Dedalus & Arianna

Developing Dynamic Analyses for good Levels of Union Standards and

Articulation of International And National Networking Actions - Information

Consultation Participation

Završno izvešće

Sadržaj

Uvod

1. Naslov i značenje projekta

2. Uloga sindikalne delatnosti u ERV, dodana

vrednost za organizacije koje zastupaju radnike

3. Priče od ERV

4. Delovanja i rezultati projekta Dedalus i Arianna

5. Strategija komunikacije izrađena u okviru projekta

ZAKLJUČCI

Uvod

Dvadeseta godišnjica uvođenja prve direktive koja se odnosi na formiranje i funkcionisanje Evropskih

radničkih veća (ERV) je savršena prilika da napravimo obračun dobiti i gubitaka. Isto interesantno je

sprovođenje analize okvira u kakvom ERV zastupaju organizovan evropski radnički pokret i potencijala ERV u

kontekstu razvoja evropskog sindikalnog pokreta. ERV mogu da budu jednak instrument i faktor koji

omogućuje evropske sindikalne aktivnosti u međunarodnim kompanijama koje deluju u drţavama članicama

Europske Unije i u drţavama gde sindikalisti jesu članovi Evropske konfederacije sindikata.

Informativna i konsultaciona funkcija ERV je često potcenjivana, šta proizlazi iz neefikasnosti konkretnih formi

koje u praksi poprimaju kontakte između radnika i uprave.

Odgovarajuće informisanje i efikasne konsultacije koje se sprovode zahvaljujući traţenju zajedničkih rešenja

(u duhu odredbi koje se odnose na ERV) treba da se priznaju bitni elementi koji omogućuju da se uspostave

konstruktivni odnosi između strana. Njihov je primer dobra nemačka praksa u okviru zajedničkog

donošenja odluka.

U kontekstu potpore za pregovaračke procese, sticanje odgovarajućih informacija, posebno o opštoj situaciji

koncerna na međunarodnom nivou, moţe da bude od ogromne pomoći. Koristeći to znanje o globalnoj situaciji

kompanije radnici mogu da bolje paze sopstvene uslove rada na lokalnom nivou.

Zbog toga ERV nije moguće da se gleda kao cilj delovanja u okviru međunarodnog zastupanja radnika, nego

više kao koristan instrument koji omogućuje organizaciju i aktivnost. ERV nikada neće da zamene sindikalni

pokret, ali mogu da podrţavaju njegovo funkcionisanje u okviru njihovih ovlašćenja, pod uslovom da razvijaju

njihov potencijal.

Verovatno nećemo da dočekamo propise koji olakšavaju jačanje međunarodnog sindikalnog pokreta u

međunarodnim preduzećima, ali postojeći propisi EU (jedini slučaj u svetu) koji daju radnicima pravo na

koordinaciju na međunarodnom nivou, za dobivanje informacija i konsultovanje bez da snose ekonomske

troškove su od osnovnog značenja.

Gore navedene prednosti ne mogu da se potcene, a zadatak aktivista u sindikalnim organizacijama je briga

o neprestanom razvijanju, dan za danom, načina, zahvaljujući kojima će ERV da budu bolje iskorišćena od

strane sindikalnog pokreta.

Najveći izazov koji stoji pred ERV u eri globalizacije

Ţiveći u periodu globalizacije iskušavamo nedostatak ekonomske i političke stabilnosti. U tom okruţenju raste

uloga velikih ekonomskih igrača: društava ili grupacija kapitala ogromnih dimenzija sa interesima na celom

kontinentu ili svetu koje vode delatnost posredništvom raznih subjekata, često u mnogo različitim sektorima.

Organizacija koordinacije radnika iznad granica pojedinih drţava je pitanje od prioritetnog, strateškog

značenja za međunarodni radnički pokret i sindikate u kojima su udruţeni radnici. Zbog toga treba da se jača

kultura koordinacije i saradnje, uz angaţovanje sindikalnih struktura, posebno među predstavnicima radnika,

uključujući uz to lokalan nivo na konkretnim radnim mestima. Međunarodna koordinacija mora da stekne novu,

funkcijonalniju dimenziju, potrebnu da bi se suočili a izazovom spajanja aktivnosti u sindikatima u raznim

drţavama u sposobnost zajedničkog delovanja, realizovanja zajedničke reprezentacije i zaštite prava, te

uzimanja u obzir uslova i praksi pregovaranja svih radnika, čak iako dolaze iz različitih drţava,

U kontekstu tih izazova od strateškog značenja za sindikalni pokret ERV su mnogo vaţan instrument. To

proizlazi iz efikasnosti uloge koju ispunjavaju zahvaljujući ovlašćenjima datim u direktivi.

Kao jedini organ na svetu koji obezbeđuje međunarodno zastupanje interesa radnika, ta tela koja

funkcionišu u okviru međunarodnih kompanija, nude, iako u ograničenom okviru, prava koja mogu da

pomognu radnicima iz raznih drţava i sindikalistima da koordiniraju aktivnosti, te omogućuju sprovođenje

određenih zadataka kojih troškove pokriva kompanija (troškovi međunarodnih sastanaka ERV, prevodi, obuke

i u nekim slučajevima takođe instrumenti i resursi potrebni za rad).

Glavni igraći su radnici međunarodnih kompanija i njihovi predstavnici

U periodu od dvadeset godina delovanja ERV su stečena bogata iskustva iz kojih proizlazi vizija – mnogo

praktična, a istovremeno potrebna za razumevanje konteksta u kojem se nalaze i deluju predstavnici radnika.

Udaljenost između mesta, gde se donose strateške odluke o kompaniji i radnicima na koje se odnose odluke je

pitanje koje najbolje prikazuje fundamentalno značenje zajedničkog delovanja u međunarodnim

kompanijama, te vaţnosti da se steknu instrumenti i mogućnosti delovanja u međunarodnom merilu. Članovi

ERV imaju snaţnu svest udaljenosti između lokalnih radnih mesta i okruţenja u kojem se donose najvaţnije

upravne odluke. Naglašavaju potrebu da se suočavaju sa lokalnim problemom primajući kao referentnu tačku

celokupnu strukturu međunarodne kompanije.

Praksa i analiza potvrđuju da postojanje ERV smanjuje osećaj izolacije radnika i iz toga proizlazi značenje

širokog znanja o ERV među radnicima na lokalnom nivou i njihove angaţovanosti i delovanja u ERV. ERV

pribliţava radnike iz raznih drţava i omogućuje shvatanje njihovih potreba i poteškoća putem uspostavljanja

kontakata i poznanstava.

Ali u tu je dinamiku upisan problem ispravnog i demokratskog izbora članova ERV. Ovo je jedno od otvorenih

pitanja: kako garantovati da član ERV stvarno zastupa interese radnika.

Pitanje sindikata ili sindikalizacije ERV se pojavljuje kao problem od osnovnog značenja za jačanje efikasnosti

i korisnosti ERV i takođe potpore sindikalnog pokreta u uključenim kompanijama. Na primer uloga talijanskih

sindikalnih delegata koji su istovremeno aktivisti u organizaciji je strateška dodana vrednost. Sindikalisti koji

su članovi ERV aktivno učestvuju u zastupanju radnika i to obezbeđuje dodatnu motivaciju za realizaciju

strategije poboljšanja sindikalizacije samih ERV. Elementi koji podrţavaju te aktivnosti je mreţa kontakata

koja omogućuje delenje svojim iskustvima i odgovarajuća ponuda obuka za osobe koje ţele da imaju izuzetno

bitnu ulogu člana ERV.

Tzv. Trade union Alliance (sindikalne alijanse) koje deluju dodatno izvan ERV, jesu forme koordinacije

sindikata koje mogu da obezbede pomoć u slučaju problema sa sindikalizacijom koje se pojavljuju u mnogim

ERV.

Zahvaljujući analizama, proširenju informacija i znanja o međunarodnim kompanijama je moguće da se

prevaziđe kompleks Levijatana i osećaj da nemamo mogućnost da odlučujemo u konfrontaciji sa ogromnom

strukturom kao međunarodna korporacija. Upoznavanje koncerna i njegove kompleksne međunarodne

strukture pomaţe da shvatimo da uprava i rukovodstvo (na lokalnom i međunarodnom nivou) je faktor kojim

moţe da se upravlja. Ne uvek iste pozicije će da odgovaraju istom nivou upravljanja – treba da se

identifikuju moguće razlike i raznolikost interesa uz korist za zaštitu interesa radnika.

Temeljita analiza sopstvenog ugovora ERV je od osnovnog značenja. Posle analize ugovora treba da se

odrede tačne procedure informisanja i konsultovanja, te da se oforme tematski timovi u okviru ERV. One su

koristan instrument koji omogućuje dublje upoznavanje bitnih pitanja i pripremu plenarnih sastanaka.

Radnici koji su članovi sindikata uvek stavljaju u centru paţnje pitanje pregovora koji u slučaju ERV imaju velik

propust, jer veća nemaju pravo na vođenje kolektivnih pregovora na međunarodnom nivou. Pregovori koji

spajaju interese raznih drţava se gledaju kao neophodan korak da bi pokazali velike opasnosti koje

proizlaze iz globalizacije.

Pojava međunarodnih kolektivnih pregovora ne završava u Evropi – imamo različite primere sindikalnih

alijansi u globalnom merilu, te ugovora potpisivanih sa globalnom upravom grupacija odredbe kojih se

primenjuju za sve radnike u celom svetu.

Vredi razmisliti kako da se razvija ju strategije pregovora i koordinacija na međunarodnom nivou radi

obavezivanja kompanija u vezi sa predviđenim promenama i odgovornog upravljanja, te dogovora po

pitanjima restrukturalizacije i otpuštanja.

Te vrste opšti ugovori od međunarodnog značenja mogu takođe da se koriste za zaštitu prava za kolektivno

pregovaranje i ugovora na narodnom nivou. Ovo je sledeća dimenzija delatnosti ERV: delovanje u

globalnom merilu da bi se stekla lokalna zaštita.

U kontekstu delovanja ERV sem iskustava vezanim za kolektivne pregovore na međunarodnom nivou treba da

se pamti o postojanju "mekih” oblika pregovora koji ne završavaju potpisivanjem ugovora, ali jesu forma

dogovora stava i mogu da imaju uticaj ne samo na delatnost ERV, ali i na uslove rada zaposlenih. Rezultati

takvih pregovora imaju oblik zajedničkih deklaracija ili dokumenta druge vrste. Mogu da se odnose na teme

kojima se bavi ERV, kao pristup informacijama ili unutrašnje obuke. Sa gledišta radnika je bino da se odrţe

kontakti između lokalnog i evropskog predstavništva sindikata (Evropska federacija sindikata), jer mogu da

se pokaţu od koristi u slučaju konflikta među stranama. Treba da se brine o sindikalizaciji ERV i ne sme da se

dozvoli da tog tipa organi budu korišćeni za isključivanje sindikata iz odnosa između poslodavca i radnicima

u okviru kompanije. Suprotno, pokretanje procedura kojima je cilj potpisivanje odgovarajućih sindikalnih

ugovora sa kompanijom se često gleda kao delovanje koje poboljšava stratešku produktivnost kompanije sem

postizanja osnovnog cilja zaštite interesa radnika i poboljšanja uslova u kojima rade.

1. Naslov i značenje projekta

Projekt Dedalus & Arianna ima svoj naziv od sloţenog akronima kojemu je cilj ilustracija izazova na koji

projekt treba da da odgovor proširujući znanje i sposobnosti učesnika.

Developing Dynamic Analyses for good Levels of Union Standards and Articulation of International And National

Networking Actions - Information Consultation Participation: to jest traţenje i implementacija procesa i tehnika

koje omogućuju delovanje radnika u okviru udruţivanja u lokalnom i međunarodnom merilu. Odnosi se na

strategiju koja se realizuje putem sticanja znanja zahvaljujući analizama koje su oslonjene na razmeni

informacija i radu u mreţi.

Projekt Dedalus i Arianna je stvoren da bi se izašlo izvan granice drţave i ojačalo partnerstvo između

evropskih sindikalnih organizacijama, te obuhvata i kompleksnu grupu učesnika. To je mreţa kontakata kojoj

je cilj konsolidacija nekih odnosa u okviru međunarodne saradnje, te njihovo proširenje na druge organizacije

koje deluju u drţavama koje nisu članice Evropske Unije, ali imaju status kandidata za EU. Mreţa se stvara

zahvaljujući procesu jačanja i proširivanja grupe kontakata, omogućuje stvaranje partnerstva koje obuhvata

10 sindikalnih organizacija iz 8 raznih drţava.

Kao prve su se u projekt uključile organizacije regionalnih federacija iz Lombardije (CGIL i CISL), Katalonije

(CCOO i UGT), Niedersachsen (DGB) i istočne Engleske (SERTUC) koje sa sobom tradicionalno sarađuju.

Dodatno su u projektu učestvovali sindikat OPZZ (Poljska), te CSDR (Rumunija). Konačno je grupa proširena za

dve sindikalne organizacije izvan Unije iz Crne Gore (USSCG) i Srbije (Nezavisnost).

Organizacija sindikalne koordinacije radnika iznad granica pojedinih drţava je pitanje od prioritetnog,

strateškog značenja za međunarodni radnički pokret. Zahteva jačanje kulture koordinacije i saradnje, uz

angaţovanje sindikalnih struktura, posebno među predstavnicima radnika, uključujući uz to lokalan nivo na

konkretnim radnim mestima. Koordinacija međunarodnih delovanja mora da ima praktičniju dimenziju radi:

suočavanja sa izazovom i potrebom spajanja sindikalnih aktivnosti koje se vode u raznim drţavama, te

sticanja sposobnosti za zajedničko delovanje,

obezbeđenja kolektivnog zastupanja i zaštite,

spajanja uslova i prakse pregovaranja, takođe ako dolaze iz različitih drţava.

2. Uloga sindikalne delatnosti u ERV, dodana vrednost za organizacije koje zastupaju radnike

Sa političkog gledišta, potrebna refleksija vezana za ERV treba da se koncentriše na sledećim aspektima:

integraciji te forme međunarodnog zastupanja interesa radnika (jedinstvene u međunarodnom merilu i

priznate u propisima EU, vredi to da se ponavlja) sa sindikalnom delatnošću, te lokalnim predstavnicima

razvojem operativne vizije koja će da obezbedi da će ERV da imaju ulogu mesta i mreţe kontakata za

sindikalni pokret sa evropskom dimenzijom.

Gore navedene političke pretpostavke su baza radnog programa kojemu je cilj jačanje mreţe ERV

zahvaljujući delovanjima koje podrţavaju, koordiniraju i organizuju obuke.

Uajednička vizija CGIL i partnera projekta Dedalus i Arianna

Pitanje ERV i međunarodnih kompanija ima prioritetno značenje za međunarodno zastupanje radnika u

međunarodnim kompanijama u kontekstu realizacije strategije narodnih sindikata.

