broj 26..no.26..maxminus magazin

MaxMinus, second of the first electronic weekly journal for political satire, humor, cartoons and comics!

Broj 26/Issue No 26, Sarajevo, Bosna i Hercegovina etvrtak/Thursday - 24.2.2011.Petar Pismestrovi, Austria 2011

Aforizmi, prie, pjesme, kolumne

Karikatura, crte

Knjige...

Ren BOUSCH ET, France 2011

World of satire...

Besplatan primjerak,ako se drugaije ne naredi (free copy, if the order is not given differently) Adresa/address: Sabahudin Hadiali, Ulica/Street Grbavika 32, 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

MaxMinus, second of the first electronic weekly journal for political satire, humor, cartoons and comics! Dragica Ohashi, Japan 2011

2 Winfried Besslich (BESS), Germany 2011

Redakcija/Editorial Board: Sanja R. Petrovi (Novi Sad, Srbija), Samira Begman (Zurich, vajcarska), Mirjana Marinkovi (Beograd, Srbija), Zlata uni (Tuzla, BiH), Andrej Glii (Panevo, Srbija), Ratko Orozovi (Sarajevo, BiH), Suno Kovaevi (Zenica, BiH), Ekrem Maci (Konjic, BiH), Boban Mileti Bapsi (Knjaevac, Srbija), Ivo Mijo Andri (Zagreb, Hrvatska), Elvis Huremovi (Travnik BiH), Jasmin Mrkalj (Podlehnik, Slovenija), Zoran Spasojevi Paske (Kragujevac, Srbija), Franja Straka (erevi, Srbija), Vladislav Pavievi (Bar, Crna Gora), Abdurahman Halilovi (Rijeka, Hrvatska), Slobodan iki (Jagodina, Srbija), Vasil Tolevski (Skopje, Makedonija), Pavle Popovi (Kruevac, Srbija), Ernest Buinski (Banja Luka, BiH). Founder, director and Editor in chiefOsniva, direktor i gl. i odg. urednik MaxMinus - Bosnia and Herzegovina, : Sabahudin Hadiali, Sarajevo, Bosna i Hercegovina; [email protected] Zamjenik glavnog i odgovornog urednikaMaxMinus nedjeljnika /Deputy Editor in chief of MaxMinus magazine: Petar Pismestrovi, Klagenfurt, Austria; [email protected] Logo i design zaglavlja magazina/Design of the head logo of the magazine: Too Borkovi, Beograd, Srbija i Marcos Ribeiro Mendes TUBA, Cachoeirinha, Brazil DTP Sabahudin Hadiali REDAKCIJA: SLOBODA IZRAAVANJA JE OSNOVNO LJUDSKO PRAVO. Editorial Board: FREEDOM OF EXPRESSION IS THE BASIC HUMAN RIGHT!

Epidemija prelazi u pandemiju siromatva. Epidemic becomes a pandemic of poverty. Suno KovaeviCopyright Sabahudin Hadiali & Authors 2009-2010. All rights reserved. Copying of all content is free of charge with obligation to underline from where it has been taken from: MaxMinus, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina. Otherwise, forget it!Besplatan primjerak,ako se drugaije ne naredi (free copy, if the order is not given differently) Adresa/address: Sabahudin Hadiali, Ulica/Street Grbavika 32, 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina


3

Pitate se zbog ega? Jednostavno, zar i sama injenica da imamo Bjee to dvadeset i prvog dana mjeseca januara 2002.g. Prva vijest Danisa Tanovia ne govori dovoljno. Raspameeni i usahli paori tzv. Udarne emisije- centralnog TV dnevnika federalne televizije ponovo ovdanji i nita drugo ne mogu biti do sretni zbog toga. Samo tako je kao Huxlejeva soma najavila stvaranje Hrabrog Novog Svijeta na Danise, samo takoA mi? Bjeati moemo napaenim prostorima srcolike drave: Danis Tanovi je dobio Zlatni samo do slijedeeg suoenja Globus za film Niija zemlja! Odlicna najava za predstojei finale koji sa samim sobom. e se ogledati u prestinoj borbi za Oskara, figuru koja je vrhunac dosega Ve tamo filmskih autora cijeloga svijeta. I kao da sam na trenutak osjetio cijelim nas svojim biem da se nalazim u zemlji gdje se svi njeni gradjani najvie eka boje pada dionica na berzi ili nadolazee gripe, a ne onoga to bolno nastavak oaja.. odjekuje planinama bosanskohercegovakim: neimatine, korupcije, kriminala, zloina, jadaTrideset i pet sekundi kasnije iste veeri, u istoj emisiji, saznao sam da u ivinicama otputeni radnici trajkuju gladju TEKST JE OBJAVLJEN PRIJE 9 (DEVET) GODINA dok netom kreirani bogatai sa indignacijom odbacuju njihov trajk (2002) U ASOPISU ZA KULTURU MOST IZ okrivljujui trudbenike same. Bol i emer prostrujae mojim prsima. MOSTARA, BIH...KOLIKO JE AKTUELAN? Kao da osjetih udare okeanskih valova u najjaem uraganu ikadaSletih ILI SE MODA VARAM? u beznadje svakodnevnice uvjeren da smo mi zaista prokleto sretni na ovim prostorima. MaxMinus 26.Izlazimo svakog etvrtka u 23:55 ako nam neto ne ue u meuvremenu! - Parafraza replike Branka uria na samom poetku filma Niija zemlja Danisa Tanovia... Gl.i odg. urednik

La u kojoj ivimo danas nije nita drugo do osveta. Bivih zatvorenika! The lie in which we are living today is nothing else than revenge. Of the ex-convict! Sabahudin HadialiMarcos Ribeiro Mendes TUBA, Brazil 2011

DIOGENPRVI BROJ -GODINJAK 2009/2010 izaao je iz tampe primjerak na 300 stranica... cijena 10 Eura/Evra plus potarina: [email protected]

FIRST ANNUAL ...300 pages...10 Euros plus PTT...Order your copy: [email protected]



4

Sanja R. PetroviFranja Straka, Srbija 2011

BOLOVANJE Jedno od prava koja zaposleni ostvaruje na osnovu rada i radnog odnosa jeste pravo da odsustvuje sa posla za vreme bolesti, uz odgovarajuu potvrdu lekara, s pravom naknade zarade u odreenom procentu. U Srbiji gde je privilegija imati posao, malo ko se odlui da ode na bolovanje, bez obzira to mu je zdravlje veoma ugroeno to iz straha od gubitka posla, to zbog nemogunosti da priute gubitak 35 odsto od plate, koliko se zarada umanjuje zbog bolovanja. Poseban problem predstavlja pitanje organizovanja procesa rada i zamene zaposlenog koji je na bolovanju nekima a nekima opet ne daju nalog bolesnom radniku da od kue radi. Kada su jednom rukovodiocu postavili pitanja: Kako moe? Pa on ima temperature 40? odgovor je bio: Nema 40. Ima 39. Toliko o tome RECEPAT ZA USPEH KADA SI POD SVOJOM IZMOM

Jedna mala aba bakarila se na listu lokvanja. I bilo joj je veoma lepo jer drugara je bilo u izobilju. Sve bi bilo idealno da list nije poeo da puca i drutvo se polako rasipalo. Jedni su uspeli da preu na kraljevski lokvanj, drugi na neto manji... a mala aba se jo uvek ne snalazi. Gleda svoje drugare kako su se lepo snali, a on nita. Neto mora pod hitno da se radi! Kako do najboljeg lokvanja doi? Pa, naravno, u partiju Velikih aba ui, a potom e sve na svoje mesto doi! I gle, stvarno. Kao u bajci, neko je arobnim tapiem mahnuo i on se na najboljem, kraljevskom lokvanju naao. Ali to nije sve. Ne. I najbolju poziciju je dobio. Kako je samo velik postao. Prosto se naduvao. ta mislite posle kog vremena se ispuvao? - doda Strpljiva roda glancajui svoje izme.Arsen Gevorgyan, Armenia 2011

2011

RECEPAT ZA PREIVLJAVANJE KADA SI POD TUOM IZMOM Tajna preivljavanja Preuzela sam ulogu nemog posmatraa. eludac reaguje. Na oi crni povez stavih. eludac opet reaguje. Ui rukama prekrih. eludac i dalje reaguje. Jezik bi napolje no zube stisnuh. Sada ima anse da preivim.

