SvetPrvi broj elektronskog magazina izlazi 14.februara na dan ljubavi….

Želimo da promovišemo ljubav prema pravim vrednostima, pa e magazin imati stalnerubrike zdravlje, zanimljivosti iz sveta informacionih tehnologija , kulture, muzike,mode i sl.

Info Svet je namenjen svima koji žele da se informišu i zabave. Kreatori prvog brojaenici i profesori Medicinske škole u Užicu, pokušali su da postave standarde i osnov-

ne smernice magazina.

Od italaca o ekujemo da aktivno u estvuju u stvaranju InfoSveta svojim autorskim ilitekstovima preuzetim na Internetu (uz naznaku izvora, zbog poštovanja autorskih pra-va).

Želimo da svakog meseca imamao novo izdanje koje e biti posve eno odre enoj temi..

Februar mesec ljubavi...

U martu nova tema!

Redakcija

I N F O S V E T

SadržajP A G E 4B R O J 1 G O D I N A I

Pridružite

Šaljite sugestije , tekstove ,fotografije….

Martovske teme:Prole ne teme– nega kože, ishrana, modni trendoviU Užicu - gde se izlazi, kako se provodi slobodno vre-me, šta ili koga voliteProle ni muzi ki trendovi...

infoclubm@verat.net

4 KO JE BIO SVETI VALENTIN

5 SVETI TRIFUN

5 RE MESECA: LOVE

6-7 VOLIM TE…..

8-9 LORD BYRON

10 LJUBAVI I STRASTI (IZ BAJRONOVOG DONŽUANA)

11 LOVE QUOTES-MISLI O LJUBAVI

12 PUŠKINOVE BEATRI E...

13 SENTENCE

13 LJUBAV JE STANJE JAKE EMOTIVNE NAKLONOSTI

14-15 TADŽ MAHAL-HRAM LJUBAVI

16-17 VAN GOGH –MIZI KA GRUPA

18-19 JELENA KARLEUŠA - SKANDALI ...

20-21 SAVETI ZA ZDRAVU ISHRANU I FIZI KEAKTIVNOSTI

22 PIRAMIDA ISHRANE

23 ISHRANA I ZDRAVLJE ZUBA

24 TA KOSA

24 MODNO PROLE E 2008. – ŠARENO I TANANO

25 NAJBOLJI PROGRAMI..

26 BUDU NOSTI NA POLJU HAJ-TEH URE AJA

27 ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA IT

28 NOVI PROGRAMI

29-32 POTREŽIITE NA INTERNETU

33 HOROSKOP ZA ŠKOLARCE

34 NEZNALICE

35 KO NAJSPOTIJE ITA

36 U Užicu

37 Redakcija - Info Set

“ e-magazin

koji možete da

kreirate sami “

sveca na koga e seugledati tokomgodine. MladiRimljani nisu baš bilioduševljeni takvimizmenama, ali jeumesto paganskogboga Luperkusa, uiju ast se održavala

lutrija, crkva tragalaza prigodnim svecemkoji e zauzeti nje-govo mesto. Našli suga u Valentinu, komeje 14. februara 270.godine imperatorKlaudije II odsekaoglavu .

Klaudije II je sma-trao da su oženjenimuškarci loši vojnici,pa je zabranio ven-anja u itavom car-

stvu. Uprkos tome,biskup Valentin ta-

Dan zaljubljenih jenajpre slavljen naZapadu, a poslednjihgodina je postaopopularan i na našimprostorima. Pre negošto se ovaj praznikustanovio, Rimljanisu sredinom febru-ara praktikovali pa-gansku proslavu,neku vrstu lutrije ukojoj mladi muškarciizvla e iz kutijeimena devojaka kojee im biti partnerke

tokom godine. U po-kušaju da se prekinesa paganskim obi a-jem, tadašnji papa jenaredio da se umestoimena devojaka ukutiju ubace imenasvetaca – muškarci ižene bi izvla ili ime

jno je ven ao jedanzaljubljeni par zbogkoga ga je imperatorzatvorio u tamnicu.Legenda kaže da jeValentin pre smrtiposlao oproštajnuporuku slepoj tam-ni arovoj erki – upismu je bio žuti ša-fran sa potpisom „odtvog Valentina uznak zahvalnosti zatoplini koju je poka-zala prema njemu“.

Dogodilo se udo idevojka je progle-dala. Iako je lutrijaposleovog doga ajabila zabranjena zažene, sredinom feb-ruara se i dalje slaviopraznik, ali sada uslavu svetog Valen-tina koji je bio zaštit-nik zaljubljenih. Odtada poti e poznatatradicija da muškarcipišu ženama slatkeporuke koje sadrženjeno ime

Širom sveta sutra seslavi Dan zaljubl-jenih, praznik kojivodi poreklo od us-pomene na rimskogsveštenika ValentinaItermanijskog koji jestradao kao muèeniku prvim vekovimahriš hanstva.

Naime, otac Valentinven avao je parove utajnosti i zbog togabio pogubljen upravo14. februara. Legen-da kaže da je tokomboravka u zatvoru,dok je ekao da budepogubljen, Valentindobijao poruke i cve-e od dece kojoj je

pomogao dok su bilabolesna. Zato na ovajdan zaljubljeni širomsveta šalju jedni dru-gima estitke i cve e.

D.Mijailovi

P A G E 5

Ko je bio Sveti Valentin?

I N F O S V E T

nede pon uto sre ;et pet sub

1 2

3 4 5 6 7 8 9

10 11 12 13 14 15 16

17 18 19 20 21 22 23

24 25 26 27 28 29

Februar 2008.

P A G E 6B R O J 1 G O D I N A I

Dan Valentinove smrti,14. februar, katolicipraznuju kao Dan zal-jubljenih, pa su i pra-voslavci, po eli da slavetaj dan, ne znaju i da jesveti Trifun njihov vepostoje i zaštitnikljubavi. Ovaj svetac se,kazuje istorija, za zemal-jskog života pro uo poisceliteljskoj mo i zbogega je, u vremenu žesto-

kog gonjenja hriš ana,izveden pred sud u Ni-keji i, posle strahovitogmu enja, odrubljena muje glava 250. godine. Go-tovo se ne zna kako je

ovaj svetac postao zaštit-nik ljubavi i devojaka.Prema narodnoj pri i,veliki grešnik Trifun, kojije na duši nosio 99 ljudikoje je bezo no ubio,osu en je na božjukaznu. Legenda kaže daje kazne mogao biti oslo-bo en kad prolista vrbovpanj. Trifun je gajiobostan i, po osudi, sva-kom prolazniku davao polubenicu. Me utim, kadse jednog dana nekiprolaznik, žure i, nijeosvrnuo na Trifuna i nje-gov poklon, Trifun sestušti za njim i, vrlo be-

san i uvre en, udari galubenicom i ubije. O a-jan, jer je ubio stotogoveka, vrati se, kad ono

- panj prolistao! Naime,ovek koga nije mogao

da zaustavi hitao je dapokudi devojku predudajom. A to je, ponarodnom shvatanju,neoprostiv greh, te seovo ubistvo Trifunu nijemoglo uzeti za zlo. Timesu mu sva prethodnanedela oproštena.

D.Mijailovi

Sveti Trifun

I N F O S V E T

LOVE je engleska re , za kojuemo u re nicima na i

prevod: ljubav; voleti; nula.Upotrebljava se kao imenica iglagol.

Zašto je proglašavamo re jumeseca? Jednostavno, bliži se14. februar, dan koji širomsveta obeležavaju zaljubl-jeni.... I to bi bilo dovoljno daje smestimo na tron, alipostoji još jedan razlog.Trenutno najaktuelniji sport uSrbiji je tenis! Ako poželite daigrate tenis, ili da pratiteprenose me eva, svakako eteesto izgovarati ili slušati ovu

re , jer se ona koristi kadapri amo o teniskim poenima,

ali nažalost u tom kontekstunema baš ljupko i romanti nozna enje, ve je prevodimokao „nothing”, odnosno ništaili nula. Poeni u tenisu su:love, 15, 30, 40, game (ilikako mi kažemo gem).

Odakle poti e re LOVE? Onavodi poreklo od staroengleskere i(Old English) LUFU, alikako to obi no sa re ima biva,vremenom je izmenila oblik,mada je koren ove re isvakako dubok i mo an, jernjegovo originalno (L) pre-poznajemo u nema koj re iLIEBE, latinskoj LIBIDO...

A kako je LOVE dospela utenis? To je još zanimljivijapri a. LOVE je engleska vari-

janta francuske re i L’OEUFkoja ima sli no zna enjeengleskom egg (jaje). Preo-bra anje iz autenti nogfrancuskog oblika u engleskolove je posledica procesa kojije u jeziku est, kada restranog porekla preobratimou nama bližu, prepoznatljivure maternjeg jezika. I takodobismo love u zna enju nula(jaje).