Uzimajući u obzir Povelju univerzalnih radničkih prava i zajedničku platformu koja se odnosi na reformu

sistema kolektivnih pregovora treba da se odgovarajuća vaţnost daje pitanju informisanja i konsultovanja

radnika koje su faktor koji podrţava sposobnost vođenja kolektivnih pregovora na visokom nivou. Šta više

platforma posvećena kolektivnim pregovorima se ne odnosi na konkretan način na ulogu ERV i mogućnosti

povećanja njenog strateškog potencijala, ali takođe na potrebu stvaranja međunarodnog okvira za sindikalnu

koordinaciju među predstavnicima radnika i sindikatima koji deluju u raznim pogonima u drţavi koji pripadaju

međunarodnoj kompaniji.

Kolektivni pregovori

Tema evropskog prostora za kolektivne pregovore je deo vizije CGIL već dugo vreme. Razvijanje sledećeg

nivoa pregovora kojemu je cilj ujedinjenje radničkog pokreta u evropskom merilu, je logičan korak u

kompleksnom razvoju potpore kolektivnih pregovora na narodnom i lokalnom nivou.

Pojava kolektivnih ugovora u evropskom merilu sklapanih od strane međunarodnih kompanija je u fazi

razvoja. Govorimo ovde o opštim ugovorima koji sadrţe osnovna pravila koje ne obuhvataju detalje tipične

za narodne ugovore.

Sa druge strane se pojavljuje dobra praksa koja nam pokazuje velik potencijal koji drema u pregovorima

dogovora u okviru takvih tema kao šta je stručna obuka, ravnopravnost polova, put profesionalnog razvoja,

ali takođe socijalno odgovorno upravljanje restrukturalizacijom i ostale teme. Govorimo o ugovorima koje –

funkcionirajući u različitim pogonima koji su u vlasništvu kompanije – mogu da obezbede potporu takođe u

kontekstu podizanja kvalitete kolektivnih pregovora na drugom nivou.

Za evropski sindikalni pokret pitanje od osnovnog značenja je vođenje tog procesa i takođe njihova

promocija, ali sa time da sindikalne organizacije – evropske i nacionalne – su angaţovane u pripremu i

potpisivanje tis sporazuma da bi se izbegla situacija kada postaju instrument koji sluţi za isključivanje

učestvovanja sindikata u delatnosti kompanije.

U stvarnosti ERV tu imaju ključnu ulogu ukoliko su angaţovane u proces, ali ta uloga moţe da bude pozitivna i

negativna. ERV nemaju nikakva prava za vođenje pregovora samo su organ za konsultacije i zbog toga ERV

ne mogu samostalno da potpisuju ugovor na evropskom nivou.

Ali sa druge strane ERV moţe da bude element sistema odnosa među radnicima i poslodavcem i na taj način

da angaţuju predstavnike radnika u proces pregovora zajedno sa predstavnicima lokalnih sindikata, te

nacionalnih i evropskih sindikalnih struktura.

Nedavno je Evropska konfederacija sindikata počela radove zajedno se Evropskom Komisijom na dokumentu

koji će da sadrţi minimalne i dobrovoljne referentne okvire za slične međunarodne prakse pregovaranja.

Sa te perspektive potanja međunarodnih pregovora se upisuju u raspravu koja se odnosi na pregovore

uopšte, kojih se osnovni deo odnosi na pregovore vezane za organizaciju rada. Posebno u tom kontekstu je

sve vaţnije značenje organa kojemu je cilj u glavnom sticanje informacija i priprema stavova i predloga, to je

adut koji moţe da nam obezbedi bitnu potporu u pripremi platforma za potrebe pregovaranja po pitanjima

organizacije rada u pojedinim pogonima.

Inkluzivnost

Kako u zastupanju radnika i procesu pregovaranja uzeti u obzir radnike koji su iz njih trenutno isključeni, to je

jedan od glavnih zadataka sindikalnog pokreta. Ideja inkluzivnosti zahteva primanje strateškog cilja da se

izjednači trţište rada koje je danas mnogo podeljeno i pretpostavlja sposobnost okupljanja i zastupanja svih

radnika kojih uslovi rada i osnove zaposlenja, ali takođe aspiracije i tok profesionalne karijere su mnogo

različiti. Dakle na radi se o uključenju nego više uključivanju, proces koji zahteva angaţovanost svih strana.

Pogledajmo odnose između radnika koji su zaposleni na osnovu tipičnih ugovora i netipičnih, onih na određeno

vreme i onim na neodređeno vreme.

To je mnogo veći izazov nego shvatanje i odgovarajuća interpretacija različitih aspiracija i potreba radnika koji imaju stabilnu situaciju i snaţno se identifikuju sa svojim poslom. Uzimanje u obzir te dimenzije radničkih pitanja i njihovo uključivanje u pregovore omogućuje da steknemo nova, interesantna iskustva u okviru ERV gde ćemo da upoznamo probleme razlika u toku profesionalne karijere, profesionalnih obuka, bezbednosti i higijene na radu, mobilnosti u okviru kompanije, ravnopravnih šansi, te U kontekstu organizacije rada udeo ERV bi mogao da bude mnogo interesantan.

Ali njegova uloga završava ovde: ERV je prostor rada na inkluzivnosti na trećem nivou koji nas vodi natrag

do pitanja strategije sindikalnog pokreta na evropskom nivou, te potrebe stalnog rada na izjednačenju

međunarodnog sindikalnog pokreta. U ERV moramo da naučimo da delujemo zajedno, stvaramo planove i

određujemo si zajedničke ciljeve. Da bi prevazilazili prepreke koje proizlaze iz razlika ako ne nedostatka

poverenja potrebno je uzajamno upoznavanje i stvaranje poverenja, shvatanje kako deluju i kako se

organizuju druge osobe, kako izgleda pregovaračka praksa u drugim drţavama, kako funkcioniše sticanje

informacija i njihova razmena ne samo između sindikata i uprave kompanije, ali takođe među radnicima i

sindikalnim aktivistima u pojedinim drţavama.

Tom praksom moţemo da počnemo rad pri određivanju zajedničkih potreba, zahteva i platforma. Dakle to je

inkluzivnost koje je snaţno oslonjena na ideji uzajamne razmene informacija i traţenju sinteze. Aspiracije

vezane za inkluzivnost nas obogaćuju ne samo nudeći dodanu vrednost, ali takođe obezbeđujući plodnu

integraciju u sredinama u kojima je takva strategija implementirana.

Participacija

Participacija radnika u procesu donošenja odluka kompanija koja proizlazi iz čl. 46. talijanskog Ustava i

zapisana u Ugovoru o funkcionisanju Evropske Unije, je takođe pravilo na kojem se oslanja definicija uloge

ERV kao konsultacionih organa. Participacija radnika ima svoje korene u odnosima između poslodavaca i

radnika u nekim drţavama, ako šta su skandinavske drţave, Francuska ili Nemačka. Participacija je takođe

deo etosa u CGIL i nekim ostalim talijanskim sindikalnim organizacijama koje ju promovišu počinjući od

sedamdesetih godina i dobro je poznata iz radova Bruno Trentina o "centralnoj“ ulozi koju imaju radnici u

kompanijama, koji su popularni u celoj Evropi. Participacija ponovno govori o pitanjima odgovarajućeg

uticaja na organizaciju rada i strateške izbore do kojih dolazi u kompaniji. Ta je uloga upisana u funkciju ERV,

ali funkcioniše takođe na nivou nacionalnoga zastupanja radnika koje ima prava na informisanje i

konsultovanje. Od ERV učimo da ta prava postoje i mogu da se koriste ako imamo poverenje u drugu stranu u

kontekstu poboljšanja kvaliteta određenih procesa, počinjući od izrade struktura do odgovarajuće prakse.

Delegati ERV imaju iskustva u tom okviru – jednako negativna i pozitivna – i poznaju tu problematiku. U vezi

sa time je njihovo znanje korisno ne samo u kontekstu aktivnosti koje vode u Evropi, ali takođe uloga koji mogu

da imaju u raspravu koja se odnosi na organizaciju i implementaciju u praksi strategije participacije. Ali ovde

se pojavljuje još jedan vaţan faktor – delegati ERV u okviru svoje delatnosti – se susreću i suočavaju sa

aktivistima iz drugih drţava, šta je još jedna dodana vrednost, uzimajući u obzir bogatstvo koje proizlazi iz

kontakta sa raznolikošću.

Obuke sindikata

Tema obuke u kontekstu ERV je mnogo vaţna. Broj aktivista koji su uključeni u razne aspekte delatnosti u

okviru ERV i međunarodnih kompanije koji učestvuju u obukama je na niskom nivou. Na primer mnogi delegati

za ERV nisu nikada imali mogućnost da učestvuju ni u kakvom seminaru za obuku i osećaju veliku potrebu za

obukom. Dobro pripremljen i realizovan program obuke u okviru sindikalne delatnosti u međunarodnim

kompanijama ima prioritetno značenje.

Šta više obuka mora da bude priznata kao pravo, gledajući odredbe direktive. Delegat za ERV ima pravo

da dobije obuku koje mu omogućuje odgovarajuću realizaciju svojih sopstvenih zadataka bez potrebe da za

to angaţuje sopstveno vreme i finansijska sredstva, šta znači da određene troškove treba da pokrije

kompanija. To je bitna prilika, ali treba da se koristi i promoviše uz potporu sindikata, jer ne moţemo da

poslodavcu ostavimo slobodu u okviru odlučivanja kako da se organizuje obuka i koga da angaţuje u njenu

realizaciju.

Ali to nije dovoljno - obuka mora da postane deo sindikalne politike. Aktivisti moraju da dobiju obuku u okviru

vođenja sindikalne delatnosti na međunarodnom nivou i – u posebnom kontekstu ERV – moraju da naviknu na

korišćenje mogućnosti i instrumenata stečenih zahvaljujući ERV i za korišćenje ERV u taktičkom kontekstu i

jačanja međunarodnih sindikalnih alijansi.

Komunikacija

U doba mreţe 2.0 komunikacija je sve vaţnija kao instrument objavljivanja sadrţaja, iskustava i vrednosti, te

prikupljanja informacija, stimulacije diskusije i učestvovanja, te dobijanja povratnih mišljenja o sopstvenim

delovanjima. U praksi ako se u prošlosti komunikacija odvijala na jednostran način i imala je oblik štampane

informacije, danas ima karakter odnosa i odvija se uz korišćenje mnogih kanala: to je proces stalne razmene

između neodređenog broja učesnika koji komuniciraju uz korišćenje široke lepeze instrumenata i jezika.

U tom kontekstu fundamentalno, strateško značenje ima izrada strategije komunikacije za sindikate koja uzima

u obzir razne kanale, instrumente i jezike u tome sa perspektive eksperimenta i kojoj je cilj uzimanje u obzir

svih mogućnosti mreţe. Komunikacija na način koji ide u korak sa razvojem tehnike je vaţan izazov za

sindikate, posebno u međunarodnom kontekstu, gde stvaranje mreţe i razmenjivanje informacija o dobroj

praksi sa organizacijama koje zastupaju radnike iz drugih drţava je pitanje apsolutno najvaţnije.

3. Priče od ERV

Teresa del Burgo, MERCK, UGT

Catalogna

Била сам чланица Европског радничког

савета од првог дана, па све до 2014.

године. Током свих тих година, захваљујући

нашем раду, успели смо да се изборимо за

значајне промене у самој компанији.

Могла бих да кажем да се наш рад у прве

две - три године на годишњим састанцима

ЕРС (Европског радничког савета) сводио на то да саслушамо различите извештаје које је

подносила компанија. Било је нужно да протекне извесно време да би се стекло потребно

знање и разборитост свих чланова који су присуствовали да бисмо покретали одређене

иницијативе.

Као чланови најважнијих земаља, по броју радника, увек смо били заступљени у ужемсавету

и из тог органа смо почели да тражимо од дирекције компаније већи број информација и

веће учешће у одлукама које је она доносила, када су оне погађале један или већи број

центара европске компаније.

Сви ми који смо сачињавали ужи савет били смо уверени да, ако бисмо колегијално

иступали, да би наша залагања била снажнија и да би имала већи учинак.

Постигли смо да се предвиди буџет за ЕРС да би се његове надлежности могле спроводити.

Тако су чланови ЕРС-а могли да одлазе у посету центрима у којима је било проблема, да

подрже раднике и да ублаже мере које је компанија намеравала да наметне.

Основан је „савет за комуникацију“ (два састанка годишње) с циљем да изради план за

обавештавање о свему што се односило на ЕРС.

У области комуникације, издавали смо часопис, који смо достављали свим земљама које су

имале своје представнике да бисмо им пружили и визуелни приказ, али и информацију, о

нашем раду. Овај часопис се штампао на више језика. Такође смо успели да обезбедимо

један интранет, намењен ЕРС-у, преведен на више језика.

Испред ЕРС-а, залагали смо се да инвестиције, које је дирекција компаније планирала, буду

праведно усмерене на све погоне.

ЕРС се претворио у елемент притиска за мултинационалну компанију.

У моментима велике кризе, када су се догодили масовни одласци радника, преговарали смо

да накнаде штете увек буде веће од прописаних законом у свакој од тих земаља које су биле

погођене том појавом. Такође, ЕРС се старао да договорено буде и спроведено у свим

центрима тих земаља.

Од тренутка када смо успоставили директан канал за комуникацију са генералном

дирекцијом мултинационалне компаније, окончани су изговори локалних директора који нису

желели да примене побољшања која су била договорена за раднике у погледу њихових

права.

Goffredo Molteni - ERS Unicredit,

Fisac Cgil Milano

ERS Unicredit je osnovan pre par godina, ali već

ima svoju dobro definisanu istoriju i identitet. Sa

prisutnih osamnaest nacija i trideset devet

delegata, on je među najreprezentativnijim

evropskim odborima. Eho društvenih i političkih

razdora koji prelaze našim kontinentom našao je

u njemu put ka ponovnoj obnovi. „U svojstvu člana ERS, živim u punoj meri aktuelnost konteksta, koji u

isto vreme evocira a i krajnje je konkretan: Evropa radnika. Ako prihvatimo ovu perspektivu, ERS se izdvaja

kao sredstvo koje pribliţava ljude iz različitih realnosti. U tom smislu, odbrana i poboljšanje uslova rada

unutar Grupe predstavljaju isečak šireg projekta, okrenutog ka stvaranju budućnosti prava, napretka i

blagostanja“ priča Gofredo Molteni. Njegova tačka posmatranja je privilegovana.

Molteni učestvuje, u svojstvu člana „Sekretarijata“, na sastancima uţeg odbora, tela koje usmerava, razvija

strategije i blisko se odnosi prema rukovodstvu kompanije. Jedna vrsta periskopa koji je u stanju da proširi

horizonte i prepozna rešenja za probleme. Među onima sa kojima se nedavno suočilo, je prenos prava

poslovanja komercijalne banke u Baltičkim zemljama. Nije se uspelo izbeći ali, preko pritisaka koje je vršio

ERS, bilo je moguće, na teritorijama koje su umešane, dogovoriti bolje uslove izlaska iz problema u

odnosu na one koji su predviđeni dotičnim nacionalnim zakonodavstvima. Suočavanje sa različitostima

takođe znači i računati na heterogena kulturna iskustva.