Prazna obeanja obino daju oni, koji puno uzimaju. Empty promises are usually given by those who take a lot. Ivo Mijo Andri



5

Ismail Kera, Chech Republic 2011



6

Mladenko MarijanoviNE ZASPI MI RANO Ne zaspi mi ljubavi rano nee ti utei no ja se spremam stalno pod kuu ti do Na prozoru ti se desi te veeri kad prispijem srce svoje na nj iznesi da uza te dugo bdijem Tad mi milu ruku daj da nas proe tih drhtaj ko na prvi dodir na enja moja narasla je spram nje gora malena je samo da me doeka

KAPI KIE Kad ispada kia Vlanim sokovima Voda Potoka Kad ispada ta kia Slutnje ostaju Narasle I ljepljive Od stajanja Niko nikad nije Zaustavio te Strele Ljubomore Kapi kie Raduju me Miluju me Samom na brdu Zagledan U Trag tvoj Na blatnom putu Srama***

Sabahudin HadialiNEDOSEGNUTI LIMIT PRETPOSTAVKI Dva tijela pustinjom krue. Lete li? Ili samo lebde....? ... Fatamorgana uenja je mogua varijanta rjeenja valjanih modula vieznanosti sudbine. ... Nerjeiv problem je u nemogunosti susreta. ?! Ili razdvajanja! *** Zato brate nezavisni kad te mutnog nose vile ti pred skupom samo vrisni REKO MILE, REKO MILE. Upalie zato ne bi ko da Mile provjerava ko sve daje pravo sebi da se s Milom zamajava REKO MILE kau lole to Dodika mnogo vole al i oni to se sile da ga vole kau isto: REKO MILE! ***

Mirjana MarinkoviGLAVNI UZROK SUREVNJIVOSTI Pretie im i pretie ih krenu da ispiraju, otre i pretau, njau i otiu i... nastane oseka. Dovoljno za smetnju, pretnju i pometnju, za ciku i paniku, uzbunu da nikne u... redovima proseka.Jagodi Nikaevi (UMSKE VILE)

POD KOULJOM Podatnost Podivljalo Preplavljuje Purpur Prkosni Poljupcima Potkupljen Prianjam Plamtei Pasijom Protuhe***

Samira BegmanBAL VAMPIRA Ja pleem argentinski tango od jutra do sutra na suludom balu vampira nametnute svakodnevnice jedan, dva, lijeva - stanka - lijeva kaplja krvi se razlijeva po spletu termina i ugovora da rasplete splet rauna (i njemu jedna kaplja) stan, porez, osiguranje, struja, a gdje sam ja? koja ja? ta ja sam zvijezda ovog plesa nitko ne udara u taktu, kao ja jedan, dva, jedan, dva jo jedan dah jo jedna krvi kaplja smrt se unja, smrt sam ja ja joj prkosim ona se samnom poigrava u olienju vampira besmislene svakodnevnice ja sam zvijezda ugaslog sjaja od daha do daha jedan, dva, ja sam zvijezda ja sam zvijezda...

Miladin BeriREK'O MILE Kad su tvoji u manjini il kad nee ni na silu izlaz ti je tad jedini pozove se ti na Milu. Argumenti kad presue ako kae REK'O MILE prepreke se same rue ko da nikad nisu bile. Kod nas ti je takav sustav REKO MILE pa tek Ustav da je Mile duplo vei ne bi stigo svima rei Kad iezne strah od tapa REKO MILE kae Prapa kad je neki poso mrstan REKO MILE pjeva Krstan Kad je ono bila frka i potee jedan vile itava je stala zbrka kad su rekli: REKO MILE Kod nas ti je takav sustav REKO MILE pa tek Ustav da je Mile duplo vei ne bi stigo svima rei.

'OU U VILE! Dalu vutra kaur, tebra! Lone za gole none, gilje za obosele... ab me gabri! Odo' u Maki s metlom abe da mlatim po bambusi i po kanali. 'Ou i ja vila da budem, sele!

Veljko BosniNA IVICI NOA Na tamnoj pozadini Prestupnika Kajanje se smije Samom brdu Otricom noa Leluja Do sad Vjetre ogromni Nosi li pod haljinom Teke sumnje Kletve Na tankoj Otrici noa Traje



7

Andrej GliiKLEPSIDRA No.40 (NA)OPAK DURBIN Opaka vremena... ih... tja... tja.. ma kvragu, bogati... E, a zato pak, mi da ne po divanimo, jerbo, mo da se razumemo, razberemo - preberemo, i tako to... Ali, ne mora da znai, tojest da e da bidne... sumnjiavo promislih i udubih u umnu konfuziju, poeah se po kefalu... Kaem sebi, onako u strogom poverenju; tiho, to tie, u bradu, i u podbradak, tako da sam to dalje od uiju. ta znam da li me kakva pija ne prislukuje... ne daj Boe, a ima ih... ima... Pogleda kroz pijunku na vratima, a ono, kanda sluajno, promikne senka. Ma, kakva ti senka, to ti je figurina od oveka, tako mi kiljavog vidogleda. Grdan ja, razgoropadila se misao: - Te ovo nam fali, te od ovih, ovoh dananjih, nema fajde, riknula nam drava, nevalja, ne ide na bolje i cvrc... Ipak, neke stvari su mi vam domaaja, moram nabaviti delekozor. Kakav tvoj dalekozor, to je najobiniji dvogled, on bi mogao posluiti za pogled u daljinu, hou rei to dalje... makar i do sutra, i ve si u prednosti. Boe koji sam ti ja Laponac, jo uvek bi da koristi primitivnu tehniku. Da! Jeste da mi se dopada ipovanje... sedne kraj kompjutera, surfuje internetom, a oni ti sami dou, dok srkue filanom, ko na dlanu... Moe da ih ispljuje, izbljuje, ocrni, ocinkari. Ekran trpi sve, a to ne bi i mene ja sam i onako u trpnom stanju... Nadzorni organ, za sada, jo uvek je nadgledni, trpnju e uzeti kao olakavajuu okolnost. I, kada se, pravnikom ujdurmom, doda i intelektualna nedokvakanost (ometenost u razvoju), jo e i moja umalost postati podobna za insajdera. Sva glasila objavit e, nama drago javno mnjenje - raju, sigurnosti radi, da sam zatien svedok sa angaovanom snagom, koju e proizvoditi Vrhovna komanda. Obuka od par meseci, sva na dobrovoljnoj bazi jer, Srbin rado ide u vojnike, kada ga dva tuku i za noge vuku. Mister Arsen Lupeni od Junu prugu, plemi od 1000 Evra, keom e isplaivati bezumno poslate, ako se vrate. Znai matoviti i otmeni lopov, gospodar od Kiparske manufakturne banke love, upoznat sa grekama Pariske komune, u nastupu sa dugim cevima, obavio je tranziciju bankovnih rauna, i fini... a, nema ih vie... Ono jest da je ostalo jo po neto, Telenor, mislim na telad, mora da se prevede edan preko vode. Da bi se znalo zato je otkupljen, ili

stavljen pod najam, onaj u Banja Luci. Dalekovidost Arsena od Lupinga bila je zamagljena prohtevima, halapljivost bezprimerna i po malo prozirna, umesto da aterira u sigurnu luku razbio se ko zrela tikva, semenke su ogoljene. Bio je to veliki luping lupetanje, matovita retorika, pored onoga to je preuranjena, bila je nepodobna za Velikog majstora igre. Uzeo je durbin naopako, ta e dete nije on ministar vojni, a narod mu se inio sve sitniji i sitniji. Tako je to sa soivima na okularu, to vie gleda sve slabije vidi. Verovatno da su mu i Regije bile siune, pa umesto da ih ukrupnja, zbog kapitala naravno, on ih je u budunosti video sve manje i manje. Za sve je kriv durbin, dalekozor iliti vidogled, opaka je to stvar.Petar Pismestrovi, Austria 2011

Ren BOUSCHET, France 2011

KONKURS pod nazivom SATIRA JE REALNOST PRIVIDA...VLASTI!

