Balkandownload

Balkandownload

Rođena za šoping

KARMEN RID

Balkandownload

Poglavlje 1.

Svetlanina nova odeća za proleće: Živopisna haljina purpurne, zelene i bele boje (Puči)

Širok zeleni pojas od meke uštavljene kože (Puči) Purpurne čizme s tankom štiklom (Manolo)

Beli mantil od kašmira (Maksmara) Zelena tašna (Kloi)

Ukupna cena: 2.800 funti „Seksi, ali ženstveno.“

Eni Valentajn, viši lični kupac u londonskom petospratnom maloprodajnom raju na zemlji, kratkog efektnog imena Radnja (zato što manje znači mnogo, mnogo više), posmatrala je Svetlanu Visneski kako izlazi iza crvene somotske zavese kabine. Svilenkasta haljina od žerseja prianjala je uz obline supruge milionera, a na štiklama od osam centimetara delovala je poput plavokose superžene.

Njen izgled je oduzimao dah, ali Eni, koja je uvek premašivala predviđenu mesečnu proviziju i maltene svaki put uspevala da ugrabi bonus od deset procenata za najbolju prodaju, istog trenutka je pročitala blago nezadovoljstvo na visokim jagodicama dobro održavanog lica svoje VIP klijentkinje.

„To nije to, draga, zar ne?“ upita Eni. „Nisi oduševljena, srce ti nije poskočilo, ne osećaš se poput kraljice aprilske večeri u Parizu?“ Svetlana je ozbiljno odmahnula glavom.

„Nema veze... ne brini... pronaći ćemo ovde nešto za tebe...“ Cvrkutala je Eni, žustro pregledajući šipku prepunu senzacionalnih haljina - kloi, misoni, temperli, guči, versače - među kojima su neke bile toliko nove da su još uvek bile u zaštitnim plastičnim omotačima. Izvukla je još jednu divnu haljinu i ponudila je: „Mmmm... Šta misliš o pučiju?. Izgledaćeš fantastično.“

„Prrrrobaćemo“, odvratila je Svetlana dubokim glasom.

Nakon dva sata Enine lične, nepodeljene pažnje, svi su odlazili kući sa apsolutno savršenim komadom odeće u ruci - tačnije rečeno sa apsolutno savršenim komadima odeće u ruci - potrošivši tri, četiri, pa čak i pet puta više novca nego što su planirali, samo na osnovu njenog saveta, izgovorenog praktičnim londonskim akcentom, besprekorno ubedljivim i bez suvišnih besmislica.

Eni je kupovala za svoje klijente, prijatelje i sebe uz nemilosrdnu revnost brokera sa Vol strita tokom poslednjeg dana probnog rada. Ovoj profesionalki zlatnog standarda ništa nije bilo suviše teško: pretraživala je svaki svetlucavi, beli, slabo osvetljeni ćošak Radnje u potrazi za pravim komadom odeće, i poznavala je dizajnersku kolekciju svakog odeljenja do poslednjih japanki.

„Ovo radim samo za vas!“ Ovo neumorno, užurbano čudo od žene bilo je u stanju da nabavi kaput direktno iz ateljea, da šarmira namćoraste italijanske proizvođače da se rastanu od poslednjih čizama broj 41 urađenih u određenom stilu. Čak je, u hitnom slučaju, umela da se nagodi s majušnim butikom u Brajtonu koji je posedovao jednu od samo dve dotične haljine, broj 12.

Balkandownload

Današnji klijent, žena veličanstvene figure, veoma je cenjena mušterija. Svetlana je udata za najbogatijeg, trbušastog, okruglastog Rusa u Londonu. Pripada šačici kupaca koji imaju pravo na besplatnu vožnju limuzinom kući s prtljažnikom punim kupljene robe.

Danas, početkom februara, konačno se nazire kraj večitih zimskih rasprodaja, a pomaljaju se blistave, nove prolećne kolekcije u boji bledog limuna, zatim u bebi ružičastoj, zelenoj, zelenijoj, ultraljubičastoj i nebeskoplavoj. Svetlana je krenula u kupovinu za novu sezonu što je ranije mogla, zato što voli da bude prva i da ima što veći izbor.

Maltene sat vremena, Eni je vodala ovu elitnu mušteriju i njenu zdepastu ličnu asistentkinju Olgu po svim blistavim spratovima Radnje. Krenule su od veličanstvenog odeljenja za kozmetiku, gde su im prodavci izneli pudrijere, testere i uzorke, očarano se oduševljavajući 'novom, svezom prolećnom paletom'.

Dok su Svetlanu izdašno obasipali pažnjom, šminkali je i manikirali, Olga je jetko proglasila svetlucavi providni lak 'maltene nevidljivim' i 'preskupim'.

„Ona radi za njega“, šapatom je Svetlana objašnjavala Eni, kada se Olga malo udaljila.

„Za koga?“ upita Eni, podozrevajući odgovor.

„Za Krompiroglavog“, stigao je do nje Svetlanin tihi odgovor dok je proučavala svoje zelene kapke i usne boje pupoljka u uveličavajućem ogledalu. „On misli da trošim suviše novca, a ona me špijunira.“

„Ne verujem!“ uveravala je Eni, mada na svoje večno razočaranje, nije znala ništa o životu Kešolovke, dok je Svetlana udata za trećeg muža po redu, i najbogatijeg. Menjala je muževe kao što neke žene menjaju stanove. Ako želi savet o tome kako da pronađe bogatog muža (koji joj je apsolutno neophodan pošto je jutros dobila izveštaj o stanju na kreditnoj kartici koji joj je naterao suze na oči), Eni je znala da ga može dobiti od ove žene. Sigurno će biti dovoljno da postavi odgovarajuće pitanje, u odgovarajućem trenutku.

Kretale su se staklenim liftom ka podu od belog mermera u dizajnerskom raju, gde su komadi odeće bili izloženi i osvetljeni kao da su u pitanju dragocena umetnička dela... Toliko su i koštali.

Ako bi neka mušterija bila dovoljno budalasta da se šokira astronomskim cenama, sa usana najboljih prodavača šiknulo bi: „Ali to je unikatan komad. Fabulozan kvalitet. Nosićete to godinama.“ Snishodljiviji bi samo podigli obrvu i upitali: ,,Oh? Znači, to je za gospođu preskupo?“ na način zbog kojeg bi Eni poželela da vrisne: Kao da ti to sebi možeš da priuštiš!

Međutim, devojke koje ovde rade, kupovale su ovdašnju odeću. Koristile su popust za zaposlene, kreditne kartice do limita i živele zajedno u majušnim stanovima, da bi tokom večernjih izlazaka mogle da nose odeću koju je dizajnirao Makvin ili Džimi Čo. To nije imalo nikakvog smisla, ali bilo je neodoljivo glamurozno.

Čim se Svetlana okrenula ka novim kolekcijama dizajnera čije modele obično bira - iv sen lorana i živanšija za svečane prilike, donu karan za svaki dan - Eni je pokušala da je zainteresuje za drugačije, šarenije pravce: misoni, pući, metju vilijamson.

Milionerova žena je tužno pregledala odeću na šipci. „Ne, ne... pa... možda... Ne znam da li će se Igoru ovo svideti“, objavila je. „On voli da odeća bude seksi ali ženstvena, uvek ženstvena.“ Kao da tokom dve godine zajedničke kupovine, Eni to nije shvatila. Svetlana je rečenicu „Seksi ali ženstveno“ ponavljala kao mantru.

Eni obično nije volela lenje, popustljive i razmažene supruge bogataša koje je oblačila, ali polako je shvatala da je Svetlana izuzetak. Za Svetlanu je brak bio karijera.

Priređivala je večere jednom u dve nedelje i koktel zabave jednom mesečno. Posećivala je beskrajan niz poslovnih prijema i ćaskala satima, uvek elegantno obučena. Činila je sve to

Balkandownload

za dobrobit Igora i njegovog carstva. Svetlana je organizovala osoblje: kuvare, domaćice, spremačice i sobarice. U tri različite države imala je pet kuća koje je trebalo opremiti nameštajem, obnoviti i dekorisati. Jasno je da je biti gospođa Igora Visneskog posao s punim radnim vremenom. Ali kao što je poverila Eni - kada se Olga ponovo malo udaljila - uskoro će napuniti trideset pet godina i bila joj je potrebna sva pomoć koje može da se dočepa kako bi zadržala svoju poziciju. Mada je Svetlana visoka prirodna plavuša, fenomenalnog izgleda, da ne pominjemo da je majka dva sina i naslednika gasnog giganta, uprkos krajnje umešnoj kozmetičkoj hirurgiji lica i povećanju grudi, njeno mesto prelepe supruge i statusnog simbola nikada se ne uzima zdravo za gotovo.

Eni je znala da je bivša mis Ukrajine neumorno radila na tome da zadrži interesovanje Krompiroglavog. Podnosila je strog režim svakodnevnih vežbi sa stručnjacima za borilačke veštine, ispiranje debelog creva svake dve nedelje i svu silu drugih invazivnih injekcija i tretmana u službi lepote.

Jednom prilikom je jedva vidljive nabore na jagodicama nazvala „borama od pušenja“ i prevrnula očima.

Sada je stajala pred Eni sa znatno zadovoljnijim izrazom na licu, zato što je videla da fenomenalno izgleda u uskoj puci haljini s pojasom.

S rukom na vitkom struku, Svetlana je studiozno posmatrala svoje odraze u trostranom ogledalu pre nego što je objavila: „Sviđa mi se“, što je, izrečeno na njen ozbiljan i promišljen način, bila najveća pohvala koju je davala. „Ne znam zašto sam nesigurna kada su tvoje ideje u pitanju, Ani“ - nikada nije savladala izgovor „Eni“ - „uvek, uvek si u pravu.“

„Za tu haljinu biće ti potreban mantil u nekoj svetloj boji“, uveravala ju je Eni. „Imam predivan beli mantil od kašmira, do kolena. Reći ću da ga donesu zajedno s novom kloi za tvoje rame - jutros je stigla.“ Namignula je Svetlani koja, poput Eni, nije mogla da odoli mekoj, predivnoj kožnoj tašni sa zlatnim karikama, kopčama i najnovijim „ovo prosto morate imati“ logoom. Na sreću, za razliku od Eni, Svetlana nikada nije bečila oči na četvorocifrenu cenu.

„ Ahm... izvinite što vas prekidam.“ Pola, druga devojka koja je tog dana radila kao lični kupac u Radnji, proturila je glavu iza zavese koja odvaja Enin odeljak od njenog.

Eni odmahnu glavom i podiže obrve: „Da li je nešto hitno u pitanju?“ upita.

„Neko je ponudio više novca od tebe za vintidž mis selfridž...“ započela je Pola.

Mada je naložila Poli da drži na oku stvari koje je licitirala na internetu, ova vest nije bila dovoljno bitna da opravda napuštanje Svetlane u trenutku kada je počela da razmišlja o novim tašnama.

„Hvala ti, ali ne brini o tome“, naloži joj Eni, i Pola je nestala zamahujući svojom 46 centimetara dugačkom nadograđenom kosom od prirodnih azijskih vlasi, mukotrpno upletenih u stotinu majušnih pletenica s perlama na vrhu.

Svetlana se čvrsto odlučila za tri večernje haljine, pet svakodnevnih, dva odela s pantalonama, mantil, četiri para cipela i dve tašne. Razmišljala je o manolo čizmama, večernjoj haljini i „nečemu što će malo odobrovoljiti Olgu“, kada se Pola ponovo pojavila iza zavese.

,,U pomoć!“ oblikovala je reč usnama prema Eni, koja je blago uzdahnula. Pretpostavila je da to ima neke veze s Polinim sledećim klijentom. Pola ne obavlja loše svoj posao, samo je mlada (24), neiskusna i

toliko opsednuta modom da ne može ono što je trenutni hit da prevede u nešto što pristaje svakome.

Balkandownload

Ona bi bezbrižno strpala zdepastu pedesetčetvorogodišnju advokaticu u dusi kutur i zlatne papuče zato što je to „Tako moderno! Tako in!“

Eni bi se obično pobrinula za to da Pola dobije klijentkinje koje su mršave kao kostur, zaluđene modom i spremne da ih stručnjak navede na to da kombinuju bebidol tuniku sa lala suknjom, gaučo pojas i sandale s đonom od plute. Međutim, ovog popodneva Eni je radila sa Svetlanom, pa je Pola morala da se pobrine za novu klijentkinju Martu Kuper.

„Možeš li me izviniti za trenutak?“ upita Eni Svetlanu, koja se okretala s jedne na drugu stranu pred ogledalom, pokušavajući da odluči da li joj s mantilom bolje ide tašna u levoj ili desnoj ruci.

„Narrrravno.“

„Definitivno zelena“, objavila je Eni, okrenula se i pošla za Polom ka prijemnom odeljenju s tepihom krem boje.

Tamo je ugledala Martu, visoku ženu nemarnog držanja u poznim tridesetim godinama. Upravo se pojavila na zakazanoj konsultaciji u univerzalnoj uniformi veoma zaposlene domaćice: isprani džins, isprana majica, isprano lice, duga kosa s deset centimetara izrastka, u zelenim patikama za teretanu i svojim ličnim pečatom - istinski dijaboličnom nepromočivom sivom jaknom s kapuljačom opšivenom krznom. Nije čudo što je Pola počela da panici.

Eni je u trenutku pomislila da je tolika količina nemarnosti vezana za izgled, modu i ono što ljudi o vama misle, zapravo nešto čemu se treba diviti. Zatim se zapitala kako bi ona izgledala bez visokih potpetica, crvenog karmina, pudera i plavih pramenova... i taj trenutak je prošao.

„Zdravo, Marta, ja sam Eni Valentajn, drago mi je.“ Eni je ispružila ruku i podarila Marti osmeh pun podrške. „Jesi li malo razgledala unaokolo?“

„Hm... da... i sada sam još zabrinutija“, pristigao je Martin odgovor.

Eni je nekada oblačila razne vrste žena: supruge i devojke poznatih sportista, ćerke bogataša, ambiciozne poslovne žene, modne otpadnice, i naravno, žene koje su negde usput izgubile svoj stil. Ali već neko vreme nije imala ovako težak slučaj. Sirota Marta, lutala je Radnjom,

gledala cene, nije razumela neke od komplikovanijih odevnih predmeta, i sada se suočila s jednom od najglamuroznijih pomoćnica u radnji koju je ikada videla: s Polom, vitkom i elegantnom poput Naomi Kempbel, sa ubitačnim pletenicama i ljubičastim kandžama. Mada je Eni izgledala stvarnije, ipak je bila veoma doterana i eleganta: svetlucava (originalno smeđa) plavuša, stručno našminkana i blago preplanula, sa savršenim obrvama i francuskim manikirom, ukusno obučena, na visokim potpeticama, i apsolutno ubedljiva u ulozi uveravanja beskrajnog niza žena i ponekog muškarca da se rastanu s neverovatnim sumama novca u pokušaju da izgledaju pomodno i privlačno.

Marta je sada verovatno uverena u to da ne pripada ovde, već u epizodi serije Šta ne treba nositi.

„Danas ćeš se divno zabaviti s nama“, reče joj Eni uz iskreno ljubazan osmeh, ali držeći je i dalje za ruku da ne bi pobegla.

U stvari, Eni je volela klijente poput Marte. S njima se mora početi polako, uz najtrezveniju odeću koju Radnja može da ponudi, ali ovi klijenti su uvek najzahvalniji i najlojalniji zato što im Eni pomogne da otkriju sve one stvari koje žena mora da zna o svom izgledu - idealno u dvadesetoj, ali definitivno u tridesetoj godini.

Prema Eni, svaka žena do tridesete godine treba da je već provela sate i sate isprobavajući različite boje, oblike i krojeve kako bi utvrdila šta joj najbolje stoji. Okrugli ili V

Balkandownload

izrez? Suknja do kolena ili duža? Visok ili nizak struk? Crvene i narandžanste nijanse, ili plave i ljubičaste?

Do tridesete, svaka žena takođe treba da shvati kolika je moć jednog odličnog komada nakita i da izgradi fundamentalne odlike ličnog stila.

Osobe koje se dobro oblače znaju koliko su bitni komadi odeće koje su proslavile poznate ličnosti, poput plavog blejzera princeze Dajane; košulje s mašnom gospođe Tačer; korseta iz Poša; i belog džinsa koji nosi Liz Harli.

To su tajne, lekcije iz oblačenja, koje je Eni mogla da otkrije.

„Odlična visina“, Eni je odmah rekla Marti.

„Prednosti i mane...“ glasio je Martin odgovor. „Rukavi...“ pokazala je rukom kao da seče u visini lakta. „Struk haljine mi dođe do pazuha“, pokazala je.

„Ne brini, pobrinućemo se za to. Pođi ka mom budoaru.“ Najzad je pustila Martinu ruku, uverena da će je ova pratiti.

U prozračnoj prostoriji neprovidnih prozora u srcu oblasti u kojoj suvereno vladaju lični kupci, Eni i Marta su sele na sofu presvučenu crvenim somotom kako bi obavile preliminarni razgovor, dok je Pola obletala oko njih.

„Koliko godina imaju tvoja deca?“ upita Eni. Nije morala da pita Martu da li ih ima.

,,Oh... šest, pet i dve.“

„Sigurno si veoma zaposlena“, saosećala je Eni s njom.

„Sigurno sam potpuno luda!“ glasio je Martin odgovor.

„Vraćaš li se na posao?“ postavila je Eni sledeće pitanje pošto je to uobičajen razlog zbog kojeg se uznemirene majke pojavljuju u njenoj sobi u potpunoj panici.

„Da... prvi posao u sedam godina. Radiću tri dana nedeljno u Personalnom... odeća iz života pre dece više mi ne odgovara... nemam pojma šta sada nose ljudi koji rade u kancelarijama. Čini mi se da su u pitanju isključivo džemperi, svetlucave suknje i visoke potpetice.“ Marta je svoje objašnjenje završila plačljivim pozivom ,,U pomoć!“

„Okej. Pa...“ Eni je maltene trljala ruke. Ovo će ići lako - da ne pominjemo koliko će uživati u tome. Marta je visoka, ali ipak tu negde oko veličine 12, i uz pravu odeću i malo brige i pažnje, fino će izgledati. Sama sebe neće prepoznati.

„Pola je tvoj današnji vodič“ - Eni je dobacila Poli jedan od svojih obrati pažnju' pogleda - „ona će ti pomoći da kupiš odelo koje nije kostim s pantalonama. Ne, ne! Poooootpuno su aut! Odabraćete pantalone koje ti pristaju i ističu tvoju figuru. Preporučujem sivu boju, ravne nogavice - ne suviše uske, ne suviše široke - kratak sako iste boje ali ne i nijanse, savremen, trendi, s jednim dugmetom. Okej?

„Morate da pronađete cipele za svaki dan koje su ti udobne i u boji koja ti se dopada, ali koja se slaže sa odelom. Vidi, Marta, tebi ne odgovara smeđa ili crna, a teget neću ni da pominjem. Žao mi je, ali to su moja pravila!“ Međutim, namignula je Marti kako ne bi delovala suviše zapovedno. „Biraj zlatne, zelene, purpurne, crvene, narandžaste, žute... Nešto lepo. Kome su potrebne crne cipele?

„Kada odaberete cipele“, nastavila je, „pronađite tri neodoljive bluze koje idu uz pantalone, sako i cipele. Tri su minimum. Bez zabušavanja, ovde mora da se radi. Vaša poslednja misija za danas, ako odlučite daje prihvatite, jeste da pronađete živopisnu suknju koja ide uz sve tri bluze, cipele i sako. Okej? Jeste li me razumele?“ Marta i Pola su poslušno klimnule.

„Obećavam da ćeš svakog dana biti predivno obučena za posao. Naravno, ako želiš da pogledaš mantile, kišobrane, čizme, džempere... ili šminku“, osetio se naglasak na poslednjoj reči, „Pola će te posavetovati, ali prvo nabavite ono što je osnovno. Uvek se možeš vratiti

Balkandownload

kod nas. Zapravo, mi bismo voleli da se vratiš. Mi smo poput zubara, volimo da dolaziš na redovne preglede.

„Sada... još samo jedna stvar, draga, a zatim moram da se vratim drugoj klijentkinji, koji stil planiraš da... hm... koristiš kada je frizura u pitanju?“ Eni je pažljivo razmislila o pitanju i odlučila da je to najtaktičniji način da formuliše rečenicu: Zaboga, ženo, ošišaj se pristojno i ofarbaj!

„Stil frizure? Stil...“ Marta je polako ponavljala kao da je u pitanju strana reč. „Frizure?“

Eni joj ohrabrujuće klimnu, ali nije očekivala ispovest koja je usledila.

Marta je duboko udahnula i izlanula se: „Ja samo želim da budem bez vaši dovoljno dugo da se setim da zakažem odlazak kod frizera i da se stvarno pojavim.“

„Oh! Oh, ne!“ Eni je jednom imala priliku da se bori s „napastima“ na glavi svog sina, pa je bar bila saosećajna, ali Pola je zakoračila par koraka unazad i izgledala kao da želi vrišteći da pobegne iz prostorije.

,,Oh, trenutno ih nemam“, brzo je dodala Marta, osetivši da osoblje Radnje nije naviklo na razgovor o vašima kao njena majka i prijateljice koje imaju malu decu.

„Zaboravila sam na vaši“, reče Eni, trudeći se da odoli nagonu da se počeše po glavi na samu pomisao. „Moja deca su malo starija. Pa... eto... bolje da se ošišaš što pre. Pre nego što se ponovo pojave. Dobro!“ Eni je sada, neizostavno, morala da se vrati Svetlani. „Hajde, krenite. Obavezno dođite da vidim šta ste uradile!“

„Šta je sada?!“ poželela je Eni da zna kada se Pola, dvadeset minuta kasnije, ponovo pojavila na njenom odeljenju. „Ne mogu da radim tvoj posao umesto tebe!“ zašištala je izgubivši strpljenje.

„Dona je u tvojoj kancelariji“, ljutito reče Pola.

„Šta!“ To nisu dobre vesti. Eni se trudila da što rede sreće vešticu od svoje šefice, ali tokom nekoliko dana svakog meseca, pažljivo zabeleženih u Eninom dnevniku, Dona se pretvarala u hormonalnu ludaču koju treba izbegavati po svaku cenu.

„Ulogovala se na tvoj kompjuter!“ upozorila je Pola.

Nema sumnje, Eni jednostavno mora da ode do kancelarije i to baš u trenutku kada je konačno odlučila da pita Svetlanu za nekoliko neprocenjivih saveta u vezi s novim muževima.

„Veoma mi je žao“, obratila se Eni Ruskinji. „Imam mali problem koji moram da rešim.“

,,U redu je“, uveravala ju je Svetlana. „Završile smo. Sve je odlučeno. Spremićemo se za polazak.“

„Okej, vraćam se za nekoliko trenutaka“, reče Eni i izjuri iz garderobe uputivši se ka svojoj kancelariji veličine kutije za šibice, bez prozora, u kojoj se nalazio njen sto, kartoteka, poslovni kompjuter i, što je najvažnije, lični laptop koji je trenutno bio priključen na internet vezu Radnje a na kojem je bila otvorena njena strana na Ibeju.

Eni je danju radila kao lični kupac u Radnji. Međutim, u slobodno vreme uglavljivala je kućne posete preko svoje „Obucite se sa stavom“ službe. Zatim, postojala je i Eni V stranica za kupovinu na Ibeju, koja je odlično poslovala prodajući odeću koju su kreirali poznati dizajneri: ANSE (apsolutno novu sa etiketama), novu, skoro novu, polovnu i vintidž. Gde Eni nabavlja ovu odeću? Kupuje je s popustom za zaposlene, iskorišćava rasprodaje u Radnji, korpe za jeftinu robu u drugim prodavnicama, obilazi radnje za starudiju, radnje kojima ljudi poklanjaju odeću u dobrotvorne svrhe, kao i druge sajtove i aukcije na Ibeju. Eni je imala oko sokolovo za dobar pazar i profitabilnu preprodaju.

Balkandownload

Lično, nikada ništa nije platila po punoj ceni: ni šišanje (frizerka je dolazila na sve njene pretpretprodaje), ni bočicu šampona (kupovala ga je na veliko na internetu), ni konzervu pasulja (znala je šta je u ponudi svakog supermarketa u radijusu od trideset kilometara od njene kuće), ni kola (kupila je polovna na Badnje veče po fantastičnoj ceni). Darežljiva je sa svojim znanjem: članovi porodice i prijatelji imaju koristi od njene veštine. Svi koji je poznaju imaju kod kuće orman pun paradajza u konzervama, roštilja za jednu upotrebu, čestitki za novu

godinu, velikih kutija, čarapa... i razne druge robe koju im je obezbedila po veoma niskim cenama.

„Dona! Zdravo!“ odigrala je Eni podnošljivu verziju prijateljskog pozdrava. „Izvini, obe imamo klijente u ovom trenutku, ali mogu li da ti pomognem?“

Dona, menadžer maloprodaje na ženskom odeljenju već pet meseci, nije skidala s tastature narandžaste nokte „isturpijane ravno“. Nastavila je da kuca, s crnim, uskim pradinim naočarima, očiju prikovanih za monitor.

Uprkos šarmantnoj isa haljini s cvetnim dezenom, obmotanoj oko njenog sićušnog tela, Dona je s dugom, tamnom kosom začešljanom unazad, izgledala kao spremna da ubije.

„Eni V stranica za kupovinu“, režala je. „Bože, koliko stvari prepoznajem ovde. Zar to nije jedna od naših najnovijih mulberi tašni? Zamisli, upravo će biti prodata za sto pedeset funti više od svoje preporučene cene u maloprodaji.“

„Potiče od klijentkinje kojoj je već dosadila“, objašnjavala je Eni. „Znaš koliko su neke od njih nestalne. Čuj, Dona, sve je totalno legalno, mogu da ti pokažem i priznanice o povraćaju poreza.“

„Naravno, apsolutno sam sigurna u to. Postoji samo jedan problemčić, Eni.“ Dona se okrenula i prodorno je pogledala namrgodivši svoje botoksirano čelo, dok se Eni po ko zna koji put zapitala zašto Dona nije depilirala veoma primetne brkove iznad gornje usne. Da nije to neka lezbijska caka?

„Obavljaš to tokom radnog vremena“, brecnula se Dona. „Već sam te dva puta verbalno opomenula zbog toga.“

„Verbalno?“ Zar ova zmija insinuira da se prethodna dva razgovora o Eninoj aktivnosti na internetu računaju kako zvanična upozorenja?

„Da, nekoliko puta razgovarale smo o ovome“, složila se Eni, poželevši da je u ovom trenutku kraj nje neki drčni advokat, možda neki od onih uglađenih pravnika iz američkih TV serija. „Objasnila sam da to ne radim tokom radnog vremena. Uključen mi je kompjuter i otvorena vebstrana. Kada ugrabim neki trenutak, za vreme pauze za čaj... tokom ručka... bacim poneki pogled. Ni na koji način ne remetim obavljanje posla. Zašto ne pogledaš kolika je moja ovomesečna prodaja, Dona?“ čikala ju je Eni. „Ako tamo postoji neki problem, onda mi se požali.“

„Nije u pitanju samo prodaja“, odvrati Dona. „Daješ loš primer ostalim radnicima. Zato ću ti predati ovo.“ Podigla je belu kovertu i predala je Eni. „To je pismeno upozorenje, kako bi situacija bila jasna.“

„Šta!!!“ Kakva otrovna, spletkama sklona krava!

Eni je od prve nedelje bilo jasno da je Dona ona vrsta šefice koju dobri radnici ugrožavaju. Mada je pretpostavljala da bi Dona volela da je se oslobodi kako bi suvereno sedela na tronu, bez ikakve opozicije, Eni je uvek smatrala da će je zapanjujuća prodavačka sposobnost čuvati. Držeći pismeno upozorenje u rukama, više nije bila tako sigurna.

Balkandownload

„Šta je s Polom?“ Dona je odmah krenula u novi napad. „Nije se baš pokazala. Imaš još mesec dana da je podučiš kako valja za ovaj posao, ili ćemo morati da pronađemo nekog drugog.“

To nije fer, uzevši u obzir to da je Dona lično odabrala Polu za ovaj posao, ali Eni ništa više nije ni očekivala.

Zazvonio je mobilni telefon pokraj kompjutera. Eni je imala dva mobilna. Pošto je ovo bio njen poslovni telefon, srce joj je sišlo u pete kada ga je Dona zgrabila i zalajala u slušalicu: „Halo?“

„Da... aha... stvarno?... To je veoma interesantno... Ne. Reći ću joj da vam se javi.“ Dona je prekinula vezu i besno pogledala Eni. „Tvoj agent za nekretinine. Želi da razgovara s tobom o „veoma uzbudljivoj novoj investiciji“. Predlažem da ga nazoveš kada pročitaš svoje upozorenje, nakon kraja radnog vremena.“ Uz to je išao prezriv pogled.

Tada se na vratima kancelarije pojavila Svetlana. „Ani, spremne smo da krenemo“, rekla je zahtevajući nepodeljenu pažnju. „Možeš li da središ da naše stvari budu odnesene do zadnjeg ulaza? Olga i ja idemo do kola.“

Eni je poljubila Svetlanu i Olgu četiri puta, po ruskom običaju, i obilno im se zahvalila na poseti. I one su njoj zahvalile.

Kao da je tek tada primetila, Svetlana se obratila Doni: „Da li ste vi Anina šefica?“

Kada je Dona učtivo klimnula, Svetlana je krenula oduševljeno da je hvali: „Ona je divna. Najbolja stilistkinja u Londonu. Stvarrrrno. Budite dobri prema njoj. Ako ona napusti Radnju, ni ja se više neću vraćati.“

Dona se smračila, ali uspela je da procedi osmeh.

Zatim je, uz mali, bezbrižan gest zahvalnosti, Svetlana predala Eni prošlogodišnju kloi tašnu uz reci: „Ne želim je više. Uzmi je. Za tvoj posao. Veoma se divim tvojim poduhvatima.“

„Ne, ne, draga, stvarno ne mogu to da prihvatim...“ započela je Eni.

„Narrrravno da možeš“, insistirala je Svetlana, „unutra je nešto za tebe. Specijalne informacije, Ani, zato što je vreme da pronađeš novog muža. Nije dobro dugo biti sam.“

Pre nego što je Eni uspela da zahvali, Svetlana je već izašla iz prostorije i grabila ka punoj limuzini i svom raskošnom životu u Mejferu.

Bilo je divno posmatrati iskreno bolan izraz Doninog lica, ali to je nije sprečilo da se brecne: „Ta žena je pravi kliše.“

Balkandownload

Poglavlje 2.

Beka Volstonkroft na roditeljskoj večeri: Siva majica (Marks & Spenser)

Ružičasti džemper (Marks & Spenser) Sive (nekada crne) pamučne pantalone (Gep) Siv (nekada beo) donji veš (Marks & Spenser)

Crne sokne (muževljeve) U zabludelom pokušaju da se sakrije sve gorenavedeno: Kaput od lažnog krzna krem boje

(božični poklon od pre šest godina)

Ukupna cena: 220 funti „Gospode bože! Koliko?!!!“

Nekoliko minuta pre zatvaranja, Eni je izašla iz Radnje s dve luksuzne tašne preko jednog ramena: sa svojom kloi tašnom boje bundeve unutar koje se nalazila i ona koju je dobila od Svetlane umotana u zaštitni materijal. Nije odlučila da li da je zadrži ili da je proda.

Na drugom ramenu nosila je ogromnu torbu punu blaga koje je danas prikupila: tri taperver kutije pune ostataka iz kantine za večeru, osam bočica klarinsovog ulja za lice (istekao im je datum upotrebe), dvanaest este lauder karmina (iz prošlogodišnje kolekcije), par (ošte-

ćenih) muških pantalona kupljenih po veoma povoljnoj ceni. Sama će ih srediti i prodati kao ANSE.

Pročitala je Donino pismo upozorenja u kojem stoji da joj preti otkaz ako nastavi da se bavi „nedozvoljenim aktivnostima“, a zatim ga je zgužvala od besa. U ovom trenutku nalazilo se zakopano ispod svih ostalih stvari zato što se Eni trudila da ne razmišlja o svom životu bez zaposlenja u Radnji. Sama se brinula o porodici. Da, naporno je radila da dopuni redovna primanja, ali ako je Dona grune s daske, sigurnosna mreža je neće dočekati.

Njen lični mobilni oglasio se rep verzijom glavne teme iz Zvezdanih ratova. To je sredio njen devetogodišnji sin Oven. Zvala je njena četrnaestogodišnja maltene petnaestogodišnja ćerka Lana (eto šta se čoveku desi kada se ludo zaljubi u dvadesetoj godini i misli da su bebe taaaako slatke).

„Zdravo, Lana“, javila se Eni. „Podsećaš me, zar ne? Ali nisam zaboravila, stvarno. Izašla sam tačno na vreme i u sedam i petnaest ću sedeti s tvojom razrednom. Kunem se, neću zakasniti“, uveravala je Eni svoju ćerku, „obećavam.“

„Iščupaj me iz one dobrotvorne akcije, okej?“ cvilela je Lana. ,,Popričaj sa Ovenovim učiteljem o tome.“

„Razmisliću“, reče joj Eni, ne obećavajući ništa.

Žustro je koračala na štiklama od sedam centimetara ka stanici podzemne železnice, prolazeći pored takvih modnih užasa da je poželela da zaustavlja ljude na ulici. „Draga, zar uske farmerke? Pa još uvučene u čizme? U tome bi i Kejt Mos izgledala debeljuškasto. Na tebi deluju kao Par iz Tamvorta: dve svinje koje se bore za slobodu.“

„Krzneni prsluk, srce??? Nakon što su svi ostali ulovljeni i ubijeni?“

Balkandownload

Eni je krenula ka Hajgejtu, jednom od najstarijih i najlepših delova Londona u koji se najzad doselila. Pre nekoliko stotina godina, Hajgejt je započeo svoje postojanje kao zaselak i još su postojali trotoari od kamenih ploča i kuće izgrađene u gregorijanskom stilu s prozorima nepravilnog oblika i ulegnutih greda od hrastovine. Mada je sada bio podeljen na dva dela glavnim putem neprestano zakrčenim gustim saobraćajem, Hajgejt i dalje ima (ah! Još je čula visoki glas agenta za nekretnine) „seoski duh“. U glavnoj ulici se nalaze radnje i Teško metro, banke i agencije za nekretnine. Ljudi su se doselili, zaljubili u ovo mesto i odlučili da ostanu, učinivši ga druželjubivijim od mnogih drugih delova Londona.

Eni je oduvek želela da živi u Hajgejtu, uprkos nečuvenim cenama. Uspela je da se dočepa trosobnog, pretrpanog stana u kojem je živela s dvoje dece, pomoću ličnog programa za sticanje imovine.

Bio je to spomenik njenoj nepokolebljivoj energiji, da ne pominjemo njen prezir prema smirivanju na jednom mestu zbog čega se selila osam puta u proteklih deset godina. Uvek bi kupovala oronule, stare stanove koje niko drugi nije želeo i koristila jeftine agencije, svoje rudimentarne ali neumorne „uradi sam“ sposobnosti, i iznad svega, svoj nepogrešivo dobar ukus kako bi ostvarila profit i preselila se na malo bolje mesto, malo bliže svojoj destinaciji iz snova.

Truli tepisi, budava kupatila, propali krovovi, prozori koji kloparaju, glodari, suva trulež: ništa od toga više nije moglo da zastraši Eni. Preživela je sve i ostvarila pravedan profit.

U sadašnji stan nedavno je (po fantastičnom popustu) ugradila fabulozno kupatilo od krečnjaka s tuš kabinom i saunom. Spremala se da ga na proleće proda uz maksimalan profit i preseli se u sledeći stan koji će sređivati, mada će joj biti žao da se rastane od tuša. Pa... u stvari, biće joj žao da se rastane od ovog stana iz mnogo razloga. Pretpostavljala je da deca neće smatrati da je to dobra ideja... ali sviđalo se to njima ili ne, novac im je bio potreban.

Kloparajući štiklama po trotoaru, krenula je od stanice podzemne železnice u Hajgejtu, ne u pravcu kuće, već u pravcu izvrsne ali apsolutno ekskluzivne privatne škole Sent Vinsent koju su pohađala njena deca.

To što su njena deca pohađala ovu školu po ceni od preko dve hiljade funti mesečno, održavalo je Eni usredsređenom i motivisanom tokom bezbrojnih trgovina, poslovanja, savetovanja i prodavanja. Odrasla je, kao najstarija od tri devojčice, u znatno neprivlačnijem delu Londona. Odgajila ih je samohrana majka koja je neprestano radila i upisala decu u lokalnu osnovnu školu, sve dok jedna po jedna nisu napunile kritičnih četrnaest godina. Tada je kiropodistkinja (mada je više volela izraz „pedikir“) Fern iskoristila svoj bonus za prekovremeni rad, svoju ušteđevinu i urođenu inteligenciju da im obezbedi mesta u

izvrsnoj školi za devojke Fransis Holand kako bi u njoj „polagale ispite“ i „postale uglađene“.

Za Eni je škola Fransis Holand bila poput obećane zemlje i svetog grala: škola iz mašte za bogate i glamurozne, u koju joj je, mada na blago ograničen način, bio dozvoljen pristup. Naravno da je trpela izvesnu količinu izrugivanja zato što živi u pogrešnom delu grada i ima akcenat pogodniji za nošenje kamenčića nego dijamanata. Ali privukla je mnogo prijatelja i obožavalaca zato što je bila pametna, kul, imala pozamašnu količinu zdravog razuma i poznavala mnogo, mnogo mladića.

Eni je četiri godine kasnije izašla iz ove škole s nekoliko bitnih atributa: sa kvalifikacijama neophodnim da se upiše umetnička škola (na veliko razočarenje svoje majke nije odabrala medicinu), sa čvrstim uverenjem da njena deca moraju pohađati sličnu školu od prvog dana, bez obzira na cenu, i najzad, ono što je možda i najvažnije, naučila je da moraš biti ono što jesi čak i kada se neuklapaš, zato što ljudi bolje reaguju na realnost nego na nervozno izveštačeno ponašanje.

Balkandownload

„Ah, gospođo Valentajn, drago mi je što vas vidim. Kako ste?“

Upravnik, gospodin Keteringam-Smit, prav kao strela i elegantan u svom sivom „upoznajmo roditelje“ odelu, lično ju je dočekao na glavnim ulaznim vratima uz šarmantan maltene prepreden osmeh.

„Odlično, upravniče“, uveravala ga je uz svoj najlepši osmeh. „Kako ste vi? Izgledate odlično.“

,,Oh, pa... zaista?“ usplahirio se zbog komplimenta.

„Definitivno, kao da ste trener ragbi tima.“ Malko je preterivala, ali Lana je na svu sreću bila kod kuće i nije mogla biti ponižena majčinim bestidnim flertovanjem sa upravnikom.

„Pa... ahm... trudim se da šutnem poneku loptu, s vremena na vreme“, odvratio je.

Uzdržala se od drskog komentara. Mada se hodnicima Sent Vinsenta motalo mnogo, mnogo interesantnih muškaraca tokom roditeljskih večeri, blago ćelavi gospodin Keteringam-Smit nije bio jedan od njih.

Eni je, što je verovatno razumljivo, bila slaba prema tatama. Prvo i prvo, lično nikada nije imala naročitog oca. Kome je Fern poklonila svoje srce? Fern je odabrala kapetana teretnjaka. Kakva očigledna greška! Kapetan teretnog broda? Upozorenje je sadržano u tituli. Mik Mičel nikada nije bio kod kuće. Nije bio na poslu, negde na sat vremena vožnje gradskim prevozom, bio je na drugoj strani sveta: u mestima poput Hongkonga i Rio de Žaneira. Tokom kratkih perioda koje je provodio kod kuće, voleo je da izigrava kapetana, što je izluđivalo Fern, koja je navikla da sve radi sama pošto on nikada nije bio tu. Međutim, ono što je konačno potopilo njegov čamac bili su redovni medicinski dokazi (pozamašne doze antibiotika) drugih žena u drugim lukama.

Otac Ovena i Lane, Rodi Valentajn - nestašan i šaljiv srcelomac plavih očiju i crne kose - u početku je mnogo uspešnije plivao u vodama porodičnog života. Međutim, bio je glumac, često je putovao, i uprkos njegovim uveravanjima, Eni nije uspevala da ne razmišlja o tome ima li drugih žena u njegovom životu. Ali ništa je nije pripremilo za iznenadan i šokantan kraj njenog braka. Totalan, neopoziv slom. Tačka. Rodi je preko noći nestao i ona je morala da se izbori s tim i prevaziđe čitavu situaciju, koristeći svako zrno snage da dovede i sebe i decu u red i nastavi sa životom.

Kako se to desilo? Tu priču nije volela da priča. Duboko u sebi, još nije verovala u to. I dalje se štrecala kada iznenada čuje njegovo ime. Mada je ostala bez Rodija pre dve i po godine, još se svako jutro budila tražeći s druge strane kreveta svog zgodnog muža, ubeđena na trenutak da je sve bio samo ružan san.

Dečak joj je predao list papira. Preletela je pogledom preko njega, proveravajući redosled događaja i broj prostorije ka kojoj treba da krene.

Određeno je sat i po vremena za razgovor sa učiteljicom, a zatim se prelazi u salu gde će upravnik održati govor pre predstave. Da li će neko primetiti ako Eni preskoči glavni događaj?

„Eni! Zdravo! Kako si?“ Beka Volstonkroft je suknula ka njoj, debeljuškasta, kovrdžave plave kose i prijateljskog lica. Majka četvoro dece. Pošto sva deca idu u ovu školu, ili je fantastično bogata, ili je bez prebijene pare. Eni još nije uspela da prokljuvi.

„Izgledaš predivno - kao i obično“, rekla je Beka, poljubivši je u obraz.

,,Oh, hvala ti“, odvratila je Eni. „Ali trebaju ti nove naočare, draga.“

„Ne, ne. To je to, Eni. Moram te pozvati da me dovedeš u red ovih dana. Pogledaj me samo!“

Beka je spustila bradu i pokazala rukama. „Izgledam kao prokleta labradorka.“

Balkandownload

Eni je ugušila smeh koji je ovaj komentar zavređivao. Ne samo zato što je opaska šaljiva već zato što svetio lažno krzno do kolena zaista nije najbolje rešenje za Bekinu nisku, zdepastu figuru.

„Ne budi blesava“, insistirala je Eni. „Mazno je i... tako...“ Mučila se da pronađe reč... „srdačno.“

,,Oh, da, toplo, znači ja sam mazna i srdačna labradorka!“ uzviknula je Beka.

„Dobro, okej. Radiš li išta u utorak uveče?“ upita Eni. „Ne“, odvratila je oklevajući. „Onda se vidimo sledećeg utorka uveče.“ „Hmmm?“ Beka je zvučala zbunjeno.

Eni je već izvukla iz tašne svoj filofaks planer s koricama od lažne ružičaste krokodilske kože - nije više koristila elektronske dnevnike pošto je u prošlosti razbila nekolicinu. Takođe nije delila vizitkarte i očekivala da ljudi nazovu: nikada to nisu činili, primoravala ih je da se obavežu dok ih još drži za perčin. Nikada nije otišla s roditeljskog sastanka bez bar jednog klijenta u mreži.

„Sledećeg utorka uveče“, započela je Eni. „Dolazim i sređujem tvoj orman. Reći ću ti šta da zadržiš i šta da baciš. Detaljno ću ti objasniti, koristeći slike, šta i gde da kupiš kako bi od sada uvek izgledala fantastično.“

Beka je delovala sumnjičavo. „Ahm... pa... Koliko naplaćuješ?“

„Verovatno tek nešto više od vrednosti garderobe koju trenutno imaš na sebi“, zadirkivala je Eni.

„Koliko misliš da sve ovo košta?“ Beka pogleda svoj krzneni kaput.

„Hmmm... uključujući i cipele iz M&S... dve stotine i dvadeset funti?“ procenila je.

„Dragi bože! Koliko!?“ Beka je delovala iskreno zaprepašćeno.

„Dobićeš prijateljski popust“, uveravala ju je Eni. „Završićemo brže nego što ti treba da obiđeš kafeteriju u M&S.“

„Pa, hm...“

„Vidi, zabeležiću te. Kaži mi broj svog telefona i nazvaću te nekoliko dana ranije da potvrdim?“

i

„Okej, odlično.“ Beka se razvedrila, očigledno u zabludi da će, kada poziv usledi, moći da odugovlači. Ali Eni je srećno zapisala broj, savršeno svesna toga da će preko telefona ona pobediti.

„Hajde.“ Beka je menjala temu. „Želim prvo da se otresem Erikove učiteljice. Hoćemo li zajedno do Godziline kancelarije?“

„Ne radi to“, upozorila ju je Eni. „Verovatno ću se rukovati sa njom i nazvati je tim imenom.“

Lanina, odnosno Erikova učiteljica bila je goropadna žena: ona vrsta aždaje koja riče samo da bi rikala i uživa u tome da deca beže od nje u panici.

„Eriče!“ dozivala je Beka svog supruga, Erika seniora, čoveka crvenog u licu, uglavljenog u odelo na tanke linije. „Dođi ovamo, hajde da počnemo.“

Na spratu su se roditelji razmileli po hodnicima i učionicama, razgledajući dečja umetnička dela po zidovima („Gospode, Džesami baš ima talenta, pogledaj poteze četkicom. Treba da je odvedemo u Firencu tokom letnjeg raspusta. Valjalo bi da je inspirišu veliki majstori“), listajući beležnice i knjige („Isak briljira u matematici... pogledaj ovo, nema nijednu grešku. Časovi Kumon metoda vredni su svakog penija“), čekajući da razgovaraju sa učiteljicom („Džordž već misli da treba da je pošaljemo na Oksbridž... to je u redu, napunite deset godina u aprilu... ali već čita Dikensa. Oh? Henri se bacio na Džejmsa Džojsa?“)

Balkandownload

U Sent Vinsentu roditelji su veoma zainteresovani za napredak svoje dece i nikada ne propuštaju priliku da čuju izveštaj o tome.

„Džil!“ Eni je potapšala po ramenu jednu od majki, koja je nedavno postala njen klijent. „Vidi ti nju! Krasno.“ Nasmešila se, procenjujući Džil od glave do pete, upijajući mantil boje karamele koji su zajedno odabrale, divan somotski šal i samouveren bobi braun sjaj na njenom licu.

Nasmešivši se, Džil je odvratila: „Hvala ti“, baš kao što ju je Eni podučila: Hvala je dovoljno, ne treba dodavati reči poput ,,oh, ova starudija?“ ili „obukla sam šta sam prvo dograbila“, ili „Trčala sam kroz žbunje da stignem na vreme“... ili nešto slično što koristiš kada prihvataš kompliment.

Nakon nekoliko minuta ćaskanja, Džil je krišom pokazala i prošaputala Eni: „Eno je Tor! Tor Fleming. Dobro je izigrana tokom razvoda: Ričard će zadržati kuću, dobio je zajedničko starateljstvo nad Anđelom i najbolje praznične vikende, a Tor nije dobila alimentaciju. Potpuno je izigrana. Mislim da će se raspasti. Pogledaj je. Nema osobe kojoj si trenutno potrebnija, Eni.“

Eni je diskretno pogledala u pravcu u kojem je Džilin prst bio uperen tj. u jednu od Laninih drugarica iz razreda. Sirota Tor. Njen hrabar, iscrpljen izraz lebdeo je iznad bezoblične plave vetrovke i ispod ofucane bob frizure s tragičnim sedim razdeljkom. Što je najgore od svega, Ričard - visok, zgodan i zapovednog držanja, u skupom mornarskoplavom kaputu s kišobranom u rukama - stajao je nekoliko koraka od nje, prilježno proučavajući sliku na zidu. Očigledno su odlučili da je Anđela na prvom mestu i zato su zajedno došli na roditeljski sastanak.

Eni je jurnula napred i proletela pored Ričarda sa oduševljenim povikom „Tor! Kako si? Nisam te videla godinama, moraš da svratiš...

Ubrzo je nastupio Enin red da sedne pred Laninu učiteljicu, strahovitu pedesetogodišnjakinju, super strogu gospođicu Gordanzu.

Nakon uljudnog pozdrava, gospođica Gordanza je obratila pažnju na tri strane otkucanih beleški o Lani - a tek je bio kraj prvog polugodišta.

„Pa, gospođo Valentajn, kada svedemo račun do Božića, postoje neke poteškoće s Lanom“, započela je gospođica Gordanza, nameštajući mačkaste, purpurne naočare na svoj preterano napuderisan, prćast nos.

„Poteškoće“ je suviše blaga reč. Lana i njena banda prijateljica priređivale su obesne smicalice tokom celog polugodišta: sakrile su svežu ribu u učionici i ostavile je tamo tokom raspusta, zatim sprovele su spektakularnu sabotažu instrumenata školskog orkestra pomoću sirupa. Moglo bi se reći da je božični koncert bio dobro zašećeren.

Usledila je istraga u stilu MI5 u koju je bio uključen upravnik, nekoliko učitelja, Lana, pet njenih prijateljica i svi njihovi roditelji. Devojčice su kažnjene i otišle su na raspust osramoćene. Kada se vrate u školu u januaru, Lana i ostale umešane devojke biće zadužene za školsku grupu za prikupljanje novca u dobrotvorne svrhe, mada je Lana i dalje pokušavala da se izvuče.

„Mnogo više uživa u pohađanju škole u poslednje vreme“, objašnjavala je Eni, gospođici Gordanzi. „Obećala mi je da će početi iznova i izgleda da se drži toga. Srednja škola ju je stvarno zainteresovala...“ Čula je sebe kako veze sa znatno više oduševljenja nego što bi Lana pokazala.

„Držaću je na oku“, reče gospođica Gordanza dok je Eni zurila u surovo crveni karmin na učiteljicinim usnama. Bila je to vrsta bordo plime koja se ne bi usudila da se povuče čak ni tokom noći. Gospođica Gordanza se verovatno svakog jutra budi sa istim, čvrsto stisnutim, tankim ustima.

Balkandownload

„Da, kao i ja“, uveravala je Eni Godzilu, usredsredivši se na njen zlatni privezak, pošto je učiteljica u svojim pedesetim godinama nosila nacionalnu odeću oštrokondže: teget suknju sa faltama i bledu akrilnu rolku zategnutu preko bujnih grudi, koje su bile nalik trambulini za privezak. Verovatno neće pristati na promenu stila?

„Postoje... mislim... Lana svakako mora da ima izvesne probleme zbog... ahm... situacije sa ocem“, nelagodno je nastavila gospođica Gordanza. „Ali sigurna sam da se to neće oteti kontroli škole.“

„Da, pa...“ nežno joj reče Eni, „Sigurna sam da svi imamo probleme, gospođice Godzilanza...“ Učinilo joj se da se spasla.

„Toliko ljudi mi se obraća na taj način da razmišljam o promeni imena“, zadirkivala ju je učiteljica, ne podigavši pogled s papira.

„Izvinite.“ Eni se iznenada osetila kao smrtno uplašena desetogodišnjakinja. „Izvinite, nisam želela da...“

„Nije bitno. Hajde da pređemo na predmete koje je Lana izabrala.“

Ovenov novi učitelj u osnovnoj školi, gospodin Leon, bio je na čelu odeljenja za muzičko obrazovanje. Nedavno je bio počeo da radi u školi i već je postao omiljen. I to ne samo kod učenika. Neke majke su imale izdajnički sjaj u oku i crvenele su u njegovom prisustvu. Međutim, Eni koja je već nekoliko puta razgovarala s njim, nije uočavala tu privlačnost. Gospodin Leon je bez sumnje bio prijatan čovek i veoma posvećen učitelj, ali imao je suviše englesko-ekscentričan-uglađeno-skitnički izgled, tako da nije shvatala zašto bi neko bio zainteresovan za njega.

Čekajući u hodniku na svoj red da razgovara s njim, Eni je slušala zabrinute roditelje koji su bili ispred nje. „Markus je zaprepašćujuće bistar“, obaveštavala je majka gospodina Leona. „Želimo da ga naterate da zapne do granica svojih mogućnosti.“

„Nažalost, više ne koristimo sprave za mučenje, gospođo Gilingam, ali videću šta mogu da učinim“, odvratio je gospodin Leon, najpre izazvavši tišinu, a zatim zbunjeni kikot kod gospodina i gospođe Gilingam.

Kada je došla na red, Eni je pronašla gospodina Leona kako sedi na ivici svog stola i veselo pevuši.

„Gospođo Valentajn! Uđite. Zahvalno prihvatamo sve predloge za mučenje dece.“

Opustio je prekrštene ruke, ustao, pokušao da prođe rukom kroz kosu, ali ruka je zapela, pa ju je izvukao i mahnuo prema dvema stolicama za roditelje pored svoje. Roditelji su dolazili u Sent Vinsent u paru, bolno je shvatila Eni.

„Šta mislite o violini?“ upitao je gospodin Leon. Seo je i ponovo prekrstio ruke. Zbog toga je delovao napeto i kao da mu je bilo neugodno u odeći koju je odabrao za ovo veče u pokušaju da izgleda elegantno. Nije to bio zdušan pokušaj, doduše. Večeras je delovao poput ekscentrične skitnice: izlizane rebraste pantalone tužno uparene sa smeđim čizmama za planinarenje i uskim sakoom od tvida toliko dlakavim da se Eni zapitala kada će zalajati.

Najviše dugme njegove košulje bilo je otkopčano, a kravata zavezana u majušni, krivi čvor u čudnom kontrastu s njegovim širokim ramenima, preplanulim licem i spektakularnim busenom kose. Izgledao je kao da je upravo sišao s planine i navukao na sebe prvu čistu odeću koja mu se našla pri ruci. Čudno je mirisao: vlažno, blago nadimljeno, čak močvarasto.

„Šta mislim o violini?“ ponovila je Eni, pitajući se kako joj je promakao početak razgovora.

„Mislim da bi trebalo da Oven svira violinu. Odlično mu ide s klavirom. Snalazi se sa svakim instrumentom koji uzme u ruke na mojim časovima. Ima devet godina, to je savršen

Balkandownload

uzrast za početak vežbanja, ima dobar sluh, izuzetno dobar. Osim toga“, navaljivao je, „očajnički su nam potrebne nove violine. Krajem ove godine odlazi nam troje.“

Pretpostavila je da učitelj priča o članovima školskog orkestra. „Gospodine Leon...“ započela je. ,,Ed“, prekinuo ju je. „Molim vas, zovite me Ed.“ Okrenuo se i nespretno počeo da pretura po džepovima, snažno kinuvši baš u trenutku kada se dočepao zgužvane pamučne maramice. „Na zdravlje, Ede. Kako si se prehladio?“

„Peti nivo orijentacije u Snoudoniji. Upravo sam se vratio.“ Energično je izduvao nos. „Odlično sam se proveo.“

„Malo je hladno za kampovanje, zar ne?“ Sada je shvatila poreklo močvarnog mirisa.

„Deca su bila u hostelima, ali meni to nije bio problem. Imam arktičku opremu.“

„Odlično. Pa...“ Spavanje na otvorenom u februaru?! Eto! Luda, ekscentrična skitnica. „Veruj mi, Ede, ne postoji mogućnost da bilo ko od nas dvoje nagovori Ovena da počne da svira violinu. Nema šanse! Možda nisi imao prilike da ozbiljno razgovaraš s njim o ovome“ - pokušala je na blag način da mu objasni da je Oven izuzetno stidljiv -„ali uveravam te da superkul dečak koji vozi skejt, sluša rep i razbija naučne predmete neće želeti da se bavi nečim ženskastim i štreberskim poput violine.“

„Ja sviram violinu“, reče Ed.

„Oh... pa...“

„Nisu u pitanju samo koncerti“, uveravao je. „Mada su divni. Sviraćemo narodnu muziku, irski džig, čak i rokenrol.“

„Ne, mislim da neće pristati. Ne želim da ga primoravam.“

„Razmišljam o violini kao o ličnom glasu, načinu da se izrazi...“ započeo je Ed.

Međutim, Eni ga je nežno podsetila: „Oven ima savršeno dobar glas. Predivno ga koristi kod kuće i kada je opušten. Tvoj posao i posao svih ostalih ljudi zaposlenih u Sent Vinsentu jeste da mu omogućite da se podjednako opušteno oseća u školi.“

„Slažem se u potpunosti“, žustro je dodao Ed, „ali muzika mu veoma dobro ide i treba ga ohrabriti. Sve vrste kreativnog izraza dobre su za decu. Znate li da mi se Oven obraća sa čak pet reči dnevno? To je odličan napredak i ja se trudim, što je nežnije moguće, da pospešim našu komunikaciju. Šta mislite o gitari?“ predložio je. „Gitare su kul.“

„Pretpostavljam“, pažljivo reče ona, zabrinuvši se da će greškom pristati na nešto.

„To je onda to“, oduševljeno odvrati Ed. „Časovi gitare!“ Eto.

Brinula se da će stidljivi Oven morati da se nosi sa časovima koje bi mu stranac držao jedan-na-jedan. „Ne znam da li želi da...“

„Rado ću mu držati časove gitare“, preseče je Ed. „Mogu dolaziti kod vas kući, ako će mu tako biti prijatnije. Zar ne mislite da je to dobra ideja? Na taj način će videti svog učitelja u normalnom, manje pretećem okruženju. To mu može pomoći da se opusti u školi.“

„Ahm, pa...“ Eni je oklevala. Osim onoga što bi Oven mogao da pomisli, nije znala da li želi da ovaj kosmati muškarac gaca po njenoj kući u čizmama za planinarenje bazdeći na močvaru.

„Pitajte ga kako mu se to čini“, nagovarao ju je Ed, „a ja ću vas nazvati da se dogovorimo koje vam vreme odgovara. Dajte mi svoj broj.“ Lupkao se po džepovima jakne, ali nije mogao da pronađe olovku, papir, niti bilo šta korisno. Počeo je da pretražuje sto dok je Eni vadila mobilni i pripremala se da ubeleži njegov broj u memoriju. Mislim, neće valjda da juri papir po sobi.

Kada su razmenili brojeve, Ed je ponovo seo i pitao: „Dobro, znači moj omiljeni član Sirup šestorke lepo napreduje, zar ne?“

Balkandownload

Eni nije imala pojma o čemu on govori.

„Nema ih dovoljno za Tamnih deset, pa otkako su sabotirale koncert, o njima razmišljam kao o Sirup šestorki... Lana“, objasnio je.

,,Oh, Lana! Da, dobro je. Međutim, nimalo ne uživa u dobrotvornom radu“, započela je Eni.

Za Eni je bila prava misterija to što je Edi Leon zadužen za prikupljanje sredstava u

dobrotvorne svrhe. Očigledno nije bio u stanju da skupi dovoljno sredstava za nove pantalone.

„Ne uživa?“ Podigao je obrvu. „Pa, moraće da se potrudi. To je njena kazna; osim toga, mislim da će biti dobro da ponovo počne da se uključuje u školske aktivnosti. Počela je sve češće da se isključuje.“

„Da... hmm... pa, možda si u pravu.“

„Sinula mi je ideja za prikupljanje novca koja će joj možda biti interesantna“, dodao je. „Mogli bismo da pokušamo da osmislimo veb-sajt za aukciju. Članovi Sirup šestorke moraće da pronađu stvari za prodaju.

Biće tu i malo grupnog nadmetanja, da vidimo ko će prikupiti više novca. Uživaće u tome, zar ne?“

Eni je morala da se nasmeje. Pošto je Lana već bila započela s trgovinom na Ibeju, to bi joj baš leglo. „Dopašće joj se. Ali drži je na oku. Postaće zločesta čim joj postane dosadno. Neka zadaci budu teški i interesantni, ili se dobro čuvaj.“

„Obratiću pažnju. Da li ti za časove gitare odgovara četvrtak?“ Ed nije imao nameru da odustane.

„Moram prvo da razgovaram sa Ovenom.“

,,Oh da, naravno. Mogli bismo sada da porazgovaramo o njegovom napredovanju u učenju - zar ne?“

„Gospođo Valentajn?“

Eni se trgla kada ju je neko potapšao po ramenu. Bila je samo tri metra od sporednog izlaza za koji je malo ko znao, sigurna da je umakla s koncerta. Ali izgleda da je bila uhvaćena.

Okrenuvši se, iza sebe je ugledala vitku figuru školskog blagajnika.

,,Oh, zdravo, gospodine Kartledž, samo sam... Bojim se da moram ranije da krenem. Šteta.“ Potapšala je ručni sat (kartije - Ibej, treća ruka, verovatno ukraden) kako bi naglasila da žuri.

„Samo nekoliko reči na brzinu, gospodo Valentajn. Nadao sam se da ćemo se sresti.“ Snizio je glas. „Ukratko...“

Eni je uz trzaj shvatila o čemu se radi.

„Ček kojim ste platili ovo polugodište nema pokriće, gospodo Valentajn“, obavestio ju je gospodin Kartledž.

Rizikovala je i kupila kupatilo sa saunom ubrzo nakon Božića. Izgleda da će morati da proda stan ranije nego što je očekivala.

„Primate kreditne kartice, zar ne?“ upita Eni, razmišljajući o žongliranju koje će morati da izvede s karticama. Savršeno dobro je znala da se na pet kartica opasno približila limitu, ali imala je šestu koju je koristila samo u slučaju nužde. Tako bi mogla da dobije na vremenu.

„Korišćenje kreditne kartice naplaćujemo jedan procenat“, reče gospodin Kartledž.

„Nije bitno, tako ćemo učiniti, samo ovaj put.“ Trudila se da zvuči što veselije može.

Balkandownload

„Imate li... hm... nekih problema?“

„Ne, ne“, insistirala je Eni. „Samo... dotok novca... obračun između banaka“, slagala je.

Platiće karticom za slučaj nužde i jednostavno... pa jednostavno više će raditi. Prodaće nešto više robe tokom dana, imaće nekoliko dodatnih konsultacija, prodaće više stvari preko veb-sajta. Ne bi se moglo reći da joj se ovo nikada nije dešavalo.

Otkako se snalazi sama, uglavnom je sve u redu. Uglavnom uspeva da se provuče. Ali bilo je trenutaka kada je mrzela to što je sama, jela se u sebi i mislila da to više ne može da podnese ni dan.

Tokom tih trenutaka bila je uverena da je bolje imati bilo kakvog partnera nego biti sam. Samo je tražila nekoga ko će je podržavati, biti oslonac. Nije morao da plaća hipoteku (mada bi mali doprinos bio koristan), već da bude neko ko bi je čekao kod kuće i možda masirao vrat kao što je Rodi to tako dobro činio. Neko ko bi je podsećao, kao Rodi: „Hej, to je samo novac. Štampaju novu količinu svakog dana.“

Kada je izašla, Eni je čvrsto zatvorila oči, a zatim pažljivo obrisala ispod donje trepavice. Samo ako bi neko pogledao veoma, veoma pažljivo, ugledao bi majušnu mrlju.

Otkopčavši tašnu, počela je da traži žvake. Ubacila je dve u usta i počela da žvaće. Ponekad je mentol umeo u potpunosti da otera suze i osećaj stegnutog grla.

Čvrsto je zavezala kaiš mantila oko sebe, podigla kragnu, ispravila ramena i podigla glavu. Krut valentino trenčkot, mada polovan i kupljen preko interneta, bio je koristan u odbijanju raznoraznih nevolja.

Okej, rešila je, večeras će ponuditi Svetlaninu torbu na aukciji i pogledati intrigantne informacije koje je milionerova supruga unutra ostavila.

Balkandownload

Poglavlje 3.

Dina, obučena zbrda-zdola: Kovitlava plavo-zelena haljina do iznad kolena (Topšop)

Tamne, ravne farmerke (Topšop) Meke kožne čizme s gumenim đonom (Kamper)

Zelena ogrlica, zelene svetlucave šnale (Klers aksesorajz) Kožni kaput do kolena, grašak zelene boje (Oksfam)

Ukupna cena: 185 funti

„Pitaj me odakle mi kaput?“

„Moglo je biti gore“, reče Dina svojoj starijoj sestri Eni dok su pogledom proučavale muljavu, blago plesnivu zavesu za tuš. Visila je na dve kuke s klimave šipke iznad kade i bila poslednji put očišćena verovatno 1990. godine.

„Moglo je“, složila se Eni naglas. „Kada bi, na primer, veliki crni kugonosni pacov stajao nasred kuhinje. To bi bilo gore.“

„Šššš!“ ućutkivala ju je Dina. Baš je ličilo da nju da se brine za to šta će agent za nekretnine i stanovnici ovog ćumeza pomisliti. Eni je bilo baš briga. Ovo je ekskluzivna prilika za investiciju' zbog koje je ustala u ranu zoru u nedelju? Kakav vic.

Zanosila se mišlju da zameni svoj prelep, potpuno renoviran dom za stan koji valja renovirati i kupiti ponešto, ali ako je ovo kvalitet stana koji sebi može da priušti: ne dolazi u obzir.

Ovo je tmuran, podrumski zatvor, u kojem obitavaju tri, a možda i više, putnika s Novog Zelanda koji su očigledno imali pametnija posla nego da održavaju kuću. Svaka raspoloživa površina prekrivena je njihovim kršom: mokrim peškirima, punim pepeljarama, odećom i praznim konzervama od piva. U dnevnoj sobi, u polukrugu oko televizora, bilo je pet kutija od jela „za poneti“, poredanih poput predškolske dece.

„Mislim da nisu gledali Doktora za kuću“, prošaputala je Dina.

„Vlasnik stana mora da je poludeo ako pokušava da proda stan dok su oni još u njemu.“

„Kao što vidite“, nastavio je agent, „salonu je potrebno malo osvežavanja, ali ima mnogo potencijala.“

Ha! Da, uz nešto truda, soba bi mogla da bude transformisana od prljave, ka severu okrenute mračne tamnice čiji prozor gleda na zid, u čistu, lepo okrečenu mračnu tamnicu okrenutu ka severu s pogledom na zid. S druge strane, mala kuhinja je okrenuta ka jugu i maltene je osunčana kada je lep dan. Ispred nje se nalazi čak i minijaturan komad travnjaka. Međutim, izgled spavaćih soba je presudio: dve majušne kocke napravljene pregrađivanjem jedne prostorije nemilosrdnim korišćenjem gipsanih ploča.

U svakoj se nalazi mali krevet za dvoje zakopan ispod gomile odeće, peškira i raznoraznih sitnica. Sobe su smrdele na vlagu, pantalone i prljave trenerke.

„Izgledalo bi potpuno drugačije kad bi se očistilo i okrečilo u belo, Eni“, reče Dina na svoj uobičajen, pozitivan način. Agent za nekretnine klimao je glavom, slažući se. Da li se zajebavaju?

Balkandownload

U kuhinji je jedan od stanara pravio sendvič od jaja, hrabro stojeći ispod ploče od polistirena koja se blago klatila i pretila da svakog trenutka padne s plafona.

„Šta misliš o stanu?“ upita ga Dina.

„Odličan je!“ dobila je kratak odgovor. „Očigledno ne želimo da ga neko odmah kupi!“

Eni je shvatila da zuri u njegove gole, preplanule grudi. Nije mogla da se seti kada se poslednji put našla pokraj preplanulih bradavica. Ovo je stvarno mala kuhinja.

„Hajde da pogledamo kako izgleda sa spoljne strane“, predloži Dina.

„Oh... da.“ Eni je otrgla pogled s grudnih mišića.

Napolju, u majušnom vrtu okruženom zidovima sa svih strana, Dinina trogodišnja ćerka Bili skakutala je ukrug, očigledno razočarana lošim kvalitetom nekretnine pored koje se nalazi. Ravna kosa do ramena, iste svetlosmeđe boje kao kod njene mame, poskakivala je s ramena. Pevušila je nešto tišim glasom.

Zastala je pred svojom voljenom tetka Eni (obožavanje je bilo obostrano), pokušala da prekrsti debeljuškaste ruke i upitala: „Možeš biti ribarka iako si princeza, zar ne?“

„Definitivno.“ Eni nije imala pojma šta je ribarka, ali nije bila u stanju da protivreči ovom okruglom licu, sjajnim očima i savršenim ružičastim usnama. Kao ni bilo ko drugi, što se može pokazati kao problem u njenom razvoju, dugoročno gledano. Ali još nema potrebe da se brine za to.

„Onda ću biti princeza ribarka kada porastem.“

„Šta radi princeza ribarka, draga?“ Eni je čučnula da ni slučajno ne bi nešto propustila.

„Pa...“ započela je Bili, spustivši ruke na kukove, i nagnula se napred na teatralno zaverenički način, verovatno imitirajući vaspitačicu iz obdaništa, „to je princeza, znači da nosi ružičastu haljinu i stalno jede ružičaste kolače, ali ona takođe i ribari, znaš sa štapom za ribarenje.“

„To ćeš biti kada porasteš?“

„Da.“

„Savršeno. Predlažem da sada odemo do moje kuće i jedemo kroasane. Kako ti se to čini?“

„Daaaa!“ Bili je ponovo počela da skakuće ukrug.

„Pitaj me odakle mi kaput?“ uputila je Dina izazov svojoj sestri dok su koračale ka njenom stanu.

„Nema svrhe!“ Nasmejala se Eni. „Znam da si ga nabavila u Centru za istraživanje bolesti raka ili u Dispanzeru za bolesne životinje. Koliko si ga platila?“ odmah je upitala.

„Oksfam, trideset funti“, stigao je Dinin potpuno iskren odgovor.

„Mogla sam ja da ti ga nabavim za manje novca“, reče joj Eni mada to danas nije bila istina. Bila je to prosto uslovna reakcija, nešto što je volela da kaže Dini kada razgovaraju o kupovini.

„Nije istina!“ ljutito odvrati Dina.

Eni i njena sestra Dina - tri godine mlađa - uvek su savršeno razumele jedna drugu. Nisu bile slične. Cenile su svoje razlike i slagale se. Uvek je bilo tako, još otkako je Eni naučila da se popne - pažljivo i ne gazeći bebu po glavi - ujutru u Dinin krevet kako bi je naterala da se zakikoće.

Mada je Dina trošila znatno manje novca na odeću od Eni, ipak je uspevala da održi živahan i oštar lični stil i nikada se nije povlačila pred modnim izazovom: bluza bez rukava i bermude? Mini kilt i vunene helanke? Vunena haljina i čupave čizme? Perjana jakna? Dina je sve to nosila.

Balkandownload

Još je bilo ostalo tragova takmičenja kada je oblačenje u pitanju, zaostalih iz vremena kada su jedna drugoj krale majice iz ormana, tukle se da nose istu suknju na istu žurku i plakale kada se nova haljina upropasti.

„Kako je Brajan?“ upitala je Eni, svesna da je s Dinom provela sat vremena i da se još nije raspitala za zeta. Međutim, bila je javna tajna da Eni, mada obožava Bili i ne može da zamisli život bez viđanja s Dinom bar jednom nedeljno, nije naročito opčinjena Brajanom.

„Dobro je.“ Dina otkopča jednu od svetlucavih, zelenih šnala u živahnoj punđi i nasmeši se. „Još čeka da čuje šta je bilo s projektom u Hamersmitu.“

„Nema ništa novo?“

,,Oh, mnogo šta, stalno traži posao, ali znaš koliko ima konkurenata.“

Dina je, po Eninom mišljenju, bila jedan od poslednjih romantika na zemlji. Imala je sanjalački izgled, bila je ljupka i nežno lepa: bleda koža, rumeni obrazi, tamnosmeđa kosa. Nakon krajnje neočekivanog drogiranja tokom mladosti i mnogih katastrofalnih veza, najzad je pronašla Brajana. Navodno svoju „srodnu dušu“, nežnog i ljubaznog poput nje same. Brajan je arhitekta koji isključivo nalazi posao na najmanjim projektima preuređivanja kuhinjskih elemenata, dok Dina povremeno ilustruje dečje knjige. Žive u majušnom stanu, nedaleko od Eni, ali ipak milion kilometara daleko od Hajgejta, u stanju koje vole da opisuju kao

„blaženstvo osiromašenih“. To je izluđivalo Eni. Uvek im je zvocala da treba da budu aktivni i ambiciozni... mada to nije vredelo.

Eni bi pitala nešto poput: „Zar ne želiš u nekom trenutku da doteraš celu kuhinju?“

Dok podmazuje neki drevni sud za francusku kaserolu koji je kupila na pijaci u Brik Lejnu za dvadeset penija, Dina bi odgovorila: „Oh, ali ovo je ormarić od punog drveta.“ (Škriiiip, začulo bi se dok bi vrata ormarića otpadala sa šarke). „Oni od iverice se tako brzo pohabaju. Moja kuhinja ima karakter, volim u njoj da kuvam.“ Činjenica da kuhinja nije veća od frižidera uopšte joj nije smetala.

Ili: „Jesi li razmišljala o tome u koju će školu ići Bili?“ pitala bi večito praktična Eni.

,,Oh, njeno obdanište je tako divno i većina njenih prijatelja će ići u lokalnu osnovnu školu, pa ćemo je najverovatnije poslati tamo... znaš... videćemo kako će to izgledati...“ pristigao bi Dinin odgovor iza ružičastih naočara.

„Ne smeš! To je prava rupa! Našla se na dnu liste svih škola!“

„Stvarno?“ usledio bi iskreno iznenađen odgovor, praćen sledećim recima, „Ali navodno imaju divnu novu upravnicu.“

Zaokupljena zarađivanjem dovoljno novca za svoju porodicu, Eni nije bila u stanju da se obuzda od predlaganja raznoraznih šema Dini i Brajanu. „Ako bi Dina radila samo tri dana nedeljno...“ „Ako bi samo napravio veb-sajt, Brajane, i prikazao svoje najbolje ideje...“ „Dina, jesi li probala da kontaktiraš druge izdavače?“, „Da li si davao oglase u časopisima za nekretnine, Brajane?“

Međutim, naslućivala je da se Dini i Brajanu dopada način na koji žive: nisu voleli mnogo da rade, voleli su da budu kod kuće sa svojom prelepom ćerkom.

Međutim, Eni je gajila velike nade za Bili. Već je bila dovoljno ambiciozna, pa je želela da bude princeza kada poraste, i ispoljavala je surove pregovaračke sposobnosti, dostojne pravnika iz Vašingtona.

„Još samo četiri zalogaja, draga“, preklinjala bi je Dina. Bili bi okrenula glavu.

„Dobro, onda tri, ali velika?“

Energično odmahivanje glavom uz čvrsto stisnute usne. „Dva?“

Balkandownload

„NE!“ izleteo bi urlik.

„Samo još jedan malecki zalogaj? Za mamu?“ „N - E znači NE!“

Bili je imala svetlucavu kutiju za novac. Eni ju je podsticala da u nju stavlja metalne funte koje joj je Eni s vremena na vreme tutkala u ruke. Međutim, to neće biti dovoljno za školarinu u Sent Vinsentu.

„Tetka Eni“, iznenada je zacvrkutala Bili, „da li je istina da Lanin i Ovenov tata živi na brdu s drugim ženama?“

Zapanjena ovim pitanjem, Eni se okrenula ka Dini da bi dobila neko uputstvo kako da odgovori.

Dina je samo slegla ramenima i delovala kao da se silno trudi da se ne nasmeje.

„Pa, hm....“ započela je Eni, ali Bili je, na njeno olakšanje, već prešla na novu temu.

„Mama?“ oglasila se sledećim pitanjem. „Znaš onu ružičastu ribu koju jedemo... je 1' to prava riba? Ista kao riba koju ti loviš? Jedemo li pravu ribu?“

„Prepuštam ti da odgovoriš na to pitanje“, nasmešila se Eni, iznenada se prisetivši Ovenove vegeterijanske faze kada je imao četiri godine.

U Eninom stanu se osećao snažan miris laka za nokte. Lana i njene prijateljice Greta i Suzi radile su jedna drugoj raskošan, dijamantima posut manikir i trudile se da u isto vreme jedu tost i dalje vlažnim kandžama.

Eni je naterala devojčice i Bili da sednu za kuhinjski sto, a zatim je namazala tost puterom i džemom i isekla ga na sitnije komade kako bi manikirani prsti mogli da barataju njime. Dina se dala u potragu za Ovenom koji je čitao u svojoj sobi, skrivajući se od tinejdžerskog uzbuđenja u kuhinji.

Enina deca su imala pomešane crte lica oba roditelja, tako da su oboje ličili i na majku i na oca, ali uopšte nisu ličili jedno na drugo.

Lana je nasledila Rodijevu gustu, ravnu crnu kosu, plave oči i bledu kožu, kao i Enine prefinjene usne, nos i duge udove. Oven je nasledio Rodijeve crte lica, Enine smeđe oči, nemirnu smeđu kosu i tamniji ten. Mada će jednog dana možda biti mišićav i snažan poput svog oca, u ovom trenutku, Oven je bio visok i mršav dečak nemarnog držanja.

„Zamoli ga da izađe iz sobe“, reče Eni Dini. „Bar da pojede jedan kroasan.“

Oven je u nekom trenutku najzad ušao, obraza oblivenih najtamnijom purpurnom bojom ugledavši Lanine dve prijateljice, i odabrao stolicu najdalju od njih.

Greta i Suzi, kao Lanine najbolje prijateljice, znale su da ne treba da se obraćaju Ovenu, pa čak ni da gledaju u njegovom pravcu, što je bilo izuzetno lako zato što je toliko mlađi od njih da uopšte nije bio interesantan.

Nakon nekog vremena, obično bi se smirio i ubacio u razgovor s nekoliko reči, ali direktna pitanja od strane osoba koje nisu članovi porodice bila su suviše stresna. Kada mu je Eni pružila kroasan na tanjim, nije učinila ništa da ga uvuče u razgovor. Samo je nekoliko minuta masirala njegova tanana ramena, nadajući se da će se opustiti.

Nedeljno prepodne je konstantan problem u domu Valentajnovih. Nekada su pravili raskošan nedeljni doručak sa zadivljujućim domaćim palačinkama, debelim i vazdušastim.

Eni se činilo da je, ne tako davno, doručak počinjao tek u pola deset pošto su Rodi i ona uvek insistirali na tome da nedeljom ujutru duže ostanu u krevetu nakon subotnjeg izlaska. Dok su roditelji bili u provodu, tri bebisiterke bi preuzimale brigu o Lani i Ovenu. Nije bilo bitno gde idu, već to što provode vreme zajedno: nekada bi išli na večeru u neki pomodni restoran ako bi bili pri novcu, ili bi se videli s prijateljima, otišli u bioskop, ili bi jeli ribu i pomfrit na klupi u parku ako bi bili dekintirani. Rodi bi joj šaputao na uvo: „Možemo li sada kući? Želim da radim nešto nepristojno s tobom.“

Balkandownload

Kod kuće bi idealan kraj večeri bio zaključavanje u spavaću sobu i deljenje bliskosti kako to umeju samo ljudi koji dugo žive u srećnoj zajednici. „Tačno znam šta želiš i nateraću te da čekaš... i čekaš... i čekaš još malo... pre nego što ti to konačno pružim.“

Rodi nikada nije voleo dosadan život i zasigurno nije voleo dosadnu ljubav. Veče je uvek planirao unapred... povez preko očiju, med ili led, možda neka svilena marama ili muzika. Uvek su je čekala iznenađenja.

Volela ga je tako potpuno, od glave do pete, svaki centimetar njegovog tela. Od nežnih belih ramena i čvrstih guzova, do krivih prstiju

na nogama. Nije postojao deo njega koji nije dotakla, koji nije volela, koji joj je bio nedostupan. Nekada su bili potpuno i totalno intimni.

„Uvek ćemo imati jedno drugo“, rekao joj je toliko puta.

Lažljivac.

Tokom nedeljnog jutra, za decu je važilo pravilo „Ne uznemiravaj“ do devet sati najranije.

Nedeljni doručak je nekada podrazumevao srećne pospane roditelje u pidžamama i Rodijeve palačinke s bananom i sirupom od javora i borovnice, ili slaninu i sirup, ili ne tako uspešnu kombinaciju sa smartis bombonama.

Kuhinja je nedeljom bila puna dima od zagorelog putera, cvrčanja, mirisa kafe i buke koju je pravila Rodijeva pažljivo odabrana lista melodija za tu sezonu, odvrnuta tako glasno da su svi mogli da pevaju uz muziku. Tokom zime, to je bilo tiho pevušenje uz Dina Martina i njegove božične pesme; tokom leta, učili su reči razigranih, poznatih pop pesama. Kada je bilo jako toplo, palačinke su bile služene s hladnim jagodama i sladoledom od vanile.

Nakon što je Rodi otišao iz njihovih života, Eni je neko vreme pokušavala sama da održi tradiciju nedeljnih palačinki. Ali nikako nije uspevala to da izvede kako treba. Puter bi joj zagoreo pa bi palačinke bile prepečene spolja, a žive unutra. Ili bi bilo previše putera pa bi ispale suviše tanke. U očaju je pokušala da koristi gotovu mešavinu za palačinke, ali ispadale su suviše slatke ili krute i izazivale isto toliko suza koliko i domaće.

Tada je došla Dina, skinula s police Rodijev veliki tiganj od livenog gvožda, očistila ga i pažljivo namazala puterom, pa napravila divne palačinke. Eni i deca su shvatili da čak ni savršene palačinke neće upaliti.

U njihovim životima očigledno je nedostajao Rodi, njegovo veselo, razigrano prisustvo.

Sada se nedeljno prepodne pretvorilo u pažljivu vežbu izbegavanja. Odvijala se drugačija rutina. Lana je obično pozivala prijateljice, Oven i Eni bi često otišli u dugu šetnju, mada je Eni nevoljno provodila deo nedeljnog jutra razgledajući stanove.

Danas je Eni donela novu nedeljnu poslasticu iz delikatesne radnje: puter-kroasane. Stavila ih je u rernu da se ugreju, što je ispunilo stan utešnim mirisom. Imali su divan džem od višanja, Lana je pustila jedan od svojih CD-ova, šolje pune čaja i brbljanje sedmoro ljudi u kuhinji. Na taj način, Eni, Lana i Oven nisu morali da razmišljaju o palačinkama i Sinatrinim božićnim pesmama.

Nakon doručka, Eni je namamila Dinu u dnevnu sobu recima: „Pođi za mnom, pokazaću ti nešto veoma interesantno.“

Dnevna soba okrenuta ka jugu, s prozorima na dve strane, predstavljala je vrhunski trijumf Eninog renoviranja. Lično je čistila, šmirglala i lakirala podne daske, i centimetar po centimetar očistila je od farbe i maltera kamin obložen pločicama. Zidove je okrečila u nežnu limun zelenu boju, postavila nove žute roletne (koje je kupila na rasprodaji), luksuzne zeleno-žute zavese (polovne), sofu krem boje (mali oglasi) i gomilu detalja - antikvarno

Balkandownload

ogledalo, staze od ovčije kože, divno uramljene fotografije - sve to je osiguravalo odličnu prodaju.