Ljiljana Jankovi

Profesor engelskog jezika

RE MESECA: LOVE

Albanski - Te dua

Arapski - Ana behibak (re i muškarcu)

Arabic - Ana behibek (re i ženi)

Bambara - M'bi fe

Bangla - Aamee tuma ke bhalo aashi

Beloruski - Ya tabe kahayu

Bisao - Nahigugma ako kanimo

Bugarski - Obicham te

ejen Indijanci - Ne mohotatse

eva – Ndimakukonda

eški - Miluji te

Danski - Jeg Elsker Dig

Holandski - Ik hou van jou

Engleski - I love you

Eskimski – Negligevapse

Esperanto - Mi amas vin

Estonski - Ma armastan sind

Ethiopski - Afgreki'

Faroski - Eg elski teg

Farsi - Doset daram

Filipinski - Mahal kita

Finski- Mina rakastan sinua

Francuski - Je t'aime, Je t'adore

Galski - Ta gra agam ort

Gruzijski – Mikvarhar

Gr ki - S'agapo

Gudžarati - Hoo thunay prem karoochoo

Hiligajaski - Palangga ko ikaw

Havajsk - Aloha wau ia oi

Hebrejski - Ani ohev otah (re i ženi)

Hebrejski - Ani ohev et otha (re imuškarcu)

Hiligaynon - Guina higugma ko ikaw

Hindi - Hum Tumhe Pyar Karte hae

Hmong - Kuv hlub koj

Hopi Indijanci - Nu' umi unangwa'ta

Islandski - Eg elska tig

Ilonggo - Palangga ko ikaw

Indonezijski - Saya cinta padamu

Irski - Taim i' ngra leat

Italijanski - Ti amo

Japanski – Aishiteru

Jermenski - Yes kez sirumen

Jidiš - Ikh hob dikh

Joruba - Mo ni fe

Južnoafri ki - Ek het jou life

Kanadski - Naanu ninna preetisuttene

Kapampang Katalanski - T'estimo anski- Kaluguran dak

Kambodžanski - Soro lahn nhee ah

Katalanski - T'estimo

Keltski-Škotska - Tha gra\dh agam ort

Kineski-Kanton - Ngo oiy ney a

Kineski-Mandarinski - Wo ai ni

Kisvahili – Nakupenda

Konkani - Tu magel moga cho

Korejski - Sarang Heyo

Volim te….. Korzikanski - Ti tengu caru (re imuškarcu)

Kreolski - Mi aime jou

Latinski - Te amo

Latvijski- Es tevi miilu

Libanski – Bahibak

Litvanski - Tave myliu

Ma arski – Szeretlek

Malajski - Saya cintakan mu / Aku cintapadamu

Malajalamski - Njan Ninne Premikunnu

Maratijski - Me tula prem karto

Mohave Indijanci- Kanbhik

Morokanski - Ana moajaba bik

Nahuatl - Ni mits neki

Navaho Indijanci- Ayor anosh'ni

Nema ki - Ich liebe dich

Norveški - Jeg Elsker Deg

Pandakanski - Syota na kita!!

Pangazinanski - Inaru Taka

Papiamento - Mi ta stimabo

Persijski - Doo-set daaram

Pig Latinski - Iay ovlay ouyay

Poljski - Kocham Ciebie

Portugalski - Eu te amo

Rumunski - Te ubesk

Ruski - Ya tebya liubliu

Setsvana - Ke a go rata

Sindi - Maa tokhe pyar kendo ahyan

Sijuks Indijanci – Techihhila

Slova ki - Lu`bim ta

Slovena ki - Ljubim te

Srpski - Volim te

Svahili - Ninapenda wewe

Švajcarski - Nema ki - Ich lieb Di

Španski - Te quiero / Te amo

Švedski - Jag alskar dig

Tagalog - Mahal kita

Tajvanski - Wa ga ei li

Tahi anski - Ua Here Vau Ia Oe

Tamilski - Nan unnai kathalikaraen

Telugu - Nenu ninnu premistunnanu

Tajlandski - Chan rak khun (re imuškarcu)

Tajlandski- Phom rak khun (re i ženi)

Turski - Seni Seviyorum

Ukrajinski - Ya tebe kahayu

Urdu - mai aap say pyaar karta hoo

Velški - 'Rwy'n dy garu

Izvor http://www.sanjalica.com/index.php?page=ljubav/volimte.php

Pronašla i pripremila Dušica Mijailovi

P A G E 9

GEORGE NOELGORDONBYRON

LORD BYRONDžordž Gordon Baj-

ron ro en je 1788. godine uLondonu kao sin jedinacškotskog plemi a „ludog Dže-ka“, koji je bio poznat posvom raskalašnom životu,koji je prebrzo i završio. Pret-postavlja se da je Bajron svojtemperament nasledio odoca.

Bio je de ak izuzetnelepote, koju je jedino kvariloto što je bio hrom na jednunogu. Kada je napunio desetgodina, nasledio je titululorda, ime se materijalnostanje porodice znatnopoboljšalo.

1805.godine se upi-sao na Univerzitet u Kem-bridžu, gde je stekao titulumagistra.Izrastao je u izuze-

tno zgodnog mladog oveka,ali kao potpuna suprotnostnjegovoj fizi koj lepoti bio je,kako su mnogi njegovi savre-menici zapazili, egocentri ni,zajedljiv i u najmanju rukuudan karakter.

Još za vreme studijapo eo je da piše, a prvu zbir-ku pesama asovi dokoliceobjavio je 1807.godine. Onanije naišla na odobravanjejednog dela kritike, pa je Baj-ron kao svoj odgovor na tonapisao oštru satiru Engleski

bardi i škotski kriti ari.

Kada je napunio dva-dest jednu godinu, što sesmatralo punoletstvom,po eo je da živi raskalašno,izazivaju i javne skandale.Raspolagao je velikomsumom novca koji je nasle-dio, pa je željan avanturakrenuo na dvogodišnje krs-tarenje po Evropi. Obišao jePortugaliju, Španiju, Maltu,Albaniju i Gr ku. Iz njego-

vih pisama vidi se da jetokom tog putovanja ostaviomnoga slomljena ženskasrca. Jedna od najuspelijihpesama nastala na osnovujednog takvog iskustva jeAtinjanka (Maid of Athens).

Po povratku u Engles-ku, objavljuje prva pevanjasvog uvenog speva Putovanja

ajlda Harolda (ChildeHarold’s Pilgrimage). U juna-ku tog speva vitezu Haroldu,mnogi su videli samog Bajro-na. Neo ekivano brzo je prido-bio slavu, kako je i sam rekao:„Jednog jutra sam se probudioi ustanovio da sam slavan.”

Nekoliko godina živeoje uživaju i u slavi, obasipanljubaznoš u i naklonoš u ljudii mnogih žena koje su se nes-re no zaljubljivale u njega.Sledi niz ljubavnih avantura,od kojih su neke izazvale ijavne skandale. Najozbiljnijiod svih, bio je rodoskrvna vezasa polusestrom Ogastom Li,erkom njegovog oca iz prvog

braka. To je izazvalo buru izgražavanje javnosti, i kako bispre io mogu e posledice, Ba-jron se ženi 1815. godineAnom Izabelom Milbank, kojamu je rodila erku. Me utim,zbog Bajronovog raskalašnogponašanja i pijanstava, braktraje kratko i završava se raz-vodom. Posle razvoda, britan-ska javnost koja ga je tolikoslavila, po inje da osu ujenjegovu neobuzdanu li nost ida ga bojkotuje. Zbog toga,Bajron napušta Englesku, dase, kako je tada pisao, u njuviše nikad ne vrati.

Bio je u Holandiji, pau Španiji, gde je dosta vre-mena provodio sa Šelijem, kojije izvršio veliki uticaj na njega.Tada nastaju pesma Prometeji poema Šijonski sužanj. Iz togperioda poti e poema u dram-skom obliku Manfred.

1817. godine stiže uVeneciju, gde odlu uje i daostane. Zbog svojih naprednihideja o borbi protiv svih vi-dova nasilja, uživa poštovanje

enih i naprednih Italijana,ali njegov privatni život ostajeskandalozan i još raspusniji.U svojoj ku i je takore inapravio harem, a kako je Šeliposle jedne posete Bajronu

kasnije pisao, bilo je nemogu eživeti i raditi u takvoj ku i, u i-jem vrtu ne može da se kre e odsilnih životinja kao što su osampasa, tri majmuna, pet ma aka,jedan orao, svraka, soko, petpaunova i ždral. Ipak, baš tu, uItaliji, Bajron piše svojanajzrelija dela Tasovu tužbalicu(The Lament of Tasso), završavaManfreda i Bepa (Beppo), vrstunovele koja je prete a DonŽuana, zatim Danteovo proro-anstvo (The Prophecz of Dante),

i još nekoliko dela, od kojihposebno mesto zauzima Kain(Cain), Nebo i zemlja (Heavenand Earth) i Vizija strašnog suda(The Vision of Judgement). Svojenajobimnije delo Don Žuan (DonJuan), Bajron je zapo eo 1819.godine, ali je prekinuto njego-vom smr u.

Bajron je u Italiji proveošest godina. Tu je doživeo svojuposlednju i najdužu ljubavnuvezu sa Terezom Gui oli. Obzi-rom da mu je dosadila i slava, ipoezija, i kako je sam rekao biosit svega, pa i samoga sebe,odlu uje da ode u Gr ku da po-mogne ustanicima u osloba anjuod turske vladavine. Bio je pot-puno predan toj ideji, i nesebi noje pomagao u organizovanjuvojske, ali iznenada se razboleo iumro u Gr koj 1824. godine, usvojoj trideset šestoj godini živo-ta. Savremenici tvrde da je tadaplakala cela Gr ka, a Bajronovarodna Engleska u kojoj je i sa-hranjen, zaboravila je sve što muje zamerala i iskreno ga je žalila.

Bajronovastatua u

Atini

I N F O S V E T

memorijalna tabla na Ba-jronovom grobu

WHEN WE TWO PARTED

When we two parted

In silence and tears,Half broken-hearted,

To sever for years,

Pale grew thy cheek and cold,

Colder thy kiss;

Truly that hour foretold

Sorrow to this!

The dew of the morning

Sunk chill on my brow;

It felt like the warning

Of what I feel now.

Thy vows are all broken,And light is thy fame:

I hear thy name spoken

And share in its shame.

They name thee before me,

A knell to my ear;

A shudder comes o’er me-Why wert thou so dear?

They know not I knew thee

Who knew thee too well:

Long, long shall I rue thee

Too deeply to tell.

In secret we met:

In silence I grieve

That thy heart could forget,

Thy spirit deceive.

If I should meet thee

After long years,

How should I greet thee?-With silence and tears.

Lord Byron

KAD RASTASMO SE TADA

Kad rastasmo se tada

uz muk i suza breme,a bol nam srca svlada,

na vrlo dugo vreme,

bled, hladan, obraz ti posta,

ko led sam celov tvoj;

a meni tek tuga osta

kroz ceo život moj.

Tog jutra rosu lednu

Sred svog osetih ela

Ko hladnu strepnju jednu

Što obuze me cela.

Ti skrši zavete svoje;Sad mnogim pripadaš znam:

Kad ime spomenu tvoje,

I mene samog je sram.

O tebi pri a svud bruji,

Za mene grobno zvono;

Kroz srce jeza mi struji-Što ljubljaše te ono?