Nagrade: Tapanje po ramenu! alu na stranu, nastavite itati! Rezultati konkursa svake godine u isto vreme 21. Novembra, tri nagrade u svakoj kategoriji, u vidu web prezentacije u E- magazine MaxMinus-u i WWW sajtu, uoi, 21. novembra, dana roenja nove i jadne, pardon, jedine Bosne i Hercegovine (sa svim njenim blentitetima, pardon, entitetima Federacijom Bosne i Hercegovine i Republikom Srpskom) , majstora humora, satire i karikature. Svi nagraeni radovi i oni koji zadovoljavaju kriterijume bie prezentovani na sajtu http://maxminus.weebly.com , ali

Svim satiriarima Bosne i Hercegovine, ex-YU republikama, cijeloj dijaspori i onima i u posebnom izdanju MaxMinus E-magazina pod nazivom koji se ne osjeaju krivim za sadanje bezumlje koje nas okruuje. II SATIRINA POZORNICA MaxMinus plus. Pravo uea imaju svi afirmisani i neafirmisani autori satirine rijei. Svakom kome uspije da to uoblii u tradicionalnu, savremenu, modernu, ili demode formu u ob- Nagrade za Najbolju knjigu i Najbolji tekst su sljedee: liku aforizma (epigrama, epitafa), satirine pjesme i prie, a zatim poalje na E-mail: [email protected] (moe se obavjestiti i na tel. 00387 63 111 062 ), kandidovao se Za Najbolju knjigu: za narodnog poslanika/zastupnika Satire. Kompletna priprema, prelom i obrada nove knjige za tampu autora od strane aljite, 10 aforizma, 1 pesmu i 1 priu (do jedne kucane strane). Svaki rad kucati u MaxMinus magazina. posebnom dokumentu. Sve radove poslati pod punim imenom i prezimenom, dostaviti Godinu dana prikazivanja bannera autora sa linkom ka njegovoj ili njenoj stranici koju svoju krau biografiju i fotografiju. izradjuje MaxMinus. Diploma u pdf. formatu. Konkurs je otvoren Non-Stop! No, to nije sve...Jo dvije kategorije unutar Konkursa postoje! Najbolja knjiga objavljena na prostoru ex-YU, etcza 2011.g. Tri najbolja rada u kategoriji aforizma, pesme, i prie dobijaju nagradu u vidu diploma, elektronskog izdanja knjige u okviru Biblioteke MaxMinus, naravno, ukoliko nam prvonagraeni dostave rukopise. Kao i po jedan set gore navedene Knjievne trilogije.

1. Knjige koje konkuriu dostaviti potom na adresu Sabahudin Hadiali, Grbavika 32, 71000 Sarajevo do 1.11.2011.g. Ako knjige dodju i iza toga datuma, nije problem, jer je iri II SATIRINE POZORNICE MaxMinus 2011 e biti odreen do septembra/rujna konkurs otvoren Non-Stop ali neete igrati za 201Q.g. ve za sljedeu..i sljedeuAko, 2011.g. pak, niste u mogunosti iz jasnih, finansijskih razloga, dostaviti potom, dovoljno e biti E-mailom poslati pdf. pripremu preloma vae knjige ve objavljene. 2. Najbolji tekst napisan o satiri na prostoru ex-YU, etcza 2010.g. Tekstove dostaviti E-mailom na adresu [email protected]



8

Berlin, 17.2.1925. - Amsterdam, 4.12. 2008.

Fritz Behrendt, borac za slobodu

Oto Reisinger- sjeanje na Fritza Behrendtazanimljiva svijetu. Zapad je pratio nau tampu, a ubrzo su poeli prenositi karikature objavljivane u jugoslavenskim listovima, esto iz Vjesnika. U Zagreb je 1948. stigao Fritz Behrendt, kasnije svjetski poznati i vrhunski plaeni karikaturist, koji se ukljuio u radnu akciju amac-Sarajevo. Nakon zavretka kao nagradu je dobio jednogodinju stipendiju na zagrebakoj likovnoj akademiji. Dolazio je u Kerempuh, nauio hrvatski i poeo objavljivati karikature. Mi smo se zbliili i nakon njegova odlaska ostali u vezi. Kad je Tito 60-ih trebao posjetiti Nizozemsku, Behrendt je sugerirao urednitvu asopisa Het Parool, u kojem je radio, da objave stranicu mojih karikatura. Ubrzo su mi objavili i prvu knjigu karikatura Amor ... Amor, a zatim su mi u cijenjenoj galeriji u Amsterdamu priredili izlobu. Na otvorenje je dolo puno uglednih ljudi, od sveuilinih profesora do ministra vanjskih poslova s kojim sam se poslije godinama druio jer je ljetovao, kao Robinzon, u Valunu na Cresu. Sjeam se posjeta nizozemske kraljice Titu na Brijunima: u Valun je po njega stigao mercedes, a kako nije imao smoking, nego samo kratke hlae i traperice, morao ga je posuditi iz rijekog kazalita. (Ulomak iz intervjua Ota Reisingera zagrebakom Nacionalu)

Ovom prilikom predstavljamo Fritza Behrendta, nizozemskog Njemca, i svjetski - Nakon Informbiroa i spora sa Staljinom biva Jugoslavija postala je poznatog karikaturistu. Prvu karikaturu je nacrtao sa jedanaest godina inspiriran

mranim likom Adolfa Hitlera zbog ije politike je njegova porodica morala napustiti rodnu Njemaku. Od tada su politiari odlazili i dolazili. Smjenjivali su se na politikoj pozornici Staljin, Churchill, Ruzvelt, Hruov, Tito, Nixon, Kennedy, Gorbaov, Clinton, Putin, Miloevi, Tuman i mnogi drugi znani i manje znani, koji bi, da ih vjeta Fritzova ruka nije ovjekovjeila, potpuno izblijedili i nestali kao da ih nikada nije ni bilo. Fritz je, kao i mnoge njegove kolege, sve biljeio u vidu karikatura i komentirao , objavljujui u listovima irom ove nae planete, koja se u to vrijeme inila puno veom. Danas je zahvaljujui kompjuterima i internetu ona postala globalno selo u kome se Fritz Behrendt takoer dobro snalazio. Iako zaao duboko u godine, radio je za mnoge europske listove sve do svoje smrti 2008. Godine.

Petar Pismestrovi

Biografija Fritz Behrendt je roen 1927. godine u Njemakoj, u Berlinu. S dvanaest godina sudjelovao je u protestima protiv Hitleorova reima i zbog toga je s familijom morao emigrirati u Nizozemsku. 1945. sudjelujui u ustanku protiv njemake okupacije Nizozemske bio je zarobljen od strane jedinica SS divizije. Preivio je zahvaljujui tome to je zavrio rat i Njemci nisu mogli izvriti kazne predviene za pobunjenike. Nakon rata sudjelovao je u organizaciji ljeviarske omladine Nizozemske. 1947 odlazi kao voa jedne internacionalane brigade mladih odlazi u Jugoslaviju gdje sudjeluje, zajedno s jugoslavenskom omladinom, u obnovi i izgradnji zemlje. Dvije godine kasnije na poziv Ulija Honeckera

odlazi u Istonu Njemaku i tamo radi u centralnom komitetu na oblikovanju vizualnog identiteta DDR-a. 1949 biva optuen kao Titoist i uhapen. Proveo je est mjeseci u samici optuen za podrivanje komunistikog sistema. Na pritisak Nizozemske vlade biva puten iz zatvora. Vraa se u Nizozemsku i radi u Amsterdamu kao karikaturist. Od 1958 do 1964 radi kao Editorijal Cartoonist za ameriki N. Y. Harald Tribune. Kasnije radi za vicarski Weltwoche i na kraju za austrijski Kronen Zeitung U meuvremenu radi i za Frankfurter Algemeine Zeitung, Tagesspiegel, NY Times, LA Times, Punch i mnoge druge. Izlae i objavljuje vie knjiga karikatura u razliitim zemljama. Fritz Behrendt je umro 2008 u starosti od 83. Godine u Amterdamu.