„Nikada to nisam smatrao ograničenjem, niti opasnošću. A ne verujem ni u to da zemlje sa solidnijom

tradicijom po pitanju prava – kao što je Italija – treba nuţno da izvoze sopstvenu viziju. Potrebno je, međutim,

proučiti različite pristupe, koji će učiniti da se radnici Grupe osećaju ujedinjeni jednom zajedničkom sudbinom“

Uzmimo slučaj raspoređivanja na teritoriji. Jasno je da će za neke radnike to predstavljati dramu, za druge

će to biti prilika. „ Razlika između nas i kompanija je što one ciljaju na to da ţestoko smanje troškove, mi

ţelimo da dobijemo prava. A borba za prava ne moţe a da ne bude zajednička“. Na tom polju ERS

Unikredit je imao značajne rezultate. Od 2008. do danas, su parafirane tri srodne dekleracije, da bi se

politika preduzeća orijentisala ka postizanju određenih ciljeva. Tretirani argumenti su obuka, učenje i

profesionalni razvoj; jednake mogućnosti i nediskriminacija; odgovorne prodaje.

„Smatram da su izuzetno značajne – izjavljuje Molteni – Sadrţe viziju, savremenost, strategiju. Samo jedan

zajednički i inkluzivni pogled je u stanju da raspozna beskrajno polje bitaka koje nas očekuju.“

Jaume Olive Plaza, ERS Alliance

Healthcare, CCOO Catalogna

Моје прво присуство састанку мало ме је и

плашило. Поред логичне нервозе пред

остваривање контакта са групом људи која

говори различите језике и које не познајем,

моју пажњу је привукао начин на који су

људи били тако званично одевени. Иако се

ово чини неважним, за мене је то заиста

био „шок“ што нисам, по првом виђењу,

успео да разликујем делегате, од руководилаца. То је било нешто на шта нисам био навикао.

Природно, убрзо сам разумео да у ЕРС-у, понекад, постоје мало другачија „правила“, те да

су неке, од колега у оделима, били истакнути синдикалци, као и ја. Превазилажење извесних

предрасуда се показало као неопходан услов за стварање узајамног поверења, а уз

истрајност, се постиже заједнички језик са остатком делегата и идентификују се они људи са

којима се може створити језгро заједничких вредности и мотива. Када се то постигне, све је

много лакше.

Felipe Trigueros Gil, ERS Roca

Sanitarios S.A, CCOO Catalogna

За мене, као члана Европског

радничког савета из европске

компаније „Рока“, најважнији тренутак у

мом искуство било је оснивање

посебне преговарачке Групе. Да бисмо

остварили овај циљ морали смо да

створимо специфичан простор у оквиру

наших колективних преговора и да се

месецима боримо, све док нисмо постигли, да се Дирекција мултинационалне компаније

сложи са оснивањем Европског форума за комуникацију „Рока“. Сада знамо да се наш

уложени труд исплатио. Искуство ми је омогућило да спознам да постоје, веома различите,

ситуације у области синдикалне борбе, као и да радим са различитим колегама или

колегиницама, који деле са нама истоветну забринутост у погледу услова рада, динамике

производње, плата итд... Супротно ономе што поједини сматрају, по мени језик није препрека

за координирани рад и за одређивање циљева на основу концензуса и у оквиру сталног

дијалога.

Elena Fanelli – ERS Ricoh, Filcams Cgil di Vimodrone

Elena Faneli odgovara na telefon dok se vraća

kući sa posla. Priča o njenom iskustvu u ERS

probija se kroz gradski haos. Kao da njena priča

ima isti ritam, jednaku energiju.

„ Tamo gde postoji problem, ja vidim priliku.

Suočavanje bez straha sa teškim situacijama moţe

dovesti do velikih rezultata„ kaţe. Kada je bila

imenovana za člana odbora kompanije Ricoh, pre nekoliko meseci, već je bila upućena u materiju, jer je često

pratila starog delegata.

Kod evropske scene koju danas posećuje sviđa joj se neformalna klima. „Pristup matične kuće prema nama je

mnogo manje hijerarhiski nego u Italiji. Na sastancima nas pozivaju da postavljamo dvoja pitanja, na

slobodan način i bez ustezanja.“

Kompanija se ponosi otvorenim i liberalnim stavom, posebno u oblasti informisanja i konsultacija. U

poslednje vreme je traţila da se revidiraju metode koje upravljaju ovim značajnim procesima, ali dok se ne

stigne do novog sporazuma, vaţiće pravila koja vaţe oduvek.

Članovi ERS su kreirali svoju platformu – neku vrstu unutrašnje društvene mreže – da bi međusobno

komunicirali. Faneli smatra da je to odličan instrument, koristan, pre svega za

stvaranje jedinstva među delegatima različitog geografskog porekla.

„ Ja to koristim da bih pokrenula nove diskusije. Imam mnogo pitanja, ţelela bih da bolje istraţim neke

mehanizme. Kada se umešam, ima ih koji mi kaţu „Bravo! Odlično zapaţanje.“ Čini se da nije ništa, ali to

uzajamno potsticanje, taj l zadatak, sluţi da odrţi visok moral, osim drţanja paţnje na procesima koje

ţivimo.“

Ricoh treba neprestano terati. Postignuti rezultati tiču se praktičnih aspekata: zamena zastarele opreme, neki

pokušaji da se utiče na organizovanje radnog vremena. Nedostaje čitav politički deo. Za to je potrebno

vreme, tvrdi Faneli. ERS-u treba da se da moć da pregovara, da se sindikalizuje i da bude podrţan

odgovarajućom obukom.

Očito je, mi smo deo jedne međunarodne realnosti, ali tvrditi to nije uopšte očekivano.“ Kaţe delegat.

Zaposleni u multinacionalnoj kompaniji traţe uglavnpm da prežive dane rada. Za njih je Evropa daleko. Ni

menadţmenti u raznim zemljama ne mogu da izbegnu tu zaostalost. „Postoji praznina koju treba popuniti, i

ponekad neznam ni kako. Potrebni su mi instrumenti i naknadna znanja. Verujem da treba u većoj meri

produbiti zakonodavnu situaciju različitih zemalja koje čine deo ERS. Izgraditi čvrste temelje je jedini način

da se stigne daleko.“

Jaume Agustín, ERS TNT, UGT Catalogna

Од 2008. заменик је представника своје

компаније у Европском радничком савету.

Што се тиче двогодишњих састанака у

Амстердаму, још увек није мењао своју

колегиницу која је изабрана и која је из

Мадрида. Присуствује састанцима само

ако је изабрана представница спречена,

смењена, или је напустила функцију.

Оно што највише зачуђује јесте

недовољна информација, иако се она преноси осталим колегама путем саопштења.

Carlo Quaini – ERS BoschRexroth, Filcams Cgil di Milano

„ Objasnili su nam kako da organizujemo

sindikalnu borbu na američkom modelu.

Bolje smo razumeli kako razmišlja i kreće

se jedna multinacionalna kompanija,

proširili naše političke aspiracije.

Verujem da treba pokušati da se ide

putem internacionalnog ugovaranja.

Činjenica je da ništa ne sprečava da se

sindikalno iskustvo unese u ERS.“

Prošlog januara Karlo Kvaini je

pohađao, u Rimu, jedan kurs obuke koji

je organizovala nacionalna Filcams sa

evropskim finansiranjem. Sa kursa je

izašao pun stimulansa i perspektiva.

„Direktiva treba da se aţurira, sa ciljem da učini izbornom funkciju delegata.“ nastavlja. Smele ideje,

delom sazrele razmišljanjem o ograničenjima sa kojima se sretao tokom svog iskustva u odboru. Kvaini je član

takozvane Evropske grupe sindikalnog rada EC, jedne vrste koja je pod ERS Rexroth-a, firme koju je Boš

kupio 2000. koja, sa svoje strane, ima sopstveni ERS koji bi trebalo da predstavlja sva privredna društva od

kojih se sastoji multinacionalna kompanija. Unutar te jedinstvene Grupe postoji, dakle, dupli kolosek gde se,

ponekad, protok informacija zaustavlja. I to ne zato što kompanija ne dostavlja jasnu dokumentaciju, detaljnu,

i u odgovarajućem vremenskom roku unapred. Već su sami delegati ti koji ne računaju dovoljno na jedinstvenu

komunikaciju sporazumnog karaktera.

„Da smo izabrani, funkcija zastupanja bi imala bogatije značenje, obavezujuće. To bi stavilo ERS u centar

sindikalnih aktivnosti. Delegati bi se osećali više uključeni, a radnici bi iz toga izvukli veću korist. Bio bi to skok

kvaliteta koji bi od odbora učinio čvrst prsten u mašineriji evropskog sindikalnog pokreta i sistemu

industrijskih odnosa.“

Za Kvainija, ovu promenu treba da prati evolucija mentaliteta koju samo obuka moţe garantovati. „Gledajući

Italiju, očito je značajno investiranje sindikata u tom pravcu.“ Ali obuka je takođe i ono što se radi na terenu.

Prilikom godišnjih sastanaka ERS koristeći neformalne trenutke. I tamo, kroz kontakta sa ljudima, rađa se

ideja o Evropi i o sindikalnom zastupanju. „ Stvoriti mrežu je od ključnog značaja– zaključuje Kvaini –

negovati odnose, suočavati se, biti uvek prisutan, činiti da informacije kruţe. Treba da budemo spremni da

idemo u korak sa neprestanim promenama, da razumemo razloge i kontradikcije, i pronađemo zajednička

rešenja.“

Cristina Farran Huguet, ERS Eurest /

Compass Group, CCOO Catalogna

Након више година проведених у

Европском радничком савету упознала сам

се са новом Директивом захваљујући

организованој обуци у мојој организацији.

Нама, као, делегатима, биле су јасне

предности које су њоме добијене у погледу

информисања и саветовања, па смо

прионули да на томе радимо. Након

бројних променљивих фаза успели смо да

оформимо посебну преговарачку групу,

која је, географски, обухватала представнике свих земаља чланица. Једна од новина у томе

било је учешће источних земаља. Одједном, пред собом, имала сам заказан сасатанак на

коме ће учествовати представници свих земаља. Спопале су ме моје сумње, питала сам се

шта ја знам о Пољској и о Мађарској? Какве разлике постоје између Румуније и Бугарске?

Између Чешке и Словачке? На крају, узела сам мапу Европе и поново сам прегледала моје

белешке са обуке ЕРС-а коју сам похађала. На дан самог састанка, показало се да је све

било много једноставније но што сам ја то замишљала. Колеге које су већ биле упознате са

свиме, селе су поред сваког новог члана и објашњавали су им шта је све подразумевао тај

процес. То је била прилика да побољшамо информисање и саветовање у нашим земљама,

да се упознамо са проблемима у нашој компанији и да радимо заједно на одређивању

циљева. На крају, представница Румуније је та која је добила већину гласова, те са њом, као

и са свим другим колегама, на корак смо од затварања преговарачког процеса и

потписивања новог уговора.

Daniel García Molina, ERS, Alstom

Transporte, CCOO Catalogna

По мени, суштински аспект мог искуства у

ЕРС-у, је, пре свега, фаза претходне

припреме, пре него што сам изабран за

члана. Имао сам прилику да дуго времена

пратим период који је претходио, као и

самог претходног делегата, што ми је

омогућило да упознам све друге колеге.

Истовремено сам имао прилику да

учествујем у разним заједничким телима, у

име моје организације, што ми је омогућило да се упознам са нормативним оквиром и са

начинон на који функционише овај представнички орган. Паралелно са тим, рад у

међународној групи ми је омогућио размену искустава са делегатима/представницима из

других земаља. Сматрам да је од пресудног значаја да лице које радници изаберу и чији

избор ратификује највиша инстанца Федерације, буде обучено и да има одговарајућу

пратећу помоћ. Највећа препрека на коју сам наишао јесте био језик. Током година у којима

сам носио такву одговорност од кључног значаја било је, такође, пријатељство и

савезништво, са другим делегатима, који су представљали синдикални сталеж Европе, што

нам је олакшало неопходно заједничко деловање, које је нужно да бисмо могли руководити

овим органом на начин који ће бити од користи по интересе радника. У мом конкретном

случају, заједнички рад и деловање са два претходна секретара, су били од пресудног

значаја за моје учешће на бројним састанцима и у преговорима, што је било веома

драгоцено да бих могао да носим и унапређујем одговорност коју имам и сада у ЕРС-у

Alstom- а.

Giorgio Vasconi, ERS Renault Italia, FISASCAT CISL di Lodi

Učestvovao sam u ERS Renoa, koji se dogodio u

Parizu od 26. juna do 03. jula 2015. godine.

Najznačajnije iskustvo je bilo to što sam se sreo sa

delegatima ERS kompanije, iz Evrope i van

Evrope, i što sam na direktan način učestvovao u

situacijama iz različitih mesta u svim radnim,

proizvodnim, trgovinskim i finansijskim oblastima.

Moglo se napraviti direktno poređenje različitih tipologija ugovaranja i razlika u sindikalizovanju. Bili smo

informisani o razvoju, strategiji i ciljevima kompanije. Uočio sam da bez obzira na koordinaciju ERS ostaju

teškoće u međusobnoj razmeni komunikacije između raznih zemalja, iako ostaje ogroman potencijal.

Svuda su restruktuiranja sa smanjenjem osoblja, povećanjem stresa i radnih obaveza i postoje zahtevi za

povećanje zarada zbog novih ugovora revidiranih na smanjenje, pre svega u aspektima socijalnog statusa

(otvaranje i rad nedeljom).

Jedna od tačaka snage ERS trebala bi biti solidarnost, shvatanje razlike u kulturama i navikama u različitim

zemljama , da bi se svuda mogla obezbediti razmena iskustava i

informacija, poboljšao kvalitet ţivota i prava radnika.

PAOLO VENTURA, RLSA – SAIPEM – GRUPPO ENI, FEMCA CISL

Apsolutno smatram da iskustvo u ERS moţe biti

samo pozitivno. Kako zbog činjenice da se stiţe do

saznanja iz analiza i situacija koje su van naših

nacionalnih okvira, zbog činjenice da moţeš da

proveriš i upoznaš različite realnosti naših

privrednih društava u raznim zemljama, tako i zbog

mogućnosti da se suočiš sa delegatima koji, kao mi,

rade u različitim realnostima i proizvodnim

mestima, kako u Italiji tako i u drugim evropskim zemljama.

To ne znači da je sve pozitivno, ali preduzeti i negativne akcije ili činjenice koje su malo poznate u našeim

društvima, to smatram značajnim iskustvom koje nam omogućava da bolje obavimo naš zadataka

RSU(jedinstvena sindikalna predstavništva) i RLSA.

I sigurno, podizanje sposobnosti sagledavanja sloţenih privrednih društava kao što su naša i izlaz iz malog

dvorišta, gde se preciziraju akcije namenjene isključivo našem proizvodnom mestu, a nisi u stanju da shvatiš

sloţenost jednog sistema, koji treba da vodi računa o seriji situacija na nivou ekonomskom, strategiskom i

zapošljavanja.