Dina se udobno smestila na sofi, podigavši noge, i potapšala mesto do sebe.

„Imam novi plan“, rekla joj je Eni dok je sedala.

„Uvek imaš novi plan, Eni. Dali ovaj obuhvata kupovinu još jednog stana u lošem stanju u devet i trideset tokom nedeljnog jutra?“

„Ne, ne, ne“, uveravala ju je Eni. „Mada ću morati da pronađem novo mesto za stanovanje. Ne, ovaj plan podrazumeva odustajanje od rubrike Usamljena srca.“

,,Oh, hvala bogu!“ odreagovala je Dina. „Ne znam kako si bila u stanju da osudiš sebe na sve one sastanke s nepoznatima. Znam da si se silno trudila, Eni, ali ja sam bila uverena da od toga nema ništa.“

Prošlog leta, Eni je odlučila da najbolji lek za usamljenost koju je njen muž ostavio za sobom nije pretvaranje da je sve u redu i da se savršeno dobro snalazi sama, već pronalazak novog muškarca.

Ovom projektu je prišla kao što prilazi kupovini: pregledala je sva mesta koja su joj pala na pamet, a gde se mogu pronaći slobodni muškarci, i isprobala mnoge, mnoge stilove. Nažalost, pronalazak novog partnera pokazao se težim nego pronalazak novih cipela.

Mada je tokom proteklih osam meseci provela skoro svaki petak uveče na sastanku, Eni je morala da prizna da ne ostvaruje napredak.

Izašla je s dvadeset dva muškarca. Brojala je. Osamnaest su bili potpuni gubitnici tragikomičnog varijeteta: upravo završili s groznim ra-

zvodom, depresivni, ostavljeni, disfunkcionalni ili defektni - zaista poslednji bedni ostaci rasprodaje na odeljenju za romansu.

Trojica su donekle obećavala. Pa... tek toliko da zavrede drugi, jednom čak i treći sastanak kako bi ih bolje procenila, ali od toga ipak ništa nije bilo. Zatim, tu je i „Čudo za jednu noć“.

Oskar, čovek u izgužvanom lanenom odelu, neverovatno dobrog izgleda za ovu vrstu sastanaka, zabavan, pažljiv, toliko uverljiv da je iskoristila to što deca nisu spavala kod kuće i pozvala ga kod sebe.

Nije morala da čeka da Oskar načini prvi korak. Čim je prošao kroz ulazna vrata, zgrabio ju je za struk, okrenuo k sebi i privukao govoreći: „Moramo odmah da se poljubimo. Ne mogu više da čekam“, glasom koji je podsećao na glas Kerija Granta.

Odlično se ljubio: vlažno, obazrivo, ispraksovano, iskusno i odgovarajuće. Savršeno dobro je znao da se odavno nije našla u blizini muškarca i bez sumnje je odlučio da ispuni tu potrebu.

Osećaj koji je njegov jezik izazivao krećući se uz njen oduzimao je dah. Otvorila je usta šire, uvrtala jezik uz njegov i poželela da ga pojede odmah tu u hodniku.

Naravno da su otišli pravo u krevet. Očekivala je da bude nervozna, ali shvatila je da trči uza stepenice, ne zastajkujući da upali svetio, i skače pravo na njega.

Ljubeći je bez prestanka, napipao je otvor između bluze i suknje i hladnim prstima dotakao njena leđa, pomerajući ih lagano ka stomaku.

Uspevao je u isto vreme da razgovara s njom, da se šali i šarmira je. „Zdravo, čini mi se da te volim, kako se ono zoveš?“ Šaputao joj je šaljivim glasom na uvo, prelazeći vrhom prsta oko ivice njenog pupka. Zatim je prstima krenuo od kolena naviše, vukući za sobom porub njene suknje.

„Ne, ne“, kikotala se, gurajući njegovu ruku.

Balkandownload

Vratio je prste do pupka, kružeći, razigrano nagovarajući.

Kada bi je poljubio, kada bi im se usne dotakle, osetila bi električni naboj.

„Želiš to. Osećam“, rekao je, polako klizeći rukom uz njenu nogu, napadajući je vučjim ugrizima, ližući njena usta i vrat.

Mirisao je nepristojno, znojavo, travnato i divno. Nije mogla da se seti kada je nekoga toliko želela, kada je bila toliko gladna... kada je toliko čeznula.

„Ah, ne, ne“, protestovala je, ali zapravo se smejala i privlačila bliže njemu, počela da ga skida i istražuje njegovo telo. Oboje su bili potpuno usredsređeni jedno na drugo.

Pomerio je prste... baš tu, daaaa... nežno, uporno niz njeno telo, dok joj je jezikom lizao vrat i obmotavao nogu oko njene.

Obuzela ih je vrelina, kretnje su im postale pomamne, ispitivali su se prstima i ustima sve dok nisu ostali bez odeće, pomerajući se, znojeći se, dahćući u istom ritmu. Eni je bila odlučna da ga oseti u sebi, da nadoknadi izgubljeno vreme, da zgrabi svaki osećaj kojeg je bila lišena.

Najzad su zaspali u sitne sate nakon što su jedno drugo dugo držali budnim. Držao ju je u naručju, šaputao, bio neverovatno nežan. Silno joj se dopao. Međutim, na hladnom jutarnjem svetlu, delovao je udaljeno - morao je da žuri - ostavio je broj koji se usudila da okrene tri dana kasnije. Ispostavilo se da je pogrešan!

„Povređena sam i emocionalno ranjiva!“ urlala je na slušalicu kada ju je spustila. „Protiv pravila je da se ovako ponašaš prema meni! Drkadžijo!“

Njen najbolji prijatelj, Konor, krstio je Oskara imenom 'Čudo za jednu noć' i otada se šalio na njegov račun kako bi što brže ublažio bol koji je Eni osećala. Sada, kada bi se prisetila te epizode, trudila se da pamti samo dobre delove (što i nije tako teško) i toga da je Oskar zapravo probio led, zar ne? On je prvi muškarac s kojim je spavala nakon svog muža. Mada nije zasluživao tu čast.

Eni je sada bila stručnjak za čitanje oglasa Usamljena srca, koliko i oglasa za nekretnine.

„Uspešan biznismen“ znači „Vodi prodavnicu na ćošku“, „diskretna zabava“, znači „prevara“, „visok“ znači „džin“, „ushićen“ se čita kao „na antidepresivima“.

„Upoznaćeš gospodina Savršenog jednog od ovih dana, sudarićeš se s njim kada ne budeš gledala“, umirivala ju je Dina. „Moraš sebi dati dovoljno vremena.“

Eni ju je saosećajno pogledala. Njena sestra je toliko bila ljupka i naivna. Zar je stvarno mislila da nešto tako bitno može da se prepusti slučaju? Sudbini? Da može da se osloni na to da će gospodin Savršeni ušetati u Radnju jednog dana, pogledati je i objaviti da je ona Ta?

Eni je iz iskustva znala da muškarci nisu takvi. Čak i kad su ludo zaljubljeni, retko kada nešto preduzmu tim povodom. Moraš ih zavoditi, laskati im, iznova ih uveravati: ukratko, loviti ih.

Čak je i zavođenje Rodija, koji teško da je bio stidljiv i povučen, bio naporan posao. Devetnaestogodišnja Eni, luđački zaljubljena, uverena da im je suđeno da budu zajedno, morala je konstantno da prati njegov noćni život, uz pomoć prijatelja, kako bi se pojavila na pravim mestima, slučajno, izgledajući najsenzacionalnije moguće za rane devedesete, kada je sva odeća poticala iz Gepa, bila siva, crna ili karirana, a najviše štikle imale svega četiri centimetra. (Odgledala je prvu sezonu Prijatelja kako bi pohvatala detalje a zatim pokušala da zamisli: tada presa za kosu još nije bila izmišljena!) Međutim, karirane mini suknje su upalile i najzad se dočepala nagrade. Na svetu ne postoji ništa tako divno kao kada ti čovek za kojim čezneš, o kojem sanjaš i za kojim patiš iznenada pokloni pažnju. Punu pažnju.

Najdepresivnija stvar u vezi sa sastancima naslepo jeste to što do sada nije upoznala nikoga ko bi je makar malo zainteresovao. Umesto da se nađe usred novog, seksi života,

Balkandownload

okružena glamuroznim muškarcima i romansama koje pršte na sve strane, beznadežni susreti su je naveli da još više pati za Rodijem i svakim trenutkom svog ugodnog, intimnog braka.

Ali nema veze. Novi plan. Kada god bi se njene misli predugo zadržale na srećnim godinama u bračnom krevetu, terala ih je prisećajući se Rodijevih dronjavih kariranih pantalona i toga kako je prdeo pod pokrivačem.

Njen gospodin Predivni, definitivno, definitivno neće prdeti pod pokrivačem.

„Dina, nisam odustala od lova, draga, samo sam otkrila mnogo bolje lovište“, obavestila je Eni svoju sestru. „Tražila sam muškarce po povoljnoj ceni, a trebalo je da tragam za prvoklasnom robom.“ Eni je kitnjastim gestom izvadila svetlucavu brošuru koju je pronašla u tašni koju je Svetlana odbacila. „Jedna od najbogatijih žena u Londonu dala mi je ovo“, objašnjavala je. „Zato sam sigurna da je u pitanju dobra ideja.“

„Razborito procenjivanje?.“ Dina je naglas pročitala naslov, u neverici: „Najekskluzivnija londonska iskustva kada su u pitanju sastanci uz večeru... Oh, Eni, nisam sigurna...“

Ali Eni nije obratila pažnju na uzdržanost svoje sestre, već je spremno poredala ispred sebe profile „dinamičnih samaca, pažljivo odabranih gostiju koji će doći na sledeći petonedeljni kurs 'obedovno iskustvo' s pet zvezdica. Nema više upoznavanja muškaraca u odvratnim barovima. Eni od sada juri vrhunsku lovinu. Ovu agenciju je preporučila Svetlana lično (Tamo sam upoznala drugog muža). Ako je Svetlana sada s naftaškim baronom, vrednim milione dolara, Eni će sigurno biti u stanju da pronađe finog muškarca sa šestocifrenom platom.

„Zar to neće biti veoma skupo?“ zabrinu se Dina.

,,U tome i jeste stvar!“ uzviknula je Eni. „Ne samo da ću upoznati muškarca iz snova, već će to biti bogat muškarac iz mojih snova.“

Dina zakoluta očima. „Eni, mislim da si prečesto gledala Diznijevu Pepeljugu tokom najhitnijih godina svog razvoja. Ovo je dvadeset prvi vek, bogataši ne galopiraju unaokolo spremni da reše tvoje emotivne i finansijske probleme. Imaju oni sopstvene probleme... i predbračne ugovore... Zaboga, Eni! Upravo si mi saopštila da ćeš se baciti u potragu za bogatašem.“ Nije skrivala ljutnju. „Ne krećeš u potragu za finim muškarcem, ni pravim muškarcem, ni za čovekom u kojeg ćeš se zaljubiti, već u potragu za gospodinom Lovatorom.“

„Ne, ne. Naravno da želim ponovo da se zaljubim. Ja samo smatram da treba da pronađem pravog, finog gospodina Lovatora“, stigao je Enin odgovor, ali kada je ugledala sumnjičav izraz Dininog lica, brzo je dodala: „Neće biti nikakve štete ako pokušam. Svi slobodni muškarci na svetu ne dele se na fine i bogate, znaš. Dešavaju se i preklapanja, ima dobrih muškaraca s nekoliko funti u džepu. Zar je to toliko loše?“

„Novac će ti odmoći u rasuđivanju, Eni“, insistirala je Dina. „Odabraćeš nekog odvratnjakovića samo zato što je bogat i što će navodno resiti tvoje probleme.“

„Hvala na poverenju, Dina“, brecnula se Eni. „Stvarno si mi pomogla.“

„Zašto moraš to da uradiš?“ Dina podiže brošuru kao da će je zafrljačiti preko sobe. „Upoznaćeš nekoga kada bude pravo vreme za to. Zašto pokušavaš da forsiraš stvari?“

„Potreban mi je neko. Ti nemaš pojma kako je to. Želim nekoga s kim ću podeliti pritisak obaveza. Želim da živim na lepom mestu...“

„Živiš na lepom mestu“, ubacila se Dina.

„Ali želim da mogu sebi da priuštim da tu i ostanem!“ Eto. Eni nije želela to da kaže svojoj sestri, da Dina ne bi brinula, ali izletelo joj je.

Balkandownload

„Oh, Eni!“ Zabrinutost je već senčila Dinino lice. „Postoje drugačija rešenja. Uvek postoje drugačija rešenja.“

„Želim nekoga...“ Glas joj je zadrhtao i srozala se nazad na sofu. Želela je da pokuša lepo da objasni sestri, ali bilo je teško. Osim toga, nikada nije bila spremna da prizna da joj nešto treba. Želela je da svi, uključujući Dinu, misle da je staložena i da je s njom sve u savršenom redu.

„Želim da uskoro pronađem nekoga“, nastavila je Eni, „zato što stvarno, stvarno želim da prebolim Rodija i mislim da će mi to pomoći. Mislim, uskoro će biti tri godine otkako je... Ali s njim sam bila tako dugo da mi ove tri godine deluju kao ništa. Plašim se da će proći još pet pre nego što počnem da se osećam manje... rovito. Imam trideset pet godina, ne smem da dopustim da vreme prolazi dok se ja valjam u samosažaljenju.“

Dinin izraz je omekšao. Sada je gledala sestru s velikim saosećanjem.

„Osim toga, silno sam besna zbog toga što smo ostali bez Rodija baš kada je dobio ulogu u sapunici!“ uzviknula je Eni. „Baš kada su za nas stvari krenule nabolje. Nakon godinu dana tog posla, bili bismo puni para! Puni do vrha i ovi problemi ne bi postojali. Ne bih imala ni jedan jedini problem. Čak ne bih morala da radim, verovatno bih svakog jutra išla kod frizera i u teniski klub. Zar ne razumeš koliko se osećam prevareno?“

„Znam“, smirivala ju je Dina, spustivši ruku na njeno rame, pitajući se koliko puta će morati da je sluša kako ponavlja isti, gnevni govor. „Znam. To je nepravedno. Stvarno, stvarno nepravedno. Naravno da zaslužuješ nekog drugog, nekog novog - samo za sebe. Ali brinem se za tebe. Želim da pronađeš apsolutno divnog čoveka, Eni. Nikako ne želim da se zadovoljiš s manje od toga. Ako želiš da ideš na ovu večeru i vidiš kako ti se čini, pa, znaš... možda i treba da odeš, a ja treba da ućutim.“

,,Oh, draga, ne znam šta bih bez tebe.“ Eni se pridigla i obrisala suze.

„Ne budi blesava. Šta bih ja bez tebe? Daj da vidim šta to imaš ovde? Podaci o Razboritim procenjivačima? Pokaži mi!“

„Kladim se da ću imati fantastičnog muškarca na prvoj večeri“, izazivala je Eni.

„Kladim se da nećeš.“

Balkandownload

Poglavlje 4.

Razboriti procenjivač Eni:

Ružičasta koktel haljina na bretele (rasprodaja u Monsunu)

Večernja tašna sa šljokicama (rasprodaja u Aksesorajzu) Purpurne manolo cipele od prevrnute kože (jučerašnja rasprodaja u Radnji)

Kratka žuta jakna sa tri četvrt rukavima (Valentino, Ibej, korišćena ali u besprekornom stanju)

Ukupna cena: 380 funti

„Mislila sam da treba elegantno da se obučemo!“

„Otvorite vrata!“ doviknula je Eni svojoj deci iz spavaće sobe na vrhu stepenica. „To je gospodin Leon.“ Bilo je šest sati i četrdeset pet minuta po podne. U poslednjem trenutku je dobila histeričan napad u vezi sa svojom frizurom. Odlučila je da za prvu večeru s Razboritim procenjivačima ne skupi svoje zlatne lokne u rep, kao obično, već da pusti kosu. Sada je kosa padala oko njenog lica na bezazlen način, za šta je bila odgovorna pažljiva upotreba prese za kosu. Nije bila sigurna da li joj se dopada.

Izgledala je drugačije. Lepo... da. Možda suviše lepo. Plave kovrdže i ružičasta haljina. Možda je to stvarno suviše. Uprkos preteranom gle-

danju Pepeljuge, više joj se dopadalo kako izgleda u tamnim nijansama sa skupljenom kosom.

Ali u pitanju su sastanci. Izlasci na visokom nivou. Zar nije uvek, uvek govorila svojim klijentima da treba da se obuku shodno prilici?

Skupila je svoje svetlucave, ružičaste usne, navukla žutu valentino jaknu preko ramena i podigla večernju tašnu. Kloparajući štiklama po uglačanim stepenicama od hrastovina, krenula je dole da se pozdravi s profesorom muzičkog.

Veliki vuneni kaput Eda Leona i njegova crvena kutija za gitaru ispunjavale su maltene ceo hodnik dok je ćaskao s Lanom i Ovenom.

„Da, osnovni akordi“, objašnjavao je. „Lako ih je odsvirati kada je gitara naštimovana. Ali štimovanje gitare, fino štimovanje, to je ono što je teško. To je prava veština, umetnost rekao bih... Lana, zašto nam se ne pridružiš?“

Ha! Sretno ti bilo, morala je Eni da pomisli. Lana je ječala i mrštila se od trenutka kada je Eni ušla na vrata i počela da priča o tome da onaj krelac gospodin Leon dolazi.

„Znaš li kako ga zovu u školi?“ pitala je.

„Da li želim da znam?“ opomenula ju je Eni.

,,Ed iz šupe“, ubacio se Oven. „Zato što miriše zemljasto.“ Kada se Eni zasmejala, dodao je: „Moraš priznati da je smešno.“

„Učićemo akorde“, obraćao se 'Ed iz šupe' Lani u hodniku. „Možda ćemo se pozabaviti retro zvukom iz osamdesetih... Šta kažeš, Ovene? Mišel Šokd, Bili Breg. Hajde, Lana samo sedi i slušaj.“

„Ko?“ glasio je Lanin odgovor, ali Eni je zaprepastilo to što je njena ćerka pokazala znake interesovanja.

Balkandownload

U tom trenutku, Eni se našla na dnu stepenica i uhvatila je Eda kako je lagano odmerava od glave do pete. Štikle, frizuru, haljinu, definitivno haljinu.

„Gospodine Leon, lepo od vas što ste došli.“ Nasmešila se u znak dobrodošlice. „Ostavljam vas u miru i odlazim na večeru“, objašnjavala je poklopivši njegovo uporno „Zovi me Ed“.

„Okej, Ede“, stigao je Ovenov odgovor. Istog trenutka je pocrveneo, ali i dalje se smešio, očigledno zadovoljan time što je uspeo nešto da progovori pre početka časa.

„Ovene!“ nežno se namrštila Eni, uz ohrabrujući osmeh. „Sigurna sam da je gospodin Leon mislio...“

„Ne brini, u redu je“, ubacio se Ed, a zatim dramatično i veoma neočekivano kinuo.

„Na zdravlje“, uzviknuše Eni i Lana u horu. Lana je odmah privukla kutiju maramica sa stola i ponudila mu ih. Smrtno se plašila slinavih noseva, što će verovatno opovrgnuti sav uspeh koji je postigao uveravajući je da se priključi času.

„Veoma ljubazno od tebe“, promrmljao je iza brzo zgrabljene maramice.

„Idite u dnevnu sobu“, naredila je Eni deci. „Ede, mogu li na trenutak da porazgovaram s tobom?“

Sišla je niz poslednjih nekoliko stepenika sve dok se nije našla pored njega, i obratila mu se tihim glasom: „Nismo pričali o plaćanju časova.“

„Ne, ne...“ Odmahivao je rukom.

„Ne budi blesav“, insistirala je. „Došao si ovamo, trošiš svoje slobodno vreme. Moraš biti plaćen.“

„Definitivno ne. Želim da učinim ovo za Ovena... osim toga... to je u interesu školskog orkestra.“ Podigao je malu, smeđu kutiju za violinu, koju Eni do sada nije primetila.

Osmotrila ga je na trenutak: imao je ljubazno lice, malčice preljubazno. Definitivno je ona vrsta sanjara, dobronamerne sanjalice što se uvaljuje u situaciju u kojoj ga časovi muzike koštaju umesto da zaradi dodatan novac.

„Slušaj, Ede“, obratila mu se nešto čvršćim glasom. „Mogu da razumem to što ne želiš da budeš plaćen za časove, ali nešto ćeš ipak dobiti, okej? Ne trudi se da ponovo kažeš ne“, insistirala je kada je počeo da odmahuje glavom. „Da li više voliš vino ili pivo?“ pitala je, razmišljajući o tome kako prastari vuneni kaput nagoveštava da je u pitanju ljubitelj vina, ali gitara upućuje na pivo.

„Hmm...“ Ed je delovao nesigurno i pomalo zbunjeno zbog ovog pitanja. „Zapravo volim i jedno i drugo - mada mi je crno vino omiljeno.“

„Znači, to smo lako rešili“, reče mu ona. „Jedan čas - dve boce crvenog vina. Jesmo li se dogovorili?“ Ispružila je ruku.

Prihvatio je. Rukovali su se i lice mu se razvuklo u osmeh. „Ako insistiraš“, reče.

„Do đavola, naravno da insistiram... i ne budi suviše impresioniran. „To će biti jeftino vino. Hajde onda“, rekla je i otvorila vrata dnevne sobe. Ed je krenuo za njom.

„Lepa soba“, stigla je njegova oduševljena reakcija. „Ima dosta prostora. Veoma lepo“, ponovio je. Eni je pomislila da profesor sada misli da je ona bogatija nego što je očekivao, a upravo je ponudio njenoj deci besplatne časove muzike. „Kladim se da imaš i jednu od onih zastrašujućih kuhinja punih visoke tehnologije.“

,,Oh, da“, odvratila je. „Sama kuva večeru, pere sudove i masira. Kome je potreban muškarac?“

„Ha. Odlično.“ Klimnuo je i skinuo kaput.

Balkandownload

Eni ga uze, primetivši da nije obukao odelo od tvida koje obično nosi u školi, već izlizane farmerke i prastari tamnoplavi gernzi džemper, iskrzanih rukava. Ispod njega je virila očajno neispeglana košulja. Očigledno se Ed trudio da deluje nonšalantno. Izgledao je poput izbeglice iz rata loše obučenih.

„Izlaziš?“ upita.

„Da. Neka vrsta žurke... večere.“ Nije želela da odaje detalje vrste sastanka u koji se upuštala.

Međutim, Lanina tinejdžerska antena je zatreperila i nije oklevala da obavesti Eda: „Mama ponovo ide na sastanak s nepoznatim.“

„Pa, nije baš tako... Lana!“ upozorila je Eni svoju ćerku pogledom, ali ne...

„Kako to misliš 'nije baš tako'?“ usledio je Lanin osoran komentar. „Četrdeset stranaca se večeras okuplja na večeri i ti ćeš biti jedna od njih.“

„Pa! Šta da kažem?“ Eni je uspela da se osmehne i stisne zube, potisnuvši očiglednu opasku - Lana, srce, da li je onaj dan u mesecu? Da ti donesem termos s toplom vodom?

„Za sve postoji prvi put“, uspela je da procedi.

„Tako je“, reče Ed. Delovao je zapanjeno, zbog čega se Eni osetila pomalo komično i razdraženo. „Srećno“, dodao je.

„Ispričaću ti kako je bilo“, pokušavala je da se ne brecne, sevnuvši pogledom ka Lani. ,,U svakom slučaju, kasnije će navratiti moj prijatelj Konor. Čuvaće decu zato što ne volim da ih ostavljam same noću. Zar ne, srećice moje?“

Oven je ispuštao zvuke povraćanja, a Lana je prekrstila ruke i mrštila se na majku.

Eni se pela uza stepenice hotela, obložene debelim tepihom, puna razuzdanog optimizma. Veoma elegantno mesto, bez jeftinih detalja. Pa, dobro, možda bukiranje dvorane Ana Bolen i nije bila najbolja odluka koju su organizatori mogli da donesu. „Moja druga žena? Da, nažalost, odsečena joj je glava. Veoma tužno. Ali šta da se radi... sada sam ponovo samac.“

Nema više sastanaka preko rubrike Usamljena srca, pobedonosno je pomislila Eni. Nema više brzog ispijanja vina dok beži od sirotih, zbunjenih duša s kojima se sretala. Nema više internet sastanaka! U njen inboks više neće stizati devijantne fantazije gospodina Perverznog iz Tampe na Floridi.

Ovo su sastanci na crvenom tepihu. Ovo je pravi način. Da, skupo je. U ovom trenutku njene finansije to ne mogu zaista da podnesu. Ali gledala je na to kao na investiciju. Pronalazak ne samo gospodina Pravog već gospodina Bogatog i Pravog jeste dobar način da se potroši novac. U svakom slučaju, ovo je probna večera. Platila je samo obrok. Pun iznos plaća samo ako se večeras prijavi. Možda će iz prve imati sreće. Osećala je da je sreća prati.

Kako je samo Dina kolutala očima dok je Eni naglas čitala iz brošure: „Pravo gurmansko iskustvo sa četrdeset pažljivo odabranih samaca...“

„Pogledaj listu gostiju“, nagovarala je Eni, dodajući joj odštampane profile s malim fotografijama, veličine za pasoš.

„Tu je vlasnik građevinske firme, češki biznismen, kompjuterski preduzetnik, zanimljiva ličnost iz zapadne oblasti...“ istakla je Eni.

Ali Dina je etiketirala svaku fotografiju na svoj način: čovek koji se bavi 'uradi sam' projektima, gangster iz istočne Evrope, muž koji još nije preboleo svoju ženu koja je preko interneta upoznala lezbijku i viđa se s njom... velški vukodlak s jednom obrvom...“

„Prekini!“ presekla je Eni. „Šta misliš o ovome?“ Izdvojila je jedan profil. „Dominik vodi firmu za dizajn vrtova. Voli francuska vina i kubansku muziku... Oooh!“

Balkandownload

Zainteresovano je podigla obrve. „Veoma interesantno. Pa on je polu-Francuz. Ovo obećava.“

„Da vidim sliku.“ Dina je osmotrila fotografiju i uz gunđanje priznala da nije loš. U stvari, bio je prilično zgodan: tamna kosa, lepa vilica i osmeh...

„Šta misliš, zašto mu je potrebna agencija za upoznavanje?“ pitala je u čudu.

„Možda je suviše zaposlen, pa nema vremena za izlaske“, nagađala je Eni. „Baš je zgodan, zar ne?“

Eni je poravnala haljinu, povukla ramena unazad i nabacila pomalo misteriozan osmeh, a zatim otvorila vrata dvorane Ana Bolen i zakoračila unutra.

Direktno ispred nje, za recepcijom je sedela preterano oduševljena devojka s gomilom bedževa sa imenima i verglala: „Dobro došla na Razborito procenjivanje.“

Bedževi sa imenima? Eni nije očekivala nešto što u tolikoj meri podseća na konferenciju, ali mnogo, mnogo gora bila je činjenica da svi šetkaju oko bara obučeni u običnu poslovnu odeću: muškarci u sivim i teget odelima, a žene veoma slično. Našla se u moru sakoa, bluza s dugim rukavima i pantalona. Nijedne lepe haljine nije bilo na vidiku, a kamoli haljine na bretele. Izgledaće poput razvedene i očajne domaćice među ovim ambicioznim šeficama.

„Kako se zovete?“ želela je da zna plavuša širokog osmeha iza recepcije.

„Eni Valentajn... Mislila sam da treba elegantno da se obučemo!“ užasnuto je dodala.

„Uvek zamolimo ljude da se potrude, ali toliko njih dolazi pravo s posla da jednostavno nemaju vremena. Mogu li da uzmem vašu jaknu?“

„Ne., uhhh... pa...“

Bilo je toplo u dvorani Ana Bolen, suviše toplo za žuti, vuneni kaftan sa satenskom postavom, posebno kada je osećala dodatnu toplotu zbog stida.

Mogla je da se znoji u jakni dok joj se šminka ne otopi, ili da bude hrabra i skine je.

„Da, pretpostavljam da je to u redu“, popustila je i svukla valentino jaknu, otkrivši tanke bretele, gole ruke i veći dekolte nego što je za ovaj događaj bilo pristojno.

„Kasnije idem na drugu zabavu.“ Iznenada joj je sinuo dobar, lažan izgovor. To će reći svima. Oh, to znači da može ranije da ode ako - mada nema šanse za to - veče bude apsolutno užasno.

„Okej, Eni. Zdravo! Dobro došla! Odvešću te do Hilari, a ona će te upoznati sa ostalima.“

Eni je uz Hilari u magnovenju projurila kroz šaradu lica, osmeha i predstavljanja. Prepoznala je neka od imena s liste: za Čeha se ispostavilo da je prodavač pitomog izgleda; Idris je zaista bio Velšanin s jednom obrvom mada verovatno nije bio vukodlak; razočarao ju je Dominik, dizajner vrtova. Bio je zgodan, ali visok metar i žilet. Eni je u štiklama bila viša od njega za nekih dvadeset centimetara.

Kada su ih sproveli na večeru, obeshrabrila se kada je shvatila da se cedulja s njenim imenom nalazi pored Dominikove.

Levo od nje je sedeo stidljiv, blag čovek po imenu Vil, preko puta njega bledunjava žena neodređenog izgleda po imenu Mejzi. Činilo se da neka vrsta spasa vreba u formi Lojda, sedog ali neusiljenog pedesetogodišnjaka preko puta nje. Kada se nasmešio i predstavio, rukovao preko stola i uputio Eni kompliment za zanosnu haljinu, otkrila je da joj se vraća volja za životom.

Međutim, tokom predjela - spanać i supa od oraščića, koju tihi Vil nije mogao da jede bez prskanja i glasnog srkanja - Eni je otkrila da je Lusinda, žena koja je sedela levo od Lojda, takođe veoma zainteresovana za njega.

Balkandownload

Za nekoliko minuta postalo je jasno da je Lusinda veoma, veoma razgovorna i da će do maksimuma iskoristiti razgovor za stolom, u ubeđenju da pomaže svima time što ide unaokolo i postavlja gomilu ličnih pitanja na koja Eni nije želela da odgovori: „Jesi li razvedena?“ „Koliko dugo izlaziš?“ „Čime se baviš?“

Kada je došao red na nju, Eni je donela zrelu odluku da pobegne u kupatilo.

Kada se vratila, osetila je da bi valjalo da batali Lojda i posveti pažnju Dominiku, kako ne bi pomislio da je nepristojna.

„Vino je lepo, zar ne?“ upitala ga je, prisetivši se podataka iz njegovog profila.

„Uopšte nije loše“, odvratio je, okrenuvši flašu da pročita etiketu.

„Donela sam odluku da više ne pijem bućkuriše“, objašnjavala je. „Život je suviše kratak.“

Dok joj je punio čašu, podigao je flašu i odvratio: „Istina.“

Da li je umislila, ili se zaista trgao? Šta je učinila? Možda je neumesno upotrebila reč 'kratak'. Očigledno je preosetljiv, pa ga je povredila. Nesvesno je privukla pažnju na njegovu visinu, odnosno nedostatak visine. Upozorila je samu sebe da više ne upotrebljava tu reč.

Pitala ga je kako je stigao do hotela i dobila maltene šaljiv odgovor.

Dominik, polu-Francuz i ljubitelj kubanske muzike. Bilo je očigledno da su francuski geni prevagnuli. Zgodan je na neki tamno promišljen način. Prvih nekoliko dugmića na košulji bili su mu otkopčani i delovao je kao da mu je mesto u pariškom kafiću sa cigaretom marke žitan u rukama.

Bio bi odličan materijal za sastanak. Ali dvadeset centimetara... dvadeset centimetara je suviše širok jaz za premošćavanje. Mada su sedeli, morao je da nagne glavu kako bi je pogledao u oči. Ovo je podsetilo Hni na dane kada je igrala s dečacima za glavu i vrat nižim od nje, zbog čega se osećala kao prerasla nakaza.

„Tvoj nećak ide u Sent Vinsent!“ uzviknula je kada joj je to saopštio. „Kako je svet mali.“

Ponovo se trgao. Uuups.

Kada je stiglo prvo jelo, razgovor je skrenuo ka omiljenoj hrani -povrću da budemo precizni.

„Plavi patlidžan i ragu od paradajza“, reče on.

„Patuljasti grašak, kuvan s puterom na pari, izvrsno“, odvrati Eni.

Patuljasti?? Zašto je morala da kaže patuljasti? Zar grašak nije dovoljno?

Lojd joj namignu. Da li je samo prijateljski primetio da je loše odabrala reč? Usput, to je Lojd, vlasnik građevinske firme, razveden, nema decu, ima veliku kuću u Vimbldonu, hobi su mu džez i jedriličarstvo Lusinda je umela da bude korisna.

„Da li već dugo ideš na ove sastanke?“ pitala je Dominika u pokušaju da skrene razgovor s minijaturne hrane.

„Oko godinu dana“, priznao je.

„Jesi li upoznao neke zanimljive ljude?“ pitala se da li je imao više sreće od nje.

„Gomilu. Gomilu interesantnih ljudi - međutim, ništa ozbiljno.“

Nakon nekoliko pokušaja da započne razgovor sa uzdržanim Vilom, Eni se ponovo vratila Dominiku pošto je bilo teško otrgnuti Lojda na više od nekoliko trenutaka od veoma posvećene Lusinde.

„Obožavam je, preslatka je...“ Dominik je pričao Mejzi o svom dugogodišnjem poštovanju prema francuskoj glumici Odri Tatu.

Balkandownload

,,Oh, ja isto to osećam prema Biliju Kristalu“, ubacila se Eni. „Mada je očigledno majušan“, izletelo joj je pre nego što je uspela da razmisli o tome.

Dominikov osmeh je očigledno bio suviše nategnut.

„Reci mi nešto o svom poslu“, zamolila ga je, zaključivši da će izvinjenje samo pogoršati stvari.

Ispostavilo se da je to dobro pitanje. Dominik je obožavao svoj posao i oduševljeno je pričao o Modernom vrtu.

Eni i nekoliko drugih ljudi pažljivo su ga slušali, ubacujući pitanja o svojim komadićima zemlje, pitajući ga za savete. To je jedna od tužnih stvari vezanih za starenje, uvek se šalio Rodi; iznenada su svi zainteresovani za bašte i za to gde da kupe najbolje biljke, koliko su nekada bili zainteresovani za drogu. Pecanje riba više nije značilo jurnjavu za zgodnim devojkama, već kupovinu štapova i mamaca. Od velikih sisa ka velikom ulovu, stvari kreću nizbrdo, to je bilo Rodijevo mišljenje.

„Uopšte ne raste, tako je... niska.“ Ahhh! Zar nije mogla na drugačiji način da opiše živicu koja odbija da buja? „Nije, kako da kažem... žbunasta“, uspela je nekako da izgovori.

„Kržljava je?“ ponudi Lojd izraz, suzbijajući osmeh.

Eni je podozrevala da se tihi Vil i ćutljiva Mejzi zapravo puše od strasti. Neprestano su bacali skrivene poglede jedno drugom i crveneli ako bi bili uhvaćeni. Kada bi samo uspeli da sakupe dovoljno snage da prozbore nekoliko reči.

Baš dok se pitala kako da ih uvuče u razgovor, čula je kako Dominik objašnjava Lusindi da vozi mini-ven. Na ovo se ona okrenula, pogledala Lojda i čula kako guši osmeh popivši veliki gutljaj vina.

Znalački mu se nasmešila, zadovoljna što su u tajnoj komunikaciji.

Na sreću, Dominik nije primetio... ali zapravo je razgovor o slatkišima doveo stvari do kritične tačke.

Razgovor se preneo na omiljene slatkiše iz detinjstva i Eni se ubrzo izlanula: „Patuljasti dragulji.“

Nije lagala. Zajedno s karamel štanglama, to je bila njena omiljena poslastica.

„Patuljasti dragulji?“ upitao je Dominik hladnim glasom sa očiglednom nevericom. „Patuljasti dragulji? Nikada nisam čuo za njih.“

„To su majušne, raznobojne bombone s glazurom“, mucala je.

Nije delovao uvereno. Iznenada ni ona nije bila sigurna. Možda tako nešto ne postoji. Možda su u pitanju dragulji s glazurom, ali toliko se trudila da ne pravi gafove vezane za visinu da joj je reč „patuljasto“ tvrdoglavo pala na pamet.

„Da li se još neko seća patuljastih dragulja?“ pogledala je ostale, nadajući se da će neko dokazati da nije potpuno izgubila pamet.

Ne. Niko nije mogao da se seti patuljastih dragulja i prekrati joj muke. Dominik ju je besno pogledao i izgledao kao da će nešto reći, ali na svu sreću tada se oglasilo zvono, što je značilo da stiže drugo jelo i da žene moraju da ustanu i pomere se tri mesta udesno. Na Enino olakšanje, našla se na Lusindinom mestu, ispred Lojda. Nažalost, Dominik je i dalje mogao da zuri u nju, ali trudila se da ga ignoriše.

Lojd je bio pravo srce. Pitao ju je gde živi, i sa interesovanjem slušao kako opisuje svoj posao i planove o stvaranju carstva na tržištu nekretnina. Dosipao joj je vino u čašu. Gledao ju je u oči i dubokim glasom saopštio da već tri meseca dolazi na ove večere i da nikada nije upoznao tako lepu ženu.

Balkandownload

Pitala ga je gde je preplanuo, a on je skromno promrmljao nešto o poslu u Argentini i tome kako je putovao na Karibe, što je februar učinilo znatno podnošljivijim.

Eni je osetila kako je preliva talas toplote. Topao, suncem obasjan karipski talas sreće. Njen brod je uplovio. Ovaj čovek je divan. Savršen. Svrbeli su je prsti da podigne tašnu, izvuče mobilni i ukuca njegov broj na brzo biranje.

„Znači, imate decu, zar ne?“ pitao je, podigavši čašu da otpije gutljaj vina.

„Predivnu petnaestogodišnjakinju, Lanu i devetogodišnjeg Ovena.“

„Petnaest godina?!“ pokušavao je Lojd da se obuzda.

„Da, ona je dete moje prve ljubavi“, objašnjavala je Eni, uvek zadovoljna zbog „izgledaš toliko mlade“ efekta koji je izazivalo pominjanje petnaestogodišnje ćerke. „Rodila sam je kada mi je bilo dvadeset godina.“

„Imaš trideset pet godina?!!“ upita Lojd. „Ali izgledaš znatno mlade!“ Nažalost, ovo je zvučalo besno, za razliku od komplimenata koje je obično primala kada otkrije svoje godine. (Eni je podozrevala da je plava kosa, prvoklasna krema - sisli kojoj je istekao rok trajanja - i činjenica da joj je sunčanje dosadno, daju njenom licu izgled kasnih dvadesetih godina, dok god se ne smeje. Kada je na fotografijama uhvate usred keza, izgleda kao da ima sto godina.)

„Pa, hvala ti“, nasmešila se Lojdu, ali on nije delovao srećno. „Šta nije u redu?“ Odlučila je da je bolje da zna.

„Moja granica je trideset tri“, hladno je rekao.

„Trideset tri?“ upitala je, nesigurna na šta zapravo misli.

„Trideset tri godine“, odvratio je. „Moja bivša žena ima trideset četiri. Odlučio sam da pronađem mlađu. Znatno mlađu.“

,,Oh!“ Eni se na trenutak toliko zaprepastila da nije bila u stanju da progovori. Palo joj je na pamet mnogo jetkih odgovora, poput: „Jadni, matori jarče“, „Kada ćeš zakazati fejslifting?“ ili „Zar su ti izlasci s tinejdžerkama zanimljivi?“

Ali obuzdala se i dostojanstveno odvratila: ,,U redu, Lojde. Ti si na gubitku. Žene su mnogo interesantnije u tridesetim godinama. Da ne pominjem da su veštije.“

Nažalost, zarežao je: „Šta radiš ovde kada ima toliko sumnjivih tajlandskih agencija koje mogu da ti pomognu?“

To je bilo to. Uvredila je čoveka levo od sebe i čoveka preko puta. Morala je da se usredsredi na Vila, gospodina Tihog koji je srkao dok je jeo supu.

„Mislim da se dopadaš Mejzi“, reče mu nakon preliminarnog ćaskanja. „Treba da uzmeš njen broj... i da se dogovorite za viđanje. Mislim da biste se slagali kao ruka i rukavica.“

Nažalost, Vil je zbog ovog komentara silno pocrveneo i potpuno se zatvorio. Eni više nije imala s kim da razgovara. Vreme je da na snagu stupi plan A. Reći će da mora ranije da krene da bi stigla na drugu, izmišljenu zabavu.

Bacivši brz pogled ka svima koji bi mogli da je čuju, objavila je da odlazi i da se izvinjava i slično.

Ustala je od stola visoko podignute glave, za šta se nadala da deluje dostojanstveno. Nije odolela da baci pogled ka Lojdu da vidi da li će krenuti za njom. Zašto da ne? Zar nije očajnički želeo da sazna više o njoj? Zar ga nije zaintrigirala? Čak iako ima trideset pet godina?

Ne! Nije se čak ni okrenuo ka njoj dok je odlazila! Bio je zadubljen u razgovor s Lusindom, koja se sramno premestila na mesto s kojeg je Eni upravo bila ustala.

Naravno da je za njom jurila domaćica Hilari i pristigla je kod vrata.

Balkandownload

„Kako je prošlo? Usput, izgledate predivno“, brbljala je. „Telefoniraću vam sutra da vidim da li želite ponovo da se vidite s nekim koga ste večeras upoznali.“

„Hvala vam“, uspela je Eni da prozbori mada bi joj radije rekla da se ne muči. Kakva gomila gubitnika!

Zakopčala je jaknu, odjurila u prvi pab koji je pronašla i sručila jedan bejlis niz grlo dok je čekala taksi. Temeljnije ponižena nego nakon bilo koje školske igranke.

Balkandownload

Poglavlje 5.

Konor bebisituje: Tamnoplava, široka rolka od kašmira (Armani)

Vrećaste farmerke boje indiga (Nudi) Bela majica (Pol Smit)

Ružičasto-plave čarape (Pol Smit) Uske bokserice (Ozi Bum)

Patike za kuglanje od prevrnute kože (Kamper)

Ukupna cena: 520 funti „Zašto mene niko neće?“

„Gospođice Valentajn, bili ste na vrućem sastanku?“ dočekao ju je taksista uz kez. Isti vozač je došao po nju prošlog petka kada se vraćala od Dine. Gospodin Abdul Nuoča i njegov ne baš pouzdan nisan bluberd. Prošle nedelje je primetila zlokobno čegrljanje ispod kola, indikaciju da nešto nije u redu sa auspuhom. Još se čulo.

Međutim, za razliku od ostalih vozača iz iste firme s kojima se susretala, bio je jeftin ali učtiv, prijateljski nastrojen i uvek je čekao da uđe u kuću.

„Kako je bilo?“ pitao je Eni kada je zavezala pojas. „Bilo je okej.“ Nasmešila se. Ne pada joj na pamet da opisuje veče u punoj slavi. Još jedna katastrofa od sastanka, još jedan dokaz toga da joj ovo očajno ide, kao da joj je dokaz potreban... da nije preostao više nijedan dobar slobodan muškarac... i da su muževi veoma potcenjeni. Oterala je suze besa koje su pretile da poteknu, skupila je pesnice i usredsredila se na gospodina Nuoču i ćaskanje.

„Hoćete li se ponovo videti s njim?“ upitao je dok su mu se tamno lice i kožna jakna presijavali pri svetlu farova nadolazećih kola. Osveživač vazduha u obliku jelke divlje se ljuljao, odašiljući miris lažne borovine koja je skupljala grlo, dok su kola poskakivala preko ispupčenja na putu. Svako je pretilo da zada smrtni udarac auspuhu.

„Ne, čini mi se da neću.“ Uspela je da se nasmeši. „Nije se našao na mojoj listi prvih deset sastanaka iz snova... Imate dosta posla večeras?“ pitala je osetivši potrebu da promeni temu.

„Biće ga.“ Nasmešio se i pojačao radio.

Vesti o saobraćaju, fudbalu i vremenskim prilikama ispuniše preostalo vreme putovanja. Kada je Eni platila, ostavila napojnicu uprkos njegovim protestima i krenula da izađe iz kola, gospodin Nuoča se nagnuo, potapšao je po ruci i tešio recima: „Ako nemate s kim da izađete sledeće nedelje, uvek možete pozvati mene.“ Usledio je grleni kikot, uz namigivanje.

„Hvala vam“, nasmešila se. „Sigurna sam da bi izlazak s vama bio ugodan.“ Namignula je i ona. „Laku noć.“

„Odlično kuvam“, doviknuo je dok je zatvarala vrata.

„Znači da nećete dugo biti sami“, odvrati ona.

Dok je koračala ka vratima, začula je pištanje telefona. Stigla joj je poruka od Dine.

JESAM LI DOBILA OPKLADU? Pisalo je.

Balkandownload

Eni se upitala da li se računa ponuda gospodina Nuoče.

Dok je otvarala vrata, čula je veoma, veoma prijatan glas Konora Makejba - sto devedeset centimetara visokog, tamnokosog, neverovatno zgodnog glumca, kakvog svaka žena zaslužuje da ima za prijatelja - kako je doziva iz dnevne sobe.

„Zdravo, seks bombo!“ Dočekao je kada je zakoračila u prostoriju. „Kako je prošlo?“

Konor je bio opružen na njenoj sofi, fantastičnog izgleda bez napora kao i uvek: kosa s nemirnim čuperkom iznad čela, nalik vilenjačkoj frizuri - to je novo - izgužvani džins i nežna rolka. Na stolu pored njega,

nalazile su se dve prazne konzerve od piva i porodično pakovanje čipsa sa ukusom sira i luka. U jednoj ruci je držao daljinski, ana TV-u je išao kasni tok-šou sa smanjenim tonom. „Maženje!“ reče, ispruživši ruke.

Eni se naslonila i poljubila ga u usta, osetivši kako je čvrsto grli. Povukao ju je na sebe.

,,S jezikom ili bez njega?“ šalio se, dotičući njene usne.

„Bogami, bez... čisto zbog luka i sira, ali hvala na ponudi“, reče Eni, boreći se za vazduh. „Drago mi je što te vidim.“

Spustila je glavu na njegove grudi, i ispod oporog mirisa čipsa, upijala je muški miris pene za brijanje, piva i iznošenog džempera.

„Pa, kako je bilo?“ želeo je da zna. „Jesi li upoznala gospodina Savršenog?“

„Da, kako da ne.“ Skotrljala se i ćušnula Konora tako da se našla u udobnom sendviču između naslona sofe i njegovog toplog tela. Ah, uteha gej muškarca. Možete koristiti njegovo telo za grljenje i maženje, bez rizika od nesporazuma.

Zatim mu je prepričala čitavo veče, udarac po udarac, sa što više glupih, budalastih detalja.

Kada je završila, Konor ju je zagrlio jednom rukom.

„Zaista moram da pronađem nekoga“, poverila se. ,,U opasnosti sam da postanem prosta. Shvatila sam da pokušavam na prevaru da nateram muškarce da me dotaknu.“

„Kako to misliš?!“

„Moj frizer je muškarac, moj kiropraktičar, moj zubar, moj doktor... kada sam shvatila da uživam u pregledu grudi, sinulo mi je da se pretvaram u perverznu staricu.“

„Ne zajebavaj se, bebi, neko zakaži uzimanje brisa“, bio je Konorov savet.

Ćušnula ga je laktom u rebra.

„Potreban ti je zgodan lični trener“, predloži Konor, „ili ono što su domaćice isprobale i testirale: instruktor tenisa.“

„Ohh, učinila bih to u trenu... da je trenutna ekonomska klima povoljna.“

„Aha.“

„Kakva su bila deca?“ upita ona.

„Fantastična“, uveravao ju je. „Lana je još budna, čini mi se, sluša ajpod. Oven verovatno vežba sviranje gitare pod pokrivačem kako bi zadivio svog muzičkog gurua.“

„Misliš na Eda?“

„Oh, da. Skoro da sam i ja impresioniran pitkim Edom koliko i tvoja deca.“

„Ha. Pitki Ed?“ Pitala se kako bilo ko, osim grinja, može da smatra Eda izdaleka ukusnim.

„Ma, hajde“, insistirao je Konor. „Moraš priznati da zrači izvesnim starinskim šarmom... ali gejdar kaže da nije zainteresovan za dečake.“

Balkandownload

„Ne... po školi se priča da je pravi ženskaroš, ali meni je teško da poverujem u to. Kakav je tvoj ljubavni život ovih dana?“

,,Oh, sve je po starom“, uveravao ju je Konor. „Nemam apsolutno ništa da prijavim. Zašto mene niko neće?“ Načinio je tragično tužan izraz lica, zbog čega je zaradio novi udarac u rebra.

„Znači, policajac iz serije Imanje ostaje 'najpoželjniji neženja iz šou-biznisa'?“ zadirkivala ga je. „Stvarno ne znam, Konore. Fantastično izgledaš, poznat si, pun novca - možda se ljudi plaše kletve koju donosi reč Zdravo! Možda ne žele da se probude i otkriju da ih intervjuiše novinar časopisa Gracija?“

„Vrlo smešno.“

Zagledala se u njegovu zgodnu bradu. Nasledila je Konora. Bio je Rodijev najbolji prijatelj, ali kada je Rodi napustio pozornicu, Konor je ostao uz nju.

Konor i Rodi su se upoznali na snimanju niskobudžetnog filma u Rumuniji. Bili su tamo nedeljama mada su imali male uloge, prvi i drugi princ s desne strane, ili nešto slično tome. Osmislili su plan da napuste snimanje svog plemenitog, loše plaćenog filma i pozorišnu karijeru, koja je prilično bila zapela, i bace se na sapunice. Rodi kao seksi zlikovac, a Konor kao zgodan dečko iz komšiluka.

Nakon obimnog rada na stilu koji je Eni odradila, Rodi je bio kratko ošišan, u kožnoj jakni, pomalo zdepast, ali ipak, napredovao je od siledžije iz serije Račun do nečijeg zločestog brata iz Istendersa. U međuvremenu, Konor, čist i rumenih obraza, obučen u štrikanu odeću, dobio je glavnu ulogu u nostalgičnoj seriji koja se daje nedeljom u vreme čaja, Imanje. Nakon toga su usledile i ponude sa Vest Enda.

„Kako posao?“

„Fantastično, draaaaga“, najpre je uzviknuo, a zatim progunđao: „Nema šanse da ponovo pristanem da radim u pozorištu, užasno je naporno.“

„Ha! Ali je užasno dobro plaćeno“, odvrati ona, znalački ga mazeći po džemperu. „Osmostruko pleteni kašmir nije jeftin.“

„Ma radije bih svaki dan radio na televiziji. Kada ćeš doći da me gledaš?“

,,Oh, pa... uskoro“, uveravala ga je, misleći u sebi kako mjuzikli, pa makar ih radio Noel Kauard, nisu baš po njenom ukusu.

,,A sada... Konore“, započela je, kad već razmenjuju usluge, ,,predivni moj?“ Uplela je svoje prste s njegovim.

,,Uh-oh“, odvratio je. „Ovo zvuči opasno - skupo - ili oboje.“

„Moram da te zamolim za uslugu, zapravo dve usluge.“

„Definitivno ćeš morati da puziš. Najbolje na kolenima.“

„Šta misliš o kampovanju? Sa šatorima?“ brzo je dodala.

Konor napravi facu. „Znam sve o kampovanju, ali ništa o šatorima.“

„Uskoro će neka vrsta kursa iz orijentacije za zbližavanje - muškarci sa sinovima ili nećacima ili sinovima svojih prijatelja.“ Pogledala ga je u oči da bi bila sigurna da je razumeo. „Oven mi je pokazao letak, i otada, petnaest puta na dan ponavlja: „To bi bilo baš zabavno. Zar ti se ne čini da je mesto predivno?“ I tako dalje. Znaš da je često išao na kampovanje s Rodijem... Ne pada mi na pamet druga osoba osim tebe koja bi ga vodila. Bliži mu se i rođendan i...“

„Ne znam ništa o kampovanju, Eni“, ječao je Konor. „A ni ti, čak i da si muško... moraćeš da smisliš nešto drugo. Šta kažeš na vikend u banji? Na to bih definitivno došao.“

„Nadam se da se šališ. Oven puni deset godina“, podsetila ga je.

Balkandownload

„Nikada nisi suviše mlad za ulepšavanje.“

Eni uzdahnu. „Okej, okej, oslobađam te kampovanja, ali moraš pristati na moju sledeću molbu.“ „Udri.“

„Znaš da je sledećeg vikenda zabava povodom penzionisanja moje majke?“

„Ne! Čini mi se da se zabava povodom penzionisanja tvoje majke nije pojavila u mom rokovniku... ali... pa... da li ću pogrešiti ako pomislim da ćeš upravo izgovoriti nadasve laskave reči: 'plus jedan'?“

„Konore?“ Priljubila se uz njega. „Možeš zauzvrat da tražiš neku uslugu.“

„Uslugu?“ čudio se. „Ne možeš da mi nudiš seksualnu...“

„Materijalnu“, pojasnila je. „Ovo vredi bar dve, možda i tri kupovine po povoljnim cenama sa Eni V stranice za kupovinu.“

,,Oh, hvala ti!“ ljutito je odvratio. „Želim besplatne dizajnirane pantalone, inače odbijam da sarađujem.“

„Možda bih mogla to da sredim“, reče ona, prisetivši se rasprodaje pantalona kelvin klajn, tri za dve, u TK Maksu. Nadala se da neće biti sve same XXL i XXS varijante.

„Veliko porodično okupljanje povodom penzionisanja?“ čudio se.

Eni klimnu. „Ne želim da idem sama. Mislim, naravno da idu i Lana i Oven, ali želim da imam nekog ko je došao zbog mene.“

Mazio ju je po kosi, a zatim se preko njegovog lepog lica razlio širok osmeh. „Hoće li biti ostarelih tetkica?“ upita.

„Bar tri. Možda četiri.“

„Oooh, obožavam pripite pijane tetkice, to mi je glavna zabava, znaš... Hice divljeg, pijanog plesa?“

„Definitivno. Bend će svirati uživo, zato što je u pitanju veče sa škotskom temom. U stvari“, pridigla se i iskezila: upravo joj je sinula fantastična ideja, „iznajmiću kilt za tebe.“

„Kiltić?“ kezio se Konor, otkrivajući savršene, laserima obrađene zube. ,,Oh, Eni, odlična ideja. Jedan od onih crnih, kožnih?“

„Šta god te pali, dragi.“

„Crni kožni kilt, i ništa ispod njega?“ A zatim je dodao podnošljivom imitacijom glasa Šona Konerija: „Manipeni, kako da odbijem? Šta će moja pratilja nositi u čast ove večeri?“

„To je dobro pitanje“, odvrati Eni.

Balkandownload

Poglavlje 6.

Pola na paradi: Nadograđena kosa od prirodnih azijskih vlasi (salon Bleks)

Prskana crna guči haljina (rasprodaja u Radnji) Crvene sandale (pijaca u Brik Lejnu, tri para za funtu)

Holivudska depilacija (salon Bleks) Veštački nokti obojeni u narandžaste i crvene pruge (salon Bleks)

Čizme džon čo s visokom tankom štiklom od narandžaste prevrnute kože (popust za prijatelje na Eni V stranici za kupovinu)

Ukupna cena: 805 funti „Šta je na specijalnoj ponudi kod Asde?“

„Delija, devojko, malo si poranila, zar ne?“ Eni je pogledala na sat, spazivši užurbanu uspravnu figuru čistačice, i shvatila da je ostalo još sat i po vremena do zatvaranja. „Čistim svoj ormarić“, objasni Delija. Eni to nije mogla da shvati pošto je Delija imala najčistiji ormarić za čišćenje na celoj zapadnoj hemisferi. Otrcane metle pažljivo je prala, cedila i kačila da se suše; krpe su marljivo bile slagane, a boce sredstava za čišćenje uvek su bile obrisane i postrojene na polici sa etiketama okrenutim ka spolja.

„Zatim planiram da kupim nešto za sebe.“ Delijino tamno lice oblio je osmeh i začuo se kikot od kojeg joj se zatresla kratka, svetlucava perika. „Nema svrhe da radim ovde, ako ne mogu sebe da počastim s vremena na vreme.“

Zakoračivši ka Eni, tiho je upitala: „Naš dogovor i dalje važi?“

„Naravno“, uverila ju je Eni, trudeći se da ne pomišlja šta bi Dona mislila o tome.

Tokom retkih prilika kada bi Delija kupila nešto sebi u Radnji, Eni bi to proknjižila na svoje ime pošto je imala pravo na dvadeset posto popusta za zaposlene. Delija, koju je zaposlila agencija za čišćenje, nije imala popust. Bila je to nepravda koju je Eni oduševljeno ispravljala. „Šta kupuješ?“ nije odolela da upita.

,,Oh, neko vreme ću samo uživati u razgledanju, zatim ću doći kod tebe sa svojim ekstravagancijama“, prigušeno se nasmejala Delija i stisnula Eninu ruku svojim debeljuškastim tamnim prstima ukrašenim s pet kratkih ali divno nalakiranih noktiju boje šljive.

„Isprobaćeš ponešto?“

,,Oh, ne. Znaš ti mene, Eni, ja kupujem odeću isključivo kod Harvija Nikolsa!“ stigao je Delijin odgovor uz namigivanje. „Uostalom, ne bih mogla da uvučem svoju široku pozadinu u stvari koje ti prodaješ.“

„Mogla bi“, pobuni se Eni. „Vidi, vidi, devojko, ovde imamo...“

Ali Delija je preseče: „Odmah možeš da prestaneš s reklamom, đavolice“, reče, preteći prstom. „Ne padam ja na to. Znam tačno šta želim da kupim i prvo idem na odeljenje s donjim vešom.“

„Oooh!“ zadirkivala ju je Eni. „Fensi kupovina?“

Balkandownload

Deliji se na to oteo glasan, zvučan, grlen osmeh. Njene zlatne minđuše se zatresoše. „Oh, da... ulepšaću dan nekom srećniku“, zakikotala se. „Vidimo se kasnije.“

Eni je posmatrala Deliju kako odlazi u pravcu odeljenja za donji veš, kikoćući se i njišući pozamašnom pozadinom levo-desno samo zbog Eni.

Delija je imala tri posla, četvoro dece i jedan opštinski stan u stanju raspadanja na obodu Ajlsvrta. Morala je da promeni tri autobusa da bi stigla na posao u šest sati svakog jutra. Njeni podočnjaci su bili poput dva široka poteza crnom olovkom za oči i delovali su kao da ih je nemoguće ukloniti. Delija bi morala da odspava jedno mesec dana kako bi se bar delimično povukli.

S obzirom na okolnosti njenog života, mogla bi sebi da dozvoli da bude najmrzovoljnija, najiritantnija kučka na svetu - poput toliko članova osoblja koji rade na čišćenju ili prodaji - ali Delija je ostala tvrdoglavo srećna i raspoložena. Možda u njenoj duši sija neugasivo karipsko sunce, ili je posvećen član Jehovinih svedoka pa je štiti moć molitve.

Delija je bila rešena da učini nešto u Eninu korist. „Molim se za tebe i tvoje, draga. Nemoj ni pokušavati da mi govoriš da to ne radim.“

Međutim, Eni je baš kao i Delija znala da, kada ti život dodeli loše karte, moraš da se sabereš, navučeš samouveren izraz, ispraviš ramena i učiniš najbolje što možeš sa onim što imaš. Ili propadaš.

Zvonio je telefon u odeljenju za lične kupce, pa se Eni javila. „Eni? Zdravo, ovde Dejl. Jesi li zauzeta?“ „Nisam trenutno“, odvrati ona.

„Poslaću ti nekoga. Baci pogled ka ogledalu da proveriš kako izgledaš, devojko.“ Klik.

Spustio je slušalicu. Bez daljih informacija - mada je sumnjala u to da ovo ima neke veze s razgovorom tokom pauze za kafu o tome kako se bacila u potragu za veoma bogatim mužem i pitala momke sa odeljenja za mušku odeću da joj pomognu, kad nisu suviše zaposleni ulagivanjem svojim klijentima.

Eni nije verovala Dejlovom ukusu kada su kravate u pitanju, a kamoli kada je u pitanju potencijalni materijal za muža. Ipak, popravila je rep, nanela svež sloj sjaja za usne, stavila parfem i sačekala. Pola je radila na odeljenju, tako da je trenutno imala apartman za ličnu kupovinu samo za sebe.

Čim je ugledala gospodina Spensera Mura, kada ga je Dejl pompezno predstavio - opterećen selekcijom odela, košulja, jakni i kravata - potvrdile su se njene sumnje u sposobnost prosuđivanja prodavača sa odeljenja za mušku odeću.

Spenser je gej. Definitivno. Zašto Dejl to nije ukapirao? Zar okrugle naočare crvenog okvira nasred njegovog lica nisu dovoljan pokazatelj?

„Gospodine Mur, dobar dan. Ja sam Eni“, obratila se pridošlici. ..Uđite, uđite. Ovde sam da vam pomognem, pa... uđite u ovu veliku kabinu s desne strane. Sve ćemo lepo obesiti za vas.

„On je gej!“ zašištala je na Dejla čim je ugrabila priliku.

„Nije.“ Dejl je odmahnuo glavom s kratko ošišanom kosom i podigao obrve, zadirkujući je. „Ovo je razveden, heteroseksualan muškarac koji se oblači kao homoseksualac. Znam. Čudno je, on je urbana podvrsta... mutacija koju je možda izazvala njegova 'dizajnerska karijera. Pomislio sam da mu je potreban ženski utkaj; osim toga, mogla bi iz svega da izvučeš izlazak. Pun je ko brod.“ Zatim je šapatom dodao: „Usput, delimo proviziju.“

„Dragi, ako izvučem izlazak, slobodno uzmi celu proviziju“, reče inu ona.

Dejl, sin jedinac koji je protraćio sav novac svoje majke na časove glume, šepureći se odskakuta do vrata i posla joj poljubac.

Balkandownload

Ispostavilo se da je Spenser, u kasnim četrdesetim, u formi i sveže razveden, očigledno suviše ozbiljno shvatao rubriku o modi u nedeljnim novinama, za čoveka njegovih godina i statusa. Odatle zbunjujući signali.

„Da li ste počeli ponovo da izlazite, ili je prerano?“ upita Eni, brzo utulivši ovo smelo pitanje rečenicom: „Prosto me interesuje da li vam je potrebna svakodnevna odeća.“

,,Oh, definitivno sam spreman da ponovo izlazim“, poveri joj Spenser dok je kombinovala bledosivo odelo na tanke pruge s pastelnom košuljom i kravatom, i zamolila ga da to obuče. Čudno, ali ne postoji ništa heteroseksualnije od prave ružičaste nijanse.

„Znači, moramo da napravimo od vas magnet za devojke“, nasmešila se.

„Ahm, pa...“

Mora malo da popusti, reče Eni sebi. Očigledno je čovek pomalo povučen.

„Gde živite?“ upitala je s druge strane zavese dok je oblačio odeću koju je predložila.

„U Kensingtonu“, odvrati on. Primetila je da nije uzvratio pitanje. Neke mušterije smatraju da je osoblje Radnje ispod njihovog nivoa. Morala je sama da se potrudi da bude viđena u drugačijem svetlu.

,,Oh, baš lep kraj“, reče mu ona. „Išla sam tamo u školu. Fransis Holand.“ Eto, to će mu pokazati. Svi su čuli za školu Fransis Holand, jednu od najelitnijih škola za devojke u Londonu.

„Stvarno?!“ Delovao je preterano iznenađeno.

„Da. Uživala sam. Tamo sam otkrila umetnost.“ Nije joj se dopalo kako je to zazvučalo, kao da je otmenija od kraljice. „Da, nakon toga sam pohađala školu za dizajn pozorišnih kostima. Radila sam neko vreme na filmu, a sada sam ovde konsultant.“ Reč konsultant fenomenalno zvuči. Kao da nema radno vreme. Kao da ima fantastičnu karijeru van Radnje, što je tehnički istina. Imala je Eni V stranicu... posao s nekretininama koji samo što se nije vinuo do nebeskih visina... kućne posete.

Ovo kao da je upalilo. Spenser je pitao kako se zove umetnička škola koju je pohađala i rekao joj gde je on studirao.

Zatim je povukao zavesu, zakoračio napolje i upitao: „Šta mislite?“ Pogledao ju je u oči, svestan da ima posla s konsultantom najvećeg kalibra.

Izgledao je dobro. Odelo je bilo odlično skrojeno, ali malo komotnije i samim tim muževnije od onog u kojem je došao. Bledoružičasta je odgovarala njegovom tenu. Međutim, nije mogla da prenebregne te odvratne naočare.

„Lepo.“ Poravnala je revere i rekla mu da se okrene kako bi dlanovima prešla preko njegovih ramena i leđa, naravno, samo zato da bi mu poravnala odelo. „Veoma lepo. Stavićemo to odelo na gomilu 'definitivno možda', a zatim želim da probate novu kombinaciju.“

Pružila mu je nikolfarhi odelo od kašmira. Superhetero odeća.

„Ovo je pravi kvalitet, gospodine Mur.“ Pomazila je sako kako bi naglasila ono što govori. „Ne bih trošila novac na nešto lošije.“

Uzeo je odelo, pogledao je u oči i okrznuo njenu ruku u procesu, što je smatrala odličnim znakom. Navukla je zavesu i iskezila se.

„Kao što je moj otac uvek govorio: 'Ništa nije tako skupo kao jeftine stvari.'„ Pošto Spenser nije odgovorio, objasnila je: „Jeftine stvari se brzo pohabaju i moraju biti zamenjene.“

Tada je Pola uletela unutra, i ne primetivši zauzetu kabinu, glasno upitala: „Hej, Eni, šta je na specijalnoj ponudi kod Asde ove nedelje?“

Balkandownload

Eni napravi grimasu i pokaza ka zavesi.

„Dobro“, reče Pola, znatno tišim glasom, „ali imam dosta rođendana ovih dana, nemam novca i moram da znam gde mogu da kupim jeftine poklone.“

„Kasnije!“ šištala je Eni.

Oh, radosti, šefica Dona je umarširala u apartman kao da ju je osa upravo ubola. „Pola, u Eninu kancelariju, odmah!“ zalajala je, podigavši jednu obrvu kao znak da je primetila Eni.

„Da, to je u redu, Dona“, reče Eni glumeći ljubaznost. „Molim te, osećaj se kao kod svoje kuće u mojoj kancelariji.“

Jasno je da će se silan gnev upravo sliti na Polinu lepu glavu punu pletenica. Razmenile su saosećajne poglede, a Eni je tajno namignula Poli.

Nesvestan najnovijeg razvoja događaja u unutrašnjoj politici Radnje, Spenser je povukao zavesu kako bi Eni procenila drugo odelo.

„Hmm...“ Eni je ponovo poravnala sako i pogledala ga otpozadi, ali rekla mu je da nije zadovoljna. Zajedno su pretraživali Dejlov odabir u potrazi za novim kompletom.

Kada se Spenser našao iza zavese, Eni je odlučila da, koliko god želi da se kloni Done, nije mogla da ostavi Polu da se sama suoči s vešticom.

Pokucala je na vrata kancelarije i otvorila ih ne čekajući odgovor. „Da li je sve u redu?“ upitala je.

Jedan pogled u Polino uplakano lice obezbedio je odgovor.

„Mogu li nekako da ti pomognem, Dona?“ nastavila je. „Želiš li da ti nešto objasnim? Najzad, ja nadgledam Polu.“

„Stigle su ukupne prodajne cifre apartmana za ovaj mesec i Polina prodaja je naglo opala u januaru“, ispljunu Dona.

„Ali prodaja je u februaru uvek manja nego u januaru“, podsetila ju je Eni, trudeći se da sakrije prezir u glasu.

„Svesna sam opšteg obrasca godišnje prodaje, hvala ti, Eni“, brecnula se Dona, „ali cifre Poline prodaje znatno su niže nego što bi trebalo da budu. Otvara se radno mesto na opštem odeljenju za prodaju. Premestiću Polu tamo. Ljudi dolaze u apartman ličnih kupaca sa očajničkom željom da kupe novu odeću. Ako Pola ne može njima da proda proizvod, kome može?“

Uprkos pismenom upozorenju, Eni je u Polinu odbranu morala da pomene nezgodnu novu kolekciju. Zapravo bi volela da kaže da nije trebalo da Dona ide u nabavku odmah nakon što je dobila šut kartu

od svoje devojke. Tada nova kolekcija možda ne bi bila tako nezgodna. Prodajni tim više nije imao ideju kako da uvali lala suknje (odnosno univerzalno užasne vreće) prljavobele i smeđe boje (inače poznate kao šućmuraste), da ne pominjemo trapezaste bluze od kašmira vrišteće narandžaste i žute boje.

„Da se nisi ni slučajno požalila zbog moje kolekcije!“ Dona je bila rešena da nekome iskopa oko. „Radnja može da se ponosi prodajom vrhunske mode koja se proizvodi u Londonu... Evropi... na svetu!“

Eni zamalo da prasne: To samo dokazuje ono što sam rekla. Ali morala je da vodi računa o svojim interesima, kao i Polinim.

Čula je da Spenser povlači zavesu kabine i znala je da mora da se vrati, ali ne pre nego što je Dona uspela još jednom da joj zapreti: „Da se nisi usudila više da zloupotrebljavaš popust za zaposlene, Eni Valentajn. Pažljivo pratim sve tvoje transakcije. Ako otkrijem da je tvoj popust koristio još neko...“

Balkandownload

Morala je da pribegne ovim smicalicama samo zato što nije mogla da prigovori Eninoj prodaji. Otrovna kučka.

Spenser se srećno divio sebi u ogledalu. „Ovo je fantastično! Vi ste genije!“ oduševljavao se, zbog čega se istog trenutka razveselila. „Romeo Đilji mi nikada ne bi pao na pamet. Mislio sam da on pravi odeću za žene.“

„Italijan“, reče mu ona. „Čovek ne može da pogreši s dobrim italijanskim dizajnerom. Gospodine Mur...“ započela je.

„Molim vas, zovite me Spenser.“ Ispravio je tešku svilenu kravatu i nastavio da se divi svom odrazu.

„Dobro, Spensere... moramo da porazgovaramo o tvojim naočarima.“

„Stvarno?“

„Stvarno.“ Eni se nagnula da mu nežno saopšti, kao da su u pitanju loše vesti. „Žao mi je, ovo će te možda šokirati, ali to su gej naočare.“

,,Oh? Naočare? Gej su?“ zvučao je potpuno šokirano.

„Da. Definitivno“, uveravala ga je. „Kao i tvoje cipele. Suviše su špicaste i imaju ukrasni šav. Rekla bih da je ista stvar s kaišem. Žene primećuju takve stvari. Šalješ gej vibracije. Što je odlično... ako si gej. Ali nisi, zar ne?“

„Pa, nisam.“

„Potrebne su ti manje naočare, možda sa srebrnim okvirom...“ Posegla je da mu skine naočare i zurila u njegovo lice krajnje nepomirljivo. Nije loše, razmišljala je, potrebna su izvesna poboljšanja, ali ima izuzetne crte.

„Izgledao bi veoma lepo kada bi nosio kontaktna sočiva“, reče mu. ,./,a tebe nam je definitivno potrebna kravata boje mahovine. Crveni okviri su mi odvratili pažnju pa nisam primetila da su ti oči zelene. Moramo da ti pronađemo kravate iste nijanse. Nećeš ih nositi uz ružičastu košulju... očigledno.“

Spenser je imao dovoljno pristojnosti da blago pocrveni. Stvarno je prijatan: svakog trenutka joj se sve više dopadao i pitala se kako da organizuje viđanje van Radnje... ili bar još jedan njegov dolazak.

„Isprobaj pola smita“, reče mu. „Idem ja da pronađem kravate.“

Kada je zakoračila van apartmana, naletela je pravo na Deliju.

„Eni, evo mene... pretovarene!“ Još srećnija nego malopre, Delija je nosila jednu od Radnjinih ružičastih korpi i mahala svetlucavom tašnom sa srebrnim natpisom sa odeljenja za kozmetiku. „Oh, kako su me razmazili“, poverila se, „sve ću ti ispričati!“

Otvorila je tašnu da pokaže Eni lepezu majušnih kutija, torbica i testera. Bez sumnje je šarmirala devojke sa odeljenja sa kozmetiku kako bi ih dobila.

„Okej, evo ti korpa.“

Eni je povede do kase daleko od apartmana. Dona će svakog trenutka izleteti odande poput besne ose i Eni nije želela da bude uhvaćena dok radi nešto zbog čega će zaraditi ubod. Ali nije dolazilo u obzir da i/neveri Deliju.

Eni je ukucala svoj kod u kompjuter i poredala Delijine sitnice: četiri para superudobnih slogi tangi broj 40, sapun šanel br. 5 i mek lak za nokte najdrečavije narandžaste boje.

Dobar izbor. Svaka žena, bez obzira na to koliko malo novca ima, mora imati nove, udobne tange u fioci za donji veš, sapun s kojim je zadovoljstvo kupati se i dizajnerski blesak, makar samo na noktima.

Balkandownload

Delija je podigla sapun i duboko udahnula miris. „Obožavam ga. Apsolutno. Mirisaću kao Nikol Kidman“, zakikotala se. ,,U veliku kesu, Eni, molim te.“ Delija joj namignu. „Danas sam mušterija u Radnji, ne samo čistačica.“

Delija je upravo nestajala s vidika kada je Dona izjurila u potrazi za sledećom žrtvom. Stvarno bi bilo dobro da joj stavim valijum u mineralnu vodu, pomisli Eni. To bi svima koristilo.

Dona ju je spazila pokraj kase. Jedan jeziv trenutak zurila je u nju. Ali potom je nastavila.

Kada se vratila u apartman sa odabranim kravatama, Eni je odlučila da porazgovara s Polom nekoliko trenutaka pre nego što se vrati Spenseru.

„Ma hajde, devojko“, reče i dodade Poli maramicu. „Ne dozvoli da te 'kraljica zlovolje' oneraspoloži. Odradi neko vreme na prodaji pa ću te nekako vratiti u apartman. Kunem se. Potrebna ti je praksa, to je sve. Više iskustva s mušterijama. Dona zaboravlja koliko dugo ja ovo radim. Hajde, smiri se.“ Eni se zabrinula kad je Pola svoje dugačke kandže suviše približila svojim uplakanim očima. „Večeras izlazimo, zar ne?“ podsetila ju je Eni. „Hajde, presvući se. Nabaci vesele krpice. Popravi šminku. Ja ću doći za“, pogledala je na sat, „dvadesetak minuta.“

Spenser se umorio od isprobavanja novih stvari. Muškarci imaju tragično nisku toleranciju za kupovinu, što je odavno primetila. Vreme je da zaključi posao s njim... na svim frontovima.

Dva odela, četiri košulje, dve zelene kravate (sigurno mu se dopalo kada mu je uputila kompliment za boju očiju), blejzer od svetle, meke kože - papreno skup, ali kupio ga je kada mu je rekla (prilično iskreno) da u njemu liči na Pirsa Brosnana - dve majice i šest pari bokserica, zato što se 'nikada ne zna. Drsko mu je namignula.

„Nikada nisam kupio ovoliko odeće odjednom.“ Delovao je zabrinuto zbog šipke pune odeće koju su sakupili.

„Sve ti odlično stoji“, uveravala ga je. „Uživaćeš noseći ovu odeću, isplatiće ti se svaki dinar i dugo ćeš je nositi. Moraš odmah početi da izlaziš. Ove nedelje! Večeras!“ Valjda je shvatio nagoveštaj?

Međutim, nije ništa rekao pa ga je podstakla: „Kako zamišljaš dobar provod?“

Razmišljao je nekoliko trenutaka i zatim odgovorio: „Znaš li šta ja volim? Stvarno dobro napravljen džin-tonik u odličnom baru. Mesto s dobrom atmosferom, ne preterano bučno, ne preterano tiho. Neko...“

„Otmeno mesto“, završila je njegovu rečenicu.

„Ne podnosim koktele i ženskasta pića, hepi aur fazone i slično“, dodao je.

„Oh, ne. Ni ja.“ Klimnula je, masno lažući. „Kokteli? Nikako...“ Ali ove reči dozvale su Polu, u prskanoj crnoj haljini i neonskim štiklama. Glasno ju je pitala: „Eni, jesi li spremna?! Propustićemo hepi aur kod Fredija. Nakon stresa koji sam danas doživela ima da popijemo teglu margarita.“

Otmeno. Ooo da.

„Pozorište? Kladim se da voliš pozorište?“ Eni je načinila poslednji pokušaj da se približi Spenseru dok je na kasi otkucavala robu koju je kupio.

,,Oh, da. Idem da pogledam novu predstavu Noela Kauarda, kako se ono zove?“

Sunce se probijalo kroz oblake.

„Nakon bala7. Kada ideš?“ Eni je jedva uspevala da zadrži kez. „U četvrtak.“

Balkandownload

„Stvarno?!“ prasnula je. „Moj prijatelj igra jednu od glavnih uloga i pozvao me je da dođem u četvrtak. Kaže da je četvrtak dan kada obično dolaze pravi ljubitelji pozorišta.“ Izmišljala je usput. Svaku reč. Pa, dobro, osim toga da Konor igra glavnu ulogu.

„Stvarno?“ Spenser nije delovao oduševljeno koliko se nadala.

„Možda ću te videti tamo, u fantastičnoj novoj odeći.“

„Pa, da... To bi bilo baš lepo...“

„Ne zaboravi na kontaktna sočiva“, posavetovala ga je. „Ili tanki metalni okvir ili sočiva. Definitivno.“ „Da... hm...“

Teško je proceniti na osnovu nekoliko reči da li je Spenser zadovoljan takvim razvojem događaja, ili zabrinut da će ga ona od sada proganjati.

Balkandownload

Poglavlje 7.

Odeća koju je Megan obukla za venčanje svog bivšeg muža: Haljina misoni (Radnja) Čizme manolo (Radnja)

Tašna guči (Guči) Šešir filip trejsi (Radnja)

Verenički prsten sa smaragdom od 3,5 karata (bivši muž) Dijamantski sat kartije (bivši muž)

Zlatna narukvica s dijamantima esprej (bivši muž)

Ukupna cena: 220.000 funti „Želim da izgledam kao potpuna suprotnost njegove jeftine fufice.“

„Neeeeeeeee!“ vrisnula je Tejlor. Strgla je vazdušastu, četvorocifrenu kreaciju Metjua Vilijamsona preko glave i bacila je

„Neću više da probam haljine s visokim strukom! Probala sam šest i u svim izgledam kao jebena trudnjača!“

„Tejlor!“ upozori je Megan, reagujući na psovku.

Eni je bila iscrpljena, moraće da popije redbul kada ovo teško iskušenje konačno prođe. Već je provela sat i po vremena s Tejlor i njenom goropadnom majkom: zakazale su duplu sesiju.

Oblačenje ove dve osobe nalikovalo je Olimpijskim igrama za lične kupce. Eni bi se uvek iznenadila kada bi ponovo došle kod nje. Bila je uverena da ovi stručni Vog, Harpers i Net-a-porter kupci, porodice dovoljno bogate da kupe sve što im treba u Radnji, čak i namirnice, znaju više o visokoj modi nego što će ona ikada biti u stanju.

Pretpostavljala je da ima mirotvornu ulogu, poput Ujedinjenih nacija, kada goropadna šesnaestogodišnjakinja krene u potragu za haljinom sa svojom prelepom majkom.

Tejlor je, poput svake tinejdžerke, predstavljala poseban izazov za rad.

Bila je izuzetno lepa. S lepršavom, dugom plavom kosom, vitkim telom savršenih proporcija i savršenog tena za koji su odgovorni bili odlični geni i kamare novca.

Za njen izgled bio je zaslužan svež vazduh, skijanje, letovanje na plaži pod zaštitnim faktorom 30, zdrava hrana u internatu, blagi poremećaj ishrane i svakodnevni treninzi na terenu za hokej.

Došle su da odaberu odeću za venčanje Tejlorinog oca i delovalo je kao da se neće složiti. Megan je želela da Tejlor nosi nešto ljupko i ženstveno, dok je Tejlor insistirala na tome da nosi haljinu koju bi tridesetogodišnja zavodnica smatrala smelom.

Tejlor je sve haljine odbacila kao 'dooosadne', uključujući i predivnu bledoružičastu miu miu haljinu za koju je rekla: „Pogledajte me, ja sam gospa Penelopa“, a zatim je odradila brzu imitaciju ove marionete iz serije Tanderberd.

U bledoplavom somotu i čipki, dok su Megan i Eni uzdisale zbog njenog božanstvenog izgleda, Tejlor je napravila facu i rekla: „Fuuuuuuj! Očajno dosadno!“

Balkandownload

Svaki visoki struk odbacila je sa užasom, tako da je Eni počela da se pita da li u Radnji postoji još nešto što može da joj ponudi.

„Želim crnu haljinu na preklop! Moooooolim te“, cvilela je Tejlor. Zvučala je sve više i više poput razmažene princeze, što je i bila.

Megan se ispravila do svoje pune visine, strahovita i obučena od glave do pete u Diorove kreacije, uzdahnula je i pogledala u Eni tražeći podršku, pre nego što se ponovo bacila na objašnjavanje: „Tejlor, ne možeš da nosiš crninu na očevom venčanju. Apsolutno ne! Slušaj“,

dodala je požalivši se, ,,i ja smatram da nije dobra ideja što se ženi dvadesetogodišnjom gimnastičarkom iz Rumunije, ali ne možemo da idemo u crnini i to je to.“

Eni se udubila u svoje crne misli kako ne bi prasnula u smeh zbog ovoga.

Sat koji je provela u pronalasku savršene haljine za teško društveno i emocionalno iskušenje kroz koje će Megan morati da prođe na venčanju svog bivšeg muža, prošao je prilično dobro.

Megan je došla s jasnom idejom: „Želim opako elegentnu haljinu. Ništa nežno, nikakve kamere i volane, ništa šljašteće. Želim savršen kroj, želim da izgledam...“ Napravila je dramsku pauzu kako bi njena kritika zvučala što poraznije. „Kao potpuna suprotnost njegove jeftine fufice: prefinjeno, kulturno, intrigantno, inteligentno, elegantno i odraslo.“

S pariškom verzijom šika na umu, Eni je uvela Megan u kabinu, a zatim trčala od sprata do sprata donoseći sve što se uklapalo u taj opis.

