cas 13 - tehnologija multimedia.pptx

8/18/2019 Cas 13 - Tehnologija multimedia.pptx

http://slidepdf.com/reader/full/cas-13-tehnologija-multimediapptx 1/90

T PODRŠKA S

TEHNOLOG JA

MULT MED JA



Tehnologija

multimedija miultimediji su postali nezamenljiv

deo moderne informacionetehnologije.

upoznavanje sa principima tekućetehnologije multimedija.

pronalaženje multimedijalnihpodataka kao što su zvuk, muzika,graka, slika i video.

2



Tehnologija multimeija

3



Istorija multimedija

Novine su verovatno prvi masovnikomunikacioni medijum koji uglavnom koristitekst, graku i slike

18! godine, "arkoni je poslao prvi radiosignal u #ontekiju, $talija. Nekoliko godinakasnije, 1%1, uhvaćen je radio talas koji je&io usmeren preko 'tlantika. (d tada, radio

postaje glavni medijum za emitovanje audiopodataka.

)elevizija je izum *%. veka . (na se zasnivana videu i promenila je svet masovnih

komunikacija. 4



Istorijat računarskihmultimedija

1+! -annevar ush /18%10+ pisao o "eme2 13%s )ed Nelson po4eo 5anadu projekat 130 Nicholas Negroponte napravio 'rchitecture "achine

6roup na "$)

138 7ouglas ngel&art demonstrirao N9: sistem 13 Nelson ; -an 7am napravili h<perte2t editor naro=n

103 'rchitecture "achine 6roup predlog za 7'>#'?"ultiple "edia

18! Negroponte, @iesner? otvorili "$) "edia 9a&

18 )im erners9ee predložili @orld @ide @e& za A>N/uropean Aouncil for Nuclear >esearch 1% B. Cooper @oolse<, 'pple "ultimedia 9a&, 1%% ljudi,

o&razovanje 1* D #rvi "one audio multicast na $nternetu 1+ Eim Alark i "arc 'ndreesen? Netscape 1! E'-' za razvoj aplikacija nezavisno od platforme5



Hypermedija/Multimedija C<perte2t je tekst koji sadrži linkove na

druge tekstove. #ojam je izumeo )edNelson oko 13! godine.

C<permedia nije ograni4ena samo natekst. "ože da uklju4i i druge medije, naprimer, graku, sliku, i pose&nokontinualne medije, zvuk i video. )ed

Nelson je takoFe &io prvi koji je koristioovaj termin.

@orld @ide @e& /WWW je naj&olji primer

primene hipermedija 6



HyperText

7



HyperMedia

8



Šta je multimedija

"ultimedija zna4i da ra4unarskeinformacije mogu da se predstave

kroz audio, video, i animaciju udodatku sa osnovnim medijima /tj.tekst, gra4ke crteže i slike.

Cipermedija može da se smatra kao jedna od multimedijalnih aplikacija.

9



Multimedijalni kanali

10



Glavne komponente

multimedija )ekst D se lako nadograFuje, može da

sadrži specijalne efekte i

interaktivnost 'udio D daje dodatnu dimenziju

realnosti, može da minimizira

upotre&u tastature :like D slika vredi hiljadu re4i -ideo D daje najrealisti4niji prikaz

dogaFaja, fenomena ili procesa11



Glavne komponente

multimedija

12



Zato se koristi

multimedia! G&og 4ega je multimedija

odgovarajućaH Bo je pu&likaH Ita je zadatakH 7a li multimedija podrazumeva

korisni4ko iskustvoH 7a li se informacije mogu ponovo

iskoristitiH13



Hardver "a desktop

medije ilo koji ra4unar može da procesira

tekst i osnovne zvukove -ećina može da radi sa grakom, ali

se razlikuje rezolucija, prostor &oja ioso&ine

14



#istemi "a skladitenje

multimedijalnih sadr$aja

(pti4ki mediji A7 >(" 7-7 -ideo diskovi

15



%rhitektura multimedia

"odel zasnovan na aktivnosti

16



%ktivnosti pre"entovanja

#rikaz neinteraktivnog tekstualnog

&loka #rikaz kolekcije slika i video sekvenci Borišćenje audia

17



%ktivnosti kontrole

9inearno prezentovanje $z&or zasnovan na meniju Cijerarhijski meniji

18



Hipermedija&načini

kori'enja (retra$ivanje Borisnik može po slu4ajnom iz&oru da

prolazi kroz materijal Generisanje

#roces pripremanja materijala i razvojamape korišćenjem komandi za

linkovanje (ove"ivanje (mogućuje korisniku da u&aci zvuk i

video u hipermedijalni proizvod.