9



10



11



12



13



14



15

ore uricaIVA SMRT Bilo je tano osam i petnaest. Bio je uveren da e zakasniti na posao. Jagodicama prstiju je preao po obrazu. Hrapava koa je na vrhovima prstiju, zbog tek izniklih dlaica, ostavila utisak jake brade. Dlanom je paljivo opipao svoje zamiljeno lice sa ozbiljnom smirenou hirurga koji poznaje sr tumora koji operie, i blago je, sa povrine ka unutranjosti, potisnuo vrstu supstancu, jer mu je to, ponekad, ublaavalo muku koja ga je morila. Tamo, pod jagodicama prstiju i ispod jagodica, kost na kost njegova postojana atomska graa, zbijeni univerzum niti i siunih svetova koji su strpljivo podnosili podizanje koe obraza na neprirodnu visinu i jak pritisak na kosti. U kunom ogrtau, ve ispred lavaboa, sanjivog lica, razbaruen i neobrijan, pogledao je u ogledalo sa dosadom. Obuzela ga je lagana zebnja, poput hladnog povetarca, kada je shvatio da je njegov odraz jo vie izbledeo u odnosu na jue. Jednim pokretom ruke uputio je ka ogledalu zrak svetlosti sa ciljem da pobolja svoj odraz, nadajui se da je problem u ogledalu, ali je istovremeno odbijanje te svetlosti dalo, uprkos njegovoj nameri potpuno drugaiji efekat njegov odraz je izbledeo i nestao u nepovrat. Voda, topli mlaz je potekao poput bujice, a beli gusti oblak pare se podigao izmeu njega i ogledala. Tako iskoristivi brzim pokretom taj prekid pokuavao je da vidi svoj odraz kroz paru, ali se on jo uvek nije pojavljivao. Najzad je otvorio kutiju za brija u ijoj se unutranjosti ukazivao hladan metal. Oblak se rasprio, pa je ponovo pokuao da pogleda svoje lice, ali ono nije bilo nejasno zbog fizikih zakona i matematikih pravila, nego se jo uvek nije videlo. Tamo je zapravo bio odraz ploica u njegovom kupatilu i naprsle wc olje. U ritmu sopstvene neprisutnosti, lica izoblienog u grimasu koje istovremeno zrai i podsmehom i ozbiljnou, poeo je da doziva svoj odraz. Prvo se nasmeio, zatim je isplazio sam sebi jezik, a nakon toga se ponovo nasmeio. Mogao je da oseti da mu je osmeh uzvraen, ali lik u ogledalu se jo uvek nije pojavljivao. Nakon toga, poeo je da ga moli da se vrati, pa je zatim zagladio kosu desnom rukom, da bih odmah potom, postien skrenuo pogled. Bilo mu je udno sopstveno ponaanje, to to stoji ispred ogledala i pravi kretenske pokrete pokuavajui da povrati svoj odbegli odraz. Pomislio je da se svi isto ponaaju pred ogledalom, ali se jo vie zgrozio milju da, poto je ceo svet lud, on samo daje svoj danak toj ludosti, jer je bilo jasno da mu odraz nee odgovoriti. Osam i dvadeset. Znao je da mora da pouri ako ne eli da ga otpuste sa posla. Sa posla koji se odnedavno pretvorio u mesto na kome poinje njegovo svakodnevno nestajanje. Sapun je ve napravio vazduastu, plaviastu penu koja ga je rastereivala briga. To je bio trenutak kada mu je sapunica obavijala telo, pela se venama i olakavala mu rad ivotne mainerije. Detinjasta igra sa mehuriima mu je pruala radost velikog deteta, obuzimala ga oko srca, tekog i jakog, poput jeftinog vina. Raunajui da e za tri do pet minuta uspeti da se obrije podigao je levu ruku do visine levog uveta, primetivi da sigurno nema nita tee od brijanja koje se obavlja bez odraza u ogledalu. Iz toga je izveo niz komplikovanih prorauna sa namerom da proceni brzinu i ugao pokreta brijaa. Ali umetnik u njemu je u borbi sa matematiarem, pobedio i misao umetnika vinula se do pokreta metala koji je u sudaru sa licem napravio gadnu posekotinu. Brzo je uspeo da umiri i matematiara i umetnika i spustio otricu niz levi obraz, do ivice usana i sa bolnom grimasom ugledao krv na povrini brijaa. Nije uspeo ni da otrese penu sa brijaa kada je vrisnuo i onako, sa penom i posekotinom na licu, istrao na ulicu i krenuo na posao gde mu se sedei u kancelariji tokom zatija neuobiajenog za prepodne uinilo da on moda i ne postoji. Niim remeen minut sedeo je za svojim radnim stolom, blago opipavajui glavu vrhovima prstiju, i brinuo. Otkako je pre dva sata stigao u kancelariju, razgovarao je, ponaosob, sa etvoro ljudi. I nije samo razgovarao, prilikom svih tih dijaloga, morao je da se povinuje unapred odreenim miljenjima i prioritetima. Ta poslunost autoritetu nije, kao to je obino bio sluaj, izotrila njegovu samosvest, umesto toga, njemu se inilo da se beskrajno razvodnio. Bio je naprosto, zbir svih ljudi koji su mu nadreeni, a kada bi ostao sam, bio je niko i nita. Kada bi, u miru i samoi, doao do neke misli, nije bilo nikoga ko bi je umislio. Njegova stolica bila je prazna. Na kraju se rasprio irom zgrade, oseao je to. Od estog sprata, pa sve do suterena. U kratkim trenucima tokom dana kada je ostajao sam, svetlo se gubilo. ak ni tama koja bi nakon toga nastupila nije okruivala ili uznemiravala nikoga posebno. Nije sa sigurnou mogao da kae ni da li

je ta odsutnost njegova. Taj oseaj je narastao od pre dva dana kada je gledajui u ogledalo shvatio da njegov lik bledi, pa sve do jutros kada se odraz vie nije ni video. Opet je zauo ton koji mu je celo jutro odzvanjao u uima. Neki tanki zvuk koji kao da mu je govorio da on vie ne postoji. Deavalo mu se to i prethodnih dana, ali mu se sada zvuk inio otar i bolan, kao da se preko noi odvikao od njega. Vrteo mu se po praznoj, mukloj lobanji. Neto se promenilo u njegovoj vrstoj strukturi jednom za uvek. Neto to je ranije radilo kako treba, a sad mu dobuje iznutra po glavi o tome kako ne postoji, opornim i otrim udarcima koate, osuene ruke skeleta iz Remboove pesme i podsea ga na sve trenutke u ivotu kada su se prema njemu ponaali kao prema nevidljivom oveku. eleo je da stisne pesnice i pritisne slepoonice izbrazdane ljubiasto plavim venama, da snanim pritiskom odgna taj bol, ali nije mogao da napipa glavu. Napeo je miie i nadao se da e ga se neko setiti. Da e oterati sve duhove prolosti, rune zvuke i misli o nepostojanju. Ali, kako je vreme odmicalo, bilo je sve izvesnije da ga se niko nee setiti. Ponovo je poeleo da stisne slepoonice, ali su mu se ruke skvrile. Bile su male i debeljukaste, kao ruke nekog kepeca. Pokuao je da protrese noge, ali ni to nije uspeo. Zvuk je bio sve jai, a pritisak sve vei od ega mu je pripala muka. Teak i vrst bio je taj zvuk nepostojanja i bleenje do stepena sopstvene senke. Bio je toliko teak da bi, kada bi mogao da ga uhvati i uniti imao utisak da kida latice olovnog cveta. Najednom zvuk je prestao, ali on i dalje nije mogao da se pomeri. Tada je shvatio da je umro. Primetio je da posmatra svoj sopstveni le. Gledao ga je i udio se. Oseao je da je van prostora i sada je bio vie nego siguran da ne postoji. On je stvarno bio le i ve je oseao strujanje smrti kroz svoje mlado telo koje e odneti bujica vremena. Odjednom je uo buku. Da nije samo zaspao? Moda je sve ovo bio samo san. Da nije ceo taj proces umiranja i nestajanja bio samo jedna nona mora? Ali ne. To nije bio san. Bio je siguran da bi mu, da je to stvarno bio san, uspeo pokuaj da se vrati u realnost. On se vie nee probuditi. Oseao je mekou fotelje i miris trulog mesa koji poeo da dolazi, sve ei i ei. eleo bi da vidi devojku koju je iz prikrajka voleo pre nego to pone da se raspada i pre nego to mu se zgadi miris trulog mesa. Tada e, znao je on, svi jo jednom pobei od njega, ali ovoga puta sa maramicom na ustima. Povraae. Sada i sam eli da se oslobodi sopstvenog lea. Sada zna da je stvarno mrtav, ili bar po prvi put u ivotu potpuno iv. Svejedno. Miris truljenja je u svakom sluaju tu. Pomiren sa sudbinom, odsluae poslednje rei na sopstvenom pokopu. Prebrojati koliko ljudi mu je dolo na sahranu, a zatim e ga grobna hladnoa puna praine i kostiju ispuniti do sri i moda e tada taj miris nestati. Moda e tada ponovo biti iv. Ako ne, sigurno e biti toliko izmiren sa milju da je umro, te e moda od te pomirenosti sa potpunim nestajanjem i sudbinom nastaviti da ivi u smrti.