Ti nikome od tih ljudi

Ne beše takva znana;

Bol osta sred mojih grudi

I ve no živa rana.

Mi sastasmo se tajno;

Sad tajno patim, smerno,

Što srce ti nehajno

Ve presta biti verno.

A sretnem li te kada

Kroz mnoga leta duga,

Moj pozdrav bi e tadaSav pusta, nema tuga

Lord Byron

prevod: Ranka Kui

Ljiljana JankoviProfesor engleskog jezika

P A G E 1 1

“Slobodarski

duh i pesni ko

delo engleskog

buntovnika

nadahnuli su

mnoge velike

pesnike, kao što

su npr. Puškin,

Ljermontov,

Lamartine i dr.”

O LJUBAVI I STRASTI (iz Bajronovog Don Žuana)

O ljubavi! Div-na li je tvoja tajanstvenaveština kojom pobe uješsilne i hrabriš slabe!

udnovata li je onaumešnost kojom mud-rost vara sebe kad seuhvati na tvoju udicu!

O Platone, Pla-tone! Ti si svojim glupimfantazijama-kako silavolje može imati vlastnad srcem – prokr ioput ve im nemoralnimpostupcima, no svi pes-nici i romansijeri uzetiukupno.

Ljubav je ništav-ni deli života kod ljudi,a ženama je u njoj savživot....Eto koliko poslo-va može na i muškarac,a mi smo sposobne samoza jedno: da ljubimo iljubimo, dok same sebene upropastimo.

Nažalost, ženskaje ljubav – kao što jepoznato – divna, ali uisto vreme i užasnastvar! Sva njihova sudbi-na metnuta je na tu kar-tu. Ako karta izgubi,život im ništa ne možedati osim opsena prošlo-sti. Otuda se one i svetestrašno i smrtonosnokao tigar. One same trpeteže muke nego oni koji-ma se svete.

Slava, vino, lju-bav i zlato to je sve zaim žude pojedini ljudi iitavi narodi. Da život

nema toga soka, kako bisuvo i jadno bilo njegovodrvo, koje je esto veo-ma plodno.

I one imaju pravo. Ljudi suesto nepravi ni prema lju-

dima, a uvek prema ženama.Žene uvek eka jedna sudbina,iz koje je jedini izlazak – never-stvo! One su osu ene da uvekkriju svoje misli, i zato samo umislima mogu milovati pred-met koji je drag srcu njihovom.A kad ija razuzdana strastkupi njihovu ruku-šta ih ekaubudu e? Nezahvalan muž,nepošten ljubavnik, kin-

urenje, deca, molitve – i tadaje sve svršeno. Jedne nahodeljubavnike, druge po nu piti ilimoliti se bogu, jedne se zani-maju ku nim poslovima, adruge se provode. Ima i takvihkoje ostavljaju muževe, alimalo od toga dobijaju, menja-ju i svoj ugledni položaj zadrugi, koji mu no može po-praviti stvar. Taj položaj uvekostaje lažan, bile one u dvoruili u kolibi.

Cerera i Bahuskrasni su pomo niciVenerini, a da nije njih,ona nas ne bi tako mu i-la. Dok se Venera zani-ma srcem (ljubav bezsrca tako e je lepa stvar,ali samo upola), Cereranam daje jelo od maka-rona, jer je ljubavi nužnopotkrepljenje, kao imesu i krvi. U isto vremeBahus puni naš peharvinom ili nam daje žele.Jaja i ostrige tako e sulepa hrana ljubavi, ali konam ih poklanja odozgo,nebo e samo znati –može biti Neptun, Pan iliJupiter...

Radost tražiuzajmice; sre a je dvoje.

Srce je moje –srce jedne žene, i ono nemože da zaboravlja! Onoje zanesenja ki slepoprema svemu, osim jed-nog jedinog lika – ono jenalik na kompas, kad seigla, neprestano drhte i,okre e nepokretnompolu – ona juri nepresta-no za jednom mišlju.

I N F O S V E T

P A G E 1 2

LOVE QUOTES-MISLI O LJUBAVI

Love is the beauty of thesoul. (St Augustine)

Ljubav je lepota duše.

One word frees us of allthe weight and pain inlife. That word is love.(Sophocles)

Jedna re nas osloba a svihtereta i bola u životu. Ta reje ljubav.

Love is something eter-nal; the aspect may chan-ge, but not the essence.(Vincent van Gogh)

Ljubav je ve na; njeni aspe-kti se mogu menjati, ali ne isuština.

I love her and that’s thebeginning of everything.(F. Scott Fitzgerald)

Volim je i to je po etaksvega.

A kiss is a lovely trick,designed by nature, tostop words when speechbecomes superfluous.(Ingrid Bergmen)

Poljubac je ljupki trik, kojije stvorila priroda da zaus-tavi re i kada one postanusuvišane.

The more I give to thee,the more I have, for bothare infinite. (WilliamShakespeare)

Što više ti dajem, to višeimam, jer i jedno i drugo subeskrajni.

Love is irresistible desireto be irresistibly desired.(Mark Twain)

Ljubav je neodoljiva željada budemo neodoljivo želje-ni.

Friendship is lovewithout its wings! (LordByron)

Prijateljstvo je ljubav bezsvojih krila.

Love will find a way thro-ugh paths where wolvesfear to prey. (LordByron)

Ljubav e prona i put krozstaze gde se i vukovi plašeda traže svoj plen.

Love is the only force

capable of transform-

ing an enemy into

friend. (Martin Lu-

ther King, Jr.)

Ljubav je jedina sila koja

je u stanju da pretvori

neprijatelja u prijatelja.

When we feel love and

kindness toward oth-

ers, it not only makes

others feel loved and

cared for, but it helps

us also to develop in-

ner happiness and

peace. (Dalai Lama)

Kada ose amo ljubav i

nežnost prema drugima,

to ne ini samo da se oni

ose aju voljeno i da

znaju da je nekom stalo

do njih, ve i nama po-

maže da razvijemo unu-

trašnju sre u i mir.

Ljiljana Jankovi

Profesor engleskog jezika

LOVE QUOTES

MISLI O LJUBAVI”Nigde poezija nije imalave i zna aj no kod Slovena; njome suoni ispoljavali i kazivali svoje pravona život i na mesto me u kulturnimnarodima. I ono što ini ponos i slavuruskog naroda to nisu [ratne] pobe-de, ... nego ona ista i velika pobedakoju je ruska književnost u celomsvetu sebi zadobila” .

Koreni te planetarne slave izna aja ruske književnosti i ruskeduhovnosti uopšte nalaze se u stvara-laštvu Aleksandra Sergejevi a Puški-na. Njegovo delo prati svakog kultur-nog oveka od kolevke pa do groba.Na primer, svi smo mi odrasli sa Baj-kom o ribaru i ribici. Ko se još nese a njenih završnih stihova:

Zlatna riba ništa ne prozbori,

Samo repom po vodi zapljusnu

I uroni u morsku dubinu.

Dugo starac odgovor ekao,

Pa se najzad domu povratio

I gle! Pred njim kolibica stara,

A na pragu snuždila se baka

I pred njome napuklo korito.

Da, korito kao metaforanapuklosti našeg blagostanja, svedo-anstvo naše zle sujete i još pone eg.

Svi mi imamo, priznajmo to sebi poš-teno, neko svoje napuklo “korito” .

Jedna od dominantnih temaPuškinove lirike je ljubav. Moglo bise re i da je on izjedna avao ljubavsa životom. Za njega je ljubav samživot podignut na nivo poezije. Lju-bav je, istovremeno, svojevrsna reli-gija srca:

,,

.

;

;

: !

: !

Puškinu nije bilo teško danalazi inspiraciju za svoju intimnuljubavnu liriku: pesme je posve ivaoJeleni Ušakovoj, Mariji Rajevskoj-Volkonskoj, Karolini Sobanjskoj,Amaliji Rizni , Nataliji Gon arovoj idrugim ženama. Nekim pesmama,dakako, adresati se ne znaju. Mnogesu pak toliko lepe da je i po više ženatvrdilo da su upu ene upravo njima.

Dakle, jedna od njegovihBeatri a bila je Amalija Rizni , sup-ruga uvenog trš anskog i odeskogprivrednika, Jovana Rizni a. Na njuse odnosi slede a elegija koju emodati u prevodu Kirila Taranovskog.

Radi dalekog žala južnog

Napuštala si tu i dol

Tog asa mu nog, asa tužnog

U suze izlih teški bol.

Da te zadržim, hladne ruke

Ja oko tebe snažno svih.

Rastanka strašnog htede muke

Da produži moj jecaj tih.

Al’ otrgnuvši svoja usta

Prekide gorki celovtaj.-

Iz sumornog izgnanstva pusta

U drugi zvala si me kraj.

Ti re e: tamo gde je blagi

Nebesa ve no plavi poj,

U seni maslina, o dragi,

Na tebe eka celov moj.

Al’, avaj, tu gde s neba plava

Svoj blesak stere sjajni dan,

Gde ispod stena voda spava

Ti tamo usnu zadnji san.

Lepotu, patnje, poput dima,

Za navek grob je skrio tvoj,

I celov obe ani s njima,

Al’ ja ga ekam: on je moj

Duško Mijailovi

pofesor ruskog jezika

Puškinove Beatri e... P A G E 1 4B R O J 1 G O D I N A I

Amens amansque idemsunt.-Lud i zaljubljen suisti.

Amor gignit amorem.-Ljubav radja ljubav.Amor vincit omnia.-Ljubav pobedjuje sve.

Antiquus amor cancerest.-Stara ljubav se uvekvra a.Meminerunt omniaamantes.-Ljubavnici sesvega se aju.

Miser est qui amat.-Nesre an je ko voli.

Amans quod cupiatscit,quid sapiat nesci.-Zaljubljen zna šta želi ,aline zna šta zna.

Amantes de forma iudi-care non possunt.-Zaljubljeni ne mogu da sudeo lepoti.

Amantes-amentes.-Zaljubljeni-zaludjeni.

Nec possum tecum vivere nec sinte.-Ne mogu živeti ni sa tobom,ni beztebe.