Nije joj bilo potrebno mnogo vremena da pronađe haljinu: krem boje sa šarom od lišća boje masline, uska s tankim strukom i širokim pojasom na pruge, uskim gornjim delom i visokim okovratnikom od čipke.

„Nije nežna“, obećala je Eni Megan, „već apsolutno elegantna.“ Takođe je bila marke Misoni i utešno, iznudivački skupa.

Široki, tri-četvrt rukavi, upotpunjavali su haljinu, tako da je Megan mogla da izloži u punom sjaju svoju najekstravagantniju zlatnu narukvicu, dijamantima posut ručni sat i prsten sa ogromnim smaragdom.

„Želim crne čizme od prevrnute kože s tankom, visokom potpeticom i, naravno, šešir“, naredila je.

Bilo je potrebno nešto više vremena da se pronađu odgovarajući komadi, ali najzad je stvorena vizija savršenstva u formi bivše supruge.

„Genijalno.“ Megan je dozvolila sebi da se nasmeši, posmatrajući svoj odraz u ogledalu.

Eni je zakoračila unazad kako bi se divila delu svojih ruku. Majušan šešir s dugim, šiljatim, fazanskim perima oduzimao je dah, povrh Meganine uglaste siluete. Kako Megan izgleda? Izgleda onako kakva jeste: izuzetno lepa, ogorčena crnka koja je daleko od toga da preboli najveće razočaranje u svom životu. Završio se njen brak s gospodinom fantastično bogatim i ona je skrhana gubitkom tog statusa.

Mada Eni nije mogla da ne pomisli kako su nakit i godišnja alimentacija, dovoljni da nateraju suze na oči nekoj maloj afričkoj državi, ipak nekakva uteha? Pitala se da li je Megan več razmišljala o tome da pronađe novog muža... i da li da se usudi da je pita gde će ga tražiti?

„Najbolja stvar u vezi sa ovom odećom“, trijumfalno je primetila Megan, „jeste to što ga je, zajedno s nakitom, koštala pet puta više od onoga što će nositi njegova nevesta. Sirota devojčica, nema pojma u šta se upušta. Rumunska gimnastičarka!“ Odšmrknula je. „Nadajmo se da će Viktor i njegov penis biti veoma srećni.“

Balkandownload

„Mislim da nam je potreban mali odmor“, predložila je Eni, verna ulozi UN, kada je Tejlor bacila još jednu haljinu na pod. „Šta mislite o tome da odemo do vintidž butika u suterenu?“ rizikovala je i predložila.

Tejlor je razumno odreagovala, ali Megan je podigla obrve uz trzaj.

„Ne brini“, umirivala ju je Eni, „to je Radnjina verzija vintidž robe: ekskluzivni, unikatni, kolekcionarski komadi koji danas vrede više nego kada su kupljeni.“

U glamuroznom suterenu, odvojena je sekcija za staru odeću, sa sve živopisnim, pohabanim drvenim policama prepunim finih tašni od krokodilske kože, dugim kožnim rukavicama, perjanim i krznenim šeširima. Na šipkama visi svila, čipka, taft i sifon. Haljine sa istorijom. Duhovi sa zabava koje su se održavale širom grada od dvadesetih do pedesetih, šezdesetih, pa čak i osamdesetih godina dvadesetog veka.

Eni je uvek volela polovnu odeću. Obožavala je da pretura po staroj, obično mnogo bolje sašivenoj odeći. Ove haljine vam nisu šaputale 'ići ćeš na bal', ove haljine su bile na balu, igrale dok nisu pale, pile šampanjac, upoznale čoveka svojih snova, krišom popušile nekoliko cigareta, ljubile se a možda i nešto više, i sada su pričale svoju priču.

Okej, ponekad nisu bile u savršenom stanju - poderotina ovde, mrlja tamo, ili nešto ozbiljno poput velike mrlje od znoja, koja se ne može ukloniti sa svilenkastog satena pastelnih boja.

Ali na ovom odeljenju, haljine su bile u odličnom stanju. Nisu bile nagurane na šipku, već obešene poput novih haljina, uz poštovanje i etikete sa cenama i veličinama.

Ovi zidovi su bili ukrašeni kimonima od čiste svile, venčanicama od čipke s nemoguće uskim strukom i fotografijama nekih haljina iz vremena kada su bile posve nove.

Laknulo joj je kada je shvatila da nije pogrešila kada je ovde dovela Megan i Tejlor.

Tejlor je već prodornim pogledom pregledala haljine u svojoj veličini, a Megan se zadubila u posmatranje izloženog nakita gde su pažnju privlačili višestruki biseri i svetlucave, viseće minđuše u kompletu sa emajliranim broševima fine izrade.

„Pogledaj ovo.“ Pokazivala je Megan kitu zvončića od emajla. „Ovo je najlepši broš koji sam ikada videla, a košta samo trideset funti!“ uzviknula je kao da nije bila u stanju da shvati da bilo šta može koštati manje od sto funti. „Tejlor, moraš ga uzeti.“

Eni je znala da može da kupi još lepše za manje od deset funti na lokalnim pijacama. Ali takva informacija bila bi straćena na Megan. Megan je sumnjičavo posmatrala sve što je bilo jeftino. Volela je da plati više kako bi dobila najbolje.

Dok je Eni stajala ispred ružičaste somotske zavese kabine, Tejlor je isprobavala haljinu nešto ozbiljnije nego ranije.

Sve što je probala savršeno joj je odgovaralo. Veoma uznemirujuće. Imala je majušan struk koji je mogla da uvuče u odeću iz pedesetih i haljine za maturu iz šezdesetih.

Opasno se približila izjavi: „Ovo je prava haljina“ kad je obukla haljinu od tafta sa čamac izrazom, tirkizne boje s velikim srebrnim dugmićima, u kojoj je izgledala poput holivudske starlete iz davnih dana.

,,Oh, tako je lepa“, presudila je Megan. „Uz srebrne cipele, možda...“

„Hmmm...“ Tejlor se okretala ispred ogledala, izbacujući kukove, kritički odmeravajući svoju majušnu pozadinu. Nije bila sto posto zadovoljna.

„Imamo još nekoliko haljina koje možeš da probaš.“ Eni joj dodade haljinu od tamnoplavog satena u kineskom stilu, za koju je pomislila da obećava.

,,Oh!“ otelo se Tejlor. „Veoma je lepa, ali čini mi se da je prevelika.“

Balkandownload

Samo Tejlor je mogla da pogleda haljinu od satena veličine 34 i da pomisli da je prevelika.

„Uopšte se ne razvlači“, podsetila ju je Eni. „Uostalom, uvek može da se suzi.“

Tejlor je odnela haljinu u kabinu, i nakon nekoliko minuta komešanja, borbe s kopčama i petljama, sklonila je zavesu grandioznim zamahom.

„Šta mislite?“ pogledala je najpre Eni a zatim svoju majku. Eni je pretpostavila da joj se haljina dopada, ali najpre je želela da ih ispita.

Bilo je nemoguće da joj se ne dopadne. Tejlor je izgledala fantastično.

Podigla je kosu u visok rep što je dodatno naglasilo haljinu. Imala je mandarinski okovratnik: zakopčala je sve do vrha, a red majušnih satenom opšivenih dugmića protezao se sve do kolena, što je bila dužina haljine. Klizila je od njenih malih grudi, preko tankog struka do uskih kukova. Rukavi nisu bili kratki, kao kod većine kineskih haljina. Dopirali su do ispod lakta, što je veoma moderan kroj.

„Podseća na kroj tvoje haljine, mama, samo bez dekoltea i čipke.“

„Da“, složila se Megan. I ona je delovala opčinjeno. Njoj je haljina izgledala ženstveno i šarmantno. Tejlor je smatrala da izgleda prefinjeno. Znači da je savršena za venčanje i u isto vreme neverovatno seksi.

„Možeš li da sedneš u njoj?“ pitala je Eni. Tejlor se polako spustila na stolicu u uglu kabine.

„Da, u redu je“, uveravala ih je.

„Kako ti se čini?“ Eni je očekivala reakciju.

Tejlor je ustala i pogledala se u ogledalu: okretala se, spustila ruke na kukove, bacila pogled ka svojoj pozadini i podigla se na prste kao da je na štiklama. Najzad je objavila: „Obožavam je. Briga me ako ne vidim nijedan peni od džeparca ove godine... moram je imati... oh i tašnu i cipele koje idu uz nju, naravno.“ Pogledala je majku sa osmehom punim očekivanja.

Megan je klimnula. „Okej, vraćamo se gore da gledamo cipele.“

Eni se izvinila i odjurila u svoju kancelariju na nekoliko minuta. Tu je usisala celu svoju zalihu čokoladica za ne daj bože. A mislila je da je kupovina s Lanom nemoguća misija.

„Nije želela haljinu metju vilijamson?.“ Lana je pomislila da nije dobro čula.

„Zgužvala ju je i bacila na pod!“ odvratila je Eni pružajući Ovenu treće parče prepečenog hleba s premazom od luka, nakon što je već počistio sve sa tanjira.

„Ne verujem!“ Lana je zvučala prilično oduševljeno ovim svetogrđem. „Na pod!“

„Odbila je miu miu, marka džejkoba nije htela ni da proba, kloi je tako out... Gospode, prava noćna mora od kupca. Zamisli da imaš dovoljno novca za bilo koju dizajnersku haljinu, tašnu, cipele i pravi nakit koji ide uz sve to, a da si tako nesrećna! Kakvo traćenje.“ Eni je ubacila poslednji zalogaj u usta i počela da ga žvaće... što je potrajalo. Kasno je stigla kući, nije imala vremena da ode u prodavnicu - čak ni do onih iznuđivala na uglu - pa se ponadala da će pronaći nešto, bilo šta, u fižideru. Međutim, unutar smega (koji je kupila na neverovatnom popustu, ali je bio narandžaste boje i imao ulubljenje sa unutrašnje strane) otkrila je scenu kao nakon niza izlazaka: hladnu i usamljenu.

Jedan veliki paradajz, bledunjav i hladan. Dva režnja slanine u masnom paketu, dva krompira, trećina crnog luka umotana u providnu foliju, komadić kozjeg sira kojem je verovatno istekao rok trajanja. Međutim, pronašla je i beli luk, paket hleba s prelivom od belog luka i maslinovog ulja.. I da! Fantastično! Kutiju punu jaja.

Balkandownload

„Kad će večera, mama?“ Ušao je Oven u kuhinju i pitao. Delovao je tako mršavo da je osetila potrebu da mu odmah da mars čokoladicu.

„Španski omlet i prepečen hleb s prelivom od belog luka i maslinovog ulja!“ objavila je u naletu inspiracije. Međutim, sve troje su znali da njeni omleti nikada nisu 'vazdušasti' kao Dinini, već žilavi. Zašto li je tako?

„Pa, jesi li razmislila o tome šta bi volela da obučeš za bakinu zabavu povodom odlaska u penziju?“ upita Eni Lanu, kada već razgovaraju o traumama vezanim za oblačenje tinejdžera.

Nešto u Laninom osmehu nateralo je Eni da zadrhti: bio je to kolebljiv osmeh, tajan osmeh s nagoveštajem trijumfa u sebi.

Oh ne.

Lana više nije išla u kupovinu s majkom, što je za Eni bio izvor olakšanja, ali i tuge. Sa čežnjom je razmišljala o satima koje je provela s malom Lanom koja isprobava haljine u H&M-u, bira ružičaste bluze, prugaste helanke i svetlucave šnale za kosu. Sećala se kako se Lana razdragano vrtela oko sebe. Eni je po ceo dan izigravala stilistu za druge, dok je jedina osoba koju je volela da oblači smatrala da je preveliki pritisak ići u kupovinu s majkom.

Nakon poslednje svađe u kabini oko mini suknje za školu, duge svega petnaest centimetara, Lana je kupovala isključivo sa ostalim članicama Sirup šestorke. Eni se dopao ovaj nadimak, nije mogla da ga izbaci iz glave otkako ga je gospodin Leon - mora zapamtiti da treba da ga zove Ed - pomenuo.

„Da li si nešto več kupila?“ Eni se trudila da deluje zadovoljno. „Hajde, pokaži mi.“

Nije bila adekvatno pripremljena za prozračnu, crnu, paperjastu čipku, sa šlicom do sredine butine, koja je visila u Laninom ormanu. Primark etiketa je i dalje ponosno visila na kreaciji. Crna najlonska čipka... fino... ako se Lana nađe u blizini sveće u toj haljini, pretvoriće se u ljudsku baklju.

Eni je razmišljala o tome kako bi Megan odreagovala. Verovatno bi se onesvestila ili vrišteći istrčala iz sobe, prskajući oko sebe frakasom kako bi se dekontaminirala.

,,Oh! Pa, fino!“ započela je Eni, trudeći se da se smiri dok joj je bujica negativnosti prema ovom materijalu pulsirala u umu.

Nema svrhe, nije uspela da se obuzda. „Lana, imaš četrnaest godina! Prešla si sa somotskih haljina s mašnom na providnu čipku. Između ta dva treba godinama da se oblačiš u taft. Znaš na šta mislim, preslatke haljine od tafta s mrežastim podsuknjama koje se nose s ružičastim hulahopkama i baletankama?“ Dok je govorila, znala je da nema ništa od toga.

Ali volela bi da vidi Lanu u svetloplavoj odeći: u svili koja se preliva na svetlu i ide uz neverovatnu boju njenih očiju.

Eni - koja je imala smeđe oči i žudela za Rodijem od trenutka kada ju je pogledao svojim nebeskoplavim očima - nije mogla da otrgne pogled s Laninih očiju. Neodoljivo su je privlačile, i ponekad nije mogla da se bori kada bi ćerka uperila ove plave lasere ka njoj, ponekad bi morala da popusti.

Lana je, naravno, osetila ovu slabost. Tokom rasprave bi činila sve što je u njenoj moći kako bi sve vreme gledala majku u oči.

„Želim da nosim ovu haljinu“, žestoko je izgovorila.

„Ali zašto?“ pitala je Eni.

„Zašto što mi se dopada.“

„Zašto?“ insistirala je Eni.

„Zato što je kul... i mislim da mi dobro stoji.“

Balkandownload

„Da li u njoj izgledaš znatno starije?“

„Možda.“

„Misliš li da će momci misliti da si starija?“

„Možda.“ Prekrstila je ruke i ljutito brektala.

Eni je sada bila u iskušenju da joj vrišteći uputi svu silu zapovednih majčinskih upozorenja koja neće pomoći. „Zar nisi čula za silovanje na sastanku?“ „U ovome izgledaš poput kurve!“ „Ovo je zabava tvoje bake!“ I tako dalje, ali umesto toga, sela je na Lanin krevet i pokušala da se obuzda.

„Znam da ne želiš ovo da čuješ, Lana“, započela je, „ali nema potrebe da žuriš da porasteš. Iskreno. Samo polako. Pred tobom su godine odrastanja. Pokušaj u njima da uživaš.“

Lana je samo ogorčeno uzdahnula. Eni se ponovo ugrizla za jezik: „Zašto je ne obučeš?“ pitala je. „Daj da vidim kako ti stoji.“

„Neću!“

,,Oh, molim te... Biću konstruktivna. Lepo ću se ponašati. Obećavam.“

Kada se Lana našla pred njom, s rukama na čipkom obloženim kukovima, prkosno se dureći, Eni je znala da mora veoma oprezno da postupa, ili joj nikada, nikada više neće biti dozvoljeno da ide u kupovinu s Lanom.

Haljina izgleda... pa... iskreno rečeno... izgleda neutralno koliko je to moguće...

„Okreni se, draga“, naložila je. „Sviđa mi se zadnja strana. Leđa ti divno izgledaju. Moraćeš da obučeš jedan od onih brushaltera bez leđa...“

„Već sam kupila jedan“, progunđala je Lana. ,,A cipele?“

Lana je nazula svoje sandale od prevrnute kože boje vina. Dobro su išle.

„Hmmm.“ Eni se trudila da čitavu stvar posmatra poput profesionalca, a ne majčinskim pogledom. Mada joj je, poput Megan nešto ranije, bilo teško da prenebregne dubok dekolte i metre kremastih, tinejdžerskih butina.

Lana je imala dobru figuru, ponosno je primetila Eni. Rodijevu bledu kožu i ravnu crnu kosu koju je Lana pustila do ispod ramena.

„Da li je bilo istih takvih haljina u drugim bojama?“ interesovala se Eni.

„Mamaaaa!“ upozorila ju je Lana, ali je ipak podelila informaciju: „Bilo ih je u mornarskoplavoj i purpurnoj boji.“ ,,A ti ne bi možda uzela u obzir...“ Lana je ošinu pogledom.

„Samo trenutak, imam nešto što bi...“ Eni je izašla iz sobe, duboko udahnula i odbrojala do deset. Nakon nekoliko minuta, vratila se s velikom lažnom ružom, maltene iste nijanse kao Lanine sandale.

„Možemo li da pokušamo da je prikačimo napred?“ pitala je Eni. „Prosto... nisam sigurna da želiš da bakini momci zure u tvoje grudi cele noći, zar ne?“

Osmeh je pretio da se razlije preko Laninog lica.

Eni je zakačila cvet.

„Možda još svetlucavi šal boje vina... da li bi mi dopustila da te častim s tim?“ upita Eni, mada verovatno neće moći da pronađe boju vina u prolećnoj kolekciji... moraće da ga potraži u radnjama s polovnom robom.

„Možda.“ Lana nije delovala uvereno.

„Mala tašna?“ dodala je Eni.

„Možda.“

Balkandownload

,,I samo možda, možda, možda“, kamčila je obećanje, „da svratimo do radnje“ - kao da je to najlakša stvar na svetu - ,,i isprobamo... samo isprobamo... istu haljinu mornarskoplave boje?“

„Možda.“ Izgovorila je ovu reč uz nagoveštaj osmeha, tako da se Eni ponadala da je uspela nešto da postigne.

Neki drugi dan će načeti temu ušivanja šlica do skromne dužine kolena.

Te večeri, dok je ispred kompjutera posmatrala kako se sklapaju poslovi na Eni V stranici za kupovinu, računala crvenim penkalom i kalkulatorom koliko je novca zaradila ove nedelje i da li je to dovoljno, Eni je sebi dopustila da razmisli o tome šta bi ona mogla da obuče za zabavu.

U ormanu je imala mnogo stvari, ali nije bila sigurna da želi da ih obuče. Isprobala je koktel haljinu, kupljenu pre četiri godine, pred velikim ogledalom u svojoj spavaćoj sobi. Međutim, rasplakala se.

Haljina od nebeskoplavog satena sa živopisnim, crvenim cvetovima maka, bila je Rodijeva haljina.

Kupila ju je za prvi pravi svečani događaj, sa crvenim tepihom, kamerama... koje nisu bile uperene u njih, naravno. Tada je Rodi imao samo malu ulogu. Ali noć je bila fantastična!

Na zabavi nakon premijere, Rodi je iskolačio oči. Tokom snimanja je zarađivao 250 funti nedeljno, dok se produkcija teturala od jedne do druge finansijske katastrofe: odlazili su glumci, kamermani, osoblje iz produkcije. Nisu više mogli sebi da priušte rad na tom projektu.

Ali na premijeri je šampanjac tekao u potocima, jastozi su bili naslagani na gomilu, a glavna glumica se pojavila u pletenoj haljini krem boje bez bretela od čistog kašmira.

„Budžet za reklamu je veći od celog budžeta za produkciju“, šalio se Rodi, pruživši njihove čaše ka kelneru u prolazu.

Njegova reakcija na haljinu bio je iskren, jezgrovit Rodi specijal: „Jebeno briljantno! Skini je, odmah!“

Sama, ispred ogledala, Eni je otkopčala haljinu, pustila je da padne na pod a zatim ju je besno ugurala nazad u zaštitnu foliju, pitajući se da li će ikada biti u stanju ponovo da je nosi.

Nije bitno, rekla je sebi, snažno duvajući nos kada su suze presušile. Videla je ružičastu somotsku haljinu na Ibeju, etiketu, stil i veličinu. Definitivno će joj odgovarati. Zapravo, savršeno će odgovarati: fin, svilenkasti somot koji pada do poda, uski gornji deo, skriveni dugmići, polurukavi koji skrivaju unutrašnju stranu nadlaktica i čipka s prednje strane suknje, tek toliko da zagolica maštu.

Verovatno će se prodati za suviše novca... ali ništa ne mari da pogleda, zar ne? Samo da gvirne? Kliknula je mišem i pronašla je. Trideset pet minuta pre zatvaranja prodaje postigla je cenu od 50 funti, što je apsolutno najveća cifra koju je smela da potroši. Ako uspe da sačeka trideset tri minute i onda ponudi cenu od 55 funti... haljina će biti njena. Mada je odavno trebalo da ode na spavanje, otišla je u kuhinju da skuva sebi čaj.

Balkandownload

Poglavlje 8.

Skockana Dina: Zlatna haljina u stilu grčke boginje (Mis Selfridž)

Kaput od lažnog, belog krzna (Centar za istraživanje bolesti raka) Zlatne cipele za stepovanje (prodavnica Densver)

Zlatne minđuše s rubinima (pijaca Portobelo) Liberalne količine fejk bejk sredstava za samopotamnjivanje

Ukupna cena: 95 funti „Preterala sam! Izgledam kao fejk bejk šeik!“

„Eno ga! Upravo sam ga spazila, tamo napred. Na najboljim sedištima!“ Eni nije uspela da obuzda oduševljenje u glasu dok se obraćala Dini.

„Hvala bogu na tome“, odvratila je Dina. Od početka je bilo jasno da Eni nije došla na predstavu Nakon bala samo da bi uživala u predstavi i pružila podršku Konoru. Insistirala je na tome da se Dina obuče, primereno, i da od toga naprave pravi događaj'. Zatim joj se poverila da se nada da će 'naleteti na nekoga u publici.

„Zar ne misliš da je to pomalo očajnički?“ upitala ju je Dina kada joj je Eni objasnila situaciju sa Spenserom.

„Očajnički? Ne, naravno da nije. Sačekaj da ga upoznaš. Stvarno je interesantan.“

Eni se pojavila u pozorištu u svom najboljem izdanju. Došla je pravo s posla, ali to je nije sprečilo da posveti dvadeset pet minuta svojoj odeći, kosi i šminki u kabini. Znala je šta se dopada konzervativnim muškarcima poput Spensera. Za početak, ništa komplikovano. Prihvatali su isključivo očigledne boje: crnu, crvenu, belu, plavu... Nijanse poput sivosmeđe, terakote ili pistaći zelene, samo ih zbunjuju. Vole haljine koje umereno otkrivaju noge i dekolte. Vole sitan nakit, karmin i sjajnu dugačku kosu, posebno ako je skupljena tako da prosto mami da bude razvezana.

„Oooh, veoma... mediteranski“, tim recima je Eni dočekala svoju sestru.

„Zaveži!“ procedi ekstremno osunčana Dina kroz stisnute zube. „Znam, znam, preterala sam. Izgledam kao 'fejk bejk' šeik.“

Kada čovek prvi put u sezoni koristi kremu za potamnjivanje (martovska je upravo stigla u radnje), to uvek nalikuje inicijaciji. Dina je zaboravila koliko mora da riba kožu pre nanošenja i koliko je malo kreme zapravo potrebno.

„Izgledam li drugačije?“ pitala je Eni sestru.

„Izgledaš odlično“, uveravala ju je Dina. „Uvek mi se dopadalo kako ti stoji ta haljina.“ Sa odobravanjem je posmatrala crnu, tanušnu dijana fon firstenberg haljinu.

„Da, ali bolje pogledaj, draga“, reče joj Eni.

Dijana je zurila u njeno lice. „Hmmm... nešto mi je... Eni! Nisi valjda išla na injekciju ili tako nešto?“ Eni zatrepta. „Mala pomoć“, reče.

Pošto je Dina samo nastavila da tupo zuri, Eni je objasnila: „Produžila sam trepavice. Zar nisu predivne?“ Trep, trep, zavijorile su se trepavice.

Balkandownload

„Produžila si trepavice!!“ Dina nikada nije čula za nešto slično. „Apsolutno si odlepila. Šta nije bilo u redu s tvojim trepavicama?“ uzviknula je, ali odmah su usledila nova pitanja: „Koliko je koštalo!?“ „Koriste lepak i oštre pincete?“ „Koliko traju?“ „Moraš da ih podrezuješ kada postanu suviše dugačke!“

„Išla sam s Konorom“, objasnila je Eni, skenirajući foaje poput ptice grabljivice dok su ulazile.

,,S Konorom?“

„Njemu su navodno potrebne kada ga snimaju u krupnom planu. Sve bakice padaju u nesvest kada Makejb trepne svojim dugim trepavicama kroz meki filter.“

„Ha. Prestani da vrtiš glavom kao ventilator“, prošišta Dina. „Izgledaš kao da te juri mafija.“

„Ne vidim ga.“ Zabrinula se Eni. Možda Spenser neće doći. Možda ga je uplašila.

Mada su među poslednjima sele na svoja mesta, još ga nije bila uočila. Tokom intervala takođe nije bilo ni traga ni glasa od njega. To joj je neprestano skretalo pažnju s Konorovog veštog, komičnog izvođenja. Ionako je uvek smatrala da je gluma prevara: ako želiš da budeš zvezda, treba samo da biraš uloge u kojima ćeš igrati predimenzioniranu verziju samog sebe. Evo ga Konor na pozornici, neumoljivo zgodan i šarmantan kao i u njenoj dnevnoj sobi pre nekoliko nedelja, a mnogobrojna ushićena publika uverena je da on glumi.

Ali baš kada su svetla počela da se prigušuju na početku trećeg čina, Hni je ugledala glavu obećavajućeg izgleda, zagasitosede kose. Zatim je posmatrala kako se Spenser - minus naočare - okreće i baca pogled preko ramena.

„Bingo!“ rekla je Dini i počela da planira slučajan susret na kraju predstave.

„Spenseru, zdravo!“ dozivala je, frenetično gazeći po prstima drugih ljudi u žurbi da izađe iz svog reda i pozdravi se s njim.

,,Oh, hm... zdravo“, uspeo je da izgovori kada je usredsredio pogled na nju. Možda još nije nabavio sočiva.

„Jesi li uživao u predstavi? Zar Konor nije prosto fantastičan?“

,,Oh, Konor Makejb, da li je on glumac koji...?“

„Da, da...“ Koje ova žena kraj njega koja tako očigledno izgleda kao da je s njim? Ko je ova privlačna, garava, prefinjena lepotica u svilenoj ljušturi bez rukava sa elegantnim sivim šalom preko ruku?

Žena je stajala sa očekivanjem. Možda se čak i pitala nešto slično.

„Ovo je moja sestra Dina“, reče Eni kada je Dina prišla otpozadi. „Bila je na putovanju.“ Pa, činilo joj se kao da je opravdanje neophodno mada je imala silnu potrebu da doda da je to putovanje provela u kupatilu.

„Stvarno, gde si bila?“ učtivo upita Spenser.

„U Dubaiju!“ odgovori Eni umesto nje, inspirisana malopređašnjim komentarom o šeiku. Osim toga, to je bila najtoplija a opet najmanje interesantna destinacija koje je Eni uspela da se seti, smatrajući da Spenser sigurno nije bio tamo. Osim toga, koja bi pitanja Dubai mogao da inspiriše? Da li vam se svideo pesak? Stvarno!

„Lepo“, reče Spenser. I to je bilo to.

Elegantna dama blago pročisti grlo.

,,Oh, Luiza, ovo je Eni. Upoznao sam je pre neki dan. Hm... preko jednog prijatelja.“ Ah! Spolja pomodan, iznutra konvencionalan. Spensera je očigledno bio stid što je

koristio ličnog kupca. Ah! Nije u pitanju to što je Luiza osoba prema kojoj nešto oseća, nova ljubav ili nešto slično... Eni oseti svež priliv nade.

Balkandownload

„Ovo je Luiza, moja devojka.“ Okrenuo se i stidljivo nasmešio devojci u sivom šalu. „Ne smeta ti što sam te tako nazvao?“

Luiza je sijala.

Nada se raspršila.

„Zašto ne pođete s nama iza scene da upoznate Konora?“ Eni je sinula nova ideja. „Dopašće mu se to. Toliko je sujetan da moram da ga uveravam u to da ima armiju fanova koje pripadnici obezbeđenja svake večeri izbacuju iz hodnika.“

Spenser nije delovao preterano voljno, ali na sreću, Luiza ga je pogledala i rekla: „Volela bih da ga upoznam. Biće tako glamurozno. Ma hajde, Spenseru... mislim, ako si sigurna da mu nećemo smetati.“

Konor je bio blago zapanjen ushićenim uzvikom „Dragi, bio si predivan“ i poljupcem u usta kojim ga je Eni počastila kada su ušli u njegovu garderobu. „Bio si zaista briljantan, iskreno! Konore, ovo su Spenser i njegova divna devojka Luiza.“

Čim je to izgovorila, Konor je u potpunosti shvatio svoju ulogu.

„Drago mi je što smo se upoznali. Veoma je lepo od vas što ste došli da se javite.“ Rukovao se s njima i nonšalantno privukao Eni, čvrsto je zagrlivši oko struka.

„Stvarno ste uživali?“

,,Oh, da“, odvratili su istog trena uglas.

„Mislim da Noel Kauard ima toliko toga da kaže publici dvadeset prvog veka i uvek to govori uz dozu zdravog humora...“ započeo je Konor.

Govor se otegao, postajući sve dramatičniji i dramatičniji, dok Spenser nije konačno pogledao na sat i rekao da moraju da krenu inače će zakasniti na rezervaciju za večeru kod Ajvi.

Ha! Večera kod Ajvi, a? Eni je osetila ubod ljubomore. „Baš lepo“, rekla je. Objavivši da se ona i Konor spremaju da provedu prijatno veče kod kuće - „Zar ne, dragi?“ - možda je ipak bila suvišna rečenica.

„Šta to vas dvoje, do đavola, radite?“ zahtevala je Dina da zna kada su Spenser i Luiza otišli.

,,Oh, Dina! Tako si slatka!“ zadirkivala ju je Eni. „Na sreću, Konor je odmah shvatio. Isto kao s tašnama.“

„Šta je isto?“

„Želiš neku tašnu samo ako je ima neko drugi, ili ako je teško doći do nje, na primer ako je u pitanju ograničeno ili kolekcionarsko izdanje, pogotovo ako postoji lista čekanja. Ako imamo dvadeset pet tašni na gomili, na kojima krupnim slovima piše da je cena snižena za sedamdeset pet procenata, ne možemo da prodamo nijednu. Kunem se.“

„Ah.“

„Sutra ujutru očekujem da čujem Spenserovu poruku na telefonskoj sekretarici apartmana za lične kupce, garantovano“, reče joj Eni.

„Hmmm.“ Dina nije mogla da se otrgne pomisli da je Eni suviše optimistična.

Balkandownload

Poglavlje 9.

Zapanjujuća odeća koju je Fern obukla za zabavu povodom odlaska u penziju: Bledoružičasti sako od čipke (Džon Luis)

Beli svileni grudnjak (Džon Luis) Dugačka ružičasta suknja od tafta (Džon Luis)

Neizrecivo odvratne bež sandale s niskom petom (Džon Luis) Bledoružičasti lak za nokte (Šanel)

Ukupna cena: 290 funti „Pozvala sam veoma interesantnu osobu, samo zbog tebe...“

„Vuuhuu! Toliko smo zgodni da se prosto pušimo! Večeras svi postižemo uspeh... posebno Oven“, glasila je Konorova presuda kada su sve četvoro izašli iz kola i pošli - ruku pod ruku, na čemu je insistirao - preko dvorišta posutog tamnim šljunkom ka hotelu van grada, koji je Enina majka bila odabrala za zabavu.

Eni se ponosno nasmešila svojoj deci. Lana, u štiklama koje je uspela da izboksuje, s torbom, u paperjastom boleru, sa suviše purpurne senke na očima i u čipkanoj haljini (plave boje), uzvratila je osmeh pomalo nervozno, ali Oven se iskezio. On je obukao iznajmljeno mini večernje odelo s prelomljenom kragnom i crvenom mašnom od satena.

Konor mu je pomogao da gelom podigne kosu u vertikalnu krestu, poput mlađe garde holivudskih glumaca, i sada se šepurio kao paun.

Konor je nezaboravno izgledao u crnom, kožnom kiltu, nabranoj košulji i crnom kožnom prsluku: stopostotni gorštački lepotan. Možda je bio iz Lankašira, ali bio je obučen za keili.

„Zapamti, Ovene, činjenica da si čovek od malo reči, večeras će ti biti od velike koristi“, poveravao je Konor svom najmlađem prijatelju. „Dame vole misteriju. Mogao bih da pokupim poneki savet od tebe. |a uvek previše pričam, brbljam i ulećem u raznorazne nevolje i zato sam taaako sam.“

Oven se zakikota na ovo.

„Lana, oborićeš ih s nogu“, uveravao ju je Konor. „Ja ću, očigledno, morati da izigravam tvog telohranitelja tokom večeri i da držim na odstojanju horde udvarača.“

,,Oh, ha, ha“, odvrati ona, ali uglovi usana su joj se krivili u osmeh koji je pretio da se razlije preko celog lica.

Pravo je srce, pomisli Eni.

Sa glamurozno podignutom kosom, žarkim karminom i u veoma visokim potpeticama, Eni je osećala kako joj ružičasti somot veličanstvene haljine nežno klizi po telu. Na ovoj zabavi biće mnogo ljudi koje nije videla nekoliko godina, koje nije videla od iznenadne, užasne transformacije od srećno udate žene do samice. Želela je da im pokaže koliko je sabrana, koliko je srećna i uspešna i koliko se dobro nosi sa svojom situacijom. Haljina je bila njen sjajni, viteški oklop, mada će je, uz malo sreće, prodati koliko večeras.

Uostalom, dok čeka Spenserov poziv - prošle su dve nedelje i još se ništa nije desilo! - i sledeću večeru s 'razboritim procenjivačima, neće štetiti da proveri ima li kakvog talenta na zabavi. Doduše, nije se nadala da će videti bogzna šta, uprkos najboljim namerama svoje majke.

Balkandownload

„Pozvala sam veoma interesantnu osobu, samo zbog tebe“, rekla joj je Fern, kada su se sastale tri dana ranije kako bi provele zajedničko popodne smirujući živce pred zabavu. Fern je obukla komplet, kako bi procenila da li je potpuno zadovoljna. Eni je bila pri ruci da je umiri i preporuči šminku.

,,Uh-oh!“ glasila je Enina reakcija na Veoma interesantnu osobu'. „Rekla sam ti, mama, da nam se ukusi razlikuju kada su muškarci u pitanju. Meni se sviđaju muškarci: ispod pedeset godina, sa sopstvenom kosom i zubima i dobrim računom u banci. Tebi: ispod osamdeset godina, s dobrim smislom za humor, sposobni da kontrolišu vršenje nužde. Dolazi li tvoj elegantni dečko?“ pitala je, na šta je njena majka prasnula u smeh.

„Pa, dolazi li?“ podsticala ju je Eni. „Gospodin Lubkin i njegov ram za hodanje?“

„Štap za hodanje, Eni!“ ispravila ju je Fern. „Slomio je nogu leteći na zmaju i sada hoda sa štapom. Osim toga, on mi je prijatelj.“

„Uuuuu, zamisli ti to. Mama...“ potom upita Eni majku, „smeta li ti ikad što si još sama? Mislim, verovatno ti je smetalo kad si bila mlađa - ali da li ti i dalje smeta?“

„Ne, ne“, insistirala je Fern uz osmeh. „Svi u nekom trenutku ostajemo sami, srce.“

„Ali ja nikada nisam želela da budem sama“, poverila joj se Eni. „Mislila sam da će moj život biti drugačiji. Oduvek sam smatrala da ću ga deliti s nekim.“

„Muškarci uvek iznevere... na ovaj ili onaj način“, odvratila je Fern.

„Da li je zaista tako?“ pitala se Eni.

Fern je pogledala Eni čvrstim pogledom i nastavila da insistira: „Da, tako je - čak i kada im to nije namera. Uostalom“, nastavila je, „dok ste vi odrastale, bila sam suviše zaposlena da tražim novog muškarca, zatim sam dobila suviše zapovedan stav, a sada sam suviše stara. Moje vreme je prošlo.“

„Imaš šezdeset godina, mama, nisi mrtva“, reče joj Eni.

„Za većinu muškaraca jesam“, odvratila je Fern.

Eni je razmišljala da li da kaže majci: Mislim da si mnogo toga propustila. Nikada nisi proživela sve one lepe stvari koje jedan par može da doživi. Bila je u iskušenju da istrtlja: Nije mi lepo ovako, uopšte mi nije lepo i ne želim da mi bude lepo. Ponekad mi se čini kao da nemam jednu ruku... kao da sam jedva živa! Međutim, ćutala je, ali Fern je izgleda shvatala kako se Eni oseća i trudila se da je umiri:

„Prošla si kroz velika iskušenja, dušo. Proći će dosta vremena pre nego što se ponovo budeš osećala normalno. Ali i taj dan će doći. Sigurna sam da je tako.“

„Donela sam ti poklon.“ Eni je iznenadila svoju majku. Dala joj je kutiju uvezanu ružičastom trakom. „Odlučila sam ti priredim ovo zadovoljstvo... i želim da znaš da sam platila punu cenu, zato što ti to zaslužuješ.“ Zatim je ozbiljnijim glasom dodala: „Hvala ti, znaš, za sve. Toliko si mi pomogla...“ A zatim su se čvrsto zagrlile i ugušile suze.

Reakcija njene majke na cipele s visokom potpeticom boje bledog kapučina, bila je naizgled prilično pozitivna. Isprobala ih je uz ružičastu suknju i ogledala se, ispuštajući zadivljene zvuke. Mnogo puta je zahvalila i poljubila Eni. Međutim, Eni ipak nije bila ubeđena u to da se cipele stvarno dopadaju njenoj majci.

Fern se oduvek lepo oblačila. Od dvadesete godine pratila je modna pravila koja se obično pripisuju Parižankama: nosila je razumnu, pomalo uštogljenu odeću, ali uvek, uvek je bila elegantna.

Živela je u vunenim pantalonama, svilenim bluzama i džemperima od kašmira, i samo povremeno je oblačila suknje dužine do pola lista. Fantastičan kaput ili jakna zaokruživali su klasičan izgled. Oh, ne zaboravimo tašnu od lažne, crne krokodilske kože, guči sat, nisku bisera i tešku, zlatnu narukvicu.

Balkandownload

Sada, kada su dani štednje za školarinu daleko iza nje, i mada je ranije njena misija u životu bila da štedi, Fern je imala nešto više novca za sebe. Živela je u skromnom bungalovu, ali kupovala je odeću odličnog kvaliteta, vozila jaguara klasičnog dizajna, i nikada je niko nije video nedepiliranih nogu ili sa izrastkom od makar jednog milimetra na plavoj, kratko ošišanoj kosi.

Čak i kada je radila u bašti, nosila je farmerke koje su joj stajale kao salivene sa izvanrednom džozef bluzom, plavim hanter velington čizmama i korpom.

„Ako ne nosim karmin, znaćete da sam mrtva“, rekla je jednom prilikom svojim ćerkama. Takva je bila njena radna etika. Uvek je dobro izgledala. To je žena čija se pidžama slagala s kućnom haljinom, papučama i korpom za veš.

Međutim, Fern je imala jednu fatalnu manu kada je oblačenje bilo u pitanju. Eni se neprestano trudila da je ispravi. Fern je bila pedikir,

lečila je ispucale pete, nanosila balsam na otečene palčeve, brinula o žuljevima, nosila se s toliko različitih patnji koje nanosi obuća. Zbog svega toga, nikada nije nosila lepe cipele. Čak je i najelegantnije komplete zaokruživala ravnim donovima: razboritim salonkama, četvrtastim niskim petama, ili, najgore od svega, udobnim, belim, širokim sandalama, omiljenom obućom Njenog veličanstva kraljice, kojoj se Fern izuzetno divi.

Šokirana bež cipelama ortopedskog izgleda koje je njena majka nameravala da obuje za zabavu, Eni je odlučila da je jedini način da je odvrati od toga kupovina alternativne obuće.

S Konorom pod jednom rukom i Ovenom povezanim s Lanom pod drugom rukom, Eni je prošla kroz foaje elegantnog hotela i ušla u sobu za primanje uređenu sa ukusom, koja je bila već puna gostiju.

Dina ih je prva spazila. „Hej, stigla je Eni sa svojom bandom!“

,,Oh, pogledajte kako je Bili slatka“, gugutala je Eni.

Bili se zavrtela u ružičastim baletankama i kratkoj baletskoj suknji, dok je Dina kolutala očima i objašnjavala: „Da, imaš lepu haljinu, zar ne, Bili? Koju smo kupili specijalno za bakinu zabavu, ali ti si se predomislila, zar ne? Bar desetak puta! Eni Valentajn, pa ti nosiš senzacionalnu, novu haljinu... zločesta devojčice!“ Dina je nije toliko zadirkivala koliko ju je osuđivala.

„Da, ali prodaću je večeras, tako da je u redu“, obavestila ju je Eni.

„Nećeš valjda!“

„Gledaj i uči“, odvratila je Eni i namignula. „Da li je ono Nik, naša porodična advokatica? Ne izgleda loše, s obzirom na to da je sama birala haljinu!“

Nik je njihova srednja sestra, koju su retko viđale zato što živi u Kornvolu i veoma je zaposlena baveći se advokaturom. Oh, i usput, da li je pomenula da je Nik advokatica?

„Hajde, odvešću te do nje“, ponudila joj je Dina nagu ruku s pukom senkom lažnog tena.

„Dovela je svog novog dečka, Rika“, prošaputala je Dina. „Pogodi čime se bavi. Advokat je.“

„Neeee! Nik i Rik? Pa to je neverovatno, nikada ne bih pogodila! Nik je znači advokat!“

Čim je Nik ugledala Eni, vrisnula je u znak pozdrava i krenula ka njoj raširenih ruku.

Zagrlile su se, pozdravile, pitale za zdravlje i decu... zatim je Nik predstavila svog novog dečka Eni, a Eni je odmah pitala kako su se upoznali.

,,Oh, preko posla“, stigao je odgovor.

„Aha... možda bih ponovo mogla da krenem u školu. Misliš li da bih bila dobar advokat?“ šalila se Eni.

Balkandownload

„Ne“, odvrati Nik, „ali odličan si kupac. Haljina ti je predivna. Obožavam je. Obožavam je! Mnogo je bolja od ove katastrofe.“ Pokazala je ka svojoj teget srebrnoj haljini dugih rukava, pogodnijoj za neku matronu - nije se mogla bolje opisati. Zaboga, ako Eni nije u radnji s Nik da joj kaže šta da kupi, pogrešiće svaki put.

„Pipni.“ Ispružila je Eni ruku. „Hajde, slobodno pipni rukav. Svileni somot. Mmmmm. Zar to nije savršena nijansa ružičaste boje za naš ten, srce?“

Nik je prstima opipala materijal. „Divan je. Odakle ti? Izgleda poput jedne od naših omiljenih marki.“

„Ne, ne, ne, nema šanse, Niki. Čuješ li ti to?“ Eni je namignula veoma impresivnom Riku. „Skinula bi mi odeću s leda. Uvek je bila takva. Uvek je krala stvari iz mog ormana.“

„Nisam!“ protestovala je Nik. „Ali dopada mi se ova haljina. U pitanju je Drajs, zar ne? Šta misliš, Rik? Da li bih lepo izgledala u njoj?“

Delovalo je kao da je Riku nelagodno što mora pogledom da ispituje ženu koju je upravo upoznao i da zamišlja njenu haljinu na svojoj devojci.

„Nije na prodaju!“ insistirala je Eni.

„Naravno da jeste, Eni“, odvratila je Nik. „Kod tebe je sve na prodaju. Oduvek je tako. Osim toga, nosimo isti broj...“

„Razgovaraćemo kasnije“, prošaputa Eni. „Nakon nekoliko pića, možda ćeš uspeti da me ubediš.“

„Mama!“ Eni se zagledala u živo snoviđenje u ružičastom i belom, dok se majka najkraćim putem kretala ka njima. „Lepotica bala!“ dodala je grleći je, ali tada se povukla, spustila pogled i ugledala proklete bež ortopedske sandale, umesto tvorevine od meke, izvrnute kože zbog koje se rastala od 250 teško zarađenih funti! „Mamaaaaa!“ prigovorila je.

,,Oh, ne mogu da vozim jaguara u tim štiklama, srce“, objasnila je.

„Ne možeš da voziš jaguara?!“ uzviknula je Eni. „Mislila sam da smo se dogovorile da ćeš uzeti taksi.“

„Mrzim taksi. To je bacanje novca“, odvratila je majka i nestala u novoj plimi gostiju pre nego što je Eni uspela da nastavi s bukvicom.

Oven i Lana su i dalje stajali nedaleko od Eni. Oven je bio veoma stidljiv u prisustvu tolikih prijatelja i rodbine.

„Biće sve u redu“, hrabrila ga je Eni. „Većina ljudi ne očekuje da im se odmah obratiš, Ovene... osim u slučaju da to sam poželiš...“ brzo je dodala, „što je sasvim u redu.“

„Eni Valentajn!“

Zastali su pred teta Hildom, starom i smežuranom, umotanom u neku kreaciju iz osamdesetih.

Bilo ju je tako teško slušati sada kada je izgovarala rečenice koje su surovo razbijale tišinu na komadiće, dodatno naglašenim vrištavim „Šta reče?!“ - njenim odgovorom na bilo šta što bi neko rekao.

Ona je Fernina tetka, Enina baba-tetka. Otrovna, neučtiva i bogata - zahvaljujući preminulom suprugu, a ne nečemu što je sama postigla - zbog čega je osećala da ima pravo da sudi i kritikuje. Ali bila je član porodice, pa su je tolerisali i pozivali na zabave.

„Teta Hilda, kako si?“ Eni je zastala i usnama dotakla napuderisan obraz.

„Lepo izgledaš, draga“, bila je Hildina presuda nakon što je odmerila Eni od glave do pete, ali nije odolela da doda: „Za promenu.“

„Oh, i Oven je ovde.“ Povukla ga je mesnatom rukom u sadistički zagrljaj. „Tako si visok i zgodan, ali i dalje mutav, vidim?“

Balkandownload

„Ne! Uopšte nije to u pitanju...“ započela je Eni, ali Hilda je odabrala da je ne čuje i nastavila: „Lana? Ah, pa dobro...“

Eni je želela da zagrli ćerku kako bi je odbranila i uputila strogo upozorenje: Oh, bogami nećeš, ti zla, motora vrećo! To je krhka tinejdžerka u razvoju! Povuci se.

„Hmmm... perje?“ Hilda je prokomentarisala Lanin bolero, na način koji prenosi najdublje negodovanje prema dotičnom materijalu.

Eni se nadala da Lana neće reći ništa zbog čega će zažaliti.

„Pa, dobro.“ Hilda je pogledala Eni hladnim plavim očima, zamagljenim starošću: „Gde je tvoj muž, Rodi? Nisi se valjda razvela, kao tvoja majka i sestra? Nemoj mi reći da će Dina biti jedina udata žena u ovoj porodici! Ha ha.“

Kao da je to neka vrcava opaska.

Gde je Rodi? Eni je prevrtala ovo pitanje u umu. Ona i tetka Hilda nisu naročito bliske. Hilda ima osamdeset godina, pamćenje je verovatno ne služi baš najbolje, ipak...

Pošto je Hilda tutnjećim glasom postavila ovo neprikladno pitanje, svi u prostoriji su zaćutali i sada su čekali odgovor. Krajičkom oka, Eni je trenutno suviše zapanjena da odgovori - ugledala Fern kako se kreće ka njima u mekim ortopedskim donovima koji su potpomagali njen urođeno energičan korak dok im je stizala u pomoć.

Iznenada je Eni bila zahvalna na tome što je njena majka odabrala da ne nosi cipele sa štiklom.

„Teta Hilda!“ Fern se pretvarala da je apsolutno ushićena što je vidi. „Divno je što si došla!“ Nagnula se da zagrli starog šišmiša, dok je preko Hildinog ramena namigivala Eni, a zatim napravila zgrožen izraz. „Zar ti niko još nije sipao čašu šampanjca? Pođi sa mnom!“

Balkandownload

Poglavlje 10.

Dečak sa užasnim jezikom: Crne uske pantalone (Topšop)

Nabrana bela košulja (pijaca u Kamdenu) Odabir srebrnih piratskih minđuša (pijaca u Kamdenu)

Pirsing nosa (bivša-bivša devojka) Pirsing jezika (rad profesionalca)

Ukupna cena: 75 funti „Kako god.“

„Hoću da vam zahvalim zato što ste došli večeras i učinili ovo veče fantastičnim, do sada. Igranje i otvoren bar traju do dva sata ujutru... zato neka vam ne pada na pamet da ranije krenete kući. Čak ni ti, Frenki!“ Fern se bližila kraju malog govora koji je bila pripremila i olakšanje na njenom licu bilo je očigledno. „Pre nego što završim, moram da zahvalim svojim divnim, fantastičnim ćerkama. Tako sam...“ Tada joj je glas pukao, a svim njenim ćerkama zastala je knedla u grlu. „Ponosna na vas“, uspela je da izgovori pre nego što je naglo sela.

Usledio je topao aplauz, i Eni bi možda i pustila da joj oči zacakle od suza, ali tada ju je Konor dotakao po laktu, podigao obrvu i usmerio njen pogled ka prozoru u uglu prostorije.

Iza visoke zelene zavese od cica neki par se frenetično vatao. Dečak u beloj košulji živahno je mesio - gospode! - grudi u mornarskoplavoj čipki.

„Lana?“ upitala je Eni naglas.

Konor je klimnuo i zločesto se nasmešio.

Prošlo je nekoliko trenutaka pre nego što je Eni uspela da otrgne pogled. Ko je on? Pitala se. Bilo je teško reći samo na osnovu potiljka, loš nije udahnuo. Da nije neki rođak? Dalji rođak? Da li je legalno da se Lana vata s njim? Vata? Pogledaj samo taj rad vilicom: pre će biti da ga živog proždire.

Promrmljala je Konoru reč 'U pomoć', ali njegov odgovor je glasio: „Kao da ti to nikada nisi radila!“

Eni se okrenula ka Nik, nadajući se da će joj razgovor o Rikovim sposobnostima i njihovom putu u Rim odvratiti misli od Lane. Usput, gde je Oven? Nije ga videla satima.

„Odsešćemo u prekrasnom malom hotelu nedaleko od Španskih stepenica... Jesi li isplanirala nešto za praznike, Eni?“ upitala je Nik.

Eni je pomislila na školarinu, kupovinu novog stana, neproduktivnu nedelju na Eni V stranici za kupovinu, i poželela da prsne u smeh na pomisao da protraći novac na putovanje.

„Hmm, ovaj, videćemo“, glasio je njen odgovor. Usmerila je pažnju na puding pred sobom: čokoladne profiterole. Sadržale su sve čega se odricala tokom detoksikacije na kojoj je bila nedelju dana kako bi što labuloznije izgledala u svojoj ružičastoj haljini: brašno, mlečne proizvode, šećer i kofein. Nikada joj činija puna toksina nije delovala tako neodoljivo. Zarila je kašiku i progutala tri velika zalogaja, ne zastajući da udahne.

Kada je Konor krajičkom oka ugledao ovo razvaljivanje, čvrsto ju je uzeo za ruku kojom je držala kašiku. „Dužnost zove, Eni“, rekao je. „Sviraju našu pesmu.“

Balkandownload

„Otkad je 'Zanosni mladi narednik' naša pesma?“ želela je Eni da zna, sagnuvši se da još jednom za kraj poliže čokoladni preliv pre nego što ju je Konor odveo na plesni podijum koji su u savršenom redu ispunjavale postarije trojke.

„Hajde. Moj kiltić želi da igra. Kiltić želi da se vrti. U dodiru sam sa svojim unutrašnjim Gorštakom i on želi da igra bugi.“

„Za ovaj ples nam je potrebna treća osoba“, upozorila ga je Eni. „Trojka? Odlično. Koga ćemo uzeti? Jesi li uočila neke zgodne samce?“

„Nijednog“, nasmešila se, silno odobrovoljena predstojećim plesom s Konorom.

Oduvek je volela da igra na zabavama s Rodijem. Uz disko muziku, ali onako kako treba, s pravim pokretima. Ili salsu. Igračka tačka Rodija i Eni uvek je bila uvežbana i zabavljala je gomilu. I suptilna i kul, s pravom merom razmetljivosti... zapravo, veoma slična Rodiju.

Čvrsto stisnuti jedno uz drugo, klizili su po plesnom podijumu. Rodijeva ruka na njenim golim leđima... iznenada se prisetila jednog vrlo seksepilnog plesa na venčanju jednog prijatelja, kada ju je Rodi vrteo za ruku od podij uma, preko stepenica do njihove sobe.

Svetla su bila ugašena, čuo se žamor razgovora iz hodnika. Otkopčao je haljinu s cvetovima maka i pustio je da sklizne na pod.

„Moramo da nastavimo tamo gde smo stali“, prošaputao je u njeno uvo. Spustila je ruke ne njegove guzove, usne na njegova usta i pustila ga da je odvede do kreveta u ritmu salse.

Ovih dana, morala je da rizikuje na zabavama zajedno sa ostalim samohranim majkama. Ponekad je najbolje čemu možeš da se nadaš bilo to da će te na ples pozvati neko ko nije suviše ljigav ili artritičan i ko neće napraviti potpunu budalu od sebe.

„Aha, eno ga čovek koji nam je potreban.“ Konor je ugledao Laninog pirsing dečka kako prolazi sa čašom vode u ruci. „Zdravo, potreban si nam“, rekao je, zgrabio ga za zglob i zavrteo ga k sebi, zbog čega je voda u luku izletela iz čaše. „Za ovaj ples potrebno je troje. Ovo je Eni Valentajn, majka Lane Valentajn. Primetili smo da si se upoznao s Lanom.“

,,Oh, ahmm... zdravo“, promrmljao je pirsing dečko. Imao je ravnu smeđu kosu do ramena i tri minđuše u jednom uvu, da ne pominjemo nos. Delovao je suviše kul za školarca i izgledao poput sedamnaestogodišnjaka ili osamnaestogodišnjaka, što je bilo zastrašujuće.

„Ne umem da igram uz ovo“, odvratio je odbijajući ih. Tada je Eni primetila metalni odsjaj minđuše na njegovom jeziku i zadrhtala.

„Ma hajde, pruži nam šansu. Biće zabavno. Kako se zoveš?“ bio je uporan Konor.

„Set.“

„Oooh, kao loši momci u Zvezdanim ratovima“, ubacila se Eni u pokušaju da doprinese razgovoru mada je poželela da zaključa Lanu negde daleko od ovog momka.

„Ne, to su Sit lordovi“, stigao je kul odgovor.

Da li je mogao biti nadmeniji?

„Pa, dobro, ovo je 'Zgodni mladi narednik'. Dopašće ti se. Lako je“, odvratila je i uzela ga za ruku.

„Kako god“, slegao je ramenima.

Konor je uklonio čašu za vodu, uzeo Seta za drugu ruku, i zatim su ga povukli za sobom.

Za Eni je to bio nezaboravan ples. Na jednoj strani Konor je uzvikivao i podvriskivao, vrteo se toliko da se na trenutke video uznemirujući prizor tamnih dlaka - da, tamo dole,

Balkandownload

zato što je odlučio da se obuče na t radicionalan škotski način bez donjeg veša - dok je na drugoj strani Set lord jedva vukao noge.

Eni je ugledala Lanu uz obod podijuma kako prekrštenih ruku i stisnutih usana zuri u svoju majku koja pleše s najnovijim momkom kojeg je osvojila. Lana je očigledno bila uverena u to da se odvija saslušanje li stilu CIA, s Konorom kao glavnim mučiteljem.

Pa, Sete, kakve si ocene imao na ispitima u ovom semestru? Razmišljaš li o nekoj ozbiljnoj profesiji? Da li si išao na praksu za tu profesiju? Kada je tinejdžerska seksualnost u pitanju - kakva su ti etika, stav i najskorija iskustva? Molim te, elaboriraj.

Koliko god da je Eni želela da ga ispita, uspela je da se ograniči na icdno učtivo pitanje: „Odakle poznaješ moju majku?“ Međutim, samo je promrmljao: „Ona igra golf s mojim ocem“, otrgao se i krenuo ka Lani sa širokim, oduševljenim osmehom na licu.

„Velika nevolja“, promrmljala je Eni Konoru.

„Ma, hajde, to je obično vatanje“, uveravao ju je. „Nijedan tinejdžerski odnos neće preživeti udaljenost između severnog Londona i Eseksa.“

„Hmmm.“ Eni je krenula nazad ka svojoj stolici da vidi ima li neke činije s pudingom koju može da poliže.

Nik je i dalje bila kraj stola i dočekala ju je rečima: „Okej, koliko tražiš za nju? Ali prvo ćemo morati zajedno u kupatilo, da je probam.“

Eto razloga za veselje. Neće zaraditi na svojoj sestri, to bi bilo potpuno neetički. Ali pokriće troškove, što je više nego dobro. Mada će joj haljina nedostajati... možda će joj Nik prodati haljinu za nekoliko godina.

Dok je ustajala, Eni je ugledala „finog gospodina Vilkinsona“ kako prilazi.

Gospodin Vilkinson je imao 45 godina, ali zbog teškog oblika astme i hramanja delovao je kao da mu je 75. Majka joj je jednom zakazala sastanak naslepo s njim. Večera nije bila naročito uspešna: fini gospodin Vilkinson je bio toliko nervozan da je potrošio ceo inhalator, a zatim dobio napad šištanja zbog čega je morala da ga odveze u Hitnu pomoć.

Kada se sastanak završi intervencijom lekara, to nikada nije dobar znak.

Šištao je i hramao ka njoj s druge strane prostorije. Uprkos tome, sumnjala je da će je pitati za ples. Oh da? Zar to ne bi bilo divno?! Mogli bi da igraju obraz uz obraz i prisećaju se veoma prijatne sestre koja ga je te noći primila na odeljenje.

„Krasna devojka“, verovatno će joj opet reći. „Došla je čak s Filipina, znaš.“

Ah, ugledala je kožni kilt. Mogla je da osmisli plan za beg. Obećao je da će cele večeri ispunjavati njene želje.

„Mislim da odmah moramo da izađemo napolje“, zašištala je Konoru i Nik.

„Propušila si?“ čudio se. „Ili moraš da piškiš?“ „Približava se užasan sastanak' sa severa“, objasnila je. Konor pogleda preko ramena. „Oooh, gnusno, uhvati me pod ruku i idemo.“

Napolju, u hladnoj tami, gledajući kroz prozor ka blistavo osvetljenoj zabavi, Eni je osetila kako je obavija sumornost, krajnje nedobrodošao. S rukom još preko Konorove, poverila mu se tihim glasom: „Znaš, još ima trenutaka kada mi zaista, zaista nedostaje Rodi.“

Konor se naslonio na kameni zid hotela i pogledao ka mračnom travnjaku. Polako je klimnuo, a zatim je pogledao. ,,I meni nedostaje“, rekao je.

„Govnar!“ dodala je, primoravši samu sebe da se nasmeši.

„Kopile!“ složio se Konor.

„Misliš li da je svestan toga koliko sam besna na njega?“ „Još uvek?“ čudio se Konor.

Balkandownload

„Postajem sve besnija“, priznala je. „Kako vreme prolazi, a deca odrastaju, sve sam besnija. Prokleto, smrtno besna.“

Nakon nekog vremena, Konor je progovorio: „Mislim da postoji još mnogo toga što mogu da učinim za tebe i decu...“

„Ne, ne, divan si - iskreno“, uveravala ga je. „Ne znam šta bih bez tebe... Doduše, mogao bi da vodiš Ovena na kampovanje“, podsetila ga je, nadajući se da će time razvedriti težak razgovor i još jednom pecnuti njegovu savest.

„Zaboga, ženo, postoje neke granice!“ Nabacio je svoj širok osmeh. „Ali imam ideju...“

„Da?“

„Šta misliš o tome da se uselim kod vas?“

„Šta?!“ Eni je bila zapanjena. Ali ugledavši povređen izraz njegovog lica, potapšala ga je po ramenu, kao što bi čovek potapšao psa. „Konore, veoma si ljubazan“, reče mu, „ali mislim da si malo pošašavio, srce.“

„Ali“, insistirao je, „dobro sam razmislio o tome, Eni. Ti ne bi bila tako usamljena. Uvek bih bio tu. Stvarno volim Ovena i Lanu. Bio bih očinska figura - muškarac u kući.“

Eni je istog trenutka zamislila sebe i Lanu kako razgovaraju o haljinama, dok Oven nezainteresovano sedi pored njih. Zamislila je scenu u kojoj se Konor priključuje raspravi o haljinama... Oven je i dalje totalno nezainteresovan.

„Gospode, mogao bih od tebe da napravim poštenu ženu, draga, mogli bismo da se venčamo“, dodao je.

Kilt je očigledno imao čudno dejstvo na njega.

„Konore, nešto si prevideo?“ Nije uspela da spreči smešak.

„Šta?“

„Volim te, stvarno te volim. Sigurna sam da ti voliš sve nas... znam da si pomalo usamljen... ali mi... ti i ja, nismo zaljubljeni, i zbog različitih sklonosti, nikada nećemo ni biti“, podsetila ga je.

,,Oh, ali... znaš... koliko je to uopšte važno, na duge staze?“

„Ne govori to!“ Udarila ga je po ramenu. „Kada bismo živeli zajedno...“ Zašto uopšte pričaju o tome? To je smešno. „... To bi odbilo druge ljude.“

„Kako bi ih odbilo?“ upita on.

„Od toga da se zaljube u nas.“

,,Oh, bože. Ja sam odustao od toga.“

„E, pa ne smeš. Nikada nemoj odustati. Ja nisam, hvala na pitanju.“

„Ah, da, tvoj princ u sjajnom oklopu.“ Prekorno je zazvučao. „Ilije u pitanju sjajno armani odelo? Čovek koji će te u svom bentliju povesti ka lagodnom životu i trošenju neverovatnih suma novca s njegove kreditne kartice.“

„Svi imamo pravo da sanjamo“, oštro ga je podsetila.

„Uostalom, odbijanje potencijalnih ljubavnika samo je sitna nepogodnost, ako mene pitaš“, dodao je.

„Pre će biti da je u pitanju pogodan brak“, odvratila je.

Dozvolila je sebi da nekoliko trenutaka razmišlja o naslovima u novinama.

„Zamisli kako bi bilo objavljeno“, reče mu: „Najzad ljubav za Makejba iz 'Imanja', ili: Prijatelji najzad pronalaze ljubav.“ Kratko se nasmejao.

„Ma hajde.“ Povukla ga je za ruku. „Ti si moj najbolji, najbolji prijatelj, Konore“, rekla je. „To je dovoljno.“

Balkandownload

„Prekidam li vas? Iskreno se nadam“, začuo se glas sa dovratka, a zatim je visok čovek zakoračio u tamu.

„Ne! Ne!“ odvratila je Eni.

„Pretpostavljam da je ovo odeljak za pušače.“ Čovek im je jednom rukom pružio kutiju danhila, dok je upaljač od pravog zlata držao u drugoj. Pretpostavila je da je u pitanju kartije.

I Konor i Eni odmahnuše glavama.

„Ne, hvala“, reče mu ona. „Nikada nisam pušila. Ali vama to neću uzeti za zlo.“

„Veoma ljubazno od vas. Pušim samo na zabavama. Čine me nervoznim.“

Možda je to jedan od majčinih prijatelja s golfa. Ko god da je, znatno je zgodniji od Spensera. Vitak i elegantan u nežnom, dobro skrojenom večernjem odelu sa uštirkanim belim manžetnama i zlatnim dugmićima.

Uspravan, preplanulog lica i kose posute sedim vlasima, zbog čega je izgledao kao da mu je između 40 i 60 godina.

„Ja sam Grej Holden“, ispružio je ruku, „pretpostavljam da si ti Eni Valentajn. Čuo sam mnogo toga o tebi.“

,,U pravu si.“ Rukovala se s njim i osetila njegov topli dodir.

„Tvoja majka mi je rekla da te potražim.“

„Oh, zaista?“ Eni se nasmešila, ali odmah se našla na oprezu: ovo je možda samo još jedan, prerušen „fini gospodin Vilkinson“. „Konor Makejb“, predstavio se Konor.

„Znam“, reče mu Grej, rukujući se. „Video sam te na TV-u. Čast mi je.“

Konor je delovao kao da će početi da prede, ali tada ga je Eni pogledala s podignutom obrvom što je značilo da treba da se udalji. „Moram na trenutak da se vratim unutra da proverim svoj... „ Namignuo je Eni. „... armani.“

„Njegov šta?“ pitao je Grej kada je Konor otišao.

,,Oh, ništa, ništa, tako se on šali. Znači... sigurno poznaješ moju majku iz golf kluba?“ započela je Eni razgovor.

„Ne, ne. Suviše sam zaposlen da bih imao vremena za golf.“ Nasmešio se. Blesnuo je savršen niz zuba, beljih od Konorovih. „Ja sam njen zubar. Preuzeo sam ordinaciju od Vilsona i Andersona.“

„Ah, tako...“ Ovo mora da je 'interesantan čovek' kojeg je njena majka pozvala na zabavu samo za Eni. Razmetljivi zubar. Nije loš, uopšte nije loš, mada joj je u umu iznenada blesnula slika dlakavog nosa gospodina Andersona. Veoma uznemirujuće.

„Dobro sam poznavala gospodina Andersona“, rekla je Greju. „Znači, otišao je u penziju?“

Grej je klimnuo, i na njeno iznenađenje, ponudio joj ruku uz reči: Mogu li da vas uvedem unutra, gospođice Valentajn, i da vam ponudim piće?“

Nije očekivala da starinski maniri mogu da deluju tako šarmantno. Delimično očekujući da se Grej nakloni ili udari petom o petu, provukla je ruku kroz njegovu i dopustila mu da je povede nazad, unutra, osetivši se kao u rimejku filma Prohujalo s vihorom. Starovremena učtivost savršeno se uklapala s njenom somotskom haljinom.

Nažalost, čitavu scenu je pokvario prizor Dine i Nik na prozoru. Gledale su ih i čavrljale.

Zatim je na drugom prozoru Eni ugledala Ovena i još jednog dečaka s pivom u rukama, kako pokazuju ka njima i smeju se.

Pa, bar se Oven sprijateljio s nekim, što je dobro. Progovorio je sa strancem. S druge strane, dragi bože, devet godina je suviše rano za pivo: moraće da krene u ispitivanje.

Balkandownload

Poglavlje 11.

Svakodnevna odeća 'princeze' iz Kuvajta: Ružičasto odelo s kratkom suknjom (Šanel)

Nabrana, ružičasto-zelena bluza (Šanel) Cipele od meke kože s visokom potpeticom (Džimi Čo) Džilbab od glave do pete (definitivno nije iz Radnje)

Ukupna cena: 3000 funti „Imate li isto to u beloj boji? Oh, i u žutoj!“

Eni je upravo završila s produženom sesijom kupovine sa svojim omiljenim princezama iz Kuvajta. Pre nego što je počela da radi u Radnji, nije znala da se ispod skromnog muslimanskog džilbaba nešto nosi: Iv Sen Loran, Šanel, Puci, kratke uske suknje, duge čarape i visoke štikle.

Neku predivnu šanel kreaciju, princeze bi obično dočekivale rečima: „Imate li isto to u beloj boji? Oh, i u žutoj!“ S namerom da kupe sve tri: odlične mušterije.

Odlučila je da se odmori' nekoliko trenutaka u svojoj kancelariji pre sledeće zakazane kupovine. Odmor je kod nje podrazumevao da će na Ibeju dati ponude za petnaest različitih predmeta, ponovo naneti karmin i preslušati poruke na svom poslovnom telefonu. Redovno je sakupljala neželjenu odeću, cipele i tašne svojih mnogobrojnih klijenata kako bi ih prodala umesto njih - uzimajući neznatan procenat, naravno. Klijenti su bili zahvalni zbog dodatnog novca', koji je obično bio korišćen za podsticanje njihove zavisnosti od dizajnirane odeće.

Večeras će morati da se odveze džipom u obilazak Londona kako bi podigla i isporučila pošiljke sa Eni V stranice za trgovinu. Dobila je i glasovnu poruku od žene koja je želela kućnu konsultaciju: Kada je Eni slobodna? Za pravu cenu, slobodna sam danas. To je bio Enin moto. Odmah ju je pozvala.

„Eni!“ Njena vrata su se naglo otvorila. Jedna od prodavačica na odeljenju, Samanta, delovala je veoma zabrinuto. Eni je znala šta sledi.

„Mislimo da je u radnji kradljivica“, obavestila ju je Samanta. „Bila je na nivou sa tašnama, i nešto nedostaje sa police. Sada je na našem spratu.“

Eni je prekinula poziv, zatvorila mobilni, ustala i izgladila elegantnu tunika-haljinu. Niko na spratu ne uteruje strahopoštovanje kradljivcima tako dobro kao Eni, zato su je obično i zvali.

„Da li je obezbeđenje obavešteno?“ pitala je.

Devojka je klimnula. „Dobili su opis, stoje pored vrata.“

„Okej, hajdemo.“

Krenula je za Samantom ka odeljenju gde su joj pokazali kradljivicu. „Oh, da. Vidim je - bledoplavi mantil, kese preko ramena“, prošaputala je Eni.

Kradljivce morate pažljivo da pratite. Obezbeđenje je moglo da ih zadrži a policija uhapsi samo ako su bili uhvaćeni da napuštaju radnju sa ukradenim stvarima. Odnosno, obezbeđenje je imalo pravo da zaustavi kupce i pretrese im torbe samo u slučaju da su viđeni kako uzimaju neku stvar. Sumnja nije dovoljna.

„Radi li s nekim ili je sama?“ pitala je Eni.

Balkandownload

„Čini nam se da je sama. Sama je bila na odeljenju s tašnama.“

„Šta je uzela?“

„Marka Džejkobsa. To je drugi ove nedelje. Nita će dobiti otkaz.“ „Sranje“, tiho izusti Eni. Žena im se približavala. Bila je veoma elegantna u crnim pantalonama, čizmama s visokom petom i u mantilu sašivenom po meri, dok su joj ruke bile zauzete

velikim kesama iz raznih prodavnica. U jednoj od njih možda se krije ukradena tašna.

Opušteno je prebirala po odeći na šipkama, poput bilo kog drugog kupca, skidajući po koji komad i gledajući cene.

Možda je krala po narudžbini, pomisli Eni. Povremeno bi se nekoliko kradljivaca obrušilo na Radnju odjednom. Odneli bi koliko god mogu odeće određene marke. Tržište za preprodaju, koje je veoma dobro poznavala, fantastično je poslovalo ovih dana i krađa dizajnirane odeće bila je unosnija nego ikada.

Ali žena je izgleda prestala da gleda odeću. Krenula je ka pokretnim stepenicama... Niko još nije video da nešto uzima, možda će da se spusti niz sva četiri niza stepenica, krene ka vratima i izađe napolje s torbom vrednom 650 funti, ostavivši Nitu bez posla u tom procesu.

Ne dolazi u obzir, bila je Enina reakcija na tu pomisao. Vreme je za akciju.

Samouvereno je krenula ka ženi. „Gospođo, danas je vaš srećan dan!“ veselo je rekla, uhvativši je za ruku.

Žena se naglo okrenula, oslobodivši se. „Molim?“ Nadmeno je spustila pogled na Enu, koja je iznenada izgubila samopouzdanje. Šta ako ova žena nije kradljivica? Šta ako je prestižna advokatica koja brani oklevetane ljude, a sada je na pauzi za ručak, pa će da tuži Enu do poslednjeg dinara i ostavi je bez krova nad glavom zbog ove optužbe?

„Vi ste naša četiristota mušterija ovog meseca i zbog toga imate pravo na besplatnu konsultaciju o stilu u našem apartmanu za lične kupce“, reče joj Eni, brzo razmišljajući.

„Hvala vam, ali nisam zainteresovana“, reče žena.

„Oh, molim vas“, mamila ju je Eni. „Neće dugo trajati, pravo je uživanje i čeka vas poklon“, rekla je, pitajući se šta može na brzinu da skrpi iz ormarića ako se ispostavi da posredi nije lopov.

Žena je razmišljala nekoliko trenutaka, zatim pogledala na sat i najzad popustila progunđavši: „Pa, dobro, hajdemo.“

Eni ju je odvela do apartmana i uvela u jednu od kabina. Posmatrala je kako žena pažljivo spušta mnogobrojne kese. Eni nije mogla da razabere šta je u njima, ali tada je uočila priliku.

Prišla je ženi dok je skidala kaput i pridržala ga uz živahno: „Dopustite da vam pomognem.“

Bilo je prekasno da žena odbije pomoć, čak i da je imala nameru.

Mantil je delovao preteško u Eninim rukama. Vratilo joj se samopouzdanje i sada je bila sigurna da ispred sebe ima kradljivicu s kojom sine da se suoči.

Brzo je okrenula kaput naopačke i energično ga protresla.

„Šta to, do đavola...“ besno je započela žena.

Međutim, naočare za sunce dolce i gabana padoše na pod sa sve prikačenom etiketom. Zatim su pale makaze, dve bočice aveda šampona i čitav niz ogrlica.

„Samo želim da se vrate stvari koje si ukrala kod nas u prodavnici“, reče joj Eni čvrstim glasom. „Ne interesuje me hapšenje, višesatno čučanje u sudnici kako bih svedočila protiv tebe, i slušanje priče kako te nemaština naterala da se ponašaš 'potpuno suprotno svom

Balkandownload

karakteru u trenutku ludila. Samo želim da mi vratiš naše stvari. Zatim želim da izađeš iz Radnje i nikada se više ne vratiš. Da li tebi to zvuči razumno?“

Žena je besno posmatrala, užarenih obraza. Neometena time, Eni se sagla i hrabro posegla rukom ka najvećoj kesi na podu. Izvukla je tašnu mark džejkobs, ručni rad najnovije kolekcije, boje najbledeg limuna.

„Vidi“, započela je Eni, „dole na odeljenju za prodaju tašni radi devojka po imenu Nita. Ona je iz Poljske, radi devet sati dnevno, šest dana u nedelji, zato što uvek uzima prekovremene sate. Svake nedelje šalje ček svojoj porodici zato što joj je mlađa sestra bolesna. Da ti je prodala tu tašnu, zaradila bi dodatnih trideset funti. Pošto si je ukrala, ona će izgubiti posao.“

„Ova radnja može da podnese poneki gubitak“, šištala je žena. „Cene su dovoljno visoke.“

„Ne kradeš samo od prodavnice“, insistirala je Eni. „Kradeš od osoblja. Svi veoma naporno radimo. Ako želiš da poseduješ fine stvari, možda treba da pokušaš da radiš kako bi zaradila novac za njih. Tada ćeš ih mnogo više ceniti i mnogo više uživati u njima. Obećavam ti“, pobedonosno je dodala.

„Nita nije iz Poljske!“ reče joj Samanta kada je kradljivica ispraznila sve kese i džepove, kao što joj je Eni naložila, i odvukla se iz Radnje dok su joj uši zvonile od grdnje koju je istrpela. „Nema ni mlađu sestru.“

„Znam.“ Namignu joj Eni. „Možda sam malo preterala, ali mrzim lopove.“

„Eni Valentajn! Naterala si me da čekam, znaš da to ne volim. Sada ću imati znatno manje vremena da trošim novac s tobom!“ začuo se poznati glas iz apartmana.

„Moram da idem“, reče Eni Samanti. „To je gospoda B-P - jedna od mojih omiljenih mušterija.“

„Uvek to kažeš!“

Ali gospođa Tili Brosnan-Pildič nije bila samo njena omiljena mušterija, već i omiljena kreacija.

Gospođa B-P, kako je Eni volela da je zove, ušla je u Radnju trećeg dana otkako se Eni zaposlila. Nije imala zakazano, samo je zalutala unutra u potrazi za nekim ko će joj pomoći. „Tamo je zastrašujuće“, poverila se.

Gospođa B-P tada nije bila gospođa B-P, bila je Tili Ketart, docent na umetničkoj akademiji u ranim pedesetim godinama. Nije bila stidljiva, već rezervisana, kao da posmatra, sluša i razmišlja pre nego što se priključi razgovoru.

Kada je tog dana ušla u apartman, bila je obučena u samosvesnu, boemsku crninu od glave do pete: kaput od retro astrahanskog krzna, na glavi je imala veliku somotsku beretku, ravne čizme i dugu suknju.

„Imam problem“, rekla je kada se smestila na sofu sa čajem u rukama. „Udajem se.“

„Oh, čestitam“, oduševila se Eni. „Srećnik.“

„Da, krasan čovek koji je nažalost...“ spustila je glas do šapata, „veoma bogat.“

„Oh, bože!“ Namignula je Eni.

„Svi imaju neku manu, zar ne?“ Tili Ketart joj namignu zauzvrat. Odmah su osetile da se dopadaju jedna drugoj. „Trudim se da pređem preko toga.“

„Tako treba!“ ohrabrila ju je Eni.

„Taj krasan, nažalost prilično bogat čovek razume moje mnogobrojne brige oko toga što postajem njegova supruga, oko toga što ću morati da budem deo njegovog javnog života:

Balkandownload

poslovnih ručkova, odlaska u operu, događaja vezanih za kompaniju“, uzdahnula je, „i smatra da će mi kupovina pomoći... kako bih se obukla primereno toj ulozi.“

„Ali ti nisi baš sigurna?“ pretpostavila je Eni.

„Ne. Ja uopšte nisam uverena u to. Dugo sam bila nezavisna - želim da ostanem nezavisna i u braku. Pričali smo o tome šta on sme da plati a šta ne sme dok nismo poplaveli. Ne želim da iznenada budem obučena od glave do pete u njegov novac, u odeću koja predstavlja statusni simbol. Ne želim da mutiram u dvojnicu Nensi Regan“, insistirala je. „Želim da ostanem ista. On se slaže s tim. Ni on ne želi da se promenim.“

Kao što joj je posao neprestano iznova dokazivao, Eni je znala da stvari nikada nisu jednostavne. Retko se dešavalo da bogata žena ude a onda izađe s mnogobrojnim kesama punim skupe odeće. Oblačenje je uvek skopčano s raznim problemima, značenjima i preprekama.

Nakon što je Eni saslušala brige buduće gospođe B-P, povela ju je u obilazak sva tri sprata na kojima se prodavala odeća i sve sitnice koje idu uz nju.

„Na kojem koledžu predaješ?“ upitala ju je Eni. Kada je dobila odgovor, klimnula je glavom i pomenula vreme koje je i sama provela u školi.

„Odsek za modu. Da li si ikada bila tamo?“ upitala je.

„Oh da, uvek idem na revije koje se održavaju krajem semestra i divim se kreacijama, poput svih ostalih.“

„Znaš, imamo neke neverovatne šešire koje moraš da pogledaš.“ Eni ju je uputila u određenom pravcu. „Rizikovali smo i kupili ih od studenta koji je letos diplomirao. Napravio nam je i neke predivne tašne...“

Tako je započeo preobražaj Tili Ketart, ne u statusnu suprugu, već u darežljivog patrona umetnosti, osobu koja podržava kreativne studente.

Gospođa B-P je danas stajala pred Eni u melanholičnom, vivijen vestvud, crveno- zelenom odelu sa suknjom koje su zajedno kupile, s veličanstvenom tašnom sa vezom, s njenim zaštitnim znakom - prevelikom beretkom od somota maslinaste boje - i u predivnim crvenim cipelama koje se savršeno slažu s bojom karmina.

„Ti si stručnjak za umetnost, možeš da se oblačiš kao da slikaš po sebi“, ohrabrivala ju je Eni.

Definitivno se nije pretvorila u Nensi Regan. I dalje je bila inteligentna, kreativna, promišljena profesorka umetnosti u koju se gospodin B-P zaljubio kada je iz hira - nakon što mu je doktor posavetovao da nađe neki hobi koji će mu pomoći da smanji stres - krenuo na radionicu srednjovekovne slikarske tehnike.

„Biće ovo duga sesija“, upozorila je gospoda B-P Eni kada su sele i počele da sastavljaju listu neophodnih stvari. Tri godine nakon venčanja, gospodi B-P više nije bilo toliko neugodno da troši novac na odeću.

„Odustajem od odela“, bilo je njeno prvo uputstvo. „Želim nežnu, udobnu odeću: senzacionalne pidžame, mnogo kašmira, ali veselih boja, šalova, ogrtača, najbolje papuče koje imate.“

„Ideš u hibernaciju?“ čudila se Eni.

„Da, upravo tako - prolećna hibernacija. Ponovno rođenje, obnova.“ „Aha. Poseta banji?“

„Nešto slično... Hajde, povedi me.“ Gospođa B-P je uzela Eni pod ruku. „Pokaži mi sve što imate!“

Pidžama najbleđe ružičaste boje naišla je na odobravanje gospode B-P. Zatim kućne čizme od ovčije kože sa vezom, za koje je pretila da ih više nikada neće izuti. Trenerka za

Balkandownload

trčanje od plavog kašmira takođe je dospela na gomilu za širi izbor, kao i zelena bluza dugih rukava i bledožuta haljina, obe od kašmira. Iznova je zatvorenih očiju prislanjala meku vunu uz obraz i nežno trljala.

„Oh, predivno, tako je udobno i umirujuće.“

Tokom isprobavanja, Eni nije promaklo da je gospođa B-P smršala. Njena inače vitka figura sada je bila opasno tanana.

„Ti si jedina osoba koja mora da ide u banju da se ugoji“, rekla joj je. „Nadam se da si izabrala meni s finim, lepljivim pudingom od tofua, draga. Da nabaciš malo mesa preko kostiju.“

Gospođa B-P nije kupovala samo za sebe, želela je i rođendanske poklone za svoje dve poćerke.

„Šta se dešava u tvom životu?“ pitala je Eni dok su išle ka odeljenju s tašnama i šalovima. „Ima li vesti s ljubavnog fronta, ili si i dalje ničija zemlja?“ Zadirkivala ju je.

„Čudno je što me baš to pitaš“, poverila joj se Eni. „Zapravo sam upoznala nekog prilično interesantnog.“ Ispričala je zainteresovanoj gospođi B-P sve o Greju.

„Razgovarali smo do kraja večeri. Obećao je da će nazvati i izvesti me na večeru... Šarmantan je, dobro izgleda... Imam velika očekivanja“, oduševljavala se Eni. „Definitivno sam spremna da upoznam nekog novog... da nastavim sa svojim životom... da imam nekog kraj sebe.“

„Naravno da je tako.“ Nasmešila joj se gospođa B-P. „Ne mogu da zamislim ništa bolje.“

Stajale su ispred police s prelepim somotskim šalovima, ručno obojenim i izvezenim, sa šarama mukotrpno utisnutim u somot i monumentalnim cenama koje idu uz sve to.