Ren BOUSCHET, France 2011


16

Japanci imaju harakiri. Mi izbore! The Japanese have a harakiri. We - the election! Vasil TolevskiBesplatan primjerak,ako se drugaije ne naredi (free copy, if the order is not given differently) Adresa/address: Sabahudin Hadiali, Ulica/Street Grbavika 32, 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina


17

Milan VlajkoviKOMISIJA ZA NAGRADE Danas je zasedala petolana komisija za dodelu nagrada. Zadatak komisija bio je na izgled jednostavan. Od tri kandidata, koliko ih je sticajem okolnosti predloeno, koji su po miljenju predlagaa dali poseban doprinos u razvoju zajednice , a to je bio i uslov konkursa, trebalo se opredeliti ko e koju, prvu, drugu ili treu nagradu, dobiti..Dakle sve tako jednostavno i nikad lake. lanovi komisije su se radovali jednostavnom zadatku. U ishodu odluke nije trebalo , niti moglo da bude nezadovoljnih.. Dakle, ima mesta za sve da budu nagraeni, kako je to oduvek u istoriji zajednice bilo ... Komisija poe sa radom. - ''Da vidimo ko je sve predloen?'' ree predsednik Komisije. - ''Ma , ne'' - prekinu, skoro otro, odmah u startu zasedanja Supervizor, zaduen za monitoring procesa donoenja odluke iz redova Vrha, tok rada .- '' Od sada neemo tako, nego e se odluka o nagradama donositi prema kvalitetu predlagaa . Zato, emo po boljem predlagau odluiti i o redosledu nagraenih ''. lanovi komisije samo se pogledae ali ne shvatie da imaju problem. - ''Zato? Nikada nije bilo tako'' - istra se jedan lan Komisije. - ''Mi smo od skora demokratsko i transparentno drutvo. U vremenu njegovih sutinskih promena , moramo sutinski promeniti i pristup procenjivanju doprinosa pojedinaca u razvoju nae zajednice i u skladu sa tom okolnou, nagrade emo dodeljivati procenom kvaliteta predlagaa. Zato emo....'' .- ree Supervizor. I poe komisija rad po predlogu Supervizora. lanovi komisije su u daljem toku komisije sasluali ovog i usklaeno doneli odluku jednoglasnim utanjem. Supervizor bio je najautoritativniji i njegovo miljenje niko do kraja rada vie niko nije dovodio u sumnju. Evo ta se reklo, ta odutalo i kako je doneta pravedna , transparentna i u interesu zajednice odluka komisije za nagrade. - '' Ovaj prvi predlaga, to je Onaj'' saopti Supervizor poto ostvari uvid u konkursni materijal '' To je Onaj..'' dodatno naglasi : - ''...I zato to je predlaga Onaj, prvu nagradu e dobiti njegov kandidat, tj Onaj '' . - ''A drugi predlaga, moda druga nagrada..Ili trea..'' hrabro se istra jedan od lanova komisije. - '' A ne'' - sevnu Supervizor, poto odmeri uzdu i popreko neopreznog lana .'' Drugu i treu nagradu neemo dodeljivati s obzirom da su predlagai za nagrade Onaaaaj i Onaaaj......Samim tim i njihovi kandidati Onaaaaj i Onaaaaj, nee dobiti niti drugu niti treu nagradu'' sigurno samim tim i mudro zakljui Supervizor. Svi ostali su lanovi Komisije su aktivno utali. Dodue, negde u sebi, pre su bili za to da Onaaaj ili Onaaaj dobiju tu prvu nagradu, izvesno makar drugu ili treu ali poto je Supervizor bio strahovito mudar, pravedan, i vrlo demokratian, pametno su shvatili svoju poziciju i mo i nastavljali jo aktivnije da ute.. Na kraju, jo aktivnijem utanjem , lanovi komisije su pozdravili za javnost transparentnu, pravednu i u interesu zajednice odluku. ***URA EFER SREMAC POSMRTNO KRTENJE* uj ovu priu, prikane moj, udom da se naudi! Bee moj stari, bog da mu duu prosti, neobian ovek. Ne zbog temeljne fizike grae: imo je poiroka ramena a ruerde ko lopate prava ljudina! nego, ne moe svako da se pohvali sa dva imena. Ne veruje? Morae. Ako koza lae, rog ne lae. Zna, prika, ta e ti rei ova tikva pieva? im je moj stari doo na ovaj zaguljeni svet, odma je imo muke ovosvetske oko imena. Skupie se tetke i strine, pa poee prevrtati svetsku situaciju. Jeste da je sedmo dete u porodici, al nek mu bude carsko znamenje ne sirotinjsko! I mudra odluka, bez kuma, pade: kuna babica Stana ree dubokoumno: nek se zove Franja Josip! Zgledae se ene oko kreveta porodilje (babe moje, po ocu) i aminovae ime malog kurajbera. Otkud dvostruko ime, pitae se, prijatelju!? Ama, tako se zvae austougarski car, a moj stari se rodio u sred rata, leta 1915. Moda mu to vek produilo; preturi preko glave i drugi svetski, i doive lepi sedam i po decenija. E, sad uj ovo, za neveriicu: kad se moj stari uzdie na nebesa, majka moja Elizabeta, zvana mala Liza, morala ga pokrstiti. Austrougari mu davno uvedoe, u knjigu roenja, dvojno ime na tamo njihovom, ugarskom jeziku, jer rodio se s one strane Dunava. Mati ne mogae muevu penziju dobiti, u dananje savremeno doba, dok ga ne pokrsti u Joefa, uz dva svedoka. udo nevieno posmrtno krtenje, bez kuma i kumice, prika moj, da ne veruje! Sreom, nadivee ga kolski drugari iz istog mesta ivljenja, pa oni drage volje posvedoie da je taj i taj pokojnik zapravo Franja

Josip, a ne Ferenc Joef. Jo kad je matiar ukapirao da se pokojnikov otac (moj deda) zvao takoe Josip, zamalo to ne dobi nervni slom. Ama, taj pokojnik nije car pa da nosi dva imena! iuavae se visokoumni administrativni slubenik. To ispada kao da je otac davao sam sebi ime, prika moj, prosto za Riplijevu rubriku Verovali ili ne. A celoga ivota nosio moj stari svoje asno ime-dvoime, u itavoj svojoj dokumentaciji: od radnike knjiice, preko platnog spiska svoje potanske firme, pa zdravstvene papirologije do veresije u popularnoj komijskoj kafanici Kod ace. A kad bi morao pisati svoje ime sa srednjim inicijalom oca, sto puta bi galamio na neznanog kuma neznanog (jer odrastao je kao siroe od malena). Bio bi to zaista carski potpis: posle prezimena bi moj tatica nakrabao: Josip, Josipov, Franja. E, neka mu je carska slava i hvala! I posle svih tih peripetija pisarnikog tipa, tek tada savremena vlast priznade naslednici njegovoj penziju. Ali, ne lezi vrae! Prvi ek za penziju stie na kunu adresu, pogaaj na ije ime: opet Joefa, a ne Josipa Franju. Ispada tako da je mati moja ivela celih gotovo pola veka (bez jedne godine) sa dva oveka istovremeno, Josipom i Joefom. A ta tek mi, deca njegova, da kaemo: kod jednih se (ima nas etvoro) u akoj knjiici otac vodio po jednom, a kod drugih po drugaijem imenu!? Eto ta ti je birokratski sistem, moj prikane, moj derane! Da je moj stari iv, sve bi taj, pod kapom nebeskom, poslo lepo i krasno u finu aterinu! I cara i carevinu, i rojaliste, i kapitaliste i tamo jo neke... Ama, ljudi, dozovite se pameti! Ta, nije on kriv to se rodio u kapitalistikoj dravi, a svet napustio u socijalizmu! ivot je, sine, kako je znao besediti, uz frakli meke dudovae, mutna reka, prepuna brzaka. Koliko god da se otima, koprca i rukama i nogama vue te na dno, teo ti to ili ne! Nijedan kralj ni car te spasiti ne moe, pa imao ti jedno ili deset imena! E, ba je to lepo sroio, svaka mu ast! Tako se to zbilo sa ocem mojim dvoimenim, pa ti vidi, prikane moj! Hoe li se ljudi ikada dozvati pameti? * istinita autobiografska pria (Iz autorske knjige Sremaki eretluci, I E-izdanje: DHIRA, Ksnacht, Schweiz, 2011) ***