19



P!ime!i multimeijalnih

a"li#a$ija %"!imena&

:istemi za editovanje i produkcijudigitalnog videa

lektronski 4asopisi i novine

$grice Bupovina od kuće $nteraktivni )- -ideo konferencije "ultimedijalna predavanja -ideo na zahtev -irtuelna stvarnost

20



PREGLEDMULTIMEDIJALNIH

SOFTVERSKIH ALATA



Mu"ičke liste i o"nake

)ake*alk #održava 6eneral "$7$ format

(mogućuje nekoliko na4ina za editovanje "oguće u&aciti @'- fajlove i @indo=s "A$

komande /animacije i video uz muziku

)u+ase #,ore &olji softver od Aake=alk 2pressa dozvoljava štampanje liste

22



Gra-ka. slike i video "acromedia Jreehand

alat za editovanje teksta i slika za =e& podržava mnogo &itmap formata, na primer 6$J, #N6, E#6 i

neke vektorske, na primer :@J /"acromedia Jlash >adi i sa #hotoshop

'do&e #hotoshop do&ar alat za rad sa grakom i o&radu slike omogućuje rad sa slojevima slika, i teksta Kklju4uje mnoge alate za crtanje i &ojenje $ma ugraFene ltre

'do&e #remiere o&ez&eFuje veliki &roj video i audio fajlovam njihovokom&inovanje i vrituelne klipove

#održava veliki &roj ltera i pokreta za klipove #rili4no do&ar alat za editovanje videa

23



Generisanje multimedija

multimedia authoring0 'lati za pravljenje kompletne multimedijalne

prezentacije gde korisnici 4esto imaju mnogointeraktivnih kontrolnih opcija.

"acromedia 7irector Ga specijalne efekte u lmovima "ože da prihvati &ilo koji &itmap fajl format :redstvo za generisanje potpuno interaktivnih

:hock=ave lmova preko @e&a 'uthor=are

$kone i draganddrop interfejs Ciperlinkovi za povezivanje teksta, digitalnih lmova,

grake i zvuka Bompati&ilnost izmeFu fajlova proizvedenih na #A i "'A

verziji

#održava 'ctive5 kontrolu i optimizovan je za $ntel ""5procesor. 24



MULTIMEDIJALNEAPLIKACIJE



1snovni elementi

#regled industrije $nteraktivnost $sporu4ivanje multimedijalnih

sadržaja Neadekvatno korišćenje multimedija (&raFivanje konkretnih slu4ajeva

26



(regled industrije

Gašto se koriste i kupuju personalnira4unari

>ast prodaje A7 softvera

27



Interaktivnost

Nelinearne prezentacije Borisnik igra aktivnu ulogu Borisnik odlu4uje?

Boji se sadržaji isporu4uju Bada se isporu4uju Bako se isporu4uju

28



Interaktivnost

$nteraktvnost je o&avezan proces "ultimedijalne tehnologije zavise od

korisn4kog interfejsa koji tre&a daima za&avni izgled, da &udeintuitivan

Bada korisnik pristupi nekomsadržaju on tre&a da zna kako dapo4ne i kako da do&ije ono što želi

29



Isporučivanje

multimedijalnog sadr$aja A7 >(" Biosk (nline

30



1+lasti primene

tehnologije multimedija >eference (&razovanje (&uka #osao #rezentacije $nteraktivne igre

31



2e3eren,e

nciklopedije lektronske knjige i 4asopisi $menici >e4nici 'tlasi

32



1+ra"ovanje

K4enje na daljinu -irtuelni mikroskop #redavanja i vež&e u o&liku

multimedijalne prezentacije

33



1+uka

Na A7 D >(" -odeće svetske kompanije prave

uputsva za upotre&u u formimultimedijalnih prezentacija

34



(oslovanje

lektronsko poslovanje >eklame :astanci na daljinu

35



Za+ava

Ga&avni sadržaji >adio -ideo na zahtev $nteraktivne igrice

36



(re"enta,ije

:oftver za rad? #o=er#oint #remiere 7irector

37



4eadkvatno kori'enje

multimedije :adržaji zasnovani na tekstu 9inearni sadržaji Aena

38



PODRŠKARAČUNARA

MULTIMEDIJIMA



(odrka računara

multimedijima

40



5unk,ije multimedijalnog

sistema #rihvatanje informacija :kladištenje #rezentacija #retraživanje #renos 6rupne sesije