„Prelepi su...“ Gospoda B-P je polako prelazila prstima preko gomile. „Upravo to želim za Džordžinu i Eli. Ružičasto i svetloplavo za moju malu plavušu Eli.“ Obavila je umetnički izrađen šal oko svog vrata. „Zlatno i zeleno za Džordži. Da! To je to, Eni. Savršeno. Zatim idem do Kartijea da im kupim nešto... čvrsto.“

Eni je uzela dva šala i pažljivo ih presavila. „Jesi li dobro?“ najzad je upitala, spustivši šaku na ruku gospode B-P, intuitivno zabrinuta da nešto ozbiljno nije u redu.

„Dobro sam, dobro sam. Samo moram da provedem neko vreme li prokletoj bolnici.“ Gospođa B-P se okrenula i pogledala je pravo u lice, svojim oštrim plavim očima. „Oh, to je tako dosadno, Eni, totalno nezanimljivo... Moram na mastektomiju, hemoterapiju i sve te turobne užase. Biće mi potrebno mnogo interesantnih šalova i šešira, to mogu da ti obećam.“

Odmahnula je kada je videla šokiran i zabrinut izraz na Eninom licu. „Otkrili su ga u veoma, veoma ranoj fazi. Oporaviću se, draga. Totalno. U potpunosti. Sto posto. Nema ni govora o tome da neću. Čak ni ne razmišljam o tome. Zar misliš da ću u ovom trenutku sići sa scene? Baš kada je postalo interesantno?!“

„Znam.“ Primetila je suze u Eninim očima. „Grozno je. Hajdemo.“ Ponovo je uzela Eni za ruku. „Biće vremena za plakanje, cviljenje i kukanje oko toga koliko je nepravedno. Ali sada nije pravi trenutak. Bradu gore i ispravi leđa', kao što je moja majka uvek govorila. Vreme je da kupim lepu novu tašnu. Ti izaberi. U potpunosti se prepuštam tvom izboru. Dok se teturam od kuće ka bolnici i nazad, želim jednom rukom da držim Arčija, a drugom nešto podjednako fantastično.“

Balkandownload

Poglavlje 12.

Tor na putu ka oporavku: Bela bluza (M&S)

Tamnocrveni kardigan (M&S) Farmerke (ne seća se)

Crne čizme (najzabačeniji kutak ormana) Crno lažno krzno (isto)

Ukupna cena: 360 funti

„... za nove muškarce i nove šalove.“

Tor, majka čija deca idu u Sent Vinsent i koju je Eni odlučila besplatno da dovede u red, dočekala ju je na vratima porodične kuče iz koje će upravo biti izbačena i odvela je u kuhinju na čaj. „Ne, mislim da je bolje da se bacimo na crno vino, draga“, insistirala je Eni, izvadivši flašu iz tašne.

„Odlučila sam da nikada ne pijem sama“, rekla joj je Tor, izvadivši dve čaše za vodu iz ormarića, već skoro potpuno praznog.

„Onda je dobro što sam došla“, glasio je Enin odgovor pre nego što je pokušala da uveri Tor. „Mislim da je u ovom trenutku u redu popiti poneko piće nasamo - bar nekoliko nedelja - dok se ne preseliš. Bolje bi ti bilo da nisi spakovala odeću, kako ću inače da radim svoj posao?“

Eni je spustila svoju lepu, zveckavu tašnu na stolicu, skinula meki kožni mantil smeđe boje i dugačak šal. Ostala je u elegantnoj haljini s ružičastim, smeđim i narandžastim šarama i smeđim čizmama na visoku štiklu.

„Ne, ne“, insistirala je Tor, upijajući mnoge detalje sa Enine odeće: na primer, hulahopke iste nijanse narandžaste kao na haljini, ogrlicu od zlatnog lišća koja se širi od ključne kosti nadole. Obučena je tako skladno, pažljivo.

„Selim se tek za tri nedelje“, nastavila je Tor. „Spakovala sam samo stvari iz kuhinje... knjige... Ono što je definitivno moje.“

Nakon kratkog čavrljanja o novom stanu u koji se Tor seli, o njenoj ćerki Anđeli i o tome kako je razvod uticao na nju (prilično loše, blago rečeno), Tor je iznenada spustila čašu na sto, veoma iznervirano prošla rukom kroz kosu i izvalila: „Ne znam zašto si ovde, Eni! Ne znam zašto sam pristala na ovo. Jednostavno mislim da nisam u stanju ovo da radim. Ne želim da razmišljam o odeći. Nebitna mi je. Nemam novca... To što ćeš mi pokazati nekoliko trikova sa šalovima neće mi pomoći! Ni najmanje!“

„Tor, smiri se“, umirivala ju je Eni, posegavši prema njenoj ruci. „Žao mi je zbog onoga kroz šta prolaziš. Tako mi je žao. Zaista razumem kako se osećaš, iskreno. I meni se to desilo.“

Tor je pogleda u oči.

„Da, naravno da znaš“, rekla je. „Žao mi je. Trudim se da ne razmišljam sve vreme o sebi i svojim problemima... ali teško je.“

„Nisam terapeut“, nežno je nastavila Eni, „Nisam psihijatar - možda ti je potrebno da porazgovaraš s nekim profesionalcem koji će ti pomoći da prebrodiš najgori period.

Balkandownload

Verovatno je trebalo i ja to da uradim... Ali obećavam ti da postoji nešto što mogu da učinim. Ovde sam da te razveselim, da učinim da se osećaš malo bolje. Zar u tome ima nečeg lošeg? Hajde, popi svoje piće“, naložila joj je, „zatim ćemo sipati još po jednu čašu i krenućemo ka tvojoj garderobi.“

U spavaćoj sobi, Eni je izvadila dve kese za đubre iz svoje torbe za preobražaj, odmotala ih i protresla, a zatim otvorila.

Tor je zabrinuto gledala crne kese. „Nisam planirala da bacim mnogo toga“, rekla je.

„Znam.“ Eni je oštro zvučala. „Niko to ne planira, ali ne brini, bacićeš. Nakon razvoda, ima mnogo otpadaka u garderobi, veruj mi. Za početak ćemo se otarasiti svih neprikladnih poklona koje si dobila od njega. Znaš, skupe stvari koje nisu tvoj broj ili nisu u bojama koje voliš da nosiš, ali nisi imala srca da zameniš. Znaš o čemu govorim. Otvori fioku s donjim vešom“, rekla je Eni. „Hajde, dodaj mi. Volela bih da mogu da udomim sav skupocen donji veš kojeg moram da se otarasim... Prodavnice koje prodaju robu u dobrotvorne svrhe ne žele ga, niko ga ne kupuje na Ibeju... Možda treba da ga poklonim školi gde će ga koristiti za izradu kutija...“ Eni se nasmeja. „Da znaš, to je dobra ideja.“

Tor zamalo da se nasmeje; otvorila je fioku, prepunu dežurnih krivaca: crvenih i ružičastih brushaltera i podvezica, majušnih korseta, nežnih, perjanih sitnica boje breskve, brushaltera s korpama veličine šljiva u koje Tor nikako nije mogla da smesti svoje pozamašne grudi.

O čemu li je razmišljao, pitala se Tor, podigavši jedan od brushaltera i zbunjeno ga pogledavši. Sigurno nije razmišljao o meni... Bacila ga je u kesu za đubre.

Prazna fioka je podsticajno delovala na Tor, kao što se Eni i nadala. Uskoro je širom otvorila vrata ormana i preturala unaokolo u potrazi za stvarima koje joj je nametnuo muž koji će uskoro postati bivši.

Odvratan džemper od kašmira boje jagorčevine. „Izgleda poput nečega što bi nosili japijevci. Stavi ga u kesu za preprodaju“, reče joj Eni. „Staviću ga na svoj vebsajt i za njega ćeš dobiti osamdeset pet procenata od originalne cene. Da li ti to zvuči pošteno?“

„Zvuči mi prokleto fantastično“, odvratila je Tor.

Šareni šalovi, ružni broševi, sakoi od tvida i strahovita ružičasta koktel haljina s bolerom u istom tonu, ubrzo su se našli u istoj kesi.

Tor je preturala po zaboravljenim ćoškovima ormana. ,,0h, bože! Izvukla je kartonsku kutiju, otvorila je i izvadila pastelni ogrtač s perlicama.

„Ibej, Ibej...“ ponavljala je Eni. „Ne želimo bilo šta zbog čega ćeš pomisliti na Ričarda i rasplakati se. Očigledno, napravićemo izuzetak kada su u pitanju skupoceni nakit i tašne.“

„Ha!“ frknula je Tor uz još jedan gutljaj vina. „Verenički prsten je jedini pristojan komad nakita koji sam od njega dobila.“

„Ah, šta je tu je“, reče Eni. „Ja nikada nisam dobila verenički prsten. Bili smo suviše mladi i nismo mogli sebi da ga priuštimo.“

„Misliš li da i dalje treba da ga nosim?“ pitala je Tor, ispruživši ruku s prstenom sa tri draga kamena kako bi ga Eni pogledala. „Možda na drugoj ruci?“

„Ako ti se dopada, zašto da ne? To je tvoje odlikovanje. Podsetnik na bolje dane, pre... Ili bi mogla da premestiš kamenje... Ili da ga prodaš i kupiš nešto samo za sebe.“

„Hmmm.“ Tor se okrenula nazad ka ormanu i kleknula ispred polica. „Sve što se ovde nalazi pravo je sranje“, objavila je. Vino je uništilo sve inhibicije vezane za ovaj zadatak. „Ne znam da li da se usudim da li pokažem ove stvari. Svaki dan preturam po njima, izvučem bilo šta i nabacim na sebe.“

To je zvučalo toliko tužno da je Eni poželela da zaplače.

Balkandownload

Danas je Tor obukla isprane farmerke, majicu sa oklembešenim okovratnikom i izlizani sivi kardigan.

„Srce, ako bih taj kardigan dala Žizeli Bundšen, ni na njoj ne bi lepo izgledao“, nežno joj je rekla Eni. „Moraš da prestaneš svako jutro da igraš na sreću i nadeš stvari s kojima je lakše baratati.“

„Ne idem u kupovinu“, rekla je Tor čvrstim glasom. „Ne mogu s tim da se nosim i ne mogu to sebi da priuštim.“

„Znam, znam. Ali hajde da sve izvadimo i vidimo šta se tu krije... Usput, kakva je ovo lepa mala kolekcija na šipci?“ Na brzinu je pregledala elegantne crne suknje i sakoe, svetlucave bluze i svilene letnje haljine.

„Oh, pa znaš, odeća za posao. Zatim, tu su haljine za izlaske koje više ne nosim zato što nigde ne izlazim.“

Eni je odmahnula glavom. Uzela je jednu lepu haljinu do kolena i prislonila je uz Tor.

„Kladim se da si smršala... od stresa?“ pitala je.

Tor je klimnula.

„Znači, samo pomisli koliko ćeš fabulozno sada izgledati u ovoj haljini. Znaš, jednom nedeljno moraš da se središ, srce: frizura, šminka, cipele, sve odreda i da izađeš.“

Kada se Tor namrštila, Eni je počela da insistira: „Kada dođeš sebi. Ne još. Jednostavno se lepo sredi za neku specijalnu priliku. A zatim sama stvori priliku. Izvedi ćerku na kafu u neki lep hotel... idi u bioskop u gradu... izađi s prijateljima na piće. Jednom nedeljno, devojko, moraš da se središ, da se častiš i setiš da možeš divno da izgledaš kada god to poželiš. Moraš sebe da podsetiš da život i dalje postoji, da zabava i dalje postoji. Inače, sve ove lepe stvari samo vise na šipci i nemaju gde da odu. Vidi.“ Uzela je svilenu tirkiznu bluzu. „Nosi je uz farmerke kada kreneš u prodavnicu. Nosi je na posao, samo je nemoj ostaviti samu u ormanu!“

Kao da su joj se ramena ulegla pod teretom pri pomisli da će morati da načini taj napor.

„Okej, hajde da se bacimo na posao“, ohrabrivala ju je Eni, „hajde da odbacimo ono što se ne može nositi i vidimo šta nam je ostalo, šta misliš?“

Provele su narednih desetak minuta prebirajući po gomili stvari iz koje Tor izvlači svoju odeću za svaki dan. Sve iznošeno, vrećasto, oronulo i ofucano dospelo je u kesu za đubre, uključujući i tragične kratke pantalone i rasparene sokne.

„Ne moram ja da ti govorim da ti treba nov donji veš, Tor. Možeš sebi da priuštiš nove gaćice, okej? Svako može sebi da priušti nove gaćice“, reče joj Eni. „Kupuj ih preko interneta ili u supermarketu ako ne želiš da ideš u radnje za donje rublje.“

Eni je pažljivo pregledala preostalu odeću i shvatila je da će je biti sasvim dovoljno... jedva.

„Potrebna ti je uniforma, zar ne? Još ne želiš da razmišljaš o odeći svakog jutra, dovoljno stvari ti se trenutno mota po glavi. Nisi spremna da kreneš sa mnom u kupovinu i isprobavaš sving žakete i tunike i odlučiš šta ti od odeće za novu sezonu odgovara.“

Tor je samo klimnula glavom.

„Ali uskoro će ti biti bolje!“ rekla joj je Eni.

„Znači, u međuvremenu nam je potrebna odgovarajuća uniforma...“ Eni je počela da prostire preostalu odeću po krevetu. „Gledam tvoje veoma lepe bele košulje, ovaj crveni kardigan i dve vunene bluze za V izrezom, farmerke koje mogu da prođu i divne crne pantalone... Ali molim te, Tor, nosi suknju bar dva puta nedeljno, ne samo na posao. U

Balkandownload

svakom slučaju, smatram da je ovo početak uniforme za šik mamu na francuski način. Bele košulje, obavezno ispeglane“, upozorila je, „silno doprinose podizanju morala, zato hajde, obuci prvu kombinaciju.“

Tor se začudila zbog zahteva, ali Eni je insistirala: „Hajde! Neću da gledam mada nemaš ništa što već nisam videla, veruj mi.“ I tako se Tor brzo svukla i obukla belu košulju, farmerke i crveni džemper.

„Dobro.“ Eni ju je okrenula u pravcu ogledala. „Osećaš li se malo bolje?“

Kada je Tor klimnula, Eni joj je otkopčala još jedno dugme na košulji. „Ne držiš predavanja u nedeljnoj školi. A sada mi pokaži svoju kutiju s nakitom.“

Tor je pokazala ka uglu sobe, a Eni je upitala: „Mogu li? „ Pre nego što je zaronila unutra i vratila se do Tor s nekoliko davno zaboravljenih komadića blaga.

Zakačila je crveno-srebrnu ogrlicu oko njenog vrata i rekla joj da stavi minđuše, a zatim je Eni uzela četku s toaletnog stočića, očešljala kratke pramenove prikačivši ih srebrnom šnalom koju je pronašla u kutiji za nakit. Onda je iz svoje tašne izvadila rumenilo i ružičasti sjaj za usne.

Kada je našminkala Tor, obe su se okrenule i pogledale efekat u ogledalu. „Bolje?“ pitala je Eni.

Tor je gledala u svoj odraz i polako klimala. Ali nije delovala uvereno.

„Stvarno razumem zašto ne želiš da vodiš računa o svom izgledu, draga“, započela je Eni. „Ponekad, kada sve krene naopako, želimo to i spolja da pokažemo. Briga o kosi, noktima i uklopljenim bojama deluje frivolno. Ali problem je u tome... glavni problem je u tome što to nije dobro za moral. Ako se kriješ iza vrećastog, sivog runa svaki dan, veruj mi, mnogo će ti biti teže da se ponovo osetiš bolje. Ljudima koji su skriveni u sivom runu jednostavno se ne dešavaju divne stvari... Ne dobijaju novi, uzbudljivi posao, niti upoznaju nove, briljantne prijatelje, niti imaju zadivljujuće ideje, niti ih spontano pozivaju na sastanak. To se ne dešava. Postaju sve sivlji i runastiji, moraš mi verovati. Možda najbolji savet koji mogu da ti dam jeste da se oblačiš onako kako želiš ponovo da se osećaš. Onda će se to brže i desiti.“

Eni je stegla Tor za rame kada je videla da joj se oči pune suzama.

,,S tobom će biti sve u redu, Tor“, uveravala ju je. „Za godinu dana, mislićeš da je ovo najbolja stvar koja ti se desila. Što si ti sabranija, Anđeli će biti lakše. Ne dozvoli da o svom ocu razmišlja kao o muškarcu koji je slomio njenu majku.“

Eni je pustila Tor da izduva nos dok se ponovo okretala prema ormanu. „Zašto se ovaj divan kaput ovde krije?“ pitala je, izvadivši udoban crni kaput od lažnog krzna, maltene potpuno nov. „I ove čizme!“ Posegla je rukom ka crnim čizmama od prevrnute kože, sa štiklama srednje visine, takođe maltene novim.

„Pa, to je za specijalne prilike...“ započela je Tor.

Eni je energično odmahnula glavom. „Ne, ne, ne! Više nisu. U ovom trenutku ti je potrebno da budeš okružena svim svojim specijalnim stvarima. Zbog podrške“, insistirala je, dodajući joj kaput i čizme.

Tor ih je obukla. Sada je Eni videla da je Tor konačno uverena. Čizme su joj dale nekoliko dodatnih centimetara i naterale je da ispravi leđa. Ruke je spustila u džepove kaputa i okrenula se levo-desno ispred ogledala, zapravo se diveći svojoj figuri, doduše neznatno.

„Oh da!“ oduševljavala se Eni. „Spremna si!“

Tor se iznenada nasmešila i zakikotala sa olakšanjem, zbog čega je delovala znatno mlade od svojih 46 godina opterećenih brigama.

Balkandownload

Tor.

„Još vina za damu!“ zadirkivala ju je Eni.

„Ne, ne, moram da se usredsredim, inače ću zaboraviti sve što si mi rekla“, odvratila je Eni ju je naterala da donese svesku i olovku (,,U čizmama, nemoj sada da ih skidaš!“) i

zajedno su zapisale sve kombinacije odeće koje je Eni osmislila za nju i mnoge Enine savete, uključujući: „Zaboga, kupi nove gaćice“; „Sjaj za usne, puder i rumenilo, nije to viša matematika“; „Smeši se, čak se smej“; „Jeftine ali šik naočare za sunce, za one dane kada imaš podočnjake“; „Bele košulje, ISPEGLANE, za podizanje morala“; „Uvek, uvek nosi nakit, neka svetluca.“

„Tor, da li si ikada čula za polutrajnu boju za kosu?“ upitala je Eni. „Možeš je kupiti za pet funti u apoteci, ne moraš da ideš kod frizera. Nema potrebe da imaš izrastak od tri centimetra.“

„Okej, okej!“ bila je Torina reakcija.

„Nekoliko trikova sa šalovima“, naškrabala je Eni u svesku. „Neka te njima nauči tvoj novi, seksi momak.“

„Oh, ha, ha“, odvratila je Tor.

„Istina je“, inisistirala je Eni. „Pojaviće se novi muškarac - samo pomisli koliko će biti uzbudljivo. Međutim, zaista su ti potrebni novi šalovi, iskreno, srce: meki, somotski i svetli kašmirski. Potrebne su ti boje koje će te tešiti, nešto u šta ćeš se umotati, popuniti prostor između sebe i jakne, sebe i kaputa, sebe i sveta... mnogo boja, onda kada se osećaš jednobojno.“

,,U tom slučaju“, Tor ju je pogledala u oči i široko se osmehnula, kao da je konačno počela da uživa, „za nove muškarce i nove šalove.“ Podigla je čašu s vinom.

„Nazdraviću za to.“ Eni se kucnula s njom.

Kada je završila s Tor, Eni je zakopčala kožni mantil. Prešla je četkom preko lokni, nanela ruž, prsnula se parfemom i ispravila ramena. To je značilo da će, kada kroči kroz ulazna vrata, biti spremna da se suoči sa svojim mobilnim telefonom.

Uključila ga je i pogledala da li ima oznake da je stigla govorna poruka. Proverila je inboks za svaki slučaj.

Ništa. Prošlo je devet dana i Grej je još nije nazvao. Kakav totalni, apsolutni fijasko. Nije mogla da shvati. Delovao je tako zainteresovano. Obećao je da će nazvati! Čak je ukucao njen broj direktno u svoj mobilni.

Nije bila sigurna šta će da uradi. Bila je u iskušenju da uleti nazad u Torinu kuću, spase sivo runo iz kante za đubre i lično ga obuče.

Balkandownload

Poglavlje 13.

Enina odeća za 'slučajan sastanak: Ružičasti kardigan (rasprodaja u Vistlesu)

Suknja na cvetiće, ružičasto-svetlosmeđe boje (isto) Svetlosmeđi trenčkot (Valentino, pouzdani Ibej)

Ružičasti pasmina šal (nije više u modi, ali je i dalje dobar) Ogrlica sa cvetičima (Topšop)

Nove oker cipele na štiklu (Šanel, uuups... ali s popustom za zaposlene... i cenom za preprodaju uzetom u obzir)

Oblak parfema (Šanelov kristal)

Ukupna cena: 490 funti Grej! Šta ti radiš ovde?!

„I kada ćeš se videti s Grejom?“ Dina jedva da je bila u stanju da obuzda uzbuđenje. Ne samo što je videla Greja na zabavi, već ga je i upoznala, pričala s njim i pažljivo posmatrala kako reaguje na Eni. Zatim je povukla Eni u stranu da joj kaže da Grej obećava i da Eni mora da upotrebi sav svoj šarm „navali, devojko“!

„Pa, dolazi u grad ove nedelje...“ lagala je Eni, ,,i rekao je da će nazvati kako bismo se dogovorili.“ „Dakle? Šta ste se dogovorili?“

Usledila je pauza koja je Dini rekla sve. „Nije nazvao?“ besno je pitala. „Oh, Eni! Imaš li njegov broj? Zar ga nećeš nazvati? Ne liči na tebe da...“

„Razmislila sam“, prekinula ju je Eni, „i odlučila da to nije kul. Mislim, zaista nije kul nazvati samo da kažeš“, zatim je cmizdravim glasom izgovorila, „zašto me nisi nazvao?“

„Znači, nećeš se videti s njim?“ Dina je zvučala veoma razočarano.

„Ne. Nisam to rekla. Imam plan“, poverila joj se Eni.

„Uh-oh.“ Dina nije zvučala uvereno. Doduše, to je bila osnovna razlika između Dine i njene starije sestre. Dina je volela da prepušta stvari sudbini, slučajnosti, instinktu i sreći, dok je Eni volela da kuje planove. Eni je uvek imala plan... uvek je smatrala da je bolje ako drži sve konce u svojim rukama.

„Otkrila sam da se konferencija na koju ide održava u Klaridžisu“, objasnila je Eni.

„„Ime jednog od najluksuznijih hotela u Londonu kao da je iznenadilo Dinu. „Zašto zubari imaju konferenciju u Klaridžisu?“

„Šališ li se?“ upitala je Eni. „Jesi li išla kod zubara u skorije vreme? Znaš li koliko naplaćuju? Granice između plastične hirurgije i estetske stomatologije sve su manje vidljive.“

„Kladim se da ti je Grej to rekao“, zadirkivala ju je Dina.

„U svakom slučaju...“ Da, Grej joj jeste to rekao. „Izmisliću veoma dobar, veoma glamurozan razlog zbog kojeg ću biti u Klaridžisu u isto vreme. Srešćemo se slučajno... i ja ću izgledati fenomenalno. Biće mu stvarno, stvarno žao što me nije nazvao i nakon toga će sve biti lakše!“

„Hmmm... deluje mi pomalo očigledno.“

„Neće biti očigledno. Zaboravljaš da sam briljantna glumica. Zar nisam učila od majstora, Rodija i Konora?“

Balkandownload

„Eni!“ upozorila ju je Dina i krenula da nabraja razloge zbog kojih Hni ne treba lepo da se obuče i sedi u baru hotela Klaridžis u nadi da će 'slučajno' naleteti na Greja: zato što je to očajnički potez, zato što će delovati kao prevelika slučajnost, zato što možda neće biti oduševljen što je vidi, i tako dalje.

„Razumem o čemu govoriš“, rekla je Eni kada je Dina završila s nabrajanjem.

„Ignorisaćeš me u potpunosti.“

„Da, ali obaveštavaću te o tome šta se dešava.“ „Obrukaćeš se.“

„Ne, ne, ne“, insistirala je Eni. „Biće presrećan što me vidi. Sigurna sam u to! Na zabavi smo se tako dobro slagali. On jednostavno nije od onih muškaraca koji bezglavo uleću u vezu, moram ga gurnuti u pravom smeru. Zaista! Moram da mu pokažem put. Veruj mi. Potrebno mu je poneko iznenađenje u životu i malo zabave. Potrebna sam mu ja!“

„Oh, bože“, uzdahnula je Dina.

Eni nikada ranije nije ušla u Kleridžis. Mada je krenula s posla u mukotrpno odabranoj odeći i novim šanel cipelama, čim je prošla pored portira u smokingu s repovima i sa cilindrom na glavi i ušla u mermerni foaje s lusterom, osetila se kao da nije dorasla prilici.

Posredi je bio blistavi sjaj ranog dvadesetog veka. U ovom hotelu žene bi i dalje mogle da nose koktel šešire s velom, cipele od kože guštera, male tašne od krokodilske kože i srebrne tabakere.

Ovde je primereno imati isključivo blistavu, crnu kratku kosu, prave dijamante i debeli sloj skarletnog karmina.

Nakon što je pitala za pravac, što je opuštenije i hrabrije mogla, Eni je ušla u jedan od najelegantnijih barova koje je ikad videla. Unutra je bilo mračno i prijatno, ali stolovi od mahagonija, mesingane lampe, svetlucava ogledala i čaše glamurozno su bleštali. Stolice su bile niske i presvučene udobnom kožom, na stolovima su se nalazile pepeljare od teškog stakla i cveće. Čuo se blag žamor odabrane šačice gostiju koji su tiho razgovarali.

Savršeno mesto za sastanak budućih ljubavnika. Uz blago žiganje u stomaku, poželela je da je Grej zaista pozvao da se sastanu ovde. Bilo bi baš romantično.

Nema veze... odgurnula je tu misao u stranu. On je čovek kojem mora da se kaže šta je dobro za njega, kao što je već objasnila Dini.

Prišla je zgodnom, tamnokosom barmenu i nabacila pobednički osmeh.

„Dobar dan, kako ste? Tiho popodne?“ Kada je odgovorio, zatražila je džin i tonik.

„Dupli, gospodo?“ želeo je da zna, zato što je ovde, naravno, za sve postojala ta opcija.

„Ne, hvala. Mogu li da dobijem i mineralnu vodu, molim vas?“

Nakon što su razjasnili koju od pet vrsta mineralnih gaziranih i negaziranih voda želi da pije, Eni je imala još jedno pitanje za barmena: „Pitam se da li mogu da vas zamolim za malu uslugu?“

„Nema problema, gospodo“, uveravao ju je kada je objasnila šta želi. „Molim vas, sedite. Udobno se smestite i ja ću vam doneti piće.“

Doneo je i račun koji je dokazivao da je ovaj bar, osim toga što je jedan od najlepših, takođe i jedan od najskupljih u Evropi.

Međutim, piće je bilo divno: svetlucalo je i šištalo u pravoj kristalnoj čaši sa svežim limunom i kockicama leda koje su ispunjavale čašu do dna, poput akrilnog leda koji koriste u filmovima.

Međutim, Eni nije bila toliko zanesena divljenjem da ne primeti bujicu ljudi koja je dolazila iz određenog pravca koji je osmatrala sa pažljivo odabrane stolice.

Okej - duboko je udahnula i popila gutljaj pića - vreme je da bude kul.

Balkandownload

Posmatrala je Greja kako ulazi u foaje. Dobro izgleda: tamnoplavo odelo, besprekorna bela košulja, tamnoplava kravata sa suptilnim polka tufnama. Bio je desetak centimetara niži od ljudi s kojima je razgovarao i imao je ponosno, uspravno držanje samouverenog čoveka. Dobar profil, ponovo je primetila, lep nos, snažna brada.

Da, može da prođe. Definitivno može da prođe.

Eni je okrenula glavu u stranu i poželela da on pogleda u njenom pravcu. Imala je dodatni plan, za slučaj da on to ne učini, ali bilo bi mnogo lakše da on to uradi.

Prošlo je nekoliko dugih sekundi. Popila je još jedan gutljaj.

„Eni?“ najzad je začula njegov glas. „Eni? Jesi li to ti?“

Okrenula se i videla ga kako korača ka njoj, dok grupa muškaraca s kojima je razgovarao ostaje iza njega.

„Grej! Šta ti radiš ovde?!“

„Eni, šta ti radiš ovde?“ odvratio je, brzo dodavši: „Mislim, bože, to je baš fantastično!“ - delovao je maltene usplahireno - „Već danima pokušavam da te nazovem, ali sigurno sam pogrešno zapisao broj, a nisam uspeo da pronađem ni tvoju majku kako bih...“

„Mogao si lako da me pronađeš preko Radnje“, podsetila ga je, nespremna da padne na tu staru 'pokušao sam da nazovem' foru. „Radnja!“ Blago se udario po čelu. „Zvao sam Selfridžis!“ Ah! Oprošteno mu je.

Eni se široko osmehnula. „To je baš lepo od tebe. Da li se ovde održava tvoja konferencija?“ pitala je i uspela da zazvuči u pravoj meri iznenađeno.

Klimnuo je.

„Prilično je fensi, zar ne?“ zadirkivala ga je.

„Otkud ti ovde?“ pitao je. I dalje je stajao, ali se naginjao ka njoj, spustivši obe ruke na naslon stolice preko puta nje, što je veoma pozitivan govor tela.

„Pa, očigledno te progonim“, izgovorila je podigavši obrvu.

Pošto se samo nasmešio kao da je to zaista bilo očigledno, brzo ga je ispravila: „Nemoj laskati sebi! Zapravo radim.“ Zatim mu je tihim glasom objasnila: „Američka glumica, suviše poznata da dođe u Radnju, gore u apartmanu isprobava gomilu naše odeće i svakog trenutka će me pozvati da pomognem njoj i njenoj stilistkinji u konačnoj odluci. Zato mi je i potrebno ovo piće, veruj mi.“ Namignula mu je.

„Ko je u pitanju?“ očajnički je želeo da zna.

„Ne mogu da ti kažem!“ zadirkivala ga je. „Gospode, samo što smo se upoznali. Ne mogu da ti otkrivam državne tajne.“

„Ali videćemo se ponovo, zar ne?“ pitao je, a zatim bacio brz pogled ka grupi zubara koji su ga čekali u foajeu. „Sada sam zauzet... ali mogli bismo kasnije na večeru? Trenutno se dešava nešto iz čega ne mogu da se izvučem, ali voleo bih da te izvedem. Usput, izgledaš predivno.“

Eto! Bila je u pravu, oduševljen je što je vidi. Večera?! Ah, ne. Vreme je da bude kul. Nije nazvao, tako da ona sada neće biti slobodna. Osnovna pravila.

„Oh! Večeras izlazim... šteta.“ Nije dalje objašnjavala. Neka misli da Eni ima vreli sastanak, činiće mu dobro.

U tom trenutku, pravo na vreme, kao što je ranije ugovorila, barmen je prišao stolu. „Gospođo, žao mi je što prekidam...“

„Nema problema“, uveravala ga je.

„Imate poziv iz apartmana broj jedan. Treba odmah da se popnete.“

Balkandownload

„Hvala“, rekla mu je uz osmeh. Odlična napojnica vam ovde zaista obezbeđuje odličnu uslugu.

„Moram da idem“, rekla je Greju. „Poželi mi sreću!“

„Daj bar da se uverim da imam pravi broj kako bismo mogli uskoro da se dogovorimo za viđanje.“ Maltene je molio. Odličan napredak.

„Hmmm... Sledeće dve nedelje prilično sam zauzeta uveče“, rekla je, samo da bi mu još malo mahala šargarepom ispred nosa. „Ali... kako ti se čini nedelja? Šta misliš o tome da zajedno ručamo?“

„Voleo bih“, rekao je.

„Hajde da se nađemo na Tauer bridžu u jedan po podne u nedelju. Znam fino mesto u blizini. Izvoli“, posegla je u tašnu, „moju vizitkartu. Možeš da me nazoveš ako kasniš.“

„Neću kasniti!“ uveravao ju je. Zatim se, kada je ustala da krene na svoj fantomski sastanak, nagnuo ka njoj i poljubio je u oba obraza, zapahnuvši je seksepilnim mirisom afteršejva sa aromom limuna i dahom koji se osećao na kafu.

„Imaš nešto... Mmm, na obrazu. Šta je to?“ Pomazio ju je po licu. Sklupčala je prste na nogama koliko god je to bilo moguće u uskim šanel cipelama.

Na vrhu malog prsta držao je izgužvan grumen nadograđene trepavice i znatiželjno ga proučavao. Malopre je pomislila da se nešto čudno dešava u uglu njenog oka. Akrilni ostatak je izgledao poput zgnječenog pauka.

„Ah! To je moja nova maskara“, izvukla se nekako. „Čini mi se da sam alergična na nju. Zbog nje se mojim trepavicama dešavaju čudne stvari. U svakom slučaju“, otresla je užasan ostatak s njegovog prsta, „hvala ti što si mi ukazao na to. Pa... bolje da krenem.“

Sada kada razmišlja o tome, njeno šepurenje kroz foaje, prolazak pored zubara i odlazak ka veličanstvenom stepeništu bilo bi znatno elegantnije i efektnije da je nove, zaprepašćujuće visoke štikle nisu naterale da izvrne članak i da mobilni nije počeo da zvoni melodijom iz crtanog filma. Hvala ti, Ovene.

„Dina!“ zašištala je u slušalicu čim se našla na vrhu stepenica, ušla u hodnik i zašla za ugao. „Rekla sam da ću ja tebe nazvati!“

Balkandownload

Poglavlje 14.

Odeća koju je Grej obukao za sastanak: Crno, tanko vuneno odelo (Armani)

Bela majica (Pol Smit) Debela bela košulja (Gant)

Crne čarape (Pol Smit) Bokserice (Pol Smit)

Crne plitke čizme na šniranje (Oliver Svini) Avijatičarske naočare za sunce (Rej Ban)

Ukupna cena: 890 funti

„Kako bi promenila moj stil?“

Eni se nagnula na metalnu šipku Tauer bridža i divila veličanstvenoj 'krastavac' zgradi koja se uzdizala iznad svih ostalih zgrada u poslovnom bloku koje je okružuju. Krastavac? Stvarno? Zašto je prosto nisu nazvali 'doka'? London Tauer, nekada monumentalna i impresivna, sada je zgurena ispod horizonta kojim dominiraju ogromne moderne kule.

Međutim, ovo je bilo pravo mesto za posmatranje oblaka u Londonu. Danas je plašt sivih kumulusa napredovao sa zapada, jureći snopove sunca preko tamne površine vode.

Okrenula se da osmotri pogled s druge strane, baš na vreme da ugleda Greja kako žustro korača po trotoaru sa suprotne strane. I on je stigao ranije, ali očigledno je nije još uočio. Okrenuo je lice i avijatičarske naočare sa zlatnim obodom ka nestašnom vetru, sako mu je lepršao, a ruku je podigao ka glavi kao da pridržava nevidljivi šešir.

„Hej, Grej!“ dozivala ga je. Bio je u dobroj formi za čoveka u kasnim četrdesetim godinama. Trenira, pomislila je posmatrajući kako vetar priljubljuje majicu uz njegov ravan stomak - definitivno.

„Grej!“ ponovo je viknula, ovaj put nešto glasnije pošto je nije čuo, već je nastavio odlučno da maršira obučen u crno od glave do pete.

Izgladivši odeću mahinalnim, nervoznim pokretom, Eni se spremila da pređe ulicu i sustigne ga. Za ovu priliku odabrala je dugačku crno-belu haljinu, crne plitke čizme do članaka s visokom potpeticom i jedan od ključnih komada odeće za proleće - kratku narandžastu jaknu širokih rukava. Za ovaj sastanak dozvolila je sebi kupovinu karmina iste nijanse kao jakna. Pa... hm... i čizme su nove... ali... bilo im je teško odoleti. Osim toga, obuća je veoma važna kada su sastanci u pitanju, podsetila je sebe dok je prodavačici pružala kreditnu karticu. Muškarci uvek primećuju obuću, čak i kada misle da to ne čine. Čizme i cipele izgleda u velikoj meri utiču na njihovu maštu. Ako joj nove čizme pomognu da osvoji Greja... zar to nije praktična investicija?

„Grej!“

Najzad se okrenuo i njegov pomalo iznenađen izraz pretočio se u osmeh.

„Eni! Zdravo!“ Podigao je naočare na glavu i prišao, odmah je poljubivši, ne u obraz, već u usta dok joj je spuštao cveće u ruke.

Dodir njegovih usana uz blagi miris peperminta i afteršejva bilo ie ugodno iskustvo koje je Eni definitivno poželela uskoro da ponovi.

Balkandownload

„Cveće! Hvala ti. Stvarno nije bilo potrebno!“ izletelo joj je uz širok osmeh mada su punački, beli ljiljani, bele ruže i zelena garlanda bili tako bezbojni i nalikovali vencu za sahrane da je poželela da baci cveće u vodu. Volela je višebojne, vesele bukete. Ništa razmetljivo. Ali nije bitno, to mu može napomenuti neki drugi put.

„Pa“, započela je, „našli smo se na mostu. Ja i moj majstor za mostove.“

„Oh! Odlično. Pogledaj tu zgradu.“ Pokazao je ka krastavcu kao da se sam pojavio u vidokrugu. „Fantastično.“

„Pretpostavljam da je tako“, progunđala je. „Ako voliš takve građevine. Kako si putovao?“ pitala je.

„Fantastično!“ rekao je uz osmeh. „Sa spuštenim krovom. Prvi lep dan ove sezone. A ti?“

Nije smatrala da četrdeset minuta provedenih u podzemnoj železnici zaslužuje ushićen

odgovor.

„Kako su ti deca?“ glasilo je njegovo sledeće pitanje. „Šta su smislili za danas?“

„Oh, veoma su zaposleni“, rekla mu je. „Imaju veoma grozničav raspored...“

Eni se dogovorila s Dinom da ih odvede na ručak, a Lana je pristala da nakon toga odvede Ovena na čas karatea i sačeka ga tamo. Što je značilo da je stan prazan. Ako ručak bude dobro prošao, pozvaće Greja na kafu i malo lakog milovanja.

Uz ćaskanje, mnogo osmeha, odmeravanja i gledanja u oči, Eni je prihvatila ruku koju joj je ponudio dok su prelazili Tauer bridž i kretali se ka Batlerovom pristaništu, gde je rezervisala sto za dvoje u Čop hausu.

Greju je ugodno ćaskanje išlo od ruke, i ubrzo su se leptiri u njenom stomaku smirili i počela je da uživa.

Kada je pitao da li je bila na mnogo sastanaka „otkako je suprug... ahm“, brzo ga je prekinula rečenicom: „Oh, da. Volim uveče da izlazim. Tako imam čime da se zanimam. Lako je pronaći osobu s kojom ćeš izaći, Grej.“

„Siguran sam u to da je tebi lako“, galantno je primetio.

„Međutim, nije lako pronaći finu osobu“, rekla mu je podigavši obrvu.

Dobili su sto s pogledom na reku, kao što je i tražila.

„Sviđa mi se ovde na reci“, rekla je kada su proučili meni i naručili hranu i piće. „Čini mi se kao da nisam u Londonu, već negde u Evropi. Ovo je jedan od najstarijih delova grada, znaš. Ovde su živeli kraljevi i kraljice, ovde su zatvarali zarobljenike i vešali gusare. Odavde su isplovljavali brodovi s nadom da će se vratiti prepuni robe sa sve četiri strane sveta. Volim da razmišljam o ovom mestu“, pokazala je ka reci, „kao o rodnom mestu kupovine.“

Nasmejao se.

Kada su im sipali vino, kucnuli su se i on je zamolio da mu priča o svom poslu. „Zvuči veoma intrigantno. U suštini, ti pomažeš ljudima da kupuju?“ Zvučao je pomalo skeptično, kao da ne veruje da se to računa u posao. Eni je već mnogo puta prebrodila ovu reakciju.

„To je američki koncept“, objasnila mu je. „Najzad, Amerika je dom dobre usluge... Razmišljaj o meni kao o superprodavcu višeg reda. Mušterije zakažu dolazak kod mene, razgovaramo o vrsti odeće koju žele ili koja im je potrebna, o stilu njihovog života, o budžetu kojim raspolažu, a zatim ih provedem kroz odgovarajuća odeljenja i sekcije i dajem im predloge dok ne pronađemo odeću koja im se dopada. Ukratko, ja obezbedujem svojim klijentima uživanje u kupovini. Pomažem im da načine dobre investicije kada je garderoba u pitanju, da ne načine skupe greške.

Balkandownload

„Dobijaš i proviziju, zar ne?“

„Povrh plate, da.“

„Radiš to i privatno?“

„Grej, naučićeš jednu stvar o meni“, zadirkivala ga je Eni, „Ja sam mirodija u mnogim čorbama. Radim kućne konsultacije zato što se to dobro plaća i zato što su zabavne. Ko ne voli da pretura po tuđim ormanima?! Takođe prodajem dizajniranu odeću i sitnice na internetu. Osim toga, verovao ili ne, ja sam školovani stilista.“

„Oh da! Kada smo se upoznali, rekla si mi da si radila na filmovima.“

„Aha... filmski dani...“ Nasmešila se, pažljivo podigavši velikog kuvanog račića iz ljuske. „Moje burne dvadesete. Rodi, ja i naša beba iznenađenja, Lana. Uvek smo bili srećni kad idemo tamo gde ima posla: Francuska, Rumunija, Poljska, Maroko... gde god.“

„Zvuči neverovatno glamurozno“, rekao je Grej.

„Bilo je“, složila se. „Mislim da sam taj život uvek uzimala zdravo za gotovo, smatrala sam da će uvek biti jednostavan i zabavan. Ali bebe odrastaju, dobijaju malu braću, svi moraju u obdanište, a zatim u školu, iznenada ti je potrebna veća kuća i redovan prihod. Rodi je dobio niz dobrih pozorišnih uloga u Londonu, tako da smo prestali toliko da putujemo. Najzad je dobio ulogu u sapunici, ja sam dobila fin posao u Radnji i pustili smo korenje, kao sav normalan svet, pretpostavljam...“ Saopštila mu je uz veseli osmeh. „Ne žalim ni zbog čega“, iskreno je rekla. „Dugo sam lutala, lepo je što sam ponovo kod kuće. Reći ću ti još nešto, mnogo više uživam dok pomažem onima koji ne izgledaju naročito lepo da izgledaju lepo, nego u tome da se sve vreme bakćem s glavnim glumicama. Istina je sve što si ikada čuo o glumicama“, preterivala je, ali neznatno. „Talentovane su tek toliko koliko su lepe, zato što su prodale svoje duše đavolu!“

„Kako bi promenila moj stil?“ uputio joj je izazov podigavši bradu rukom i pogledao je tako da je posumnjala kako neverovatno zelenu boju njegovih očiju na preplanulom licu zapravo stvaraju kontaktna sočiva.

„Mislim da tebi nije potreban stilista“, odvratila je, blago flertujući. „Oh, pa... lepo od tebe, ali siguran sam da svi možemo da se poboljšamo, zar ne? Da pokupimo neke savete od majstora.“ „Imaš veoma dobar ukus, Grej.“

„Hmmm“, klimnuo je složivši se s njom. „Ne samo kad je odeća u pitanju.“ Zurio je direktno u Eni sve dok više nije mogla da obuzdava kikot.

„Šta misliš o tome“, raširio je ruke, „da se upustiš u avanturu i započneš svoj posao? Da otvoriš radnju? Butik za preobražaj? Lanac prodavnica u kojima kupac može da dobije znatno više od uobičajenog saveta prodavca? Ili možda da izbaciš sopstvenu kolekciju? Savršene crne pantalone, elegantne sakoe i bele košulje? Esenšel Eni?.“

„Prodavnica?“ zadirkivala ga je. „Veoma staromodno. Potraži moju virtuelnu prodavnicu, Eni V stranica za prodaju. Ko bi plaćao osoblje, porez i opšte troškove kada možeš da stvoriš sopstveni sajber izlog?“

„Dobra si u svom poslu“, rekao je uz osmeh. „Možda bi bilo pametno da te zamolim da pogledaš moje poslove i smisliš neka poboljšanja.“

„Bilo bi mi drago. Znači, baviš se estetskom stomatologijom, kao i plombiranjem, vađenjem i čišćenjem kanala korenja zuba?“

„Oh, da“, uveravao ju je dok je uslužni kelner odnosio tanjire. „Ispravljanjem zuba, glaziranjem, dentalnim implantima, svakovrsnim uslugama za dobrostojeće. Nadam se da ću našem rasponu usluga uskoro dodati botoks.“

„Stvarno? Ali moje dame mi kažu da je botoks ispao iz fazona i da svi sada rade restilejn“, obavestila ga je.

Balkandownload

„Moguće je. Pozabaviću se time. Idem u Los Anđeles za nekoliko nedelja kako bih otkrio šta se nudi u rodnom mestu kozmetičke hirurgije.

Ti nisi ništa prepravljala, zar ne?“ Proučavao ju je suviše pažljivo da bi joj bilo prijatno.

„Ne! Međutim, nisam ni odbacila tu mogućnost u potpunosti. Ako sc jednog jutra probudim i shvatim da me šminka ne može spasti od loga da izgledam poput ispijene stare veštice, tada ću verovatno doći kod tebe da vidim šta možeš da učiniš.“

„Pa...“

Želela je da to bude drzak, koketan komentar, ali on ju je posmatrao krajnje profesionalnim pogledom i to joj se uopšte nije dopalo.

„Ne izgledaju svi tako fantastično u tridesetim poput tebe.“ Sada je bio red na nju da počne da prede, primetila je uz blagi drhtaj. „Ali majušan zarez između obrva“, pokazao je, „učinio bi čuda. Doduše, najviše bih voleo da prepravim tvoja usta.“

Ne, ne, ne! Ovo nije seksi. Sada je poželela rukama da sakrije lice i nikada više ne razdvoji usne. Šta tačno nije u redu s njenim zubima? Nisu savršeni, ali nisu ni loši.

„Pretrpana donja vilica sredila bi se vađenjem umnjaka i nežnom protezom. Na gornju bih stavio dve-tri glazure da izjednačim blago krivudave uglove, zatim bih sve izbelio za dve-tri nijanse. Izgledala bi fantastično. Daću ti veliki popust“, ponudio je.

„Hm, pa... veoma lepo od tebe... razmisliću o tome“, oklevala je. Uprkos iskušenju zbog popusta, učinilo joj se da ležanje u zubarskoj stolici sa izloženim krajnicima i plombama nije baš najbolja tehnika za zavođenje.

Eni se zapitala šta je on prepravio. Pa, zubi su mu očigledno bili blistavo beli i savršeni, ali pretpostavila je da neke manje zahvate čuva kao poslovnu tajnu, pa nije pitala.

Kada je stigla kafa - oboje su odbili desert - skrenuo je razgovor o njenim zubima pitanjem: „Znači, sviđa ti se na reci?“

Klimnula je.

„Razmišljam o tome da ovde kupim stan koji ću izdavati.“ Aha, uticajni vlasnik nekretnina u povoju. Oči joj zasijaše od interesovanja.

„Imam zakazano gledanje stana u tri sata po podne. Da li bi pošla sa mnom? Cenio bih tvoje mišljenje.“

Stan je elegantan mada pomalo uglast: pod od javorovog drveta, premalo svetla, dve male spavaće sobe, dva savremena kupatila s tamnozelenim pločicama, jedno s tuš kabinom. Dnevni boravak je podrazumevao blistavu otvorenu kuhinju i prozore od poda do plafona s pogledom na... pa, na drugo naselje.

Brzo je postalo očigledno da se Greju stan ne dopada.

„Spavaća soba je veoma mala“, rekao je agentu. „Pogled nije ništa naročito, zar ne? Kuhinja je deo dnevne sobe. To nisam očekivao.“

„Ovo je veoma prestižna adresa“, odvratio je agent. „Stan je na savršenom mestu ako vas zanima kupovina, obedovanje u restoranima, blizu je centra - na samo deset minuta hoda od mosta i podzemne železnice...“

Gde god da je Grej živeo, očigledno mu se znatno više dopadalo. Ali on je živeo van grada. Bio je čovek iz predgrađa, verovatno ponosni vlasnik travnjaka, prilaza kući i francuskih prozora koji gledaju na vrt sa zadnje strane kuće. Ovo je gradski život - više luksuza, manje kvadratnih metara - jasno je da je doživeo šok za sistem.

„Kako se tebi čini?“ zatražio je njeno mišljenje kada su izašli iz stana i pozdravili se sa agentom.

Balkandownload

„Pokušavaju da te opelješe“, samouvereno ga je obavestila. „Ne bih ga dotakla ni štapom.“

„Kako to da si tako dobro obaveštena?“ pitao je, opušteno zabacivši ruku preko njenih ramena, koja se tamo udobno smestila mada pomalo samosvesno.

„Pa, Grej, ako me odvezeš kući, možda ću ti ispričati sve o svom uspešnom pentranju uz merdevine londonskog tržišta nekretnina“, rekla je, zamislivši kako se udobno smeštaju na njenu veliku, belu sofu.

„Dogovorili smo se“, složio se. „Ali samo ako me pozoveš da uđem.“

Uspeh!

Dok je otvarala vrata na suvozačkoj strani kako bi ušla u njegov uglađeni, niskopodni, srebrni merkjuri kabriolet, proučavala je crna, kožna sedišta, digitalnu šofersku tablu, GPS navigacioni sistem, da ne pominjemo gospodina na vozačkom mestu, i pomislila: Mogla bih da se naviknem na ovo.

Balkandownload

Poglavlje 15.

Lana kod kuće: Crna potkošulja (Mis Selfridž)

Crne farmerke (Evisu, preko Ibeja) Crni lak za nokte (Topšop)

Crni ajlajner (Šanel) Crno raspoloženje (sopstveni model)

Ukupna cena: 75 funti

»Uff“

Kada je Eni otvorila vrata stana, nije bila oduševljena što čuje zvuk televizora u Laninoj sobi i buku koju u kuhinji pravi zvuk ketlera u kojem je vrila voda.

„Lana?“ doviknula je kroz hodnik. „Zašto nisi na karateu sa Ovenom?“

Lana se pojavila na vratima kuhinje obučena u crninu od glave do pete. „Nije želeo da ide“, razdražljivo je izgovorila. „Nisam mogla da ga nateram.“

„Nisi? Nisi... pa... dobro.“ Trudila se da drži ljutnju pod kontrolom. Veoma je volela svoju decu i bila, sve u svemu, silno ponosna na njih, ali upoznavanje dece s potencijalnim momcima moralo se pažljivo planirati. Nije se smelo dešavati naglo, zbog potencijalnih burnih emocija.

„Bar si dobila priliku da se pozdraviš s mojim prijateljem Grejom.“ Na te reči, Eni je uvela Greja unutra. Lana je razjapila vilicu i zaboravila da je zatvori.

„Zdravo, Lana.“ Grej je pružio ruku. „Sećam se da sam te video na bakinoj zabavi - ali bila si zauzeta...“

Lana je pocrvenela, rukovala se i uspela da promrmlja jedno zdravo.

„Uđi u dnevnu sobu“, uputila ga je Eni. „Idem da iščeprkam Ovena iz sobe, ali on je pomalo stidljiv“, podsetila je Greja tihim glasom.

Klimnuo je s razumevanjem.

Oven je mahnuo Greju s dovratka i pobegao nazad u sobu. Eni je odlučila da ostavi stvari na tome. Trudila se da uživa u mnogim komplimentima koje je Grej uputio njenom domu i da ne brine previše o tome kako će deca reagovati na njega i obrnuto.

„Hajdemo u kuhinju da popijemo kafu“, ponudila je.

„Da, svakako...“ Grej je ustao s naslona sofe. Eni je razmišljala o tome koliko bi želela da ga gurne nazad na jastuke i razbaruši ga, ali prisustvo dece je to onemogućavalo.

Za kuhinjskim stolom sedela je Lana. Grickala je zanoktice i frenetično kucala poruku.

„Da li je sve u redu?“ pitala je Eni.

„Da, sve je okej“, odvratila je, ne skidajući pogled s telefona.

„Da li Set lord i dalje vlada?“ Eni nije uspela da se suzdrži.

Međutim, valjalo bi da jeste. Zauzvrat je dobila otrovan pogled i najdublje mrštenje. „Bar ne koristi boju za kosu i kremu za potamnjivanje“, brecnula se.

Balkandownload

„Nadam se da te malo ljubaznosti neće ubiti“, prošaputala je Eni trenutak pre nego što je Grej ušao u kuhinju.

„Ufff“, ispustila je kivan uzdah. Eni je odlučila da ostane smirena. Lana je zbunjena četrnaestogodišnjakinja i mogućnost da se u životu njene majke pojavi stvaran muškarac, za razliku od bezličnih bića s kojima samo izlazi na sastanke, mora delovati uznemirujuće.

Kada je sipala vodu za kafu, Eni je osetila neuobičajenu želju da izigrava savršenu domaćicu. Iznela je stolnjak i naterala Lanu da se sa svim stvarima skloni s puta kako bi mogla da ga stavi na sto. Zatim je postavila šoljice i tacne, tanjire za keks i istresla biskvite od badema iz paketa.

Sipala je mleko u majušni, plavi krčag, a žuti šećer u činiju iste boje. Zagrejala je retko korišćen aparat za filter kafu pre nego što je u njega sipala samlevenu kafu koju je iskopala u dnu ormarića.

Tada je, koristeći roditeljsku kombinaciju pretnji i podmićivanja, naterala Ovena i Lanu da uspravno sede za stolom i upoznaju sa s Grejom kako dolikuje.

„Čuo sam da oboje pohađate Sent Vinsent?“ pitao je Grej kada su se svi smestili kako bi probio led. Međutim, to nije najbolje prošlo.

Lana se namrštila, zakolutala očima i rekla: „Užasno mesto, apsolutno mrzim tu školu.“

„Naravno da to nije istina“, odvratila je Eni uz svoj najlepši osmeh. „Ispričaj Greju o veb-sajtu za skupljanje novca u dobrotvorne svrhe. Nadaju se da će sakupiti deset hiljada funti do kraja leta.“

Lana je napravila grimasu, ali tada je njen telefon zapištao pošto je dobila odgovor na poruku. Bacila se na njega i zgrabila ga zažarenih očiju.

Grej i Eni su posmatrali Ovena kako odjednom trpa četiri keksa u usta, zbog čega nije mogao da žvaće zatvorenih usta.

„Naravno, nećemo dugo ostati u Sent Vinsentu“, rekla je Lana, potpuno iznenadivši Eni. „Mama je totalno dekintirana i moraćemo ili da prodamo stan ili da pređemo u drugu školu.“

„Ili oboje“, dodao je Oven, tek da naglasi, razbacujući mrvice po stolnjaku. Bez obzira na potpuno poniženje, Eni je uspela da oseti ponos zbog toga što je Oven uspeo da progovori nekoliko reči u prisustvu stranca. Pre samo nekoliko meseci, ovo ne bi bilo moguće.

„ Ahm... pa“, nasmešila se Greju i okrenula šoljicu u rukama. Možda i nije bila tako dobra ideja da baš sinoć razgovara s decom o rupi u porodičnim finansijama. „Situacija nije baš tako loša.“

„Ali rekla si...“ započela je Lana.

„Možda ću morati da prodam neku nekretninu“, ubacila se, ugledavši na Grejevom licu nešto što je protumačila kao brigu, „ali Sent Vinsent je odlična škola. Oboje ćete je pohađati još mnogo godina.“

Ošinula je Lanu pogledom, na šta se njena ćerka melodramatično srozala preko telefona. Preko telefona koji bi Eni u ovom trenutku najradije istrgla iz njenih ruku i bacila kroz prozor.

Tada je zazvonio fiksni telefon. Na Enino iznenađenje, Oven je ustao i otrčao da se javi.

Podigao je slušalicu, rekao „halo“ veoma smirenim glasom i zatim nastavio da vodi nešto što veoma nalikuje normalnom razgovoru. Veoma neobično.

„Oh, da... zdravo... aha... to je stvarno kul“, načula je.

Zatim je rekao: „Hmmm... Sreda? Ova sreda? Mamaaaa!“ doviknuo je.

Balkandownload

„Da?“ odazvala se.

„Radimo li nešto u sredu uveče?“

Eni je u mislima prebirala po porodičnom rasporedu za sledeću nedelju: nedelja - karate, utorak - pričuvati Bili, četvrtak - časovi plivanja. Sreda? Da li je nešto isplanirala za sredu? Eni je bacila pogled ka Greju, za slučaj da poželi da se ubaci s predlogom tipa: vožnja helikopterom do Pariza na večeru, možda? Ne. Ćutao je.

„Ne“, najzad je izgovorila. „Mislim da ništa nismo planirali - ali zašto? Ko je to?“

Oven joj nije odgovorio, vratio se telefonskom razgovoru. „Sreda je u redu. Odlično... Znači oko sedam uveče?“

Ovo je maltene ćaskanje, zapanjila se Eni.

„Okej, kul. Da. Vidimo se sutra, gospodine. Okej.“

„Ko je to bio?“ pitala je Eni čim se Oven vratio u kuhinju, mada je ono gospodine' na kraju rečenice dovoljno otkrivalo.

„Ed“, odvratio je Oven.

„Gospodin Leon?“

„Da.“ Nastupila je pauza. Eni je pomislila da će Grejevo prisustvo ponovo ućutkati Ovena, ali umesto toga, gledala je kako udiše nekoliko puta da bi se smirio, kao što su ga učili, ali retko je to činio. Zatim je nastavio, zapinjući kod težih reći: „Ima jedan pevač, Rufus Vejnrajt, i on izvodi... izvodi... akustičnu svirku u Nacionalnom pozorištu. Ed je rekao da će nabaviti karte za nas. Biće baš kul!“

„Za sve nas?“ čudila se Eni.

„Za tebe, mene i Lanu.“

„Oh ne“, zastenjala je Lana.

ni nije prepoznala ime Rufusa Vejnrajta. Pogledala je Lanu, pokušavajući da uoči znake raspoznavanja.

„On je gej, uzimao je kristalni met... pravi bog kantri tipa“, glasila je Lanina uslužna biografija, izrečena tonom najdublje nezainteresovanosti.

„Zar ne želiš da ideš?“ pitala je Eni.

„O, da... pa, 'Ed iz šupe' nije baš kul, ali Rufus je prava dileja!“

Eni se po deseti put tog dana zabrinula da njena deca gledaju previše američkih serija na televiziji.

Grejev doprinos novoj temi sveo se na pitanje šta je kristalni met, zbog čega je od Lane zaradio mrštenje i sleganje ramenima, rezervisano samo za totalne gubitnike kao što su deca voditelji, ljudi koji nose kabanice, članovi Konzervativne partije i kraljevske porodice.

Nakon toga, Grej je pogledao na sat (tag heuer od nerdajućeg čelika) i objavio da mora odmah da krene. Eni je sumnjala u to da se još nije oporavio od rečenice 'mama je totalno dekintirana' i da će morati nešto da učini kako bi popravila situaciju, ili ga više nikada neće videti.

Kada je ustao, povela ga je kroz dnevnu sobu, govoreći da želi nešto da mu pokaže.

„Pogledaj onu zgradu.“ Pokazala je kroz prozor. „U nju vredi investirati.“ Govorila je prijatnim, poverljivim glasom. ,,U pitanju je divan deo grada, odličan pogled, dobre škole, pored same podzemne železnice. Lako ćeš ga izdati. Slučajno znam da je građevinska firma na rubu bankrota. Očajnički im je potreban novac da završe projekat. Apsolutno sam sigurna da će prihvatiti da proda stan s dve spavaće sobe po veoma niskoj ceni, ako si voljan da platiš depozit unapred pre nego što zgrada bude završena. Lično bih već uložila novac...

Balkandownload

ali kao što su to moja deca već objasnila“, pokušala je da se našali. „Nisam baš fleksibilno... likvidna u ovom trenutku.“

„Odličan savet.“ Na njeno olakšanje, Grej je ponovo počeo da prede. „Ispitaću stvar“, dodao je. „Usput, šta radiš sledećeg vikenda?“

To!

„Čekaj da razmislim... Moram da kupim čepove za usta za Lanu i Ovena... ali inače...“

Poglavlje 16. Ed koji se propisno sredio za odgovarajuću priliku:

Žuta polo majica (iz fioke) Crvena polo majica (iz fioke) Zeleni sako od tvida (ne seća se) Vrećaste pantalone kaki boje (Armi šop) Teške čizme (isto) Ukupna cena: 45 funti

„Od muzike uvek ogladnim!“

„Tu ste!“ uzviknuo je Ed kada su Eni, Lana i Oven pokisli i pomalo izgužvani stigli pred vrata koncertne dvorane. Kasnili su dvadeset minuta i jedva da su imali vremena da se pozdrave pošto koncert samo što nije počeo.

„Izvini, Ede“, započela je Eni. „Bilo nam je potrebno sto godina... totalno smo se izgubili.“

Što nije bila laž, bilo je zabune oko pravca, ali odlučila je da preskoči objašnjenje o neverovatnoj svađi s Lanom zbog koje su se zapravo zadržali.

U pitanju je bila standardna prepirka majke i ćerke tinejdžerke na temu nećeš izači tako obučena', što je eskaliralo u užasne, bolne, razdiruće uvrede dobacivane nasumice. Lana: „Prava si krava! Mrzim te!“

Eni: „Ti si razmaženo derište, nikada ti više ništa neću kupiti! Ovoga puta to zaista mislim!“ I tako dalje.

Oven je ćutke obuo cipele i nabacio kaput, zatim stao kraj vrata sa slušalicama u ušima, pojačao ajpod, tapkao nogom u ritmu i čekao da se oluja završi.

Kada ga je Eni ugledala, njena nadmenost je splasnula.

„Dobro, Lana, to je to. Ja sam završila“, objavila je najhladnijim glasom koji je uspela da prizove. „Obuci šljašteći naprstak od majice, uske farmerke i platforme ako želiš. Neću više progovoriti ni reč o tome. Samo...“ Eto! Već je progovorila još jednu reč o tome: „Samo obuci nešto vodootporno preko toga zato što će definitivno pasti kiša.“

Eto. Reči koje je izgovarao njen otac dvadeset godina ranije. Jedva da se zadržao dovoljno dugo da zapamti njegove mudre savete, ali definitivno se sećala kako zanoveta: „Obuci nešto toplo preko toga, ili ćeš se smrznuti.“

Zar to nije najiritantnija stvar u vezi s roditeljstvom? Tek što ste naučili da cenite neke od saveta svojih roditelja, vaš sopstveni tinejdžerski izdanak baca vam ih nazad u lice, kao što ste to i sami činili u svoje vreme.

Eni je ponekad suviše dobro razumela Lanu, osećala njen bol, osećala njenu silnu želju za čizmama, farmerkama i otkrivenim dekolteom. Osećala je njen bes zbog nepravde. Eni ponekad nije mogla da odluči na čijoj je strani: na strani deteta ili na strani roditelja?

Zato je obično najpre besnela, a zatim popuštala. Njena deca će uraditi ono što žele, ali bar će znati šta ona misli o tome.

Bila je u iskušenju da zgrabi fotoaparat i na brzinu fotografiše Lanu, samo da bi je mučila tom fotografijom za tri meseca kada ta kombinacija odeće više ne bude in!

„Izlazimo s tvojim profesorom!“ podsetila je svoju ćerku. „Sumnjam da postoji mogućnost da naletimo na polubožansko biće po imenu Set, zar ne?“

Balkandownload

U koncertnoj dvorani su morali da se proguraju pored dvadesetak ljudi da bi došli do svojih mesta: Ed je išao prvi, za njim Lana, pa Oven i najzad Eni.

Tokom koncerta, Eni je neprestano bacala pogled ka Edovom licu iznad tinejdžerskih grudi utegnutih u postavljeni brushalter ispod uske majice. Slušali su pesmu o tinejdžeru zaljubljenom u profesorku likovnog. U nekoj drugoj prilici, Eni bi se ova pesma dopala, melodična sa sumornim ritmom klavira u pozadini, ali sada je osećala da joj se pogled na svet neugodno promenio.

Da li se Lani sviđa Ed? Možda se malo zaljubila uprkos držanju punom hladnog prezira? To nije tako nemoguće. Bilo koji profesor koji je iole zgodniji od Frankenštajna, obično ima pristojan broj obožavalaca medu đacima.

Ali... ponovo je pažljivo pogledala u njihovom pravcu. Da li Ed oseća nešto prema Lani? Na samu pomisao, osetila je neprijatno peckanje na zadnjem delu vrata. Lana je u komplikovanom tinejdžerskom dobu: delovala je starije nego što jeste, a večeras je izgledala divno, čak seksi, ali Eni se nadala da njena ćerka nije primetila zadivljene poglede koje privlači. Sigurno nije privlačila Edove poglede?

Eni je okrenula glavu i posmatrala ih da vidi da li ima neke vrste... pa... čega? Pogleda? Gurkanja? Komunikacije medu njima?

Ed se nagnuo napred, totalno obuzet svirkom. Lana je češkala ruku na blago rastrojen način.

Nije bilo ničeg očiglednog. Sačekala je nekoliko minuta pa ponovo pogledala.

Kada se sledeći put okrenula, Ed nije gledao Lanu i njene izložene tinejdžerske grudi, već Eni.

Osetila se uhvaćeno i mahinalno se nasmešila. Uzvratio je širokim, znatno nežnijim osmehom. Nagnuo je glavu u pravcu muzike i podigao obrve kao da pita: Da li je okej? Uživaš li? Oduševljeno je klimnula.

„Morate sa mnom u kafić“, insistirao je kada se koncert završio. „Fantastičan je! Zaista. Kladim se da niste imali vremena da jedete.“

Istina.

Zatim je kinuo na sebi svojstven spektakularan način i izvadio veliku, pamučnu maramicu iz džepa da izduva nos. „Još vučeš prehladu?“ upitala je Eni.

„Pa de, de baš“, stigao je odgovor iz dubina maramice. „Mislim da sam alergičan na London“, dodao je uklonivši maramicu s puta.

Bio je to kafić sa samouslugom. Uzeli su plastične poslužavnike i stali u red. Uprkos Edovoj oduševljenoj pohvali, Eni nije osetila iskušenje da uzme bilo koje od glavnih jela iz ponude. Odlučila se za supu

od sočiva i kiflicu. Gledala je kako Lana uzima isto, dok se Oven odlučio za otvoreni sendvič od račića, sa zelenom salatom i ružičastim majonezom posutim ljutom paprikom. Eni je odlučila da ne interveniše, već da se tiho pomoli da iz jela ne vreba neka gadost.

Ed ih je sustizao u procesu naručivanja toplog obroka, a Eni je platila svoj račun i krenula da pronađe sto za četvoro.

Dok su se smeštali, pitala se da li deca primećuju prazno četvrto sedište. Eni bi obično četvrtu stolicu brzo sklonila do drugog stola, kako ne bi zurila u njih i likovala svojom prazninom dok jedu. Međutim, večeras je tu i četvrta osoba. Četvrta stolica biće popunjena.

Ed im se pridružio donoseći prepun poslužavnik. Biftek, pita od bubrega s pire krompirom, neko jelo od povrća, sok od narandže, čaša vina i hleb s puterom sa strane.

„Bože! Obožavam njihovu hranu“, objavio je kada se smestio. „Mrtav sam gladan. Muzika mi uvek probudi apetit. Slažeš li se sa mnom, Ovene?“

Balkandownload

Oven se nasmešio i klimnuo, usta punih račića.

Ako je Ed primetio da niko drugi nema brdo hrane pred sobom, nije to prokomentarisao, ali nije se ni postideo. Halapljivo je jeo, uz oduševljenje koje je delovalo maltene uznemirujuće.

S njegove leve strane, Eni je osetila nešto na ruci i shvatila da ju je Ed isprskao prelivom. „Polako!“ upozorila ga je.

„Mmm... mm... mmmmm...“ Ispuštao je zvuke zadovoljstva, balansirajući punom viljuškom.

Kada mu se tanjir malo ispraznio i kada je bio u stanju da se ponovo posveti razgovoru, usredsredio se na decu, zainteresovan da čuje kako im se dopala muzika. Oven je pozitivno ocenio, a Ed je uspeo da izvuče odobravajući osmeh čak i od Lane. Eni je shvatila da je prirodno nadaren za svoj posao.

„Da, to je bilo veoma pametno“, govorio je Lani. „Doduše, nemoj misliti da je zasnovano na više od tri akorda za pijano. Verovatno bi uspela sama da naučiš tu melodiju za deset minuta.“

„Stvarno?!“ Lana je zvučala maltene zadivljeno.

„Međutim, nisam siguran da je primereno da te naučim kako da sviraš pesmu o zaljubljivanju u svog profesora!“ istakao je.

Lana je zaječala, Ed i Oven su se nasmejali, a Eni se ponovo opustila. Ako je spreman da se šali s tim, znači da ne treba brinuti, zar ne? Može da bude spokojna.

Ponovo je energično žvakao i već punio viljušku, trudeći se da balansira dva zrna graška na vrhu.

„Ideš li često na koncerte?“ pitala je Eni, a zatim poželela da je sačekala nekoliko trenutaka. Ed je imao puna usta i ispuštao je 'mmm... mmm' zvuk čoveka koji će odgovoriti čim proguta dovoljno hrane da zvuči razumljivo.

Eni se pitala gde mu sve to staje. Imao je četvrtastu građu, široka ramena, dugačko telo i zdepaste noge, ali nije odavao utisak gojaznosti mada je bilo teško proceniti zbog vrećastih pantalona i jakne od tvida koje je večeras obukao. Kada smo već kod toga, zašto je zeleni tvid uparen sa crvenom i žutom polo majicom? Pitala se Eni. Da ne učestvuje na takmičenju za najgore obučenog muškarca u Londonu? Njegov izgled nije bio dosledan: rebraste pantalone jedne nedelje, vrećaste sledeće nedelje. Verovatno je kupovao kod Oksfama, ali nije to radio pažljivo i nije uzimao stil u obzir, poput Dine.

„Trudim se da idem na dva koncerta nedeljno“, najzad je uspeo da odgovori. Imao je malo preliva na bradi. Eni je obrisala svoju bradu u nadi da će ga to podstaći da učini isto.

„Nemam određene preferencije, slušam sve.“ Široko je mahnuo nožem i viljuškom, videla je da se Lana blago cimnula da izbegne prskanje. „Jeftina sedišta za opere, kantri i klasična muzika ovde i u Barbikenu, džez večeri, loše svirke u pabovima. Volim da znam šta se dešava. Šta je s vama? Kakvu muziku vi volite?“

Pre nego što je Eni uspela da razmisli o odgovoru, Oven je odmahnuo glavom i tužno rekao: „Mi nikada ne idemo na ovakve svirke. Ovo je prvi put u sto godina da smo bili na koncertu.“

„To nije istina, Ovene!“ brzo je porekla Eni mada se i dalje smešila zato što Oven nikada nije bio toliko opušten u prisustvu osobe koja nije član porodice ili prijatelj. Njen sin je imao sedam godina kada je ostao bez oca. Nemoćna stidljivost je nastupila maltene istog trenutka. Uprkos mnoštvu stručnih saveta i mišljenja, poboljšanje je nastupilo tak kada je Ed postao njegov profesor. Oven je sada naglo i uspešno napredovao. Moraće da odvede Eda u stranu i zahvali mu na pomoći.

Balkandownload

„Bogami jeste!“ odvratio je Oven.

„Izlazimo!“ insistirala je Eni, ali što se više trudila da se seti primera kojim će dokazati da Oven nije u pravu, sve manje i manje je uspevala u tome. Um su joj ispunjavali mnogi nezaboravni izlasci s Rodijem, ali ona s decom... na koncertu... predstavi ili nečemu sličnom...

„Pomozi mi, Lana!“ rekla je.

„Idemo često u bioskop“, podsetila je Lana Ovena. „Idemo kod Dine i Konora, posećujemo prijatelje i rodbinu... znači izlazimo. Ali skoro da uopšte ne idemo na koncerte, u pozorište i na izložbe.“

,,E pa, morate“, rekao im je Ed. „Morate da zalazite među ljude.“ Pogledao je svakog ponaosob, da ne bi izgledalo kao da je kritikom izdvojio Eni: „Mešajte se s ljudima, otkrijte šta se dešava.“

Ovo su i Lana i Oven dočekali sa osmehom mada su uvek kolutali očima i slegali ramenima kada bi se Eni usudila da izgovori tu frazu.

„Znači, ti si ljubitelj bioskopa?“ obratio se Eni dok je debelo namazanom rolnicom pokušavao da pokupi ostatke preliva s tanjira.

„Pretpostavljam da je tako“, odvratila je Eni.

„Kakve filmove voliš?“

„Oh... moderne“, rekla mu je. „Filmove u kojima lepi ljudi nose lepu odeću, a radnja se odvija u lepim predelima, romanse u kojima me nešto mora nasmejati. Volim dobru priču sa srećnim krajem, ali ne smeta mi da ponekad pogledam umetnički film.“

Ed je energično klimao glavom.

„Samo ne horor“, dodala je Eni. „Ne gledam horore. „Takođe propuštam teške, tragične teme.“

„Ja volim komedije“, poverio se. „Obožavam ih! I dobre mjuzikle... Međutim, ne volim one snimljene nakon 1960. godine. Mada, beše onaj o životu Tine Tarner. Nije loš.“

„Oh, sećam se. Odličan je. Totalno“, dodala je Eni.

„Kako se zove pesma?“ Ed je nabrao obrve koncentrišući se, dok mu je ruka s rolnicom zastala na pola puta ka ustima.

„Natbuš?“ pitala je, sigurna da misli na to kako glumica Andžela Baset vrti svojom pozadinom u veoma uskoj, veoma kratkoj haljini, sa velikom rutavom perikom na glavi.

„Natbuš! Hvala ti!“

Oboje se nasmejaše.

„Ta pesma je veoma...“ zastao je, ponovo nabravši obrve. „Seksi?“ predložila je.

„Seksi“, složio se, „veoma seksi. Puding!“ Nasmešio se Ovenu i Lani, dok se Eni trudila da otkrije vezu između pesme „Natbuš“ i pudinga.

„Ovde imaju senzacionalan puding“, oduševljavao se Ed. „Ja častim. Ne, molim te.“ Podigao je ruku odbijajući Enin protest i na to da se jede puding i na to da ga Ed plati. „Neću prihvatiti ne kao odgovor.“

Vratio se za sto sa četiri činije pudinga na poslužavniku. Kalorična noćna mora: čokoladne mrvice i krem.

„Ah!“ glasio je Edov blagoslov iznad činije pre nego što je zario kašiku unutra. „Sviđa li ti se?“ pitao je Ovena, koji je već proždirao četvrtu kašiku.

„Oh da!“ stigao je Ovenov odgovor kroz puna usta. „Ovo je najbolji puding koji sam ikada probao. Od čega je?“

Balkandownload

Jedna kašika koju je Eni uzela upravo je pogodila njen centar za ukus, zato nije uspela na vreme da spase Ovena.

„Ravel“, odgovorio je Ed.

Eni se nije usuđivala da pogleda Ovena, nadala se da će sve biti u redu. Zar nije upravo objavio da je ovo najbolji puding koji je ikada probao? Što je pomalo bocnulo njen ponos mada će Eni uvek prva priznati da nije baš nadarena kuvarica.

Oven je prestao da žvaće i počeo da menja boju lica. Najpre je porumeneo, zatim pocrveneo i najzad dobio purpurne pečate.

„Nije valjda alergičan?“ izbezumljeno je pitao Ed, ispustivši kašiku.

Eni je odmahnula glavom i objasnila: „Samo u svojoj glavi. Ovene, sve je u redu“, umirivala ga je potapšavši ga po ruci. „Odličan je, upravo si rekao da je odličan.“

Ali Lana nije mogla da odoli: „Ne bih rekla“, zadirkivala ga je.

„Ravel, Ovene, raaaaaveeeel.“

„Lana!“ šištala je Eni.

Purpuran u licu, Oven je ispuštao zvuke davljenja, a zatim je gnjecava grudva uvredljivog pudinga sletela bez ceremonije nazad na njegov tanjir.

Sada je bio red na Eni da pocrveni, ali Ed je neuznemireno krenuo u akciju.

,,Oh, bože.“ Prišao je bliže kako bi pregledao ostatke. „Nema potrebe za panikom. Žao mi je, Ovene, nisam znao da ne voliš ovo voće... ili je u pitanju povrće? U svakom slučaju...“ Brzo je napunio Ovenovu čašu vodom iz Enine flaše. „Uzmi malo vode, a ja ću ovo odneti.“ Ustao je i odneo tanjir van vidokruga što je brže moguće.

Kada se vratio za sto, Ed je bio odlučan da opusti zbunjenog Ovena. „Jesi li znao da postoji dugačka lista namirnica koje kod kraljice izazivaju isti efekat?“ pitao je Ovena. ,,Oh, da“, dodao je, ne čekajući odgovor. „Ako jede van kuće, ili u jednoj od svojih mnogobrojnih kuća, lista se unapred šalje tamo. Zatim njene sluge lično pregledaju svako jelo pre nego što joj ga serviraju, kako bi bili sigurni da neće povratiti usred državnog banketa dok sedi između predsednika Rusije i kralja Svazilanda.“

Profesorova priča o kraljici koja povraća naterala je Ovena da se iskezi uprkos nesrećnom incidentu s ravelom.

„Ako bi sastavio listu hrane koju ne voliš i dostavio mi je, bio bih ti veoma zahvalan. Možda bih mogao da budem tvoj lični degustator, znaš, da pregledam hranu pre nego što dođe do tebe... mmm...“ Ed je podigao kašiku, ponovo spreman da se baci na puding, mada su ostali izgubili apetit. „Uživao bih u tome da budem lični degustator. Dve večere... tri... četiri...“

Kada je Oven otišao u toalet, Ed se obratio Eni: „Profesor sam već devet godina. Pravi sam stručnjak za postupanje u situacijama kada dođe do izbacivanja hrane iz usta, povraćanja, padanja u nesvest, gubljenja kontrole nad bešikom ili bilo kojom drugom telesnom funkcijom u javnosti.“

„Pa, to je veoma ohrabrujuće“, rekla je Eni. „Znaš, moram da ti zahvalim na pomoći oko Ovena. Veoma dobro napreduje... u ovoj situaciji si se snašao... odlično. Bolje od mene.“

„Nije problem, zaista...“ Ed zamalo da pocrveni. „ A sada“ - brzo je promenio temu - „krenuću podzemnom železnicom nazad u Hajgejt s vama, dragi moji šarmeri. Ispratiću vas do vrata.“

Baš kada je Eni pomislila da Ed i nije tako loš, izvukao je drečavo žutu kabanicu iz ranca, navukao je preko glave, i - mada su još bili unutra - stavio kapuljaču i povukao učkure tako jako da je uokvirio lice nabranim žutim najlonom.

Balkandownload

Zbog toga je Eni doživela lični 'ravel' momenat.

Brzo je skrenula pogled. Oven se toliko divio Edu da je dobila ideju. Pozvaće profesora da uđe kafu i ispitaće ga.

Balkandownload

Poglavlje 17.

Ovenov pribor za prirodne nauke: Siva majica (Asda)

Prevelike farmerke (rasprodaja u Gepu) Pojas (prodavnica školskih uniformi u Sent Vinsentu)

Čarape (Asda) Odličan pribor za prirodne nauke (Konor)

Ukupna cena: 60 funti „Hm... imao sam sitan problem.“

Ed takođe živi u Hajgejtu („Moram vam pokazati moje sumorno boravište... možda sledeći put, nakon što sredim da dođu industrijski čistači“) tako da je insistirao da ih otprati kući, pa je Eni zauzvrat insistirala da on ude na kafu.

Čak i da nije imala nešto što želi da ga pita, ne bi joj se dopala pomisao da ga pošalje pravo u sumorno boravište, a da mu ne zahvali. Zato ga je uvela u kuhinju, dok su se deca razilazila po sobama. „Moram da telefoniram“, objasnila je Lana.

Da, znam, draga. Nisi razgovarala sa Setom bar dva sata. Sasvim je prirodno što želiš da se udobno smestiš i ispričaš mu sve što se desilo, želela je Eni da kaže, ali nije to učinila.

„Želim nešto da ti pokažem. Vraćam se za nekoliko minuta“, rekao je Oven Edu.

Eni je stavila vodu za kafu i brzo proverila i-mejlove i Ibej za kuhinjskim stolom dok je čavrljala sa Edom.

Dok je sipala vrelu vodu preko instant kafe u dve velike šolje, zazvonio joj je mobilni telefon.

Na Edovo zaprepašćenje, primila je hitan poziv, garderobnog tipa: „Rubi, draga, naravno da mogu da svratim sutra uveče. Večeras ne mogu. Ne, kasno je. Da... pregledaćemo sadržaj ormana i pronaći ćemo nešto... Ne... Naravno da ne... Šta kažeš na onaj crveno-crni koji smo zajedno kupile pre mesec dana? Ne? Pa... Da... Videćemo se sutra. Nemoj da paničiš!“

Dok je govorila, Eni je mahnula malom flašom brendija, gestom pitajući Eda da li želi piće u kafi.

Podigao je palčeve, pa je sipala malo u obe šolje.

„Okej, laku noć, Rubi. Zdravo“, rekla je i spustila slušalicu.

„Nisam znao da si dežurna“, zadirkivao ju je dok je spuštala šolje na sto i privlačila stolicu.

,,Oh, da. Dvadeset četiri sata, sedam dana u nedelji“, rekla je. „Svakog trenutka se može desiti hitan slučaj garderobne vrste“, rekla je i popila gutljaj kafe, skupivši dlanove oko šolje. „Aah! Brendi ubija kofein - bolje ćeš spavati“, objasnila je.

„Istina.“

„Koliko dugo živiš ovde?“ pitala je Eni, ponovo sposobna da ga pogleda u oči nakon što je skinuo kabanicu.

Balkandownload

,,Oh, prilično dugo“, odvratio je Ed. „Ali s prekidima. Moja majka je ovde kupila kuću pre mnogo godina. Koristio sam je kao bazu s vremena na vreme, kad god mi je to bilo potrebno. Doselio sam se za stalno tek pre godinu i po dana. Mama se razbolela, pa sam se zaposlio u Sent Vinsentu kako bih se doselio ovde i brinuo o njoj.