Dobrina PejoviProfesor latinskog i francuskog jezika

Sentence

Platonu, eros se može proširiti i naljubav prema unutrašnjoj lepoti, pai prema samoj ideji lepote.

agape ( )- ideal ljubavi,uklju uje milosrdnost, zauzimanje ibrigu. Krajnji smisao te ljubavi jepotpuno se posvetiti dobru drugihpo cenu vlastitog života. Ova vrstaljubavi nadilazi prijateljsku i erot-

nu ljubav.

storge ) - prirodna naklon-jenost, npr. prema deci ili roditel-jima.

ksenija ( ) - ljubav premastranom, gostoprimstvo, izuzetnovažno u anti koj Gr koj. Gost i do-ma in, koji bi pre gostovanja bilistranci obrazovali bi maltene ritu-alno prijateljstvo. Od gosta se jed-ino zahtevalo da bude zahvalan.

Iako nijedna nau na studija nije u

Stari grci surazlikovali

etiri vrsteljubavi:

filija )- prijateljska ljubav,koja drugome želi dobro, ljubavkojom drugome želimo pomo i,temelj svakog zajedništva. Filijapodrazumeva jednakost (npr. dvaprijatelja), vrlinu i poznanstvo.Motivi filije su prakti ni: jedna iliobe strane imaju korist od takvogodnosa. Koncept filije razvio jeAristotel.

eros ( )- ljubav koja jeobeležena senzualnom željom iežnjom za onim što se ljubi. To je

ljubav usmerena prema osetilnomsvetu (vid, dodir, okus…). Prema

potpunosti uspela da objasni for-miranje ose aja ljubavi, novijestudije u oblasti neuronauka uka-zuju na mogu nost da se ljubavformira pod uticajem specifi nihhormona odnosno neurotrans-mitera na neuroprijemnike umozgu. Me u njima su testos-teron, estrogen, dopamin,noradrenalin, serotonin, oksito-cin i vazopresin. Za poslednja dvapostoje temeljni dokazi da u est-vuju u formiranju veze izme uroditelja i potomstva.

Izvor stranice na Interentu

Dušica Mijailovi

Profesor ra unarstva iinformatike

Ljubav je stanje jake emotivne naklonosti prema nekome ili ne emu.

P A G E 1 5

Tadž Mahal-hram ljubavi

I N F O S V E T

Sazidan izme u 1632. i 1647. podnadzorom šaha ahana (1592-1666)kao mauzolej za njegovu omiljenuženu Mumtaz Mahal,Tadž predstav-lja sjajno zamišljenu celinu. Sastojise od centralne oktagonalnegra evine, krunisane lukovi astomkupolom, ija je ukupna visina oko75 m i koja je skoro u potpunostiizgra ena od belog mermera; uz njustoje dva simetri na zdanja odcrvenog pe ara

Na severozapadu se nalazi džamiji, a na jugoistoku ku aza odmor. Dimenzije itavog kompleksa koji je pravou-gaonog oblika ,oivi en zidom iznose 300 m x 560 m.Ispred pomenuta tri zdanja nalazi se ogroman vrt, podel-jen na etiri dela simetri no raspore enimkanalima.Tadž je kraljevski mauzolej za velikog vladara injegovu omiljenu ženu.

Ovaj "San u mermeru", kako ga nazivaju istori ari umjetnosti, sagra en je na obali rekeDžamne za Ariumand Banu Began koju je šah Džahan odlikovao po asnim imenom

Mumtaz Mahal, dragi kamen palate.

P A G E 1 6B R O J 1 G O D I N A I

Ona je nakon ro enja osmog de-teta umrla 1629. godine, a mogulje naredio da se iznad njenoggroba sazida grobnica kakvu svetnije video. Stru njak za kon-strukciju kupole je verovatno izIstanbula, zidari su dolazili izDelhija i Kandahara, stru njaciza vrh kupole su dolazili iz Laho-rea i Samarkanda, kaligrafi zaumetnute zapise iz Širaza i Bag-dada, rezbari cve a iz Buhare,vrtni arhitekti iz Kašmira. Višeod 20000 radnika je radilo 17godina na izgradnji monumenta.

Dr Ivana Baceti

P A G E 1 7

Van Gogh ( ita

se Van Gog) je

srpska rok grupa

koja je nastala

1986. i najve u

popularnost

doživela u drugoj

polovini

devedesetih

Van Gogh –mizi ka grupave je ostao samo Srbo-ljub Radivojevi , a naalbumu su svirali i klavi-jaturista Vlada Barjakta-revi , basista AleksandarBara i veliki broj gosti-ju.

Na slede a dva studijskaalbuma Strast (1993) iHodi (1996) grupa jesvedena na trio uki /Bara /Radivojevi .Me utim, nakon togaBara napušta grupu.1999. godine izlazialbum Opasan ples.Novi basista grupe pos-tao je Dušan Bogovi , alii njega je ubrzo zamenioDragan Ivanovi . Kra-jem 2002. godine izašaoje album DrUnder.

Nakon pauze od skoro

Grupu su osnovali gitari-sta Zvonimir uki -

ule, peva Goran Mili-savljevi , klavijaturista

or e Petrovi , basistaPredrag Popovi i bub-njar Srboljub Radivoje-vi u januaru 1986. Kra-jem iste godine izašao jeprvi album benda, VanGogh. Ubrzo nakon togagrupa prestaje sa radom.

Zvonimir uki je obno-vio Van Gogh 1990.godine, i grupa izdajesingl "Gubiš me". Tokom1991. pojavljuje se

album Svet jemoj, na kome jepored gitare

uki preuzeo iulogu peva a.Pored njega odoriginalne posta-

etiri godine sedmi stu-dijski album grupe VanGogh, nazvan Kolo,pojavio se u prodaji 24.maja 2006.

2007. godine su osvojiliMTV Adria nagradu zanajboljeg regionalnogizvo a (Best AdriaticAct)

Marko Joksimovi II 2

Van Gogh –mizi ka

grupa

I N F O S V E T

P A G E 1 8B R O J 1 G O D I N A I

7. Opasan ples (1999)

8. Happy New Ear (2001) -uživo

9. DrUnder (2002)

10. Kolo (2006)

1. Van Gogh (1986)

2. Svet je moj (1991)

3. Strast (1993)

4. Tragovi prošlosti (1995) -kompilacija

5. Hodi (1996)

6. No Comment (1997) - uživo

Albumi

Ljubavna poezija u muziciVan Gogh –ajoš uvek dišem samo da

bih te udahnuo

...a moja nisi

Izmedju svega što mi

više nismo

spava slatka nemo

ovek sam sa pola sre e

a nijedno sidro mene

ne e

Ljubavi to je sve što sam

ti poklonio

sad molim oblake

da tvoja jedra opet ok-

renu ka obali

gde ekam te

Snovima zaneta

nikad nisi shvatila

u tebe sam se zakleo

još uvek dišem samo da

bih te udahnuo

DišemKad bez tebe budim se

ovek sam sa pola sre e

moja la a traži mir

a tvoje sidro mene ne e

Uzdah ljubavi

to je sve što sam ti pok-

lonio

sad molim oblake

da tvoja jedra opet ok-

renu ka obali

gde ekam te

Snovima zaneta

nikad nisi shvatila

u tebe sam se zakleo

još uvek dišem samo da

bih te udahnuo

Snovima zaneta

nikad nisi znala to

u tebe sam se zakleo

Snovima zanetanikad nisi znala tou tebe sam se zakleojoš uvek dišem samo dabih te udahnuodišem samo da bih teudahnuo

Snovima zanetanikad nisi znala tou tebe sam se zakleojoš uvek dišem samo dabih te udahnuodišem samo da bih teudahnuo

Marko Joksimovi II2

P A G E 1 9

Jelena Karleuša hit na Jutjub-u

Jelena Karleuša - skandali ...TO što je folk peva icidopušteno da sniminedoli an i provokativanspot u sve anoj sali naj-starije srpske gimnazijeu Sremskim Karlovcima,pitanje je morala i odno-sa jednog naroda premasvojoj kulturnoj tradiciji- rekao je u petak“Novostima” dr ZoltanJegeš, vojvo anskisekretar za obrazovanje.

uvena gimnazija uSremskim Karlovcima,koja ima tradiciju dugu217 godina, osen ena jeovih dana folk skanda-lom. Glavni akter je folkpeva ica Jelena Karleu-ša, koja je 17. decembraprošle godine, sa svojomekipom, ušla u sve anugimnazijsku salu i, prili-

no obnažena, snimilaspot za svoju novu pes-mu.Dok direktor gimnazijeRade Zejak o ekuje dapo njegovoj prijavi poli-cija utvrdi odgovornostnjegovih saradnika kojisu,kako kaže, njemu “izale a” pustili Karleušinuekipu u hram srpskogškolstva, menadžeri poppeva ice tvrde da suprethodno, upravo saZejakom, dogovorili daza iznos od 30.000 evrasnimanje bude obavlje-no.

Školski odbor gimnazijeu etvrtak je zaklju io dadirektor Zejak nije odgo-voran i da je zatajila nje-gova služba. Pokrajinskisekretar dr Jegeš tvrdida bi na direktorovom

mestu,bez obzira na kri-vicu, odmah podneoostavku iz moralnih raz-loga. Jegeš, me utim,ne e mo i da smeniZejaka:- Zakon mi dozvoljavada reagujem samo ukoli-ko je nastava bila ometa-na, a u pomenutom slu-aju to se nije dogodilo,

jer je snimanje obavlje-no po podne - kaže razo-arani pokrajinski sekre-

tar i dodaje da “ne mora-te da budete pripadniksrpskog naroda da bisteshvatili veli inu Karlova-ke gimnazije, koja je u

vreme Austrougarskeimala ak evropski zna-aj”.

Izvor Interenet ...

pronašao i priredio

Marko Joksimovi II 2

SNIMAK Snimak JeleneKarleuše u petak 1. feb-ruara je na sajtu pregle-dalo i preslušalo oko7.000 posetilaca"Jutjuba", dok se danastaj broj popeo na preko72.000. Nekoliko stotinauglavnom negativnih izlobnih komentara pose-tilaca "Jutjuba" pratiKarleušinog "Tihog ubi-cu", poput: "Ovo je sme-šno", "Katastrofa, ne znada peva", " itavo vremese dere" ili "Ljudi pa ovoje sramota za…

Video snimak turbo folkpeva ice Jelene Karleušekako svoju pesmu "Tihiubica" peva u studijusama bez muzi ke prat-nje, postao je hit nawww.youtube.com.