Kulturne, društvene i ekonomske razlike među evropskim zemljama stvaraju seriju teškoća za uslađivanje sveta

rada, i koje zatim nose jedno neproporcionalno takmičenje u trci zemalja koje su lako dostupne ili gde je cena

rada niţa.

Da ne govorimo o radu u zemljama van Evropske unije, koje su još siromašnije i gde su interesovanja mnogo

veća.

Verujem da sledeći korak mora da vodi računa o ERS koji treba da gleda još unapred zbog onih realnosti

kompanija koje u velikom procentu rade u zemljama van evropske unije. Ako nam naša najbolja znanja

omoguće da ih prenesemo i koristimo na različitim nivoima suočavanja sa kompanijama i najveću interakciju sa

našim kolegama, napravili smo jedan mali korak napred koji će nam omogućiti da kaţemo da smo dobro

odigrali svoju ulogu.

Montserrat Expósito Gómez, Henkel

Ibérica, UGT Catalogna

Хенкел Иберика (Henkel Ibérica) има своје

главно седиште у Немачкој, међутим има

своје испоставе и у Француској, Италији,

Холандији, Уједињеном Краљевству, Ирској,

Пољској, Румунији, Бугарској, Чешкој

Републици, Хрватској, Мађарској, Шпанији,

Белгији и у Грчкој. Представници радника из

ових петнаест земаља имају своје заступнике у Европском радничком савету с обзиром да

имају погоне у којима ради преко 150 радника.

Ваља напоменути, да је у Шпанији, након тешког процеса реструктурирања, број погона са 7

сведен на 2. Они су премештени у земље попут Словеније, као и Словачке, јер су, колико

смо разумели став компаније, у тим земљама, економски успешнији. Расправе на ову тему

унутар Европског радничког савета биле су жестоке с обзиром да је солидарност између

радника изостала.

Делегат сам од 2008 и највећи успех је чињеница да смо успели да потпуна информација о

резултатима двогодишњих састанака Европског радничког савета, буде, на јасан и сажет

начин, прослеђена радницима из два постојећа центра у Шпанији.

Carlo Carelli – ERS Unilever, Filctem Cgil di Casalpusterlengo

U 2014. godini, tokom jednog sastanka evropskih

odbora, ERS Unilever-a je primio nagradu.

Priznanje je dodeljeno njegovoj sposobnosti

inovacije, jer je inaugurisao jedan koristan

instrument za dobijanje veće efikasnosti u

mehanizmima konsultovanja: takozvanu Agendu iz

Barselone.

„ Osećali smo potrebu da se sa većim

kontinuitetom suočavamo sa nekim značajnim

temama, na način da vršimo realan pritisak na

odluke kompanije. Činjenica je, Unilever nas nije

slušao. Iako smo bili na odgovarajući način

informisani o onome što se dešavalo u raznim

sedištima multinacionalne kompanije , nismo

uspevali da utičemo na njene odluke.“ saopštava

Karlo Kareli, član plenarne skupštine i

koordinacionog odbora.

Agenda, aktivna od 2010, funkcioniše kroz stvaranje radnih grupa, koje imaju zadatak da prodube

određene teme, da bi ih zatim prodiskutovali sa kompanijom, tako da se stigne do zajedničke vizije.

Na sledećoj plenarnoj sednici, predviđenoj za mart, ERS namerava da u Agendu unese četiri tačke: zdravlje

zaposlenih, poštovanje rodnih razlika, nezaposlenost mladih i organizaciju rada. „ Naš cilj nije samo da se

suprostavljamo nekim namerama kao što je ova, predhodno najavljena, da hoće da diraju zarade. Želimo da

Unilever postane sve solidnija kompanija, putem paţnje koju će znati da da promenama i potrebama koje

su izrazili njeni zaposleni. To je vaţno. Ne samo u skladu sa evropskom dimenzijom o kojoj sada raspravljamo,

nego i onom lokalnom, u kojoj se svako od nas nalazi.“

Kareli je navikao da drţi zajedno taj dupli nivo. Ponosan je na činjenicu da su neki stimulansi sadrţani u

Agendi iz Barselone već postali predmeti lokalnog ugovaranja. Upravo u Italiji je krenuo pilot program za

jačanje rodne ravnopravnosti u sedištima grupe, kao efekat produbljivanja pokrenutih na plenarnoj sednici.

Kareli ide dalje. Za njega ERS može doprineti sazrevanju evropskog sindikalnog pokreta. „Imamo

kontakte, poznavanje proizvodnih procesa, pristup informacijama. Ali i sindikati različitih zemalja, koji čine naš

odbor, treba da se više otvore za internacionalnu dimenziju. Mislim na svoj slučaj, u ERS. Potrebno je

poboljšati našu sposobnost da zapazimo konkretnu vezu koja ujedinuje Italiju sa Evropom, i rekao bih i

svetom. Zbog tog motiva, smatram zaista pozitivnim trenutke susreta među raznim članovima ERS, koje

organizuje Cgli Lombardije. Treba da proširimo stazu preduzetih dobrih praksi, dok ne postane auto put.“

Marisa Menolotto - ERS Credit Suisse, Fisac Cgil di Milano

Mariza Menoloto je pred penzijom. Osvrće se

unazad, pravi bilans sopstvenog iskustva unutar

ERS: „ Usponi i padovi“ kaţe. Pomalo je

demoralisana – teška su vremena – ali bez obzira

na to nije izgubila entuzijazam. Prošlog 15.

januara učestvovala je, zajedno sa drugim

delegatima i grupom sindikalnih funkcionera, na

susretu evropskih odbora kompanija, koji se

odrţavao pri Cgli Lombardije na inicijativu

Departmana međunarodnih politika.

„ Bilo je zaista ohrabrujuće zabeleţiti rast interesovanja koje okruţuje ERS. Sve do nedavno disalo se u

drugačijoj klimi. Bilo nas je malo, ponekad smo bili obeshrabreni. Potpuno suprotno od danas. Slušala sam

svedočenja bogata planovima. Za zaposlene u multinacionalnim kompanijama ERS predstavlja budućnost.

Ne moţemo se odreći tog instrumenta.“

Jedan dan obuke se pretvorio u priliku da se podele sopstvena iskustva i dobre prakse do sada sprovedene.

Motivacija da se ne preda pred teškoćama, moţe se roditi baš iz poređenja sa drugima. ERS iz Credit Suisse

ima prilično neujednačenu istoriju. Česte promene menadţmenta su smetale koherentnom i progresivnom

razvoju odbora. Korake napred pratila su zaostajanja, sa padovima u funkcionisanju i njegovoj korisnosti. I

još, siromašna ili nikakava sindikalizacija nekih delegata – posebno engleza – stvorila je izvesnu

dvosmislenost o tome koji su to interesi koje treba braniti: da li su to oni radnika ili multinacionalnih kompanija.

„ Ja zastupam radnike, i iskreno mi je teško da se razumem sa onima koji prihvataju da drţe stranu kompaniji.

Moţda strah od odmazde igra ulogu u tom nedostatku vizije. Rezultat je, naţalost, taj da se nalazimo u pat-

poziciji. Više puta, tokom ovih dugih godina, bila sam u tački da odustanem. Nikada to nisam uradila. Strast

koja me veţe za ERS je suviše duboka. Posmatram uspehe drugih odbora kompanija, i dođe mi da mislim da

je onda moguće uticati na politike grupe. Definitivno, ne gubim nadu.“

Mariza Menoloto je ispričala svoje iskustvo u prisustvu kolege koji će je naslediti. Precizan izbor, još jednom

diktiran potrebom da se stvore veze i poređenja. „Njemu, koji će za nekoliko meseci zauzeti moje mesto,

ţelim samo jednu stvar, najdragoceniju: da oseti onu istu potrebu da dela, sa kojom sam ja napravila prve

korake u ERS.“

David Escrig Faure, ERS Deutsche

Telekom, UGT Catalogna

Годинама сам представник своје компаније

у Европском радничком савету. Савет

често личи на Европски парламент с

обзиром да имамо колеге фаkтички из

целе Европе. У њему се рефлектују

многобројне. и различите, визије

синдикалног покрета, али и самих

синдиката.

Прво што ме је изненадило била је разноликост ставова представника различитих земаља, у

смислу да нешто, што је принципу право у некој земљи, то исто ни не постоји у законима

суседне земље и то се одражава на самим састанцима, али и у тренутку када треба срочити

резолуције и уговоре. Примера ради, став синдикалног представника из Немачке, земље у

којој су закони строги и у којој свако отпуштање са посла мора бити договорено (или

споразумно) са компанијом, није ни у каквој вези са ставом Енглеза, коме су права

ограничена законима и где је отпуштање са посла практично слободно. С тога сваки договор

„на пола пута“ за Енглеза је раван епској победи, док је за Немца огроман губитак стечених

права.

Врло је у моди говорити о Евру и да економској и монетарној уније недостаје и пореска,

међутим, веома мали број људи говори о уједињавању радника у циљу одбране њихових

права, иако је ова тема итекако и неопходна, и хитна.

Antonio Muñoz, ERS Pepsico, UGT

Catalogna

Preferisce parlare di forum piuttosto che di

Радије бих говорио о форуму него о

Европском радничком савету. Најважнији

проблеми са којима се суочавамо су што

свака компанија има своје руководиоце, а

свака земља своје законе. Овоме треба

додати нову препреку, која се огледа у

томе што из источних земаља, попут

Румуније и Пољске, долазе нам

представници радника који су шефови погона и руководиоци задужени за сектор људских

ресурса. Консултације се морају обављати пре састанка, у противном, састанак не уроди

плодом.

Моја компанија има седиште у Лондону, међутим, готово већ по обичају, њега измештају, из

земље у земљу, с циљем да се искористи постојање различитих закона по земљама, у

зависности од конкретног питања о коме је реч. Велики је проблем раскорак који постоји

између законитости и синдикалне стварности.

Fouad Wabonlsi Rondani, Johson

Controls, UGT Catalogna

Радим у америчкој мултинационалној

компанији чије је седиште у Немачкој.

Европски раднички савет има 32 члана.

Ова компанија, поред Немачке, има своја

представништва у Шпанији, Швајцарској,

Француској, Грчкој, Италији и у Аустрији.

Веома дуго сам члан Европског радничког

савета и највећа остварења која су

радници постигли јесу већи приступ информацијама, постигли смо да нам се унапред дају

датуми, док смо их раније добијали на самим састанцима, обуку из енглеског језика, да

бисмо боље радили у међународном окружењу и добили смо припремни састанак

представника радника, који нам омогућава да се договоримо у погледу заједничких ставова

које ћемо заузети пред потоњим састанком са дирекцијом компаније.

Stefano Villani – ERS Ericsson, Slc Cgil di Milano

značaja u sistemu industrijskih odnosa. Prvi

uključuje pregovarački aspekt. Naspram odbora

koji je u stanju da podigne nivo ugovaranja na

međunarodni plan, multinacionalne kompanije bi

prestale da izgledaju kao giganti u očima

pojedinačnih drţava. Što se tiče ERS Eriksona,

efekti informacije i konsultacije se najviše

primećuju na lokalnom nivou. Znati podatke na

kojima počivaju poslovne taktike pomaţe da se

poboljšaju sindikalne akcije unutar pojedinih

pogona, ali ne utiče ni na koji način na odluke koje Grupa donosi na globalnom nivou. Evo, dakle,

ograničenja. Drugo pitanje se tiče zaštite delegata.

„ Do sada, praktično ne postoji. Svaki predstavnik ERS uţiva slobodu i sigurnost koje direktno proizilaze iz

nacionalnih zakonodavstava. Ali jedno je poticati iz konteksta u kome su sindikalna prava poštovana, a sasvim

drugo znati da moţeš rizikovati mesto jer si postupao po savesti.“ objašnjava Vilani.

Suočiti se sa kolegama različitog porekla ne znači samo imati blago multinacionalnosti. Ista vrednost je

osmatranje različitih lica Evrope, i svetlih i tamnih. Predvideti internacionalnu podršku za delegate ERS,

značilo bi stvoriti prostore demokratije i istinskog zastupanja.

„ Skoro da bi bila potrebna jedna treća direktiva, da bi se uvele sve te promene“ tvrdi Vilani, kome ne izmiču

neke loše tendencije. Erikson se sve češće poziva na obavezu transnacionalnosti izbegavajući da informiše

ERS u slučajevima kada njegovi izbori zvanično padaju samo na jednu drţavu. Nalazimo situacije u kojima

kompanija zatvara pogon u jednoj zemlji, pa onda u drugoj, i moţda u još jednoj, čineći da to izgleda kao

nepovezane akcije pojedinačnih poteza jednog jedinog crteža.“

„Moramo se suprostaviti ovom izveštačenom čitanju direktive, ustanovljavajući jasnija pravila, koja se ne

tumače. ERS-u treba više boraca koje će činiti članovi zaštićeni zakonom i da budu sindikalizovani. „ Da li

obuka moţe da pomogne? „Da, pod uslovom da joj je cilj uloga koju pokrivamo – zaključuje Vilani – Naš

zadatak je da efikasno zastupamo radnike, kroz adekvatne pripreme.“

Julián Santos, Magna Internacional, UGT

Catalogna

Реч је о компанији које се бави производњом

ретровизора. Основана је у Аустрији, али тамо

већ има још 3 компаније и отприлике око 50 у

Немачкој. У Шпанији постоје 3 компаније која

припадају двема различитим групама. Ради се

о компанији са врло развијеним етичким

кодексом, које не врши измене трошкова у

погледу свега онога што се односи на

добробит радника.

У недељи која почиње 20. јануара предвиђен је састанак са потенцијалним члановима који

ће се формирати, поред, конституисања Европског радничког савета. Предвиђено је да 21.

јануара буде написан Пословник и да се 22. јануара одржи састанак са представницима

компаније.„Magna International“ послује у 15 земаља и имаће 13 чланова у Европском

радничком савету. Из тога ће проистећи Савет сажетог састава. Овај процес су започели

Немци и Аустријанци пре 14 месеци.

Fabio Tedoldi - ERS Basf, Filctem Cgil Monza e Brianza

„ Pa? Kakvih vesti ima iz Nemačke?“ pitale su me

kolege. Ja sam znao, ali nisam mogao ništa da

kaţem zbog klauzule o poverljivosti, koja

obavezuje ERS. Čuvanje tajne nije mi davalo da

spavam noću. Telefonirao sam čim sam dobio

odobrenje. Baš na vreme! Basf-u iz Buraga samo

što nisu javili da se fabrika zatvara... Zamislite

radost kada sam rekao da su radna mesta

spasena.“ Seća se Fabijo Tedoldi.

Te večeri pre pet godina, podići slušalicu da telefoniram u Italiju, posle sastanka sa svim personalnim

direktorima Grupe, bilo je oslobađajući čin. Nije da poverljivost sprečava ispravno funkcionisanje ERS.