,,Oh... kako joj je sada?“ upitala je Eni.

„Bojim se da je preminula. Pre šest meseci“, odvratio je Ed uz tužan osmeh.

,,Oh! Tako mi je žao, Ede. Žao mi je“, ponovila je, zamislivši na trenutak kako bi izgledao život bez Fern. Morala je da potisne tu užasnu misao. „Nisam znala.“

„Ne brini, u redu je...“ glas mu je utihnuo, a zatim je otpio gutljaj kafe.

„Kako si ti?“ pitala je Eni, sada već zabrinuta za njega.

„Pa, znaš... trudim se da nastavim s normalnim životom.“

Naslonio se i razbarušio kosu pre nego što je nastavio. „Moja sestra Hana i ja smo... vodili računa o mami po ceo dan, pred kraj. To je u redu, želeli smo to, ali bilo je prilično teško... Ostavila me je devojka Italijanka, vratila se nazad u Italiju... ukrali su mi krš od automobila... uobičajen slučaj sa tri vezane nesreće.“

,,Oh, bože“, saosećala je Eni s njim.

„Nedostaje nam... veoma.“

Eni je čula nehotično gutanje koje je ovo priznanje izazvalo.

„Ali“, nastavio je, „trudim se da se usredsredim na to koliko je lepo ponovo biti među ljudima. Podučavati, izlaziti... upoznavati nove ljude.“ Klimnuo je, naizgled u njenom pravcu. „Lepo je ponovo biti deo života.“

„Koliko je imala godina?“ pitala je Eni.

Oven je proturio glavu kroz vrata i pitao: „Može li Ed da dođe u moju sobu na minut? Želim nešto da mu pokažem.“

„Sačekaj malo, Ovene“, odvratila je Eni. Glava je nestala.

Okrenula se nazad ka Edu dok je odgovarao: „Mama je imala pedeset devet godina. Za četiri nedelje napunila bi šezdeset. Mučna situacija. Pravi užas.“ Uzdahnuo je i usmerio pažnju na šoljicu kafe.

„Zaista mi je žao“, ponovila je Eni.

„U svakom slučaju“, podigao je pogled i nasmešio se, nadajući se da će zaključiti ovaj razgovor i pokrenuti novu temu, „moram da te zamolim za uslugu, mada pomalo je bizarna.“

Došao je red na nju da se nasmeši. „Čudno“, rekla je. „Upravo sam htela ja tebe da zamolim za uslugu... i stvarno je bizarna.“

„Prvo ti“, rekao je.

„Ne, ne, prvo ti. Definitivno.“

„Pa, pitao sam se, da li bi uzela u obzir... mislim ako imaš vremena...“ Blago je crveneo. „Pomislio sam, pošto je to nešto što ti...“

Ovenova glava je ponovo provirila kroz vrata. „Ede? Možeš li da dođeš da vidiš...“

„Samo trenutak!“ presekla ga je Eni i ponovo je nestao.

„Ede“, uveravala je profesora. ,,U redu je, prijatelji smo. Ne usteži se.“ Pitala se šta će je sad snaći.

„Boston, SAD. Razgovor za posao. Pa, ne baš posao... Platili bi mi da se tokom jednog semestra bavim istraživanjem korena ritma i bluza.“

Nabrala je obrve: o čemu on to, do đavola, govori?

Balkandownload

„Očajnički želim da idem. Trebalo je da idem prošle godine, ali zbog mame... pa... ali eto, vidiš u čemu je problem?“

Ne, nije videla. Boston? Njegova majka? Šta?

„Potrebno mi je odelo“, pojasnio je. „Odgovarajuće, pristojno odelo koje mogu da nosim tokom razgovora sa američkim akademicima.“

Ah! Magla se razilazi.

„Ne samo jedno odelo, potrebna mi je cela kolekcija, znaš, prava stvar. Mislim da Amerikanci ozbiljno shvataju oblačenje, zar ne? U svakom slučaju, ja nemam nikakvu ideju. Ali ti si uvek tako divno“

- mahnuo je rukom u njenom pravcu, obuhvatajući crveni karmin, crvenu topšop jaknu, crne čizme do članaka i drajs van noten suknju

- „divna. Osim toga, radiš na onom strahovitom mestu. Pa sam pomislio, znaćeš sve o mom problemu. Ti si osoba koja može da mi pomogne. Eto.“ Delovao je prilično postiđeno zbog toga. „Moj bizaran zahtev. Koji je tvoj?“

Divno divna? Ovaj čovek je uvrnut, nema nikakve sumnje u to.

„Biće mi drago da ti pomognem oko odela, Ede“, uverila ga je. „To uopšte neće biti problem, već zadovoljstvo. Samo mi kaži kada ti odgovara i zakazaćemo sastanak. A sada...“ oklevala je, osetivši da se i njoj prikrada stid. „Znam da voliš da ideš na kampovanje... da li si slučajno čuo za kurs za zbližavanje muškaraca i dečaka?“

„Čuo za njega? Moj prijatelj Klajd ga vodi! Odličan je“, odvratio je Ed. „Očajnički želim da vodim svog nećaka Sida, ali on ima samo šest godina. Želi li Oven da ide?“ Ed je odmah pogodio. „Tražiš li nekoga da ide s njim? Zato što sam ja definitivno pravi čovek za to. Mislim, ako je to u redu s tobom...“ brzo je dodao. ,,I ako se Oven slaže...“

Odmahnula je na ovo i rekla mu da će proveriti da li se Ovenu dopada ideja, ali da je sigurna da će biti oduševljen.

Ed se toliko oduševio ovom idejom da je pomislila da nije samo uvrnut, već potpuno šašav.

„Za koju je temperaturu Ovenova vreća za spavanje?“ raspitivao se Ed, uz mnoga druga nerazumljiva pitanja. „Ako je debela, možemo da bivakujemo. Šator nam neće biti potreban. Provešćemo noć pod zvezdama. Zaista bivakovati s prirodom. Naravno, samo ako je suvo vreme, mada moderne vreće mogu da se nose s dva, tri pljuska.“

Eni je mislila da je u pitanju kamp s toplim tuševima, restoranom, možda čak i zvezdicama koje dodeljuje Turistički savez. Sada se blago unervozila.

„Kod Ovena je sav materijal. Mape, planovi i projekti. Uživaće u tome da razgovara s nekim ko razlikuje jedan kraj kompasa od drugog. Šta li je sada naumio? Ovene!“ doviknula je Eni u pravcu hodnika.

„Kako je tvoj zubar?“ iznenada je upitao Ed, potpuno je iznenadivši. Kada je podigla obrvu, objasnio je: „Oven mi je pričao o njemu.“

,,Oh! Pa, on nije 'moj' zubar. Još je rano za tako nešto. Veoma rano. Zaboravila sam koliko su sastanci stresni, upoznavanje... koliko je zamoran trud da uvek kažeš pravu stvar. Gospode, to je baš iscrpljujuće! Večeras sam se odlično zabavila. Prava opuštencija.“

Ed je podigao šolju s kafom i salutirao: „Za opuštenu zabavu“, rekao je.

Lana se dovukla u kuhinju, melodramatično sručila na stolicu i spustila glavu na sto.

„Dobila si govornu poštu?“ nagađala je Eni.

„Zašto neće da se javi na telefon?“ cvilela je Lana, očigledno veoma potresena pošto se nije libila da pominje čitavu situaciju pred profesorom.

Balkandownload

„Sigurna sam da ima savršeno dobar razlog“, umirivala ju je Eni. „Verovatno mu se istrošila baterija. Molim te, nemoj da brineš zbog toga.“

Mada joj se lično činilo da Set ne zove onoliko često kao ranije. Nije bila sigurna da li treba da se zabrine zbog toga, ili da oseti olakšanje.

S druge strane, Grej je redovno zvao i već nanizao nekoliko intrigantnih sastanaka.

„Ovaj... čini mi se da imamo mali problem!“ začuo se Ovenov glas.

Eni se naglo okrenula, pomislivši da je osetila strah u njegovom glasu. Dok je ustajala sa stolice, začuo se tresak. Ne naročito glasan,

zastrašujući tresak, već neka vrsta šištanja koja je dostigla vrhunac neočekivanim praskom.

Pojurila je u Ovenovu sobu sa Edom za petama.

Povukavši poluodškrinuta vrata, osetila je miris dima i pregorelog tosta. „Ovene!“ dozivala je. „Jesi li dobro?“

„Pa, ahm, imao sam sitan problem“, drhtavo je izgovorio prilazeći vratima. „Mislim, sada je u redu... u redu... ali... soba je malo u neredu.“

Eni je ušla iznenađeno osmotrivši prizor. Oven je prislonio sto uz suprotni zid. Kao i obično, bio je prepun polupročitanih knjiga, naškrabanih i zgužvanih papira, tupih olovaka, praznih kutija od CD-ova, raznih tričarija Ovenovog zbrkanog života prepunog dešavanja. Međutim, delovalo je kao da je večeras na njemu zapalio vatru. Površina stola bila je posuta ugljenisanim ostacima onoga što je na njemu gorelo.

Posebno je uznemiravalo to što je zid bio oprljen od stola do plafona. Fleka je pri dnu bila široka metar i sužavala se u obliku trougla do plafona.

„O... moj... bože“, bila je njena prva reakcija. „Šta se, do đavola, desilo?!“

Tada je ugledala na podu sobe kutiju pribora za prirodne nauke izvrnutu naopačke.

„Ovene! Znaš da ne smeš da koristiš pribor kada Konor nije tu“, brecnula se.

„Znam. Ali bilo mi je malo dosadno... i želeo sam da pokažem...“ Zaćutao je, mada je bilo očigledno da je želeo Edu da pokaže neki eksperiment.

„Šta se desilo?“ zahtevala je da zna. „Ne verujem da je ovo trebalo da se desi. Šta si pokušavao da uradiš? Da napraviš kućnu atomsku bombu?“

„Malo sam skrenuo s plana.“ Slegao je Oven ramenima. Delovao je kao da mu nije ni najmanje žao, što ju je izluđivalo.

,,S plana? Pre će biti da si skrenuo s planete“, brecnula se Eni. „Imaš sreće što nisi izbio sebi oko ili zapalio kuću.“

„Bilo je baš strašno kada je eksplodiralo.“ Ispustio je uznemiren kikot.

Nasred poda stajala je velika čaša puna vode. Eni je pokazala prstom ka njoj.

„Da, pomislio sam da je dobro da imam neku vodu za svaki slučaj. Ali onda sam se zabrinuo da ću time samo pogoršati stvari.“

Znao je da je pravo gubljenje vremena razgovarati o hemijskim mešavinama s majkom, zato je uputio objašnjenje Edu, koji je ušao kroz vrata i bez reči gledao unaokolo, pitajući se da li da komentariše.

Eni zaista nije ništa shvatala, ali Ed je zazviždao: „Rizikovao si, Ovene“, rekao je. „Moglo je da bude gadno. A voda! Voda bi... pa, nema veze“, rekao je kada je ugledao izraz Eninog lica.

„Razgovaraćemo o ovome kasnije“, rekla je Ovenu. „Uostalom, treba da podeš na spavanje.“ Bacila je pogled na sat. „Skoro je jedanaest sati! Definitivno moraš na spavanje.“

Balkandownload

Okrenula se na peti i krenula nazad u kuhinju.

Ed je odlučio da rizikuje i uputi nekoliko ozbiljnih reči upozorenja Ovenu, a zatim je krenuo za Eni.

Bila mu je okrenuta leđima. Zapanjio se kada je primetio da blago drhti. Nije znao da ju je incident toliko uznemirio.

„Ne brini“, započeo je, prilazeći joj. „Siguran sam da to neće ponovo pokušati.“

„Oh“, okrenula se i obrisala oči. „Zaista se nadam da neće!“ rekla je, a Ed je shvatio da se trese od smeha.

Ruku koju je podigao kako bi je stegao za rame spustio je nazad kraj tela. Zatim se i sam nasmejao. „Bar nije dodao vodu...“ rekao je Ed. „Morala bi da... pa...“ nije želeo da je uplaši, „... izvršiš veoma skupe prepravke u stanu.“

Balkandownload

Poglavlje 18.

Bolničarka sa stilom: Zeleno, jednodelno radno odelo, ali bez gornjeg dela i sa zavezanim rukavima oko struka (NZS)

Oskudna bela potkošulja (Primark) Veoma preplanuo ten (serfing u Fuerteventuri)

Kratka ogrlica od kože i školjki (dućan u Fuerteventuri) Čizme za planinarenje (Tiso)

Plava kosa upletena u sitne pletenice

Ukupna cena: 28 funti „Znači, romantičan momenat koji je krenuo naopako.“

Nakon sastanka kod Tauer bridža, Grej je ponovo izveo Eni na ručak, a zatim na veoma elegantnu večeru. Otišli su u divan, sofisticiran, intiman restoran s veoma uslužnim osobljem, zaista izvrsnom hranom i izborom vina visokog kvaliteta.

Te večeri, Grej je bio neodoljivo privlačan. Naručivao je vino, predlagao joj jela iz menija, platio večeru platinastom karticom - debitnom, a ne kreditnom, primetila je - ponašao se poput uglađenog, duhovitog odraslog muškarca kakvog je oduvek želela.

Šetajući kasnije ulicama Najtsbridža, ruku pod ruku, Eni je osetila kako je preliva talas sreće. Osećala je kao da su združeni, zaista bliski. Najzad je dopustila sebi da pomisli kako je pronašla osobu s kojom može da podeli život.

Razgledali su izloge prodavnica nameštaja i on je želeo da čuje njeno mišljenje o svemu. „Dopada mi se ona bela stolica tamo pozadi, velika i kožna... Ali šta ti misliš? Da li je suviše razmetljiva za dom?“

Svaki put kada bi se složili oko nečega, u sebi bi tiho uzviknula: Dal i to bi pospešilo njenu fantaziju o tome da bude Grejeva supruga-domaćica.

La-la-la, uvek bi nosila haljine, zato što joj je rekao da ima lepe noge. (Naravno, uvek bi bila sveže depilirana zato što bi imala mnogo više vremena da ugađa sebi.) Naučila bi divno da kuva i bila bi u stanju da posveti svu pažnju Greju i svojoj deci.

Kada bi članovi njene porodice otišli na posao i u školu, ona bi se bavila održavanjem kuće do savršenstva: peglala bi čaršave prskajući ih vodom s mirisom lavande, presavijala bi paperjaste peškire, pekla hleb i imala kuhinju u kojoj se salvete za čaj slažu sa stolnjakom, a rukavice za rernu su sveže i mirisne i menjaju se svaki dan. La-la-la. Ne bi se više bavila preuređivanjem stanova, ne bi se više selila, ne bi više morala da se nosi sa onom kučkom Dinom. Život bi bio ružičast i savršen... zar ne?

Nakon što se složio s njom da je sofa u izlogu radnje Kotiran lepša od bilo koje druge koju su videli u celoj ulici, Grej ju je zagrlio i rekao: „Eni, moraću da te poljubim. Nadam se da je to u redu?“

Zbog formalnosti ovog zahteva, nije odolela da ga ne pecne: „Pa... zavisi od toga kako se ljubiš. Da vidimo?“

Balkandownload

Najpre ju je lagano poljubio, usnama. Zatim su se, na njen znak, usne razdvojile i otpočelo je kolebljivo ispitivanje. Dah sa ukusom mente, vlažni ali pomalo neuvežbani pokreti, najpre je pomislila Eni.

Poljubac nije dugo trajao i bila je veoma svesna njegove opreznosti. Na primer, kukovi su im bili udaljeni petnaestak centimetara, sve vreme.

Možda će, četrnaest godina stariji Grej, biti veoma formalan i odmeren tokom udvaranja. Neće dozvoliti da ih ponesu strasti. Bio je suviše odrastao. Oboje su pažljivo proučavali teren kako bi oprezno doneli buduće odluke.

Dopao joj se njegov staromodni šarm. Grej je delovao poput udvarača iz filmova snimljenih tokom četrdesetih godina prošlog veka: uvek učtiv, uvek u odelu sa manžetnama, uvek glatko izbrijan, uvek mirišljav na limun. Ozbiljan čovek za kojeg je bila sigurna da zna šta želi. Pomislila je da bi mogla da se zaljubi u njega.

„Šta radiš sutra?“ pitao je nakon drugog, malo intimnijeg poljupca.

„Ništa iz čega ne mogu da se izvučem - ako je u pitanju dobar razlog“, odvratila je.

„Šta misliš o tome da dođeš na ručak u moju kuću?“

„Dopada mi se ta ideja“, rekla je, pitajući se čime da podmiti Lanu da čuva Ovena... i Dinu da nadgleda Lanu.

Ponovo su se poljubili i ovog puta Eni je zagrlila Greja oko struka i privukla ga bliže sebi. Najzad će biti sami i sutra ih niko neće uznemiravati. Nadala se da on ima na umu nešto više od ručka; kod nje je definitivno bilo tako.

Kada su se odvojili, pažljivo mu je pogledala lice. Još je imao lepe crta, ali sigurno je božanstveno izgledao kada je bio mladi. Možda mu je bilo teško da prihvati da je u srednjem dobu i da gubi tu moć koju izuzetno lepi ljudi imaju nad drugim ljudima.

To objašnjava zelena kontaktna sočiva, savršene zube i kosu čudnog izgleda: suviše bakrena, suviše glatka. Međutim, više puta je prošla rukom kroz nju i bila je sigurna da Oven i Lana greše. Nije zasluživao nadimak 'tepih'.

Sledećeg dana tačno u podne, u nedelju, Eni je ušla u svoj džip, opremljena uputstvima od Greja, i krenula ka njegovoj kući u majušnom selu u Eseksu.

Bila je depilirana, oribana i namazana kremama i mirisima od glave do pete. Svih dvadeset noktiju manikirala je i nalakirala, obukla je raskošan, fensi donji veš i čarape, i očistila zube koncem. U jednoj pregradi tašne imala je čak i kondome i bila, kao nikada to tada, spremna za zavođenje.

Pojačala je radio u kolima i vozila pevušeći, sa spuštenim prozorima kako bi imitirala kabriolet efekat na koji se navikla.

Nakon četrdeset minuta vožnje, travnjaci maloprodajnih objekata, mega objekti i izložbeni prostori salona za prodaju automobila ustupili su mesto nečemu što nalikuje na seoske prizore. Nebo je bilo vedro a krajolik je odisao prolećnom svežinom i zelenilom. Eni je postajala sve razdraganija.

Saobraćaj ne putu M25 nije bio gust. Jurila je kolima u traci za brzu vožnju. Dok se približavala selu u kojem je Grej živeo, nazvala ga je na mobilni.

„Halo, seksi čoveče iz predgrađa“, pozdravila ga je. „Ja sam na obodu tvog sela, tako da ćeš morati da me sprovedeš niz poslednjih nekoliko okuka.“

„Ovo nije predgrađe!“ insistirao je. „Gornji Ploksli je najskuplje selo u Eseksu.“

„Grej, vozim se kroz blokove!“ odvratila je. „Nadam se da si stavio vino da se hladi.“

„Šampanjac, draga. Šampanjac.“ „Uuuu... još bolje.“

Balkandownload

„Jesi li ponela kupaći kostim?“ pitao je. Nije objasnio zašto joj je potreban kupaći kostim, samo je rekao: „Videćeš kada dođeš!“ Pretpostavljala je da ima mali bazen, ovalan ili u obliku srca. Ali bolje bi mu bilo da bude zagrejan, tek je april. Nije baš vreme za brčkanje.

„Čini mi se da te vidim na putu. Prilaziš u svom malom oklopnom vozilu“, šalio se. ,Ja sam u beloj kući, trećoj s leve strane.“

Skrenula je desno i uvezla džip u kratak automobilski prilaz ispred impresivne konstrukcije od betona i stakla iz sedamdesetih godina prošlog veka, ofarbane u belu boju.

Sve je tako uredno, bio je njen prvi utisak. Svaki komad šljunka bio je uglavljen na svoje mesto na prilazu koji se graničio s glatkim, kratko pokošenim travnjakom. Na prozorima kuće, čvrste, bele roletne bile su spuštene do pola. Čak su i biljke na prozorima stajale u stavu mirno u besprekornoj zemlji smeđe boje.

Grej je već bio na vratima.

„Divna kuća“, rekla je čim je izašla iz džipa. „Vrt je besprekoran, sigurno u njemu provodiš dosta vremena.“

„Jednom nedeljno mi dolaze ljudi iz održavanja“, odmahnuo je rukom na kompliment. „Stvarno su dobri.“

Naravno da koristi službu za održavanje vrta. „Dođi ovamo.“ Mahnuo joj je da priđe. „Tako mi je drago što si došla.“

Sačekao je da uđe pre nego što ju je pažljivo poljubio. „Uđi“, rekao je kada se odvojio od nje. „Želim da ti pokažem kuću.“

Koliko kod da je želela da mu izvuče belu košulju iz plavih pantalona i malo ga razbaruši, takođe je silno želela da razgleda. Očajnički je želela da upije sve sitnice koje su govorile ne samo o Greju već, što je mnogo bitnije, o njegovoj otuđenoj supruzi. Eni je bila ubeđena da njegov ukusno sređen raskošan dom iz sedamdesetih godina prošlog veka zapravo nije uredio Grej, već Merilin.

Grej nije voleo da priča o Merilin. Eni je uspela da otkrije samo nekoliko stvari postavivši nekoliko otvorenih pitanja.

Razvod je bio u toku i nije bio lep.

„Pri kraju mi je baš zagorčala život“, rekao joj je Grej tokom drugog zajedničkog ručka. „Sada se svađamo oko svake sitnice. Ponekad poželim da joj dam sve što želi i završim s celom pričom. Da počnem život ispočetka, slobodan. Ali tada podsetim sebe da ona nikada nije ni prstom mrdnula. Nikada nije radila, nismo imali dece. Samo je trošila moj novac, i sada želi pola stvari na koje je potrošila moj novac i pola doma čijoj izgradnji nije doprinela nijednim penijem.“

Iznenada, ostajanje kod kuće i kuvanje ručka za Greja u besprekorno čistim rukavicama za rernu nije delovalo tako fantastično.

„Moj advokat je pripremio više nego velikodušnu ponudu, ali ona odbija da je prihvati“, ljutito je dodao Grej. „Neprestano podiže ulog, zahtevajući deo ovoga, komadić onoga... udeo u mom poslu! Nije spremna dostojanstveno da se povuče.“

Bili su u braku pet godina. Merilin - zvala se Trejsi, ali promenila je ime, jetko je dodao - bila je s njim od svoje 34 do svoje 40 godine. Navodno se suočila s neurotičnim strahom kako joj se bližio četrdeseti rođendan i to je bila poslednja kap koja je prelila čašu njihovog braka u nepovrat.

„Znaš, četrdeset je samo broj. Saberi se, rekao sam joj. Ali ona se ponašala kao da će tog dana umreti, a ne kao da će preći u petu dekadu. Ti deluješ opušteno“, rekao joj je Grej. ,,U svakom smislu. Merilin je frenetično ludela zbog svake sitnice! Od biranja boje laka za nokte do

Balkandownload

toga kako da rasporedi saksije sa cvećem pored ulaznih vrata. Apsolutno iscrpljujuće!“

„Još nemam četrdeset godina!“ upozorila ga je Eni. „Mogla bih da se promenim!“

Međutim, na njeno razočarenje, u kući nije bilo nikakvih tragova koji su zaostali za Merilin. Osim ako nije imala veoma muževan ukus pošto je Grej izgleda potpuno preuredio kuću otkako se ona iselila.

U mirnoj, svetloj dnevnoj sobi nalazila se velika, tamnosmeđa kožna sofa i jedna od onih upečatljivih hromiranih lampi ugrađenih u mermerni stub. Na podu je ležao ćilim od upletenih kožnih traka i udobna džak-fotelja s prekrivačem od ovčije kože. Prozori od poda do plafona gledali su na prednji travnjak, a širok prolaz na zadnjem zidu vodio je ka blistavoj kuhinji od škriljca i nerđajućeg čelika. Kuhinjski prozori od poda do plafona gledali su na vrt iza kuće.

„Divno“, ponavljala je. „Neverovatno.“

Pravi je ljubitelj spravica: pokazivao joj je kako se roletne spuštaju i dižu pomoću daljinskog upravljača, kako se zadnji zid u kuhinji podiže poput vrata od garaže kako bi tokom toplih letnjih dana bila pretvorena u verandu.

„Dođi da ti pokažem krovnu terasu.“ Tom rečenicom, Grej je formulisao poziv na sprat. Dok su išli ka terasi, Eni je uspela krišom da baci pogled na glavnu spavaću sobu bež i čokoladne boje, urednu poput hotelske. Međutim, on je nastavio pravo ka krovu, glavnoj atrakciji u turi obilaska kuće.

Napolju, okružen tamnim daskama, visokim žbunjem u saksijama i ukrasnim kuglama od mermera, nalazio se dva metra širok đakuzi.

„Pomalo zabave nije na odmet, zar ne?“ rekao je Grej, otvarajući stakleni prozor kako bi mogli da izađu. „Zagrejan je, naravno... Brinuo sam se da je pomalo suviše u Džejms Bond fazonu, ali sada sam pravi obraćenik. Dok sediš unutra sa čašom šampanjca u ruci i gledaš zalazak sunca, veruj mi, to iskustvo oduzima dah. Možda ćemo kasnije da probamo“, nežno je dodao.

„Ma kakvi kasnije!“ objavila je, delimično zbog toga što će joj ostanak do kasno zadati bebisitersku glavobolju. „Hajde da uskočimo u vodu i povećamo apetite za ručak!“

Posegla je k njemu dok su se ljubili i počela da mu otkopčava košulju, ali na njeno razočaranje, on je zakoračio unazad i rekao joj: „Ovde imaš veliki ogrtač i peškire.“ Zatim je otvorio vrata sobe i ugurao je unutra. „Vidimo se za nekoliko minuta.“

Pa, ona je zamislila kako se skidaju uz kikot i uskaču goli u dakuzi, ali to je Grejev staromodni šarm, zar ne? Rezervisanost koja je kod njega toliko privlači?

Eni je skinula odeću u neutralnoj sobi nalik hotelskoj. Na besprekornom krevetu nalazio se jastuk s jastučnicom u istom tonu kao zavesa. Mrzela je to. Mrzela. Niko to nikada ne treba da radi. Mogla je da se kladi da je to smislila Trejsi-pretvorena-u-Merlin.

Uzela je svoj crveni kupaći kostim s belim polka tufnama i obukla ga, sašiven u glamuroznom stilu pedesetih godina prošlog veka, sa četrdeset procenata likre. Nijedan kupaći kostim ne treba da ima manje od toga. S tufnama koje odvraćaju pažnju i elastičnim prianjanjem uz telo, ova bebica postiže efekat skoro kao korset i vredi svake pare koju je potrošila na njega.

Da se samo setila da kupi odgovarajuću, a la Džoan Kolins dugačku marama-suknju i slamnati šešir širokog oboda... ali tek je april. Debeli ogrtač je verovatno neophodan.

Za svaki slučaj, iz tašne je izvadila dva silikonska uloška za povećanje grudi boje kože i ugurala ih u kupaći, ispod svojih grudi. Oh da! lako je već bolje. Pogledaj samo taj dekolte. Grej neće moći da joj odoli. Možda bi trebalo da časti sebe povećanjem grudi... da pokaže srednji prst sili gravitacije.

Balkandownload

Pogledala se u ogledalu, namestila rep i nanela novi sloj karmina koji se u potpunosti slaže s bojom kupaćeg kostima. Kakva riba - bez obzira na to što je to lično rekla.

Zakoračivši u hodnik, Eni je videla da su vrata terase otvorena i da dakuzi žestoko žubori, ali Grej nije bio unutra, a vrata njegove sobe bila su zatvorena.

Nema veze, pomislila je u prvom trenutku. Izašla je napolje opipavajući stopalima glatke drvene grede pod nogama. Testirajući vodu malim prstom, uverila se da je topla. Pustila je haljinu da sklizne na daske i ušla u bazen.

Oh! Fantastično! Ispod površine se nalazila udobna zakrivljena klupa, tako da je mogla da sedi i gleda u nebo dok joj telo masiraju iznenađujuće energični mlazovi vode.

Zabacila je glavu pozadi, sise napred i čekala da se Grej pojavi i vidi kako neodoljivo izgleda. Međutim, prolazili su dugi minuti, a od njega ni traga. Vrat joj se ukočio, tako da se pomerila u opuštenu pozu, a pogled joj se spustio na piramidu velikih kugli od crnog mermera između saksija.

Ovo je sigurno još jedna Trejsi-Merilin caka? Nijedan muškarac neće krenuti u kupovinu i vratiti se kući s mermernim kuglama.

Setila se kada je bila u prodavnici s Rodijem i pitala ga šta misli o pomami za mermernim kuglama.

„Ako kupuješ mermerne kugle, to znači da imaš suviše novca“, izrekao je jezgrovitu presudu. „Doduše, može da znači i da imaš mermerna muda.“

Šta je zadržalo Greja? Bila je sigurna da sedi u vodi već deset minuta. Možda se tušira? Nanosi novi sloj afteršejva?

Kako će izgledati bez odeće, zapitala se. Sigurno je vitak, mišićav i preplanuo, pomislila je, ali pošto mu se bliži pedeseta, verovatno nosi na telu tragove svojih godina: blago sasušenu zadnjicu, sitne vrećaste bore pod miškom, na laktovima i kolenima, koža mu verovatno nije čvrsto zategnuta preko mišića... okej, nema potrebe da paničiš!

Iz ćefa je posegla rukom i podigla jednu od mermernih kugli: bila je znatno teža nego što je očekivala. Veliki komad klizavog kamena zamalo da joj ispadne iz vlažnih dlanova. Osetila je kako se pomera i panično pomislila da će ga ispustiti na dno bazena i napraviti pukotinu za čiju popravku će morati da plati hiljade funti. Stegla ju je i brzo vratila na gomilu.

Međutim, mermerni ukrasi su bili naslagani sa znatno više veštine nego što je shvatala. Kugla koju je vratila otkotrljala se istog trenutka, povukavši za sobom još pet kugli uz glasno krckanje i kotrljanje.

Začuđujuće, ali teške mermerne kugle veoma brzo su se otkotrljale u tri različita pravca - što nije govorilo ništa pozitivno o veštini osobe koja je postavila drvene daske.

Eni je skočila iz bazena da ih sakupi.

Imala je tri kugle pod kontrolom i saginjala se da ih vrati na gomilu kada je začula Grejev glas: „Kakva je voda?“

Gvirnuvši preko ramena, ugledala ga je umotanog u ogrtač na vratima terase. Balansirao je u rukama mali poslužavnik s bocom šampanjca i dve fine čaše.

Umesto da je vidi u bazenu, fabuloznog izgleda sa 'dođi ovamo' osmehom na usnama, bio je izložen njenoj pozadini u krupnom planu dok se rvala s klizavim ukrasima.

,,Oh, bože, šta se desilo?“ pitao je.

„Ništa, ništa... nema štete“, žurno ga je uveravala i okrenula se kako bi uklonila svoju zadnjicu sa izloženog položaja. „Samo sam... pa, mermerne kugle su se malo otkotrljale.“ Ugledala je četvrtu i ovoga puta graciozno kleknula da je dohvati.

Balkandownload

„Pomoći ću ti“, insistirao je Grej, položivši poslužavnik na pod.

Ispružio je ruke da uzme kuglu, ali pogrešno je procenio razdaljinu, i umesto mermera, dotakao silikonom uvećan dekolte. Trgao je ruke unazad, što je bila greška, pošto je Eni pustila kuglu misleći da će je Grej uhvatiti.

Pala je pravo na njegovo stopalo.

„Aaaaa!“ vrisnuo je, što je potpuno razumljivo, instinktivno podigavši koleno i blago poskakujući kako bi zgrabio udarene prste. Još jedna greška, pošto se okliznuo na mokrim daskama i izgubio ravnotežu.

Na trenutak se cimao napred-nazad, mašući rukama. Eni je videla njegov šokiran izraz, a zatim je pao uz glasan tresak, pravo na poslužavnik sa šampanjcem, i onesvestio se.

„Grej! Sranje! Do đavola! Grej!!“ bila je njena hladnokrvna, sabrana reakcija.

Ubila gaje preuređujući ukrase: Krvava Meri s mermernom kuglom.

„Grej!!“ Čučnula je pored njega. Glavom je smrvio jednu od čaša, a prevrnuta flaša se otkotrljala i sada je ispuštala svoj sadržaj u dakuzi. Uvek je želela da proba kupanje u šampanjcu... ali ovo, očigledno, nije bio pravi trenutak.

Usne su mu bile veoma blede, što nije bio dobar znak, ali definitivno je disao na nos, pa je panika malo popustila.

Šta sada da radi? Nije joj padalo na pamet ništa što je učila na prvoj pomoći (gledajući serije).

Možda treba da ga poprska vodom? Nagnula se ka bazenu, uzela šaku vode i poprskala ga po slepoočnici. Voda mu se slila na čelo, pa u kosu.

Nije uspela da se otrgne želji da prouči njegovu kosu, sada kada je imala priliku, makar na delić sekunde. Nagnula se i zadovoljno zaključila jednom za svagda da Grej ne nosi periku. Kosa mu je bila prirodna - mada ofarbana: nazirao se milimetar sedog korena. Ima čovek pravo da izgleda dobro, ako to želi.

U svakom slučaju... mora nekako da mu pomogne. Odlučila je da ga nežno prevrne na stranu - što je preporučena pozicija za ljude u nesvesti, zar ne? - i da zatim nazove hitnu pomoć.

Počela je da ga okreće i tada shvatila da mu glava krvari i da su mu krhotine stakla zarivene u kožu. Nije delovalo ozbiljno, ali definitivno će mu biti potrebna medicinska pomoć.

Kada se našao u odgovarajućoj poziciji, ogrtač se razdvojio i otkrio novo iznenađenje. Da li je to...? Da li je moguće daje to...?

Delom fascinirana, delom užasnuta, Eni je okrenula glavu da prouči novi razvoj događaja.

Nema greške: ispod debelog, belog materijala ogrtača virila je kruta, ružičasta erekcija.

Nešto sigurno nije u redu? Nemoguće je da čovek bude u nesvesti i da ima takvu budžu. Zar ne?

Želela je da ga dotakne da bi se uverila u to da joj se ne priviđa. Međutim, delovao je prilično stvarno, uperen ka palmama u saksiji, čvrst i uspravan kao šatorski stub.

Ovo sigurno nije prirodan fenomen, zar ne? Ne. Grej je sigurno uzeo nešto. Jedan od onih proizvoda koje svako jutro pronalazite u inboksu svog i-mejla: vijagra, kijalis, tablete...

Grej je blago zaječao i Eni je brzo skočila na noge. Ne bi valjalo da je uhvati kako mu proučava penis dok je u nesvesti. Ne, to uopšte ne bi valjalo.

Oči su mu i dalje bile zatvorene. Potrčala je da pronađe mobilni, i upravo ga je izvlačila iz tašne kada je počeo da zvoni.

Balkandownload

„Da?“

„Mama?“

„Lana, ne mogu...“

„Mamaaaaa, Oven je stvarno, stvarno nemoguć...“

„Lana, ne mogu sada da razgovaram, Grej je...“

„Gospode!“ vrisnula je Lana. „Grej ovo, Grej ono. Koga je briga za tvog glupog dečka? Nema šanse da izigravam bebisiterku ni minut više! Izlazim! Oven može lepo da sačeka Dinu.“

„Lana! Molim te, nazovi Dinu. Moram sada da telefoniram. Molim te, Lana, molim te! Ne ostavljaj Ovena samog kod kuće, možda će se igrati s priborom za prirodne nauke pa će kuća odleteti u vazduh“, preklinjala je.

S druge strane čuo se duboki, mučenički uzdah. Tada je Lana spustila slušalicu.

Eni sada nije mogla da razmišlja o Lani i Ovenu. Morala je da okrene 94.

Vratila se na krovnu terasu, presavila svoj ogrtač i stavila ga Greju ispod glave. Tada se osvestio. Podigao je glavu tako naglo da se zamalo ponovo onesvestio. Eni je pokušala da mu objasni šta se desilo, ali bilo mu je potrebno neko vreme da shvati.

„Kako to misliš udario sam glavu?“ pitao je pomalo nerazgovetnim glasom.

„Pao si... molim te, ostani miran, dolazi hitna pomoć.“ „Hitna pomoć!!“

Pendrek se nije dao ignorisati. Još je bio tu, dugačak i ružičast, i upadljivo je virio ispod ogrtača. Malo se okrenula kako bi ga izbegla.

„Grej, bio si u nesvesti, imaš komadiće stakla u glavi, moraš u bolnicu.“

Mirno je ležao i upijao informacije.

,,Oh, bože“, stenjao je. „Ovo nikako nisam planirao.“

„Znam, znam“, umirivala ga je. „Ne brini.“

Eni je upravo ugledala svoj peškir i baš je htela da ga prebaci preko Greja pre nego što shvati neprijatnu situaciju na donjem delu svog tela, ali tada je čula znatno jače stenjanje i zvuk povlačenja njegovih kolena i nameštanja ogrtača kada je primetio.

„Oh, Isuse!“ uzviknuo je i sklupčao se u fetusni položaj oko neumoljivog pendreka kojeg je bilo nemoguće sakriti.

„Hej, ne brini zbog toga... Polaskana sam“, šalila se Eni, pokušavajući da ga oraspoloži. „Želiš li gutljaj vode?“

Samo je zatvorio oči i ponovo zastenjao.

„Slušaj, Grej, možda će ti biti lakše kada čuješ da ja u kupaćem kostimu imam kokošije filete.“

Otvorio je oči i zbunjeno je pogledao.

Posegla je ka gornjem delu kostima i izvukla jedan silikonski umetak, mahnuvši mu njime ispred lica. „Vijagra za devojke“, uveravala ga je. ,,U našim godinama“, drugarski je dodala, „potrebna nam je sva pomoć koje možemo da se dočepamo.“

Samo je ponovo jeknuo.

Stigla je hitna pomoć sa ekipom od troje ljudi, uključujući Brendu, snoviđenje iz Tasmanije. Preplanula, muškobanjasta i prelepa. Bar je malo osokolila Greja.

„Znači, romantičan momenat koji je krenuo naopako“, sumirala je, posmatrajući dakuzi u stanju ključanja, Eni u glamuroznom kupaćem kostimu i Greja sa ubojitom sekirom- šipkom.

Balkandownload

Jedan član ekipe objavio je preko radija: „Sredovečan muškarac, povreda glave krhotinama čaše za šampanjac, povreda noge sfernim mermernim ukrasom, a moguća je i reakcija na vijagru. Da, u Gornjem Ploksliju sam... Kako ste pogodili?“ Doduše, potrudio se da prikrije kikot.

„Možete li da spakujete torbu za svog dečka?“ pitali su Eni.

„Hm... Grej? Šta želiš da ti spakujem - i gde to da nađem?“ morala je da pita, izazvavši dodatne prigušene kikote članova ekipe.

Greja su najzad izneli na nosilima, sa tri peškira prebačena preko struka u pokušaju da se pendrek osujeti.

Kada su otišli, Eni je isključila đakuzi, počistila slomljeno staklo, popila gutljaj šampanjca koji se zadržao u flaši, zatvorila vrata od terase, presvukla se i izašla iz kuće, zatvorivši ulazna vrata za sobom.

Nekoliko trenutaka sedela je na vozačkom mestu u svom džipu i razmišljala o događajima. Pa, stvari baš i nisu protekle po planu, zar ne? Pitala je da li da krene s Grejom do bolnice, ali rekao joj je da nema potrebe. Pitala se da li će je ikada ponovo nazvati... Odlučila je da ona njega prva nazove, da se pobrine za to da nekako ipak ostanu u kontaktu.

Bio je to nesrećan slučaj... takve stvari se dešavaju... ali zašto baš danas?! Bila je njena sledeća pomisao. Najzad je morala da popusti i dopusti sebi da učini jednu stvar koju nikako nije smela otkako je mermerni kamen ispao Greju iz ruke: počela je da se trese od smeha.

„Najbolja priča koju sam čuo ove nedelje“, bila je Konorova presuda kada ga je kasnije nazvala da mu prepriča doživljaje. „Čovek s mudima od mermera i palicom od čelika.“

Balkandownload

Poglavlje 19.

Nova, bolja verzija Marte: Crvena, bela i narandžasta haljina (Isa)

Smeđe čizme (Miu Miu) Torba boje karamela (Kloi)

Ukupna cena: 1400 funti „Misliš li da sam visoka kao transvestit?“

Pola, koja je sada radila na odeljenju za prodaju, dovela je Martu Kuper u drugu posetu apartmana za ličnu kupovinu uz reči: „Vau! Ne mogu da verujem da si to stvarno ti!“

Eni, koja je pokušavala odjednom da obavi nekoliko brzih ponuda preko interneta, da popije hladnu kafu s mlekom iz Starbaksa, da ne pominjemo naručivanje cveća za Greja u bolnici, spustila je noge sa stola i počela da tapše.

,,Oh, odlično!“ rekla je Marti, koja se smešila od uva do uva.

Mama koja se pojavila u starim farmerkama i krznenom bluzom s kapuljačom, sada je stajala pred njima u elegantnim pantalonama, sving jakni koju je kupila tokom prve posete i finim zelenim patikama. Najveća promena bio je sjaj koji je šminka donela njenom licu i kosi. Opuštena, dugačka slama, pretvorila se u razbarušenu grivu boje karamela.

„Mmmm“, počela je Eni da prede. „Pogledaj se samo. Da te čovek pojede. Jesi li se vratila na posao?“ Marta je klimnula. „Znači došla si da trošiš platu?“

„Oh, da. Želim kišni mantil... i haljinu... možda i neke čizme... verovatno i tašnu.“

„Oh, na pravom si mestu, srce. Ovog popodneva kupovaćeš sa mnom, nadam se da je to okej. Dobro... kreni za mnom, obići ćemo odeljenje za prodaju i vratićemo se s gomilom stvari koje ćeš isprobati.“

Nakon brzinske pretrage kroz kolekcije za koje je Eni pomislila da će Marti dobro stajati, vratile su se u apartman. Eni je navijala za uzbudljivu narandžasto-crvenu isa haljinu, čizme s visokom petom i fabuloznu tašnu.

Haljina joj je divno stajala. Mada je imala šaru, nije bilo cveće u pitanju, kao što je Marta upozorila Eni: „Visoka žena u velikom cveću...“ „Izgleda kao sofa“, odmah se složila Eni.

Nažalost, čizme s visokom štiklom koje su odlično išle uz haljinu, predstavljale su problem za Martu.

„Znam da odeća izgleda bolje uz štikle“, započela je, „ali zar ne misliš da sam visoka kao transvestit?“

„Ne“, uveravala ju je Eni, ali... pa... u tim čizmama je bila visoka 193 centimetra, što je pomalo zastrašujuće. Zbog toga se i haljina dizala dosta iznad kolena.

„Nema svrhe da mi govoriš koliko su visoke Sindi, Linda, El i tako dalje. Ne želim da budem najviša osoba u prostoriji, stub koji pridržava tavanicu. I...“ mahala je rukama pomalo zbunjenim pokretima koje je Eni videla kod toliko klijenata, „.. jednostavno mislim da...“

„Da li si to stvarno ti?“ ubacila se Eni. „Suviše elegantno, suviše svečano... suviše i prebrzo! Žao mi je, požurujem te. Okej. Dopada nam se haljina? Oko toga smo se složile? Možda samo treba da svedemo stil do prihvatljive mere. Kao i tebe, zar ne?“

Balkandownload

Razletela se po prodavnici i vratila s nekoliko stvari.

Marta je ponovo probala haljinu, ali ovoga puta s belom potkošuljom, smeđim helankama i ravnim zlatnim cipelama.

„Oh, da! Da. Ovako je mnogo bolje!“ glasila je Martina presuda.

Tada joj je Eni dodala nešto neverovatno. Moćnu tašnu koja će se pobrinuti za to da Marta deluje pristojno čak iako se na poslu pojavi u ogavnoj krznenoj majici s kapuljačom: kloi tašnu - veliku, kožnu i astronomski skupu tašnu koja ide uz sve.

„Ne, ne!“ Marta nije htela da je uzme u ruke.

„Imamo je u šest različitih boja“, mamila ju je Eni. „Samo je probaj, devojko, stavi je na rame... neće te ugristi.“

Dodala joj je tašnu i bila suviše željna da čuje šta Marta misli o sebi s maltene četvorocifrenim ukrasom pod rukom, da bi primetila da se Dona ušunjala u apartman.

Marta je nameštala tašnu ovako i onako, zureći u svoj odraz u ogledalu. „Imam pravilo kada su tašne u pitanju“, objasnila je. „Povlačim crtu kod dve stotine funti. Trebalo bi da bude moguće kupiti fantastičnu tašnu za dve stotine funti. Kada vidim veću cenu, ja pomislim: ovo je ludilo! Ne mogu da šetam unaokolo s mesečnom platom prebačenom preko ramena i da dozivam džeparoše da me opljačkaju. U njoj sigurno ne mogu da nosim ručak, pelene ili flašice.“

„Okej... pa, onda moraš da kupuješ na drugom mestu.“

„Gde?“ pitala je Marta.

„Na Ibeju! Ovu tašnu verovatno možeš da nađeš za dve stotine funti, ali moraš i da prihvatiš da je u pitanju lažnjak. Nadajmo se veoma, veoma dobar lažnjak, tako da ni sama gospođa Kloi to ne bi primetila. Vredi razmisliti o tome. S druge strane, dole imaš PVC orla kili torbe, veoma, veoma popularne kod Jami Mami. Ali meni se dopada kako izgledaš s tom tašnom!“ dodala je.

Eni takođe nije primetila da se Dona iskrada iz apartmana sa izrazom lica koji je bilo teško pročitati: delimično mrzovoljnim, delimično zadovoljnim.

„Tašna je apsolutno predivna, draga.“ Eni ju je uzela i podigla pred Martom. „Prava investicija... Ali nema pritiska. Ovde imam tri lepa mantila koja možeš da probaš dok razmišljaš o tašni. Narandžasti? Odlično ide uz haljinu. Ili klasičan svetlobež? Ili oba?“

„Eni, prekini! Toliko si dobra, da si veoma, veoma loša. Idem da popijem jaku kafu koja će me otrezniti pre nego što odlučim šta ću s tašnom. Možda ću kupiti lažnu, kao što si mi preporučila.“

„To nije isto, draga. Uostalom, ti ćeš uvek znati...“

„Da, ali ako kupim pravu, moj muž će uvek znati - i ubiće me.“ „Ali vratila si se na posao“, podsetila ju je Eni. „Moraš imati neku korist od toga...“

„Kafa“, insistirala je Marta. „Kupiću haljinu, helanke, cipele, verovatno i mantil... ali za odluku o tašni potrebna mi je kafa!“

„Okej, okej.“ Nasmešila se Eni. „Znaš gde smo!“ Čula je fijuk zavese od metalnih perli na ulazu u apartman, a zatim je Ed Leon stao pred njom, snebivajući se. „Izvini, malo sam... hm... poranio?“ Delovalo je kao da će odmah izaći.

„Ne, ne. Sedi“, rekla mu je Eni. „Samo da prodam mantil ovoj finoj dami i onda ću biti samo tvoja.“

Kada je Marta platila ono što je sigurno želela da kupi i otišla da popije kafu koja pomaže pri donošenju odluka, Eni je poklonila punu pažnju blesavom profesoru, pomalo nervozno ispruženom na sofi u uskom odelu od rebraste tkanine.

Balkandownload

„Pa“, rekla je i sela na sofu pored njega, „pričaj mi o svojim krojačkim potrebama.“

„Potreban mi je preobražaj od glave do pete“, rekao je Ed. Danas je, umesto svog uobičajenog tvida, nosio pohaban tamnoplavi sako. Valjda u pokušaju da sam sebi dočara duh doterivanja i truda. Ali delovao je jeftino i nije bio odgovarajuće veličine.

„Gde obično kupuješ odeću?“ pitala je.

„Oh“ - slegao je ramenima - „tu i tamo“, bilo je sve što je uspeo da izgovori.

„Gde?“ insistirala je Eni.

„Pa, hm, kod Bartona... i kako se zove ono mesto? Mister Birit. Ponekad odem do Centra za istraživanje bolesti raka u Hajgejtu, imaju prilično dobre stvari...“ Videvši da Eni melodramatično koluta očima, nije mu se dalo da nastavi. „Nisi impresionirana, zar ne?“

„U redu je, sada si ovde“, rekla je, blago ga zadirkujući. „Izlečiću tvoje ludilo. Odmah ću početi da te uveravam u prednost investiranja u dobru odeću. Imam čitavo predavanje na tu temu, ako želiš da ga čuješ.“

Ed se naslonio, prekrstio ruke preko kolena - što sigurno nije bilo lako u uskom odelu - i rekao: „Veoma bih voleo da čujem bilo koje od tvojih predavanja.“

U hladnom i tihom odeljenju za mušku odeću, Eni je sakupljala odela, košulje i kravate za Eda, dok je on glumio taoca u donjem vešu, zatvorenog u kabini za presvlačenje.

Neprestano se pojavljivao na vratima kabine u izgužvanim, ružičastim boksericama blago alarmantnog izgleda i crvenim soknama, tek da proveri kako joj ide.

Eni nije mogla da ne primeti njegov neočekivano mišićav stomak i blesak bele kože preko kukova tamo gde su se bokserice spustile ispod linije preplanulosti.

„Vežbaš li?“ Trudila se da ukloni nevericu iz glasa.

„Ne!“ zazvučao je podjednako skeptično.

„Izgledaš... kao da si u dobroj formi“, opravdala je svoje pitanje.

„Trener sam ragbija... to ume da drži stomak na odstojanju“, odgovorio je.

U svakoj od kombinacija odela, košulje i kravate, Ed bi izašao napolje, a Eni bi dala poslovnu procenu: ramena su bila ili suviše široka ili suviše uska, sako suviše dugačak... pantalone suviše uske. Pokazalo se da ga je prilično teško obući.

Najzad je tamnoplavo odelo s bledoružičastom košuljom i plavom kravatom zadovoljilo sve Enine kriterijume.

„Gospode!“ glasila je Edova presuda dok je koračao po odeljenju gledajući se u ogledalu. „Vidi ti to! Dobri stari Keteringam-Smit neće me prepoznati. Jedva prepoznajem samog sebe! Čekaj samo da se ošišam, tada će svi tragovi starog Eda Leona biti izbrisani. Mogao bih da okačim fotografiju na sajt Susreti starih prijatelja.“

Eni ga je posmatrala pažljivo i profesionalno. Nije se moglo poreći da mu sako savršeno pristaje; da ravne nogavice pantalona čine njegove noge proporcionalnijim, da su ružičasto i teget savršene boje za njega. Nije primetila njegove svetloplave oči, boje letnjeg neba, dok nije približila košulju njegovom licu da vidi da li se boja slaže.

Takođe ima veoma rumene obraze i usne. Ove detalje ranije nije primetila. Ne. Pre efekta koji su izazvali tamnoplavo odelo i ružičasta košulja, videla je samo njegovu vunastu kosu, čupave obrve i tvid.

„Šišanje?“ pitala je. Nije zvučala uvereno.

„Da, veoma kratko pozadi i sa strane. Ozbiljno sam shvatio ovu situaciju. Imaš li ikakvu ideju o tome koliko želim da idem u Boston?“

Pokušala je da zamisli kako bi izgledao ošišan na kratko. Sigurno će otići kod brice za 5 funti koji će ga masakrirati, zato mu je strogo rekla: „Ne. Definitivno ne smeš da se šišaš -

Balkandownload

znaš šta?“ Ovo definitivno nije dobro za posao, ali osećala je da mora da mu kaže: „Takođe mislim da ne treba da kupuješ ovo odelo, Ede, zato što to jednostavno nisi ti. U stvari, u njemu si toliko drugačiji da uopšte ne znam o čemu sam razmišljala kada sam ga odabrala.“

Kao što je Marta izgledala fantastično u čizmama s visokom štiklom, Ed je izgledao fantastično u ovom odelu. Zaista, zapanjila se koliko dobro izgleda. Ali delovalo je kao da je ugasila sve ono što je Ed bio. Svaka iskra i kapric koji su činili Eda bili su zakopani ispod propisnog tamnoplavog odela, ružičaste košulje i obične kravate.

U ovom odelu, niko neće moći da ga upozna. Niko neće saznati da on ume da svira deset različitih žičanih instrumenata, niti da ima kantri i bluz kolekciju kojom bi mogao da se podiči čak i di-džej iz Nju Orleansa.

Što je najgore od svega, delovao je kao da mu je neugodno. Stalno je vukao manžetne i ispravljao revere. Nisu pomagale ni krute crne cipele koje je obuo. Kao da su ga vukle ka zemlji; ranije je imao pomalo čudan korak, kao da je poskakivao. To poskakivanje je išlo ruku pod ruku s njegovom luckastom frizurom.

Pogledala je na sat: pet sati i deset minuta. Mogla bi da se ranije izvuče s posla, ima drugih mesta...

„Mislim da treba da pokušamo na drugom mestu. Hajde.“ Uputila mu je oštro uputstvo: „Obuci svoju odeću i odmah krećemo.“

Upitno je podigao obrve. Nikada se nije toliko puta obukao i svukao, nikada u životu nije iskusio tako revnosnu potragu za savršenstvom. Osim toga, dopalo mu se plavo odelo. Smatrao je da izgleda, pa... poput nekoga ko radi u kancelariji, nekoga ko ima dosta novca... nekoga s kim bi izašla fantastično elegantna žena poput Eni.

Ali ona se mrštila i mrštila, zbog čega joj se stvorilo slovo V između obrva. Mrštenje nije bilo upućeno njemu. Ne, čvrsto je zurila u odelo i nije bila zadovoljna izborom, zato je povukao somotsku zavesu kabine i ponovo počeo da se skida i oblači.

Izašli su kroz jedan od izlaza Radnje, na koji je slučajno gledala Donina kancelarija, i krenuli u pravcu ulice Džermin ka ogromnom zdanju posvećenom isključivo odeći za gospodu'.

„Najpre ćemo malo razgledati“, rekla mu je Eni. „Reci mi ako ti nešto zapadne za oko.“

Obožavala je ovu radnju. Ona je bila živi dokaz toga kako muškarci i žene pristupaju kupovini odeće. Žene su volele da znaju šta je novo i moderno, nije ih zanimao materijal, kako je sašiveno, koliko je usko i da li je odgovarajućeg kroja; muškarci su želeli nešto tradicionalno, udobno, nešto što se teško haba i što će dugo nositi, nešto praktično.

Eni je najbolje primećivala ovu razliku kada je svečana večernja odeća bila u pitanju. Muškarci nose divna odela koja mogu iznova oblačiti iz godine u godinu, u kojima fantastično izgledaju, u kojima im je bilo dovoljno toplo i u kojima mogu opušteno da obeduju. S druge strane, žene su utegnute poput leptira u tanušne kreacije u kojima ne mogu da sednu, a kamoli da jedu, i koje su namenjene da traju, poput Pepeljugine haljine, samo dok ne otkuca ponoć.

U ovoj radnji su prodavali čarape od pamuka, vune i raznih mešavina kašmira u tri dužine i dvadeset boja. Vešalice i rafovi bili su prepuni odeće i kaputa koji će trajati bar sledećih petnaest godina.

Kravata je bilo ne samo u svim bojama duge, već su bile različitih širina i napravljene od različitih materijala.

Bilo je šalova, rukavica i šešira, prsluka, košulja na kopčanje, košulja s prelomljenom kragnom, francuskom kragnom, polufrancuskom kragnom, vindzor kragnom. Samo su trezveni, tihi muški prodavci znali čitav raspon raspoloživih okovratnika.

Balkandownload

„Ako je gospodinu potrebna pomoć, neka ne okleva da je zatraži“, blagim glasom ponudio se jedan od besprekorno obučenih prodavača.

„Da, hm... u redu“, glasio je Edov pomalo napet odgovor.

Osetivši da situacija nadilazi njegove moći, Eni ga je usmerila ka dugačkoj šipci prepunoj sakoa od tvida.

„Razgledaj...“ Rukom je prelazila preko grubog materijala. „Vidi da li će ti nešto zapasti za oko.“

Ugledala je sako sa šarom poput sitnog šahovskog polja bež i smeđe boje, s nagoveštajem kestenjaste. Skinula ga je sa šipke.

„Kako ti se ovaj čini?“ upitala je.

„Lep je“, složio se. „Veoma lep.“ Zatim je spustio ruku na nešto žućkasto s bestidnim crnim kockama.

„Ne znam“, upozorila ga je. „Možda ćeš ličiti na medveda Ruperta?“ „Možda si u pravu.“

Zajedno su izabrali sakoe, košulje odgovarajuće boje sa sitnim kockama i fine pamučne pantalone. Pustila ga je da sam pretura po kravatama i uključila prodavca u diskusiju i upoređivanje.

Dugi minuti su prolazili dok su ćaskali o tkanju i nadmoćnosti tradicionalnog engleskog vorsteda.

Ed je ulazio u kabinu i izlazio iz nje, dok je Eni proveravala da li mu odgovara veličine, boja i da li je sve proporcionalno.

Na izlog radnje bile su navučene roletne, kase zaključane a novac izbrojan, ali prodavač je insistirao: „Nema problema, gospodine, samo polako. Čovek mora imati odgovarajuću odeću. Ugrabite dan.“

Ed i njegova stilistkinja najzad su završili. Njihov posao bio je gotov, a kreacija kompletirana.

Čak se i prodavcu, Džordžu, dopao efekat. „Pomalo ekscentrično, ali veoma prijatno, gospodine.“

Ed je stajao pred njima elegantno i odgovarajuće obučen, ali ipak primereno sebi.

„Briljantno!“ Eni je sebi dopustila da se nasmeši gledajući odeću; više se nije mrštila i tako dopuštala borama da se stvaraju između obrva.

Ed je obukao bež-smeđi, pomalo kestenjasti sako od tvida, prvi koji je Eni izabrala, i košulju na bele i bledosmeđe kockice. Veoma tanka kravata od najfinije svile zlatne boje s guskama koje lete naopako bila je uvezana u prepoznatljiv, čvrst čvor oko njegovog vrata. Međutim, najupečatljivije bile su uske pantalone od finog pamuka svetlokestenjaste boje. Izgledao je poput penzionisane rok zvezde koja se povukla na seosko imanje, pomislila je Eni.

Dugačke nogavice padale su preko čizama od meke izvrnute kože boje karamela. Preko svega je nosio kratki kišni mantil sa zelenom postavom i šal: bež vuna s jedne i kestenjaste, zlatne i narandžaste šare s druge strane, s dugim narandžastim resama.

Ovaj komplet kršio je sva Enina pravila - samo nekoliko stvari se slagalo, pa dobro, bilo je dovoljno kestenjaste i bež boje da drži čitav sklop na okupu - ali delovalo je fantastično.

Po njenim uputstvima, Ed će kupiti još dve košulje na kockice, kravatu kestenjaste boje i pantalone bež boje, kako bi sve to mogao na različite načine da nosi uz sako.

Takođe će morati da nabavi nove naočare - s malim zlatnim okvirom - i 'zaista kul torbu', obavestila ga je.

Balkandownload

Okrenuvši se ka ogledalu, rekao je: „Znaš, ovo ti zaista fantastično ide. Da li ti je ikada palo na pamet da se time profesionalno baviš?! Izgledam kao ja, samo... mnogo bolje.“

Oboriće ih s nogu i definitivno će dobiti posao. Jednostavno je znala.

„Ede“, pogledala ga je u oči, „fantastično izgledaš, srce.“

Ed je počeo da crveni, što je bio nezaustavljiv proces. Lice mu je poprimilo tamnobordo boju.

„Samo polako!“ upozorila ga je. „Džordž, mislim da ćeš morati da mu popustiš kravatu!“

Tada joj je zazvonio telefon.

Kada se javila, s druge strane je čula Grejev glas: „Eni, cveće je divno“, započeo je maznim glasom. „Nije trebalo. Zaista, nije trebalo... Kako da se iskupim za onaj fijasko od pre neki dan?“

,,Oh, Grej, zdravo. Sigurna sam da ću nešto smisliti.“

Ed se očigledno umorio od kupovine. Dok se dogovarala s Grejom, vratio se u kabinu i navukao zavesu za sobom.

Balkandownload

Poglavlje 20.

Konorov prijatelj Henrik: Svetloružičasta polo majica (Ralf Loren)

Farmerke (Pol Smit) Mokasine s duplim šavom (Ofis)

Ukupna cena: 220 f unti „Konore, čoveče, ulepšao si mi dan!“

„Znamo sve o tvom prvom pokušaju i putu ka nesretnom slučaju sa stubom za šator...“ Konor se naginjao preko stola, tiho govoreći, dok su se Eni i Dina naginjale ka njemu da bolje čuju. „Ali pitanje od milion dolara, ono što Dina i ja silno želimo da znamo, jeste da li ste perverzni zubar i ti uradili ono? Znamo da si prošlog vikenda išla kod njega, Eni, zato hajde... vreme je da priznaš. Kakav je bio? Ima li impresivan instrument?“

Eni se samo nasmešila, dok ga je Dina presekla recima: „Hej! Ovo je staromodna romansa. Napreduje lepo i polako, na džentlmensko-damski način. Drži podalje svoj preterani seksualni nagon.“ Konor je samo frknuo.

Prvo jelo doneo im je kelner fantastične zadnjice i sa nivoom neuljudnosti na kojoj bi mu pozavideo svaki Persijanac.

„Supa?“ brecnuo se i bacio jelo pred Konora, tako da se tečnost prelila preko ivica činije.

Eni nije bila sigurna u to da je dolazak u ovaj restoran dobra ideja. Radio je tek nedelju dana. Otvorili su ga Konorovi prijatelji kojima je palo na pamet da kombinuju frizerski salon s restoranom. S vrata su se videle stolice i stolovi prekriveni belim, elegantnim stolnjacima, spremni za goste, ali iza, na uzdignutoj platformi, bila su postavljena ogledala, stolice šamponjere i pribor frizerskog salona. Kombinacija nije bila naročito srećno odabrana.

Eni nije mogla da zamisli osobu koja bi poželela da je ljudi koji ručaju gledaju s gomilom folije za pramenove na glavi.

Niti bi želela da jede na mestu koje miriše na farbu, dok ošišani pramenovi lete na sve strane.

„Čikate li me da kažem konobaru da imam dlaku u supi?“ prošaputao je Konor.

Međutim, ovaj plan je omeo dolazak jednog od vlasnika. „Konore, čoveče, ulepšao si mi dan!“ glasio je pozdrav visokog, veoma plavog čoveka u ružičastoj majici koji se upravo

pojavio kraj njihovog stola.

„Henriče!“ dočekao ga je Konor kao davno izgubljenog prijatelja, ustao i zagrlio ga. „Ovo mesto je odlično!“ izletelo mu je.

Henrik je želeo da zna šta Konor i njegove prijateljice misle o hrani, o dekoru, o mestu, o svemu.

Sve troje su mu uputili najlaskavije moguće komplimente. Konačno je otišao obećavajući da će ih kasnije upoznati sa šefom kuhinje.

Konor se trudio da deluje veoma ushićeno zbog toga.

„Pa, hajde“, saletao je Eni. „Ispljuni! Nedeljno je popodne, stižeš kod Greja na ručak...? Počni odatle.“

Balkandownload

„Okej, okej... Grej je odlično izgledao“, popustila je. „Očigledno se potpuno oporavio od... đakuzi momenta.“

„Nosio je?“ upitala je Dina potiskujući osmeh.

„Crnu odeću“, odvratila je Eni. „Crne farmerke, crnu košulju i zaista lepa stopala u crnim kožnim papučama.“

„Mmmm.“ Konor je bio impresioniran ovim detaljem. „Kakva mu je kosa? Prava? Ćebasta?“

,,U pitanju je boja za kosu“, odvratila je Eni pomalo hladno. „To sam ti već rekla.“

„Nema veze, u svakom slučaju, Eni se zagrejala za... gospodina Grka 2000. Izvrsno!“ primetio je Konor. „Da li ste odmah prešli na stvar, ili je prvo potekao neki alkohol?“

„Ne moraš da mu pričaš!“ rekla je Dina.

„Moraš!“ insistirao je Konor. „Mi smo porodica. Seti se svega što smo učinili za tebe. Zalužujemo da saznamo sve o Eninom prvom tucanju nakon onoga... onoga čije ime ne spominjemo.“

„Ručali smo“, nastavila je Eni, trudeći se da ignoriše Konorove opaske. „Grej je napravio rižoto od morskih plodova sa šampanjcem. Skuvao je Tatindžer*!“

Konor je delovao zadivljeno.

„Zatim smo jeli, razgovarali i popili ostatak šampanjca.“

„Aha...“ podsticao je Konor, pokupivši poslednju kašiku supe sa dna činije. ,,A zatim? Bili ste spremni za dentalni rad? Detaljan pregled usne duplje?“

Dina ga je munula laktom u rebra.

„Premestili smo se na sofu... Polako!“ Eni je spustila ruku preko svoje čaše za vino kako Konor ne bi mogao ponovo da je dopuni. „Postalo je... uzbudljivo“, odlučila je da saopšti.

Dopadali su joj se Grejevi poljupci. Usta su mu bila veoma čista i sklona ispitivanju. Međutim, crna kožna sofa bila je veoma klizava. Morala je da spušta ruku na pod kako bi ih sprečila da skliznu, i to joj je odvlačilo pažnju.

Njegovo pažljivo pitanje - „Mogu li ovo da otkopčam? Da li je to u redu?“ - bilo je šarmantno, ali ju je i ljutilo.

Međutim, mogućnost da otkopča savršeno ispeglanu crnu hugo bos košulju i pređe jezikom preko njegove mirisne, sveže istuširane, preplanule kože učinila je da se oseća prijatno toplo i uzbuđeno.

Otkopčavajući jedno po jedno dugme, otkrila je da su mu bradavice veoma male, a grudi glatke i bez dlaka.

,,I, jeste li?“ pitao je Konor.

„Na neki način“, odvratila je Eni.

„Oh, ne, vijagra ga je ponovo izneverila, zar ne?“ Konor je odmah prešao na stvar.

„Ne!“ insistirala je Eni. A zatim je tišim glasom dodala: „U bolnici su mu odredili novu dozu od koje mu se neće vrteti u glavi... i verujte mi, veoma je impresivna.“

„Oh, da!“ podsticao je Konor.

„Poput zapete puške“, dodala je Eni.

„Srećna ženo! Možda bi mogla da nas upoznaš“, nije odoleo da doda.

Nastupila je pauza. Čak je i Dina morala da prizna samoj sebi da je interesuje da čuje ostatak.

„Pa... jesi li bila upucana?“ pitao je Konor uz zločesti osmeh. „Pripremi se, Eni, ja sam zubar. Pripremi se... kapiraš?“

Balkandownload

„Oh, ha, ha“, rekla je Dina.

„Hm... ne. Učinilo mi se da je prerano i previše. Povukla sam se“, priznala je Eni.

Da li je želela da Konor sazna suštinu? Da je pomoću glatke površine sofe skliznula dalje od Grejevih poljubaca ka njegovom pupku.

„Oralno si obradila zubara, zar ne?“ stiglo je Konorovo nemilosrdno pitanje.

„Odbijam da odgovorim“, rekla je.

„Da li ti je rekao da širom otvoriš usta? I da se trudiš da ne gutaš?“ zadirkivao ju je, usmerivši pažnju na kelnera koji je upravo istresao glavno jelo ispred njih. „Ne. Pusti me da pogađam, rekao ti je da ispereš i ispljuneš?“ Konor nije mogao da obuzda smeh na sopstvenu šalu.

„Odbijam da odgovorim!“ rekla je.

„Prestani, Konore“, upozorila ga je Dina. Nije bila uverena da Eni uživa u ovome.

„Bilo je prilično zbunjujuće“, priznala je. „Bila sam uverena da želim da imam seks s tim čovekom... da želim da imam seks. Ali kada je došlo do toga... pa... učinilo mi se da je to suviše veliki korak.“

„Kako je reagovao?“ pitala je Dina.

„Dobro. Bio je veoma šarmantan... veoma zahvalan“, rekla je Eni.

„Kladim se da je bio“, rekao je Konor, zbog čega se Eni ponovo vratio drzak osmeh na lice. „A posle?“ podsticao ju je.

„Bilo je veoma ugodno. Udobno smo se smestili na sofu i zagrljeni razgovarali o svemu i svačemu. Zaista je prijatan. Volela bih da mu date šansu. Rekao je da mu zaista nedostaje supruga.“

„Njegova supruga?“ proverila je Dina za svaki slučaj.

„Ne. Nedostaje mu da ima suprugu.“

Eni je postavila Greju to isto pitanje. „Ne, definitivno mi ne nedostaje moja supruga“, rekao je. ,,S njom je bilo... veoma teško živeti. Nedostaje mi neko kome ću se vraćati kući, neko s kim bih delio svaku sitnicu - to mi nedostaje.“

Prošao je prstima kroz njenu kosu i čvrsto joj stegao ruku.

,,I meni to nedostaje“, rekla je. „Naravno, ja imam decu i fantastična su... ne znam šta bih bez njih. Ali kada si deo para, kada s nekim deliš život... to je nešto zaista posebno“, rekla je osetivši blago uznemirenje zbog toga što je možda prekoračila granicu, što se previše izložila.

Međutim, Grej je samo klimnuo i ponovo joj stegao ruku.

„Ušli smo u đakuzi“, rekla je Konoru i Dini.

„Lepo. Veoma lepo“, rekla je Dina. „Ovog puta ostavila si ukrase na miru, pretpostavljam.“

„Goli ili u kostimima?“ pitao je Konor.

,,U kostimima. Rekla sam ti da je pravi džentlmen.“

„Zatim me je odvezao kući, ali usput smo svratili do nekih prodavnica.“

„Mmmm, to zvuči dobro“, glasio je Konorov kompliment.

„Aha, bilo je dobro“, složila se Eni. „Kupio mi je veoma lepe cipele.“

„Pokaži“, rekla je Dina.

To je veoma lako izvela. Samo je podigla stopalo uvis. Od nedelje, svaki minut radnog vremena provodila je u ovim divnim cipelama sa šiljatim vrhom, od kože najsvetlije zlatne boje, uz nagoveštaj sjaja.

Balkandownload

„Lepo. Mark Džejkobs?“ nagađala je Dina.

„Miu Miu.“ Gledala ih je s ljubavlju. Tako su lepe: devojačke, spremne za zabavu i veselje. Greju je kupovina cipela baš išla od ruke. Shvatao je zašto je kupovina cipela tako okrepljujuća: nikada niste suviše debeli za cipele, nikada vam se ne prikrade veći broj, a da ne primetite. Savršen poklon koji čovek sebi može da kupi. Pakuju ih u kutije, umotane su u papir, besprekorne i nesalomive.

„Gledaj i budi ljubomorna, Dina“, reče Konor, pomazivši cipelu. „Brajan bi mogao ponešto da nauči od ovog čoveka.“

„Na primer?“ oštro je pitala Dina.

„Češće bi imao seks ako bi te posle vodio u kupovinu, zar ne? Za miu miu bi verovatno uradila razne perverzne stvari.“

„Brajan ne mora da mi kupuje stvari“, brecnula se Dina, ali brzo je dodala: „Ali ako Grej želi da kupi nešto Eni, to je lepo. Sada bi ti mogao da nam ispričaš ponešto o svom seksualnom životu“, rekla je. Već tri cele nedelje (što je sigurno rekord) Konor je imao ljubavnika za kojim je potpuno odlepio. „Ničega nećeš biti pošteđen.“

Konor ih je pogledao na krajnje neobičan, blaženo srećan način. Zatim je podigao svoju belu majicu. Preko stomaka od kuka do miške, prostirala se fina crvena linija - isprekidana, kao da je načinio tanak lanac, a ne konopac. Oko ružičastih bradavica imao je tamnocrvene tragove štipanja i novu metalnu minđušu u pupku.

,,U pitanju je ljubav, definitivno“, rekao je Konor. „Odakle želite da počnem?“

Dina je ispustila tihi krik pre nego što je rekla: ,,U redu je, dobro nam je. Zaista.“

Konor je uzeo čašu s vinom i podigao je. Dina je učinila to isto, kao i Eni. „Za zaljubljivanje“, rekao je Konor.

Eni je sedela na velikoj sofi podignutih nogu, s punom činijom kokica u krilu. Oven se sklupčao s jedne, a Lana s njene druge strane. Na podu su bile dve kutije od naručenih pica i sve troje su bili u pidžamama, zato što je bio utorak veče. Utorak uveče je DVD veče. Kada god je to bilo moguće, utorkom uveče bi se njih troje sklupčali pred televizorom i kikotali se jedući picu, uz najbolju ponudu blokbastera.

Kada je telefon počeo da zvoni, Eni se nagnula napred, ali Lana je rekla: „Pusti nek se javi sekretarica. Ovo je najbolji deo filma, ne želim sada da ga pauziram.“

„Ne moraš“, insistirala je Eni. „Ali mislim da je bolje...“

„Mamaaaaa“, požalila se Lana. „Nemoj! Moraću da pomerim noge, biće mi neudobno.“

„Lana!“ Eni je ustala i odgurnula njene noge sa svog krila. „Neću dugo.“

Lana nije odgovorila, Oven je ostao pogleda prikovanog za ekran, tako da je Eni požurila iz prostorije da se javi na telefon u spavaćoj sobi pre nego što bude prekasno.

„Zdravo, divno je čuti tvoj glas...“

Kada je Eni čula ove reči, bila je oduševljena što je pogodila ko zove. Bio je to Grej.

Naslonila se na krevet da uživa u razgovoru, slušajući sa interesovanjem o tome šta se danas dešavalo u Holdenu, svetu zubarstva.

Nakon što je saopštio novosti, počeli su da planiraju sledeće viđanje.

„Voleo bih mnogo češće da te viđam“, rekao je Grej maznim glasom. „Mnogo, mnogo češće.“

Lana je ušla u sobu i to joj je odvuklo pažnju.

„Jesi li sama?“ pitao je Grej.

„Ne, više nisam.“

Balkandownload

„Šteta“, stigao je odgovor. „Želeo sam da obavim privatan razgovor s tobom... veoma privatan.“

Nije joj izmakao bezobrazan prizvuk njegovog glasa. Takva vrsta telefonskog razgovora...

„Zvuči veoma interesantno“, rekla je, „Mislim da ću te definitivno nazvati kasnije.“

„Unapred se radujem.“

„Zdravo, za sada.“

„Zdravo.“

„Kako ide aukcija na veb-sajtu?“ pitala je Eni Lanu, koja se motala oko vrata. Kada je Lana mrzovoljna, najbolje je postavljati neutralna pitanja.

„Odlično, treba da baciš pogled, ima stvari koje bi čak i ti kupila“, stigao je improvizovan odgovor. „To je bio zubar, zar ne?“ rekla je Lana bacivši se na slobodnu stranu majčinog kreveta sa svilenom ljubičastom posteljinom.

„Da, to je bio Grej, Lana“, oštro je rekla Eni i pomazila rukom glavu koja se smestila u nivou njenog lakta.

Lana je duboko uzdahnula i rekla joj: „Ne dopada mi se tvoj dečko, ali trudim se da mu pružim šansu.“

„Veoma lepo od tebe. I ja se trudim da postupim slično kada je tvoj dečko u pitanju.“ Eni je dala sve od sebe da tu prekine, ali nekoliko trenutaka kasnije osetila je neodoljivu potrebu da pita: „Šta ti se ne dopada kod Greja?“

„Za početak, ime“, odgovorila je Lana. „Znaš da mu je ime zapravo Geri, zar ne?“

„Oh.“ Ne! Mada je sumnjala u to da je Grej suviše egzotično, suviše uglađeno da bude pravo ime, nije ni pomislila da je realnost tako prizemna. Geri??!

„Kako znaš?“ pitala je Eni, sumnjajući da je Lana to izmislila samo zato što joj se Grej ne dopada. „Rekla mi je baka.“ „Kada?“

„Kada sam je pitala.“

Hmmmm. Proveriće ovo sa Fern. Otkriće njen izvor. Možda je u pitanju samo nagađanje.

„Geri je baš pun sebe, zar ne misliš?“ dodala je Lana, češkajući boso stopalo prstima drugog stopala čiji su nokti bili nalakirani crnim lakom.

„On je uspešan čovek. Ponosan je na to i ima prilično samopouzdanja“, rekla je Eni. „Nemoj govoriti da je pun sebe zato što to zvuči nepristojno i neprijatno. Mislim da je prijatan.“

Usledio je neizbežan mrzovoljan odgovor. „Nije kao tata, zar ne?“

„Ne“, nežno je rekla Eni. „Ali tata nije ovde, zar ne? Zato moraš da pružiš šansu nekom drugom, nekom poput Greja. Molim te?“

Lana zamalo da se nasmeje.

„Mislim da bismo svi bili srećni ako bih pronašla nekog simpatičnog i brižnog čoveka, nekog ko bi se brinuo o nama. Nekog pored koga ne bih toliko brinula...“

„Nekog bogatog“, prekinula ju je Lana.

Eni se okrenula prema svojoj ćerci kako bi je gledala u oči dok govori: „Znaš, to je druga neprijatna stvar koju si izgovorila, Lana. Da li iskreno misliš da me kod Greja interesuje samo njegov novac?“

„Ne vidim šta bi drugo moglo da te interesuje.“ Lana se sada definitivno durila. Prekrstila je ruke tako čvrsto preko crne majice da su joj se srebrne narukvice usekle u kožu.

Balkandownload

„Zgodan je, brižan i pun razumevanja. Volim da razgovaram s njim. Ima dobar ukus. Imamo mnogo toga zajedničkog.“ Ništa od toga nije uverilo Lanu. Zurila je pravo ispred sebe preko prekrštenih ruku.

„Ne znam... Pored njega mi se čini da sam i ja zanimljiva... da me cene...“ rekla je Eni pomalo ogorčeno. „Za razliku od drugih ljudi koje bih mogla da pomenem“, sarkastično je primetila.

„Tako je star!“ stigao je Lanin prekoran odgovor. „Ne deluje mi kao da ste luđački, strasno zaljubljeni.“

„Zato što nije tako!“ Eni se trudila da ne podigne glas. „Ja to i ne očekujem. Biću srećna ako dobijem nešto više udobnosti i druženja.“

„Ipak ćeš morati da spavaš s njim“, stigao je Lanin odgovor. „Pitam se da li će skinuti periku. Jesi li već imala seks s njim?“

Eni je osetila iznenađujuće snažan nalet besa i brecnula se: „Ne nosi periku! Kako bi se ti osećala da te ja ispitujem o tvom seksualnom životu?“

Istog trenutka zažalila je zbog ovog ispada. Nije na ovaj način uvež-bavala ulogu brižne majke kojoj ćerka može uvek da se poveri, za koju se mentalno pripremala od kako se Set pojavio na sceni.

Lana ju je samo mrko pogledala.

„Slušaj“, započela je Eni, trudeći se da pronađe odgovoran, prijateljski glas za koji je znala da joj je u ovom trenutku neophodan, „nisam spavala s Grejom. Ako to učinim, imaću prave razloge.“

„Takođe“, rekla je Lana.

„Četrnaest godina je premalo za seks, Lana.“ Eni se trudila da govori prijateljskim i ohrabrujućim tonom. Nije mogla da veruje da već razgovara o veoma stvarnoj mogućnosti da njena mala devojčica... pa, u prošlosti su više puta razgovarale o seksu, ali ti razgovori su bili apstraktni. Lakše ih je podnosila. Eni se trudila da obuzda poriv da uzvikne: Ne! Nemoj to činiti. Suviše je rano, i za tebe i za mene.

„Jesam li tražila tvoj savet?“

Bledo lice pored Eni bilo je u ovom trenutku okrenuto na drugu stranu, podignute brade.

„Bila bih veoma srećna kada bi ti tražila savet od mene, Lana. Potrudila bih se da odbacim sve predrasude“, rekla je Eni što je smirenije mogla. Osećala se kao da je upravo ostarila pet godina.

Nakon nekoliko trenutka teške tišine, Lana je odlučila da pređe na drugu temu: „Zašto moramo da prodamo ovaj stan, mama? Ne želim ponovo da se selim. Ne želim ponovo da živim u nekoj rupi s trulim tepisima, gnusnim kupatilom i užasnom spavaćom sobom. Ne želim. Ovo nije bilo koji stari stan! Ovo je dom u kojem smo živeli s tatom!“ prasnula je. „Zar tebi to ništa ne znači?! Zar ne misliš da bismo Oven i ja želeli da ostanemo u porodičnom domu? Misliš samo na sebe i kako da zaradiš više novca.“

„To nije pošteno, Lana“, upozorila ju je Eni. „Moram sama da brinem o vas dvoje, i to je veoma skupo.“

„Da, međutim, i ti si veoma skupa.“ Lana je nakon te rečenice ustala, otvorila bela vrata Eninog ormana i gurnula svu odeću u stranu.

„Lana!“ Eni ju je jasno upozoravala da prestane, ali Lana je počela da prebira po vešalicama.

„Guči!“ pročitala je na etiketi prve bluze. „Valentino, Nikol Fari, Pol Smit, Vestvud, Dajanafon Firstenberg, Makvin, Farhi, Smit, Smit, Vestvud, Vistls, Keren Milen - te nedelje si

Balkandownload

izigravala sirotinju - vraćamo se do Gučija. Gospode, ovo je Šanel! Moram li da nastavim, ili si shvatila o čemu govorim?“

„Lana!“ Eni je jedva uspevala da zadrži bes zbog ovog malog predavanja. „Znaš da se satirem od posla i znaš gde radim. Savršeno dobro znaš da kupujem odeću s velikim popustom i da moram elegantno da se oblačim zato što radim u Radnji. Da, možda ćemo morati da prodamo stan da bismo bili praktični, da bi bilo dovoljno novca u banci za divnu školu koju pohađaš i koju tako odlučno sve vreme ismevaš i omalovažavaš. Znaš šta? Možda bi ovih dana mogla i sama da se baciš na posao. Niko ti neće dati dobre ocene zato što si kul, Lana! Niko ti neće dati posao zato što si bila buntovnik u školi! Dobijaš ono što daješ, Lana, možda je vreme da to konačno shvatiš!“

Od Lane je zauzvrat dobila ljutito: „Ha! Pretpostavljam da planiraš da resiš sve svoje probleme udajom za gospodina bogatog zubara, zar ne?“

„Umukni, Lana!“ sada je i Eni urlala. „Bila sam na nekoliko sastanaka s Grejom i sviđa mi se. Ko je uopšte pominjao da je bogat? Ja nisam videla njegov izvod iz banke... Ko je pričao o udaji? Zar ne misliš da si prilično neprijatna?“

„Ne selim se odavde!“ uzviknula je Lana. „Ne možeš me naterati. Neću da odem iz ovog stana i to je to. Radije ću ići u drugu školu!“

„Oh, da, išla bi, zar ne? Pa, to je u redu, sutra te vodim u...“ Eni je ubacila ime najgore škole iz kraja i posmatrala reakciju svoje ćerke.