OJ, PROSVETO, IME TI (PRE)SVETO! Prosvetari predlau nove (stare!) formulacije vrednosti ocena za predstavnike ministarstva prosvete i vlade: nedovoljno aktivan odlian 1 neodgovorno licemeran vrlo dobar 2 odluno nereen dobar 3 karijeristiki uspean dovoljan 4 prosvetarski (ne)pismen slab 5. Kao predsednik sindikata prosvetara, tresem se pred Skuptinom od ledenog prijema ministra ko svetosavski list na trajkakoj grani. Ozebli prosvetari na ulici dre usmenu pripremu asa pred realizaciju sindikalnog stampeda na skuptinsku (ne)osvojivu tvravu. I veliki lav ako ne klisne na vreme, strada od lavine koju je sam pokrenuo. Ne postoji prazna torba i puna trba utubite to ve jednom, nadlena gospodo! Nema prosvetar rezervnu varijantu besplatnu skuptinsku kuhinjicu! Majko naa sirotinjsko-prosvetarska, udeli nam koricu bar crnog hleba da ne odletimo, pre vremena, do blagopoiveg neba! Deca mi na ulici, ja u aavoj uionici, a ena u bolnici. Pa ta!? I ministar je u skuptinskoj ludnici pa nikom nita! Zahtevi prosvetara se ne lome samo preko lea dece, kako veli gospon ministar, nego, reklo bi se, i preko glava matoraca. Neuspenom operacijom hirurg pravi bogalje fizike prirode. Prosvetar trajkakom akcijom dalekosene umne bogalje. ivot prosvetarski je uvek dovoljno dobar da ne bi mogao biti i gori. Vie vredi iskrena, pa i prazna aka tikvica nego puna ()kola odraslih tikvana.



18

Zlata uniLUCIDA INTERVALA (Bosanskohercegovaka verzija Kantovog moralnog imperativa) Jedina vana stvar, kada budemo odlazili, bit e tragovi ljubavi to emo ih ostaviti za sobom." Albert Schweitzer Od ulaska u svijet odraslih tragam za znacima svog davno naputenog djeijeg univerzuma koji kao da je nestao u nekoj dalekoj maglini iza paralelnih svjetova, doimajui se tek fazom nesvjesnog u igri odrastanja i zrenja. Dananja kolumna nee biti krvava hronika historisjkih svjetskih turbulencija, na ivici katastrofe, nego naa ustajali i pomalo mrtvaki sladunjav tanki pokrov svakodnenvice, iz koje se raa nova bljesak otrice neiskovane dimiskije, jo uvijek zaturene u tami iza korteksa. I sve to nam se jutrom otvara na novoj stranici prekratke knjige ivota, roji bezbrojem pitanja: koliko smo se otuili, koliko smo uspjeli biti i ostati ljudi, pretvoreni magijom New Age alhemije u Pandorine kutije pohlepe, egoizma i bezumlja, bez sjeanja na sebe davno usnule, naputene i od Majke Prirode, ili Stvoritelja? U ljubavi zaeti, nismo na svijet doli zli po poslanju. Misija naa je bila plemnita: pronai vlastitu stazu vjere u snagu duhovnosti i posveenosti svetosti ivota, gdje se sva mudrost saima u ljepotu Nauma Postojanja. Da smo zalutali u apsurd, onkraj staze humanosti svjedoi infernalna slika modernih satrapa koji ne poznaju pojam rijei: kajanje,ljubav,pratanje, ve gazi i ubij, ne prihvatajui sebe u ljudskom liku, s kojim sve ostalo tad dobija drugo znacenje, pa je porok vlasti i profita jedina prihvatljiva ljubav, a zlo njegovo znamenje. Bez prologa i epiloga ispriau priu koja prestaje biti pouka, ali ostaje svima poruka da smo sauesnici u perverznom reduciranju svijesti savjesti, arogantnom iaenju uma i devijaciji emocija zbog ega kanibalski jedni druge pretvaramu u hranu svojoj nesavrenosti, traganju za izgubljenim identitetom, uplaeni vlastitom empatijom kao izvorom slabosti, toj velianstvenoj ljudskoj osobini koju nam niko ne moe uzeti, osim nas samih. I to je kraj onoga ko smo htjeli i mogli biti, kao vlastita odluka ili roditeljska elja. Nestankom suuti, mi ukidamo i sebe sa korijenima to traju milenijima, bez izgleda da ih, izgnjile, uskoro reanimiramo. Nakon godinu dana otpora prema svemu to lii na zdravstvenu instituciju,odluih ovih dana posjetiti ljekara porodine medicine i ostadoh potpuno poraena ishorom,nakon etiri sata ekanja! Ponimo redom. Po ulasku sjedoh na jednu od praznih stolica do starije utljive dame i, kao to to ene esto ine, poinje pria o djeci, o unucima, o sinu maincu koji je drugi put tamo negdje na Srednjem Istoku, jer obitelj nije imala od ega ivjeti:-ekam podue danas, a unuk mi dolazi na ruak, veli ona meni, i dodaje: Znate ja sam uiteljica, davno dola iz Vojvodine i tu sam se udala, a u penziju otila poetkom rata, jer atmosfera u koli me pomalo frustrirala. Ja vas poznajem, vi ste ona plava djevojka iz Oktobarske o kojoj su svi prili kao udnoj i posebnoj mladoj dami. Poznavala sam i Vae roditelje, divne ljude. Znam, sve znam ta se desilo i kako mama nije mogla podnijeti ono to se svima inilo nepravdom, a niko se nije usudio protestvovati... U tom trenutku izae doktorka sa par kartona u ruci, pogleda nas dvije i prozva godpou sa eriom da ue. Mislila sam kao i svi drugi da je dola, napokon, na red, pa e na vrijeme stii svom unuku, koji danas sedmi put polae jedan od zavrnih ispita na fakultetu, pa baka brine da nije previe gladan, jer zbog treme jutros mu se stomak prevrtao i ne uze ni zalogaj u usta, napomenu ona tiho i brino. Okrenuh se oko sebe i vidjeh da nas i nema tako mnogo, moda i sama stignem na vrijeme do unuka, premda, bez obzira na zakazane termine, nerijetko buljuci tupamorosa i zaslunih, pa i rodbine sa svih strana, ulijeu bez pitanja. Teko se othrvati takvim napasnicima, pomirljivo konstatujem u sebi. Nije ni ljekarima lako, poeh da lamentiram nad takvom sudbinom, kad zauh glas: Oprostite, da li je slobodno? i podigoh pogled prema prelijepoj djevojci s licem od slonovae i gustom kosom boje okolade. Ve sam bila gladna, pa mi ta asocijacija bila najblia, valjda, i u sebi se nasmijah nesvjesnom, asocijativnom kanibalstvu lutajui mislima do svog napunjenog friidera. Ugledah , bezz smisla i sadraja arajui oima, djevojake izmice gumenjare u njenim bojama krema za torte i, onako usput, uz mali kompliment, upitah gdje je kupila tako nenametljiv, ali zaista s ukusom kreiran i veoma praktian par cipela za kiu i snijeg. - U Beogradu, odgovori ona, nervozno rujui po mobitelu, besprijekorno ureenim noktima, i kao da se objanjenjem eli neto opravdati, dodade: - Znate, ja se lijeim tamo, pa sam ih posljednji put nala na snienje... Potom iznenada promijei temu: Vidim da dugo ekate, a ni ja nisam ba unutar tajminga. ta da radim? Moram ekati, jer ne smijem prekidati terapiju! U meni nastade tajac, strah od pitanja koje