41



6va tipa multimedijalnihsistema

$zolovani 7istri&uirani

42



5unk,ije i"olovanog

multimedijalnog sistema #rihvatanje informacija :kladištenje #rezentacija #retraživanje

43



6istri+uriani

multimedijalni sistemi #renos 6rupne sesije

44



#truktura desktop

multimedijalnog sistema #rocesor "agistrala :kladištenje 7isplej mreža

45



Magistrala

7eljenjakomunikaciona

linija Eedan skup žicapovezuje nekolikosistema

46



#istemi "a skladitenje

(rimarna memorija Na mati4noj plo4i />'"

#ekundarna memorija Card disk, A7, Jlash

47



1dre7ivanje oso+ina

multimedijalnog sistema (so&ine procesora

rzina, širina re4i

"agistrala Iirina i tip :kladištenje

Bapacitet i pristup

-ideo roj &oja, gra4ki sistem "reža

rzina, medijum, organizacija

48



#pe,i-čni "ahtevi

multimedijalnog sistema 6raka Gvuk :pecijalni zahtevi za procesor #odrška za veći format Bvalitet servisa na mreži /Lo:

49



8valitet servisa 9o#0

Bvalitet servisa endtoend :ao&raćaj i kašnjenje, greške u prenosu

$nterfejs 4ovekmašina

50



4ovi trendovi

ditovanje videa *7 i M7 animacije >ad u realnom vremenu

51



SISTEMIZAPRIKAZIVANJE

MULTIMEDIJALNIHSADRŽAJA



Monitor

Najvažniji izlazni ureFaj )re&a da o&ez&edi najviši kvalitet

slika uz minimalna izo&li4enja Bolor monitor koristi >6 sistem za

prikaz &oje /o&noviti gradivo

53



Monitor "onitori su zasnovani uglavnom na

A>) tehnologiji /katodne cevi K novije vreme postaje aktuelna

tehnologija ekrana sa ravnimpanelom /at panel displa<, J#7 krani laptop i #7' ra4unara su uraFeni

u ovoj tehnologiji /takoFe mo&ilni

telefoni J#7 ima relativno tanak prol, manjutežinu i manju potrošnju elektri4neenergije

$zraFeni su metofom te4nih kristala54

: i i i t d di



:misioni standardi

55



1stali ure7aji "a prika"

#rojektori "ultimedijalni prikaz može da &ude

kom&inovan sa interaktivnošćuputem ekrana osetljivih na dodir Ga korišćenje ovih ekrana nije potre&na

nikava o&uka niti predznanje Borisnik interaktivno &ira sadržaj na

osnovu intuitivno dizajniranog interfejsa

56



KORIŠĆENJEDIGITALNIH SLIKA U

MULTIMEDIJALNE SVRHE



6igitalna slika

Bvalitet slike direktno povezan sa&rojem piksela po linijima tj

rezolucijom, takoFe zavisi od &roja&oja i nivoa sivog >ezolucije slike može da &ude

#rostorna >ezolucija &oja i osvetljenosti

58



(rostorna re"olu,ija

"eri se? #rostornom gustinom

roj piksela digitalne slike i opti4kom rezolucijom

Bako se do&ro neki o&jekti originalne scenepredstavljaju na slici

59



;o neke karakterestike

'spektni odnos (dnos izmeFu širine i visine

Kgao gledanja (dnos izmeFu udaljenosti posmatra4a i visine slike

:lika se preuzima iz analognog formata ipre&acuje u digitalni /skeneri, kamere itd

:lika se skladišti i o&raFuje u &inarnom formatu

:lika se prikazuje i prenosi u analognom formatu

60



#kladitenje i kompresijaslike

7igitalna slika je ogroman fajl, da &ise prenosila i skladištila mora da se

smanji $z&or manje rezolucije "anji &roj &oja Kklanjanje viška informacija iz slike