„Da, to će biti u redu. Suzin dečko ide u tu školu i kaže da je kul.“

„Dosta više o tome šta je kul“, Eni je praktično vrištala. „Nikoga nije briga šta je kul. Nikoga nije briga šta je j... j...“ uspela je da pretvori prvu reč koja joj je pala na pamet u 'prokleto'.

Na to je Lana izjurila iz sobe zalupivši vrata za sobom i doviknula: „Odlazim napolje!“

Eni je ostala u krevetu dok joj je srce divljački tuklo.

Dvadeset minuta kasnije, kada ju je energično lakiranje noktiju malo smirilo, odlučila je da izađe iz sobe i vidi šta se dešava.

U dnevnoj sobi, Oven je isključio televizor, pospremio ostatke od pice i kokica i čitao knjigu na sofi.

„Ovene“, prošla je prstima kroz njegovu kosu, „hvala ti što si rasklonio krš. Žao mi je zbog svega. Zao mi je. Upropastile smo ti gledanje filma, upropastile smo ti veče... Nismo smele toliko da vičemo.“

„Znam“, rekao je Oven. Nije podigao pogled s knjige. „Mama?“

„Da?“

„Jesi li znala da meduze žive na zemlji već petsto trideset miliona godina?“

„Pa, dušo, to je možda zbog toga što ih ne možemo jesti, ne možemo ih spaliti, ne možemo ih nositi i definitivno ne možemo praviti obuću od njih. Da li je Lana u svojoj sobi?“

„Ne. Izašla je“, odgovorio je.

„Šta?! Izašla je iz stana?“

„Da.“

„Kada?!“

„Odmah nakon svađe.“ „Da li je rekla gde ide?“ „Nije ništa rekla.“ „Zašto mi nisi rekao?“

„Zvučala si strašno“, glasio je Ovenov odgovor i Eni se osetila kao najgori roditelj na svetu.

Balkandownload

Pojurila je ka telefonu, okrenula Lanin broj i odmah dobila govornu poštu: „Lana, ne budi blesava, nazovi me i kaži mi gde si.“ Bip. Spustila je slušalicu i počela da okreće brojeve svih Laninih prijatelja.

Nakon sat vremena, bila je na ivici da zaplače. Uprkos umirujućim recima koje je čula od šest roditelja s kojima je razgovarala, paničila je zbog svoje ćerke.

„Biće sve u redu s njom“, uveravala ju je majka Lanine prijateljice Grete. „Greta je uradila nešto slično pre nekoliko nedelja. Odjurila je kod nekoga i nije se javljala satima, samo da bi me uplašila. Da nije neki ozbiljan problem u pitanju?“

„Ne“, uveravala ju je Eni. „Mislim da nije. Samo jedna od onih glupih, uobičajenih rasprava.“

„Da nije otišla kod dečka?“ pitala je Gretina majka.

„On živi u Eseksu. Morala bi da ode na stanicu i uhvati voz... Ne znam“, priznala je Eni, „Nemam njegov broj, ni broj njegovog mobilnog telefona... Ne znam mu čak ni prezime!“

„Videću šta mogu da otkrijem, ako Greta bilo šta zna, odmah ću ti javiti. Pokušaj da ne brineš previše.“

Kada je spustila slušalicu nakon što je ostavila još jednu poruku na Laninoj glasovnoj pošti, Eni je shvatila da je uplašena i preplavljena krivicom.

Bilo je 23.40 kada je telefon konačno zazvonio.

Eni ga je zgrabila i s nadom u glasu izgovorila: „Halo?“

„Sada si, nadam se, sama?“ čula je promukli glas. ,,I ja sam sam i ne mogu da prestanem da razmišljam o tebi i tome šta bih voleo s tobom da radim...“

„Grej, sada nije pravo vreme“, oštro mu je rekla. „Izvini. Lana je izašla... bez dozvole. Čekam da mi se javi i kaže da je dobro.“ „Oh.“

Nastupila je pauza.

„Izvini“, ponovila je. „Možemo li da se čujemo sutra?“

„Da, nema problema.“ Naglo je spustio slušalicu.

Ako je Grej više nikada ne nazove, Lana će biti kriva za to... To bi je baš obradovalo? Eni je osetila nalet besa. Da li je ona pružala tako malo podrške kada je Set bio u pitanju? Ali to je drugačije! Set ima sedamnaest godina! Prestar je za četrnaestogodišnju devojčicu. Lana je sada sigurno s njim?

Bilo je skoro pola jedan kada je telefon ponovo zazvonio. Eni je sedela u krevetu potpuno budna i nervozno gulila lak za nokte. Naglo je zgrabila slušalicu.

„Lana, zaboga...“ započela je. „Hmm“ začula je muški glas. „Grej! Ne sada!“ brecnula se.

„Zovem se Metju Lorens“, obavestio ju je glas. „Žao mi je što vas zovem ovako kasno.

Lana je u pitanju.“

„Oh!“ obuzeo ju je slepi strah - kroz um su joj proletele užasne stvari koje su mogle da se dese njenoj ćerki.

„Ja sam Setov otac. Ona je kod nas“, smireno je nastavio Metju.

„Oh, hvala bogu!“ Stisak oko njenog srca malo je popustio.

„Ovaj, žao mi je što vam javljam tako kasno. Nisam znao da je ovde zato što nisam bio kod kuće. Gore je sa Setom. Zaspali su... ispred televizora“, dodao je, mada ovo uopšte nije razvejalo Enine strahove vezane za seks maloletnih tinejdžera.

„Probudio sam je i rekao joj da vam se javi, ali... ahm... ona to ne želi.“ Osećala je u njegovom glasu koliko mu je neprijatno. „Pretpostavljam da ste se posvađale.“

Balkandownload

„Oh.“ Eni je iznenada morala vrlo da se potrudi da ne zaplače.

,,U svakom slučaju, rekao sam joj da ću vas ja nazvati kako biste znali da je s njom sve u redu. Ako je to u redu, može spavati ovde... u sobi moje ćerke Libi“, dodao je.

„Zao mi je zbog ovoga“, započela je Eni.

„Nema potrebe, gospodo Valentajn. Set je naše treće dete i sve smo to već proživeli.“

Eni je glasno šmrknula s druge strane žice.

„Sve će se to smiriti“, uveravao ju je Setov otac. „Ja ću je sutra ujutru dovesti kolima u London, stići će na vreme u školu.“ „Da li ste sigurni da će vam to biti zgodno...“ ,,U redu je“, odvratio je.

„Ima samo četrnaest godina“, izletelo je Eni. „Ne znam da li Set to zna.“

„Pobrinuću se da sazna i ne brinite, vodićemo računa o njoj.“

Eni više ništa nije mogla da učini osim da veruje ljubaznom roditeljskom glasu s druge strane žice i poželi Setovom ocu laku noć.

Kada je završila razgovor, zabila je lice u jastuk i ispustila dug, težak jecaj koji se u njenim grudima prikupljao celo veče.

Kako samohrani roditelji uspevaju da se brinu o deci? Kako to bilo kome polazi za rukom?

Balkandownload

Poglavlje 2l.

Eni na jedrenju: Bele, kratke farmerke (Tesko)

Crvena bluza sa čamac izrezom (Džozef) Crveno-bele patike (L Redut)

Crveno-belo-crni šal zavezan oko repa na kosi (Taj rek) Tanak crni mantil (Mis Selfridž)

Ukupna cena: 110 funti

„Ima li neko plastičnu kesu? Brzo!!“

Grej je došao po njih svojim kolima. Svojim prelepim, novim crvenim mercedesom od 45.000 funti, sa čeličnim krovom na sklapanje, žarkocrvenim tapacirungom i crnom šoferskom tablom prepunom brojeva. Eni nije bila sigurna šta nije bilo u redu sa srebrnim kolima koje je prodao, ali izgleda da je tokom poslednje dekade svake godine kupovao nova kola. Možda je to neka neodoljiva muška potreba, kao kada žena poželi da kupi novu tašnu, samo ova je mnogo, mnogo skuplja.

Od Laninog bekstva, Grej i Eni su odlučili da zajednički pokušaju bolje da upoznaju njenu decu. Pošto odlasci na ručkove i male ekskurzije po centru grada nisu urodili plodom - Oven je ćutao, a Lana se durila - Grej je osmislio smeli novi plan za celodnevno putovanje.

„Moj prijatelj ima jahtu“, objavio je. „Ponudio je da nas izveze na pučinu na ceo dan čim vreme bude malo lepše. Da li si ikada bila na jedrenju, Eni?“ pitao ju je, dodajući: „Fantastično je. Silno osvežava... Možda ću ovih dana nabaviti sebi jedan brodić.“

Uprkos očevoj pomorskoj biografiji, Eni nije pamtila da je ikada spustila nogu na brod, veslala po jezeru Serpentin u Hajd parku, niti da se vozila trajektom od Londona do Kalea i nazad. Ali jedrenje je zvučalo fantastično. Zamislila je zrake sunca koje svetlucaju po vodi, džin i tonik koji šišti na palubi i ljude obučene u bleštavo bele ralfloren odežde.

Sada kada je april već bio odmakao, stiglo je i lepo vreme, a s njim i Grejev izlet s jedrenjem.

Njegova kola su rano ujutru kliznula u ulicu Hajgejt. Ušao je u stan s rukama punim cveća za Eni i Lanu i velikom čokoladom za Ovena.

„Ne moraš nam uvek donositi poklone“, rekla mu je Eni.

„Šššš!“ oglasio se. „Možeš mi braniti mnoge stvari, ali ovo nije jedna od njih.“

„Ovene!“ upozorila ga je. „Da nisi ni pomislio da jedeš čokoladu pre nego što uđemo u kola. Ostavi je u svojoj sobi.“

Potrajalo je dok su odneli sve stvari u mercedes. Eni je napunila tri velike termo kese s hranom za piknik i veliku torbu s rezervnim stvarima i cipelama koje joj je Grej napomenuo da ponese. „Na jahti čovek može lako da se ovlaži.“

„Oh, stvarno?“ odvratila je što je bezobraznije mogla pošto su se od momenta s njegovom klizavom sofom slabo zabavljali. Odlučila je da preuzme stvari u svoje ruke i pozabavi se zavođenjem. „Dođi na večeru kod mene posle jedrenja... prespavaj?“

„Mogao bih...“ Podigao je obrvu.

Balkandownload

Čim su stvari bile utovarene, ona je zavezala pojas na suvozačkom mestu, a Lana i Oven su se udobno smestili pozadi.

Grej je izveo zapanjujuće prijateljski gest prema deci i ugradio DVD plejer i ekran na zadnjem sedištu, tako da su mogli da se svađaju samo oko toga koji će film gledati (bile su im neophodne Enine UN pregovaračke veštine), da stave slušalice i da uživaju. Doduše, Grej je insistirao da deca skinu cipele kako ne bi isprljali tepih ili prednja sedišta, što je Eni smatrala malko preteranim. Očigledno mu je bio problem da skine presvlake od politena sa zadnjeg sedišta kako bi na njemu mogli da sede obični smrtnici.

„Ahm... Lana?“ nespretno je zamolio. „Ne želim da se jede u kolima, ako je to u redu.“

„To je samo žvaka“, brecnula se Lana.

„Žao mi je, nadam se da ti ne smeta, ali da li bi mogla da je baciš? Da ne bi slučajno završila na tepihu?“ lepo ju je zamolio, ali uzdah koji je Lana ispustila dokazivao je koliko je iznervirana.

Na trenutak, Eni nije mogla da odluči koga da zamoli da se povuče... ali tada se setila ugrađenog DVD plejera samo za njenu decu, i to je presudilo.

„Lana!“ zarežala je.

Kada je žvaka bila uklonjena, najzad su krenuli.

„Šteta što sipi kiša“, rekao je Grej dok su se probijali kroz prepune ulice ka autoputu koji vodi van grada. „Inače bismo mogli da spustimo krov i uživamo u svežem vazduhu.“

„Mada nisam sigurna koliko svežeg vazduha ima u severnom Londonu“, podsetila ga je.

„Treba da razmisliš o tome da se preseliš u predgrađe“, odvratio je. „Svež vazduh,

zelenilo, više prostora...“

Razvila se debata dok su oboje navodili prednosti i mane. Eni je osetila skriveno uzbuđenje. Pitala se da li je ispipava - da li ima nameru da je pita da se preseli kod njega u Eseks... jednog od ovih dana.

Šta će uraditi ako se to desi? Dok se nestašno prepirala s njim oko dugog, međugradskog putovanja 'pa makar i u ovim fantastičnim kolima, razmišljala je šta bi mu odgovorila.

Autoput M25 bio je zakrčen saobraćajem, čak i tokom ranog nedeljnog jutra, tako da su napredovali veoma sporo, uz stalne trzaje. Najzad su izašli na Ml 1 i Grej je mogao da ubaci u veću brzinu i pređe svojim crvenim lepotanom u traku za brzu vožnju, gde je i pripadao.

„Mama, malo mi je muka“, prvo upozorenje stiglo je od Ovena.

,,Oh, bože.“ Eni ga je pogledala. Izgledao je dobro. Možda DVD i nije bio tako dobra ideja. Imao je u prošlosti pokoji napad mučnine tokom putovanja, ali ne u skorije vreme. „Možda bi valjalo da isključiš ekran na neko vreme i legneš malo“, predložila je.

„Da li mu je dobro?“ pitao je Grej.

„Izgleda dobro“, uveravala ga je.

Deset minuta kasnije, kada je Oven obavestio da mu stvarno nije dobro, Eni je skočila u akciju kada je videla na šta liči. Lice mu je bilo bledo, a nepogrešiva zelenkasta boja prikradala se sa oboda. Gornju usnu orosio mu je znoj. Povraćaće, nema sumnje u to.

Ispravivši se u sedištu, naredila je Greju da stane. „Što pre!“ Međutim, bili su na autoputu sa tri trake, u traci za brzu vožnju. Videla je da će potrajati.

„Ima li neko plastičnu kesu? Brzo!! Lana? Bilo šta?!“

Balkandownload

Bila je u tolikoj panici zbog Grejevih novih sedišta da joj je palo na pamet da isprazni svoju tašnu i da je Ovenu. Međutim, u pitanju je bila vintidž mulberi tašna, s kariranom postavom. Nju će sigurno biti teže očistiti od sedišta?

Eni i Rodi su, naravno, naučili da tokom mučnine voze što je mirnije moguće, bez naglih skretanja i nepotrebnog kočenja. Ali Grej je kidisao ka srednjoj traci, zbog čega je Oven povratio po svojoj majici. Grej je zatim panično skrenuo ka traci za sporu vožnju, zbog čega je Oven povratio još jače: sve do kolena. Naglo grčenje trbušnih mišića dovelo je do novog izbacivanja koje je... Oven hrabro pokušao da uhvati rukama, ali prelilo se i razmazalo po besprekornom crvenom sedištu.

Poražen, Oven je spustio ruke i dve lokve povraćke sjuriše se niz njegove nogavice na gusti, crni tepih.

„Oh, srsrećo!“ uspela je Eni da se obuzda.

Grej je imao veoma napregnut izraz lica. Nije mogla da razabere da li je u pitanju osmeh ili grimasa. Možda je to grimasa koja se pretvara daje osmeh.

„Ne brini“, rekla je, obraćajući se i Greju i Ovenu. „Ja ću se pobrinuti za ovo. Biće sve u redu. Ovde ćemo očistiti sve što možemo, ali možda ćemo morati da stanemo kod servisa.“

Grej je samo klimnuo. „Da... okej“, rekao je. Zvučao je kao da ga nešto boli.

Eni je najmračnijom pogledom ošinula Lanu kada je počela da se kikoće.

Kola i kamioni prolazili su kraj njih tako brzo da se automobil tresao. Eni je otvorila vrata sa Ovenove strane i proučila štetu.

Očigledno je izvršio ozbiljnu invaziju na čokoladu. Povraćka je imala boju čokolade, mirisala je slatkasto i bila veoma lepljiva.

„Ovene!“ videvši njegovo bledo, vlažno lice, bilo je teško naljutiti se. Međutim, samo s jednim pakovanjem papirnih maramica u tašni, bilo je teško učiniti bilo šta sa ovom žestokom erupcijom.

Izvela je Ovena iz kola i s puta. Pomogla mu je da obuče rezervnu odeću mada je to podrazumevalo da stoji na autoputu samo u pantalonama... na trenutak. Beznadežno je tapkala maramicama po ogromnim smeđim flekama na zadnjem sedištu. Fleke od povraćke dovoljno su loše... ali fleke od čokoladne povraćke? Oh, bože, jednom se to desilo njenim krem pantalonama iz Vistlesa... Brzo ih je odnela na hemijsko čišćenje, ali čak i tada...

Sledećih četrdeset minuta vožnje, proteklo je u napetoj tišini. Umesto da mirišu kao nova, kola su smrdela na bljuvotinu. Ovenu je i dalje bilo loše, sklupčao se i stenjao u jednu od plastičnih kesa koje je pronašla na servisnoj stanici. Lanini pokušaji da uguši kikot, s vremena na vreme bi se pretvorili u pravu eksploziju.

„Žao mi je što sam pomalo iznerviran“, pokušao je Grej da opravda bes koji je jedva suzdržavao. „Radovao sam se tome da pokažem kola Džonu.“ Ah, čoveku s jahtom dugačkom deset metara... Ah. Eni je konačno shvatila. U bliskoj budućnosti sledi muško upoređivanje. Čiji je veći.

Kiša je prestala da pada, more je svetlucalo, jahta se ljuljuškala na vodi, željna isplovljavanja. Džon se pojavio obučen od glave do pete u mornarsko odelo i suncem opaljenog lica. Međutim, Oven se i dalje loše osećao.

„Mislim da Oven i ja ipak ne treba da idemo“, rekla je Eni zbunjenom Greju i Lani, maltene i sama bolesna - ali od tuge.

Grej i Lana se pogledaše s neskrivenom neprijatnošću. Nijedno nije smelo da kaže: „Ne idem s tobom - bez nje!“

Eni je uspela da uveri Greja da joj ostavi ključeve od kola kako bi pronašla perionicu kola u obližnjem gradiću, kada se Oven oporavi.

Balkandownload

Dan je protekao prilično lepo: Eni i Oven su nekoliko sati šetali po plaži, razgovarali, bacali kamenčiće, tražili školjke i uživali u društvu. Zatim su zajedno pojeli sladoled na zidu. („Bar neće bitigromuljica, ako povratiš dok se budemo vraćali kući“)

Lana i Grej su se vratili s jedrenja uzbuđeni i konačno opušteni jedno s drugim. Džim iz servisa za pranje kola nije pokleknuo pred mrljama na sedištu mercedesa; ne, tvrdio je da mu je potrebno sat vremena posla da kola budu u tip-top stanju. Tamnosmeđe mrlje je uspeo da svede na maltene neprimetne blede fleke, a protiv smrada od kojeg se grče nozdrve upotrebio je fin sprej za pročišćavanje.

Te večeri, Oven je vrlo rano otišao u krevet iznuren od pokušaja da se suzdrži na putu ka kući. Lana je pre večere otišla kod svoje prijateljice Suzi pošto su se prethodno dogovorile da prespava tamo, i dalje u radosnom raspoloženju nakon jedrenja.

Eni i Grej su večerali sami: gurmansko jelo s karijem, kupljeno specijalno za tu priliku kod M&S-a.

U njenoj spavaćoj sobi gorela je mirisna sveca, a iznad kreveta je sijalo izuzetno bledoružičasto svetio. Eni je razradila pojedinosti toga gde će te večeri Grej prespavati.

Ljubljenje u kuhinji vodilo je ka ljubljenju u dnevnoj sobi.

Grejevi obrazi bili su topli i suvi, još slani od morske vode. Dok mu je lizala vrat i otkopčavala košulju, izvinio se i otišao u kupatilo. Eni je svukla odeću i izvadila novi ljubičasti satenski donji veš koji je odabrala specijalno za ovu scenu i zavezela svilenkasti kimono preko toga. Noge i prepone bile su joj sveže depilirane, soba je predivno mirisala, pustila je finu džez muziku, nanela sjaj za usne i namestila se u neodoljivu pozu preko kreveta, čekajući dobar provod koji će sigurno uslediti.

I čekala... I čekala...

Kada je prošlo punih petnaest minuta, ustala je i izašla u hodnik. Mada je pomislila da se Grej verovatno tušila, iz kupatila nije dopirao nikakav zvuk.

„Grej?“ dozvala je, blago kucnuvši po vratima. „Da li je sve u redu?“ „Da, pa...“ izgovorio je kolebljivim, pomalo napregnutim glasom. ,,U stvari, nije.“

„Jesi li dobro? Možeš li da izađeš?“ pitala je, nadajući se da nije u pitanju nevolja sa stomakom. Za to je ipak suviše rano u njihovoj vezi. Zaista.

Bilo je sasvim u redu da je Rodi namami u spavaću sobu recima: „Draga, zaista želim da te tucam, ali prvo moram da obavim veliku nuždu“, međutim, mora da prođe deset godina braka pre nego što takva situacija postane opuštena.

Čuo se dubok uzdah, zatim je čula Greja kako korača ka vratima. Otključao ih je i proturio glavu kroz vrata, ali nekoliko trenutaka samo je gledao kao da ne zna šta da kaže.

„U redu je“, uveravala ga je. „Ako ne želiš da pričaš o tome...“ o bolnim gomilama... konstipaciji... čemu god, „ne brini.“

,,Oh... pa... zaboravio sam svoj lek, znaš, ljubavnu pilulu.“ Brzo je izgovorio ove reči, pokušavajući da napravi malu šalu, ali ipak je delovao napeto.

Oh bože, pa on misli na vijagru. Očigledno je pretražio svoj neseser deset puta, a možda je i pokušavao da sam pokrene stvari.

Nedavno su razgovarali o vijagri i on ju je uveravao da je u pitanju više psihološka nego fizička potreba.

„Sve je u redu“, rekla je i posegla ka njegovoj ruci. „Samo pođi u spavaću sobu sa mnom i... igraćemo se.“

Balkandownload

Nastupio je čudan momenat kada se Eni našla na leđima, s glavom preko ivice kreveta, ekstremno voljna, spremna i željna da se Grej popne na nju. Međutim, obuzele su je misli koje su je sprečavale da se u potpunosti prepusti: setila se kako leži baš ovako, ali s Rodijem, kako joj kocka leda klizi niz grudi... a zatim... pomislila je na nešto što se može pročitati u raznim časopisima, o tome kako ženi glava treba da visi preko ivice kreveta tokom orgazma da bi doživljaj bio intenzivniji.

Pokušavala je da odluči da li krv koja juri ka mozgu usporava ili ubrzava reakciju. U svakom slučaju, odlučila je da pažnju usmeri na muškarca kraj sebe. Izgledao je zadovoljno sobom i definitivno je želeo da na dobar način iskoristi svoju nemedicinski uvećanu palicu.

Ali... ali... gledajući svoju poznatu tavanicu, uzglavlje i ružičasto svetio, znala je da definitivno ne želi to da uradi na svom bračnom krevetu.

Ne, ne, definitivno ne.

Ali Grej je bio spreman. Pa, nije mogao da zna o čemu ona razmišlja? Naime, smeškala se i mrmljala mu: „Oooooh da, da.“

A zapravo se pitala kako da siđe s kreveta pre nego što se suviše zanesu.

Počela je da ga vuče ka podu. Krevet je bio presvučen satenskom posteljinom, tako da je nakon početnog napora lako nastavila dalje. Glavom je već dotakla tepih, ramena i vrat su sledili.

„Štaaa... šta to radiš?“ pitao je Grej, klizeći s njom.

Laktovima je dotakao pod i tako preuzeo deo težine dok se ona kikotala... kukove i noge povukla je suviše brzo i oborila sebe i svog ljubavnika na pod uz tup udarac.

Ugao Grejevog surfa na pod bio je znatno oštriji nego njen, a pošto su mu ruke bile iza njenih leda, nije mogao da ih podigne kako bi se spasao. Udario je bradom u tepih i ispustio vrisak bola.

„Upsss, izvini!“ još se kikotala.

Međutim, Grej je ležao licem ka podu i stenjao.

„Jesi li dobro?“ pitala je, sada već zabrinuta. Zar će se svi njeni romantični susreti s Grejom završiti pozivom hitnoj pomoći?

Podigao je ruku i oprezno je spustio na donji deo leđa. „Moja bedrena kost!“ Dahtao je. „Već je iskakala... Moraćeš da me okreneš.“

Učinila je to, ali uz pomalo zabrinjavajuće zvuke Grejevog jaukanja uz tugaljivu džez muziku.

Kada se našao na leđima, polako i bolno je podigao desno koleno i najzad uspeo da ga privuče do grudi. Zatim ga je čvrsto uhvatio i počeo da se ljulja levo-desno. Enino oduševljenje je pomalo splasnulo dok je gledala ovaj prizor.

Ponovo je ispustio jedno „ Aaaaa!“ Tada je najzad na njegovom licu osvanuo izraz olakšanja. Ustao je i pažljivo koračao u polukrug, kao od majke rođen. Blago je hramao, ali objavio je: „Ne brini, to će se povući.“

Eni je obukla kimono i otišla da potraži vino, odlučivši da je nastupio momenat za čašu najfinijeg teska pod pokrivačima. Nije želela da rizikuje da ga ubije novim pokušajima vođenja ljubavi.

Priljubili su se jedno uz drugo pod pokrivačima, vino ih je opustilo i Eni je počela ponovo da ga dodiruje. Najpre ga je nežno mazila po grudima, prilično mišićavim jer je vežbao i vodio računa o sebi. Igrala se njegovim bradavicama i počela da spušta ruku, gledajući kako mu se menja izraz lica. Uživala je u tome da ga draži, da mami njegovog neradog miška nazad u život.

Balkandownload

Iznenada je otkrila da je i sama veoma zainteresovana, želela je da i on igra s njom tu istu igru, da i ona bude uzbuđena, bez daha i spremna poput njega.

Tada su vodili ljubav kako valja... i bilo je okej, govorila je sebi. Bilo je zaista okej. Nije bilo neverovatno, ali nije bilo ni užasno. Podsetilo ju je na „seks: rani pokušaji“... Ali iznenada je optimistično pomislila da će od sada biti mnogo bolje.

Kasnije, kada su oboje bili skoro spremni da zaspe, Grej ju je prepao recima: „Ovo mi se stvarno ne dopada.“

„Šta? Seks?“ pitala je, pitajući se kakvo će otkriće uslediti.

„Ne, ne... Sigurno se šališ? Bilo je odlično!“

Uvek je lepo kada vas cene.

„Ne“, nastavio je. „Mislim na moj dolazak ovde, na to što ću prespavati... na to što ti dolaziš kod mene svaki čas. Sve je to prilično stresno i neugodno. Tvoja deca se sigurno pitaju šta se dešava.“

,,Oh, mislim da znaju šta se dešava“, odvratila je Eni. Počela je da joj se prikrada užasna sumnja: da li on to njoj govori da je gotovo? Valjda nije to u pitanju?

„Eni, rizikovaću, znam da se viđamo tek šest nedelja, ali odrasli smo... Mislim da oboje znamo šta želimo.“ Zastao je, a zatim je pitao: „Zašto ne bi izdala svoj stan i preselila se kod mene? Neka to bude neka vrsta probe. Prave. Bez rizika nema dobiti.“

Bilo joj je drago što je sklupčan iza nje i što joj šapuće na uvo, tako da nije mogao da vidi zapanjen izraz njenog lica kada je to predložio.

„Imam veliku kuću“, dodao je. „Hodnici odzvanjaju za mnom. Zašto se ne biste uselili? Sve troje. Molim te, reci mi da ćeš razmisliti o tome?“

Nastupila je duga, duga pauza. Kroz um su joj jurili raznorazni argumenti, misli i emocije.

Najzad, nakon što je nekoliko puta progutala pljuvačku i slušala Grejevo nervozno disanje iza sebe dok je čekao odgovor, uspela je da izusti: „Veoma ljubazna, veoma darežljiva ponuda, Grej. Stvarno. Biće mi potrebno neko vreme da razmislim o tome.“

Balkandownload

Poglavlje 22.

Prolećna odeća supruge fudbalera: Crna uska majica (D&G)

Kratke farmerke muškog kroja (Sas i Bajd) Crne sandale s kaišem (Guči)

Crni mantil (Barberi Prorsum) Zlatna tašna (Balensijaga)

Velike crne naočare za sunce (Šanel)

Ukupna cena: 2700 funti ,,U crnom baš delujem vitko, za ne?“

„Vidi, srce, proleće je. Znam da je u Londonu teško pogoditi odeću za proleće, ali naša je dužnost da pokušamo“, uputila je Eni reći ohrabrenja Danii, kada je ponovo stigla do vrata kabine s gomilom odeće u rukama.

Danii (sa dva i na kraju) je imala dvadeset godina i bila sočna (očigledno), plava (predvidivo) devojka veznog igrača Čelzija, i imala je - prema bibliji Žena i devojaka (WAG) - vrelih 4.000 funti nedeljno džeparca' koji je mogla da potroši na sebe.

Mada, kojom brzinom je Denii trošila novac, 4.000 nedeljno neće biti dovoljno. Moraće da traži povišicu od svog dvadesetjednogodiš-

njeg dečka. „Dokle god ja njega usrećujem, on plaća i usrećuje mene“, veselo se poverila.

Danii još nije shvatala da biti vlasnik deset luj viton tašni nije ni izbliza tako uzbudljivo kao biti vlasnik jedne.

Već treću nedelju zaredom dolazila je na sesiju lične kupovine, i mada je trošila bezobraznu količinu novca, Enino oduševljenje se topilo. Veliki deo problema bio je u tome što su časopisi u kojima je Denii silno želela da se pojavi počeli da je ismevaju. Uz fotografije pojavljivali su se i podrugljivi komentari tipa: Denii prikazuje novu kolekciju odete od 3000 funti, ali devojke nema potrebe da budete ljubomorne, na njoj ta odeća deluje jeftino!

Uprkos molbama koje je Denii upućivala Eni da želi da izgleda elegantno', do sada je odbijala sve Enine predloge. Kao moljca privlačilo ju je zlato, sjaj, šljokice i blistavi komadići nakita na njenim hirurški uvećanim grudima... pa... čak je i u modelima Dajane fon Firstenberg delovala poput kurve.

Denii je je sa oklevanjem uvukla svoje pohotno telo u usku crninu u pokušaju da odgovori na napad da je 'jeftina'. Po njenim recima: ,,U crnom baš delujem vitko, zar ne?“ Ali Eni je najviše mrzela klijente koji se jednobojno oblače. To je iscrpljujuće za ten. (Denii je već ofarbala kosu u još plavlju boju i potamnila ten kako bi to nadoknadila.) Eni se trudila da joj objasni... da je proleće!

„Da, ali nije baš tako toplo napolju“, insistirala je Denii, napućivši ružičaste usne. „Mislim, ako se ove godine preselimo u Milano, zato što Džejki razgovara s nekim oko transfera, tamo će biti drugačije. Ali u Londonu...“

Eni se na trenutak zapitala koje novine da nazove i prenese informaciju o Džejkovom transferu... Ali njen posao bio je da bude diskretna, čak i onda kada mušterije to nisu.

„Znam da je proleće ovde nepredvidivo“, odvratila je Eni. ,,U jednom trenutku veoma je toplo i svi umiru u svojim vunenim pantalonama, čizmama i kaputima, sledećeg trenutka,

Balkandownload

baš dok se presvlačiš u haljinu i papuče, stiže vetar iz Sibira i zavija ti oko članaka. Ali tvoja garderoba za proleće i leto ne može biti crna. Prosto ne može!“ insistirala je. „Moraš da procvetaš, Denii. Moraš da izgledaš u skladu sa sezonom. Donela sam ti divan mantil bledozelene boje i nekoliko divnih tašni bledožute i ružičaste boje. Vidi, imam bele farmerke, bledoplave farmerke, ružičaste farmerke, ljubičaste farmerke. Imam preslatke skromne male bluze - misom, pol&džo - seksi ali ne preterano napadne. Imam pradine koktel haljine sa tri četvrt rukavima, veruj mi, manje mesa ponekad znači mnogo više... Mislim da bar preko dana treba da nosiš zatvorene cipele s platformama, draga. Nije elegantno stalno izlagati obavljeni pedikir. Znam da imaš vozača koji te svuda vozi, Denii, srećo, ali uvek te fotografišu dok ti sise i noge izlaze iz automobila.

„Hajde onda, dodaj mi taj mantil“, popustila je Denii.

Svojim ružičastim noktima, dugim dva i po centimetra, pokušala je da zaveže kaiš oko struka.

„Ohh, veoma je bled“, bila je njena presuda. „Gospode! Pogledaj na šta mi liči ten! Izgledam kao prokleta Etiopljanka, volela bih da sam vitka kao one.“

Eni se blago zgrčila. Jasno je da Denii neće u skorije vreme dobiti pozivnicu za dobrotvorni bal u Oksfamu.

„Lako mi je da nagovorim sve svoje klijente da nagomilavaju slojeve i oblače se u tamne boje tokom jeseni i zime“, rekla joj je Eni. „Ali niko ne želi da se obuče u šareno na proleće zato što mislimo da proleće nikada neće nastupiti. Zato su prvi topli dani prava modna katastrofa: svetlucave sandale i mantili, vunene pantalone s potkošuljama, letnje suknje sa crnim čizmama... užas.“

Dok je Eni završavala predavanje, počela je da se pita da li govori isključivo o odeći. Reči su odjednom dobile sasvim novo značenje za nju. Počelo je da joj pada na pamet da je mogla da se nade na dvadeset i nešto stepeni Grejevog sunca u svom emotivnom ekvivalentu debelih farmerki i crnog džempera. Da li je spremna da prede na sledeći nivo s Grejom? Da li treba da bude spremna? Da li samu sebe obuzdava? Sama je skoro tri godine... niko nije mogao da je optuži da nije prošlo dovoljno vremena. Nije dugo s Grejom, ali kao što je on rekao, oboje su odrasli - znaju šta žele, ne moraju da igraju igrice, možda bi valjalo da pređu na sledeći nivo.

Nakon sat vremena usredsredenog napora, Denii je najzad krenula ka kasi s dve elegantne haljine, dve bluze, tri para farmerki u bojama, novim cipelama, novom tašnom i mantilom. Cena je prevazilazila dvonedeljni džeparac. Eni se nadala da će bar toliko dugo zaobilaziti ovu

radnju i pitala se da li da rizikuje i ovoj novoj unosnoj klijentkinji predloži da promeni frizerski salon i smanji dnevnu dozu san trope gela za potamnjivanje.

„Žao mi je, možeš li mi dati samo pet minuta?“ pitala je svoju sledeću klijentkinju koja je već čekala na sofi. „Promuvaj se malo po odeljenju za prodaju i ja ću ti se pridružiti... Ili da pošaljem nekog da ti donese čaj? Kafu? Mineralnu vodu?“

Žena je odlučila da obiđe rafove, a Eni je krenula pravo u kancelariju i čvrsto zatvorila vrata iza sebe.

Na brzinu je proverila i-mejlove i veb-sajt. Tri pozamašne ponude na Eni V stranici. Ohrabrena time, kliknula je na Lanin sajt za školsku dobrotvornu prodaju da vidi kako se banda njene ćerke nosi sa ovom nedeljom.

Kao što je Ed i pretpostavio, Lana i njene prijateljice su uživale u vođenju veb-sajta i uspele su da iskamče, iskukaju i izmuvaju raznoraznu robu koju će prodavati.

U međuvremenu, Eni je otvorila mobilni i nazvala Greja.

Balkandownload

„Zdravo, devojko moja!“ javio se. „Imaš slobodan trenutak? Razmišljaš o meni?“

„Baš tako... Razmišljala sam o tebi. Gde si? Imao li minut, ili si upravo krenuo da iskopavaš zub?“

„Uvek, uvek imam minuta za tebe“, uveravao ju je. „U kolima sam. Uključen je zvučnik, ruke su mi slobodne.“

„Ja imam prokleto pune ruke posla, srce, moram da te upozorim...“ duboko je udahnula i započela: „Razmišljala sam o onome što si rekao... znaš... o bitnom pitanju...“ zastala je. I Grej je zaćutao.

„Jesi li pričala s Lanom i Ovenom o tome?“ najzad je pitao, što je bilo pravo pitanje. Eni je osetila nalet naklonosti prema njemu zato što se setio da je pita šta njena deca misle o tome pre nego što je čuo njeno mišljenje.

„Da budem iskrena, nisam opširno razgovarala s njima na tu temu“, rekla mu je. „Trudila sam se da najpre sredim sopstvene misli o svemu. Ali pomenula sam im to kao mogućnost. Oni su... pa... recimo da su bili radoznali'. Nisu pristali, ali nisu ni odbili. Mislim da ćemo morati da ih ubedimo da oboje mislimo da je to dobra ideja - ako zaista mislimo da je to dobra ideja“ brzo je dodala. „Moraće dugo da putuju u školu... ali možda će želeti da pokušaju.“

„Moja ponuda i dalje stoji, Eni“, odvratio je Grej. „Ti i tvoja deca ste veoma, veoma dobrodošli da živite sa mnom u mojoj kući, pa makar to bio probni period. Mislim da ćemo se dobro slagati.“

Pošto joj je mobilni bio priljubljen uz glavu tako čvrsto da je uvo počelo da joj pulsira, Eni je duboko udahnula pre nego što mu je rekla: „Okej, Grej, moraću da porazgovaram s Lanom i Ovenom, ali mislim da treba da pokušamo.“

Kada je završila razgovor, spustila je telefon nazad na sto, a zatim je njeno profesionalno oko preuzelo kormilo usmerivši pažnju na monitor ispred sebe: da, to je potpuno nova mark džejkobs tašna od ove sezone sa sve etiketom i serijskim brojem na Laninom sajtu za prikupljanje novca u dobrotvorne svrhe. Najviša ponuda bila je 120 funti, a ponude se primaju do kraja dana.

Okrenula je Lanu i ostavila joj poruku na mobilnom telefonu: „Srce, upravo sam ponudila 200 funti za tvoju tašnu, ali reci mi ako ti treba više, prodaću je na svom sajtu i dati tebi višak novca. Za tu tašnu moraš dobiti bar četiristo pedeset funti, ako nije lažna. Nazovi me.“

Tada je zazvonio telefon i videla je da zove Oven. Imao je mobilni, ali smeo je da ga koristi samo kada je u pitanju nešto hitno.

„Da lije sve u redu, Ovene?“ pitala je pre nego što je uspeo da prozbori.

„Da! Samo sam hteo da ti kažem...“ Bio je bez daha.

„Gospode! Šta nije u redu? Jesi li dobro?“

„Da! Odabrali su me... bio sam na audiciji... bilo je tako strašno... ali odabrali su me za školsku predstavu...“

„Da radiš šta?“ Eni je bila blago svesna toga da je klijentkinja čeka već deset minuta i da to nikada u životu nije uradila, ali klijent će morati da sačeka još nekoliko trenutaka.

„Da odsviram solo na gitari... i pesmu!“

Nije morao više ništa da kaže. Sreća je tako snažno sijala iz tih reči da je osećala toplotu iz slušalice.

„To je fantastično“, rekla mu je. „Solo! Ne mogu da poverujem!“ Njen mali dečak je odlično napredovao, dečak koji je ranije izgovarao jedva šest reči tokom celog polugodišta. „Tako sam ponosna na tebe,

Balkandownload

to je neverovatno! Uvek sam bila ponosna na tebe, Ovene“, dodala je. „Mislim da si prosto fabulozan.“

Stigavši kući nešto posle sedam i trideset uveče, Eni je ugledala obaveštenje da je lift pokvaren i da će morati poslednje ostatke energije da iskoristi za penjanje na treći sprat.

Brzo je koračala, ravnomernim koracima. Kada se približila vrhu poslednjih stepenica, vrata su se otvorila a Ed Leon je prošao kroz njih.

„Ede, zdravo. Nadala sam se da ću te uhvatiti!“ dočekala ga je.

,,Oh, gospođo... ovaj... Eni. Izgleda da je lift i dalje u kvaru?“

„Da, ali ja se trudim da bar jednom dnevno idem stepenicama.“ Ostala je pomalo bez daha pošto je brzo koračala. „To omogućava mojoj zadnjici da i dalje stoji na vrhu nogu, gde bih volela da ostane.“

„Da, pa...“ Delovao je kao da ne zna šta da kaže na to, pa je samo poklopio dlanove pred sobom.

„Oven!“ zajedno su uzviknuli.

„Oven ima fantastične vesti“, zatim je rekao Ed. „Čekao sam da razgovaram s tobom o tome, ali pomislio sam“, pogledao je na sat, „da verovatno imaš posla.“

„Znam, stižem kasnije nego inače. Nazvao me je da mi kaže. Pesma i solo na gitari?“ želela je da proveri da li je dobro razumela.

„Da. Ne cela pesma, on peva prvi stih a zatim se hor uključi, ali ipak...“ Ed joj se nasmešio pre nego što je dodao: „Zabrinuo sam se da je prerano, ali odreagovao je vrlo pozitivno tako da mislim da će biti u redu. Na audiciji je briljantno svirao, zaista se potrudio. To nema nikakve veze sa mnom.“

„Hvala ti, Ede.“ Eni se uspela do njega. „Veoma sam ti zahvalna. Ne budi skroman: sve je to tvoja zasluga, bez ikakve sumnje. Ti si nešto najbolje što se Ovenu desilo u poslednje vreme i presrećna sam zbog njega!“

Široko mu se osmehnula i zapitala kako da pokaže svoju zahvalnost. Ovaj pomalo zaluđen ali veoma ljubazan čovek uzeo je njenog stidljivog i nesigurnog sina pod svoje bez ikakvog razloga, osim što mu se Oven dopadao i što je želeo da mu pomogne.

Prilično spontano, Eni je raširila ruke, zagrlila Eda i poljubila ga u obraz.

Ovo je imalo neočekivan efekat na Eda.

Poljubio je i on nju, najpre u obraz, a zatim je blago okrenuo glavu i poljubio je u usta.

Spustio je pogled ka njoj i letimično je osmotrila koliko su mu oči plave u mračnom hodniku. Učinilo joj se da tamo vidi nešto upitno, ali pre nego što je uspela da pročita šta je u pitanju, usne su im se spojile i počeli su da se ljube.

Usne su joj bile na njegovim, on ju je čvrsto grlio oko struka, njena usta su želela još... i da, definitivno su se ljubili.

Osetila je ubod brade kod ugla usana... Pomerila je ruke ka njegovom toplom vratu, zatim ispod jakne, ispod ruku, sve do donjih leđa. Njen jezik je na svoju ruku krenuo dalje od njegovih zuba. Tamo je pronašla ugodno toplu primesu kafe.

Odgovorio je, i otkrila je strukturu njegovog jezika i to da je blago vlažan, interesantno pokretan i da ga je veoma, veoma zadovoljavajuće ljubiti. Da, definitivno se ljube.

Ruka Ovenovog profesora bila je na njenoj zadnjici. Možda su tu mantil, suknja, čarape i gaćice, ali Ed je definitivno spustio ruku na njenu pozadinu.

Eni bi volela da zastane na trenutak i prouči situaciju. Ljubljenje sa Edom. Da malo debatuje o tome. Da razmisli. Nije bila sigurna da bi želela da bude u ovoj situaciji kada bi imala vremena da pažljivo razmisli o svemu. Verovatno bi sebi rekla da to nije pozitivna

Balkandownload

situacija, već situacija koja donosi probleme. Skretanje s puta. Možda je ova situacija rezultat toga što je danas rekla Greju da želi da se useli kod njega. Ovo je sigurno reakcija na to. Čudna i neočekivana reakcija... ali definitivno reakcija.

Međutim, nije bilo šanse da zastane čak ni na trenutak. Suviše je uživala. Prsti na nogama grčili su joj se od zadovoljstva, u dnu stomaka osećala je treperenje. Postajalo je sve toplije, požudnije i širilo se.

Rukama je podigla njegovu košulju i sada je istraživala toplu, meku kožu njegovih bokova. Kako se ovo desilo? Skidala je sirotog čoveka na stepenicama.

Ed je stisnuo njenu zadnjicu na veoma škakljiv i fascinantan način. Nije želela da prestane. Ali zaista bi trebalo da prestane...

Najzad se otrgla od intenzivnog istraživanja njegovih usta i nakratko naslonila glavu na njegovo rame.

Ali otkrila je da i dalje želi da ga ljubi, da oseti toplotu njegovih usta. Peckanje joj se širilo telom zbog načina na koji je njegov jezik klizio uz njen. Tako da su ponovo počeli da se ljube. Žurno.

Zavukla je prste u njegovu umršenu kosu. On ju je privukao bliže sebi.

Kada je shvatila da joj se ruka nalazi na njegovom kožnom kaišu i klizi ka kopči sa određenom namerom, sama od sebe, otvorila je oči.

Otrgla se i zakoračila unazad. Oči su mu sada bile tamnoplave, usne ne samo pune i ružičaste već i vlažne. Obrazi rumeni ali ne luđački crveni. Svakog trenutka osmeh je pretio da mu se razvuče preko lica. Bio je mnogo, mnogo zgodniji nego što je ranije primećivala. Konačno je letimično osmotrila ono oko čega majke u Sent Vinsentu dižu toliku larmu. Zaista je sladak... kada ne nosi žutu kabanicu uvezanu oko glave, naravno.

„Ede“, rekla je trudeći se da joj glas ne podrhtava i podesila ugao beretke na glavi (da, hajde da okrivimo crvenu beretku). „Mislim da smo narušili učiteljsko-roditeljski odnos.“

„Potpuno“, odvratio je. I dalje ju je gledao u oči i smešio se.

„Žao mi je, moram da idem“, naglo je rekla, iznenada poželevši da pobegne iz ove situacije. Zaboga, pa ona se seli kod Greja... šta joj bi? Da li pokušava da sabotira sreću koja je čeka iza ugla?

Što je brže mogla, ne osvrćući se kako mu ne bi dala izgovor da je prati ili dozove ili bilo šta drugo, prošla je pored njega i kroz stepenična vrata, i čvrsto ih zatvorila za sobom. Zato što bi sve drugo bilo zaista komplikovano.

Veoma pažljivo i brižno, Grej je ubacio u rikverc svoj crveni, i dalje pomalo smrdljivi mercedes i ušao na majušni parking ispred Enine zgrade. Uspeo je tek iz trećeg pokušaja i osećao je kako ga znoj pecka ispod miški. Uopšte mu neće nedostajati poseta ovom teskobnom kutku Londona, ni na trenutak. Hvala bogu što je pristala da se preseli.

Na suvozačkom mestu se nalazio ogroman buket cveća koji je naručio čim mu je telefonirala i saopštila svoju odluku. Razmišljao je da ga pošalje, ali zaključio je da će biti mnogo, mnogo romantičnije ako ga sam donese.

Zaključao je kola daljinskim, dok je u jednoj ruci držao buket a u drugoj flašu šampanjca, zatim je krenuo niz pločnik ka njenim vratima. Ispred njega, neki čovek je takođe išao ka bloku. Delovao je pomalo ofucano: isprane farmerke, vrećasta majica i užasan rebrasti zeleni sako. Bilo mu je neophodno šišanje. I ovaj čovek je nosio cveće; međutim u pitanju je bio najružniji, najotrcaniji buket koji je Grej ikada video. Pravi korov u poređenju s velikim ljiljanima i mirisnim ružičastim ružama zbijenim u njegovom buketu.

„Krenuli ste kod Valentaj novih?“ pitao je Grej, primetivši da je čovek krenuo prstom ka Eninom interfonu.

Balkandownload

„Da. Vi?“ Čovek se okrenuo ka njemu i spustio ruku bez pritiskanja zvona.

,,Oh! Vi ste profesor muzike? Ed iz šupe? Tako vas zovu, zar ne?“ Grej je pokušavao da se seti šta mu je Eni pričala o ovom liku: po izgledu bi se reklo da je jedan od onih luckastih profesora.

„Ja sam Ovenov profesor... da“, odvratio je Ed. „Ed Leon. To drugo ime nisam nikada ranije čuo“, iznervirano je dodao.

„Imate čas?“ pitao je Grej.

„Ne. Ne. Čas smo imali po podne. Samo sam... hm...“ Malo je podigao svoj buket.

„Nisu valjda za Lanu, druže?“ Grejev glas je zvučao zabrinuto. „Eni je veoma zaštitnički nastrojena prema njoj, ne želiš valjda da te pogrešno shvate.“

Ed je ledenim glasom odgovorio: „Cveće nije za Lanu.“ Ko je ovaj arogantni kenjator s drečavo crvenim mercedesom?

Pošto Ed nije ponudio objašnjenje, Grej je osetio potrebu da zbunjeno pita: „Nisu valjda za Ovena?“

„Ne!“ Ed nije želeo ništa da doda, ali morao je da prizna: „Cveće je za Eni.“

Grej je uspeo da potisne osmeh koji je pretio da izleti u znak odgovora. Samo je podigao svoj ekstravagantni buket i bocu šampanjca. ,,I ovo cveće je za Eni, pristala je da se preseli kod mene s decom. Doneo sam šampanjac da proslavimo.“

Nastupila je pauza dok se Ed mučio da pronađe odgovor. Počešao se po glavi.

„Znaš šta...“ Drugarski se nagnuo Grej ka njemu. „Mogu da ponesem i tvoj buket, ako želiš. Da ne moraš da se penješ?“

Ed ga je pogledao: čovek je bio visok a njegov afteršejv skup ali pomalo napadan. „Ne, ne.“ Odmahnuo je rukom. Popustio je stisak ruke i buket se okrenuo ka zemlji. „Ubrao sam ga u bašti. Nije bitno, napraviću novi buket drugi put. Bio sam u prolazu. Ako slavite... neću da vam smetam. Zaista.“

„Siguran si?“ sada je Grejevo pitanje zvučalo prijateljski.

„Naravno... čestitam. Ona je...“ Ponovo se mučio da pronađe pravu reč. „Oni su... divna porodica.“

„Hvala ti.“

Da je Grej pratio Eda iza ugla, video bi ga kako ljutito baca cveće, rukom iskusnog kuglaša, preko živice u obližnji vrt.

Balkandownload

Poglavlje 23.

Dona na ratnoj stazi: Crveno-bela tunika (Ana Sui)

Lanene pantalone (Vistles) Bele cipele na štiklu (Guči)

Zlatna ogrlica (Erikson Bimon)

Ukupna cena: 730 funti „Šepuriš se unaokolo kao da si vlasnik Radnje.“

Fern se spremala da krene na venčanje. Enina majka je uvek išla na neko venčanje. Čim bi leto počelo, njoj bi bila potrebna nova odeća za venčanje ili bar nov nakit kojim će bsvežiti' stari komplet za venčanje.

Eni više nije išla na venčanja: njene prijateljice su mahom već bile godinama u braku, a one koje nisu, nisu ni imale nameru da se udaju. Eni je češće išla da pomogne prilikom sređivanja nakon razvoda, nego što je išla na venčanja.

Međutim, Fern je imala gust raspored venčanja prijatelja koji su se venčavali po drugi put, ili venčanja prijatelja njene dece, najmanje tri, a ponekad i pet-šest puta godišnje.

Fern je bila žena izvesnih godina, s divnim šeširom, koja je volela venčanja i na koju se moglo računati da će darivati skup poklon s liste poklona - ne nešto radikalno niti alternativno, - žena koja će lepo izgledati u crkvi i na fotografijama, i koja ni na koji način neće zaseniti nevestu i deveruše ili majke mladenaca.

Bila je gost koji daje moralnu podršku, koji razume svoju ulogu glamurozne kulise; klasični treći gost s leve strane koji uživa u svakom venčanju na koje ode.

„Neću da kupujem u tvojoj radnji“, obavestila je svoju ćerku Eni preko telefona. „Čak i s popustom, cene su apsolutno besmislene. Džeger, Eni. Tamo želim da odem. Želim nešto bež...“ Pre nego što je Eni uspela da zastenje u znak odgovora, Fern je dodala: „Imam senzacionalan šešir od slame, boje kakaoa, s divnom krem gardenijom. Deluje kao prava, dođe ti da je pomirišeš. Bež sako bi mi baš odgovarao.“

Međutim, Džeger ju je razočarao. „Sve sama odeća za kancelariju“, uzdisala je Fern gledajući izbor. „Crno-belo, belo-crno, crne pruge, crne tufne, geometrijski oblici, krajnje dosadno i brutalno prema tenu.“

Enina majka je bila izbledela crnka. Nekada je imala kremastu kožu, kestenjasto-smeđu kosu i divne smeđe oči, tako da nikada nije volela crnu boju. Uvek je nosila odeću boje šljive, ili odeću crvene, crveno-smeđe, bež, bele i zelene boje.

Otkako je posedela, počela je da izvlači pramenove boje karamele. Promena boje kose zahtevala je promenu boje karmina i odeće.

Boju šljive zamenila je bojom rđe i bordo tonovima, umesto crveno-smeđe nosila je ružičastu, a crvenu je zamenila bledonarandžastom i žutom.

Fern je imala zavidnu sposobnost da proceni koje joj boje pristaju. Većina ljudi koje Eni oblači nema osećaj za boju i čude se što uvek izgledaju bledo ili isprano...

Kada bi Eni kupovala s majkom, uživala je u još jednoj njenoj izvrsnoj osobini: njena majka nikada nije izgovarala reči: „Izgledam tako“, ubaciti psovku po izboru, „loše“,

Balkandownload

„debelo“, „hipi“, „nisko“, „zdepasto“, „staromodno“ (Eni je čula sve što vam može pasti na pamet) ,,u ovome.“

Ne. Sa Fern je uvek bilo obrnuto: uvek je krivila odeću.

„Eni! Vidi kako je loš ovaj izraz na leđima“, ili ,,Oh, ovi šavovi su očajni“, „Ramena su katastrofalno skrojena“, „Ova boja mi uopšte ne odgovara.“

To je bila poruka koju se Eni trudila da prenese stidljivim, skromnim kupcima.

„Krivite odeću! Nemojte kriviti sebe! Hajde da pronađemo pravu stvar. Kroj i boju koja vam odgovara. Ako i dalje nije sto posto fantastično, znate šta? Prepravićemo ga.“

Njena majka je povukla zavesu i izašla iz kabine u divnom bež odelu. Veoma jednostavnog kroja: sako bez revera i suknja do ispod kolena.

Nosiće šešir, neizbežne užasne sandale, mali ružičasti buket i nabranu bluzu.

„Možda bi bluza mogla da bude ružičasta?“ razmišljala je naglas. „Ili boje kakaa... da se ne bi suviše slagalo? Šta ti misliš?“

„Kakao... ili krem, nešto što će naglasiti gardeniju? Ili bež, da ne bi bilo suviše različitih boja?“

„Hmmmm.“ Fern je razmišljala, pažljivo osmatrajući sebe u ogledalu sa svih strana.

„Tašna?“ pitala je Eni.

„Nosiću malu smeđu tašnu od imitacije kože aligatora, onu koju si kupila u radnji za polovnu robu i poklonila mi je. Pravo je blago, uz sve se slaže.“

Eni je osetila toplinu zbog odabira pravog poklona. ,,Oh, upoznala sam zubarevu suprugu, znaš. Merilin“, iznenada je rekla Fern.

„Oh, da, ovaj...“ Eni se trudila da zvuči opušteno, međutim, bila je silno zainteresovana. Nije znala kako Merilin izgleda, nije je videla čak ni na fotografiji. Zamišljala ju je kao nemoguće mršavu, glamuroznu, krhku Džeki Onazis. Stvorenje toliko slabo od gladi i mentalno izmučeno da nema energije da ustane sa sofe zbog bilo čega drugog osim vožnje taksijem do prodavnica.

„Izašla si sa Grejom nekoliko puta, zar ne?“ Fern se i dalje pažljivo posmatrala u ogledalu.

„Aha... da.“ Eni nije obavestila majku o brzom razvoju događaja s Grejom. Zašto? Zato što nije želela da čuje još jedno mišljenje na tu temu. Njeno sopstveno kolebanje i Dinini oštri pogledi (Šta ćeš uraditi? Seliš se u Eseks kod njega? Jesi li poludela?!!!!) bili su sasvim dovoljni.

„Merilin nije imala ništa lepo da kaže o njemu“, nastavila je Fern. „Moraš priznati, Eni, možda je šarmantan, ali prava je cepidlaka.

Mislim, to su zlatne osobine za zubara, ali ne i za muškarca. Znam da sam ga pozvala na zabavu zbog tebe... ali sada uviđam svoju grešku. U svakom slučaju, Merilin je užasno uznemirena. Mislila je da će Grej prodati njihovu kuću i podeliti novac s njom. U stvari, Ronald radi na tome - što znači da će sigurno dobiti sve što joj pripada.“

Ronald je još jedan porodičan prijatelj. U stvari, Fern je prošle godine išla na venčanje njegove najmlađe ćerke.

„Znači, Grej je odlučio da ne prodaje kuću?“ podsticala ju je Eni.

„Merilin mi je rekla da je Grej saopštio Ronaldu da ima novu partnerku, da je stvar ozbiljna i da će se venčati čim razvod bude konačan. Odlučio je da je useli u kuću što pre. Zato tvrdi da mu je kuća potrebna, posebno zbog toga što ta osoba ima decu... Kuća je njegova svojina, on ju je platio, on će je i zadržati.“

„Pa, u pravu je“, odlučila je Eni da stane na Grejevu stranu. „Merilin nema decu i nikada nije radila.“

Balkandownload

„Hmmm.“ Njena majka je blago frknula, kao da to nije dovoljan izgovor da je muž ostavi bez ičega.

„Ne planira da je ostavi u nemaštini... sigurna sam u to“, brzo je dodala da ne bi izgledalo kao da ima obaveštenje iz prve ruke.

„Ne. Sigurna sam da će joj ponuditi darežljiv sporazum. Grej je veoma bogat čovek. Nemaš pojma koliko zubari zarađuju. Nisu u pitanju samo plombe, znaš: tu je glazura, usađivanje, izbeljivanje. Ljudi su odlepili za vođenjem brige o lepoti zuba, poput ćaknutih Amerikanaca.“

Nastupila je pauza i Eni je baš htela duboko da udahne i ispriča majci da je ona Grejeva nova partnerka i da ozbiljno razmišlja o tome da se preseli u njegov kutak Eseksa s džakuzijem na krovu, kada je Fern dodala: „Naravno, Ronald s kojim sam se videla prošle nedelje u Elojzinoj kući, znaš Klarkove, divna je kuvarica... zaista sprema odličnu hranu. Mada rižoto s bundevom nije moje omiljeno predjelo, tako jesenje i pomalo teško...“

„Ronald?“ podsetila ju je Eni, osetivši da je u opasnosti da čuje ceo Elojzin meni.

„Da, Ronald je uveren u to da je u pitanju Grejeva prevara. Useliće neku sirotu ženu, zadržaće kuću i zatim će je izbaciti.“

„Zar nisi malopre rekla da je šarmantan čovek!“ Eni je jedva suzdržavala bes.

„Ljudi se čudno ponašaju kada je novac u pitanju, zar ne? Svađa o novcu uvek budi najgore osobine u ljudima.“

„Šta ti misliš?“ pitala ju je Eni. „Dobro ga poznaješ, zar ne?“

,,Oh, samo bog zna. Nisam ga videla mesecima. Zapravo, uskoro treba da idem na pregled. Mogla bih da ga nazovem i zakažem dolazak kako bih čula njegovu stranu priče.“

Useliće neku sirotu ženu... zadržaće kuću... i zatim će je izbaciti... Na samu pomisao da se to može desiti... na samu pomisao da ljudi misle da se to može desiti, Eni se silno naljutila.

„Mama. Ja sam u pitanju“, izletelo joj je. „Mi smo u pitanju. Mi se selimo kod Greja.“

„Šta!“ uzviknula je Fern, delujući zapanjeno. „Gospode, zašto mi nisi ništa rekla? Poslednje što znam to je da ste otišli na večeru i onda si... znaš... prestala da pričaš o njemu i nisam želela da te ispitujem. Zaboga, Eni, zar nije prerano? Mislim, moraš da razmišljaš o deci.“ Naglo je sela na stolicu.

„Naravno da razmišljam o deci. Ovo najvećim delom radim zbog njih. To je samo proba. Iznajmiću nekome stan na šest meseci i videću kako će se stvari odvijati.“

Njena majka nije delovala impresionirano.

„Da li je on ozbiljan, draga? Misliš da to ne radi zbog novca?“ pitala je.

„Ne! Naravno da ne. Možda očajno želi društvo. Možda nas požuruje iz tog razloga, ali znaš... dobro se slažemo“, odvratila je Eni.

Nije dodala da i njoj silno nedostaje društvo. U vezi sa selidbom najviše joj se dopadalo to što neće više biti jedina odrasla osoba u domaćinstvu. Imaće koga uveče da ljubi za laku noć. Svako jutro kada se probudi imaće nekoga pokraj sebe.

Imaće nekoga s kim će moći da otvori flašu vina i s kim će moći da porazgovara. Više neće morati svaki dan sama da se nosi i bori s problemima i da se pravi da je sve odlično i da je ona u redu. Ako se odseli kod Greja, pored sebe će imati nekoga na koga može da računa. Imaće podršku. Sigurnost. Njena deca više neće morati da se oslanjaju samo na nju. U ovom trenutku, ti razlozi su najhitniji.

*

Nakon kupovine s majkom, Eni se vratila u Radnju i apartman za ličnu kupovinu i nije bila zadovoljna kada su joj rekli da Dona želi da je vidi. Stala je na pokretne stepenice i

Balkandownload

trudila se da ne brine o onome što će joj Dona danas reći. Dopadalo se to njoj ili ne, bila je njen najbolji prodavač i to sigurno nešto vredi.

Pokucala je na vrata Donine kancelarije i bila pozvana unutra.

Jedan pogled ka Doninom licu od kojeg bi se zgrušalo sveže mleko i Eni je pretrnula. Bilo joj je jasno da ovo neće izaći na dobro.

„Vodila si mušterije u druge prodavnice“, započela je Dona.

Pre nego što je Eni uspela da ubaci pitanje, Dona je nastavila: „Ne trudi se da poričeš. Ovog jutra si imala konsultaciju u Džegeru, tokom radnog vremena u Radnji.“

„Uzela sam nekoliko slobodnih sati kako bih se našla sa svojom majkom“, branila se Eni. „Ona kupuje u Džegeru od moje pete godine, neću je sada odvraćati.“

Dona je nastavila, potpuno neometena: „Videla sam kako izlaziš iz radnje s mušterijama kako bi ih odvela na drugo mesto. Videla sam, Eni. Videla sam kako izlaziš s muškarcem koji nije kupio ništa na našem odeljenju za mušku odeću i ideš s njim ka ulici Džermin.“

Eni se na trenutak zbunila. Zatim joj je sinulo da ju je Dona videla kako izlazi iz Radnje sa Edom.

„Ali to je bio...“ započela je, i sama nesigurna šta da kaže. Poseban slučaj? Ekscentrična individua kojoj naša odeća ne odgovara? To je prilično luđačka odbrana i to je čak i njoj bilo jasno.

Međutim, Dona nije zastala da je sasluša. „Mada si dobila pismenu opomenu od mene, konstantno savetuješ ljudima da kupuju na drugom mestu. Čula sam kako govoriš jednoj ženi da kupi odeću u Topšopu i kloi tašnu na Ibeju!“

Kao da je to najgori zločin na svetu. Kao da Dona nikada nije kupila robu na drugom mestu; kao da sve, uključujući i toalet papir, kupuje u Radnji.

„Ne možeš da me otpustiš zbog toga“, rekla joj je Eni, nakostrešena i spremna za borbu.

„Ne“, rekla je Dona i nagla se napred pogledavši je pravo u oči. „Ali mogu da te otpustim zbog krađe.“

„Krađe?“ Eni se maltene nasmejala. „Volela bih to da vidim. Nikada u životu nisam ništa ukrala. Čak nijedan grozd iz prodavnice.“ „Oh, stvarno?“

Bilo je nečeg tako zloslutnog u ovom pitanju da je Eni morala da pomisli da Dona zna nešto o njoj. Ali šta? Iskreno je verovala da nikada ništa nije ukrala... a da zna za to.

Dona joj je pružila papir sa stola. Eni je imala loš osečaj dok ga je uzimala.

„Prepoznaješ li ovo?“ pitala je Dona.

Bila je to odštampana strana s kompjutera. Slika je bila bleda, ali Eni je ipak uspela da razabere fotografiju tašne, mark džejkobs tašne, sasvim nove sa etiketom i serijskim brojem. One koju je kupila na Laninom veb-sajtu i prodala na Eni V stranici za kupovinu prošle nedelje za 490 funti.

Eni je osetila mučninu u stomaku.

„Zahvaljujući serijskom broju koji si tako lepo izložila...“, trijumf u Doninom glasu bio je nepodnošljiv, „mogu ti reći da je ova tašna ukradena u našoj radnji osamnaestog februara. Možda bi volela da mi objasniš kako je došlo do toga da je ti prodaješ?“

„Nisam je ukrala, Dona.“

Toliko je bila u stanju da kaže. Međutim, misli su joj jurile dok je pokušavala da smisli kakvo objašnjenje da ponudi. Tašna je poticala od Lane i Laninih prijatelja, Sirup šestorke, koje su već imale dovoljno problema u školi. Vođenje veb-sajta za prodaju u dobrotvorne svrhe bila je njihova poslednja šansa da se poprave. Ako se pročuje da su prodavale kradenu robu - ili krale... Da se jedna od njih usudila da uđe u Radnju i odšeta s dizajnerskom

Balkandownload

tašnom? To bi značilo uvlačenje policije u čitavu stvar i trenutno izbacivanje iz škole. Mada je Eni bila sigurna u to da Lana ne bi ukrala tašnu, možda bi bila izbačena samo zato što je deo tima za prodaju.

Ono što ju je posebno izluđivalo bila je činjenica da inače strogo proverava sve što kupuje i prodaje. Mogla je na prste jedne ruke da nabroji falsifikate koje je greškom prodala. Ali ova tašna... naravno da je odmah prepoznala da je u pitanju original, i pretpostavila je (Aaah! Pretpostavi i budi proklet) da je neka neverovatno bogata učenica ili njena bogata majka načinila sitnu grešku, poželevši da bude darežljiva, i odlučila da je se otarasi preko veb-sajta.

Ni na trenutak joj nije palo na pamet (a obično je tako pažljiva) da tašna može biti ukradena... i to iz njene radnje. Isuse. Doni nije mogla ništa da kaže, a da ne uvali Lanu i njene prijateljice u veliku nevolju. Čak i kada bi to uradila, zar ne bi Dona mogla nekako da nagovesti da je Eni nagovorila devojčice na to? Zatim je razmislila o glasinama koje će se motati po Sent Vinsentu. Lanina majka je ukrala skupu tašnu iz svoje radnje i poklonila je dobrotvornom veb-sajtu... užas.

„Nisam znala da je tašna ukradena. Nikada ne prodajem kradenu robu“, rekla je Eni. „Ne mogu da ti kažem kako sam došla do tašne zato što će se osoba od koje sam je kupila naći u nevolji, a sigurno nije znala da je tašna ukradena“, nastavila je. „Nisam je ukrala, Dona. Reci mi da veruješ bar u to!“

Dona je zurila u njeno lice.

Postoji neka latinska izreka? Pasti na svoj mač. Eni je znala da je za nju stigao trenutak padanja na mač: sasvim iznenada. Moraće da ode. Odmah. Bez mnogo buke. Da se potpuno potčini Doni. Mada će prodaja narednih nekoliko meseci pasti na najniže grane, Doni to neće biti bitno. Najvažnije joj je bilo da se otarasi jedine osobe koja se usudila da joj protivreči.

Eni će morati da napusti svoj apartman belih zidova s ružičastom sofom, svakodnevnog dodira sa izradom Iv Sen Lorana, krojevima Pola Smita i mnogobrojnim Misonijevim bojama. Što je još gore, moraće da napusti osoblje Radnje: Avril, Deliju, Polu i Džejni iz računovodstva. Nema više nedeljnog okupljanja, nema više popusta za zaposlene, nema više odlične kupovine, nema više taperver kutija iz kantine za zaposlene.

„Pokupiću svoje stvari.“ Glas joj je bio toliko promukao da ga je jedva prepoznala.

Dona je samo klimnula.

Eni je upravo sinulo da će ostati bez otpremnine ako bude otpuštena zbog krađe. Možda joj čak neće dati ni platu za ovaj mesec.

„Moraš mi dati preporuku!“ uzviknula je Eni osetivši nalet panike. „Ne možeš me otpustiti kao lopova. Nikada se neću ponovo zaposliti, a ti znaš da ja nikada ne bih ovako nešto uradila. Pošteno plaćam sve što uzmem iz radnje. Da li šef kadrovske službe zna za ovo?“ zabrinuto je upitala.

Na Doninim usnama pojavilo se nešto nalik osmehu. Eni je silno poželela da je zvizne preko usta.

„Pretpostavljam da bi mogla šefu kadrovske da kažeš da odlaziš zbog ličnih razloga... zbog sukoba ličnosti, možda?“

„Pa, to i ne bi bila laž, zar ne?“ odvratila je Eni. Tada joj je konačno sinulo da će izgubiti radno mesto na kojem je provela šest godina, a jedini je snabdevač svoje porodice. Iznenada je shvatila da je počela da moli Donu: „Ne možeš mi ovo učiniti. Zar ćeš me stvarno otpustiti? Ja sam tvoj najbolji prodavač. Zar ne možeš bar da mi daš vremena da pronađem novi posao? Moram da platim dečje...“

Balkandownload

„Školarine... oh, da, da, Eni. Evo srce mi krvari“, brecnula se Dona. „Ne. Dosta mi te je. Skakućeš unaokolo kao da si vlasnik Radnje, kao da ti Radnja duguje zaposlenje, kao da svi konstantno moraju da ti čine usluge, daju popuste i prepuštaju oštećenu robu koju ćeš prodavati svima nama pred nosom zato što svi treba da te žalimo... zato što je tvoj muž...“ Naglo je zaćutala dok su njene reči lebdele u vazduhu.

„Dona“, rekla je Eni i uspravila se, osetivši da joj se snaga vraća. „Možda sam ovakva i onakva, možda u mnogo čemu grešim, ali bar nisam bezdušna, okrutna kučka poput tebe.“

Naravno da je prvo trebalo da nazove Greja, ali umesto toga nazvala je muškarca koji je već godinama bio njena prva linija utehe.

„Otpuštena si?!“ bio je Konorov zaprepašćen komentar. „Okej, srce, znaš šta treba da radiš. Kada te zajebu, moraš da se sjebeš. Brzo. Navedi ustanovu za opijanje po svom izboru i biću tamo za sat vremena.“

Balkandownload

Poglavlje 24.

Grej u kućnom izdanju: Ružičasti džemper za golf sa V izrezom (Pringl)

Bež pamučne pantalone (Gant) Bela majica (Gep)

Ćubaste papuče od somota (Džermin Strit)

Ukupna cena: 270 funti „Ali udobne su!“

Grejeva besprekorna kuća nije delovala tako sređeno ovih dana. Spavaća soba, uredna poput hotelske bila je puna rafova i gomile odeće, sitnica i stvarčica koje su se trenutno prodavale na novoj, još boljoj Eni V stranici za prodaju. Njegov nekada superskockan orman u koji se moglo ući sada je bio pretrpan zbog Eninih mnogobrojnih stvari koje su se borile za prostor na policama i šipkama.

Gostinjsku sobu su zauzeli Oven i njegova oprema - i dalje u kartonskim kutijama - i Lana sa svojim beskrajnim nizom odeće, šminke, CD-ova i DVD-ova, kao i sa svojim groznim, tinejdžerskim, besnim buntom.

Nekoliko stvari je krenulo nagore, kada je Lana u pitanju: Set je najzad presekao njihovu romansu u povoju, džeparac joj je opako smanjen zbog umešanosti u prodaji ukradene tašne zbog koje je Eni izgubila posao u Radnji: „Suzin dečko!? Od Suzinog dečka ste dobile prokletu tašnu?!“ vrištala je Eni. „Zašto mi nisi rekla? Zar ti nije palo na pamet da nešto nije u redu? Momci se ne pojavljuju s tašnama vrednim šest stotina funti! Mislila sam da ste je dobile od neke bogate majke deteta iz Sent Vinsenta.“

Po Laninom groznom izrazu lica i još grđem durenju, bilo je jasno da joj nedostaje Hajgejt, posebno redovne posete njenih prijateljica posle škole. Sada su prijatelji mogli da je posećuju samo vikendom i tada su morali da prespavaju.

„Pruži šansu životu u Eseksu“, saletala ju je Eni. „Upoznaćeš nove ljude. Možda bi mogla da se učlaniš u teniski klub? Ti obožavaš tenis.“

Međutim, ovakvi predloži dovodili su do zalupljivanja vrata i urlanja tipa: „Tebi je super, a za nas te baš briga!“

Bar je Oven delovao okej, ali on je uvek najviše voleo društvo svoje porodice. Često je svirao gitaru, slušao muziku i pronalazili su ga na vrhu jabuke u Grejevom vrtu.

Grej je otkrio da je porodičan život drugačiji od onoga na šta je navikao. Nikada nije iskusio taj nivo buke ili nereda. Bio je raspust, tako da su deca uvek bila unaokolo, uvek pred njegovim nogama, kada bi se vratio s posla. Teturao se po svom domu, saplitao preko stvari nagomilanih na neočekivanim mestima. Otkrio bi da je sofa zauzeta, da njegov plazma TV trešti od beskrajnih repriza serije Prijatelji, da su đakuzi zauzele tri sramotno golišave tinejdžerke, da u kuhinji nema ničeg jestivog i da je prepuna Eninih stvari za preprodaju: velikih kutija punih providne i aluminijumske folije, 80 kuhinjskih krpa, 1.000 kesa za đubre. Njegova novouseljena ljubavnica bila je iznenađujuće nedostupna: uvek je bila ili na telefonu ili za kompjuterom ili u kućnim posetama, na konsultacijama, isporukama i slično.

Balkandownload

Otkako je otišla iz Radnje, Eni se svako jutro budila spremna za posao. U roku od četiri dana, njen stan je bio lišen svega ličnog, okrečen energičnim nanošenjem deluks boje, ona se s decom preselila u Grejevu kuću, a u stan su se uselili novi stanari koji su plaćali paprenu cenu zakupa.

Pošto je na taj način bila pokrivena hipoteka, Eni je skrenula pažnju na zarađivanje dovoljno novca da njena deca mogu da ostanu u Sent Vinsentu i da ona lično ima mesečne prihode na koje je navikla. To je podrazumevalo drastično proširenje posla stranice za prodaju i službe za ličnu kupovinu „Obucite se sa stavom“.

Stvari nisu tako loše: otkrila je da je kutak Eseksa u kojem Grej živi prepun žena koje nemaju pojma kako da uklope detalje i ne libe se da preporuče njene usluge svojim prijateljicama. Jedina loša strana privlačenja silnih mušterija bila je u tome što se Greju to nikako nije dopadalo.

„Znaš, Eni, ne želim da se satires od posla“, ponovo joj je rekao jedne večeri uz čašu crvenog vina kada su pobegli na verandu od buke koja je treštala u dnevnoj sobi.

Nekoliko dana ranije predložio je Eni da postane njegov lični asistent, i sada je ponovo potegao tu temu.

„Pomagala bi mi sa administracijom, vodila bi računa o zakazanim pregledima...“ rekao je. „Nećeš raditi toliko kao sada, tako da ćeš moći da provodiš više vremena s decom i sa mnom. Naravno, zadržaću svoju sekretaricu... a plaćaću i tebe.“

Naravno da je pomisao na mnogo manje posla bila privlačna, ali da li je želela da radi za Greja? Da li je to bio dobar plan? Bilo je dovoljno problema koji su svakodnevno iskrsavali: svađa oko hrane na sofi (sinoć) i korišćenja kašike za džem (jutros). Nije joj bilo potrebno da počne da radi za Greja kako bi on i tamo mogao da joj govori kako ne radi stvari po njegovom ukusu.

„Moraću o tome da razmislim“, rekla je. „Koliko bi me plaćao?... Šta!?“ nije sakrila svoje iznenađenje kada je čula cifru. „Kako očekuješ da moja deca i ja preživimo od te cifre?“

„Pa“, zapenio je Grej, iznenađen njenom reakcijom. „Sada kada živite kod mene, mnoge stvari ne morate da plaćate. Ne očekujem da trošiš novac na kuću. Ja ću plaćati račune i hranu. Taj novac bi bio samo tvoj.“

„Moj džeparac?“ pitala je prilično sarkastično.

„To je pomalo staromodno“, odvratio je. „Zapravo sam mislio... Merilin je bila moj lični asistent, trošila je platu na svoje potrebe, a ja sam plaćao sve ostalo...“

„Grej“, presekla ga je Eni, „nemoj pogrešno da me shvatiš, lepo je što si imućan i što želiš da nam pomogneš, ali Merilin nije imala dvoje dece i školarinu. Ja sam uvek, uvek izdržavala sebe i decu, a često i Rodija kada bi prošlo dosta vremena između njegovih uloga i kada su kreteni od njegovih poslodavaca kasnili sa uplatama. Ali ne dolazi u obzir da prihvatim da ti plaćaš naše račune i daješ mi mali džeparac koji možeš da odbiješ od poreza.“ Iskapila je čašu, položila je na sto između njih i pogledala ga strogim pogledom koji je nagoveštavao da je to kraj svake rasprave.

Osetivši blagu potrebu da promeni temu, odlučio je da pita: „Šta radiš sutra?“

„Imam nekoliko kućnih konsultacija ujutru, ali posle ne radim ništa naročito. Baviću se samo svakodnevnim poslovima, kupovinom i prodajom.“ Uz osmeh je dodala: „Ja sam broker za polovnu robu. Kako ti se dopada opis mog posla? Zašto pitaš? Jesi li nešto isplanirao za sutra?“

„Pozvao sam svoje roditelje da dođu. Mislim, rekao sam da ću prvo razgovarati s tobom, naravno...“

„Na piće?“

Balkandownload

„Pa, ne. Mislim da sam im rekao da je večera u pitanju...“

Eni još nije bila upoznala Grejeve roditelje mada je čula mnogo toga o njima. Bili su u ranim osamdesetim godinama, ali to navodno nije otupelo oštricu njihovog mišljenja, kriticizma i zaustavilo beskrajnu bujicu saveta kojima su obasipali svog sina jedinca.

„Veoma su voleli Merilin“, upozorio ju je nešto ranije. „Bojim se da ih je vaše useljenje prilično naljutilo. Biće mi potrebne nedelje da to ispravim.“

Očigledno je uspeo da ispravi stvar i sada su bili spremni da se upoznaju uz civilizovanu večeru - koju je verovatno Eni morala da skuva pošto će Grej ceo dan biti na poslu.

„Mogli bismo da izađemo na večeru?“ predložila je.

„Pa, mislio sam da bi kod kuće bilo dobro za Lanu i Ovena... mogli bi da rade šta oni žele... ne bi cele večeri morali da slušaju odrasle kako razgovaraju.“

U pravu je.

„Mislim, ako je to problem...“

Zar Grej nije primetio da ona ne zna da kuva? Zar nije shvatio da većinu obroka dobija na plastičnim poslužavnicima sa omotačem, spremne da budu ćušnuti u mikrotalasnu?

„Nije nikakav problem“, insistirala je, pitajući se u kojoj je od gomile neraspakovanih kutija kuvar - i koje jednostavno ali impresivno jelo da skuva za šestoro.

„Onda da idem da ih nazovem?“ pitao je Grej. „Jedva čekaju da te upoznaju.“

,,Oh, da. Sigurna sam u to. Da li ti je hladno?“ pitala je. „Mogli bismo da uđemo unutra?“

„Ne, ne, dobro mi je, izneću ti jaknu ako želiš“, odvratio je Grej pošto je osećao samrtni užas prema haosu i neredu koji je vladao u dnevnoj sobi.

Eni se sutradan vratila u Grejevu kuću tek u dva sata po podne, znatno kasnije nego što je nameravala s obzirom na to da su roditelji dolazili u sedam. Kućna konsultacija je bila duga i naporna: žena u svojim pedesetim koja je veoma teško pristajala na bilo koju drugu boju osim mornarskoplave i koja je imala zamašne, mada ne tako katastrofalne butine i kukove.

„Ne koristim trikove kojima se sakrivaju kukovi“, obavestila ju je Eni. „Ja radim drugačije, draga. Učinićemo sve da istaknemo tvoje divne plave oči, tvoje lepo oblikovane listove i zglobove, da ne pominjem prelep vrat i grudi. Kada završimo s time, kukovi će sami od sebe otići u drugi plan.“

Nakon konsultacije, Eni je odjurila do jednog od svojih novih dobavljača kako bi obezbedila adut za večeras.

Preko zadnjeg sedišta džipa, pažljivo umotana u vlažne novine, ležala je velika riba.

Tokom redovnog obilaska prodavnica u Eseksu, u svojoj beskrajnoj potrazi za dobavljačima, popustima i povoljnim kupovinama, Eni je pronašla nekoliko novih prijatelja. Jedan od njih, trgovac ribom, obezbedio joj je glavno jelo po super ceni.

Ogromnog divljeg škotskog losa. Zver je tako dugačka i teška da ga je jedva ubacila na zadnje sedište. Odlučila je da skuva krompir, napravi divnu salatu i holandski sos - ako Dina bude imala vremena da joj preko telefona objasni kako se to radi korak po korak - a za desert jagode, krem i puslice.

Puslice će napraviti čim stigne kući. Biće smirena. Ima puna četiri sata pred sobom. Sve je jednostavno, ništa nije suviše komplikovano. Ima dovoljno vremena za sve. Šta bi moglo da krene naopako?

„Isuse! Ovene! Da li si mogao da napraviš veći nered? Gde je Lana?“ Bila je Enina reakcija nakon što je ušla u dnevnu sobu, punu kesa od čipsa, kutija od DVD-ova, čarapa,

Balkandownload

listova s notnim linijama i čega sve ne. Kada će ovaj raspust već jednom da se završi? Morala je da se zapita.

,,U svojoj sobi, plače“, odgovorio je Oven.

„Šta se desilo?“

„Ništa novo. Sete, Sete... nikada nikoga neću voleti kao tebe... aaaa“, rugao se.