24 Sata - ponedeljak, 4.februar 2008.

Toliko o njenim vokalnimmogu nostima..

Izvor Interenet .

..http://www.youtube.com/watch?v=AnUtSQPFZJY&feature=related

pronašao i priredio

I N F O S V E T

Marko Joksimovi II 2

Tihi ubicaP A G E 2 0B R O J 1 G O D I N A I

Budim se sama, o i nikog netraže,i šta je taj odsjaj u mompogledu,na stolu pored muški sat k’oda mi kažeda izgleda da neko još poredmene živi tu!

I dve-tri kapi krvi posle bri-janja,otužan miris što po sobamase širi,otkad to duhovi mi dolazepo danu,

ma gde je taj muškarac štopored mene ovde živi!

RefrenI zovem, zovem devedestdvaneka traže, neka na u ga,nek’ kaže gde je ljubav nes-tala,nek’ puste sirene, nek’ uzbu-na krene,a kad ga stignu, nek’ mukažu “stoj”nek’ bar na silu prizna da jemoj,

moj ovek bez glasa,bez duše, bez licamoj najteži porok, mojtihi ubica!

Takvi kao on nikad“zbogom” ne kažu,za svoje greške on uvek dru-ge krivi,sa njim je svaki novi rasta-nak bez suza,ma gde je taj muškarac štošto sa mnom živi, a ne živi!

….

TESTAMENT” - prepisano od Bisbal, Torre Di Babel

TIHI UBICA” - prepisano od Marc Anthony, Se Esfuma Tu Amor

CASINO” - prepisano od Sarit Hadad, Chagiga

07.”HILJADU LICA” ili “MALA, MALA” - prepisano od Guru, Maya,Maya

.”SAKI” - prepisano od Musafir, Saaki, Saaki..

Deo teksta sa http://yumanija.com/2008/01/29/originalnost-se-cijeni-jk/

Marko Joksimovi II 2

Pokušajate da poslušate na

http://www.youtube.com/watch?v=TKf_J2dn89Y

Pesmu MarcAnthony - SeEsfuma TuAmor

Koja neodolji-vo “podse a”

na Kraleušinog ubicu…

Ponovo plagijat?!

I N F O S V E T

P A G E 2 1

Ne postoji

dobra ili

loša hrana

Saveti za zdravu ishranu i obavljanje fizi ke aktivnosti

Zapo nite dan doru kom

Doru ak e napuniti vaš“prazan rezervoar” koji evam, nakon duge no i, datisnagu nepohodnu da iz-držite nove napore koji vasekaju. Sem toga, doru ake vam pomo i da lakše i

bolje prebrodite“prepreke” u školi. Doru-ak, koji se obi no lako i

brzo priprema , treba dasadrži musli i mleko, tostod integralnog brašna pre-mazan puterom, vo nijogurt, par e crnog hlebapremazan eurokremom iliak par e pice preostalo od

ve ere.

Kre itese!

Fizi keaktivnostiete lako

uklopiti u raspored dnevnihobaveza. Šetajte, vozitebicikl ili lagano otr ite uposetu prijateljima. Svakogsata vežbajte 10 minuta i todok itate, radite doma ezadatke ili gledate televizi-jski program. Umesto dakoristite lift, popnite sestepenicama. Probajte daove aktivnosti upražnjavatetrideset minuta svakogdana.

Pažljivo birajte užinu

Užina je odli an na in dadopunite svoje energetskezalihe. Užinu birajte izrazli itih grupa hrane-uzmite ašu mleka uz neko-liko krekera, ašu jogurtauz integralnu kiflu, jabuku iliceler uz malo suvog grož aili oraha.

Ne postoji dobra ili lošahrana

Zdrava hrana je poput slagalicekoja sadrži mnogo delova. Svakideo-ili kategorija hrane-se razli-kuje od drugog. U nekimnamirnicama, možda, ima višemasti, še era ili soli dok udrugima ima više vitamina i di-jetnih vlakana.U vašem telu imamesta za sve te namirnice. Pra-vilan na in ishrane u stvaripredstavlja pravilno uskla ivanjehranjivih materija koje se unoseu organizam. Vrlo je važno jesti“pametno”. Ako za ve eru po-jedete hranu bogatu mastima,recimo picu sa papri icama, zadruge obroke izaberite manjemasnu hranu. Ako vas dva par-eta pice zasite, ne posežite za

tre im.

Ravnomerno unosite odre enegrupe hranljivih namirnica

Ne morate da se odreknetehrane kao što su hamburgeri,pomfrit i sladoled da biste sezdravo hranili. Dovoljno je danapravite mudar izbor kolikoesto i koliko mnogo ete jesti.

Vašem telu su potrebne hran-

ljive materije kao što su proteini,ugljeni hidrati, masti i razli itivitamini i minerali. Poslužite sepiramidom ishrane ili sadržajemhranljivih materija koji se nalazina nalepnicama na odre enomproizvodu, što e vam pomo i daravnomerno unesete u svoj or-ganizam sve neophodne sastojke.

Trening

Energi no treniranje-kadaubrzano dišete punimplu ima i kada se znojite-pomaže srcu da bolje radi,daje vam više energije i po-maže vam da izgledate i da seose ate najbolje mogu e.

Po nite sa zagrevanjem kojee zategnuti miši e. Uklju ite

u tening i 20 minuta aerobnihaktivnosti, poput tr anja,džogiranja ili plesanja. Sva-kodnevno izvodite aktivnostikoje e oja ati odre enegrupe miši a-sklekove ilitrbušnjake. Zatim seopustite, protegnite i dišiteduboko.

Jedite više žitarica, vo a ipovr a

U tim namirnicama se nalazeugljeni hidrati koji vam dajusnagu, ali i vitamini, minerali idijetalna vlakna. Pored toga,vrlo su ukusne! Jedite hlebnapravljen od integralnogbrašna, evreke ili pitu koju evam napraviti mama ili baka.Špageti i ovsene pahuljice,tako er, spadaju u grupu ži-tarica. Banane, jagode i dinjespadaju u izuzetno ukusnovo e. Probajte i sirovo pov e-usendvi u ili salati.

Pridružite se fizi kim aktiv-nostima koje se organizuju uškoli

Bez obzira na to da li redovnopoha ate asove fizi kog vaspi-tanja ili ste lan neke sportskesekcije, takve organizovaneaktivnosti su siguran na in dase ose ate dobro, da odli noizgledate i da butete psi-hofizi ki zdravi.

Neka vam zdrava hrana ifizi ke aktivnosti pred-stavljaju zadovoljstvo!

Uživajte u fizi kim aktivnostimas vašim prijateljima i jeditehranu koju volite. Budite maliavanturisti– oprobajte sebe isvoje mogu nosti u nekimsportovima, igrama i drugimaktivnostima i probajte hranukoju niste probali. Brže eterasti i razvijati se, mo i eteduže da se igrate, ose ete sebolje i lepše ete izgledati!Postavite sebi realne ciljeve–

dr Snežana osi

šta ini jednu porciju ?

PIRAMIDA ISHRANEMASTI, ULJA, SLAT-KIŠI retko i u malim koli inama

MLEKO, JOGURT,SIR 2-3 porcije

POVR E 3-5 porcija

MESO, RIBA, JAJA,LEGUMINOZE

2-3 porcije

VO E

2-4 porcije

HLEB, ŽITARICE, PIRI-NA , KROMPIR, TESTEN-INA

6-11porcija

POVR E -1/2 šolje seckanog sirovog ili kuvanogpovr a - 1 šolja lisnatog svežeg povr a VO E - 1 vo ka ili kriška bostana - 1/2 šolje vo a iz konzerve - 1/4 šolje sušenog vo a

- 3/4 šolje vo a

MESO, LEGUMINOZE, JAJA

- 75-90 g kuvanog nemasnogmesa, živinskog mesa ili ribe

- 1/2 šolje kuvanih leguminozaili jedno jaje

MASTI, ULJA I SLATKIŠI

- ograni iti unos ove grupe pose-bno ako treba redukovati telesnutežinu

HLEB, ŽITARICE, PIRINA I TESTENINA

- 1 par e hleba ( 30 g)

- 1/2 šolje kuvanog pirin a ili testenine

- 1/2 šolje kuvanih žitarica

- 30 g žitarica gotovih za jelo

MLEKO, JOGURT, SIR

- 1 šolja mleka ili jogurta

- 45-60 g siraovo sigurno nije jedna

porcija

I N F O S V E T

Ishrana igra veoma važnu ulogukako za opšte zdravlje tako i zazdravlje zuba. Što je na in ishra-ne lošiji to je i ve a verovatno ada ete patiti od bolesti zuba idesni. Ve ina namirnica prouz-rokuje da bakterije u ustimastvaraju kiselu sredinu u kojoj sestvaraju zubne naslage - plak.Plak su lepljive naslage koje setalože na zubima i oko njih i kododraslih dovode do "kvarenja"zuba (karijesa),oboljenja desni igubljenja zuba.

Namirnice koje sadrže šecer iskrob loše uti u na zube.Da bi zubi bili zdravi ishranatreba da bude raznovrsna i dabude zastupljeno svih 5 glavnihvrsta namirnica.

Smanjene dnevne koli ine vita-mina C i kalcijuma koje dnevnounosimo hranom, mogu pospe-šiti razvoj paradentoze. VitaminC ima važnu ulogu u regeneracijivezivnog tkiva i antioksidantnodejstvo. Ljudi koji hranom uno-

se manje od dnevno preporu e-ne doze vitamina C ( a ona iznosioko 60 mg što odgovara jednojnarandži), 1,5 puta su sklonijirazvoju paradentoze. Za vremeparodontne bolesti zapaljenjeuzrokuje poja ano oštecenje tki-va. Zbog zaštitne i regeneracij-ske uloge vitamin C usporavanapredovanje parodontne boles-ti. Posebno je važna zaštitna ulo-ga vitamina C kod pušaca jerneutralizira oksidanse iz dimacigarete.Kalcijum je važan sastojak kosti-ju pa stoga uti e na mineraliza-ciju i gustinu kostiju. Ja emineralizirana kost je otpornijana parodontnu upalu.