Interval koji se mora poštovati, pre nego što se prenesu informacije iz matične kuće u nacionalna sedišta, je

razuman. Ali adrenalin koji raste, napetost, odbrojavanje, ostaju u pamćenju. Naročito kada je u igri opstanak

jedne fabrike. U Buragu, gde je multinacionalna hemijska kompanija koncentrisala proizvodnju boja, reskiralo

se zatvaranje. Zahvaljujući pritisku koji je vršio odbor preduzeća, mesto je umesto toga prodato.

Ali ne ide uvek tako. Ne bi bilo pobeda bez poraza. Fabiju Tedoldiju se dopada da stoji čvrsto na zemlji.

Prepoznaje potrebu, cilj koji treba dostići. Poređenje sa sindikatima raznih zemalja koje čine ERS navodi na

razmišljanje. „ Na primeru drţava kao što su Nemačka i Francuska, mislim da treba da stvorimo koordinaciju

na nacionalnom nivou svih jedinstvenih sindikalnih predstavništava prisutnih na našoj teritoriji. Samo

jedinstvo moţe da nam garantuje punu kontrolu nad onim što se događa unutar fabrika Basf-a. Što bi dalo

čvršću poziciju Italije u ERS, i moţda bi takođe ugovaranje na lokalnom nivou donelo korist. Kao što su govorili

rimljani „zavadi pa vladaj“. Zato ponavljam: moramo teţiti ka većoj koheziji“.

Ista priča vaţi i na internacionalnom nivou. Za Tedoldija potrebno je razviti jednu viziju zajedništva, koja je

u stanju da koncipira odbore različitih kompanija kao delove jednog jedinstvenog projekta, okrenutog ka

tome da garantuje zaštitu prava. Postoje instrumenti koji su na raspolaganju. Kreću se od obrazovanja do

višestrukih prilika za susrete među članovima ERS. Što se tiče sadrţaja, nisu potrebni novi i drugačiji. „

Dovoljan je jedan običan sindikat, koji će znati da se identifikuje sa radnicima boreći se njima uz bok.“

XAVIER PÉREZ, CAE ALSTOM, UGT

Catalogna

„Аlstom“ је представљен у 10 земаља

(Француска, Италија, Немачка, Шпанија,

Уједињено Краљевство, Белгија, Пољска,

Румунија, Швајцарска и Холандија), иако

постоји и у другим земљама, али ради се о

центрима, чији број радника не прелази цифру од 150.

У Европском радничком савету сам од децембра 2012. као представник своје компаније.

Због процеса реструктурирања који смо претрпели, од 38 чланова колико је Савет имао,

спали смо на 18 чланова. Позитивно искуство остварено у овом Савету огледа се у томе што

смо успели да зауставимо затварање фабрика у секцији winds. Негативно искуство суштински

се огледа у периоду у коме нисмо успели да зауставимо процес реструктурирања и,

претпостављам, да продамо „General Eletrics“-у велики део обима послова.

Изражено у бројчаним вредностима, можемо рећи да се у сектору транспорта/саобраћаја у

Барселони, успело са спасавањем 50% погона, а на европском нивоу, спасен је један погон

који се налазио у Швајцарској.

Adelio Donini – RSU CARGILL SRL,

FAI CISL Asse del PO

U svakom slučaju u Evropi postoji samo moneta

ista za sve, s obzirom da se ugovori ( neki

nemaju čak ni ugovore na nacionalnom nivou),

zaštita i način rada sindikata veoma razlikuju

od zemlje do zemlje.

Ja sam delegat od 2002. godine. Prisustvovao

sam, na evropskom nivou, mnogim fazama

razvoja moje kompanije, a zatim od 2008. do

2012. godine jednoj fazi smanjivanja, sa

zatvaranjima pogona i prodajom celokupnih proizvodnih grana, i nabavkom, čak i u periodima krize, novih

delatnosti ili čak celih grupa.

Naši godišnji sastanci ERS-a traju 4 dana: prva 2 su namenjeni obuci i pripremi pitanja, dok su drugi

namenjeni prezentacijama kompanijinih aktivnosti ( koja ima 62 poslovne jedinice) obuhvatajući i finansiranje.

Na kraju prezentacije vodi se debata sa pitanjima i odgovorima.

Poslednjih godina smo uvek imali mnogo informacija, ono što je nedostajalo su konsultacije za koje se još uvek

borimo sa menadţmentom i slučajevi gde su morali da se odrţe vanredni sastanci, a nisu odrţani. Uţi odbor

je veoma aktivan sa barem 4 sastanka godišnje sa evropskom direkcijom.

Pravi potencijal ERS je razmena tehničkih i kulturnih informacija tokom sastanka, da bi se razumelo kako

kompanija posluje u raznim zemljama i širenje tih informacija na lokalnom nivou. Radi se o pitanju koje nije

lako u kontekstu koji karakterišu 5 proizvodnih pogona, plus administracija. U Evropi, dakle, postoji samo

novac isti za sve, s obzirom da se ugovori ( neki nemaju čak ni ugovore na nacionalnom nivou), zaštita i način

rada sindikata veoma razlikuju od zemlje do zemlje.

Što se tiče Direktive 38/2009, iako je mnogo poboljšana, ne predviđa obaveze kao što su ugovori na

nacionalnom nivou, ili sankcije; dakle, neefikasna je u mnogim aspektima.

NILS ULF, SELLYBEL, UGT Catalogna

Запослен сам у једној компанији из сектора

телемаркетинга, која се налази у Барселони,

али која има своја седишта и у Немачкој,

Ирској, Италији, Уједињеном Краљевству,

Мађарској, као и у другим земљама.

У фази смо борбе за стварање Европског

радничког савета, с обзиром да се овај

сектор одликује израженом несталношћу и

великом покретљивошћу радне снаге.

У Европи се налазе бројна седишта, међутим, нисмо успели да нам компанија олакша

добијање информација да бисмо могли да ступимо у контакт са колегама из других земаља,

те тако да оснујемо Европски раднички савет.

SERGIO MARIANI – ERS STMicroelectronics, FIM CISL Brianza Lecco

lokalnih interesa, a samim tim i finaliziranje

zajeničkih inicijativa sindikata.

Već nekoliko godina ţivim iskustvo

STMicroelectronics ERS i nije jednostavno sumirati

to iskustvo u par redova. Probaću:

Naj dragocenije bogatstvo je, i bilo je, mogućnost

sresti osobe i samim tim kulture, takođe i

sindikalne, različite od moje: mogućnost da

produbim francuski sidnikalni sistem (ST je jedna

multinacionalna kompanija Italijansko-Francuska) je pre svega najznačajnija. Drugi momenat je kako delegati

proţivljavaju ili reaguju na problem koji postavlja direkcija kompanije: za manje zemlje ERS predstavlja

osnovni princip za dobijanje informacija o kompaniji. Ograničenje je što se ponekad gubi sindikalni pristup

zbog jednog više tehničkog odstupanja.

Često su informacije koje dostavlja kompanija veoma široke i izdvojiti koja su pitanja koja izjednačuju ili će

izjednačiti radnike, nije jednostavno razaznati. Kompanija nije nikada videla te susrete kao resurse, nego kao

obavezu koja proizilazi iz evropskih i nacionalnih zakona.

Ograničenje koje sam našao u tom iskustvu je to da ERS ima samo savetodavnu funkciju i dakle ne moţe da

pregovara sa direkcijom. Naš ERS se sastoji samo od delegata iz kompanijinih pogona; u našem sporazumu,

koji je obnavljan 2 puta, nije predviđen član evropskog sindikata.

Dok smo u fazi ekspanzije ili stabilnosti kompanije mogli da se suočimo unutar našeg ST sveta, sada, u fazi

redimenzioniranja, sve više je preko potrebno da se poveţemo sa evropskim institucijama/sindikatima.

Budući izazov je taj da izjednačimo ciljeve i interese radnika, čineći zajedničkim legitimne lokalne interese i

tom cilju podvrgnuti opšte sindikalne inicijative.

POLOŽAJ SINDIKATA U FCA SRBIJA

Fabrika FCA Srbija D.o.o. Kragujevac je osnovana je 2008

godine, na temeljima nekadašnje jugoslovenske fabrike automobila

,,Crvena zastava’’ a sa proizvodnjom je počela pre 4 godine.

Iako vaţi za jednu od najboljih fabrika u zemlji I najvećeg

srpskog izvoznika , plate njenih radnika su čak ispod republičkog

proseka. Fabrika prati sve evropske I svetske trendove, osim u dve

kategorije a to su plata I prava radnika.

U okviru fabrike deluju 4 sindikalne organizacije od kojih je

samo jedna reprezentativna, tj. ima pravo da sa poslodavcem

pregovara o svim pitanjima značajnim za rad fabrike. Ostala tri

sindikata su pod budnim okom rukovodstva fabrike i na svaki način

im se oteţava rad kako bi se radnici obeshrabrili da se učlanjuju u

te sindikate.

Pod najvećim udarom je najmladji medju njima, Sindikat Nezavisnost. Osnovan je pre nepunih godinu dana

a prioriteti su mu:

- poboljšanje uslova rada radnika

- povećanje plata i

- podsticanje na druţenje radnika i fabrici i van nje .

Sindikat Nezavisnost je i deo reprezentativne sindikalne centrale UGS NEZAVISNOST koja aktivno

učestvuje u tripartitnim pregovorima na nacionalnom i lokalanom nivou ali u okviru FCA Serbia je izloţen

diskriminaciji i brojnim pritiscima od strane poslodavca.

Članovima ovog sindikata se ne dozvoljava da kupuju robu na odloţeno plaćanje na više mesečnih rata

preko administativne zabrane, što je zbog malih plata uobičajeni način kupovine u Srbiji.

Nasuprot njemu najveći sindikat, koji je članstvo dobrim delom nasledio od prethodne fabrike ( a uz

članstvo je nasledio i dosta nekretnina i materijalnih sredstava) za radnike je uradio veoma mało. Svi se slaţu

da mu je najveći uspeh to što je izborio da radnici u fabričkoj menzi umesto jedne salate na raspolaganju

imaju dve vrste salate.

Prilikom potpisivanja prvog kolektivnog ugovora, rukovodstvo fabrike je bilo više nego dareţljivo prema

rukovodstvu ovog sindikata. Umesto da mu odobri 50 plaćenih sati za sindikalni rad jednog predstavnika

koliko mu je sledovalo po vaţećem zakonu i kolektivnom ugovoru , odobrilo mu je tri plaćena radna mesta (

što je 10 puta više od potrebnog), kancelarije, kancelarijski pribor, kompjutere, plaćene telefone i ostalo što

im je potrebno.

Rezultat ovoga je da plata radnika nije povećana zadnjih tri godine iako je proizvodnja znatno porasla a

fabrika posluje uspešno.

4. Delovanja i rezultati projekta Dedalus i Arianna

Projekt je pretpostavljao pristup pitanjima procesima obuke i komunikacije sa gledišta sindikalnog aktivista.

Kada govorimo o komunikaciji nikada ne mislimo o jednostranom protoku informacija nego o procesu delenja,

razmene i učestvovanja koji angaţuje sve članove sindikalne mreţe. Slično moţemo da razmišljamo o pitanju

obuke koja je shvatana kao dinamičan proces usmeren na rešavanje problema i učenje putem učestvovanja. U

praksi proces učenja se koncentriše na razmeni među učesnicima i direktnim iskustvima, a ne samo

jednostranom prosleđivanju podataka.

Svi eksperimentalni instrumenti u toku projekta Dedalus i Arianna su zamišljeni tako da bi se mogli da koriste u

drugim inicijativama različitih partnera sindikalne mreţe. Ideja objavljivanja metodologije i materijale je

dakle rezultat potrebe i ţelje da se da pristup našim radovima potrebe daljnjeg razvoja i takođe stimulacije

diskusije i delovanja u tom okviru.

Karakteristična osobina za duh projekata kao šta je Dedalus i Arianna je ţelja da se da doprinos

zajedničkom znanju i njegovo rasprostranjivanje, te doprinos poboljšanju radničkih odnosa na nacionalnom i

međunarodnom nivou.

Takođe sa perspektive iskustava delegata obuka je faktor koji determiniše efikasnost delovanja ERV.

Je jasno da delegati ERV moraju da koriste svoje pravo na obuku i prioritetno pitanje je njihovo učestvovanje

u procesu – ako ne upravljanje njime – određivanje sadrţaja i izbor stručnjaka koji su uključeni u obuku

članova ERV kojem je cilj poboljšanje njihovih sposobnosti u okviru upravljanja dinamikom radova i sticanja

znanja potrebnog za vršenje njihove uloge. Takođe je potrebno da se ima na umu potreba obezbeđenja

dodatno odgovarajuće sindikalne obuke koja treba da se koncentriše na sposobnostima u okviru korišćenja

mreţe i saradnje među sindikalnim delatnicima i sindikatima iz različitih drţava i takođe na tehničkim temama

koje su vezane za informacije i probleme koji se pojavljuju na sastancima (na primer analize provrednih

informacija).

Razmena dobre prakse i iskustava je mnogo koristan element u procesu razmenjivanja znanja i poboljšava

naše poznavanje članova ERV i takođe poboljšava kvalitet rada delegata radnika u pogonima lokalnih

međunarodnih kompanija i sindikalnih aktivista koji se bave praćenjem takvih kompanija.

Zbog toga isto vredi da se razgovara o obuci o ERV i ne samo obuci delegata ERV. Na temu ERV trebaju da

budu školovani takođe delegati u lokalnim kompanijama i delatnici sindikata koji su uključeni u sindikalne

aktivnosti u kompanijama koje vode međunarodnu delatnost.

U tom kontekstu razgovaramo o razvijanju sindikalnih operativnih mogućnosti u korišćenje ERV. Zbog toga

obuka mora da obuhvata takve aspekte kao šta je sposobnost preduzimanja koraka, aktivnosti, a ne samo

sticanje informacija i zbog toga mora da podseća na obuku ostalih delegata u različitim strukturama

zastupanja radnika.

Zbog toga stvarajući strategiju obuka moramo da si postavimo dva ključna pitanja:

- Koga da se obučava o temi ERV? Odgovor: ne samo delegate za ERV.

- Dali obuka u tom okviru treba da bude seminar samo o funkcionisanju ERV? Funkcionisanje ERV mora da

bude usko spojeno sa obukom u okviru kompetencija i sposobnosti vezanih za sindikalnu delatnost u

međunarodnim kompanijama.

Ako ERV trebaju da postanu deo sistemske igre – više kompleksne, na više nivoa, koja uključuje sve naše

delatnike koji su angaţovani u posao sindikata u međunarodnim kompanijama – strateški uticaj obuke mora

da bude širi.

Sa svoje strane sindikalne organizacije koje su učestvovale u projektu kao partneri kao partneri u podnošenju

zahteva, stekle su znanje i iskustva vezana za sindikalnu obuku za ERV. Imale su svoj doprinos u analize

pripremljene u okviru projekta prezentirajući sredstva koja se koriste u nacionalnim okruţenjima da bi se

vodili seminari vezani za ERV.

Radnička Veća - Katalonija

Kakav treba da bude profil delegata za Evropsko Radničko Veće (ERV)?