lebdi na ustima. Djevojka me iskosa pogleda, osmjenu se i ree:Bolujem od tumora u zdjelici i sinusima, a zbog pogrene dijagnoze, do odlaska u Beograd, postajalo je sve gore. Sada bolest miruje, i idem tamo svakih est mjeseci na redovni pregled i izmjenu terapije. Zato moram da radim u kafiu, jer sama sebi obezbjeujem dio sredstava... Pa odlunim glasom objasni: Znate, oeva i mamina plata nisu dovoljne, ako moramo platiti na svaki znak pogoranja 1000 Eura, a Zajednica zdravstvenog refundira samo 30 KM. Usto i studiram i, ono to me najvie boli, ve due padam na jednom ispitu...To je zbog imena. Znate, moje ime je kransko! U meni sva bol svijeta u plimni talas se pretvori, okrenuh se k njoj i rekoh: Dijete, gledjate me, duo! Nema to veze sa imenom, ve neim sasvimd rugim! Naalost, ivite tu i svjedokom ste da su poznanstva, usluge i pokloni jedini siguran i prohodan put do uspjeha. Ispriam joj nelijepu priu o sebi, o sinovima, ilustrirajui zastraujuim argumentima i bezdunim protagonistima da nepotizam, jaranski interesi i para odreuju prioritete.-Znam, razumijem Vas, ali on je tako rekao nekom svom kolegi koji ga je pitao to se to sa mnom deava!? U tom trenutku doktorica se ponovo stvori na vratima i, gle, uda, prozva upravo nju da ue! Djevojka me milo dotaknu rukom i tiho izusti: Dovienja! Zato, Boe, kanjava ovu djecu, sve i da su roditelji krivi, prolomi se u meni glas matere i, na pragu suza, osjetih kako se stolica kraj mene lagano uvinu pod visokom stastitom enom u ranim srednjim godinama:- Ja i ne pitam da li je slobodno odsjeno i tiho ree, gledajui u pod. Da pobjegnem od gromoglasnih oluja protesta u sebi, naalih se:- Svi poreski obveznici imaju isto pravo na ove polomljene stolice, pa koja izdri, aludirajui na nau visinu i korpulenciju. Zaustih da dodam kako nikako da shvate da Bosanci nisu po EU standradima, kad ona vrati priu na beskonana ekanja pred ordinacijama, gdje su norme, ali i etika ljekara drastino reducirane: Oprostite to sam prislukivala va razgovor sa onom mladom djevojkom. Ma, nisam kukavica, ali me interesiraju aritmije, jer ih imam od pogibije mua. Nekako sam se s tih stotinu i dvadeset otkucaja nosila dok su svekar i svekrva bili ivi. Imali smo troiposoban stan, jedni druge tjeili...znate, Bransko ratite je bilo strano, pravi digresiju i nastavlja:Kada su oni umrli, doli nam iz firme ili Opine, vie ne znam, i rekli da mi nemamo pravo tu ostati. Dodijelie djeci i meni manji, ruevan stan, a onda na sudu neko iz Srbije ga dobi nazad, pa nas premjeste u neto potpuno neuslovno...Teko ga i nazvati stanom. Dalje sam sluala rijei i nastojala da ih ne zapamtim, jer je govorila muka, gorina, promaen ivot koji se bori dokazati sebi suprotno. I bijah srena kad doktorka i nju prozva. Kasnije sam shvatila da taj sistem selekcije nije bio sluajan, ali je moje tijelo ve posustajalo od gladi i iscrpljenosti; dobih vrtoglavicu i odluih pokucati na vrata: Molim Vas, doktorka, samo uputicu za kontrolu pacemakera! Taj bijeli mantil okrenu glavu prema sestri i kao da ne postojim: Molim Vas, sestro Ana, izvedite pacjenticu i objasnite joj da nema pravo ovako ulaziti! Kroz vene mi prostruja onaj stari borac: Draga damo, ja imam internacionalnu iskaznicu, ne osjeam se dobro, i sve to mi se desi, Vaa je krivica! Istog trenutka zauh njen arogantan krik trijumfa: Ovdje sam za Vas doktorka, a ne dama! Neki udan glas iz mene, potpuno svjesne da je sve bila provokacija, progovori:Tano, niste dama, ali ste jo manje doktor! Sestro Ana, traim da mi se karton prebaci u podrunu ambulantu mog novog naselja! Divna i plemenita, istinski altruist, potpuno svjesna kroz kakav sam pakao prola , Ana e tiho: Profesorice, ja bih za Vas sve uinila, ali pravila... I gleda me pogledom punim suuti, razumijevanja i osjeanja nelagode, dok mirna i posve odluna stojim kraj pulta s kartonima: Vi znate, sestro Ana, da ja umijem sama sebi pomoi, ali me obavezuju pravila na redovnu kontrolu. Zar su te tri minute vrijedne ovog cirkusa javnog ispada kao dokaza ovlasti i supremacije? Dubok, mukao glas mukarca kraj mene prozbori: Koliko je sati? Gledajui u sestru tumaila sam njen nemir i osupnutost nemilim dogaajem, ali me prenu njeno predusretljivo nastojanje da situaciju dri pod kontrolom: etiri, Enko! Eno sata iza tebe Ne elim tvoj odgovor, Ane, ve Germankin i praznim plavim oima gleda u mene, netremice taj orija od ovjeka: Sjea me se, je li? Enko bio lud, a lijekova nema! A niste znali da sam genije koji samo hoe da ljuduje s robovima to su prestravljeni ili na posao dok je po gradu kljucalo. ta ti rekoh, Germanko? Rat e prestati jednom, mora, to je neminovnost. Enko e ostati isti, a svi vi biete ludi. Jesam li bio u pravu? Vidi ta ti se desi! Priali su njegovi uitelji i nastavnici da je bio granini genije, odlika, ali okruenje i sirotinja bili su tezulja na vagi usuda. Je li Enko otjelotovorenje i podsjetnik da je bosanska snaga i ljepota bolom pretvorena u prohujali san o uludo potroenoj ivotnoj energiji, razmiljala sam izlazei u neizvjesnost iz nita.



19

Sabahudin HadialiODGOVORNOST Politika odgovornost na prostorima Balkana je nepoznata. Ako se drugaije ne dogovorimo. Mir, mir, niko nije kriv! Odgovornost za zloine pripada umrlim. A kome drugom!? Odgovornost lanih proroka je smjetena u odlukama njihovih biraa. I zbog toga valja uivati upravo u glasovima. Odgovornost to se vlast ne uspostavlja ve pet mjeseci u Bosni i Hercegovini od zavretka izbora nije na izabranim politiarima, ve na ovcama to se glasaima zovu. Odgovornost djece koja pucaju po tramvaju u Sarajevu jednako je proporcionalna sistemu vrijednosti njihovih roditelja. Koji tukne po demokratiji, ovdanjoj. Odgovornost je predmet koji se treba prouavati na Univerzitetima. Problem je samo to postojimanjak predavaa. Odgovornost za manjak kvaliteta knjievnog izraza nije u piscima samim, ve u drutvo sui generis. Manjak znanja je viak poslanja. Odgovornosti mi!

Odgovornost EU nije Bosna i Hercegovina. Ve vica verse! Odgovornost poslijeratne agresije na um ovdanjih naroda nije nigdje drugdje do upravo u tim...narodima. Odgovornost kratke pameti je drugo ime za Bosnu i Hercegovini. I njene narode. Jedna drava, tri pote. Odgovornosti, granice ti tvoje. Odgovornost Vlade nije u novcima koje dobijaju, ve u onim koje nisu uspjeli...dobiti! Odgovornost Federacije BiH prema Republici Srpskoj i obrnuto je upravo...Bosna i Hercegovina. Odgovornost knjievnika koji su neto sasvim drugo priali prije deset godina nije u istini koju govore danas. Ve upravo u onima koji ih blejei sluaju i upijaju jednako kvalitetno kao i prije deset godina. Odgovornost plaanja obaveza dravi nalazi se u Zakonima drave koji omoguavaju pljaku...upravo te drave! Odgovornost Ministra kao sluge odabranog nalazi se u pitanju samom. ega, ba? Odgovornost jednakopravnosti polova je ovdje itekako izraena. Na papiru. Odgovornost da znanje ovdje ima prednost je itekako izraena. U k....!