Treba ograni iti unos grickalica islatkiša jer pove avaju kiselost uustima pa bakterije napadajugle zuba ve 20 minuta poslenjihovog konzumiranja.

Ako se ovakva hrana unosi uokviru redovnog obroka onda jemanje štetna jer pljuva ka kojase više lu i tokom obroka epomo i da se zubi o iste od osta-taka hrane i da se smanji efekatkiselosti. Preporu uje se daizmedu obroka unosite sir, vo e,povr e i jogurt.

Kao što ispravna ishrana povolj-no uti e na opšte zdravlje takouti e i na opšte zdravlje i vrsti-nu zuba.

Dobro zdravlje zuba i usta nezna i da treba da izbegavateneke vrste hrane, njihov unossamo treba ograni iti. Za prepo-ruku je da posle svakog obrokadetaljno operete zube. Ukolikoniste u mogu nosti da operetezube izbegavajte lepljivu, slatkuhranu. Prva pomo ako nemožete da odolite grickalicama aniste u mogu nosti da operete

zube je da usta makar isperitevodom, ime ete isprati ostatkehrane koja se zaglavila izme uzuba. Gume za žvakanje moguprivremeno da zadovolje vašupotrebu da jedete izme u obro-ka, a samo žvakanje može dapomogne da zubi ostanu isti,lu i se pljuva ka, koja neutrališekiseline iz hrane.

Naravno neophodna je redovnahigijena zuba, detaljno pranjezuba makar dva puta dnevno isistematski pregledi kod stoma-tologa makar jednom godišnje.

Izvor

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=268

Pronašla i pripremila DušicaMijailovi

Ishrana i zdravlje zuba

P A G E 2 5

Modno prole e 2008. – šareno i tanano

O ta kosa

prole a veoma esto ese nositi. Kome su teboje upadljive, možeda odabere neutralnijeboje, ali onda materijaltreba da do e do izra-žaja.

Dominiraju a modnatema bi e providnimaterijali – til i organ-din.

Ono što je neobi no ovegodine, detalj sezone,bi e umetni ki ura ene i

Kombinacija boja ljubi-aste ili sivo-plave sa

jarkonarandžastom ovog

cvetovima ukrašene šti-kle. Udobne ili ne, ovesezone štikle e se nositi„pod obavezno“. Tako e,dominiraju a tema bi ecvetni dezeni, koji emo i i me usobno da sekombinuju.

Drugi veliki trend tokomprole a bi e tzv. toga-haljine.

“Upadljive

boje, tanki

materijali i

cvetni dezen

- to su tren-

dovi prole a

i leta 2008,

objašnjava

be ki modni

ekspert Iza-

bela Klaus-

nicer.”

I N F O S V E T

Da li vam senekada desilo datrebate da iza ete nasastanak ili u grad avaša kosa jenaelektrisana ili nemožete da napravitefrizuru koju ho ete?

Ako jeste evonekoliko saveta kojivam mogu pomo i:

1.Tri saveta kod feniranja:

-Ne držati fen direktnousmeren na kosu

etke treba da se izvlaceuvek ka spolja-Ne treba seuklju ivati fen nanajja u brzinu!

2.Kisnica dajekosi sjaj

3.Prilikompranja kose netreba da sekoristi vrlo toplavoda

4.Šiške su u modi

5.Za svetlucavost tamnekose:

Napraviti espreso i njimenamo iti kosu, neka takodeluje 30 minuta a potomisprati.

6.Ukoliko se kosa naelek-trise prilikom skidanjakape, moze pomoci kre-ma za ruke.Staviti na dla-nove i preci preko kose.

7.Ova smesa cini da duga

kosa bude ravna i da selako ras ešljava:

1 kaši icu meda rastopitiu pola litra mlake vode idodati 1 kaši icu jabuko-vog sir eta.Naneti ovimešavinu ravnomerno nakosu, ostaviti da deluje iisprati.

Nikola Kljaji I 6

P A G E 2 6

Najbolji Programi za slušanje muzike u MP3 formatu

Najbolji Programiza pregled slika i drugih multimedijalnih

fajlovaACDSeePodržava preko 50 razli -

itih formata (svi poznatijigrafi ki formati, AVI, MOV,MPEG, MP3, WAV,MID...). Može da otvaraslike u okviru ZIP i LZHarhiva.

Ima ugra en modul u ko-jem osim pregledanja fa-jlova možete njima i ma-nipulisati (kopiranje, bri-sanje, premeštanje,promena imena...).

ACDSee tako e sadržiskup standardnih alataza obradu slika. Ima mo-gu nost automatske iz-rade HTML stranica saumanjenim slikama(thumbnails) željenihfajlova. Ima ugra enu

podršku za veliki brojdigitalnih kamera(Canon, Nikon, Fujifilm,Olympus, Kodak, Mi-nolta...), pa može pos-lužiti kao odli an alat zaobradu digitalnih foto-grafija. Program pravibazu vaših slika štoomogu ava izuzetnolako snalaženje, naro itoako se radi o velikimkolekcijama. Bazu slikamožete pretraživati podatumu, veli ini, imenuili slogu koji se nalazi uimenu... Podržava plug-in-ove.

Verzija 9.0 donosi velikibroj poboljšanja uodnosu na predhodnuverziju 8.0. Neka od njihsu lakše pregledanjefotografija, vra anje

nova koji su raspoloživi na internetu,presnimavanje audio zapisa sa CD-a nahard disk, izrada liste pesama, brojnivizuelni efekti koji su uskla eni samuzikom, lako pronalaženje video spo-tova na internetu...

Licenca: FreewareOgrani enja: Nema ograni enja.

Autor: Nullsoft

Nemanja Avramovi I2

verovatno poznat svim korisnicimakoji slušaju muziku uMP3 formatu. Re-produkuje sve zna a-jnije zvu ne formate.

Nakon prili no loševerzije 3.0, kom-panija Nullsoft jeponovo napraviladobar proizvod.

Korisnicima je naraspolaganjumnoštvo opcija: pri-lago avanje izgledaprograma pomo uogromnog broja ski-

izbrisanih fotografija,jednostavnije uklanjanje"crvenih o iju",zaklju avanjedrektorijuma saprivatnim fotografija ijoš mnogo toga.

Licenca: SharewareOgrani enja: 30 dana,nakon toga se morateregistrovatiAutor: ACD Systems

Nemanja Avramovi

Program koji je

MP3

I N F O S V E T

SAT - NALEPNICAIdeja pod nazivom"TimeFlex" oslikavasamolepljivi asovnik kojimožete koristiti kao modni,ali i korisni detalj na bilokom delu tela ili garderobe-Linije koje e predstavljatiivice sata bi efluorescentnih boja, dok suostale površinetransparentne.

AKTIVNA TETOVAŽASlede a bi mogla biti"interaktivna tetovaža" ku e"Frog Design", dobitnikabezbroj nagrada za idejnarešenja. Delo umetnikaHartmuta Eslingerasvakako zaslužuje da sena e na ovoj listi. Podpopularnim nazivom"Datoo" ona sadrži: DNKidentifikacioni ita ,bioni ke nano ipove,razli ite kibernetskera unare, nanosenzore, isve to putem interaktivnekomande na dodir.

KOSMI KI TAKSI"Astrium" svemirskaletelica namenjenakosmi kim turistima.Australiski dizajner MarkNjuson svakako e vasnaterati da poverujete da ese arter letovi do Mesecapojaviti u ponudi vašeturisti ke agencije ve uslede oj sezoni godišnjihodmora.

PATIKE NA DUGMEPatike pod nazivom"Custom Kicks",

koje poseduju mogu nostpromene dezena jednostavnimpritiskom na dugme vašegiPod-a.

MISLE A KARTICA JakobPalmbor zaslužan je za idejuuniverzalnog platežnogsredstva u vidu kreditnekartice koja se simultanopovezuje s vašim bankovnim ikreditnim ra unom. Bezimenanaprava ima sposobnostprikazivanja vašeg trenutnog iprognoziranog stanja. Sude ipo tome da se širom Amerikeve prostire tzv. tip-and-payRFID kartica, ovaj model ne edugo ekati svojih prvih petminuta.

ODELO ZA SNAGATOREVladi Spetkovski je ovek kojistoji iza projekta WPA(wearable power suit) ili uprevedu - nosivo odelo zasnagatore, sa izraelskeumetni ke akademije. Iako nijeizneo mnogo detalja o tomekako ovo odelo zapravofunkcioniše, kreator jenapravio 3D animirani filmkao prezentaciju ovogpomagala. ini se da je idejazasnovana na pove anju brzinei snage onoga koji ovo odelonosi pomo u skeleta kojinapaja akumulator.

EKOLOŠKI TROTINET"Cub" motocikl kompanije"Honda". Dizajn predstavljamiks bicikla iz 19. veka imodernog trotineta. Idejasadrži i koncept o o uvanjuživotne sredine, tako da seovaj slatkiš kre e s pogonomna bio gorivo.

KOMPJUTER SNOVAOvaj smeli poduhvatpobednik je "Intelovog"takmi enja u dizajniranjuidejnih rešenja za PCra unare, održanog u Koreji.Radna stanica, nazvana "B-Membrain", u potpunostibriše uobi ajenu slikumonitora i tastature,zamenjuju i prvoprojektorom, a drugo ta -skrin interfejsom, koji je delodizajnera Vona Suk-Lija. Ovoje, za sada, najoriginalnijerešenje PC-ja ikada vi eno.

NIKON ZA PANORAMUFantastika ku e "Nikon" podjednostavnim nazivom "360",koji otkriva itavu idejuprojekta. Kreator Je en kažeda e ovakav aparat biti ustanju da, pomo u posebnihinklinometarskih indikatora,slika panoramske fotografije

Du[ica Mijailovi

Profesor ra unarstva iinformatike

Zanimljivosti

Budu nosti na polju

haj-teh ure aja???