61



5ormati digitalnih slika

-ektorski >etko se o&javljuju, o&i4no su proizvod nekog

paketa za rad u vektorskoj graci

itmap Kvek se o&javljuju

"etafajlovi (mogućuju razmeni izmeFu platformi, primer

@"J

62



5ormati digitalnih slika

63



ZVUK I SLIKA UMEDIJIMA



%nalogni i digitalni video

'nalogni video Boristi preklapanje linija

#reklapaju se naizmeni4no neparne iparne linije na slici 7igitalni video

:erija nepreklopljkenih slika :vaka slika je *O7 o&jekat tj niz piksela

65



8ako se do+ija jedan videookvir

:inteza /putem kompjuterskogprograma

#retvaranjem analognog signala udigitalni

oja deniše svaki piksel, ima dve

komponente o&ojenost osvetljenost

66



5ormat +oja

)rodimenzionalni formati >6

PK- #ostoji veza izmeFu njih

67



8arakteristike digitalnogvidea

-ideo je vremenski zavistanmedijum, jer se koristi za

predstavljanje pokreta. Gavisi odmogućnosti oka da razlikuje dvesli4ne slike za vrlo kratko vreme

/vision persistance Ga ve4inu ljudi perzistencija je 1QM%sekundi, tako da je dovoljno *%QM%okvira u sekundi za kvalitetan video

68

Ti ič i t i kih



Tipični parametri nekih

video primena

69

k i ik di i l



8arakteristike digitalnogvidea

Bao i svaki vremenski zavistanmedijum, digitalni video zahteva

veliki koli4inu informacije i samim timveliki propusni opseg kanala M% okviraQ, 8%%23%%, sa *+ &ita po

piskelu, zahetva +M" podataka da

se prenese )o je oko *.! 6 da se uskladišti jedan minut videa

70

8arakteristike popularnih



8arakteristike popularnihkompjuterskih video

standarda

71

8 k i ik di i l



8arakteristike digitalnogaudia

Bako smanjiti zahteve za propusniopseg

"anja veli4ina slika "anji &roj okvira u sekundi "anje &oja

Bompresija /korišćenje neke metode zakompresiju daje razli4ite video formate

72



8ako se do+ija video

'7 konverzija od nekog iz&ora, npr )-, -A>, ili =e&cam

Bompresija Bonverzija izmeFu formata

73

4 k +ič j k ti



4eke uo+ičajene karti,e "ado+ijanje digitalnog videa

74



2ad sa digitalnim videom

ditovanje /procesiranje $ntervencije na pojedina4nim okvirima

/sli4no kao kod pojedinalnih slika Dltriranje, matiranje, odsecanje

$ntervencije na sekvenci na okvira/odražavaju se na svaki okvir D

(dsecanja :pecijalni efekti

75



2ad sa digitalnim videom

7ve forme editovanja 9inearano editovanje

(R line Gasnovano na traci

Nelinearno editovanje (n line Na ra4unaru

76



4elinearno editovanje

7igitalizovanje i kompresovanjedigitalnog video fajla

N9 vremenska o&rada ditovanje slika 7odati titlove i graku Breiraj kona4ni video fajl :nimi kona4ni video fajl na traku ili A7 /7-7

77

#o3tver "a editovanje



#o3tver "a editovanjedigitalnog videa

78

( t j i k 0



(re"entovanje isporuka0videa

<inearno pla<&ack

4elinearno /skokovi, interaktivn poželji

79



8ompresija video signala

Kzima se sli4nost izmeFu okvira >azli4ite šeme za kompresiju i

dekompresiju /codecs alansira se nivo kompresije i &rzina

Neki formati dozvoljavaju &iranje

kodeka /'-$

80



=ideo 3ajl 3ormati

81



DIGITALNI ZVUK(AUDIO)



6igitalni audio

7va osnovna vida digitalnog audija )elekomunikacije

)elefonski pozivi Ga&ava

'udio A7

83



8on,ept "vuka

Bontinulani talas koji se prostire krozvazduh

)alas se sastoji od razlika u pritiskuvazduha na koji je osetljivo naše 4ulo Bako se proizvodi digitalni zvuk

7igitalziacija kontinulanog zvuka >a4unarska sinteza

84



8arakteristike "vuka

'7 konverzija realnog zvuka koji sekasnije repredukuje sistemom

zvu4nika :inteza pomoću komandi D "$7$

fajlovi

85




7igitaltizovanjezvuka uti4e nakvalitet

-eća frekvencijaoda&iranja većikvalitet, ali i &roj

&ita koji seskladišti tj.prenosi

86




87

2ad sa digitalnim



2ad sa digitalnim"vukom

:nimanje i digitalizovanje ditovanje

)rimovanje $ntezitet tona #romena pitcha Jiltriranje :pecijalni efekti npr eho

88



6igitalni audio 3ormati

89



KRAJ

cas 13 - tehnologija multimedia.pptx

Documents