„Prekini. Zloban si. Molim te, raščisti sobu. Grejevi roditelji dolaze na večeru, sećaš se? Idem da porazgovaram s njom.“

Potrošila je trideset vitalnih minuta dok je pokušavala da izvuče Lanu iz uplakanog očaja u neku vrstu korisnog stanja:

„Hajde, hajde, dušo... Uskoro ćeš se osećati bolje, obećavam. Znam da ti svi to govore, ali zaista ima još mnogo ribe u moru... Tinejdžerska srca brzo zarastaju, obećavam ti... za nekoliko nedelja ćeš ga preboleti.“

Kada to nije upalilo, razdraženo je dodala: „Dostaje stariji od tebe... u tim godinama, momci su potpuno nepouzdani... osim toga, baš je bubuljičav... čak i po leđima.“

Najzad je izgubila strpljenje: „Žao mi je, više me stvarno nije briga! Moraćeš da obrišeš nos, poneseš maramice i siđeš dole da mi pomogneš.“

Eni je najzad uspela da uposli Lanu i Ovena. Motali su se unaokolo, nameštali jastuke i prekrivali neraspakovane kutije stolnjacima.

Uz silnu koncentraciju, Eni je uspela da odvoji dvanaest žumanaca od belanaca. Žumanca su završila u jednoj činiji, od njih će praviti sos, a belanca u drugoj, od njih će praviti puslice.

Tada joj je zazvonio telefon. Veoma se iznenadila kada je čula Šveđanin glas.

U nekoliko rečenica, bivša mis Ukrajine je objasnila krizu koja se trenutno odvijala u njenom životu. Krompiroglavi Igor, koji ju je bez

sumnje varao i ranije, sada je upoznao neku mladu, lepšu i voljniju ženu i zatražio razvod!

Milioner, gasni baron, želeći da sačuva svaki peni svog bogatstva, pobegao je u Rusiju, ostavivši Svetlanu u uverenju da neće ništa dobiti.

„Zvala sam svoje prijatelje u Rusiji i bacili su me u paniku“, izbrbljala je Svetlana Eni u uho. „Pomislila sam: moram nazvati neke engleske prijatelje i setila sam se tebe.“

Eni je bila polaskana uzdizanjem statusa stilistkinje do statusa prijateljice. Mada to nije mnogo toga govorilo o Svetlaninom unutrašnjem, multikulturalnom krugu.

„Draga, moraš odmah da se smiriš“, rekla je Eni trudeći se da govori umirujućim glasom. „Živiš u Londonu. Tvoja deca su tu rođena, zar ne?“

„Da, u Portlandu, da.“

„Draga, dečaci su Englezi. Sigurna sam, apsolutno sam sigurna da ne može da te zajebe. Ne može da se razvede od tebe u Rusiji, sigurna sam da to mora da prođe kroz engleski sud.“

„Ali njegovo bogatstvo, njegova imovina, sve je u Rusiji“, nastavila je Svetlana sve glasnije. „Može da sakrije stvari, može sve da sakrije od engleskih sudova. To mi je već rekao. Eni, ako ne pristanem, izgubiću sve. Zapretio je da će uzeti dečake...“

„Svetlana, smiri se, smiri se, draga.“ Ruskinja je uspela da privuče njenu punu pažnju: jaja su u svojim razdvojenim činijama pala u zaborav. „Razgovarala si sa svojim prijateljima iz Rusije, zar ne? Ali ovo nije roman koji je napisao Dostojevski...“ Negde na nebu, smešila se njena profesorka iz škole Fransis Holand. „Srce, živiš u vili sa šesnaest soba u Mejferu, Igor to ne može da sakrije, a samo ta kuća dovoljna je da te izdržava do penzije.“

Balkandownload

Nastupila je pauza dok je Eni razmišljala o tome šta još da kaže Svetlani. Iznenada joj je sinulo.

„Znaš šta?“ započela je. „Znam nekoga ko je prošao kroz veoma grozan razvod. Znatna količina novca bila je na kocki. Pitaću je da ti preporuči advokata. Ne odvajaj se od telefona i javiću ti čim stignem.“

Eni nikada ranije nije razmišljala o tome koliko bi žene koje su bile njeni glavni klijenti u Radnji mogle da budu moćne... Imala je brojeve njihovih mobilnih telefona kako bi mogla da ih obavesti kada se pojavi neki nov komad odeće, savršen za njih.

Aha... evo ga broj veoma glamurozne četrdesetogodišnjakinje čiji je monumentalan sporazum o razvodu dospeo u sve novine. Samo će joj objasniti Svetlaninu situaciju, zapisati ime advokata koji je vodio slučaj i nazvati buduću bivšu suprugu milionera kako bi joj prosledila informaciju.

„Zdravo, Megan! Kako si? Da, ovde Eni Valentajn. Ne radim više u Radnji...“

Kada je Eni nazvala Svetlanu, čekalo ju je neprijatno iznenađenje.

„Imaš li papir i olovku, draga?“ pitala ju je. „Zove se Hari Roskof, iz firme Roskof, Beri i Mus... Kako ćeš ga platiti?!“ Eni nije palo na pamet da Svetlana nema novca - da joj je Krompiroglavi već ukinuo džeparac baš zbog toga da je šofer ne bi vozikao ulicama Londona u bentliju sa čekovnom knjižicom u ruci dok traga za pravnim savetom.

„Nemaš novca?!“ pitala je Eni s nevericom.

„Nijedan jedini peni.“

Kada je nakon nekoliko trenutaka upila ovu informaciju, Eni je izdala sledeće instrukcije: „Okej, draga, evo šta ćeš da uradiš. Napuni veliki kofer sa stvarima iz svog ormana koje više ne želiš. Što više tašni, čizama i cipela to bolje. Zatim mi kaži gde da dođem i za tren oka ćemo sve to pretvoriti u novac. Sve ću prodati po najboljim mogućim cenama. Neću uzeti ni peni provizije, draga. Ovo radim za tebe.“

Više nije zavidela Svetlani na čitavoj armiji osoblja, blistavom stilu života i potpunoj zavisnosti od totalnog smrada.

Kada je spustila slušalicu, Eni je bacila pogled na sat i opsovala. Zatim je ubacila pomalo tečne puslice u rernu, namestila tajmer i počela da pretura po nepoznatoj kuhinji u potrazi za posudom u kojoj će skuvati ribu.

„Dinaaa!!!!! Zašto nisam mogla da te dobijem dvadeset minuta? Upomoooooooć!“

„Šta se dešava?“ uzviknula je Dina, potpuno izbezumljena sestrinim hitnim pozivom.

„Potrebna si mi ovde. Ne mogu sa ovim da se nosim. Ne mogu ovo sama da izvedem. Ostala su mi još samo dva sata.“ „Eni, o čemu govoriš?“

„Moram da napravim večeru za Grejeve roditelje i ne ide mi od ruke, sve je krenulo naopako.“

„Okej.“ Dina je ispustila uzdah olakšanja. „Sve mi ispričaj.“

Prokleti, holandski sos se zgrušao... Eni će morati da sedne u kola i krene u potragu za jajima... oh, na krem je potpuno zaboravila. U celoj kući ne postoji dovoljno velika posuda za ribu... ali Dina ju je uveravala da losos može da se skuva u mašini za pranje sudova.

,,U mašini za pranje sudova!“ Eni nije zvučala uvereno.

„Da - ako imaš dovoljno aluminijumske folije. A ti uvek imaš dovoljno aluminijumske folilje.“

„Oh, da, nemam više jaja ni krema, ali imam toliko proklete folije da mogu da napravim prokletog Limenka i celu njegovu prokletu porodicu.“

Balkandownload

„Tako treba razmišljati. Samo uključi mašinu na najvrelije pranje i ostavi ribu unutra trideset pet minuta. Naravno, moraš, apsolutno moraš da proveriš da li je u mašinu već sipan prašak.“

Zvučalo je dovoljno jednostavno.

„Pričaćeš mi preko telefona kako da napravim sos kada se vratim s jajima? Gde si? Ne čujem muziku.“

,,U Rijaltu sam, krijem se od radnika. Imam još sat i po vremena pre nego što krenem po Bili. Na baletu je.“

Čim je Eni otišla iz Londona, Dini i Brajanu se desilo nešto veoma čudno: Dini je ponuđen posao s pola radnog vremena (u administrativnom odeljenju jednog koledža) za koji je uvek tvrdila da ga ne želi, a Brajan je uspeo da zaključi ozbiljan ugovor. Verovali ili ne, Dina je konačno ugrađivala novu kuhinju.

„Oh... kako je u Rijaltu?“ Eni je iznenada osetila nalet čežnje za užurbanim italijanskim kafićem u kojem služe kafu baš po Dininom i njenom ukusu.

„Oh, znaš, kao i uvek. Zaboravili su slaninu na grilu pa je danas prilično zadimljeno. Gde ideš na kafu u Gornjem Ploksliju?“

,,U prodavnici Uradi sam“, sumorno je odvratila Eni. „Nažalost, kafe kultura nije dospela ovako daleko na istok. Prokletstvo. Sranje...“

„Šarmantno“, komentarisala je Dina.

„Upravo sam shvatila da šporet zvoni već neko vreme. Sranje! Puslice! Nazvaću te kasnije.“

„Zapamti, Eni, Itonska poslastica!“ dovikivala joj je Dina na rastanku. „Ako si napravila govnariju od puslica, izlomi ih i pomešaj s jagodama i kremom i nazovi to 'Itonskom poslasticom'.“

Boja puslica nije bila tako loša - pa, više su bile pečene nego blago pržene, - ali oblik je bio katastrofalan. Spojile su se, stopile... nastala je jedna velika puslica. Pleh je bio potpuno prekriven velikom, smeđkastom, blago hrskavom puslicom.

Nema veze... Itonska poslastica, rekla je sebi dok je gulila velike komade sa pleha u činiju. Pomešaće ih s kremom i gomilom jagoda... i zdravo, đaci!

Napunila je mašinu za sudove, stavila prašak i uključila je, kako bi kasnije mogla da je isprazni i spremi za umotanu ribu, a zatim odjurila po jaja i krem.

Vozila je džip niz ulicu, kroz osam raskrsnica i tri semafora do supermarketa. Muvala se kroz prolaze, locirala jaja i krem, kupila vino, grickalice i još neke stvari zbog kojih je korpa otežala. Dok se kotrljala u džipu nazad kroz osam raskrsnica i tri semafora, razmišljala je o pogodnosti života u Hajgejtu: tamo bi poslala Ovena po jaja i krem i on bi se vratio za manje od pet minuta.

Već je bilo maltene pet i trideset kada je ušla nazad u kuću i čula Konorov glas kako je pozdravlja iz kuhinje.

„Šta ti, do đavola, radiš ovde?“ bile su njene prve reči dok se otimala iz medveđeg zagrljaja kojim ju je počastio.

,,U prolazu sam - pa, na snimanju - nedaleko odavde“, uspeo je da prozbori kroz puna usta. Progutao je, a zatim se okrenuo da podigne čašu vina sa stola iza sebe i iskapio sadržaj. „Mmmm... fantastično“, rekao je.

„Vidim da si se raskomotio“, rekla je Eni. „Nisi valjda otvorio nešto skupoceno?“ Okrenula je flašu i ugledala etiketu na španskom, delovala je prilično novo. Dobro je, na sreću, Konor nije provalio u Grejeve zalihe starog francuskog burgunca, ili šta god da je, uredno složene u ostavi od tavanice do poda.

Balkandownload

„Da, Oven je odličan domaćin.“ Konor je potapšao njenog sina po leđima. Oven je sedeo za stolom s praznom činijom pred sobom. „Šta je za večeru? Ovih dana si prava Najdžela iz predgrađa, zar ne?“ zadirkivao ju je. Bila je u iskušenju da ga opauči preko usta.

„Ne možeš da ostaneš na večeri“, rekla mu je Eni. „Dolaze Grejevi roditelji. Večeras ću ih upoznati, pod velikim sam stresom.“

Konor je seo, spustio svoje duge noge na kuhinjski sto, postavio ruke iza glave i dobacio joj izazov: „Samo probaj da me nateraš da odem, dušo, samo probaj.“

Oven se zakikotao dok je Eni odgovarala: „Možeš da ostaneš malo, ali do sedam da si nestao.“

„Ma hajde... pomoći ću ti da probiješ led.“

„Zaveži, molim te! Moram da kuvam... Ovene, napravi salatu. Konore, ako oljuštiš krompir, razmisliću o tome... Moram ponovo da nazovem Dinu zbog sosa.“

Naredni sat nije protekao u veselom raspoloženju. Dok se Eni trudila da napravi holandski sos, Konor joj se prikrao otpozadi i tiho postavljao nezgodna pitanja. „Kako vam ide?“

„Fino. Polako se sređujemo... Mislim da nam ide zaista dobro.“

„ Aha... fino... pa...“ Zatim je stao zaista blizu i prošaputao joj u uvo: „Kako ide u spavaćoj sobi?“ i nekoliko puta je gurnuo kukovima kako bi pojasnio pitanje.

Nažalost, u tom trenutku je pažljivo sipala kašiku sirćeta iz flaše u sos.

„Isuse! Konore!“ pokušala je da izbaci suvišno sirće što je brže mogla. „Sve je u redu, hvala na pitanju“, brecnula se. „Ne mogu sada da pričam o tome. Zauzeta sam!“

„Ooooo, nešto smo osetljivi... još jedno sve je u redu' od Eni.“ Zatim je ozbiljnim glasom dodao: „On mora biti dobar, Eni, on mora biti 'sledeći'... Apsolutno niko nije rekao da moraš sada da se središ za ceo život.“

„Odlazi, Konore“, zarežala je. „Ne mogu sada da vodim ovaj razgovor. Otvori mašinu za sudove i proveri ribu.“ „Šta?!“

Konor je otvorio mašinu i oblak vrele pare zapahnuo je kuhinju dok je Eni otvarala vrata frižidera da izvadi puslice i krem.

„Miriše divno i limunasto“, komentarisao je Konor.

„Limunasto?! Šta?!“ Upravo joj je sinulo da je možda trebalo da proveri da li se fioka za prašak zaglavila tokom poslednjeg pranja, da bi se sad otvorila i prelila sapunicu preko lososa. Tada je pored sudopere ugledala činiju s puslicama, potpuno praznu. „Gde su, do đavola, moje... KONORE! Da li ste ti i Oven pojeli moje puslice?“ vrisnula je.

„Ostatke... ono što si zgulila s pleha, rekao sam Ovenu da su to sigurno...“ Konor je naglo utihnuo. Po njenom izrazu je shvatio da nisu pojeli činiju sa ostacima.

„Bile su odlične“, snebivljivo je dodao.

„Aaaaaaaa!“ Potrčala je ka njemu, ali u poslednjem trenutku skrenula je ka mašini za sudove koja je bazdila na prašak za pranje sudova s mirisom limuna.

„Aaaaaaaaa!“ ponovo je vrisnula.

Tada je Grej ušao u kišnom mantilu i pitao šta se dešava. Pozdravio je Konora i... Da li on to oseća ribu? Zar se ona ne seća da je njegov otac alergičan na ribu?

Eni je istrčala iz kuhinje i odjurila u spavaću sobu, gde se melodramatično, u Laninom stilu, bacila preko kreveta pravo na šik mark džejkobs crveno-belu haljinu koju je spremila za to veče, i počela glasno da plače.

Nije u pitanju bila samo iscrpljenost, ili to što je očajna kuvarica, ili to što je oprala lososa umesto da ga skuva, ili to što je potpuno zaboravila na alergiju. Bilo je tu još nečega.

Balkandownload

Bila je uplašena. Proteklih nekoliko dana trudila se da potisne zabrinutost, međutim, sada je nekontrolisano izbijala na površinu.

Počela je da oseća da joj se Gornji Ploksli uopšte ne dopada, kao ni život u predgrađu i beskrajno kotrljanje autoputem Mil dok vozi mrzovoljnu decu u školu.

Zatim, tu je Grej. Tek kada se uselila kod njega, shvatila je koliko nije spreman za menjanje svojih navika. Kako - da li da se usudi i iskoristi tu reč? - staro i staromodno deluje njoj i njenoj deci.

Nosio je otrcane purpurne somotske papuče po kući („Ali udobne su!“) i nije slušao njene proteste. Mada je izgledao lepo u odelu s kravatom, definitivno nije izgledao lepo u pamučnim pantalonama i golferskoj bluzi na V izrez, a to je najradije nosio. Voleo je da ga ništa ne uznemirava dok čita novine, stranu po stranu, ponekad i cela dva sata. Deca su ga nervirala. Stvarala su suviše buke, suviše nereda. Zahtevala su previše vremena i pažnje. Navikao je na ženu koja ga je razmazila, držala kuću u savršenom redu, služila obroke, peglala i ugađala mu. Možda je i on zažalio zbog odluke o zajedničkom životu. Možda se pita u šta se to uvalio. Možda će se ostvariti najgori strah njene majke: možda Grej taktički koristi Eni u bici oko razvoda.

Eni je otkrila da se redovno priseća ranih dana života s Rodijem i pokušava da utvrdi da li je i tada imala iste brige. Da li je osećala istu klaustrofobiju i nesigurnost kada su Rodi i ona počeli da žive zajedno?“

Sada, kada pomisli na to vreme, seća se samo delirične sreće: krečenja majušne spavaće sobe u seksi ružičastu nijansu... Rodija kako je neguje dok traje jutarnja mučnina jer je brzo ostala u drugom stanju... kupovine odeće i cipela za dete, provođenja čitavih večeri na sofi dok zagrljeni slušaju svoje muzičke kolekcije i glume gađenje prema ukusu onog drugog, a zatim smišljaju ime za bebu.

Možda je bila podjednako nesigurna, govorila je sebi, sigurno je bilo trenutaka kada je sumnjala. Ali bila je tako mlada. Kada je mlad, čoveku ništa nije toliko bitno. Ulozi nisu veliki. Možeš da pokušaš da živiš s nekim, da se predomisliš i odeš. Pa, okej... to zbog bebe Lane nije bilo tako jednostavno, ali ipak...

Sada ne može da porekne da je prebrzo donela veliku, važnu odluku koja utiče na njen život i na živote njene dece.

Međutim, nije mogla da ode... morala je da bude odrasla osoba i čitavoj stvari pruži šansu za uspeh.

U kuhinji, Grej je silno pogrešio kada je rekao Lani, Ovenu i Konoru da ide gore da vidi „da li može da smiri ovaj napad besa“.

Na ovo je Lana skočila i uzviknula: „Ne! Ne dolazi u obzir da ideš gore kod moje mame! Kako se usuđuješ da ovo nazoveš napadom besa! Možda nije trebalo da zoveš svoje roditelje da dođu onog dana kada mama radi i da očekuješ da kuva za sve vas kao da je neka domaćica!

Ona ne zna da kuva! Zar to nisi primetio! Zar nisi ukapirao ništa u vezi s njom?“

„Lana“, intervenisao je Konor, „čini mi se da si malo...“

„Ali pogledaj ga samo“, besnela je Lana. „Ne ume ništa da uradi sam za sebe, on je najnazadnija šovinistička svinja koju sam ikada upoznala. Želi da pretvori mamu u svoju domaćicu!“

„Lana, to nije istina“, insistirao je Grej, naljutivši se zbog ove optužbe. „Mislim da treba odmah da prekineš.“

„Ja idem do nje“, urlala je. „Ti se drži podalje!“

Na to je izjurila iz prostorije.

Balkandownload

Konor i Oven se pogledaše kada je nastupila tišina. Oven je samo slegao ramenima. Nije bilo prvi put da Lana tako prasne.

„Zašto ne popiješ čašu vina?“ ljubazno je rekao Konor. „Najbolje će biti ako otkažeš večeru svojim roditeljima. Ne brini zbog ovoga. Siguran sam da će se stvari smiriti... Tinejdžeri su prava noćna mora“, pokušao je da bude saosećajan.

Grej je ispustio dug uzdah, privukao stolicu i okrenuo flašu ka sebi. Lice mu je prebledelo za nekoliko nijansi. „Gospode!“ uzviknuo je. „To je moj dominio de pingus iz 1996. godine!“

Pošto Konor nije promenio izraz lica u znak prepoznavanja, Grej je promrmljao: „Veoma retko, špansko.... flaša košta tri stotine funti... potencijalno odlična investicija.“

„Ah... izvini...“ Konor je obesio glavu uz izvinjenje, posegao za čistom čašom i dodao: „Mislim da je bolje da popiješ malo.“

Balkandownload

Poglavlje 25.

Eni ponovo u gradu: Narandžasto-crvena lanena haljina na preklop (rasprodaja u Džozefu)

Bež mantil (njen pouzdani Valentino) Velika narandžasta tašna (Šošinel na Ibeju)

Štikle boje karamela (Šanel, kupljene da podignu moral) Narandžasto-crveni ruž za usne (Mek)

Ukupna cena: 390 funti „Još nisi mrtva, ženo.“

Eni je koračala po šarmantnom pločniku jedne od svojih omiljenih ulica u Hajgejtu. Elegantno ofarbane ograde okruživale su vrtove prepune žbunova procvetalih ljiljana, budleja i orlovih noktiju. Skoro sve trospratnice izgrađene u džordžijanskom stilu bile su lepo i skupo renovirane: zamenjeni su stari drveni prozori i vrata, naneti sveži slojevi istorijski odgovarajuće boje i postavljene prozorske žardinjere veselih boja.

Za kupovinu cele kuće u ovoj ulici, bilo je potrebno bar milion i po funti, računala je, zato je većina podeljena u manje stanove. Sanjala je o tome da poseduje sopstvenu kuću u Hajgejtu - ali verovatno će biti manja od ovih. Dva sprata i vrt bilo bi sasvim u redu. Nije bila pohlepna.

Prošla je pored debeljuškaste žene od trideset i nešto godina. Žustro je koračala u mornarskoplavom šorcu, bluzi sa cvetnim dezenom i crnim cipelama. Nosila je crnu tašnu sa uskim remenom dijagonalno preko grudi, zbog čega je njen dekolte bio prepolovljen na užasan način.

Eni je razmišljala da li da je zaustavi tu na ulici, da joj tutne u ruke jednu svoju vizitkartu i kaže: „Hajde... još nisi mrtva, ženo, zašto si odustala?“ Šta je to sa ženama i njihovom vezanošću za crne cipele i crne tašne? Ostatak sećanja na školsku uniformu? Ili i dalje gaje zabludelo stanovište da crna boja ide uz sve? Mada crna boja može da se nosi uz mnogo šta tokom zime, tokom leta je potpuno beznadežna.

Kuća pod brojem 39 još nije bila renovirana. Boja se ljuštila, kamen je bio prljav, a delovi ograde truli. Gazda sigurno ne živi ovde, pomislila je, ili mu je sreća okrenula leda.

Rečeno joj je da prati baštensku stazu do zadnjeg dela kuće gde se nalazi ulaz u podrumski stan: 39B.

Prošla je kroz zaraslu baštu. Vlažne stabljike i grane šibale su je po nogama dok je gacala klizavom stazom prekrivenom mahovinom.

Sa crnih vrata ljuštila se farba i sve prozore trebalo je ne samo prefarbati već i oprati. Snažno je pritisnula zvono. Nakon nekoliko trenutaka, Ed se pojavio na vratima, izgledajući - uprkos svim njenim naporima - kao da mu je neophodna nega i pažnja koliko i kući u kojoj je živeo.

„Zdravo, ahm, Eni... uđi, molim te.“ Ed se nasmešio i mahnuo joj da uđe u pretrpan hodnik.

Balkandownload

Morala je da prođe pored vešalica punih kaputa i vetrovki, pored čizama, cipela i gumenih čizama, pre nego što je za njim ušla u majušnu kuhinju niskog plafona, takođe prepunu stvari.

Upijala je bujicu šerpi, Ionaca, tegli punih kuhinjskog pribora, gomile novina, mali sto pretrpan knjigama, olovkama i papirima, dok je Ed držao govor dobrodošlice, pomalo se izvinjavajući.

„Izvini... uvek je nered... beznadežan sam... mogu li da ti ponudim čaj? Nadam se da ne žuriš... Oven odlično napreduje...“ i tako dalje. Govor je povremeno prekidan kijanjem, znatno slabijim od onog kojim ju je ranije prepadao.

Došla je da pokupi Ovena sa časa muzičkog. Pošto Ed više nije mogao da dolazi kod njih, dogovorili su se da Oven četvrtkom posle škole dolazi kod Eda kući i da ga Eni pokupi oko sedam sati uveče. Međutim,

dva puta nije mogla da stigne pa je slala Dinu, tako da je ovo njena prva poseta Edu.

„Čaj će mi baš prijati, hvala“, rekla je i oborila posudu s mačjom hranom na pod dok je pokušavala da se skloni s puta. Kada je obrisao rasutu hranu krpom za sudove i vratio je u sudoperu, nelagodno je primetila da je napunio izubijan, aluminijumski čajnik i spustio ga na ringlu drevnog električnog šporeta.

„Hajde, odvešću te do dnevne sobe“, ponudio se i ona je oprezno krenula za njim, pitajući se kakvi je kućni užasi tamo čekaju.

U dnevnu sobu se dolazilo kroz mali hodnik obložen policama prepunim do te mere da su držale po dva sloja knjiga, a izvestan broj bio je nagomilan na podu. Luster je visio tako nisko da je Eni udarila u njega, ne jednom, već dva puta. Prvi put ga je zaljuljala pa ju je luster udario i otpozadi.

Zidovi sobe bili su okrečeni u tamnoružičasto, a zavese i sofa imale su izlizan, iskrzan cvetni dezen. Karirani ćilimi bili su nabacani unaokolo kako bi prostorija delovala prijatnije, a kamin je izgledao kao da je nedavno korišćen.

„Zdravo, Ovene!“ rekla je sinu, koji je sedeo prekrštenih nogu na sofi s gitarom na kolenima.

„Slušaj ovo“, odvratio je i zapanjio je odsviravši komplikovan akord.

„Briljantno“, rekla je, i dalje sabirajući utiske o prostoriji. Pijano, tri gitare i kolekcija uramljenih koncertnih postera, to je nešto što bi od Eda očekivala. Slika pohotne, prelepe, nage žene bila je pomalo neočekivana.

Krhki ukrasi i porcelanske figure koji su zakrčili okvir kamina i prozorske daske, takođe nisu bili u skladu s njegovom ličnošću. Eni je pretpostavila da Ed još čuva sve predmete koji su nekada pripadali njegovoj majci. Još nije bio spreman da je pusti da ode.

Nizak plafon malo je prokišnjavao na sredini. Koliko dekada se to već dešavalo? Pitala se. Nije se mogao poreći karakter stana mada je bio malo mračan i sumoran i očajnički je vapio za belim krečom. Sva vrata su visila sa šarki pod čudnim uglom, pod je škripao, i ako bi ispustila kliker, pretpostavljala je da bi se otkotrljao pravo ka crnom kaminu.

Dok je Oven svirao, Ed je doneo mali poslužavnik s dve šolje i čajnikom.

„Molim te, sedi“, insistirao je. Dok se smeštala u uleglu fotelju, amaterskim okom lovca na nekretnine uočila je izvijenu podnu dasku koja se protezala uza zidove prostorije i komad tapete koji je bio oljušten iznad nje. Okrenuvši glavu, pregledala je ostatak daske. Cela je bila prekrivena nabubrelim plikovima od farbe i papirom koji se ljušti.

„Izgleda da imaš vlagu“, rekla mu je.

„Oh...“ Ed se spustio na sofu, blizu Ovenovih nogu. „Ovim starim kućama“ - mahnuo je keksom po vazduhu - „uvek nešto fali.“

Balkandownload

„Ne, Ede.“ Eni je podigla oljuštenu tapetu i, kao što je očekivala, ispod nje ugledala crnu plesan. „Imaš vlagu i veoma ozbiljnu situaciju sa plesni...“

Savršeno tajmirano, Ed je spektakularno kinuo, tako da je mogla uverljivo da mu saopšti: „Alergičan si na plesan. Većina ljudi jeste.“

„Šališ se!“ rekao je i prišao da pogleda tapetu koju je držala. Ponovo je kinuo čim se malo približio.

Oven je takođe prišao i izjavio da je gadno', ali ipak je detaljno opisao Edu suvu trulež, takozvano 'trulo telo' otkriveno u podrumu njihove prethodne kuće.

„Bila je narandžasto-smeđkasta, ogromna i u obliku pečurke. Bila je živa! Izgledala je kao da je upravo stigla iz svemira i sada se sprema da evoluira u sasvim novu vrstu“, saopštio je uzbuđenim glasom, sa osmehom na licu, dok mu je u očima svetlucao nestašluk.

„Divno, Ovene. Možda bi voleo da se zavučeš u moju šupu za ugalj i vidiš da li tamo možeš da pronađeš nešto slično?“

„Da!“

„Dobro, pa... eto sada imaš čemu da se raduješ do sledećeg dolaska, čini mi se.“

Oven se snuždio, pa je Ed pokušao da ga oraspoloži zahtevom: „Hoćeš li, molim te, da pronađeš Huvera i Dajsona u bašti? Moje mačke“, objasnio je kada je Eni podigla obrve. „One mi dođu kao čistači.“

„Ahm... moram o nečemu da porazgovaram s tobom“, započeo je Ed pomalo nelagodno kada je Oven izašao u vrt.

Eni je osetila ubod nervoze. Pogledala je ovog sve prisnijeg, a ipak i dalje nepoznatog muškarca na sofi, udaljenog svega pola metra, i nije mogla da se ne seti kako ga je ljubila - pa dobro, kako se vatala s njim - na stepeništu.

Nijedno od njih nikada nije pomenulo taj... incident, a ona nije ni razmišljala o tome otkako se desilo. Odnosno... nije mnogo razmišljala o tome. Sada su joj se prsti na nogama sklupčali na pomisao da će on to pomenuti.

Nagnuo se napred s laktovima na kolenima i pogledao je vrlo ozbiljno direktno u oči.

„Kako napreduju stvari u Gornjem Ploksliju?“ pitao je.

„Fino“, odvratila je. „Dobro“, brzo je dodala i pojasnila: „Svakodnevno putovanje je pomalo naporno, ali navikavamo se.“

Pošto nije odgovorio, a nastavio je upitno da je posmatra, osetila je potrebu da doda: „Pretpostavljam da svi imamo problem... da se prilagodimo... da pronađemo svoje mesto. Ali zaista mislim da će se sve dobro završiti.“

„Zaista?“ pitao ju je i dalje je posmatrajući veoma ozbiljno. Ponovo se nagnuo napred i pogledao je direktno u oči. Oh, bože, definitivno će pomenuti poljubac, prosto je znala.

„Slušaj, Ede“, ubacila se, „ako je u pitanju ono što sam, što smo... znaš, na stepeništu...“ mucala je. „Slušaj, nisam time ništa ozbiljno mislila. Ne želim da me pogrešno shvatiš. Samo sam bila veoma uzbuđena zbog Ovena... i njegovog solo nastupa... i zanela sam se. Grej i ja smo veoma srećni“, naglasila je.

Ed se smračio. Pokušala je da razjasni situaciju, ali njene reči imale su suprotan efekat. Delovao je maltene ljutito.

„Ne, nisam imao nameru da pričam o tome“, rekao je zbog čega je poželela da šutne samu sebe. „Smatrao sam da treba da ti kažem, za slučaj da nisi primetila, da Oven nije naročito srećan. Prestao je da se oglašava na časovima, i sudeći po tome koliko mu dobro napreduje sviranje gitare, verovatno svaki dan provodi sate u svojoj sobi vežbajući.

Balkandownload

Oduševljen sam kada učenici vežbaju, ali mislim da nije dobro da toliko vremena provodi sam.“

Eni se toliko zaprepastila da u prvom trenutku nije znala šta da kaže. Da li je previdela Ovenovo ponašanje? Delovalo je kao da se lepo smestio u Grejevoj kući u poređenju s Lanom. Međutim, ako ponovo ćuti na časovima, to je veliki korak unazad.

„Zar ne misliš da je bilo suviše rano za selidbu?“ pitao je Ed. „Možda si malo požurila stvari iz ličnih razloga?“

Ovo je već previše. Preterao je, i Eni je osetila nalet besa.

„Mislim da se to tebe ne tiče, Ede“, ljutito mu je rekla, a zatim podigla glas: „Da se nisi usudio da misliš da ne vodim računa o svojoj deci, zato što to nije istina! Sve vreme vodim računa o njima! Naravno da za njih želim samo najbolje. Preselila sam se da bismo svi stekli neku vrstu sigurnosti. Vređa me to što misliš da sam to uradila iz sopstvenih razloga!“

„Žao mi je“, odgovorio je Ed nakon čega je njen bes pomalo splasnuo.

„Pomažem Ovenu koliko god mogu“, dodala je nešto smirenijim glasom. „Nisam znala šta se dešava u školi. Dobro je što si mi rekao.“

Pognuo je glavu i trljao dlanove, uzrujan ovim razgovorom.

„Pa, možda me se ni ovo ne tiče“, započeo je ne gledajući je, „ali treba da znaš da sa školskog računa za dobrotvorne svrhe nedostaje dve hiljade funti. Nisam još razgovarao s Lanom i njenim prijateljicama, ali očigledno ću morati.“

„Dve hiljade funti!“ zapanjeno je ponovila Eni. „Koliko ima novca na računu?“

„Ostalo je preko osam hiljada, ali novac je podignut tri puta. Ukupno dve hiljade. Samo Lana i devojke imaju pravo da podižu novac“, mračno je dodao.

„Oh ne!“ zapanjeno je izustila Eni. Odmah se zapitala šta Lana namerava da učini s tim novcem. Da pobegne? To je bila Enina prva panična pomisao.

„Ede? Mogu li prvo ja da porazgovaram s Lanom?“ pitala ga je Eni. „Veoma je naporna u poslednje vreme. Ne sviđa joj se Grej, momak ju je ostavio, nedostaju joj prijatelji... Izgleda da je učinila nešto strašno, ali možeš li mi dati nekoliko dana da odaberem pravi momenat i otkrijem šta ona zna o tome?“

Ako ima dve hiljade funti, može pobeći od kuće, bile su reči koje Eni nije dodala.

„Dobro...“ Ed je ustao. „Videću Ovena za vikend, zar ne?“ govorio je o dugo planiranom kampovanju.

Eni je takođe ustala, osetivši se veoma nelagodno nakon što ju je Ed opteretio sa svim tim problemima. „Razumeću ako više ne želiš da ga vodiš na put“, rekla je.

Iznenađeno ju je pogledao. „Zašto to više ne bih želeo? Osim toga, Oven bi bio slomljen.“

Nasmešila se Edu, zahvalna što je bar to razumeo.

Balkandownload

Poglavlje 26.

Ovenova pidžama za kampovanje: Čarape (Asda)

Pantalone (Asda) Donji deo trenerke (Asda)

Majica dugih rukava (rasprodaja u Gepu)

Ukupna cena: 12 funti „Da.... previše pasulja.“

Ovenu je bilo neudobno u vreći za spavanje. Ili mu je bilo pretopio, ili mu je bilo tesno, ili se osećao suviše umotano. Takođe, palac na desnoj ruci, pažljivo umotan u čist flaster, počeo je da pulsira. Ispostavilo se da je otvaranje porodičnog pakovanja pasulja u konzervi perorezom ipak bila loša ideja. Lako ga je otvorio, ali oštra, nazubljena ivica noža posekla mu je palac dok je sipao pasulj u šerpu.

Prvih nekoliko trenutaka nije registrovao bol i krv mu je nečujno kapnula na pasulj. Ali čim je izgovorio prvo ,,Au!“ Ed koji je bio zadužen za kuvanje zajedno s dvojicom drugih tata i četiri dečaka bacio se u akciju.

Posekotina je brzo procenjena, očišćena dezinfekcionim maramicama a ruka podignuta uvis da se zaustavi krv. Kada je flaster stručno postavljen i umirujuće reči izrečene, obojica su se vratila šporetu da provere pasulj.

Na njemu se nalazila mala, ali veoma uočljiva kapljica krvi.

„Misliš li da treba da ga bacimo?“ pitao je Oven.

„Ne, ne, ne“, srčano ga je uveravao Ed. „Naravno da ne - samo ćemo ga dobro prokuvati. Svi će dobiti obrok obogaćen gvožđem.“

Šalio se kako bi oraspoložio Ovena. „Krvavo dobar pasulj... krvavo sam gladan... ovo će biti krvavo ukusan obrok“, i tako dalje.

Međutim, posekotina je bila Ovenova treća povreda tog dana i počeo je da se oseća kao dežurni nespretnjaković. Tokom obuke u rezbarenju prutića, slučajno je izrezbario kažiprst leve ruke, tako da je sada imao flaster na obe ruke.

Izgradnja nasipa od kamena takođe nije baš najsrećnije prošla; mučio se s preteškim komadom koji mu je iskliznuo i pao na nogu.

„Ništa strašno“, uveravao ga je Ed kada je procenio štetu nanetu prstu na nozi rasplakanog Ovena. „Samo će ti nokat biti crn neko vreme. To je veoma kul, nešto što bi Ozi Ozborn izveo namerno.“

Ed je sedeo pored njega za vreme večere i ćaskao s njim i drugim dečacima, pričao viceve, pravio igre recima u čemu je bio neverovatno dobar. Kada je Oven počeo da zeva, Ed mu je predložio da se uvuče u svoju vreću za spavanje u jednom od šatora za dečake.

Oven se sada tamo migoljio, pretrpan odećom, u čarapama, gaćama, trenerci i majici dugih rukava.

Jedna strana stomaka bila mu je pomalo bolna - previše pasulja, pomislio je.

Balkandownload

Zatim je morao da pomisli na svog oca, koji je veselo i otvoreno prdeo i imao pedeset različitih reči koje opisuju taj proces. Ovenu su omiljene bile 'pevušenje' i 'puštanje pare'.

Razmišljao je i o onom drugom problemu i veoma se zabrinuo. Mislio je da će to biti njegov tajni projekat, ali više nije bio tako siguran.

Tada je ugledao Eda, u rebrastim pantalonama i izlizanom gornjem delu pidžame na pruge. Ušao je u šator sa staromodnim fenjerom u jednoj i Ovenovom knjigom u drugoj ruci.

„Pomislio sam da će ti zatrebati“, rekao je, čučnuo pored Ovenove vreće za spavanje i dodao mu knjigu. „Kako si? Da li ti je udobno?“

Pogledao je unaokolo: u drugom ćošku velikog šatora spavala su tri dečaka.

„Misliš li da ćeš moći da spavaš? Ili ćeš čitati priče o duhovima cele noći?

„Ne znam“, odvratio je Oven. „Ali još ti se ne spava?“

„Još mi se ne spava“, rekao je Oven i brzo zevnuo. „Da li ti je dovoljno toplo?“ pitao je Ed. „Da... hmm... dobro mi je.“

Ovenov blago bolan izraz lica podstakao je Eda da pita. „Boli te stomak?“ Kada je Oven klimnuo, Ed mu je odvratio: „Možda si pojeo previše pasulja?“

„Da... previše pasulja.“

„Siguran sam da će svi razumeti ako moraš da ispustiš...“ Podigao je obrvu, „Pritisak. Samo čvrsto zakopčaj vreću.“

Oven se na ovo iskezio i iznenada saopštio Edu: „Mape koje sam napravio za ovo putovanje - posebna šetnja do Iven Ridža koju sam planirao - zaboravio sam ih kod kuće. Ostale su mi na krevetu.“

,,U redu je“, uveravao ga je Ed, iznenađen zabrinutim izrazom na Ovenovom licu. „Kupićemo sutra mapu okoline i snaći ćemo se s njom.“

„Da, ali stvar je u tome...“ nastavio je Oven. „Brine me to što će ih pronaći mama ili sestra.“

„Zašto bi brinuo zbog toga?“ zbunjeno je pitao Ed.

„Pa, vidiš., stvar je u tome...“ Oven je napravio dugu pauzu, ali Ed mu je uputio ohrabrujući pogled i klimnuo glavom tako da je počeo napeto da objašnjava: ,,U pitanju je moj otac.“

Mislio je da će mu biti teško da nekome ispriča, ali uopšte nije bilo tako.

Ed je pažljivo slušao, postavio nekoliko pitanja, a zatim rekao Ovenu da pokuša da odspava malo i da će sutra ponovo razmisliti o svemu.

Balkandownload

Poglavlje 27.

Lana u prirodi: Crveno-smeđa rebel gerl majica (pijaca u Kamdenu) I

zbledele sive skejterske pantalone (rasprodaja u Kviksilveru) Srebrni nepromočivi prsluk sa kapuljačom (Topšop)

Crveno-smeđe patike (Roket Dog)

Ukupna cena: 110 funti „Nema šanse da ti pričam o...“

„Mama!“ Lanin glas je zvučao neobično hitno dok je ulazila u Grejevu kuhinju u oskudnoj ružičastoj pidžami s nekoliko papira u rukama.

„Šta je bilo?“ Još u kućnoj haljini, Eni je sklonila svoje sveže nalakirane nokte sa šolje kafe u kojoj je uživala ispred velikog osunčanog prozora. „Osam i petnaest je! Zašto si ustala tako rano?“ pitala je kada joj je Lana dodala papire sa Ovenovim sitnim rukopisom i veoma detaljnim crtežima.

„Pokušavala sam da pronađem svoj ajpod, ali Oven ga je verovatno poneo“, brecnula se Lana.

Lana je volela da se razgoropadi subotom ujutru, a zatim bi se vratila pod pokrivač i odspavala još sat-dva.

Eni je pregledala papire, ali nije mogla da shvati zašto se njena ćerka toliko uzbudila. „Ovo su Ovenove mape i crteži kampa u koji je otišao sa Edom“, rekla je.

Planovi su bili tako detaljni i pažljivo nacrtani - svaki je imao mali kompas u gornjem uglu - da je mogla da zamisli Ovena za kuhinjskim stolom, pogrbljenog nad papirima, dok mu je jezik virio iz ugla usta.

Ponovo je osetila talas brige zbog njega. Isti osećaj je imala dok je ulazio u mala rasklimana kola u kojima se Ed pojavio. Navodno ih je pozajmio od prijatelja.

Nije joj palo na pamet da Ed nema kola sve dok pripreme za putovanje nisu već bile u završnoj fazi.

Posmatrala je Ovena kako se smešta na prednje sedište i vezuje pojas. Proučavala je staru ford fijestu, trudeći se da ne razmišlja o tome da kola verovatno nemaju vazdušni jastuk s putničke strane, šipke za ublažavanje sudara ili ABS* kočnice.

Poneli su toliko stvari da je prtljažnik bio pun do vrha. Da li će Ed biti u stanju da vidi kroz zadnje staklo?

Ed, već obučen za šetnju kroz prirodu, u blatnjavim, plavim, vodootpornim pantalonama i čizmama, kao da je primetio njenu nervozu. Dok je otvarao vrata s vozačke strane i spremao se da uđe unutra, počeo je da je uverava: „Veoma sam pažljiv vozač. Nemoj brinuti zbog toga. Okej? Ni na trenutak. Dobro ću se brinuti o njemu. Zar ne, Ovene?“ Zatim

Balkandownload

je namignuo kako bi joj popravio raspoloženje, a možda i da bi pokazao koliko mu je žao što ju je onako oštro kritikovao prilikom prethodnog susreta.

Posmatrajući Ovena kako pažljivo vezuje pojas, Eni je bilo drago što nije nazvala Eda i rekla mu da ne dolazi, o čemu je ozbiljno razmišljala. Takođe joj je bilo drago što Ed nije nazvao i otkazao dolazak.

Oboje su očigledno odlučili da gurnu svoje nesuglasice u stranu zbog Ovenove dobrobiti.

„Okej. Pa, zdravo... zdravo, Ovene.“ Prišla je suvozačkoj strani kola i trudila se da ne maše suviše izbezumljeno.

„Da li uopšte znaš gde su otišli?“ pitala je Lana optužujućim glasom dok je Eni gledala crteže.

„Naravno da znam gde su otišli! Otišli su na Crne planine.“

„Znaš li gde je to?“ „U Velsu.“

„Da... u delu Velsa inače poznatom pod imenom Brekon Bikons.“

Eni je srce luđački zalupalo kada je čula te reči.

„Ova mapa...“ započela je Lana, ali Eni je već ugledala reči Iven Ridž ispisane duž jedne od kontura koje je Oven upisao u svoj plan.

„Oh, bože!“ uzviknula je. U njihovoj porodici Iven Ridž je poznat samo iz jednog razloga. To je Rodijevo mesto.

„Zar ne kapiraš?“ Lana je maltene urlala na nju. „Oven želi da poseti mesto gde je tata...“

„Zašto bi to želeo?“ presekla ju je Eni. Sada je i njen glas dobio notu hitnosti. Međutim, ona je već bila svesna ove Ovenove želje. Već je mnogo puta pitao da ga odvede tamo i ona ga je uverila da će sve troje otputovati tamo, kao porodica, kada budu bili spremni.

Zapravo je mislila kada ona bude spremna. A još nije bila.

Nije volela čak ni da razmišlja o tome kada će biti u stanju da se suoči s tim putovanjem. Tako je snažno potisnula Ovenove zahteve da je uspela potpuno da zaboravi na njih.

Međutim, bilo je jasno da je Oven čvrsto odlučio da ode i da je osmislio lukav plan. Bila je sigurna u to da Ed ne zna ništa o tome.

Eni je zgrabila kuhinjski telefon i ukucala broj Ovenovog mobilnog telefona. Ed, naravno, nije imao mobilni, što ju je dodatno izluđivalo.

„Nisam neurohirurg“, obavestio ju je. „Nikada nikome nisam hitno potreban!“

Ali sada je situacija bila hitna.

Čula je sopstveni glas: „Zdravo, ovde Eni, ne mogu trenutno da se javim...“

„Ovene, mama je“, započela je poruku. „Molim te, odmah me nazovi.“

Čim je spustila slušalicu, rekla je Lani: „Oblači se. Moramo da odemo tamo. Ako Oven misli da ovo izvede danas, bićemo mu potrebne.“

Lana se nije bunila mada je Eni znala da je isplanirala da provede dan u Londonu s prijateljicama iz škole... eto još jednog razgovora koji će Eni morati da obavi sa svojom ćerkom.

Grej je sišao na doručak baš kada je Eni, potpuno obučena i spremna da krene s Lanom, pošla da ga probudi i objasni šta se dešava.

„Iskrsao je problem sa Ovenom“, rekla mu je. „Lana i ja moramo da odemo u kamp kod njega.“

Balkandownload

„Da li je Oven dobro?“ pitao je Grej, proverivši da li mu je ogrtač dobro zavezan kada je ugledao Lanu u hodniku.

„Nije povređen, nije u pitanju medicinski problem... vidi, moramo da krenemo... da li je u redu da ti objasnim kasnije?“

„Dobro, hm.“ Grej je delovao pomalo namćorasto. „Provešću miran dan sam sa sobom, zar ne? Možda ću malo počistiti ovaj svinjac od kuće.“

„Izvini, htela sam to danas da uradim...“ Eni je slegla ramenima izvinjavajući se. Stvari je bilo svuda unaokolo. Grejeva kuća s velikim otvorenim prostorom nije se dobro uklapala u porodičan život. Nije bilo mesta gde da čovek odloži stvari. Možda su im bile potrebne kutije; možda će jedan odlazak u Ikeu sve rešiti.

„Ako budem uporno tražio, Lana“, zajedljivo je rekao, „možda ću pronaći dve kutije lekova koje su nestale iz mog ormarića.“

„Šta?“ uzviknule su Eni i njena ćerka uglas.

„Da, tako je.“ Grej je bio nekoliko stepenica iznad njih, ali bilo je očigledno da je besan i da pokušava da oda utisak smirenosti. „Jedna kutija valijuma i jedna kutija temazepama. Obe su nestale iz mog zaključanog ormarića. Fina svotica za nekoga.“

„Znaš li išta o tome?“ brecnula se Eni na Lanu.

Nedvosmisleno je odmahnula glavom, gledajući pravo u Greja.

„Grej, ako postoji neki problem s mojom decom, moraš prvo sa mnom da razgovaraš o tome“, rekla mu je Eni. Sada je i ona bila ljuta. „Ne možeš samo izbacivati neosnovane optužbe.“

„Ali znamo da je Lana nečasna!“ uzviknuo je. „Zar te nije koštala posla? Kako se ponašala poslednjih nedelja ne bi me iznenadilo da otkrijemo da se drogira!“

Ovo je za Eni bilo previše. Uzela je Lanu za ruku i izgurala je kroz vrata, dramatično ih zalupivši.

Kada su se našle u džipu, dala je pun gas i uz tutnjavu izjurila s prilaza, stvarajući dve duboke brazde u Grejevom uredno posutom šljunku.

Majka i ćerka nisu progovorile ni reč dok nisu ostavile Gornji Ploksli za sobom i našle se na autoputu koji je vodio ka zapadu. Tada je Eni najzad pitala ćerku za lekove i dobila nedvosmislen odgovor: „Ne znam ništa o tome, zaista.“

Zatim je počela da se raspituje o nestalih 2000 funti.

Lana je najpre ćutala. Prekrstila je ruke i zurila kroz prozor u okolinu.

Nakon duge pauze, upitala je majku: „Kako znaš za to?“ „Ed mi je rekao.“ „Kako Ed zna?“

„Proverio je račun u banci. Novac je podignut. Nije to viša matematika, Lana.“

„Mislila sam da neće proveravati!“

Eni je prešla preko ove optužujuće primedbe bez komentara. Držala je oči na putu, staloženo vozila i čekala.

„Nema šanse da ti pričam o...“ polako je izgovorila Lana. „Nema šanse.“

„Naravno da možeš“, nežno je rekla Eni, osetivši da joj srce sve brže lupa od straha. „Ja sam tvoja mama. Volim te više od bilo koga drugog na svetu.“

Tada je Lana počela da plače.

Sada se Eni zaista uplašila. Lana je očigledno uradila nešto užasno, ili se nešto užasno desilo. Svašta joj je padalo na pamet. Abortus? Kockanje? Droga? Venama joj je kolala krivica zato što nije obratila više pažnje na svoju oštru, jogunastu, ali ipak krhku ćerku koja samo što nije napunila petnaest godina.

Balkandownload

„Lana, šta god da je u pitanju, ovde si sa mnom. Sigurna si. Brinuću se o tebi. Šta god da je u pitanju.“

„Novac je bio za Suzi...“ krenule su reči, između šmrcanja i novih jecaja. „Ona je u takvom haosu... njeni roditelji se razvode a njen dečko je... pravi... on je pravi narkos, mama. Ne mogu to nikako drugačije da kažem...“

Eni je klimala glavom, ohrabrujući je, međutim, toliko je stezala volan da su joj zglobovi pobeleli.

„Radila se samo vikendom“, nastavila je Lana, „ali... navukla se. Počela je da donosi drogu u školu. Pravi haos! Stalno smo joj govorile da raskine s njim i ode na lečenje.“

Eni je prestrojila džip u sporiju traku da bi mogla pažljivije da sluša Laninu priču.

„Ubedila nas je da joj pozajmimo novac iz fonda. Rekla je da joj treba za lečenje i da će nam vratiti novac kada joj se otac vrati s puta. Ali ja mislim... mi mislimo... da je uzela novac i potrošila ga sa svojim dečkom. Sigurno neće tražiti novac svom ocu i nemam pojma kako ćemo ga vratiti u fond i“, glas joj je dostigao očajan krešendo, „sve će nas izbaciti iz škole kada se to sazna.“

Ponovo je počela da plače.

Mada je u pitanju pravi problem, Eni je ipak odahnula sa olakšanjem zbog toga što stvari, bar što se Lane tiče, nisu tako strašne kao što je Eni zamišljala.

„Lana“, započela je Eni, „ne brini. Okej? Pokušaj da ne brineš. Volela bih da si mi ranije ispričala.“

„Bila si tako zaposlena oko Greja“, stigla je optužba.

„Za tebe nikada nisam suviše zaposlena, okej?“ Eni je pogledala svoju ćerku. „Razrešićemo ovu situaciju. Zaboga“, dodala je nakon nekoliko trenutaka. ,,S tobom nikada nije dosadno, zar ne?“

„Mama?“ pitala je Lana, obrisavši lice, i pogledala osobu kojoj bi volela da je sve rekla još pre nekoliko nedelja. „Hoćeš li nastaviti da živiš s Grejom?“

Gledajući put, Eni je pomerila automobil nazad u brzu traku i ubacila u šestu brzinu, a zatim duboko uzdahnula. „Ne, draga. Tako mi je žao. Mislila sam da će tako biti najbolje za sve nas. Ne bih vas mučila s novom selidbom da nisam to mislila. Tako mi je žao.“

„Moraćemo ponovo da se selimo“, istakla je Lana.

„Znam.“

„Gde?“ pitala je Lana, svesna toga da mesecima neće moći da se vrate u svoj stan.

„Radim na tome“, rekla je Eni i počela da grize usnu. „Znam samo da ćemo se vratiti u grad... definitivno. Ne podnosim Gornji Ploksli“, žustro je dodala. „Nemam gde da odem na kafu. Da ne govorim o tome da nemam gde da kupim lepe cipele.“

Lana se zakikotala, zbog čega se Eni osetila malo bolje povodom odluka koje je čekaju.

Balkandownload

Poglavlje 28.

Eni u prirodi: Kestenjasti mantil (seoska prodavnica)

Kestenjaste nepromočive pantalone (seoska prodavnica) Čizme za planinarenje mornarskoplave boje (seoska prodavnicaj

Ukupna cena: 50 funti „Ne mogu... jednostavno ne mogu!“

Lana je pokušala i nije uspela da dobije Ovena na telefon dok je džip gutao kilometre koji su ih delili. Prošlo je skoro dva sata otkako je Eni sišla sa autoputa i, koristeći mapu koju su kupile na pumpi, počela da vozi sporednim, krivudavim putevima koji su vodili ka kampu.

Gradići i crveni krovovi ostali su za njima i sada su vozile kroz prijatno zelenilo: najpre kraj farmi i njihovih polja koja su izdaleka podsećala na šahovska, a zatim je okolina postala brdovita.

Bilo je veoma vlažno. Najviši vrhovi bili su obavijeni oblacima. Kroz ventilaciju džipa osećao se svež vazduh začinjen mirisom mahovine.

Eni je želela da zna da li je Lana spremna da poseti Iven Ridž.

„Ako će Oven to uraditi - ako je već to uradio - onda ću i ja“, dobila je tih odgovor. Nakon nekog vremena, Lana je pitala Eni: „Mama? U redu je ako sam nervozna, zar ne?“

„Da, naravno da je u redu“, uveravala ju je Eni. „Ja sam apsolutno prestravljena.“

Džip se uskoro našao na ulicama malog grada najbližeg kampu. Lana je pokušavala da dešifruje Ovenovu mapu. Odlučile su da najpre potraže Eda i Ovena u kampu. Ako ih tamo ne nadu, krenuće ka Iven Ridžu.

Međutim, Lana je iznenada uzviknula: „Pogledaj tamo! Mislim da je to Oven!“

I zaista, njen brat je koračao okrenut leđima, dok je nekoliko koraka iza njega, sa prepoznatljivim gnezdom od kose na glavi, išao Ed.

Eni je malo ubrzala kola kako bi se našla ispred njih. Zatim je dala migavac i parkirala se s leve strane. Trenutak kasnije, Lana i ona su stajale na pločniku ispred iznenađenih kampera.

„Mama?“ Oven je prvi progovorio. „Šta ti radiš ovde?“

„Došli smo u grad da pronađemo telefon“ započeo je Ed, uopšte ne sumnjajući u to zbog čega je Eni ovde. „Ali nismo uspeli da te dobijemo.“

„Oven ima telefon“, iznervirano je odvratila Eni. „Zašto niste njega iskoristili?“

„Nema prijem“, odvratio je Ed savršeno smireno.

„Ovene!“ Usmerila je pažnju na sina. „Zar ne misliš da je trebalo da mi poveriš svoj plan?“

„Kakav plan?“ pitao je Oven, trudeći se da na trenutak odloži neizbežan sukob kojeg se užasavao otkako mu je Ed saopštio, nežno ali strogo, da ga ne može odvesti do Iven Ridža bez majčine dozvole i blagoslova.

Eni je izvadila Ovenove crteže iz džepa pantalona i pružila mu ih.

Balkandownload

„Znao sam da se nećeš složiti“, izletelo mu je. „Nisam mislio ni Edu da kažem... ali jesam... i sada je sve upropašćeno.“

Lice mu je naglo prebledelo, osim crvenih tufni na obrazima. Po tome je Eni znala da je veoma uznemiren, ili veoma ljut, ili oboje.

„Trebalo bi da mi bude dozvoljeno da odem do tatinog mesta!“ dodao je iznenađujuće glasno.

„Nisam se dovezla čak ovamo da bih ti to zabranila“, rekla je sa olakšanjem, kada je shvatila da još nisu otišli do Ridža. „Lana i ja smo došle zato što smo odlučile da idemo s tobom pošto ti je to toliko bitno.“

Eni je videla da se Ovenova ramena opuštaju i na trenutak je pomislila da će zaplakati.

„Baš sam hteo da odvedem Ovena na kolače“, ubacio se Ed, potapšavši ga po ramenu. „Još je suviše maglovito da se pode u ozbiljnu šetnju po brdima. Međutim, deluje kao da će se vreme razvedriti, tako da u međuvremenu možemo da se krijemo u 'Edninoj čajdžinici na ćošku'. Imaju odlične kolače u izlogu“, veselo je dodao.

Sve troje Valentajnovih bili su duboko zahvalni Edu na ushićenju zbog domaćih kolača, čime je razbio opštu napetost.

Eni se pogledala u ogledalu s neskrivenim užasom: „Vetrovka? Vetrovka??!!“ ponovila je. „Ja ne nosim vetrovke.“

Posebno, pomislila je u sebi, ako već imam na sebi kestenjast mantil i - užas nad užasima - kestenjaste nepromočive pantalone, uvučene u -nemoguće da mi se ovo dešava - planinarske čizme.

Ceo komplet je mogla da kupi za 50 funti. U maloj gradskoj prodavnici koja prodaje odeću za šetanje po okolini danas su davali specijalan dupli popust.

Njena deca su se kikotala. Ed je savio jednu ruku preko svog vunenog džempera na grudima, a drugom je podupirao bradu. Njegove plave oči svetlucale su dok ju je suviše pažljivo proučavao.

„Oh, to baš liči na tebe“, rekao je, ispoljivši do tada neotkriven talenat za glumu. „Ističe boju tvojih obraza, zar se ne slažeš, Lana?“

Lana se zasmejala još jače.

„Pantalone se tako dobro uklapaju“, dodao je. „Ko bi pomislio da te boje tako dobro idu zajedno? Veoma lukavo.“

Eni nije mogla da odluči da li da se nasmeje ili da ga gađa nečim.

„Moram li da nosim ovo? Sve ovo?“ preklinjala je.

Klimnuo je glavom. „Oh, da. Apsolutno je neophodno. Moram da insistiram na tome da staviš kapuljaču i čvrsto je vežeš oko lica.“

„Ali penjaćemo se uzbrdo...“ pokušala je još jednom.

Odmahnuo je glavom i rekao: „Moraš imati odgovarajuću opremu.“

„Mama, izgledaš dobro“, ohrabrivala ju je Lana mada je Eni podozrevala da je u pitanju gruba laž. Kestenjasto? Zašto je jedina odeća na rasprodaji u njenoj veličini morala da bude kestenjaste boje? Tom bojom se predozirala u ranjivim tinejdžerskim godinama. Sećala se 'plisiranih' čizama maltene iste nijanse.

Ed joj je nežno saopštio vest nakon što su popili čaj i pojeli impresivnu količinu Edninih domaćih kolača. „Eni, ako ćemo da se penjemo do Iven Ridža, moraćeš da kupiš nepromočivu odeću i čizme za planinarenje.“

Mada je Lana krenula od kuće neuobičajeno razumno obučena, Eni se obukla kao da je krenula da razgleda izloge. Imala je kratak mantil s kaišem i kožne patike. Međutim, bilo je

Balkandownload

očigledno da neće moći u tome da pešači. Na njen užas, Ed je objasnio da će joj po ovoj vlazi biti neophodna nepromočiva odeća ako želi da ostane suva, i par jeftinih čizama.

„Pod mantilom se čovek može prilično oznojiti“, upozoravao ju je. „Lično više volim vetrovke, postavljene gorteksom.“ Podigao je svoju svetložutu jaknu za ozbiljne planinare kako bi je Eni pogledala, ali dodao je: „Doduše, one su znatno skuplje ako ne planiraš često da...“

„Ne.“ Eni je odmahnula glavom. „Definitivno ne planiram da se često batrgam po brdima, posebno ako to podrazumeva da moram ovako da se oblačim. Zar nisu mogli da dodaju nekoliko detalja u skladu s trendovima?“ pitala se naglas. „Manje vrećaste zadnjice? Boje popularne u ovom veku?“

„Ova odeća je praktična“, rekao je Ed.

„Ova odeća je kriminalna“, insistirala je Eni.

Navukla je kestenjastu kapuljaču i zavezala učkur toliko snažno da joj je lice delovalo poput sovinog.

„Ne mogu... jednostavno ne mogu“, pokušala je još jednom da protestuje.

„Tupan ili glupan“, zadirkivao ju je Oven.

„Da li su svi spremni?“ pitao je Ed, ignorišući njene molbe.

Balkandownload

Poglavlje 29.

Ed u brdima: Nepromočive pantalone teget boje (Tiso)

Prastare čizme za planinarenje (Armi i Nejvi stors) Dve majice dugih rukava (vintidž)

Žuta vetrovka postavljena gorteksom (Tiso)

Ukupna cena: 160 funti „Hajde da se potrudimo da uživamo u putu.“

Odmah nakon kupovine kestenjaste nepromočive odeće, čim se Ed uverio u to da sve prisutne osobe definitivno žele da krenu i da su svi apsolutno sigurni u to da on može da ide s njima, započela je šetnja ka Iven Ridžu,.

Brbljali su pri polasku, ali više nervozno nego veselo. Nakon dvadeset minuta penjanja, razgovor je zamro i sve četvoro su koračali u tišini, u koloni, usredsređeni na usku stazu koja ih je postojano vodila uzbrdo. Eni je u tišini napeto razmišljala.

Ed im je pokazao na mapi kako staza krivuda uz padinu brda, polako se povija ka vrhu, a zatim se spušta drugim putem.

„Biće nam potrebno dva i po sata hoda, sve u svemu“, rekao im je. „Znate li otprilike gde smo se uputili?“ pitao je.

Eni je odmahnula glavom, ali dodala je: „Mislim da je blizu vrha.“

„Okej, dobro.“ Ed im je uputio ohrabrujući osmeh dok je zakopčavao svoju drečavo žutu jaknu. „Prosto ćemo šetati, korak po korak. Hajde da se potrudimo da uživamo u putu.“

Kiša je nežno rominjala, zaklanjajući nebo i sunce, i obmotavala se oko njih. Nakon prvih petnaest minuta hoda, Eni je svuda osećala vlagu. Lice joj je bilo mokro od kiše, telo lepljivo pod nepromočivom odećom. Iznenada je gorteks delovao kao dobra investicija.

Posmatrala je svoja stopala kako se kreću. Teško je koračala u novim planinarskim čizmama. Korak po korak, kao što je Ed rekao. Pokušala je da se usredsredi na hod umesto da razmišlja o tome gde su krenuli. Šetnja nije bila teška. Staza je bila skoro metar široka i kamenita: bila je vlažna, ali ne mnogo klizava.

Dok su se peli, s vremena na vreme podigla bi glavu da vidi kakav je pogled. Bilo je znatno lepše nego što je očekivala. Kada je kiša prestala da pada, razabrala je tiha, zelena brda i doline pred sobom. Tamo gde su se u daljini sunčevi zraci probili kroz oblake, putevi, kola i prozori sijali su zlatnom bojom.

Takođe je tražila neki znak koji će joj potvrditi da su na pravom mestu mada nije imala pojma šta će to biti.

Očekivala je da će ovde gore osećati napetost, čak i paniku... zbog Rodijeve blizine. Zbog toga što će videti mesto na kojem...

Međutim, iznenadila se kada je otkrila da je obliva smirenost. Hodanje je pomoglo. Dok je koračala i postepeno se pela, obuzelo ju je osećanje svrhe.

Pogledala je Ovena i Lanu iza sebe i zapitala se o čemu oni razmišljaju. Oven je počeo da trči: brzo se našao pokraj nje i dobacio joj osmeh u prolazu.

Balkandownload

„Hoćeš li se prvi popeti?“ pitala je, ohrabrena zabavom koju je uspeo da izvuče iz ove šetnje.

„Definitivno“, doviknuo je preko ramena. Otkopčao je crvenu vetrovku tako da je vijorila za njim dok je tračao.

Mahinalno je poželela da mu dovikne da bude pažljiv, ali nije to učinila.

Hodali su nekih pedesetak minuta i činilo se da dobro napreduju ka vrhu. Tada je Oven, koji se nalazio dvadeset pet metara iznad nje, povikao: „Mamaaa! Mama, dođi da vidiš nešto!“

Eni, Lana i Ed su požurili uz stazu do njega i pogledom pratili prst kojim je pokazivao ka šarenom smotuljku pored velike, sive stene. Ovde je padina brda bila znatno strmija. Ako žele da pogledaju, moraće pažljivo da sidu niz klizavu travu do stene koja se nalazila desetak metara ispod staze.

„Ovene!“ doviknula je Eni svom sinu, koji je već sišao sa staze i puzao kroz travu unatraške: ruke, kolena i prsti bili su u travi u potrazi za osloncem.

„Mislim da će biti okej“, uveravao ju je Ed, spustivši se i sam sa staze. Zatim je pružio ruku Lani koja je očigledno želela da im se pridruži. „Prilično je travnato, ali mislim da nije suviše klizavo.“

Sve četvoro su krenuli, klizajući se i puzeći niz padinu ka steni. Eni je čvrsto pritisla lice uz travu, pokušavajući da uspori silazak, pitajući se u šta se to do đavola uvalila... i kako će se uopšte popeti nazad na stazu?

Kada je stigla do stene, ispostavilo se da je šareni zamotuljak zapravo buket cveća. Oven ga je podigao dok je Lana proučavala papir u koji je bio umotan. Ed je stajao sa strane, ne želeći da se nameće.

„Mogu li ja da pogledam?“ pitala je Eni i Oven joj je spustio mokar zamotuljak u ruke. Pre nekih desetak dana, buket je verovatno izgledao senzacionalno. Nije joj promakao značaj tog datuma.

Ove godine silno se potrudila da zaboravi na godišnjicu Rodijeve smrti, ali datum joj se ipak nekako prikrao i snažno je ošamario po licu.

Buket je bio natopljen i pocrneo. To su nekada bile bujne ružičaste i narandžaste ruže, lepo aranžirane s grančicama zimzelenog rastinja. Fin celofan bio je tu i tamo pocepan, ali Eni je uspela da razabere reč London i poštanski kod.

Bila je sigurna u to da ovo ime neke veze s Rodijem. Tokom istrage utvrđeno je da se u Iven Ridžu do tada nije desio nijedan ozbiljan incident. Jedino ako se nešto desilo otada, naravno.

Lana je pokazala ka stabljikama buketa. „Vidi, tu je i kartica.“

Eni je uklonila omotač i izvukla malu srebrnu kovertu. Na trenutak se zapitala da li da se usudi. Šta ako je u pitanju nešto što ne želi da zna? Nešto što ne treba da zna? Šta ako je to Rodijeva privatna stvar? Ili privatna stvar sasvim nepoznate osobe?

Međutim, Oven i Lana su se radoznalo zbili oko nje, tako da je noktom otvorila minijaturnu kovertu i izvukla majušnu belu karticu veličine tri kvadratna centimetra. Prepoznala je rukopis. Na obe strane bile su ispisane reči: Treća godišnjica, prijatelju... Tri cele godine bez tebe. Gde god da se nalaziš, nadam se da znaš koliko nam svima nedostaješ.

Eni je zurila u karticu. Reči su počele da joj se mute pred očima i znala je da če morati brzo da interveniše kako joj ne bi potekle suze. „Od koga je?“ pitao je Oven. „Od Konora, zar ne?“ rekla je Lana.

Eni je samo klimnula, osetivši kako joj suze izviru iz uglova očiju. „Da“, uspela je nekako da izgovori.

Balkandownload

„Da li je tata ovde pao sa staze i udario glavu?“ pitao je Oven. „Da“, odvratila je promuklim šapatom. „Nije imao sreće, dušo, baš nije imao sreće.“

Nije imao sreće... na taj način je odabrala da opiše situaciju. Ništa se nije moglo postići razmišljanjem o tome da li je bilo 'pravedno' ili 'nepravedno'. To je shvatila tek nakon mnogo sati koje je provela u besmislenom besu razmišljajući o tome koliko je taj događaj bio nepravedan.

Zašto joj Konor nije rekao da će doći ovamo? Da li je i prethodnih godina dolazio? Vratila je karticu u buket, a zatim ga pažljivo položila pored stene, ganuta Konorovim gestom.

Pretpostavila je da će sada oni morati da urade ono čega se užasavala, i to na pola puta uzbrdo dok ih retki prolaznici posmatraju. Moraće da se zagrle i zaplaču.

Priljubila je nos uz Laninu glavu, čvrsto privukla Ovena uz mantil i svi su zajedno plakali.

Najpre je pomislila da će kratko plakati, izbaciti to iz sebe, izduvati nos, a zatim se vratiti na stazu.

Pomislila je da mora biti jaka zbog dece, da ne sme da se raspadne. Oni su zaista, zaista uznemireni, potrebno im je da budem prisebna. U grudima je osetila strašne, neugušive jecaje koji su se borili da izađu. Nije uspela da ih zaustavi.

Rodi nije bio na lokaciji, čime je često pokušavala da se zavara. Preminuo je. Zauvek je nestao. Nikada, nikada im se neće vratiti. Na njenom mobilnom više nikada neće zasvetleti njegov broj, nikada ga neće ugledati na dovratku s rukama punim poklona za sve njih, i nikada se neće probuditi i otkriti da je noćna mora gotova i da se vratio kući.

Dok je stajala na padini brda, dok je prvi put stajala na mestu gde je poginuo, najzad je shvatila konačnost tog događaja. Slomila se, bolelo je tako jako da nije mogla to da podnese. Borila se za dah, borila se da ostane na nogama.

Lanin i Ovenov otac, njen divni muž Rodi, fatalno se povredio na ovoj stazi. Ovde na Iven Ridžu.

U pitanju je navodno bio 'nesrećan pad'. To su joj svi govorili.

„Smrt nesrećnim slučajem“, tako je glasila islednikova presuda.

Kao da će joj reči 'nesrećan pad... moglo je bilo kome da se desi' pomoći da se nosi s tim. U stvari, često je pomišljala da joj je zbog takvih izjava bilo teže.

Da je Rodi otišao da se penje po alpskim glečerima, možda bi bila spremna na užasnu nesreću. Ali otišao je s tri druga na vikend ispijanja piva i šetnje po brdima. „Biće više piva nego hodanja, to mogu odmah da ti kažem“, šalio se dok je ubacivao ranac u prtljažnik Konorovih kola.

Nakon večernjeg izlaska, pomalo mamurni, Rodi i njegovi prijatelji krenuli su u šetnju ka vrhu Iven Ridža, kako bi se oraspoložili i razmrdali.

Blizu vrha, Rodi se sapleo, izgubio oslonac i pao. Skotrljao se niz strmu padinu i trebalo je da se zaustavi samo nekoliko metara dalje, urlajući od smeha. Međutim, imao je nesreću da snažno udari glavom o stenu, zbog čega je došlo do obilnog krvarenja u mozgu.

Helikopter je brzo doleteo i odvezao ga do najbliže hitne pomoći, ali nikada se više nije osvestio. Proveo je nedelju dana na aparatima za održavanje života i zatim preminuo.

Eni je mogla samo da želi da je na mestu poginuo. Realnost je podrazumevala čitav niz skupih testova i užasnu vest da mu je mozak mrtav. Njegova porodica i najbliži prijatelji došli su u posetu. Razgovarali su s njim, držali ga za ruku i govorili mu stvari za koje bi voleli da su mu ih češće govorili dok je još mogao da ih čuje. Plakali su pored njega, dodirivali ga, ljubili ga, sklupčavali se na krevetu kraj njega.

Balkandownload

Sve dok se Eni najzad, potpuno svesno, nije zapitala zašto ona nema prava na olakšanje bola - anestetik, ili bar malo vazduha. Potpisala je formulare.

Fern je čvrsto zagrlila Lanu i Ovena u obližnjoj prostoriji, Eni je obuhvatila Rodijevu majku Peni oko struka i gledala kako sestre tiho i pažljivo isključuju mašine, izvlače tube, skidaju infuziju i uklanjaju igle.

Dok ga je supruga držala za jednu, a majka za drugu ruku, Rodiju je bilo potrebno nekoliko mučnih minuta da umre. Onog trenutka kada je shvatila da se to desilo, Eni je osetila kako u njoj nešto puca. Nešto se u njoj nepopravljivo slomilo.

Naredna dva sata sedela je kraj njega stežući ga za ruku, toliko izgubljena i šokirana da nije primetila kada je Peni izašla iz sobe.

Sve dok neka, posebno obučena osoba, nije došla da razgovara s njom o tome šta je sada čeka.

Ispostavilo se da je čeka ekvivalent velikog porodičnog venčanja, osim što je imala samo nedelju dana da sve organizuje.

Morala je da obavi stotinu telefonskih poziva, da naruči cveće, zakaže odlazak u crkvu. Morala je da se nosi sa odabirom, katalozima i rođacima - onima koje voli i onima koje ne voli. Svakodnevno je stizalo novo cveće i kartice. Uvek je bilo još poziva koje treba obaviti i beskrajan niz poziva na koje treba odgovoriti. Imala je osećaj da joj stalno zvoni u ušima.

Nakon svega toga, nakon buke i užurbanosti, rokova i planova, priprema i velike žurbe, naleta emocija tog dana... nakon svega toga, stigla ju je zaglušujuća tišina.

Njeni dani i večeri postali su apsolutno tihi. Svlačila se u tišini, legala u krevet u tišini, budila se u tišini. Čitavi vikendi prolazili su joj u tišini. Razgovarala je sa svojom decom, slušala ih, uključivala televizor i radio, glasno puštala muziku, telefonirala svojoj majci, posećivala sestru. To ništa nije menjalo. Mesecima je bila u stanju da čuje samo tišinu tamo gde je u njenom životu nekada postojao Rodi.

Sada kada se našla na padini brda, sada kada je videla kosinu koja je ubila Rodija i niz koju su se ona i njena deca upravo spustila, shvatila je koliko je besna.

Koliko je ogorčena, koliko je van sebe od gneva zbog svega toga.

Kako se ovaj glupi, bezopasni komad zemlje, ovaj tvrdi sivi beskorisni kamen usudio da im otme Rodija?

Kako su se usudili? Besno je šutirala stenu.

„KAKO SU SE USUDILI? KAKO SU SE USUDILI?!!“

Eni je shvatila da to izgovara naglas, iznova i iznova. Stezala je Lanu i Ovena suviše jako, osetila je kako se oboje blago odguruju.

Pustila ih je i sela na zemlju, slušajući čudnu škripu nepromočive odeće pod sobom. Plakala je i plakala. Više joj nije bilo bitno to što su Lana i Oven prestali da plaču, nije joj bilo bitno da li je neko sa staze gleda, ili šta o svemu tome misli Ed, potpuni stranac.

Urlikala je. Vrištala je.

Beskorisno je brisala nos rukavom mantila. Sjajna bala zalepila se

za nepromočivi rukav, ali njoj to nije bilo bitno.

Ništa joj nije bilo bitno: ni školarina, ni stan, ni Grej, ni šta je moderno, ni šta nije moderno, ni šta izgleda dobro, ni šta izgleda loše. Bitna su joj bila samo njena draga, draga deca koja su veoma uzrujano stajala pred njom, i činjenica da im je ova glupa, prokleta, beskorisna, bezdušna grudva sivog kamena oduzela oca. Čoveka koji ih je voleo najviše na svetu.

Balkandownload

„Baš me briga... baš me briga... jednostavno me baš briga...“ Shvatila je da ponavlja novu frazu između kašljanja, gušenja i balavih jecaja.

Tada je osetila ruku oko ramena. To nije bila Lanina meka, utešna ruka, niti Ovenova laka ruka koja jedva da bi uspela da dosegne od jednog do drugog ramena. Ne, ovo je bila teška ruka koja ju je čvrsto držala.

Zatvorenih očiju, nakratko je naslonila glavu na rame te ruke i osetila dovoljno podrške da plače još malo. Da plače zaista neutešno, da plače s namerom da se isplače do kraja.

Sada se setila da postoji još nešto zbog čega treba da plače: silno joj je nedostajao njen posao.

Celog dana hvatala je sebe kako razmišlja o sitnicama koje se dešavaju u Radnji. O skidanju celofana s nove kolekcije, o uzbuđenju koje vlada prvog dana popusta od 50 posto. O hodanju pokraj rafova s novim cipelama, o udisanju mirisa nove kože.

Razmišljala je o reci žena koje svakodnevno prolaze kroz njen apartman i transformišu se ispred ogledala... razmišljala je čak i o sređivanju na kraju dana i posmatranju Radnje osvetljene prigušenim noćnim svetlima. Sve to silno joj je nedostajalo.

Sviđalo joj se to što ruka oko njenih ramena nije došla s recima: „Hajde, hajde“ ili „Biće sve u redu“ ili „Ne plači“ ili „Ššššš“. Prosto je bila tu. Čvrsto joj je stezala ramena. Omogućila je njenoj teškoj glavi da se nasloni.

Dovoljno dugo da ponovo dođe do daha, da pronađe put do ivice bazena tuge i lagano počne da se izvlači napolje.

Zatvorenih očiju, naslonjene glave, čekala je da teško disanje i nekontrolisano gutanje prestane i da se smiri bol u njenim grudima.

Prošlo je dosta vremena pre nego što je osetila da je u stanju da otvori natekle oči. Polako se oslobodila stiska i ustala.

Kada je osetila da može da govori, obratila se vlasniku ruke: „Žao mi je, Ede.“

„Nema potrebe. Razumem te u potpunosti“, nežno je rekao.

„Gde su deca?“ pitala je, iznenađena što ih ne vidi.

„Popeli su se na vrh brda. Jesi li u stanju da kreneš za njima?“

Kada je klimnula, ali zabrinutog izraza zbog strme kosine uz koju su morali da se popnu do staze, Ed joj je pružio ruku i rekao: „Ne brini, pomoći ću ti.“

Prihvatila je njegovu ruku i pustila ga da je povuče uz strminu. Na vrhu brda videla je Lanu i Ovena kako stoje jedno uz drugo i pokazuju ka onome što vide u daljini.

Kada je Eni najzad stigla do njih, osmotrila je vidik, razbarušila Ovenovu preraslu kosu i pitala ga: „Šta misliš o ovome?“

Očiju prikovanih za nevidljivu tačku u daljini, uvukao je šaku u njenu i rekao: „Hvala ti, mama. Uvek sam želeo da završim tatinu šetnju umesto njega.“

Kada je Lana to čula, šapatom se obratila bratu: „Veoma lepo sročeno, Ovene. Nikada nisam razmišljala o tome na taj način... Drago mi je što si nas doveo ovamo.“

Balkandownload

Poglavlje 30.

Suva odeća za Eni: Široke, kratke, izlizane farmerke (Edove)

Kaiš (njen) Sokne (Edove)

Bele bokserice (Edove) Plavi gornji deo trenerke (Edov)

Ukupna cena: 0 funti

„Prokleto sam mokra!“

„Jesi li dobro?“ Ed je zabrinuto pitao Eni dok se uspravljala na noge nakon što se otklizala unazad na zadnjici niz podugačku padinu, tokom pljuska koji ih je pratio sve vreme povratka. Zahvaljujući glatkim, nepromočivim pantalonama, sjurila se kao na toboganu preko nekoliko žestokih udubljenja, ispupčenja i žbunova dok se najzad nije zaustavila, u bolovima i bez daha. Silina klizanja pocepala je pantalone na dva dela, a mantil joj se podigao zbog čega se natopila sva odeća koju je ispod nosila.

„Dobro sam“, rekla im je kada su se sve troje okupili oko nje. „Ali prokleto sam mokra!“

„Oh, ne brini“, umirivao ju je Ed. „Imam rezervnu odeću u šatoru.“ Brinula je zbog toga sve vreme dok su se spuštali nizbrdo.

Nazad u kampu, Edov šator se srušio pod silinom pljuska. Nekoliko dečaka i njihovi očevi upravo su sklapali drugi šator pre nego što ga zadesi ista sudbina.

„Mislim da bi valjalo da završimo za danas“, obratio se Edu jedan od očeva dok su prolazili. „Prognozirali su pljusak.“

Ipak, Ed je uspeo da izvuče iz skršenog šatora svoju torbu, vreće za spavanje i raznorazne druge stvari i rekao Eni da uzme šta god joj je potrebno.

U memljivom toaletu otkopčala je prastaru sportsku torbu i gvirnula unutra. Haos.

Oprezno je ispipavala stvari, ali bar je u pitanju bio čist haos. Prljave stvari mora da su bile na nekom drugom mestu. Izvukla je izbledele farmerke koje će joj biti široke i suviše

kratke, ali drugih pantalona nije bilo. Kada je gornji deo tela bio u pitanju, odlučila se za belu majicu, mada je bila iskrzana i razvučena, i izlizani plavi gornji deo trenerke. Bile su joj potrebne i čarape i bokserice. Da li da rizikuje i obuče njegove bokserice? Delovale su čisto.

Svukla je mokru odeću i obukla suvu što je brže mogla, trudeći se da ne zagleda hladnu prostoriju oko sebe i zidove vlažne na dodir, i da ne primećuje stalno kapanje. Stavila je svoj kaiš na farmerke zbog čega se materijal nabrao.

Tada je u mokrim pantalonama koje je upravo sljuštila sa sebe počeo da zvoni mobilni.

„Mama! Zdravo! Kako si?“

„Gde si, Eni?“

„Sa Ovenom i Lanom i njihovim profesorom muzičkog...“ započela je. „Oven je došao u kamp koji se nalazi baš pored brda gde je Rodi poginuo.“ Prepričala je Fern šetnju s koje su se upravo bili vratili.

„Oh, bože!“ izustila je Fern. „Jeste li dobro?“

Balkandownload

„Da“, uveravala ju je Eni, „svi smo dobro. Bilo je...“ zastala je. „Mislim da je dobro što smo to uradili. Deci će biti korisno.“

„Oh, Eni, tako mi je žao“, saosećala je majka s njom.

„Kako si ti? Zašto me zoveš u nedelju u tri sata po podne?“ čudila se Eni.