Mo6e da se smatra da najbolji treba da bude takav, kao u slučaju tipičnog predstavnika radnika: dosta

dobro obrazovana osoba, iskusna, koja daje savete, sa dobrom voljom, ali dali je to dovoljno? Osoba koja

ima prosečno poznaje engleski jezik, zna direktive EU ili je spremna za putovanja u vikend. Dali će takva

osoba da bude dobar član ERV? Ništa od toga.

Ako ćemo da uđemo nešto dublje u neka pitanja koja se navode u ERV, mnogo često se sretnemo sa ozbiljnim

problemima vezanim sa koordinacijom na raznim nivoima zastupljenosti (međunarodnom – narodnom –

lokalnom) i sa sindikatima. Nivo uključivanja u veća ne postoji, jer niko nikada nije objasnio radnicima, čemu

sluţi taj instrument ili šta moţe da se napravi pomoću njega, dali delatnost samog ERV ima marginalno

značenje i ne koristi se njegov stvaran potencijal. To se dešava u ERV koje se sastoje od osoba koje dobro

poznaju engleski jezik, spremne su putovati preko vikenda ili imaju opširno znanje.

Dakle gde je problem? Kada već shvatimo da postoji problem, uspostavlja se da je loše određen sam profil

osoba koje su u sastavu ERV, jer treba da se pamti da:

Treba da to bude osoba koja je zainteresovana za međunarodna pitanja, ne samo vezanim za radnike,

ali i privredu, politiku, društvo ili sociologiju.

Treba biti dobro obrazovan u okviru ERV i kulturne raznolikosti.

Treba da bude naviknut na kolektivne pregovore.

Treba da bude osoba koja ţeli da bude „prihvaćena” u samom veću, jer je tu potrebno poverenje i

empatija za osobe koje su ţive u drugoj nego šta je naša kulturnoj stvarnosti.

Treba biti dovoljno neovisan od firme i da bude čovek sindikata i u dovoljnom stepenu da koordinira

svoje aktivnosti sa njime.

Treba da bude dovoljno strpljiv: treba da se snalazi sa svojim egom i sa egom drugih ljudi koji su članovi

ERV.

Treba da ima određenu sposobnost da deli informacije.

Treba da bude spreman ne samo da putuje, ali takođe da radi u grupi (putujemo, jer ćemo da radimo).

Sve to ne moţe da prekriva ključno pitanje, radi se o tome da ako nismo osobe svesne međunarodne

dimenzije u ERV, bolje da se u njih ne uključujemo. Oko te osi se vrti plan rada i aktivnosti ERV –

međunarodni mentalitet. Mentalitet koji će nama dozvoli da radimo u takvom trougaoniku: pripadnost

sindikatima-koordinacija-komunikacija.

Pripadnost sindikatima ne znači samo "pristupanje sindikatu”, ali isto tako svest, da rad ERV je instrument za aktivnost sindikata. Zbog toga isto tako treba da se pokreću inicijative sindikata u okviru ERV i ne utišavaju se

pitanja, raspravlja o ţurnim temama sindikata, čuvajući ispravno ispunjavanje procedura vezanih za informisanje i konsultovanje. Jedno malo pitanje za razmišljanje: Koliko međunarodnih kompanije je dovedeno u evropske sudove u više od 20 godina postojanja ERV? Samo 10. Slab rezultat koji odraţava nedostatak sindikalne inicijative. Očito je to da prvo ţelimo da iskoristimo sve mogućnosti pregovora i treba se koliko je to moguće da se izbegava rešavanje konflikata u sudovima (šta više u okviru u kojem je teško da se postigne sporazum celog ERV, dugo očekivanje presuda i sl.). Ali druga je stvar izbegavanje sudova a druga izbegavanje konflikata šta moţe da se smatra potpunom pasivnošću...

Koordinacija

Od ključnog značenja je interakcije između tri elementa (lokalan, narodni i međunarodni nivo) i sindikata.

Treba da se pamti o zbliţavanju veza u ERV, ne o dolasku na sledeće zasedanje i nedostatak interesa do

sledećeg zasedanja kao da je to birokratska prepreka koju treba da se preskoči. Treba traţiti dogovor i

govoriti glasno – u tom smislu moramo da koordiniramo naše aktivnosti sa drugim sindikatima, nekada

antagonističkim na lokalnom nivo, ali sa kojima moramo da govorimo jednim glasom na međunarodnom nivou.

Isto tako je vaţno znanje o ugovoru koji imamo tako da bi mogli da koristimo mogućnosti koje sa sobom nosi.

Obavezan element rada je uzajamno poverenje u ERV i potpora kakvu moţemo uzajamno da pruţimo,

uzimajući u obzir razne uloge koje u ERV ispunjavaju (drugačiju ulogu imamo u komitetu sa smanjenim

sastavom - davanje predloga i donošenje odluke, a drugu na plenarnim zasedanjima, na kojima je bitna

potpora i koherencija aktivnosti).

Komunikacija

Jednostavno govoreći, moramo da objasnimo sve to, šta radimo, ne bojeći da eventualnih odredbi vezanih za

poverljivost (koje nemaju ništa u vezi sa ograničenjem slobode davanja informacija sa sednica). Bitno je da

objašnjavamo radnicima zašto smo nekoliko dana bili odsutni povezujući tu činjenicu sa potrebom

međunarodne delatnosti sindikata za dobro svih radnika na lokalnom nivou. Informisanje o svemu šta radimo

na svakom nivou sindikalne koordinacije, jednako samog sindikata i radnika.

Rezimirajući ako sačuvamo taj „trougaonik” zajedno sa karakteristikom o kojoj smo rekli, tada dobijemo bolji

profil delegata, zahvaljujući kojem zajednički cilj kakav je transformacija ERV u efikasan instrument sindikata

biti će mogući za postići.

Stvaranje ERV

Osnovna uloga evropskih radničkih veća (u daljnjem tekstu ERV) jeste razvijanje sindikalne delatnosti na

međunarodnom nivou u okviru savremene globalizovane privrede.

U takvoj situaciji se čini potrebnim da budemo opremljeni instrumentima koji nam omogućuju da se suočimo sa

promenama do kojih dolazi u preduzećima i čak da predvidimo traumatične situacije koje imaju direktan

uticaj na broj zaposlenih i radnička prava u međunarodnim kompanijama.

Ovde govorimo o promenama koje imaju direktan uticaj na broj zaposlenih i uslove rada koje mogu da

poprimaju razne forme, počinjući situacijom krize u sektoru, završavajući na restrukturalizaciji, relokaciji, fuziji,

regulisanju broja zaposlenih u firmama koje su deo grupacije i sl.

U tom smislu smatramo da ključno značenje stiče ERV i njegova uloga kao organa koji se bavi zastupanjem,

koji je u stanju da daje predloge koji su prevencija za takva dešavanja.

U našem Sekretarijatu za Obuku Sindikata zajedno sa drugim federacijama i Međunarodnim sekretarijatom

organizujemo ponudu za obuku koja je korisna jednako pri stvaranju novih ERV tamo, gde ih još nema i mogu

da se oforme kao i za povećanje okvira njihovog delovanja u tim firmama u kojima već postoje.

Osveštavanje sindikata u vezi sa značenjem snaţnih ERV je potreban element u našem globalizovanom svetu.

Moramo da predlaţemo integrisanu ponudu za predstavnike sindikata u ERV koja će da omogući da se sa

poverenjem suočimo sa raznim gore opisanim situacijama.

Zbog toga Sekretarijat za Obuku Sindikata, Istraţivanja i Kulturu Radničkih Veća Katalonije ima dve vrste

ponude obuka.

Sa jedne strane obuke iz raznih oblasti koje olakšavaju zadatke vezane za zastupanje, a sa druge strane

detaljne obuke u okviru ERV.

Aktualna ponuda za ERV obuhvata dva delovanja vezana za obuku zavisno o stepenu razvoja veća:

Osnovni kurs o ERV – to je kurs namenjen predstavnicima koji imaju mogućnost da oforme ERV i još

to nisu napravili ili tek počinju sa pregovorima ili tek skoro su oformili veće i imaju probleme s

njegovim razvojem. Ovde se govori o temama kao šta su procedura stvaranja veća, zahtevi, ugovor i

sl.

Kurs koji proširuje znanje o ERV – je pre svega praktičan kurs za one članove ERV, koji već duţe

vreme deluju u tim strukturama i ţele da prošire svoje znanje o temama vezanim za dorađivanje

ugovora, povećanju udela sindikata, jačanje uloge i sposobnosti delovanja izvan okvira

konsultovanja i informisanja (problem premeštanja, restrukturalizacije i sl.).

Na oba kursa posvećujemo paţnju dvama osnovnim elementima, jer u njih spada činjenica delovanja ERV, a

to su:

koordinacija i komunikacija među članovima ERV i federacijom ili sektorom kojem pripadaš,

koordinacija i komunikacija među članovima ERV i ostalim kolegama koji zastupaju radnike u

kompaniji.

Da bi naglasili značenje tih elemenata i iskustva u vreme kada traju kursevi sa nama je osoba koja je

odgovorna od strane ERV za određeni sektor koja nam pomaţe da nađemo strategiju delovanja u pojedinim

situacijama do kojih dolazi u okviru ERV.

Cilj je da to budu kursevi najpraktičniji i korisni. U okviru tih kurseva stvaramo takođe proceduru delovanja u

mreţi koja će da pojača naša sindikalna delovanja.

Naglašavam značenje koordinacije kao ključnog elementa ne samo za ispravno funkcionisanje ERV, ali

takođe tada kada je potrebno se suočiti sa mogućim promenama ili restrukturalizacijom do koje dolazi u

okviru grupacije kapitala kojoj pripadaju kompanije koje se nalaze u različitim drţavama, a nekada vode

preduzetničku delatnost i u vezi sa time zahtevaju koordinaciju između različitih sektora.

Ali svesni smo da zbog problematičnosti tema o kojima govorimo u ERV sem tih istih detaljnih seminara su

potrebni dopunski seminari koje ne moţemo da izostavimo:

Jezici

Sposobnost komunikacije i pregovaranja

Ekonomska analiza spojena sa procesima fuzije, grupacijama kapitala, apsorpcijom kompanija i sl.

Tehnologije informisanja i komuniciranja koje mogu da se pokaţu mnogo korisne za odrţavanje

stalnog kontakta sa ostalim članovima ERV.

Radi realizacije takvog integrisanog plana obuka je obavezna dobra koordinacija između različitih uključenih

strana – osoba odgovorna od stran2 ERV određene organizacije koja u dogovoru sa osobom odgovornom za

obuku sindikata u sektoru kontaktira Sekretarijat za Školovanje Sindikata i javlja potrebe vezane za obuke.

Postoji sve veća potreba saradnje i koordinacije delovanja sindikata na evropskom nivou da bi Evropa

postala više socijalna i u tom smislu ERV su ključni element razvoja zajedničkih aktivnosti sindikata na

kontinentu.

Trenutno kada radnička veća u Kataloniji sa sobom usko sarađuju u okviru 50 obljetnice postojanja kao

sindikata, ţelim da podsetim našu parolu „50 godina stvaranja sadašnjosti i budućnosti” i navesti paralelu:

kada smo pre nekoliko godina govorili o ERV gledali smo ih kao predlog za budućnost i dugoročni razvoj, ali

u stvarnosti danas su ERV element potreban za postojanje u sadašnjosti.

Generalna Unija Radnika (UGT) - Katalonija

Obuke sindikata kao instrument evropskih radničkih veća (ERV)

Katalonska UGT, kao sindikalna organizacija koja udruţuje najveći broj članova, među svojim ciljevima ima

rad za zaštitu i promociju socijalnih i političkih, ekonomskih, profesionalnih, socijalnih i kulturnih interesa

radnika i takođe zastupanje njihovih interesa u vezi sa kolektivnim pregovorima, odnosima rada,

zapošljavanja i sl.

Sindikalna obuka je potreban instrument pomoću kojeg katalonska UGT moţe da opremi svoje predstavnike u

ERV u sposobnosti potrebne za realizaciju zadataka vezanih za zastupanje radnika, dajući im garancije

kvalitete delovanja i znanje o vaţećim pravnim regulativima.

Zbog toga naša organizacija izrađuje i realizuje plan obuka sindikata koji je odgovor na potrebe radničkih

veća kao instrumenta za učenje delatnosti evropskih sindikata u praksi, traţenje zajedničkih ciljeva za radnike

velikih kompanija koji zapošljavaju hiljade ljudi različitih narodnosti i po različitim uslovima.

Radi postizanja konkretnih aktivnosti sindikata obuka sindikata treba da se vodi u sledećem okviru:

1. Poboljšanje sposobnosti predstavnika radnika da analizuju informacije dobivene u ERV tako da uče

jezike.

2. Stvaranje atmosfere poverenja među svim predstavnicima radnika tako da se redovno razmenjuju

informacije, stvaranje kodeksa ponašanja u okviru delovanja ERV u slučaju prenošenja proizvodnje i

jačanje dinamike delovanja samog veća.

3. Ispunjavanje prava na konsultovanje, posebno u situaciji osnovnih promena uslova rada.

4. ERV moraju da budu ukorenjene u sindikalnim delovanjima na narodnom nivou.

Uprkos poteškoćama kakve sa sobom nosi rad u međunarodnoj sredini, katalonska UGT je zagovornik toga

da se nastave delovanja, daje potpora našim predstavnicima u evropskim radničkim većima tako da se

maksimalno razvijaju njihove sindikalne sposobnosti tako da bi na taj način mogli da postignu više za sve

radnike koje zastupaju.

Confederazione Italiana Sindacati Lavoratori (CISL) - Lombardija

Sindikat CISL Lombardija, zajedno sa svojim Sektorom za evropsku i međunarodnu politiku, saradnju i

migracije se već godinama uključuje u evropske aktivnosti, akcije i projekte kojima je cilj poboljšanje pripreme

predstavnika radnika u međunarodnim kompanijama, analizirajući veze između korišćenja prava na

informisanje i konsultovanje sa poznavanjem takvih prava i njihovim stvarnim korišćenjem u praksi, šta je

obavezan uslov za aktivno učestvovanje. Mnogo je vaţno širenje znanja o strateškom značenju evropske

kulture socijalnog dijaloga za poboljšanje efikasnosti korišćenja informacija stečenih od strane radnika u fazi

konsultacija sa kompanijom vođenih u „konstruktivnom duhu“, na kojem bi se trebali oslanjati odnosi između

ERV i uprave kompanije. Aktivnosti CISL Lombardija se koncentrišu na tim ciljevima, a sindikat se već

godinama angaţuje u jačanju međunarodne saradnje sa sindikalnim organizacijama ostalih evropskih drţava

radi preduzimanja koordiniranih, zajedničkih aktivnosti vezanih za pitanja prava na informisanje i

konsultovanje.