P A G E 2 7

Prvi cd pušten je u prodaju unovembru 1982. godine, i sadržaoje uglavnom klasi nu muziku.

Prvi modeli plejera za kompaktdiskove koštali su oko 1.000 funti.Poslednjih 10 godina prodaja cd-ova širom sveta pada, zbog sveeš eg preuzimanja muzike preko

interneta.Procenjuje se da e do 2010.prodaja muzike preko internetaimati udeo od 25% u ukupnojsvetskoj trgovini muzikom u svetu.

CD proslavio 25. ro endanP A G E 2 8B R O J 1 G O D I N A I

Pre više od 25 godina prvikompakt disk (CD) proiz-veden je u Filipsovoj fabriciu Nema koj.

Od predstavljanja prvog kompakt diskaprodato je više od 200 milijardi cd-ovaširom svijeta, a popularni diskovi suistisnuli plo e i kasete.

Kompakt disk je rezultat zajedni kog radakompanija Filips i Soni. Dvije kompanijepo ele su rad na novom formatu 1979.godine, a cilj je bio proizvodnja diska nakoji može da stane sat vremena audiozapisa.

Kapacitet je proširen na 74 minuta, kakobi na jedan disk mogla da staneBetovenova Deveta simfonija, zbog ega jepre nik cd neznatno pove an.

dužina. Ure aj ima i in-

ternu memoriju od 2GB, na

tržištu e se pojaviti ve

ovog mjeseca po cijeni od

oko 160 dolara.

U poslednje vreme sve više se govori oInternet televiziji: YouTube,

Veoh, Google Video itd. i svaki odovih projekata ima svoj pristup u oblik-

ovanju, ili bolje re i prilago avanjustarog medija novom planetarnom ko-

munikacionom kanalu. Postoje atehnologija omogu ava veliku fleksibil-

nost u izvo enju razli itih tehni kihrešenja za distribuciju video materijala

i prate ih sadržaja, tako da je potencijalza ostvarenje razli itih ideja veliki. Sve

ovo duboko redefiniše pojam televizije,koja na Internetu po inje da se ukršta sadrugim tehnologijama koje su tradicion-

alno „surferske”: etovanje, forumi, in-stant poruke itd. YouTube je daleko otišao

u tome smeru i mnogi ga ne smatrajuInternet televizijom. Možda su u pravu, ali

to samo pokazuje varijacije u procesuevolucije televizije kao medija.

Zbog nekih ograni enja

dizajn i nije nešto

naro ito, no glavno da

je ure aj funkcionalan

(?). Uz MP3 player

dolaze i vodonepro-

pusne slušalice, te nji-

hov kabel u nekoliko

Iako svi ekaju ljeto i ljetne

radosti i veselje, ponekad

plivanje i ostale aktivnosti

mogu biti dosadne. Da bi ih

u svakom pogledu u inili

zanimljivim, tvrtka Dolphin

predstavila je MP3 player

koji je otporan na vodu.

Ronjenje uz MP3 muziku

YouTube, Veoh, Google Video

Pronašla na Internetu ipripremila za Vas

Dušica Mijailovi

Profesor informatike ira unarstva

Novi programi Magic Speed 3.1

P A G E 2 9B R O J 1 G O D I N A I

Magijom do brzineTokom višemese ne egzistencijeWindowsa na ra unaru, njegovabrzina i funkcionalnost polako op-adaju. O razlozima ove pojave pisalismo mnogo puta dosad. Gomilaprograma iza sebe ostavlja fajlove iupise u registru. Zatim, tu je i ponekispyware koji se ubaci u startup, ili sedogodi da instaliramo program kojine koristimo, a koji se pokre eautomatski sa operativnim sistemom.Zna se jako dobro da warez i„nestašni” sajtovi sa sobom uglavnom

nose i neki spyware, a u najmanjuruku tracking cookie, koji može bitii te kako opasan. U svakomslu aju, postoji veoma mnogostvari koje uti u na brzinu radara unara, a uglavnom je razlogusporenja neopreznost samihkorisnika

Ivan oki I 3

Ako nemate FV I TV karticu u ku ištu,a posedujete broadband pristup Inter-netu, Online TV Player je definitivnonešto što treba probati.Kao što njegov naziv i govori, ovde seradi o jednostavnom programu za pri-jem televizijskog, ali i radio-signala.

Iza prostog interfejsa, „presvla ivog” neko-licinom skinova, krije se tek osnovni spisakopcija i pozamašna lista ponu enog zabav-nog materijala. Autori navode preko 800 TVi više od 1500 radio-stanica, ali to svakakonismo proveravali u broj...

Ivan oki I3

alata (a trebalo bi). Da upot-rebljivo besplatno ostvarenjeu klasi ipak postoji, dokazujeprogram softverske grupePiriform – Recuva.…

Ivan oki I3

Vra anje obrisanih datoteka– zabadavaProgram za vra anje slu a-jno obrisanih datoteka „uživot”, zbog prirode poslakoji obavlja, ne spada ujeftinije. To je jedan od na-jvažnijih razloga zbog egaga korisnik po defaultu neuvrš uje u kolekciju korisnih

Novi programi

Online TV Player 3.0.951

Potražite na Internetu

Muzej pozorišne umetnosti Srbije

http://www.theatremuseum.org.vu

Web prezentacija Luvra je dostupna na francuskom,

engleskom i japanskom jeziku

http://www.louvre.fr/llv/ commun/home flash.isp

Metropolitan muzej (na engleskom)

http://www.metmuseum.org

Ermitaz (na ruskom i engleskom jeziku)

http://www.hermitagemuseum.org

Britanski muzej

http://www.thebritishmuseum.ac.uk

muzeje

I N F O S V E T

Potražite na Internetu

Informacije o srpskim udzbenicima

Zavod za udzbenike i nastavna

sredstva je ve 50

godina najve i izdava školskih

udzbenika i nastavnih sredstava u

Srbiji. Na svom preglednom i

simpati nom Web sajtu http://www.zavod.co.vu ovaj izdava nudi osnovne informacije za

nastavnike i roditelje.

Školski program Narodne knjige predstavljen je

na sajtu http://www.narodnakniiaaskola.com.

Udzbenici po razredima su predstavljeni na strani

http://www.narodnakniiaaskola.com/

udzbenici.php? current=udzbenici a o mogu nosti

naru ivanja mozete se obavestiti na strani http://

www.narodnakniiqaskola.com/ narucivanie.php?

Kreativni centar ima lepu Web prezentaciju na Web

sajtu http://www.kreativnicentar.co.yu sa vestima, pre-

porukama i prikazom novih izdanja ove izdava ke ku e.

Katalog udzbenika Kreativnog centra na i ete na strani

http://www.kreativnicentar.co.vu/poklon.php a pomo

pri nabavci knjiga na strani http://

www.kreativnicentar.co.vu/kako.php

Ako u vašoj lokalnoj biblio-

teci nema knjige koju trazite ili

ste ve na odmoru daleko od

svoje biblioteke, ali imate ra u-

nar i pristup Internetu, mozete preuzeti elektronske knjige koje ete itati na ekranu svog ra unara.

Elektronska knjiga je svaka knjiga koja se moze itati na ekranu ra unara. Najve i broj elektronskih knjiga se

otvara u Internet pregleda u kao obi na Web strana (ovo su HTML knjige) ali su radi bolje preglednosti ili mo-

gu nosti da se itaju i na mobilnim telefonima a ne samo na ra unaru, neke od knjiga zapakovane tako da je za

njihovo itanje potrebno pokrenuti program Microsoft Word (DOC), Adobe Acrobat Reader (PDF), Microsoft

Reader (LIT) ili neki drugi. Neke od knjiga su pro itane i objavljene kao zvu ni zapis (MP3 ili WAV) ili na Brajovoj

azbuci.

Potražite na Internetu

Elektronske knjige

Najve i broj elektronskih knjiga na srpskom jeziku

dostupan je zahvaljuju i projektu Rastko http://

www.rastko.org.vu .

Projekat Gutenberg je jedan od najve ih Web re-

sursa elektronskih knjiga sa preko 20.000 dela svetske

klasi ne literature dostupnih za besplatno preuzimanje

na svim svetskim jezicima.

Katalog dela Gutenberg projekta je dat na strani

http://www.gutenberg.org/catalog/ a mozete i

preuzeti fajl sa spiskom svih dela koja su dostupna za

preuzimanje klikom na link http://

www.gutenberg.org/dirs/ GUTINDEX.ALL

I N F O S V E T

Najve i francuski repozitorijum elektron-skih knjiga je Gallica http://gallica.bnf.fr(za pretra ivanje sajta pokrenite linkhttp://gallica.bnf.fr/Metacata.htm).

Elektronske knjige na ruskom jeziku

potrazite i prona ite na sajtu http://lib.ru/ ili

na sajtu www.nlr.ru (pretraga elektronskih do-

kumenata http://www.nlr.ru/e-res/dig all.php )

Dobar resurs elektronskih knjiga na engleskom jeziku (oko 25000

naslova) je na Web sajtu Pensilvanijskog Univerziteta http://

digital.librarv.upenn.edu/books/.

Na ovom sajtu mo ete pogledati preporuku za knjige koje su dobile

internacionalne nagrade http://onlinebooks.librarv.upenn.edu/

prize.html ili pregled nekih od knjiga koje su u istoriji bile zabranjene

http://onlinebooks.librarv.upenn.edu/banned-books.html.

Na nema kom jeziku elektronske knjige su zastupljene na sajtuhttp://www.diabib.org/ i na sajtu http://bibllpl.rz.tu-bs.de/docportal/content/below/ index.xml.

Za decu koja tek u e engleski jezik po jeziku i temi je

interesantna oblast knjiga za decu, od kojih su neke i

ilustrovane (ali i za odrasle koji se nostalgi no prise aju

knjiga koje su itali u mladosti: Alise u zemlji uda Luisa

Kerola, Malih zena Luize Mej Alkot ili Dikensovog Olivera

Tvista): http://etext.virginia.edu/ebooks/subiects/

subiects-voung.html, http://etext.lib.virginia.edu/

collections/ languages/

Ovan

Pripadnicima ovog znakaveoma je teško da se prilagodestegama koje name e novaškolska sredina. Ponavljanjeupozorenja ne e imati rezultatai zato se može o ekivati laganipad u rezultatima u enja uprvih nekoliko meseci. Me u-tim, ako je motivacija izuzetnojaka, uro eni entuzijazam Ovnapobedi e njegov nedostatakistrajnosti.