„Upravo sam videla Greja“, rekla je Fern, „ali možda nije najbolji trenutak da ti ovo ispričam...“ zastala je. „Kako to misliš?“ „Znaš li gde je?“ pitala je Fern.

„Ne znam. Rekao je da će provesti dan kod kuće - ali možda je izašao. Zašto pitaš? Gde si ga videla?“

„Pa, možda bi mogla da ga nazoveš, draga. Da vidiš da li će ti reći da je u udobnom separeu Le Pon d'Ora i da jede obrok od tri jela uz dve flaše vina sa svojom...“ Eni je osetila razdraženost u Ferninom glasu. „... suprugom, Merilin“, dodala je.

„Stvarno??!“ Eni nije mogla da poveruje. „Upravo si ga videla tamo?“

„Da. Otišla sam da se nađem s Neti. Uzela sam specijalnu ponudu koju imaju u vreme ručka - to je jedino što mogu sebi da priuštim u Le Pon d'Oru. Videla sam ih tek kada sam izlazila. Volela bih da grešim... Možda su imali potpuno nevin razlog za sastanak... ali šta je tu je.“

Čim je Eni spustila slušalicu, okrenula je Grejev broj. Iznenadila se kada se odmah javio.

„Zdravo!“

„Zdravo!“

„Kako ide?“ želeo je da zna. „Gde si odjurila? Da li je sve u redu sa Ovenom?“

Zvučao je tako zabrinuto da je na trenutak pomislila da se njena majka prevarila. Grej je sigurno sedeo kod kuće i čekao da ga ona nazove. Osetila je ubod krivice što ga nije nazvala ranije. Sigurno se zabrinuo.

„Sve je u redu. Zaista. Jesi li kod kuće?“ pitala je.

„Ne. Nisam bio u stanju da sređujem pa sam skoknuo do grada.“

„Sautend?“ pitala je.

„Da... Nazvao sam Džona i našli smo se na ručku.“ „Džona?“

„Znaš ga. Vlasnik jahte. U Pont d'Oru smo. Baš je bio lep ručak. Upravo sam izašao iz toaleta i krenuo da platim račun.“

„Lepo... Izvini srce, moram da idem...“ uspela je Eni nekako da izgovori. „Čućemo se kasnije.“

„Kada ćeš se vratiti?“ pitao je.

„Izvini, još ne znam. Okej.“ Naglo je spustila slušalicu. Prokletstvo!

Jedno je kada ona zaključi da je selidba kod Greja bila greška. Ali nešto sasvim drugo je kada on odluči da se iskrade i vidi sa svojom „uskoro bivšom ženom“ iza njenih leđa.

Otvorila je odeljak u tašni u kojem je držala šminku i izvadila četku za kosu i novi ruž za usne.

Nakon što je pažljivo očešljala mokru kosu, čvrsto ju je vezala u rep i nekoliko minuta nanosila ruž tako da izgleda savršeno. Poput vojnika u zoni sukoba, nikada nije dozvoljavala da je teška vremena spreče da se dotera i uglača cipele. To je loše za moral.

Nažalost, morala je ponovo da navuče vlažne čizme i mokar mantil zato što neumoljiva kiša još nije bila prestala.

Izvan kampa, pronašla je Edov ponovo podignut šator i pogodila da su njena deca unutra s njim.

Balkandownload

Sklonila je krilo u stranu i videla da sve troje sede na urolanim vrećama za spavanje, naslonjeni na stranu opšivenu najlonom, i slušaju kako kiša šiba šator. Uvukla se unutra, trudeći se da ne dotiče rukom vlažno blato na krckavom plastičnom podu šatora.

„Privuci vreću za spavanje.“ Ed se pomerio i seo na pod. Eni se u čučećem položaju primakla vreći i sela na nju, zahvalna zbog toplote kojom je zračila.

Bacivši pogled ka ćutljivim, zahvalnim licima koja su je okruživala, glasno je progovorila kako bi nadglasala snažno lupanje kiše. „Pa, tu smo. Jesu li svi dobro?“

Kada su svi klimnuli, osetila je potrebu da doda: „Ovo je baš zabavno, zar ne? Nisam znala da je na kampovanju tako.“

Mada su se Lana i Oven zakikotali, Ed je prvi progovorio. „Ovene, želiš li da provedeš još jednu noć pod šatorskim platnom?“ pitao je. „Ili da razmislimo o tome da se spakujemo i drugi put odemo na kampovanje, kada vreme bude lepše? Odluka je tvoja“, dodao je.

Kada su sve troje izložili dobre i loše strane ostajanja i odlaska i najzad odlučili da ipak krenu, stigla je neočekivana ponuda.

„Mogu li da vam napravim večeru? Kod mene. Da.“ Odmahnuo je kada se Eni pobunila. Mada se pitala da li će biti u stanju, nakon iscrpljujućeg dana koji je imala, da se večeras vrati u Grejevu kuću...

da se svađa s njim zbog optužbe koju je uputio Lani i zbog njegovog skupog ručka.

„To je najmanje što mogu, zaista. Uopšte mi nije teško“, insistirao je Ed. „Pa moram da potrošim sav pasulj koji sam poneo na put.“ Eni se nadala da je to šala.

Prekrštenih nogu na podu, Eni je razmišljala o nizu slova pred sobom uz krajnju koncentraciju i četvrtu čašu vina u ruci. KLJVKIU. Nemoguće. Sadistička vrećica za slova igre Skrebl udelila joj je kombinaciju s kojom nije mogla da oformi nijednu reč.

Ed je nekako uspeo sve da ih sabije u svoju majušnu kuhinju i nahrani mada je Eni ovoga puta ugazila u činiju s mačjom hranom koja joj se bila zalepila za čarape. Ed joj je doneo novi par, ali ispostavilo se da imaju ogromnu rupu na prstima. Eni je odlučila da ga poštedi daljeg uzrujavanja pošto ketering nije bio dobro prošao.

Neverovatno koliko je vremena potrebno krompirima da se ispeku u mikrotalasnoj pećnici.

„Navikao sam da pečem samo po jedan“, pocrveneo je Ed. „Zaboravio sam da će za četvoro biti potrebno četiri puta više vremena.“

Kada su se konačno ispekli, bili su tvrdi, suvi i mljackavi i posluženi uz pasulj, narendan cedar sir i, što je potpuno neobjašnjivo, sardinu iz konzerve.

Međutim, Eni i deca su bili mrtvi gladni nakon šetnje, kiše i duge vožnje da su pojeli sve i polizali tanjire, zbog čega se Ed počešao po glavi i počeo da pretražuje ormariće. Zatim je objavio da će napraviti kolače. Eni je bila skeptična. Očekivala je da iz oronule rerne izvadi male kremirane gromuljice brašna i masnoće. Međutim, divno su ispali i Ed se time potpuno iskupio.

Nakon večere je otvorio vino i smestio ih u dnevnu sobu, a potom zapalio vatru koju je vlažno i prohladno majsko veče zahtevalo.

Eni je ponovo utučeno pogledala svoj niz slova, a potom ugledala Ovena kako slaže reč 'zenit' preko polja koje donosi trostruku vrednost slovima i trostruku vrednost reči. Osvojio je 1000 poena.

„Ovene!“ zaječala je. „Pa ti ne znaš šta to znači.“

„Vrh ili šiljak. Poput onog na koji smo se danas popeli“, odvratio je Oven, pomalo nerazgovetno, pokušavajući da govori ustima punim čokoladnog kolača koji je upravo uzeo sa činije položene na niski sto na kojem su igrali.

Balkandownload

„Da li ti to pokušavaš da se raspravljaš s budućim šampionom u Skreblu?“ pitao je Ed dok je hladnokrvno stavljao tri slova na ploču, spojivši dve reči kako bi oformio treću. U tom procesu je zaradio 10.000 poena.

„Mi nikada ne igramo Skrebl“, rekla je, kao da to nije bilo očigledno iz njenih dosadašnjih patetičnih pokušaja. „Kako si naučio da igraš, Ovene?“

,,U Edovom Skrebl klubu u školi“, stigao je kratak, čokoladan odgovor.

„Sredom u vreme ručka“, objasnio je Ed. „Nikada ti to nije pomenuo?!“

Eni je blago slegla ramenima, što je trebalo da znači: Dečaci? Šta čovek da radi s njima?

„Uvek pitam Ovena kako je bilo u školi“, objasnila je, „ali verovatno znam samo petnaest procenata onoga što se tamo dešava.“

„Tako je najbolje, veruj mi“, začuo se Lanin komentar sa sofe. Na Enino insistiranje, Lana je, pomalo postiđena, razgovarala sa Edom u kuhinji i objasnila mu šta se desilo s nestalim novcem i šta će uraditi kako bi ga vratila, tako da je Ed odahnuo što neće morati zvanično da se pozabavi čitavom situacijom.

Lana je odlučila da ne igra Skrebl - „Ne volim tu igru“, rekla je - i sada je preturala po knjigama nagomilanim uz sofu.

„Pripadaju mojoj sestri“, objasnio je Ed. „Nekada ju je interesovalo sve što ima veze sa umetnošću. Međutim, nekako je sve završilo kod mene.“

Što i nije neko iznenađenje. Edov stan je bio ona vrsta mesta gde stvari nekako završe i izgube mogućnost da ikada više pobegnu odatle.

„Gde ti živi sestra?“ pitala je Eni, znatiželjna da sazna nešto više o tome.

,,U Londonu“, dobila je odgovor. Možda zbog toga što je Ed bio koncentrisan na Skrebl, nije dobila nikakvu podrobniju informaciju.

„Ali ti nisi odrastao u Londonu, zar ne?“ podsticala ga je, primetivši slova R i T na tabli. Spustila je svoje kockice i ispisala reč otpor'. To joj je donelo svega osam poena.

„Mama, to je stvarno jadno“, Oven je nije štedeo.

„Ne, ne, odrastali smo svuda unaokolo. Tata je bio vojno lice“, odgovorio je Ed na pitanje. „Meni je internat bio dom... zaista!“ dodao je kada se nasmejala.

Uzevši punu šaku kolača, ispričao im je kako su ga poslali u internat nedelju dana nakon sedmog rođendana. „Sada to deluje varvarski, ali tada je to bilo normalno. Vojna lica su svoju decu slala u internate. Zajedno bismo se ukrcali na avion i otišli u različite škole, a zatim se ponovo sastali u avionu krajem semestra.“

Kada su ga svi iznenađeno pogledali, dodao je: „Ne sećam se da mi je dom nedostajao... Možda sam bio suviše mlad. Ali znam da je mama bila istraumirana. Posebno kasnije. Kad je Hanin sin Sid krenuo u školu, mama mi je rekla: 'Ja sam tebe poslala u internat kada si bio jedva nešto stariji od njega. To treba zakonom zabraniti!' Smatrala je da sam institucionalizovan.“

„Šta ti misliš?“ Smešila se Eni, sigurna da se Ed šali.

„Nikada nisam zaista otišao iz škole. Otkako sam odrastao, radim kao učitelj po internatima. Sent Vinsent je pravo odstupanje, verujte mi. Imam svoju kuću... pa, maminu staru kuću. Moram sam da kuvam i čistim... doduše, na svoj način... Verujte mi, to su veliki koraci! Mislim“, nastavio je, „pokušao sam i ranije da se osamostalim. Bio sam u putujućem orkestru godinu-dve...“

Oven ga je pogledao maltene sa strahopoštovanjem.

„Ali ne znam, čini mi se da mi je nedostajao krem od vanile i vreli puding. Čim bi nastupio septembar, osetio bih čežnju prema mirisu sveže farbe za radijatore i

Balkandownload

novoizgrađenim terenima za ragbi. Tužno.“ Odmahnuo je glavom. „Veoma tužno, ali istinito.“

„Ali preboljevaš nekako?“ podsetila ga je.

„Pokušavam. Međutim, internati su mi zbog nečega veoma privlačni. Posebno oni zabačeni. Radio sam u školama koje se nalaze u pravim zabitima, tako da sam živeo u hermetički zatvorenim malim zajednicama. Na takvim mestima ne moraš da brineš o stvarima o kojima drugi ljudi moraju da brinu. Zvono zazvoni, sledeći segment dana započinje, obroci se serviraju tačno na vreme...“

„To je očigledno veoma primamljivo“, zadirkivala ga je Eni.

„Nikada ništa ne moraš da kupuješ. Svuda unaokolo postoje ormani puni stvari koje su ti potrebne: hrane, pribora.“

„Odeće?“ pitala je.

„Uvek možeš da orobiš prostoriju za izgubljene stvari - puna je starih majica za ragbi.“

„Ovo zaista mnogo toga objašnjava kada si ti u pitanju.“ Eni mu se nasmešila preko čaše za vino. „Šta se desilo s tvojim ocem?“ Odlučila je da ipak pita pošto je silno želela da zna.

Čula je kako Oven ispušta uzdah pre nego što je Ed progovorio. „Moj siroti otac je poginuo. Bojim se da je to nezgodna strana vojničkog posla.“

„Žao mi je“, rekla je Eni.

„Bilo je to pred moj maturski ispit. Sestra i ja smo otišli avionom do mame i vratili se nazad u školu nakon nekoliko dana. Život se vratio u normalu. Vidite, u tome je stvar kada su internati u pitanju - šokantne stvari se dešavaju, ali vi ste potpuno zaštićeni. Moja dnevna rutina se nastavila kao da se ništa nije ni desilo.“

„To nije baš zdravo“, obavestila ga je Lana.

„Nije.“ Odmahnuo je glavom. „Možda me je zato mamina smrt toliko... potresla... Morao sam štošta da nadoknadim.“

Kada je to izgovorio, Eni koja je do tada smatrala da su nered, gomile stvari i haos u Edovom domu iritantne i dokaz toga da je beznadežno zapao u kolotečinu, iznenada je osetila razumevanje i saosećanje zbog onoga kroz šta je Ed prolazio.

Kada je otišla u kupatilo, koje je imalo jedan od onih krajnje nezadovoljavajućih električnih tuševa iznad plitke kade, ugledala je komadić sapuna na lavabou, toliko istrošenog da je bio jedva veći od nokta. Sapun sigurno spada u jednu od onih stvari koje bi Ed pronašao u ormariću internata.

Osetila je da postaje zaštitnički nastrojena prema njemu.

Vratila se u dnevnu sobu i ponovo sela ispred svojih kockica. Tada je shvatila da se Ed premestio. Sišao je sa sofe i privukao staru džak-fotelju do njenog jastuka.

„Gubiš vreme pokušavajući da varaš“, zadirkivala ga je.

„Ko kaže da moram da varam?“ pitao je, presipajući svoje kockice sa slovima iz ruke u ruku. Pretvorio je njenu reč otpor' u 'neodoljiva'.*

Pogledao ju je u oči i tako blago izvio obrvu da nije bila sigurna da li je dobro videla.

Odigrali su još dve runde igre. Dok su Oven i Ed vodili sve žešću i takmičarski nastrojeniju bitku, Eni je zaostajala stotinama poena za njima. Tajno je pucala od ponosa zbog svog sina. Kada je postao tako pametan, pitala se. Očigledno su se isplatili sati provedeni u gledanju Odbrojavanja.

Ed kao da je pokušavao da izgubi pošto poslednje reči koje je sastavio - „divan“ i „sastanak“ - nisu ispunjavale njegove uobičajene standarde.

Balkandownload

Iznenada se u sobi oglasilo pištanje alarma i Ed je skočio na noge.

„Da li je to zvono koje ti govori da je vreme za krevet, Ede?“ pitala je Lana i svi se nasmejaše.

„Ne, ne... moram da pustim mačke napolje“, objasnio je Ed, postiđen zato što se toliko uplašio.

Pošto su se nakon ovog objašnjenja zasmejali još jače, osetio je potrebu za opširnijim objašnjenjem. „Ako sviram gitaru ili radim nešto drugo, može proći mnogo sati a da se ne setim da ih pustim i...“

„Zar ne izlaze same? Zar nemaš vratanca za mačke?“ pitao je Oven.

„Oh, ne, moje mačke su suviše lenje. Moram da ih izjurim napolje“, poverio im je. „Znači.... sada idete nazad u Eseks?“ pitao je kada je Eni iznenađeno shvatila da je maltene ponoć i objavila da moraju da krenu, mada je bila umorna i mada joj je ovde bilo sasvim udobno.

„Ne. Popila sam suviše vina“ podsetila ga je. „Spavaćemo kod Konora. Već sam se čula s njim.“ Sada će morati da usmeri svu pažnju na težak telefonski poziv koji ju je čekao. Već je dobila glasovne poruke i imala pet propuštenih poziva od Greja.

„Eni i porodica!“ dočekao ih je Konor uzvikom kada je otvorio vrata. Gledajući pravo u Eni s neskrivenom naklonošću zbog dugačkog i iscrpljujućeg dana koji je imala, dodao je: „Da, pa... uđite, očekivao sam vas.“

„Bili smo na tatinom brdu“, rekla mu je Lana.

„Da.“ Konor ju je pomilovao po kosi. „Čuo sam.“

Balkandownload

Poglavlje 31.

Zaljubljeni Hektor (u Konora): Rebraste pantalone od organskog materijala (Hauvis)

Majica sa eko sloganom (Hauvis) Veganske sandale sa dva kaisa (Birkenstok)

Crne mrežaste bokserice (La Redut)

Ukupna cena: 180 funti „Dragi moji, zar ovo nije predivno veče!“

Eni je ostavila decu kod Konora i tog tihog, nedeljnog jutra sama krenula praznim ulicama Eseksa da se suoči s Grejom. Sve vreme je uveravala sebe da to neće biti veliki problem... da neće biti teško. Ali kada je stigla do njegove kuće i ugledala tragičan i pomirljiv izraz njegovog lica dok je otvarao vrata, shvatila je da ništa neće ići glatko.

Grej ju je nežno poljubio u obraz, dotakavši joj pri tom rame, i uveo je unutra. Sređivao je kuću, to je bilo očigledno. Dnevnoj sobi bio je maltene vraćen izgled besprekornog minimalizma iz vremena njene prve posete, izuzev nekoliko paketa ćušnutih u ćoškove.

Odmah joj je ponudio kafu i ona je krenula u kuhinju za njim, gde su slavina i radna površina blistale kao nikad otkako se ona uselila. Dok se kafa kuvala, započeo je s nizom izvinjenja.

Žao mu je što je tako razdražljiv i što je s njim teško živeti... Otkrio je da se teško prilagođava tome što toliko ljudi sada živi u njegovoj kući, ali obećao je da će se navići na to i da već uživa u tome... 'Iskreno', uveravao ju je.

Dok je pričao, blistava, hromirana mašina za espreso brektala je i grgoljila u pozadini. Mada je Eni lično volela kafu napravljenu u francuskom aparatu za presovanu kafu kupljenom za dvadeset funti (Zar je kafa iz fensi aparata zaista 500 funti ukusnija?) ili instant kafu, ako je u žurbi. Instant kafa je sasvim u redu, posebno prva šolja koju napravite iz tek otvorene kutije.

„Pronašao sam valijum i temazepam“, postideno je rekao Grej. „Ispod gomile stvari u dnevnoj sobi. Verovatno sam ih tamo spustio... zatim je nešto bilo spušteno preko njih... pa još nešto. U svakom slučaju, dugujem Lani izvinjenje.“

„Istina“, složila se Eni. „Veliko izvinjenje. Ne možeš tek tako da optužuješ ljude. S decom se mora pažljivo postupati, izgrađivati njihovo samopouzdanje i sticati njihovo poverenje. Ne smeju se tako šamarati.“

„Žao mi je“, uzdahnuo je. Kafa je počela da kaplje u fine bele šoljice.

„Obećavam da ću učiniti i mnogo više od toga“, rekao je i stisnuo joj ruku.

Sada se Eni pokolebala u velikoj, hrabroj odluci da mu kaže zbogom, spakuje nešto stvari i ode. Stvari joj više nisu delovale tako jasno. On nije loša osoba. Shvatio je da je pogrešio, zar ne? Bio je spreman da se potrudi. Ovo je čovek koji ima mnogo toga da ponudi.

Pogledala je kroz prozor ka velikom vrtu. Zelene grane ljuljale su se na povetarcu. Zamislila je Lanu kako čita na krevetu za sunčanje i Ovena kako kopa rupu u zemlji da bi

Balkandownload

sproveo biološki eksperiment. U Londonu nemaju baštu. Imaju samo žardinjere i odlazak u park.

Grej je stavio kafu pred nju i sipao tačno onoliko mleka koliko je ona volela, a da nije morao ni da je pita. Pomislila je da je to veoma brižno s njegove strane.

Zatim se okrenuo i otvorio ormarić, ali umesto da izvadi kutiju keksa, izvadio je malu kožnu kutiju i pružio je k njoj. Nije morala da pogađa šta je unutra, pomislila je, duboko udahnula i potrudila se da smiri disanje.

Bez reči je uzela kutiju i otvorila poklopac. Rođena za šoping

S tamnog somota, beli dijamant - ovalan, prepoznala je da je izbrušen u makiz formi - blistao je ka njoj. Bar jedan karat, procenila je, možda čak i 1,2 karata. Veoma, veoma beo i čist. Nije odolela da okrene kutiju kako bi zasvetlucao na suncu.

Bio je veličanstven. Celog života čekala je ovakav prsten. Rodi je obećao da će joj ga kupiti za trideseti rođendan (što se nije desilo)... možda kada dobije sledeći veliki posao (ni tada se nije desilo)... možda kada obrne neki profit nakon selidbe u novu kuću (ni tada se nije desilo)... taj dan nikada nije došao. Ispostavilo se da nije lako potrošiti teško zarađen novac na dijamant, kada moraš da razmišljaš o deci i hipoteci.

Nakratko je razmišljala da ga kupi od novca koji je dobila na osnovu Rodijevog životnog osiguranja - ali to je delovalo suviše frivolno.

„Oh... bože...“ najzad je uspela da promuca tihim glasom.

Grej je pažljivo posmatrao njeno lice, čekajući da se osmehne, izgovori 'da i tako pristane na njegovu ponudu.

Umesto toga, Eni je pitala: „Šta je s Merilin?“

Pre nego što je mogao da izmisli neki izgovor ili novu laž, jednostavno je dodala: „Znam da si se juče video s njom.“ Uz te reči, zapitala se kada je kupio prsten. Pre nego što se video sa svojom suprugom? Nakon toga? Danas? U nekoj fantastičnoj prodavnici nakita koja radi nedeljom? Ili u danima pre svađe? U ovom trenutku to joj je delovalo bitno.

Grej je počeo nepovezano da priča u pokušaju da joj odgovori na pitanje.

„Merilin... pa...“ mucao je. „Želela je da popriča o razvodu... i čuje šta se dešava kod mene. Nisam ti rekao zato što nisam želeo da pomisliš...“

„Nema potrebe da me lažeš o bilo čemu... nadam se“, hladno je rekla Eni. „Ako lažeš, a ja to otkrijem, mogu svašta da pomislim. Evo o čemu trenutno razmišljam: bivša supruga želi s tobom da razgovara pa si je odveo na fin ručak u Le Pon d'Or?. Hmmm. Zatim meni poklanjaš zapanjujući dijamant. Hmmm. Veoma se čudno ponašaš, Grej. Ovo je ponašanje čoveka koji nije siguran u to šta želi.“

Nešto u njegovom pogledu - lutao je očima od njene kafe do prstena u njenoj ruci i nazad do nje - ponovo je učvrstilo njenu odluku.

Pažljivo je zatvorila kutiju s veličanstvenim prstenom kakav se dobija jednom u životu, nežno je spustila na sto i gurnula polako ka njemu.

Osetivši kako je peckaju suze u uglovima očiju, rekla je: „Žao mi je, Grej. Zaista mi je žao, ali mi nismo jedno za drugo.“ Ugušivši uzdah koji su ove reči izazvale duboko u njenom grlu, dodala je: „Potreban nam je neko za sve troje... neko ko će nas sve prihvatiti. Ti si veoma posebna osoba“ - suze su joj klizile niz lice - „imaćeš divnu vezu s nekom drugom ženom. Ali ti nisi osoba koja je nama potrebna. Žao mi je.“

Obesio je glavu kada je to izgovorila. Možda je čak i zadržavao suze. Eni je obrisala obraze, uzela nekoliko maramica iz kutije koju joj je Grej pružio i izduvala nos.

Balkandownload

Nakon nekoliko trenutaka, osetila se dovoljno smireno da upita: „Vratiće ti novac za prsten, zar ne? Sigurno ga nisi kupio na nekom internet sajtu?“

„Ne brini, vratiće mi novac“, rekao je pre nego što je spustio svoju ruku na njenu i pitao je da li je apsolutno sigurna... i da li bi volela da razmisli o svemu?

„Ne. Sigurna sam da činim pravu stvar“, uveravala ga je. „Teško mi je, ali to je prava odluka. Prokletstvo!“ uzviknula je nakon kratke pauze. „Ponovo moram da se pakujem!“

„Gde ćeš otići?“ pitao je. „Tvoj stan je...“

„Zakupljen na još pet meseci, znam. Pa...“ Razradila je plan dok se vozila autoputem. „Pa, ostaćemo kod Konora dok ne uspem da skrpim dovoljno novca za depozit. Zatim ću se zadužiti do guše i kupiti stan koji treba da se renovira, što sam ionako planirala - tako da će sve biti u redu“, uveravala ga je.

„Nemaš posao, Eni“, podsetio ju je.

„To me nikada ranije nije zaustavilo“, odvratila je čvrstim glasom.

„Možeš ostati ovde koliko god ti je potrebno“, ponudio je Grej, možda u nadi da će na taj način uspeti da je uveri da ostane... ili zbog toga što je osećao krivicu.

„Ne, ne. Najbolje je da odemo. Možda ću morati da ostavim neke kutije, bar na neko vreme, dok se ne sredimo. Ali sada ću uzeti sve što mogu.“

Ustala je, ostavivši obe netaknute kafe i dijamant na stolu.

Šteta, otela joj se pomisao. Međutim, ne može da uzme prsten i ode, zar ne?

„Potrebno ti je jako piće“, glasila je Konorova presuda kada se Eni vratila nazad u njegovu kuću, bleda, umorna i pretovarena većinom stvari koje ona i njena deca poseduju.

„Da li je to tvoj odgovor na sve probleme?“ pitala je.

,,U kojim to situacijama jako piće ne pomaže?“ odvratio je pitanjem.

Konor, njegov dečko Hektor i ona napili su se penušavog vina koje je maznuo s nekog snimanja i sada su jeli gigantsku picu s Lanom i Ovenom.

Eni nije shvatala, sve dok ona i deca nisu stigli s najvećim delom svojih stvari, da Hektor zapravo živi kod Konora. Inače bi bila veoma srećna zbog njega, ali sada je to bila još jedna stvar s kojom je morala da se nosi.

Međutim, večeras su Konor i Hektor bili pripiti i svesni toga da Eni ne želi da priča o Greju, selidbi, o tome da nema dom i o generalnom haosu, i oduševljeno su insistirali na bespoštednoj igri kartama. Onaj ko izgubi moraće da odigra igru pod nazivom Istina ili izazov.

Konor je morao da otkrije koga je prvi put poljubio (devojku, naravno, u davnim danima pre nego što je priznao da je gej), Hektor je morao da se nagne kroz prozor i vikne iz sve snage: „Dragi moji, zar ovo nije predivno veče!“ Pošto ni pod kojim uslovima ne bi izabrala 'istinu', Lana je morala da obeća da će u školu otići s majicom uvučenom u pantalone, džemperom zakopčanim do grla i kikicama.

Ovenu nije bio problem da imitira pet različitih domaćih životinja na balkonu. Tada je najzad, došao red na Eni.

„Istina! Istina!“ pevala je Lana. „Želimo sve da znamo.“

„Nema šanse!“ glasio je njen odgovor. „Oh... sve će se ionako saznati... kad-tad. Zapuši uši, Ovene.“ Zatim je šapatom dodala: „Da, bio je zaista loš u krevetu... ali vi to već znate, zar ne?“

Konor i Lana klimnuše. Oven je dodao: „Sve sam čuo!“

„Znači, izazov. Biram izazov, hajde... kladim se da ne možete da smislite nešto što neću smeti da uradim. Konore Makejb, znaj da se sada više ničega ne plašim.“

Balkandownload

Lukavi osmeh se polako razvukao preko Konorovog lica. „Oh, znači tako! Baš volim kad me neko čika. Dobro, Eni Valentajn... evo ga tvoj izazov.“

Zastao je na trenutak, zbog dramskog efekta. „Moraš ponovo da poljubiš poslednju osobu koju si strasno poljubila.“

„Ha!“ Nasmejala se. „To je nemoguće. Raskinula sam s Grejom, Rodi... nije na raspolaganju. Nisam zadržala broj nijednog muškarca s kojima sam ranije izlazila...“

„Mama!“ oglasila se Lana.

„Ne, ne, ne, moja draga“, prekinuo ju je Konor. „Nisam mislio na njih.“

Eni ga tupo pogleda.

„Ne možeš da se setiš?“ pitao je.

„Nemam pojma o čemu govoriš“, insistirala je. „Oh, ne misliš valjda na čudo za jednu noć! Samo smo se malo mazili“, dodala je, brzo ugledavši Lanin iznenađen izraz.

„Čuo sam i to!“ obavestio ju je Oven.

„Ne, ne, ne, ne mislim na njega. Ispričaću ti priču, Eni“, započeo je Konor. „Jednog popodneva, krenuo sam podzemnom železnicom da posetim svoje prijatelje Eni, Lanu i Ovena. Kada sam stigao u njihov prekrasni, mali blok, lift nije radio, pa sam otvorio teška vrata u dnu stepenica i počeo da se penjem...“ Sada već u punom dramskom zamahu, izbečenih očiju u stilu pripovedača drame sa ubistvom, dubokim glasom, Konor je nastavio: „Nosio sam cipele s gumenim đonom, i dok sam se peo, primetio sam koliko se nečujno krećem uz lepe, kamene stepenice. Zatim mi se učinilo da čujem tvoj glas iznad sebe. Da, to si definitivno bila ti i razgovarala si s nekim... Da li ti se sećanje vraća?“

Eni nije odgovorila, pa je nastavio: „Da, razgovarala si, a zatim je iznenada nastupila totalna tišina. Ubrzao sam, preskačući po dve stepenice, pitajući se šta se desilo. Tada sam te ugledao, dve stepenika iznad sebe, potpuno isprepletenu s nekim. Poljubac je trajao i trajao, moja draga. Sećaš li se?“

Eni je sada izgledala pomalo čudno: blago je postajala sve bleđa, ali obrazi su joj bili rumeni.

„Spustio sam se niza stepenice što sam tiše mogao, da vas ne bih prekidao i sačekao nekoliko minuta. Možeš li da zamisliš moje iznenađenje kada je niza stepenice, krupnim koracima, počeo da silazi...“

„Prekini s glupostima, Konore!“ prekinula ga je Eni. „Baš imaš bujnu maštu.“

Bacila je pogled ka svojoj deci koja su sa očekivanjem zurila u Konora.

„Ko?“ pitala je Lana.

„Reći ću samo ovo.“ Konor je pogledao Eni pravo u oči. „Ako želiš da ostaneš ovde, moraš da poljubiš tog čoveka. To je moj izazov.“

„Ha!“ puhala je Eni, delujući namrgođeno. „Moram u krevet.“ Na to se podigla sa sofe i krenula ka vratima.

Ali tada se okrenula i besno dodala: „Evo mog izazova tebi, Konore Makejbe. Odrasti već jednom. I znaš šta još? Pokaži se kako treba, zaboga. Nemoj više izvrdavati kada te intervjuišu. U dvadeset prvom veku, veoma loš potez za karijeru jeste biti glumac koji nije gej.“

Zalupila je vrata za sobom.

„Neki ljudi su jednostavno tvrdoglavi“, rekao je Konor. „Nemaju pojma šta je dobro za njih i treba im čvrsta ruka.“

Balkandownload

Poglavlje 32.

Eni u akciji: Svetle pantalone na sivo-srebrne pruge (rasprodaja u Tostu)

Besprekorna bela bluza na preklop s velikom kragnom i manzetnama (prošlogodišnja kolekcija iz Maks Mare)

Srebrno-tirkizna ogrlica (pijaca u Kamdenu) Cipele svetlokaramel boje (Šanel) Svetlocrveni lak za nokte (Šanel)

Svetlocrveni ruž za usne (Šanel) Konjski rep Ukupna cena: Bolje da ne razmišljate 0 tome

„Štednja na sebi je rasipanje novca.“

Bilo je skoro 1.30 ujutru, ali Eni je i dalje bila zgrbljena nad svojim laptopom, završavajući uvodne paragrafe na Eni V stranici za kupovinu.

Ovo je najveća količina robe koju je ikada pokušala da proda, ali nadala se da će sakupiti novac što je pre moguće. Život s glumačkim parom nije se mogao tolerisati duže od nekoliko nedelja, a nije bila spremna ni na to da pozajmi novac od porodice, mada su joj nudili. „Eni, ja sam ti sestra!“ insistirala je Nik preko telefona. „Takođe sam i pravnik, za slučaj da nisi primetila. Mogu ti pozajmiti novac za depozit ili za iznajmljivanje stana na neko vreme.“

„Eni, ako ti je potrebna pomoć, finansijska...“ započela je Fern.

„Sada imamo više novca, možemo da ti pozajmimo...“ nudila je Dina.

Međutim, Eni je odlučila da prvo pokuša sama da se snađe.

Sada je još samo trebalo da Analizira svoj prodajni plan, jer je imala gomilu stvari za prodaju - poharala je prodavnice polovne robe i rasprodaje širom Londona, i obratila se svakom klijentu kojeg je uspela da se seti ponudivši da za proviziju proda odeću koju više ne žele da nose.

Zdravo devojke, započela je svoju poruku kao i obično. Danas za vas imam fabulozne, fantastične stvari na prodaju. Ovo vam je onlajn ekvivalent prvog

dana rasprodaje u Harodsu. Biće gužve i graje u zoru. Dajte svoje najbolje ponude, devojke, ništa ne ostaje na policama.

Danas vam predstavljam imovinu:

Ruske modne dive (Svetlanin fond za razvod)

Nekoliko bogatih mladih dama (najvrednija imovina Sirup šestorke, prikupljena kako bi se zapušila rupa na računu fonda za dobrotvorne svrhe)

Ljubavnice fudbalera (Denii se oslobađala neukusnog nakita nakon još jedne žestoke rasprave)

Nepokorene razvedene žene (Megan je odlučila da proda nešto od svoje odeće iz vremena bračnog života)

Umetnice (Ovo su bili posebni komadi. Zamolila je jednu svoju klijentkinju za kratkoročnu pozajmicu: gospoda B-P koja se sasvim lepo oporavljala i bila odlučna da živi život do koske predala joj je gomilu dizajnirane odeće, skupih klasičnih komada, nekoliko

Balkandownload

tašni za kojima će kolekcionari odlepiti, i nije htela da čuje ni reč o tome da uzme novac za njih. Ni sada, ni u budućnosti. „Eni, mogu da ti pomognem, želim da ti pomognem, i zato budi dobra devojka i pusti me da ti pomognem.“)

Ova i mnoga druga, neotkrivena blaga, ove nedelje vam obezbeđujem ja, vaš onlajn lični kupac. Kao što sam već rekla, devojke... ne oklevajte. Zgrabite dobru ponudu! Setite se da je štednja na

sebi zapravo rasipanje novca. Mislim da je to rekla Koko Šanel. Neka ponude pristižu... Eni V xxxx

Eni je pritisnula dugme i okačila poruku. Njena soba u Konorovoj kući bila je prepuna kutijama sa stvarima koje je morala da fotografiše i te fotografije okači na sajt pre nego što legne.

Tog jutra je poranila. Nazvala je sve svoje klijente iz Radnje i obavestila ih da sada radi honorarno i da može kupovati s njima bilo gde u Londonu, i usput ih pitala da li imaju neke stvari koje žele preko nje da prodaju. Uspela je da zakaže dvanaest sastanaka za narednu nedelju. Nekako će morati da uglavi i prisustvo Laninom i Ovenovom javnom govoru.

Javni govor bio je veliki događaj u Sent Vinsentu. Održavao se dva dana pre kraja polugodišta. Čak i najzaposleniji, veoma stresirani roditelji otkazivali su sve što su imali i dolazili su da prisustvuju ovom događaju.

Za Sent Vinsent to je bila prava parada. Svaki učenik morao je biti čist i očešljan, travnjaci pokošeni, svaki prozor starog viktorijanskog zdanja opran; čak su i zlatna slova koja su sijala na zidu impresivne dvorane bila sveže uglačana.

Eni je ubedila Dinu da krene s njom uprkos omanjoj svađi koju su nedavno imale. „Nema šanse da upišem Bili u tu školu, znaš.“ „Ali sada imaš dovoljno novca za to.“ ,,U pitanju je princip.“

„Lepo, bogami... a gde je bio taj princip kada ste se preselili na područje najbolje crkvene škole u gradu? Nemoj mi reći da si počela da ideš u crkvu...“

„To je lepa crkva.“ „Ali ti si ateista!“ „Ipak je lepa.“

I Dina i Eni su obukle haljine do kolena modernog kroja sa živopisnim šarama (Eni: TK Maks, Dina: Mark Džejkobs po punoj ceni! „Nisam uspela da je nađem na sniženju.“ „Nije bitno?'). Preko ruku su nosile pastelne mantile (Eni: Primark, Dina: Džigsou), preko ramena lepe tašne i skupe cipele na nogama. Znači, bile su obučene primereno događaju.

„Obuci se kao da je u pitanju letnje venčanje. Ali bez cveća i šešira“, objasnila joj je Eni.

Smestile su u sredinu reda, nedaleko od pozornice, i posmatrale dodelu nagrada: za atletiku, kriket, tenis, badminton, francuski jezik, nemački jezik, engleski jezik, istoriju, matematiku, fiziku, latinski jezik, starogrčki, muziku, kup za ovo, kup za ono, šah, debatni klub, domine, igrice za decu. Spisak je bio beskrajan.

Dina je uzdisala i prevrtala očima s neodobravanjem. Najzad je došao red na Lanu i ostale članice Sirup šestorke da izađu na pozornicu i predaju gospodinu Keteringam-Smitu ček na 11.000 funti.

Pre dva dana, Eni im je ispisala ček na 500 funti: novac koji su sakupile od prodaje svojih stvari na njenom veb-sajtu.

Preostalih 1500 funti dobile su od Suzinog oca, koji je u potpunosti bio obavešten o problemima svoje ćerke.

Balkandownload

„Lana izgleda predivno“, prošaputala je Dina Eni u uvo. Živa istina. Tokom javnog govora, devojkama iz starijih razreda bilo je dozvoljeno da obuku haljinu. Lana je odabrala (iz prodavnice Mis Selfridž) belu haljinu na preklop, kratkih rukava s prišivenim cvetovima različka. Kada ne znaš šta da obučeš, odaberi odeću koja ti se slaže s bojom očiju -klasično „Eni pravilo“.

Lana je zavezala kosu u labav rep, tako da su pramenovi lepršali za njom dok je stidljivo prelazila preko pozornice uz zaglušujući aplauz. Uprkos nezgodama s fondom, Eni je osetila silan ponos zbog svoje ćerke.

Došlo je vreme za koncert. Eni je osetila kako joj se stomak steže od napetosti. Školski orkestar je samouvereno nastupio u neuobičajenom sastavu. Bez sumnje, po Edovom izboru.

Dirigovao je mladim muzičarima u odeći koju su odabrali prilikom zajedničke kupovine - zadovoljno je primetila.

Uz bat teških, crnih cipela po drvenoj pozornici, školski orkestar je ispunio pozornicu, a zatim je znatno manja grupa muzičara izašla i stala ispred njih: dve violine, bubnjar i Oven. Čvrsto je stezao gitaru i delovao majušno i mršavo čak tamo na pozornici.

Eni je videla da je bled od nervoze. Stomak joj se stegao još jače, osećala je da joj se steže i grlo, tako da nije mogla lepo da guta. Potražila je Dininu ruku i čvrsto je stegla. Dina je uzvratila stisak.

Ed je bacio pogled iza sebe i nasmešio se publici. Bio je to samouveren, ohrabrujući osmeh, zbog čega se Eni osetila malo bolje. On je tu, pred izvođačima. Oven će gledati Eda i setiće se da diše, i njegov solo će se brzo završiti. Eni će mu već za tren oka tapšati. Sve će biti u redu.

Počela je muzika: prvi stih, refren, zatim gitarski solo koji uvodi u drugi stih i najzad Ovenov solo...

Ako je Eni pomislila da će se čitava stvar brzo završiti, grdno se varala. Vreme se razvuklo, a svaka nota koju je Oven odsvirao zadržala bi se i kolebala u vazduhu samo za nju... Činilo joj se da svaki njegov dah između nota traje po čitav minut, kao da je u stanju da peva samo ako se čistom voljom natera.

Tokom celog stiha, dok se njegov jasan glas prelivao preko publike, Eni nijednom nije udahnula. Zatim su usledili njegovi usamljeni akordi na gitari. Najzad je zapevao hor i ostali muzičari su se uključili.

Oven je i dalje pevao, ali sada mu se od oduševljenja razlivala ružičasta boja po obrazima, a osmeh pretio da mu prekrije čitavo lice.

Eni je odahnula od olakšanja i sama nesposobna da potisne osmeh.

„Zar nije bio fantastičan!“ Pronašla je Eda u gomili roditelja i osoblja koji su pokušavali da se domognu čaja i šlaga.

„Ne znam kako ću ti ikada zahvaliti“, rekla je Eni, stegnuvši mu ruku.

Ed je balansirao šoljicu, tacnu, mali tanjir s tri kolača i pravom planinom od šlaga. Pocrveneo je, kinuo i prosuo čaj svuda po podu.

„Ups, nadam se da te nisam isprskao?“

„Nisi čajem“, uveravala ga je. „Samo balama... Šalim se, Ede“, brzo je dodala kada je njegovo crvenilo zapretilo da eksplodira.

„Ovo je moja sestra Dina“, predstavila ju je Eni. „Ovo je Lanin i Ovenov profesor muzičkog, Ed Leon.“

Ed je nezgrapno klimnuo, pokazujući da zbog punih šaka ne može da se rukuje.

Balkandownload

„Kada ideš u Boston?“ pitala je Eni, a zatim dodala zbog Dine: „Ed je veoma pametan, dobio je jednosemestralno postavljenje na Harvardu. Proučavaće američku narodnu muziku i provešće leto putujući po Sjedinjenim Državama.“

„Vau!“ rekla je Dina. „To je fantastično.“

„Idem prekosutra“, rekao je delujući više nervozno nego uzbuđeno. „Krećem prvog dana raspusta.“

Gledao je Eni pomalo zabrinuto, kao da želi nešto da joj kaže.

„Onda je bolje da se pozdravimo“, rekla je Eni uz osmeh. „Nadam se da ćeš se lepo provesti. Zaista.“ Neko vreme ga je gledala pravo u oči. „Zaslužuješ to, Ede, uživaj. Jedva čekamo da nam sve prepričaš kada se vratiš.“

Baš je htela da se nagne preko njegovih punih ruku i poljubi ga u obraz kada je rekao: „Da, pa... lepo se provedite tokom leta... svi.“ Zatim su se šoljica, tacna, kolači i on okrenuli i uputili ka gomili.

„Ha? To je bilo pomalo hladno, s obzirom na to koliko smo ga viđali i koliko je prijateljski nastrojen prema deci“, Eni nije mogla da ne primeti.

„Možda je u stresu zbog ovog školskog razmetljivog događaja. Ali ovo je odlično mesto za uočavanje talenata, Eni“, trudila se Dina da je oraspoloži. „Valjalo bi da se prošetamo unaokolo i odaberemo nekog neoženjenog tatu za tebe.“

„Hmmm...“ Mada se Eni obukla i sredila s velikom pažnjom za ovo popodne, uopšte nije bila raspoložena za to.

„Eni!“

Iz misli ju je trgla Tor koja se iznenada našla pred njom. Tor u letnjoj haljini i štiklama, Tor s ružičastim lakom za nokte i sjajem za usne. Tor koja deluje maltene neprepoznatljivo.

„Blagi bože!“ bila je Enina prva reakcija, ali odmah je usledilo: „Dobra devojka!“

Raspitivala se o novom stanu i Anđeli, a zatim nije odolela da upita: „Novi posao?“

Tor je odmahnula glavom.

„Znatno poboljšanje u ljubavnom životu?“

Tor je ponovo odmahnula glavom i poverila se: „Imam samo nove šalove, Eni! Sviđa li ti se ovaj?“ Podigla je nežan svetloružičasti Šifon kako bi ga Eni pogledala. „Na onim ostalim stvarima još radim... Biće i toga.“

„Dobra devojka!“ ponovila je Eni uz kez.

Balkandownload

Poglavlje 33.

Marta u Oksford stritu: Belo-zelena cvetna letnja haljina (Topšop)

Zelene helanke (Topšop) Narandžaste sandale (Miu Miu) Narandžasta torba (Aksesorajz)

Narandžasta šnala za kosu (Aksesorajz) Zeleno-srebrna ogrlica (Topšop)

Ukupna cena: 190 funti

„Bila si u pravu, suviše novca sam trošila na dečju odeću.“

„Eni? Zdravo, Ed ovde.“

„Oh... Ede? Zdravo.“ Eni se malo iznenadila što ga čuje, posebno nakon jučerašnjeg naglog oproštaja. „Sigurno si u gužvi zbog pakovanja.“

„Da... ovaj... slušaj... Hteo sam nešto da te pitam.“ Eni je spustila šaku preko levog uva da blokira bučan saobraćaj na Oksford ulici.

„Okej, kaži“, rekla je, pitajući se da li će ovo biti pitanje tipa 'koja kravata ide uz koju košulju'? Bacila je pogled na sat, bilo je 9.50 ujutru, za deset minuta morala je da se nade sa Indirom Kliford (dugogodiš-

njom klijentkinjom, veoma bogatom pravnicom) u Selfridžu. Ubrzala je korak.

„Pa, samo...“ započeo je Ed. „Pitao sam se... tebi i deci je potreban privremeni dom. Tako sam shvatio... Lana mi je rekla da ste se preselili nazad u London. U svakom slučaju... moram da renoviram stan ako želim da ga prodam, tako da sam se pitao, dok sam ja u Sjedinjenim Državama... Naravno, to je tvoja odluka... to bi ti bilo naporno, ali ne bi plaćala kiriju, a ja bih platio troškove renoviranja... Potrebna mi je pomoć oko toga pa sam pomislio da bi i tebi to odgovaralo...“

Tačno je shvatila na šta misli i odmah pomislila da bi to bilo savršeno kratkoročno rešenje. „Briljantna ideja, Ede! Briljantna!“ uzviknula je. „Verovatno nećemo dugo biti tu, tek koliko da sredimo tvoj stan i pronađemo novi. Fantastično!“

Eni je u poslednje vreme počela da razmišlja o tome da će je ubiti još jedna noć žestokog opijanja, igara i života s Konorom i Hektorom. Međutim, još ju je dosta vremena delilo od depozita za novi stan. Sada joj je s neba palo fantastično, neočekivano rešenje, krunski dokaz toga da uvek treba staviti karmin i parfem, nositi štikle i imati pozitivan stav.

„Moramo se videti pre nego što krenem“, rekao je Ed. „Da ti dam ključeve, pokažem ceo stan, da mi kažeš šta je potrebno uraditi i koliki je budžet otprilike potreban.“

Da, naravno da je Edu ovo trebalo ranije da padne na pamet kako bi zajedno pregledali brošure, odabrali kuhinjske elemente, porazgovarali o bojama i slično. Ali, nema veze, uvek je volela planove koji iskrsnu u poslednjem momentu. Već je u mislima planirala raspored... gde će Lana i Oven spavati u stanu dok se u zidove bude ugrađivao zaštitni sloj protiv vlage...

Balkandownload

Rekla je Edu da će svratiti do njega oko jedan po podne, kako bi imali bar sat-dva da porazgovaraju o svemu pre nego što se deci završi poslednji školski dan pre letnjeg raspusta.

„Kako to da danas nisi u školi?“ pitala je.

„Dali su mi slobodan dan da se organizujem. Možda su znali da će mi biti potrebno dosta vremena.“ „Aha.“

Zatim je Eni maltene ispustila telefon ugledavši ženu koja je koračala - bolje rečeno, koja se šepurila ka njoj. Da li je to...? Da li je moguće...?

„Moram da idem“, rekla je Edu. „Vidimo se kasnije.“

„Hej! Zaposlena devojko!“ doviknula je Eni kada je spustila slušalicu. Energično je mahnula. „Čuješ li me!“

Marta Kuper se okrenula i nasmejala kada je ugledala Eni. Oslabila je, kosa joj je bila još svetlija nego prošli put kada su se videle. Izgledala je odlično.

„Vidi ti nju!“ rekla je Eni dok je prilazila. „Izgledaš fabulozno. Ja sam zaslužna...“ Na brzinu je odmerila Martu od glave do pete. „... Samo za cipele! Vau, odlično odrađen posao! Nadam se da ćeš me preporučiti svim prijateljicama.“

„Sve se otimaju za tvoj broj!“ rekla je Marta.

Nakon kratkog razgovora o Martinoj deci, njenom poslu i novom režimu vežbanja, Marta je iskreno zahvalila Eni za sve savete.

„Bila si u pravu“, rekla joj je. „Suviše novca trošila sam na dečju odeću. Gospode! Suviše sam vremena provodila opsesivno razmišljajući o deci, tačka. Ja i sve ostale ispijene majke koje sam upoznala na odeljenju za dečju gimnastiku. S tim je gotovo... pa, ne baš u potpunosti, naravno...“ brzo je dodala. „Ali bar više ne izgledam kao ofucana o per* devojka.“

Ed je otvorio svoja oronula vrata i odveo Eni u kuhinju. Nosio je pantalone i košulju iz kolekcije koju su zajedno izabrali, kosa mu je bila podšišana, pre nego ostrigana, i morala je da prizna da dobro izgleda. Očigledno se spremao za svoju američku avanturu i bila je ponosna na svoj ručni rad.

Na trenutak se zapitala šta ako u Americi pronađe devojku i ne vrati se u Sent Vinsent. To bi bilo dobro za njega, pomislila je. Nije, doduše, bila sigurna kako bi se odrazilo na Ovena...

,,U koliko sati imaš sutra let?“ pitala ga je, pomerivši se dalje od činija za mačju hranu s kojima je već dva puta imala bliski susret.

„U četiri sata po podne“, odvratio je.

Videla je u njemu neki nemir kojeg ranije nije bilo, obično je bio tako smiren. Češče je čeprkao kosu, prosuo je vodu iz čajnika na putu od sudopere do šporeta i nije mogao da pronađe krpu kojom če obrisati baricu.

„Čaj je sasvim u redu“, uveravala ga je. „Hajde da pogledamo unaokolo?“

„Da, da, nema problema“, rekao je nakon kraće pauze. Međutim, nesigurno je zvučao, kao da je zaboravio zbog čega je došla.

Ušli su u dnevnu sobu. Eni nije gubila vreme, odmah se spustila na kolena i podigla tapetu da ponovo pogleda vlagu. „Prvo ćemo morati ovime da se pozabavimo“, rekla mu je. „Ne može se pristupiti renoviranju dok se ne rešimo vlage.“

Zatim je započela sa učenim pitanjima o vlazi. Da li želi da ugradi u zid hemijski zaštitni sloj protiv vlage, ili bi ga radije konzervirao gipsom i poroznom farbom?

Balkandownload

„Oh, ovaj... pa, šta god ti misliš da je bolje“, glasio je njegov rasejan odgovor, a zatim je počeo da priča o tome kada će njegov avion sleteti u Boston i koliko će još odatle morati da putuje.

„Ede, usredsredi se, okej?“ podsetila ga je. „Ako ne želiš danas da odlučiš šta da radiš po pitanju vlage, možemo bar da razgovaramo o kuhinji, podnoj izolaciji i bojama. Moram da znam kolikim budžetom raspolažeš... da li želiš da popravljaš i malterišeš zidove, ili samo da ih prekrečiš... i slično.“

„Ne, ne.“ Odmahnuo je glavom. „To sve prepuštam tebi. Ionako ću ga prodati, tako da ću ti samo ispisati ček, a ti učini sve što možeš da izgleda što bolje. Mislim, da izgleda što lepše“, dodao je. „Video sam tvoj stan i divan je.“

„Aha, baš imaš poverenja.“ Eni se pitala zašto neko ko godinama nije bio u stanju da raščisti svoju policu za knjige, iznenada želi da renovira stan i preseli se. Predstojeći odlazak u Ameriku zbog naučnog rada očigledno ima motivacioni efekat. Pitala se gde planira da ide nakon toga.

„Okej, videla sam kuhinju, dnevnu sobu, kupatilo... mogu li da vidim spavaću sobu, ako nije problem?“ pitala je.

Ed je razbarušio kosu, ispustio neku vrstu čudnog poluzevanja, a zatim kinuo. „Prilično je neuredna... zbog pakovanja i slično“, upozorio ju je.

„Stvarno si nervozan zbog putovanja, zar ne?“ usudila se Eni da pita. Nikada ga nije videla toliko uznemirenog; obično je bio prilično opušten.

„Tako nekako“, bio je to jedini odgovor koji je dobila.

„Hej.“ Ustala je s naslona sofe na koji je nakratko sela i prišla mu. „Biće sve u redu“, uveravala ga je uz osmeh. „Provešćeš se kao nikad u životu, a ja obećavam da ću ovde sve srediti, uključujući i skladištenje stvari tvoje majke. Pobrinuću se za sve.“

,,U pravu si.“ Nasmešio se pomalo kruto i okrenuo. „Moja spavaća soba“, rekao je i ona je krenula za njim u hodnik.

Pitala se zašto sada i sama počinje da oseća nervozu. Gledajući ga kako se saginje da izbegne niski luster, učinila je isto, a zatim je morao da iskrene svoja široka ramena u stranu kako bi iz uskog hodnika prošao kroz vrata sobe.

„Evo nas.“

Oboje su se našli u tamnozelenoj prostoriji, jedno pored drugog. Ruke su im se maltene doticale. Bacila je pogled unaokolo, osmotrivši veliki drveni krevet, gomilu odeće i kofera na njemu, uramljene postere, gomile knjiga, prepune ormane i fioke. Bilo je neuredno, poput Eda, ali nekako ugodno i srdačno.... poput Eda.

Uski francuski balkon vodio je u lep vrt, razbarušen i neodržavan poput Edove kose. Ružin grm, polegao pod težinom žuto-ružičastih cvetova, talasao se na vetru, rasipajući latice po stazi.

„Veoma lepa soba“, rekla je Eni. „Ali mislim da bi svetlozelena boja bila znatno bolja... možda?“

„Možda“ stigao je odgovor, ali reči kao da su na silu bile izbačene kroz suvo grlo.

,,U redu je“, ponovo ga je uveravala. „Odlično ćeš se provesti!“ Tada ga je, gestom za koji je verovala da je majčinski, zagrlila oko struka i blago stegla.

Ovo je za posledicu imalo to da se on okrenuo, zagrlio je, i ponovo su se ljubili.

Usta uz usta, dodirivali su jedno drugo. To se definitivno računa kao poljubac, zar ne?

Shvatila je da Ed ima isti ukus kao i ranije i da se jasno seća njegovog ukusa. Njegovo toplo telo, zbijeno uz njeno, sada nije bilo samo novo, kolebljivo i nezgrapno, već prijatno

Balkandownload

poznato. Već ga je ranije grlila. Ali ovog puta bilo je bolje. Ovog puta, bliže su privukli jedno drugo.

„Kako si?“ šapnula mu je pitanje u meko uvo, blago obraslo paperjastim dlačicama, kada su na trenutak zastali da udahnu vazduh.

„Krajnje sam nervozan“, prošaputao je odgovor.

„Gde ti je osećaj za avanturu?“ pitala je ljubeći ga i lickajući po mekom toplom vratu. „Takvo putovanje se dešava samo jednom u životu.“

Spustivši ruke na njena ramena, blago ju je odgurnuo, dovoljno da je lepo pogleda u lice. „Nije put u pitanju“, rekao je uz osmeh. „Već ti... potpuno sam izludeo zbog tebe.“

„Oh! To je zaista neočekivano... blago rečeno.“

Eni nije znala šta drugo da kaže pa se nagla napred kako bi spojila usne s njegovim. Ruke su joj skliznule do njegovih krsta. Čvrsto ga je zagrlila kada su mu se usne razdvojile. Klizila je jezikom uz njegov i uživala u kotrljanju i nežnoj poteri. Zubi su im se blago dodirnuli. Svojim ustima pritiskao je njena i osetila je kako joj kroz telo struji peckanje i glad.

„Da li poljupci pomažu?“

„Aha“, rekao je.

Izvukla mu je košulju iz pantalona i hladnim prstima dotakla kožu, osetivši kako se ježi od njenog dodira.

Držao je njenu bradu i ljubio joj vrat. Pramenovi njegove kose su je golicali, a drhtaji jurili preko ramena niz ruke. Nežno je gurnuo njenu košulju i bretelu brushaltera u stranu kako bi mogao da joj poljubi rame.

Izvukla je ruku iz bretele i rukava i sada joj se video vrh dojke.

Poljubio ju je tu, spustivši nos do njene miške. Zatim je svukao materijal preko bradavice, usput okrznuvši čvrst vrh.

Gde god bi je dotakao, pomazio ili okrznuo, naježila bi se i očajnički poželela da je ponovo dodirne.

Otkopčavajući mu košulju što je brže mogla, privukla je njegovo toplo telo svom.

Sada su oboje bili nagi do struka i pomamno su ljubili jedno drugom usta, bradavice, vrat i ramena i ispitivali se dodirima u isto vreme brzim i nežnim.

Kada je spustila šaku do kopče njegovog kaiša, spustio je svoju ruku preko njene i zaustavio je.

„Eni?“ izgovorio je usnama priljubljenim uz njen vrat. „Ne želim da uletiš u nešto...“

„Ja želim“, presekla ga je i snažno povukla iznenađujuće otporan kaiš.

„Eni!“ ponovo ju je zaustavio.

„Ede! Molim te!“ Počela je da trlja očigledno nabreknuće ispod njegovih pantalona, zbog čega je zaječao u njeno uvo.

„Ede“, rekla je, „imaš li ikakvu ideju...?“ Pronašla je dugmiće ispod šlica i kopče kaiša i uposlila prste otkopčavanjem.

„Imaš li ikakvu ideju o tome koliko te želim?“ nastavila je. Istina. Ni sama to nije znala dok nisu počeli da se ljube - pa, možda je onaj poljubac na stepenicama nešto nagovestio - ali sada kada su bili polugoli, nije bilo povlačenja. Sada ga neće pustiti. Morala je da ga ima.

Otkopčala je prvo dugme, pa drugo, već je zavukla ruku u pantalone. On je nežno grickao njeno rame, ali blago je izvijao leđa.

„Ede“, šaputala mu je u kosu, „moj muž je preminuo kada mi je bilo trideset dve godine, moram da nadoknadim silno izgubljeno vreme... nemaš pojma...“

Balkandownload

Treće dugme se otkopčalo i sada je mogla da uvuče celu šaku, skloni bokserice i opipa ga. Čvrsto, intenzivno, zbog čega joj je jače zagrizao rame. „Ne puštam te. Nema šanse. Ne mogu...“

Sada su se leđa približila, zajedno sa stomakom i erekcijom ka njoj. Njegove tople ruke sklopile su se oko nje i sada je bila potpuno stisnuta uz njega.

Najzad je pristao da se prepusti. Zatim su žurno svukli ostatak odeće.

Povukao je njenu suknju nagore, i u narednim trenucima u Eninom umu se pretvorio u mnogo interesantniju osobu.

Ranije je smatrala da je poput dečaka, haotičan, nesposoban i zahtevan... ali ne, ne, ne, ispostavilo se da je znatno odrasliji. Uporan ali nežan. Uvežban ali veoma, veoma nesebičan.

U svakom pokretu osećala se fina ravnoteža između namere i pitanja. Kao da stalno iznova traži njenu dozvolu, ali bez reči: Uradiću ovo,

dotaknuću te ovako, pomeriću se ovamo... ali samo ako je to u redu. Da li je u redu? Da li to želiš? Da? A ovo?

Skinuli su svu odeću, mada je mislila da neće želeti toliko da se izloži. Sklonila je ruke i pustila ga da je ljubi sve do donjeg stomaka, sve dok se nije našao na kolenima pred njom, a njegov jezik tamo gde je mislila da ga još ne želi.

Nije mogla da odoli, morala je da mu dopusti da nastavi da je dodiruje sve dok nije osetila blagu napetost i u trenutku shvatila da će svršiti pre nego što je imala nameru. Želela je da to zadrži u rezervi. Da mu se ne da. Ali nije joj dopustio. Želeo ju je celu, svaki centimetar nje i svaku njenu misao.

Drhteći iznad njega, s rukama zarivenim u njegovu gipku kosu, sada je želela da zna sve o njemu, sve, svaki trenutak njegove prošlosti, svaku teškoću i detalj, i sve o njegovim prethodnim ljubavnicama.

„Veoma si mi zanimljiv... znaš li to?“ rekla mu je tihim glasom.

Odgovorio je time što je strgao sav krš s kreveta kako bi mogli zajedno da padnu na njega.

Preplićući se s njim, onjušila mu je pazuh i shvatila koliko ga je uznemirila pošto je osetila svež, nervozan znoj. Zaboravila je koliko dobro miriše muški znoj... Grej nikada nije dozvoljavao da se oseti.

Miris znoja pogodio je tačku u zadnjem delu njenog grla, zbog čega je osetila toplotu, vrtoglavicu i uzbuđenje. Istog trenutka zarila je nos u njega zbog čega se grleno nasmejao.

Sela je na njega i brzo ga primila u sebe dok su se gledali širom otvorenih očiju, i dalje prilično iznenađeni.

Kasnije se protegla i ispružila na krevetu pored njega, potpuno naga, nesvesna svojih neobrijanih miški, shvativši koliko seks može biti fantastičan, a bila je u velikoj opasnosti da zaboravi.

Usledila je duga, duboka tišina.

Smestio ju je na svoje grudi, i sada su samo ležali i posmatrali tavanicu, ne želeći da prekinu tišinu.

Međutim, Eni nije mogla da odoli potrebi da podigne glavu i poljubi ga. To je razvejalo čaroliju.

Široko se osmehnuo, zbog čega mu se naborala koža oko očiju i rekao: „Odnos profesora i roditelja... ovaj put smo ga zaista prekoračili.“

Balkandownload

„Jesi li znao da ti se dopadam?“ pitala ga je, tražeći njegovu ruku. Prešla je prstima po njegovoj krupnoj šaci, očvrslih jagodica od sviranja gitare, mada njegov dodir zbog toga nije bio ni najmanje grub.

„Da li sam znao da mi se dopadaš? Da vidimo...“ započeo je Ed sa osmehom na licu, očiju uprtih u tavanicu. „Prvi put u pet godina razmišljao sam o tome da ponovo počnem da pušim. Sviram Elvisove balade do dva sata ujutru, da ne pominjem pesmu 'Maj fani Valentajn'. Ne mogu da razmišljam ni o čemu drugom osim o tvom licu, o načinu na koji zabacuješ rep dok brzo hodaš i o tome kako sve ljude oko sebe zoveš srce'... da, mislim da sam znao da mi se dopadaš... ali ti“, spustio je prst na njen nos, „ti nisi znala da ti se dopadam, zar ne?“

„Dopadao si mi se, Ede“, rekla je, prešavši rukom preko njegovog stomaka. „Samo što do danas nisam znala da sam potpuno odlepila za tobom.“

,,A onaj poljubac?“ želeo je da zna. „Na tvom stepeništu. Poljubac na koji od tada pomislim deset, a možda i dvadeset puta tokom svakog sata.“

Vrisnula je od smeha, a zatim mu drsko rekla: „Taj sam otpisala zbog gladi. Te nedelje sam bila na dijeti što može imati čudne posledice.“

Okrenuli su se, skotrljali jedno na drugo i ponovo počeli da se ljube.

„Prošlo je dva sata po podne“, rekla je, podigavši ruku da pogleda na sat iza njegove glave.

„Silno ćeš zakasniti“, upozorio ju je. „Bolje da nazoveš Lanu i kažeš joj da peške dođe ovamo sa Ovenom. Veoma polako.“ Ponovo ju je lizao.

Spustila mu je šake na obraze i privukla njegovo lice kako bi ga lepo pogledala. „Da li ja tebe zaista poznajem?“ pitala je. „Deluješ drugačije u krevetu.“

,Je li?“ pitao je dok ju je mazio spretnim pokretima od pupka naniže. „Aha“, klimnula je. „Ali dopadaš mi se. Definitivno mi se dopadaš.“

Nakon drugog puta, nije nastupila začarana tišina, već suze. Eni se sklupčala dalje od Eda i počela neutešno da plače. „Šta se desilo?“ Nagnuo se ka njoj očajnički zabrinut, mazeći je po ruci.

„Molim te, nemoj sada da odeš“, čula je sopstveni glas i mrzela to što zvuči tako tužno i slabo. „Nemoj sada da me ostaviš... Bićeš odsutan tako dugo, šta ako se nešto desi?“

Šta ona to govori? Iznenada je počela da se raspada? Želela je da se zaustavi, ali umesto toga otkrila je da počinje da cvili: „Šta ako izgubim i tebe?“ Usledili su opšti jecaji kroz nos. Bilo je užasno. Užasno.

Međutim, uz Edovu ruku koja ju je čvrsto stegla oko ramena uspela je da pregrmi sve to, kao i prošlog puta kad ju je zagrlio. Kako je to moguće? Kako to da je ovaj čovek u stanju svaki put da skrši njenu odbranu, bez reči?

Uvukao joj se pod kožu. Dotakao ju je. Nekako je probio ljušturu koju je oko sebe obavila i video kakva je zaista. Izvukao je napolje Eni koja se unutra skrivala i vodio ljubav s njom. Kao što to niko nije uspeo nakon Rodija. Zato je bilo tako fantastično, intimno i blisko. Tako stvarno.

„Biću na putu četiri i po meseca“, nežno je rekao, ljubeći je po kosi. „Oduvek sam želeo da odem na ovo putovanje i mislim da treba da odem. Mislim da će to biti dobro... za... nas.“ Izgovorio je tu reč veoma tiho, jedva se usuđujući da je upotrebi. „Ne treba da se zalećeš, Eni“, rekao je i čvršće joj stegao ramena. „Moraš polako da napreduješ. Doći ću u posetu sredinom semestra“, dodao je. „To je za samo deset nedelja. Proći će za tren oka. Možeš i ti doći do mene... ako želiš.“

Balkandownload

„Ali ipak ćeš mi nedostajati... svima nama ćeš nedostajati.“ I dalje je plakala. Bila je veoma zbunjena povodom toga što joj je iznenada toliko stalo do ovog čoveka. Još jutros bi ga radosno ispratila na put, a sada je bila spremna da prepreci put avionu.

Pažljivo je obrisao njene suze i čvrsto je grlio nekoliko dugih, tihih minuta. Zatim je sišao s kreveta i počeo da skuplja po sobi njenu odeću.

„Vreme je za oblačenje“, rekao je. „Hajde - želim da ti pokažem gde Lana i Oven mogu da spavaju pre nego što stignu.“

„Već sam sve isplanirala“, rekla mu je Eni dok se oblačila, trudeći se da deluje veselije nego što se osećala. „Oven i ja ćemo deliti tvoju sobu, a Lana može da spava na sofi u dnevnoj sobi.“

„Ne, ne“, rekao je Ed. „Gore ima prostora.“

„Oh.“

Ovo je očigledno jedna od onih luckastih razmena tokom kojih su se susedi u prošlosti dogovorili da se u orman ugrade stepenice koje vode ka prostoru preuređenom da služi kao skučena sobica.

Kada su se oboje obukli, Ed ju je bez stida poveo za ruku ka dnevnoj sobi: orman sa stepenicama, kao što je i pretpostavila.

Otvorio je vrata i pred njima se našlo kameno stepenište, osvetljeno prozorom iznad nijhovih glava.

„Ovo stepenište je u starim danima povezivalo podrumsku kuhinju s trpezarijom“, objasnio je.

Pošla je za njim. Izbili su u veliku prostoriju, okrečenu u svetložuto, preplavljenu svetlom koje je dopiralo kroz visoke prozore sa obe strane, urađene u džordžijanskom stilu.

Po podu je napadao malter iz malih rupa na plafonu, ali to je nije brinulo. Bila je to fantastična prostorija, tako prazna u odnosu na ostatak Edovog stana.

„Postoji problem s krovom“, započeo je. „Morao sam dole da odnesem mnoge stvari iz ostalih soba.“

„Ostalih soba?“ ponovila je Eni.

„Da, ovo je trpezarija, doduše, mama ju je koristila kao dnevnu sobu, pored je njena kuhinja, njena spavaća soba je na spratu, a na tavanu su još dve male spavaće sobe.“

Eni je zurila u njega, širom otvorenih očiju i usta - što nije bilo baš u potpunosti privlačno.

Najzad, kada joj se moć govora vratila, zapanjeno ga je pitala: „Ti si vlasnik čitave kuće?!“

„Pa, sestri dugujem trećinu... mama joj je pomogla da kupi stan... tako da smo se dogovorili da Hana dobije trećinu kada dođe vreme da je prodam.“

Međutim, Eni to nije čula.

„Vlasnik si čitave kuće?“ ponovila je. „Čitave kuće u mojoj omiljenoj ulici...“ Eni je krenula ka vratima trpezarije, željna da vidi ostatak. ,,Ed, srce“, dobacila mu je preko ramena. „Shvataš li da si sve vreme krio od mene svoju najprivlačniju osobinu!“

Balkandownload

Poglavlje 34.

Povratak prefinjenog dečka: Bela pamučna košulja (Bruks Braders) Uske kaki pantalone (Banana Ripablik)

Džemper od kašmira sa V izrezom, ponoćno plave boje (Bruks Braders) Planinarske čizme (neke stvari je teško promeniti)

Ukupna cena: 390 funti „Jesi li sigurna Eni? Mislim, jesi li stvarno, stvarno sigurna?“

„Izgledate sjajno. Apsolutno fantastično! Veoma jebozovno - što je veliki kompliment s obzirom na to da sam ja gej muškarac. Veoma gej“, dodao je Konor, mašući Dejli mejlom ispred njihovih noseva.

Na prvoj strani nalazila se fotografija Hektora i njega na premijeri filma u istim kiltovima. Iznad je stajao naslov: Zvezda serije Imanje, Konor Makejb, razmeće se svojim novim dečkom.

„Zaveži već jednom!“ doviknula mu je Eni. „Treba da pomažeš Dini u kuhinji, ovde smetaš.“

Ali Svetlana se smejala. ,,U redu je“, izgovorila je svojim melodičnim altom. „Nedostaje mi mišljenje muškarca o mom izgledu.“

„Okej, dođi i pogledaj se u ogledalu“, rekla je Eni zakoračivši unazad da se divi svom delu.

Uputila je Svetlanu ka velikom trostranom ogledalu u uglu svoje svetle, bele kancelarije. Prostorija, koje je nekada bila Edova dnevna soba, sada je potpuno bila preobražena. U jednom uglu nalazio se radni sto s kompjuterom i telefonom, pored njega polica s monumentalnom gomilom modnih časopisa. Na sredini udobna ružičasta sofa, u blizini ogledalo i nekoliko veoma bitnih sipki za odeću na točkice. Šipke su služile klijentima da okače mnogobrojne komade svoje odeće: onu koju su kupili sa Eni, onu koju su izvukli iz tamnih ćoškova svog ormana, onu za koju im je bila potrebna pomoć da je odbace ili hrabrost da je nose.

„Oh, ovo je odlično“, izjavila je Svetlana kada se pažljivo pogledala u ogledalu iz svih uglova.

Bila je u uskom belom šanel odelu sa crnim porubom na reverima sakoa. Crno-bele cipele i mala crna lakovana tašna upotpunjavali su komplet.

Još-malo-pa-bivša supruga gasnog barona podigla je kosu. Uzdržana ali nežna frizura. Šminku je, po Eninim instrukcijama, nanela tako da deluje lepo i ranjivo.

Ovo je generalna proba pred odlazak na sud zbog razvoda. Eni je volela da oblači bogatašice koje se razvode u beli šanel: „Bela boja je obredna boja. Šanel modeli su elegantni i primereni, osim toga dizajnerska odeća košta znatno više nego što je koštala venčanica. To uvek ostavi pozitivan utisak na sudiju: bilo da je muška ili ženska osoba u pitanju.“

„Savršeno“, složila se Eni sa Svetlanom poravnavši joj sako na leđima. „Sutra šutni Igora u jaja. Ali to obavezno uradi“, namignula je, „seksi i ženstveno.“

Balkandownload

Na ovo su se i Konor i Svetlana nasmejali. Zatim je Ruskinja ugledala veliku uramljenu crno-belu fotografiju najednom od belih zidova.

Prišla joj je i pitala: „Klijent? Veoma je zgodan, da?“

„Oh, da, srce, u pravu si“, složila se Eni i osetila... dobro. Prišla je i stala pored Svetlane. Sada su obe gledale fotografiju muškarca zločestog izgleda u crnoj kožnoj jakni. Bradu je naslonio na skupljenu pesnicu i potiskivao kez, bez sumnje glumeći pred kamerom.

„To je Rodi“, rekla je Eni i osetila se sasvim dobro. Sada je bila u stanju da se ponosno nasmeši i doda: „To je divna fotografija mog pokojnog muža, Laninog i Ovenovog oca.“ Pogledala je Svetlanu i namignula. „Bili smo veoma srećni što ga imamo. Zar ne, Konore?“

Eni je sada na taj način razmišljala o čitavoj situaciji. Pomirila se sa činjenicom da Rodi više nije s njima i sada je bila u stanju da ceni vreme koje su zajedno proveli. Smatrala se srećnom što je neko vreme provela s njim. Trudila se da o njegovom životu razmišlja kao o komplikovanom i da se ne muči razmišljanjem o tome da je na neki način nezavršen. Tek odnedavno je počela da veruje da ponovo može biti tako srećna.

Svetlana je želela još nešto da je pita: „Hoćeš li se vratiti u Radnju, Ani? Ili ostaješ u ovoj divnoj kancelariji gde mi moramo da dolazimo do tebe?“

Iskreno, Eni još nije bila odlučila.

Pola je prva nazvala da je obavesti o Doninom padu, recima: „Ding-dong, zla veštica je mrtva!“

„Možda na dva ili tri dana nedeljno“, rekla je Eni Svetlani. „Možda se nešto slično može srediti, ali to još ne znam... Volim da budem svoj gazda. Volim da vodim klijente u radnje koje im najviše odgovaraju. I obožavam da im komandujem u svojoj kancelariji!“

Kada je Svetlana otišla (taksijem - povratak vozača je bio jedan od njenih osnovnih zahteva u sporazumu povodom razvoda), bilo je vreme da se vidi šta Dina i Bili rade u kuhinji.

Bivša trpezarija sada je bila pretvorena u modernu, glamuroznu kuhinju (doduše, korišćenjem snabdevača s najboljim popustom, Eni je pažljivo koristila Edov budžet).

„Kako je ispao kolač? Oh, Bili, kakva briljantna ideja! Da li je to brod?“ upitala je Eni, gledajući sivu, kvrgavu kobasicu glazure koju je Bili pomoću kalupa bućnula na sredinu 'kolača dobrodošlice'.

„Ne, bleso!“ dobila je uvreden odgovor. „To je avion.“

„Eni, zar se nećeš presvući? Znaš... kako bi izgledala najfabuloznije moguće?“ pitala je Dina, očekujući da je za ponovni susret Eni unapred pripremila odeću od glave do pete.

„Nešto što si kupila kada si išla u Njujork“, saletao ju je Konor. „Prošlo je tri nedelje i još nam nisi pokazala ni jednu jedinu stvar.“

„Ah, Njujork!“ uzdahnula je Eni. „Rekla sam ti, Konore, da je to bila prava katastrofa od kupovine. Bila sam u šoping prestonici čitavog zapadnog sveta, sa tri kreditne kartice, i nisam stigla da odem u kupovinu! Nisam se čak ni popela na Empajer stejt bilding! Ja... mi...“ iznenada se postidela pred dvoje svojih najboljih prijatelja na svetu.

„Da li da pretpostavimo da ste Ed i ti bili suviše zaposleni za kupovinu?“ pitao je Konor.

„Ahm... možda“, kratko je odvratila.

„Da li se to napolju čuje taksi?“ Eni je otrčala do prozora. „Prokletstvo!“ vrisnula je. „Jeste taksi! To je on! Sigurno je ranije sleteo.“

Kada je Eni izjurila iz sobe i strčala niza stepenice, Dina i Konor su se pogledali i iskezili. Konor je namignuo i dodao: „Mislim da baš i nije oduševljena što ga vidi, zar ne?“

Balkandownload

Ostali su u kuhinji s Bili i slušali kako Eni otvara teška ulazna vrata, veličanstvena i sveže ofarbana, s mesinganom kvakom i prorezom za poštu, koja su ponovo preuzela funkciju glavnog ulaza u kuću.

Čuli su uzbuđene pozdrave i Edove uzvike divljenja kada je video kako se kuća preobrazila.

„Gospode, izgleda neverovatno!“ rekao je. „Apsolutno predivno.“

„Kao i ti“, rekla je čvrsto ga zagrlivši oko struka.

„Kašmir!“ odmah je primetila. „Kupio si sebi kašmir? Izgleda da su prodavci preko bare bolji od mene.“

„Tako je“, zadirkivao ju je. „Ali ipak sam žudeo da se vratim tebi.“

„Dođi da vidiš kuhinju. Konor, Dina i Bili čekaju da te vide. Ispekli su kolač - ono na vrhu je avion“, tiho ga je upozorila. „Čisto da znaš.“

Kasnije te večeri, Eni se sklupčala sa Edom na sofi. Bilo je još mnogo stvari o kojima su morali da razgovaraju, što su znatno otežavali Lana i Oven koji kao da su skakali po trambulini u svojim sobama na tavanu.

„Da odem da im kažem da se smire?“ pitala je Eni.

„Ne, ne“, insistirao je Ed. „Dopada mi se! Odabrali su dobru pesmu“, rekao je sa odobravanjem. „Osim toga, stara kuća je oživela. Sada ponovo podseća na pravi dom. Mrzeo sam kada je gornji deo bio zatvoren i prazan.“

„Da, ali postoji razlika između živosti i lupnjave“, upozorila gaje Eni.

„Stvarno voliš ovu kuću, zar ne?“

„Obožavam je“, priznao je Ed. „Boli me što moram da je prodam, posebno sada kada si je tako sredila.“

„Možda nećeš morati da je prodaš“, rekla je Eni. „Šta ako neko otkupi trećinu kuće, kako bi mogao da isplatiš sestru?“

„Misliš da prodam podrum i baštu kao poseban stan?“ pitao je Ed. „Misliš li da će to biti dovoljno?“

Eni je odmahnula glavom i pokazala mu parče papira.

„Imam plan“, zločesto je rekla kada joj je uzeo papir iz ruke i video da je u pitanju ček na šestocifrenu sumu.

„Prodala sam svoj stan - ljudima koji su ga iznajmili“, započela je. ,,S tim novcem i novcem od hipoteke, toliko mogu da ti ponudim za trećinu kuće. Mislim da je velikodušna suma u pitanju“, dodala je, ,,i onda bismo nas četvoro mogli ovde da živimo... zajedno.“

Dok je čekala da Ed upije ovu ponudu i sve njene implikacije, shvatila je da joj srce kuca veoma brzo.

Osetila se kao da ga je zaprosila - što je na neki način i bila istina. „Šta misliš?“ morala je najzad da ga upita pošto još ništa nije rekao.

,,Oh... gospode!“ uspeo je najzad da prozbori, prošavši rukom kroz kosu, tako da je znala koliko je nervozan. „Jesi li sigurna, Eni? Mislim, jesi li stvarno, stvarno sigurna? Kako će deca reagovati? Možda se za njih to suviše brzo odvija.“

Čvrsto ga držeći za ruke, naširoko mu je objasnila da to i čini zbog dece. Dugo je razgovarala s njima. Oni nisu želeli da se sele, oni vole svoje sobe, tu se osećaju kao kod kuće, i što je najvažnije, odobravaju njenu vezu sa Edom. (Pod uslovom da se u školi ponaša kao njihov profesor i ništa drugo... u stvari, ako bi u školi mogao u potpunosti da ignoriše Lanu to bi bilo najbolje...)

Balkandownload

„Veoma im se dopada ideja“, uveravala ga je. „Oven mi je pre neki dan rekao da bi se ti sigurno svideo Rodiju. Lana i ja se slažemo.“

Nastupila je pauza dok je Ed razmišljao o ovom komplimentu.

„Znači, svi želite da živite ovde, sa mnom?“ pitao je, i kada je Eni klimnula, videla je da je ganut do suza.

,,I ti, definitivno?“ pitao ju je za svaki slučaj.

Eni je klimnula. „Definitivno, srce.“

„To je divno...“ rekao je brzo trepćući. „Stvarno volim tvoju decu. Mislim... Oven je fantastičan, lako se razumemo i dobro se slažemo... Biće mi potrebna tvoja pomoć s Lanom.“

„Gospode, Ede!“ Nasmešila mu se Eni. „Svima nam je potrebna pomoć s Lanom. Ona ima petnaest godina. Niko je ne razume, čak ni ona samu sebe! A ti?“ pitala ga je. „Da li ti želiš da živiš s nama?“

Ed ju je privukao bliže sebi. Mada je želeo nešto da kaže, grlo mu se toliko steglo da je mogao samo da klimne.

„Odlično! Znači, odlučili smo“, nežno mu je šapnula Eni. „Ako te proglasim za zakonskog staratelja deci, dobiće pedeset posto popusta na školarinu u Sent Vinsentu.“

Pošto se nasmejao, rekla mu je: „Hej, srce, ja se nikada ne šalim kada su popusti u pitanju. To je već trebalo da shvatiš...“ I to je rekla tako ozbiljnim glasom da nije bio siguran da li se šali ili je ozbiljna.

Stegao ju je još jače i upitao: „Znači, ostaćeš sa mnom?“

Polako je klimnula, a zatim mu nežno rekla: „Srce, neophodna ti je ozbiljna modernizacija i dograđivanje, ali mislim da si odlična investicija s dugoročnim potencijalom.“

„Drago mi je što si to primetila“, rekao je Ed i čvrsto je zagrlio.

„Ti si prava stvar, unikat, jedinstven si i niko drugi te nije primetio, tako da sam te nabavila za sitne pare“, dodala je.

„Vrlo mi je drago što si me nabavila“, rekao je.

„Da, pa... Uvek sam imala oko za dobru kupovinu, srce.“

KRAJ