Procesi koji spajaju sticanje znanja i kompetencija sa svakodnevnom delatnošću lica koja zastupaju radnike

imaju danas kompleksan i komplikovan karakter. ERV su jedan od predstavničkih organa koji zbog svoje

kompleksnosti i potrebe razvoja moraju da se nalaze u centru paţnje lokalnih, nacionalnih i evropskih

sindikalnih organizacija. Takođe iz tog razloga je sindikat CISL Lombardija ubeđen u vezi sa značenjem

planiranja obuke delegata za ERV. Takođe u okviru projekta DEDALUS i ARIANNA smo sproveli seminare u

okviru kojih smo nastojali da damo predstavnicima koji deluju u ERV odgovarajuće sadrţaje. Potrebno je da

se svim novim članovima ERV obezbedi osnovna obuka koja nudi informacije o tome šta je i čemu sluţi ERV,

počinjući od opšteg istorijskog opisa da smestili nastajanje tog instrumenta u odgovarajućem kontekstu

direktive 1994/45/EZ, rekli o njegovoj evoluciji i izmeni uvedenoj u direktivi 2009/38/EZ i njegovoj

implementaciji u talijanskim zakonima. Dalje treba da se proširi znanje o uslovima stvaranja ERV, njenih

kompetencija, nastojeći da da predstavi šta je moguće najtačnija definicija toga, šta znači i kako se realizuje

pravo na informisanje i konsultovanje da bi se pomoglo radnicima da shvate kakva je uloga ERV i u čemu su

obaveze člana.

Sa druge strane za lica koje imaju veliko iskustvo u radu u ERV treba da se izradi drugačiji model obuke koji

omogućuje razmenu i konfrontaciju stečenih iskustava u okviru ERV, razmena sumnji i komentara, jednako

negativnih i pozitivnih i predstavljanje eventualnih predloga. Ubeđeni smo da takve prilike kao ova kada

delegati iz raznih kompanija mogu da se sastanu i razmene svoja iskustva su od fundamentalnog značenja i

potrebne su da se stvara efikasna sindikalna mreţa koja će da omogući jednostavnije sticanje potrebnih

informacija. Takođe sa takvim ljudima treba direktno da se razgovara na temu uloge ERV i njene evolucije u

budućnosti.

U vezi sa time podrţavamo predstavnike evropskih radnika koji su avangarda novog savremenog sindikalnog

internacionalizma da mogu na hrabar način da sprovode svoj posao u okviru ERV.

South Eastern Region Trade Union Congress – Velika Britanija, partner projekta koji ima kraću tradiciju

obuka u okviru ERV.. Mali okvir iskustva je postao razlog za interesantne eksperimente koji na plodan i

inovativan način proširuju definiciju rezultata projekta.

U okviru međunarodnog seminara Dedalus i Arianna koji se je odrţao u novembru 2015. godine, je britanska

organizacija obavezala sve delegate koji su u njoj učestvovali da pripreme sopstvenu ocenu tog iskustva koje

je za sve bilo novo.

Izvešće sa seminara Dedalus &Arianna – 9. (ponedeljak) – 12. (četvrtak) novembra 2015. godine, Ispra,

Italija

Opis seminara sa perspektive grupe učesnika

Projekt Dedalus i Arianna je posv2ćen pitanjima informisanja, konsultovanja i participacije u Evropskim

radničkim većima (ERV) i međunarodnim kompanijama.

Cilj seminara je bilo da se sindikalistima obezbedi potpora u stvaranju oslonjenih na poverenju odnosa

usmerenih više na stvaranje vrednosti nego direktno donošenje odluka i u vođenju komunikacije koja

omogućuje efikasnu saradnju u više konteksta i kultura.

Seminar se sastojao od šest delova (od kojih je svaki obuhvatao niz prezentacija i veţbi koje su vodili

delegati iz narodnih grupa ili mešanih grupa) u kontekstu opasnosti za socijalni dijalog na narodnom i

međunarodnom nivou koje su nastale nakon finansijske krize 2008. godine kao posledica promena u vladinoj

politici koje su vezane za investicije u javnom sektoru i distribuciju finansija i vlasti koje daju prednost

preduzetnicima pred radnicima.

Dodatan faktor su napadi na sindikalna prava u okviru vođenja kolektivnih sporova i štrajkova na celom

kontinentu.

Na seminaru su vođeni razgovori o promenjivom karakteru ugovora sa ERV i MRV, nedostatku koherencije i

harmonizacije među angaţovanim sindikatima i nekoherentnim procedurama primenjivanim u pojedinim

drţavama.

Efikasna komunikacija se smatra ključnim elementom svih delovanja u tom kontekstu i uz to smo se više

koncentrisali na metodama i stilovima komunikacije nego instrumentima. Fokus je bio na izgradnji nade putem

prezentacije istorije i predstavljanje ERV u više ličnom i manje spektakularnom - i pre svega autentičnom -

pogledu.

Sem gore navedenog za vreme seminara su predstavljene prezentacije koje se odnose na prava i ciljeve ERV,

objašnjavajući "dvostruke" puteve koji ih regulišu i predlozi delovanja koje sindikalisti mogu da primaju da bi

poboljšali uslove radnika zahvaljujući davanju boljeg pristupa informaciji iznad granica.

Takođe smo se bavili upravljanjem projektima u okviru ERV i MRV, uključujući inovacije koje trebaju da

poboljšaju kvalitet kolektivnih pregovora na lokalnom nivou i na svaku temu, od materinskih dopusta do

investicija u istraţivanja i razvoj.

Individualna ocena

Burcin Bayazit, Unite

Obrtnik/Tehničar Delphi Diesel System

Interesantne teme o kojima je govorio na

seminaru:

Poboljšanje komunikacije između

radnika i članova ERV u međunarodnim

kompanijama

Stvaranje specijalnih sindikalnih

instrumenata za obuke i komunikaciju u okviru

predstavničkih organa ERV

Jačanje i poboljšanje sposobnosti

članova ERV u okviru efikasnog protoka

informacija u kompaniji

Poboljšanje unutrašnjih kontakata i komunikacije između ERV i sindikatima, te predstavnicima radnika

na nivou firme

Traţenje novih puteva za poboljšanje sistema komunikacije ERV koristeći nove tehnologije

Poboljšanje sposobnosti u okviru metodologije aktivnog učenja.

Cilj seminara je da se obezbede upute u okviru traţenja odgovora na nove izazove tako da se pozovu

predavači koji mogu da podele svoja mišljenja i iskustva, te će da razgovaraju o tim pitanjima sa učesnicima

seminara.

Prevod seminara je olakšao komunikaciju između predavača i učesnicima koji su dolazili iz Nemačke, Srbije,

Španije, Rumunije, Poljske i Velike Britanije. Deo druţenja je bio savršena prilika za bolje upoznavanje u

manje formalnom okruţenju.

Učesnici su zastupali širok spektar organizacija iz privatnog sektora i uneli su u sastanak vredan miks iskustava

i perspektiva. Predavači su takođe dolazili iz različitih sredina i predstavljali su prisutnima razna praktična

iskustva, znanje i mišljenja, jednako na nivou međunarodne organizacije, kao i na narodnom nivou.

Zahvaljujući tome su učesnici imali mogućnost da dobro upoznaju i shvate brojne perspektive koje moraju da

budu uzete u obzir pri određivanju i implementaciji politika usmerenih na to da se sačuvaju radna mesta.

Povratna informacija za učesnike je potvrdila da je seminar mnogo dobro ocenjen. Pokazala je takođe veliku

potrebu prezentacije praktičnih rešenja i stvaranja sledećih mogućnosti za to da se razgovara o brojnim

problemima.

Seminar je planiran na način koji pojednostavljuje učesnicima upoznavanje pojedinih tema, počinjući od

značenja konkretnog konteksta putem identifikacije problema koji zahtevaju rešenja, predviđen i

pretpostavljan uticaj politika na organizacije i na kraju njihove konačne implementacije. U vezi sa tim smo

prešli od pitanja spoljnih uslova do unutrašnjih faktora i obrnuto. Cilj seminara je bila rasprava o problemima,

definisanju spoljnih uticaja, te rasprava o mogućim pristupima prema stvaranju i implementaciji konkretnih

rešenja.

Da bi potaknuli na diskusiju svakodnevno planirani su paneli razmene praktičnih informacija vezani za

konkretne teme. Za vreme tih panela su učesnici mogli raspravljati o problemima u manjim grupama na

osnovu konkretnih pitanja i da podele međusobno svoja mišljenje.

Barry Hare, ASLEF

Mašinovođa, GB Raifreight

Seminar smatram korisnim, proširio sam svoje

znanje i shvatanje sopstvene uloge u okviru

ERV u kompaniji u kojoj radim.

Uloga svih članova ERV je pozitivan uticaj na

proces izgradnje evropskog identiteta i

jačanja solidarnosti između radnika svih

drţava u kojima deluje kompanija, u mom

slučaju Euro Port.

Seminar mi je pokazao kako da razvijam razne strategije i nalazim zajedničke ciljeve s različitim

sindikalistima – u slučaju Euro Port šest francuskih sindikata, dva britanska sindikata i jednim predstavnikom

radnika koji se bira (koji nije sindikalist, šta samo po sebi stvara probleme).

Radili smo u raznim grupama na razvijanju naših sposobnosti komunikacije pokazujući značenje komunikacijskih

ciljeva i takođe poraza u pozitivnoj i aktivnoj komunikaciji sa svim članovima uključenim u rad ERV.

Opširno smo razgovarali o načinima komuniciranja informacija našim članovima, pozitivne i negativne strane raznih metoda davanja našim članovima potrebnih podataka i takođe potreba korišćenja tehnologija obraćajući paţnju na politiku socijalnih medija i kompanija koje vode portale. Jezičke barijere pokazuju da komunikacija sa drugim sindikatima u okviru ERV moţe da bude teška i mnogo se moţe izgubiti u prevodu. Mnogo je vaţno da članovi ERV rade sa predstavnicima sindikata na lokalnom nivou i da shvate njihove probleme i prosleđuju ih na forum ERV.

Tracey Wainwright, Unison

Savetnik za klijenta, EDF

Delegat sam EDF u ERV već pet godina i činilo

mi se da dobro radim taj zadatak. Imajući

malo uputa i obuke nastojala sam se snalaziti

šta je najbolje moguće. Posle učestvovanja u

seminaru u novembru 2015. godine sam

shvatila da mogu da poboljšam svoje

kompetencije u mnogim oblastima.

Učesnici seminara su imali različita iskustva, a

deo od njih je tek počinjao sa radom u ERV. To

je bilo mnogo dobro iskustvo za sve koji su se

uključili.

Posebno me je interesovala tema komunikacije i mnogo sam naučila u panelima posvećenim tom pitanju.

Takođe su mi pomogli da shvatim na koji način treba da se prilagodi sadrţaj, kao i metode davanja

informacija mojim kolegama. Takvi seminari su mnogo korisni u shvatanju značenja ERV i pomogli su mi da

shvatim kako mogu da koristim svoju funkciju i sticane informacije da bi maksimizovala koristi za radnike.

Seminare preporučujem svima – mnogogodišnjim članovima ERV, početnicima ili tek zainteresovanim za

uključivanje u delatnost ERV u firmi. Stečeno znanje, informacije i saveti su ne mogu da se procene i mogu

samo da pojačaju poziciju učesnika, istovremeno povećavajući njegovo zadovoljstvo od napravljenog posla.

5. Strategija komunikacije izrađena u okviru projekta

U doba mreţe 2.0 komunikacija je sve vaţnija kao instrument objavljivanja sadrţaja, iskustava i vrednosti, te

prikupljanja informacija, stimulacije diskusije i učestvovanja, te dobijanja povratnih mišljenja o sopstvenim

delovanjima. U praksi ako se u prošlosti komunikacija odvijala na jednostran način i imala je oblik štampane

informacije, danas ima karakter odnosa i odvija se uz korišćenje mnogih kanala: to je proces stalne razmene

između neodređenog broja učesnika koji komuniciraju uz korišćenje široke lepeze instrumenata i jezika.

Određeni su sledeći ciljevi strategije komunikacije:

davanje pristupa i širenje dobre prakse,

stvaranje naracije koja govori o ERV i potencijalu koji drema u međunarodnim sindikalnim aktivnostima,

oslobađanje ERV tehničkog zastupanja ili više birokratskog za eksponiranje ljudskog faktora

posredništvom odgovarajuće naracije. TO je osnov za sindikalizaciju ERV, aktivno učestvovanje članova

ERV i korišćenje procesa koje daju predstavnici radnika iz raznih drţava u poznavanje zajedničkog,

koherentnog, operativnog rada.

Takva operativna strategija se okreće oko internet platforme www.unionsnetworksindacale.eu i sajta Unions

Network News na facebooku. To su dva instrumenta stvorena radi svođenja na zajednički imenitelj istorije,

iskustava i materijala koji omogućuju bolje upoznavanje tematike ERV i evropskih sindikalnih iskustava i

takođe šire informisanje javnosti o našoj delatnosti. Informacije objavljivane na stranicama su različitog

karaktera. Kao prvo tu se nalaze tehnički materijali koji pomaţu u delatnosti, kao šta su direktive, priručnici

za obuke CIGL Lombardija i njenih međunarodnih partnera. Kao drugo objavljujemo informacije iz sveta, koje

su stvarane i objavljivane radi informisanja i proširivanja znanja o tome čime se zanima naš sindikat, šta se

odnosi na radnike u svetu.

Na kraju mnogo je mesta namenjeno za intervjue sa delegatima za ERV i sindikalistima koji su angaţovani u

delovanja u evropskom merilu. Sakupljanje tog tipa priča i dobre prakse je način stvaranja naracije o

sindikalnoj delatnosti u Evropi koja proizlazi iz iskustava i istorije pojedinih lica: to je način humanizacije te

teme i predstavljanje je u novoj perspektivi međuljudskih odnosa. Ovde imamo posla sa temama koje su često

gledane od strane javnosti kao daleke. Zbog toga i priče koje pričaju sindikalisti sem razmene dobre prakse,

omogućuju stvaranje retorike oko međunarodne sindikalne delatnosti koja stavlja pritisak na napore,

entuzijazam i strasti, te doprinosi proširivanju evropske dimenzije našeg svakodnevnog ţivota.

SINDIKALNE SOCIJALNE MREŽE

U tom kontekstu u strategiji komunikacije se koriste razni kanali, instrumenti i jezici, uključujući eksperimentalan

način uzimajući u obzir sve mogućnosti mreţe. Sa praktičnog gledišta govori se ovde o komunikacijskoj

strategiji koja odgovara četiriju osnovnim smernicama. Polazeći od tih pretpostavki, komunikacijska strategije

je postala jedan od konkretnih ciljeva projekta Dedalus i Arianna. Komunikacija na način koji ide u korak sa

razvojem tehnike je vaţan izazov za sindikate, posebno u međunarodnom kontekstu, gde stvaranje mreţe i

razmenjivanje informacija o dobroj praksi sa organizacijama koje zastupaju radnike iz drugih drţava je

pitanje apsolutno najvaţnije.