Bik

U novoj sredini osobe ro ene uovom znaku okleva e da sedokažu, bilo po dobrom ililošem. Izbegava e bilo kakvanametanja drugima, nastav-nicima ili kolegama, ali istotako ne e prihvatati nametanjedrugih. Kad obrazovanjepostane rutina i praksa, njihovaupornost do i e do potpunogizražaja.

Blizanci

Od prvog školskog asa, boljere eno, od prvog odmora, Bli-zanac dominira u komunikaciji,kako sa drugovima, tako i saprofesorima, a pomalo se po-naša kao profesionalni politi-ar. U slu aju da promeni sred-

inu, vrlo je prilagodljiv.

Rak

Svaka nova sredina na nekina in vre a i ranjava osetljivogRaka. Ako ne nai e na razume-vanje za tu svoju ranjivost, mo-gu e je da e izlaz potražiti uizbegavanju školskih obaveza.

Lav

U ovom uzrastu ose aj zadramu i veli inu, koji su usamom temelju li nosti Lava,prili no su izraženi. Snalaženjeu novim okolnostima je izazovkoji e iskoristiti za vlastitupromociju. Ali, ako to isticanjene bude bar delom na podru justicanja znanja, školovanje bi zaLava moglo po eti otežano.

Devica

Kako su u enici i studenti De-vice veoma uzorni aci,ostavljaju utisak kao da sustariji i zreliji. Njihov ozbiljanpristup i koncentracijaisklju ivo na gradivo, ne e ihiniti omiljenim u društvu, pae prvi deo polugodišta ili se-

mestra biti pomalo usamljeni.

Vaga

Od prvog dana u novoj sredini,Vage e po eti sa udvaranjimaosobama suprotnog pola. Zbogtoga e nastavnici ste ipogrešno mišljenje o interes-ovanjima ovih, ina e, prili noambicioznih u enika i stude-nata, što e ih pratiti do krajaškolovanja u toj sredini.

Škorpija

Nova sredina za u enika ili stu-denta predstavlja izazov za is-kazivanje emocionalne snage.Od kolega e zahtevati ot-vorenost, i nastoja e istovre-meno da zadrže svoje tajne.Više od ijednog znaka, Škorpiješkolovanje koriste za us-postavljanje emotivnih veza.

Strelac

Srednjoškolac e poha anjenastave još shvatiti kao nekooptere enje i ograni enje, dokje fakultet više stvar li nog iz-bora. Stoga e se tek u okol-nostima koje donosi fakultetStrelac pokazati u potpunostikao otvorena, moralna osobavisokih standarda ponašanja.

Jarac

Školovanje je Jarcu na prvommestu, jer svemu pristupa saambicijom. U ovoj fazi obra-zovanja je ve dosta ispred svo-jih vršnjaka u širini i koli iniznanja, ali nazaduje u komuni-kaciji i solidarnosti sa kole-gama. Polazak u srednju školuili na fakultet za njega nije ni-kakv stres, jer služi njegovojambiciji.

Vodolija

Mlada Vodolija bi najviše prob-lema mogla imati zbog svojihvanškolskih aktivnosti. Tako e,na in odevanja mogao bismetati prosvetnim radnicima, ito bi moglo dovesti do stalnihsukoba sa njima.

Ribe

Prilikom uklju ivanja u novusredinu, mnogo e zavisiti odtoga koliko nova škola, odnosnofakultet odgovara željama u e-nika ili studenta ro enog uovom znaku. Ako odabranaškola ili fakultet ne zadovoljavainterese Ribe, ili ako je novasredina gruba, prihvatanje no-vih okolnosti bi e otežano i mo-glo bi dovesti do pojave depre-

Horoskopski znaci i školovanje

Izvor http://www.sanjalica.com/forum/viewtopic.php?t=2127

Pronašla i pripremila Dušica Mijailovi

Zabava

P A G E 3 5

04.02.2008 ,

London

Petina

britanskih

tinejdžera

ube ena da

britanski

premijer Vinston

er il nije

postojao, a da je

Šerlok Holms

bio istorijska

li nost,

pokazala je

anketa koja je

ju e službeno

objavljena u

Engleskoj

NEZNALICE!Anketa je ra ena na

uzorku od 3.000 lju-

di mla ih od 20 godi-

na i pokazala je da su

mladi Britanci naj-

blaže re eno dibidus

neobrazovani, te da o

istorijskim doga aji-

ma i li nostima, ije

se poznavanje nekad

smatralo minimu-

mom opšte kulture,

nikada u životu nisu

uli.

Knjige ne ita 77

odsto mladih!

Anketa mreže UKTV gold

pokazala je i koliko su se

drasti no promenili na i-

ni na koje ljudi sti u zna-

nja. Tako je više od tri

etvrtine ispitanih ( ak

77 odsto) priznalo da ne

ita knjige, a 61 odsto

anketiranih dodalo da

kada na televiziji vidi

neku emisiju sa istorij-

skom tematikom, smesta

menja kanal.

Tako Vinstona er i-

la, slavnog britan-

skog premijera u dva

mandata (1940-1945.

i 1951-1955) 23 odsto

ispitanih smatra

izmišljenim likom.

To zna i da petina

mladih Britanaca ne

zna ko je bio er il!

ak 47 odsto ispita-

nih u anketi televi-

zijske mreže UKTV

gold uvereno je da

slavni Ri ard Lavljeg

Srca (1189-1199) nije

bio engleski kralj,

ve da je re o liku iz

knjiga.

S druge strane, dve

tre ine Engleza

veruje da je mitski

kralj Artur stvarno

postojao i da je u

zamku Kamelotu

vodio vitezove okru-

glog stola, iako itavi

buljuci istori ara

vekovima bezuspeš-

no prevr u nebo i

zemlju ne bi li pro-

našli makar jedan

valjani dokaz o nje-

govom postojanju.

Više od etvrtine (27

odsto) smatra da

Florens Najtingejl,

medicinska sestra

koja je brinula o sto-

tinama engleskih

ranjenika za vreme

Krimskog rata, nije

postojala.

Zanimljivo je da je

samo etiri odsto

ispitanika pogrešno

odgovorilo da Kleo-

patra nije stvarno

postojala.

Koliko je veliki, pa i

presudan uticaj fil-

mova i popularne

literature na opštu

kulturu malih Engle-

za poslednjih dece-

nija, govori podatak

da ak 58 odsto

anketiranih veruje

da je Šerlok Holms,

detektiv koga je

1887. godine osmis-

lio književnik Artur

Konan Dojl, stvarno

živeo u ulici Bejker

broj 221b.

Nešto više od pola

(51 odsto) ispitanih

veruje da je Robin

Hud živeo u Šervud-

skoj šumi i da je

plja kao bogate da

bi davao siromašni-

ma, dok 47 odsto

njih misli da Elenor

Rigbi nije samo

izmišljen lik iz istoi-

mene pesme

„Bitlsa", ve da je

gospo a Rigbi zaista

postojala.

Press Online05.02.(Ag.)

Pronašla i pripremilaDušica Mijailovi

I N F O S V E T

Zanimljivosti

Može vas interesovati ko najspo-rije ita na svetu.Poga ajte?

Prvo mesto u sporom obra iva-nju novih informacija zauzimajuadvokati i službenici.

Ove informacije su dobijenenakon istraživanja na uzorku od2 miliona ljudi.

Zašto?Zbog bojazni da ne propu-ste neku informaciu ovi inteli-gentni ljudi obra aju veliku paž-nju na svaku re koju itaju.Dvaputa se vra aju na svaku stranu irazumeju svega 70 procenatapro itanog.

Pa?

Prvo pravilo:U iteuvek sa olovkom uruci i podvla ite sva-ku re u re enici okojoj razmišljate.Naovaj na in pove ava-te brzinu itanja za50 procenata i za 10procenata poboljša-vate vašu koncentra-ciju i memori-ju.Zašto? Vaše o irefleksno prate obje-kat koji se kre e

Drugo pravilo:Uvekkoristite kursor prili-kom rada na ra una-ru.Podvala ite svešto itate, lanke,

poštu.Kursor postaje vaš predvo-dnik i opet vaše o i refleksnoprate pokretni objekat ipove ava se vasa brzinaitanja i kapacitet za

prijem i obradu infor-macija.

Zašto pametni ljude ne vole daitaju?To je spor i dosadan pro-

ces a njihov mozak radi brzinomsvetlosti.Trebalo bi itati istovre-meno po nekoliko re i ili fraze ucelini aktiviranjem perifernogvida.

dr Ivana Baceti

KO NAJSPORIJE

ITA NA

U Užicu...arlston za

OgnjenkuRežija: Uroš Stojanovi

Uloge: Sonja Kola ari , Kata-

rina Radivojevi , Olivera

Katarina, Stefan Kapi ,

Nenad Jezdi

u Bioskopu od 31. januar

88 minutaReditelj: Jon Avnet

Uloge: Al Pacino,

Alicia Witt, Amy

Brenneman, Leelee

Sobieski, Benjamin

McKenzie, Deborah

Kara Unger, Neil

McDonough, Step-

hen Moyer

Žanr: Triler

Trajanje: 108 min

Bioskop

arlston za

Ognjenku

Bioskop

88 minuta

Galerija

Uži ki regionalni

likovni salon

http://www.galerijauzice.org/onama.htm

Medicinska škola Užice ,

jedina škola u Srbiji koja ima svoj

Duško Mijailovi

dip ing Dušica Mijailovi

Marko Joksimovi II 2

Nikola Kljaji I 6

Vojislav Krsti II2

Ivan oki I 3

Nemanja Avramovi I1

dr Ivana Baceti

dr Sneža osi

Svetlana Sretenovi

Simonida Mileti

Slavica Paji

Katarina Ili

Ljiljana Jankovi

Dobrina Pejovi

Redakcija