Angažovanje

Je jedno od temeljnih pravila. Sa jedne strane stvaranje sadrţaja na različitim jezicima i pomoću različitih

instrumenata je proces potreban i istovremeno vaţan kao i direktno angaţovanje ljudi koji deluju u okviru

sindikalne mreţe u evropskom merilu. Sa te perspektive u stvarnosti u socijalnim mreţama, mogućnost širenja

sadrţaja za široku javnost jeste jačana putem delatnosti aktivista koji zahvaljujući sheranju članaka i

interakcija sa drugim korisnicima, doprinose prosleđivanju informacija i jačanju njihove cirkulacije u mreţi. Iz

tog razloga centralni element strategije komunikacije jeste stvaranje identiteta i odrţavanje ţelje

angaţovanja od strane pojedinih radnika aktivnih u ERV osiguravajući im odgovarajuće impulse i instrumente.

U stvarnosti angaţovanje proizlazi takođe iz razumevanja dinamike mreţe 2.0 i sposobnosti korišćenja na

efikasan način novih kanala komunikacije. Drugim rečima, ako angaţovanost je za nas ključna vrednost, njena

izgradnja je oslonjena na obuci.

Naracija

Sakupljanje priča i dobre prakse od delegata ERV i sindikalista angaţovanih u međunarodna delovanja jeste

način stvaranja naracije o sindikalnoj delatnosti u Evropi koja proizlazi iz iskustava i istorije pojedinih lica: to

je način humanizacije te teme i predstavljanje je u novoj perspektivi međuljudskih odnosa. Ovde imamo posla

sa temama koje su često gledane od strane javnosti kao daleke. Zbog toga i priče koje pričaju sindikalisti sem

razmene dobre prakse, omogućuju stvaranje retorike oko međunarodne sindikalne delatnosti koja stavlja

pritisak na napore, entuzijazam i strasti. Na taj način doprinosi takođe zbliţavanju evropske dimenzije u

našem svakodnevnom ţivotu.

U okviru inicijativa preduzimanih za vreme trajanja projekta su prezentirani slučajevi od kojih neki imaju

izuzetan potencijal koji proizlazi iz naracije o stečenim iskustvima i praksi.

Radi se o slučajevima kada je ERV imala ulogu koja nije ograničena na funkciju organa za konsultovanje koji

nije sindikat. Slučajevi o kojima smo govorili su se odnosili na uvođenje sindikata i korišćenje međunarodnog

konflikta zahvaljujući inicijativi komiteta sa smanjenim sastavom ERV i uz potporu Federacije evropskih

sindikata.

Ta dva slučaja istorije uspeha su pokazala da takođe organi za međunarodno zastupanje mogu da imaju

inicijativu, ako su na odgovarajući način napunjeni sindikalnim delatnicima. To treba da bude naš prioritet, koji

se savršeno upisuje u širu strategiju proširivanja sindikalne baze.

Tempo i stil života

Ako nam je savremenost nametnula brzi tempo ţivota i spazmatično korišćenje mreţe, komunikacija ne moţe

da bude neprilagođena tim promenama. Razmislimo, da u samoj Italiji 40 miliona ljudi koristi internet. Svaki

od njih mesečno provodi 44 časova i 43 minute online, od čega 70% putem telefona. U tom kontekstu

socijalne mreţe se odlikuju šta se tiče vremena korišćenja.

Hvatanje tog ogromnog protoka korisnika znači, bez da se odbace oblasti tradicionalne komunikacije,

koncentraciju napora u mreţi na razvijanju kanala koji su odgovarajući za zahteve konkretnih lica. Radi se tu

o pitanjima koja pokazuju značenje prisutnosti u socijalnim medijima i stvaranje sem tradicionalnog web sajta i

njegove mobilne verzije.

Razlika u ciljnoj grupi

Angaţovanje korisnika koji imaju različite interese i lična iskustva je za nas od velikog značenja. Projekt

Dedalus i Arianna ima za cilj obezbeđenje informacija i instrumenata potpore za predstavnike koji rade u

ERV i, delovanja sindikata koja su vođena u evropskom merilu, brinući o socijalnim medijima i svetu interneta.

Treba dakle da se stvori strategija komunikacije u kojoj se razlikuju sadrţaji koji nude detaljno znanje i

osnovne informacije o ulozi ERV i opšte radničkim pravima u svetu.

Zaključci

Kratak rezime ovog izvešća o delatnosti počinje komentarom o iskustvima u radu na projektu koji su pripremili

delatnici crnogorskog sindikata USSCG.

Pristup i analiza evropske organizacije koja dolazi iz drţave koja nije članica EU, to je mnogo korisno

iskustvo, jer predstavlja perspektivu koja pokazuje specifikum ljudi koji ţive u drţavi u kojoj deluju

međunarodne kompanije i sarađuju sa subjektima iz EU, gde se zastupanje na međunarodnom nivou smatra

pravom, ali nemaju mogućnost da sasvim koriste to pravo zbog činjenice da nisu članica Evropske Unije.

Ocena projekta od strane crnogorskog sindikata USSCG:

Budući pravci djelovanja nakon Dedalus&Arianna projekta

Nakon nacionalnog seminara koji je odrţan u

okviru ovog projekta iskristalisali su se budući

pravci razvoja ideje Evropskog radničkog

vijeća (ERV) u Crnoj Gori. Primjetno je da

sindikati i njihovi predstavnici još uvijek nijesu

u potpunosti spremni za ovu ideju, a što je

zanimljivije ni poslodavci. U tom kontekstu,

ovaj, a ni slični instituti, neće biti u fokusu

Zakona o radu (ZoR) koji treba da stupi na

snagu u 2017. godini, a čiji draft je već

predloţen socijalnim partnerima. Upravo ovo

smatramo izvanrednom prilikom da se većina

sindikata i sindikalnih predstavnika detaljnije

upozna sa praktičnim detaljima ovog instituta

i da kroz razmjenu mišljenja sa predstavnicima koji imaju iskustva sa ERV i međusobni konstruktivni dijalog

osmislimo okvir u kome će neumitna primjena ovih instituta raditi na najbolji mogući način sa našom

legislativom, kao i sa našom sindikalnom tradicijom. Ovo je i neophodan put, jer su radnička vijeća i evropska

radnička vijeća u našem sindikalnom miljeu prepoznata kao nelojalna konkurencija i kao jedan od

mehanizama poslodavaca za umanjivanje prava sindikata i samim tim i radničkih prava (ovdje se moţe

primijetiti da se u našem okruţenju sindikat tretira kao jedini mehanizam za očuvnje radničkih prava).

Naţalost, značajno insistiranje na tajnosti rada u okviru RV-a, a i ERV-a u određenoj mjeri onemogućava

drugačije sagledavanje ovog instituta.

Sa druge strane, u našoj legislativi je prepoznat veliki broj prava koji uključuju i informisanje i konsultovanje

radnika. Naravno, tradicionalno se radi o informisanju i konsultovanju sindikalnih predstavnika. Izazovi sa

kojima se u ovdje suočavamo i gdje traţimo prilike su u domenu striktnije primjene već postojećih prava kao i

njihovo proširenje na prava u domenu suodlučivanja. Takođe, način izbora predstavnika radnika i sindikata

nije formulisan ni u jednom od zakona niti podzakonskih akata koji se tiču prava radnika, te je stoga

podloţan tumačenju. Jedan od pravaca u radu radne grupe je i da se ovo uključi u novi ZoR. U tom kontekstu

ovakvi projekti su nam od velike vaţnosti jer se upoznajemo sa potencijalnim idejama i načinima kako doći do

ţeljenog nivoa. U konkretnom projektu smo naučili da mnogo toga moţemo uraditi i sa alternativnim, ali i

daleko efikasnijim pristupom koristeći društene mreţe. Za crnogorske uslove, gdje imamo značajan izazov sa

resursima koji bi se profesionalno bavili sindikalnim pokretom, a gdje su društvene mreţe veoma izraţene,

posebno u segmentu mlađih ljudi, ovaj pristup moţe da bude od velikog značaja, prevashodno zbog svoje

efikasnosti.

Ipak, glavni pravac našeg djelovanja u daljem radu koji se odnosi na ovu temu, je da pokrenemo inicijativu

da pronađemo i poveţemo predstavnike ERV-a u multinacionalnim kompanijama sa podruţnicama u Crnoj

Gori sa predstavnicima sindikata u istim, i da pokušamo da pokrenemo njihov dijalog. Smatramo da ćemo

tako, na najbolji mogući način, obezbjediti kvalitetno razumijevanje ovog instituta kao i njegovih prednosti i

nedostataka.

Spajanje različitih iskustava da bi se izradila sposobnost za zajedničko delovanje je vrednost koju mogu da

daju jednako ERV kao i međunarodna koordinacija sindikalne delatnosti. Uspostavljanje novih granica u

odnosima između poslodavaca i radnika ima sve više evropsku dimenziju, šta stavlja sindikate pred stalnim

izazovima koji se odnose na spajanje napora za zaštitu radnika, takođe putem kontakata između različitih

drţava, stvaranje zajedničkih organa za zastupanje i prezentiranje zajedničkih zahteva. Takođe u tom

kontekstu, uzimajući u obzir evropske direktive i pravo na informisanje i konsultovanje priznato ERV, zadatak

sindikata i njihovih aktivista je stalna teţnja tome da se podiţe cilj i proširuje legitimacija i granice delovanja

u okviru prakse zastupanja i zaštite interesa evropskih radnika.

Danas ne moţe da se izbegne potreba obraćanja paţnje na to šta se dešava u drugim drţavama i pre

svega analizovanja tih činjenica u kontekstu izazova koji nas čekaju u našim drţavama. Sastanci, stvaranje

zajedničkih osnova, traţenje zajedničkih načina intervencija, stvara evropsku kulturu na radnim mestima.

Počinjući od dobre prakse koju su predstavili delegati, potrebno je jačanje sposobnosti sindikalista u okviru

projektiranja inovativnih sindikalnih aktivnosti i obezbeđivanja potrebne potpore za naše delatnike, koji

sprovode takve zadatke.

Te aktivnosti mora da imaju jedan cilj: učenje kako da se koristi ERV i u njegovim okvirima da se stvara

okruţenje za njegovu sindikalnu delatnost da bi se postigli rezultati i pozitivne posledice na lokalnom nivou.

Sa strateškog pogleda prioritetno značenje ima povećanje broja ERV i razvoj sindikalne delatnosti putem

koordinacije aktivnosti sa organizacijama iz drugih drţava koje vode sindikalnu delatnost u istoj kompaniji.

Perspektiva ERV mora da odraţava šta je moguće najveći broj različitih kompanija i da bude faktor koji

doprinosi stvaranju vizije evropskog sindikalnog pokreta.

Treba da se počne raditi na stvaranju znanja o strukturama naših kompanije, paralelno radeći na stalnoj

aktualizaciji mreţe kontakata koja mora da bude sve veća, uzimajući u obzir članove ERV, delegate iz

preduzeća lokalnih kompanija u kojima deluje ERV i u kojima bi veće moglo da bude oformljeno, te delatnike

sindikata koji se bave pitanjima međunarodne saradnje.

Takva mreţa mora da ima međunarodni karakter, a članovi ERV igraju ključnu ulogu u stvaranju veza među

radnicima kompanija iz različitih drţava. Nije moguće da se izostave regionalne organizacije, jer njihove

strukture moraju da učestvuju u tim procesima obezbeđujući potporu u strateškoj delatnosti sindikata političkog

karaktera. Potrebna je veća koherencija među radnicima iz različitih drţava, ali takođe među različitim

sindikalnim organizacijama. Posebno treba da se obraća paţnja na odnose sa drugim organizacijama i

ponaša solidarno prema slabijim i manjim organizacijama. Solidarnost mora da ima operativan karakter i

usmeren na saradnju i koordinaciju pod zajedničkim krovom evropskih sindikalnih organizacija. Ovaj proces

počinje od uzajamnog razumevanja, nalaţenja zajedničkog jezika i sadrţaja koji nam omogućuju odrađivanje

zajedničkih referentnih tački i suočavanja sa razlikama na konstruktivan način koji omogućuje stvaranje

zajedničke sindikalne kulture.

U tom smislu treba da se radi na stvaranju stabilne prakse ili čak i tehnika koje omogućuju postizanje ciljeva.

Međunarodna i lokalna delatnost to su dve strane iste medalje koje u slučaju međunarodnih kompanije ne

mogu da se gledaju posebno. Zbog toga prvi korak to je jačanje veza i interakcija između delatnosti

delegata sindikat na radnim mestima i članova ERV. To sa jedne strane zahteva refleksiju, a sa druge malu

kulturnu revoluciju koja će da uzrokuje uzimanje u obzir pitanja koja razmatra ERV u delovanjima koja vode

lokalni predstavnici. Treba se koncentrisati na aktivnostima i ne ograničavati se samo na određivanju

prioriteta, a pre svega steći znanje i know-how, a posle toga proslediti dalje da bi našli odgovor na pitanje

"kako" takva delatnost treba da izgleda u praksi.

Radničke organizacije imaju bogatu baštinu iskustava u tom okviru – izazov je u tome da se smeste u novom

kontekstu. Osobe koje odlaze iz ERV ili is kompanije zbog gubitka radnog mesta, promene radnog mesta ili

odlaska u penziju, ne mogu da završe sindikalnu delatnost i jesu vaţna referentna tačka i element vrednih

ljudskih resursa.

Čini se da su se mišljenja o ERV značajno poboljšala. Delegati imaju veću svest o potencijalu koji drema u toj

formi zastupanja, njenoj korisnosti za razvijanje sistema odnosa između poslodavaca i radnika, ne samo na

međunarodnom, ali i nacionalnom nivou.

To jeste mnogo pozitivan signal, takođe zbog činjenice da uz njega ide i stalna svest potrebe sticanja novog

znanja, instrumenata i aktualizacije političke i sindikalne strategije u pogledu evropskog sindikalnog pokreta.

Brojni delatnici angaţovani u delatnost ERV su sami po sebi dokaz toga da evropski sindikalni pokret je

stvarnost takođe sa pogleda radničkih organizacija. Sama mogućnost razgovora sa predstavnicima i

delatnicima iz drugih drţava je velik doprinos i nudi mogućnosti uzajamne razmene iskustava.

Praktična realizacija zahteva evropskog sindikalnog pokreta ima prioritetno značenje. Zadatak koji je pred

nama je traţenje i razvijanje načina za aktivnu delatnost u različitim okruţenjima.

Evropski sindikalni pokret doprinosi poboljšanju koherentnosti u Evropskoj Uniji i nije jedna od mogućnosti -

nema za njega nikakve strateške alternative.

Zahvale

Ovao konačno izvešće je rezultat zajedničkog rada sindikalnih delatnika koji dolaze iz različitih mesta i imaju

različite funkcije. To je bio dugotrajan proces koji je obuhvatao diskusije i razmenu iskustava koja nam je

mnogo toga dala jednako u kontekstu naših sindikalnih delovanja kao i na ljudskom nivou kao građana

Evrope. U vezi sa tim nije ni moguće da se navedu imena svih kojima treba da se zahvalimo na njihovom

vrednom doprinosu. Objavljujemo jednostavno ovu fotografiju koja savršeno predstavlja smisao našeg

zajedničkog rada.