Petar Pismestrovi, Austria 2011

Ismail Kera, Chech Republic 2011

Winfried Besslich (BESS), Germany 2011



20

Elvis HuremoviRATNI VETERAN Svie jo jedno jutro u ivotu F.N. Junsko, crvkut ptica dopire iz kronje oblinje breze koja leluja u nekom samo njoj poznatom ritmu. Vidi se, da joj odgovara. Ovo kao i niz prethodnih jutara Sunce je granulo, odakle drugo do, od Drine. Jednom rijeju prelijep dan. Dodue, kako kome. F.N. je svako jutro, sada ve pozamaan broj godina, tmurno i sumorno. On i da hoe, ne moe uti onu pticu to se skrila meu brezino granje. Uope nije svjestan, da ljeto, ve uveliko, kuca na vrata kua u njegovoj ulici. Ne vidi ni lelujanje breze u kakvom god ritmu to bilo. Iako je, ista ta breza nekoliko koraka od prozora njegove sobe u kojoj osvie svako jutro, najee poput insomniaka. Kada ga se pogleda, reklo bi se, da je rije o nekom samotnjaku, neispavanom manijaku koji nema pametnijeg posla u ivotu nego zatamnjivati svoju svakodnevnicu. A to arija jedva doeka i njeni nadobudni itelji, pa oplete: Neka, sve po zasluzi. Sigurno se negdje i nekada ogrijeio, te mu sada dolo na naplatu, jer Onaj gore nije zaboravan. Ne zna ovjek, jesu li vie smijena ili jeziva ta vienja obinog puka. Mada, za ovu priliku, smijeno je bolje rjeenje. Jer, kao da Bog jedva eka neiju pogreku kako bi ga postavio tamo gdje mu mjesto, u prijevodu, namuio za dva ivota. To kae, isti onaj puk, koji se na Boga poziva svako malo a kao, da od malih nogu ne ui o svemilosti Boijoj, prepunoj ljubavi prema svima. Meutim, priala mahala ovako ili onako, bez sumnje F.N. je, sigurno, od onih koji kroe ovim svijetom a da su dragi Onome, koga, eto, neki smatraju delatom. Glavni lik ove prie, kakvih ima na svakom bosanskom oku, je ovjek, nekada, fine i obeavajue perspektive. kolovao se na prestinom Univerzitetu, bio jedan od boljih sportista u svojoj generaciji, izgledom podsjeao na famozne likove sa kino platna. Tada, mladi privlanih osobina, zanimljivih veini djevojaka iz njegovog okruenja. Po svemu sudei njegova ivotna pria trebala je biti jedna od onih sa sretnim krajem. Naalost, sve se zavrilo na trebala. Pria koja nije doivjela svoje svijetlo okonanje naprasno je prekinuta poetkom posljednje decenije prolog vijeka. Ba onog trenutka kada je odluno, poput mnogih iz tog vremena, stao na branik otadbine. Koje, nije ni bitno. Jer, tada su svi stajali na kojekakve branike. Onaj koji ne razumije ovo ovdanje, mogao bi pomisliti kako na pedeset i kusur hiljada kvadratnih kilometara ima vie otadbina nego li na cijelom velikobritanskom otoju. U tom trenutku utihnula je obeavajua visokoobrazovna a propala mogua solidna sportska karijera. Nestalo je one ljepote, kojom se mogla pohvaliti samo holivudska svita tog doba, velikani kino platna. Visokorangirana pozicija najtraenijeg meu djevojakama izblijedila je, rasprila se, otila u nepovrat. Kao i sve drugo to je nosio sa sobom ili imao u sebi do posljednje dekade prolih stotinu godina. Ta, posljednja dekada je ono to ga je sunovratilo a nikakvi neokajani grijesi od prije, kako to puk misli. Nita, zbog ega bi mu se Najvei, tako muno, oduio.

Danas je nekadanji idol generacije, neispunjena elja mnogih djevojaka, najobinija zaboravljena ljudska pojava. Otuno zvui, ali, danas je samo ratni veteran. Ujedno, njegov jedini identitet po kojem ga prepoznaju. Identitet koji je pobrisao sve ono od prije, sve to je nosio sa sobom, imao u sebi i bilo on. Od mnogih odbaen, zaboravljen i naputen, ostalo mu je biti umornim i sumornim ratnim veteranom. ovjekom kojeg smatraju svojeglavim samotnjakom. Jedino koga ima, ko mu je vjerni pratilac, jeste posttraumatski stresni poremeaj. Jedan od onih prijatelja koji su vie teret negoli trun dobra, ali to je sve to ima u ivotu. Zbog toga su njegova svitanja sumorna, bez obzira to Sunce svako malo izae od Drine ili to na nekoliko koraka od prozora, sobe u kojoj obitava, breza izvodi pokrete uz melodinu podrku cvrkuta ptica, skrivenih u kronji. Njemu junske ljepote ne pomau, ne uljepavaju mu turobnu svakodnevnicu. Ne vraaju njegove univerzitetske uspjehe, sve one postignute koeve, niti jedno provlanje prstiju kroz kose djevojaka njegove mladosti. Junske ljepote danas mu nude gomile neprospavanih noi, izbrojati se ne mogu. Isprekidane snove prepunih bolne vriske, detonacija, ekstremiteta odvojenih od tijela, mrtvih... Zapravo, prave pakao u njemu samome u svakoj preostaloj kapljici krvi, koja usporeno kola nejgovim tijelom. Sve, jer je stao na branik otadbine. Umjesto za univerzitetskom katedrom, zavrio je za kafanskim stolom oblinje birtije simbolinog naziva M-84. Niko ga ne razumije, barem niko od onih koji bi trebali. Jedino mu djeca iz ulice, mau svojim nevinim rukicama, kada se onako nikakav, jutrom vraa iz kafane. Razumiju ga, prepoznaju u njemu onog starog njega. Jedino mu ona, osim njegovih budnih noi, mogu izmamiti suzu. S tim to su none gorke i bolne a ove zbog djece su pune neke melanholije. Svaka slankasta kaplja je puna neopisivog ala. Urijetko ga pozdravljaju i drugi, prije svih usamljeni penzioneri ili neka od lokalnih skitnica. Klimnu glavom, poele ugodan dan i to je to. Ponekada uzvrati istom mjerom a najee promrlja u svoju napaenu, neobrijanu bradu kako svoj svoga uvijek nae. F.N. je danas naputeni ratni veteran, ljudska pojava koje se urijetko sjete. Osim, prilikom obiljeavanja brojnih godinjica iz posljednje decenije prolog vijeka. Zapravo, tako je postao neko ko uope nije trebao biti. Neko se muno poigrao sa ivotom ovjeka, kojem ni jutarnje granue Sunca, tamo od Drine, vie nita ne znai. To je ovjek za kojeg sretne trenutke predstavljaju samo momenti u kojima mu djeca mau mravim rukicama kada ga ugledaju pri jutarnjem povratku iz M-84. ak i jedini sretni trenuci njegova ivota propraeni su suzama. Istini za volju, melanholinim. Na njegovom licu ne postoji ni milimetar mjesta za osmijeh. Iako zaboravljen i odbaen od svih, svake minute, preostalog ivota, se pita koliko li je danas ljudskih pojava poput njega, koje su posljednje dekade prolih stotinu godina stale na neki svoj branik otadbine. Stali, te od idola mnogima svoje generacije postali najbolji drugovi sa PTSP-om. Koliko je njih, koji su, umjesto za katedrom, zavrili za starim izlizanim stolom, urijetko prekrivenim kockastim stolnjakom, ovdanje kafane simbolinog naziva. Koliko ih je?!

Arsen Gevorgyan, Armenia 2011



21

Mirjana MarinkoviTamari Stojanovi (VIZUELNA PESMA) KLETVA Neimaru! Mira ne imao, nebo dok nemirio! Nemirom neimario, nebu mir podario! Nebom namerio, nebu namenio, nemir smirio, s nebom pomirio! Nebesa ostvario to nemirom si mir neimario!.. Biljani Bili Panteli (GREB-GREB) SVE TO RASTE... Na sopstvenoj stazi za pakao kvarie neumitno i nas, potomke, pustom slavom. Branismo se kako nas nije uio Zaratustra: ko rukama, ko nogama, ko zubima, a ko i - glavom. I vie od pola sile ivotne potroismo na borbu za istinu. S pravom! S ono malo to ostade, u sebi zatukosmo alu. Sad ve s vrstim stavom.

U nijanse ara, al' vue na sivo, mal-mal' pa mu kapa nahero il' krivo! Neodluan samo gde se ne izjasni. I kod dragog Boga taj bi da zakasni. HAIKU ILI NALIK MU 116 Zlatna ribice! Pogledaj me u oi! Jednu jedinu!.. Kad pue vrpca, zlatooko progledah i sav svet prozreh. "Sauvau te." zausti. Pa dodade: "S Bojom pomoi..." O, rajska ptico! Meni l' to paradira? Oarana sam!.. Ne roni u se, lta se ne boj. Gore jo ptica ima. ***

Miodrag TasiUBRE Smee je preplavilo Srbiju. Ima ga na svakom koraku. I tamo gde mu je mesto, a jo vie tamo gde ne bi smelo biti; pored puteva, pruga, manje u kontejnerima, a mnogo vie pored njih. Ima smea u liftovima, na obalama reka, ali i u renim koritima, u njivama i livadama, u autobusima, kao i na stanicama. Plastine kese ukrasile drvee, flae plutaju jezerima. Ni Skuptina, a bogme ni Vlada nisu izuzetak. Koliko je samo tu ubreta? Istinu govorei, ni u drugim zemljama u okruenju nita bolje nije. Meutim, to je problem ljudi koji tamo ive. Moj problem je srpsko ubre. Pogaa me. ivot mi ugroava. Veoma je opasno. Naroito ono to se nakupilo poslednjih pet-est decenija. Grdne je uguilo. Satrlo. Mnogi su utekli od ubreta glavom bez obzira. Ti su se spasili. Ima i takvih koji su se prilagodili. Snali se. U ubretu su na svome. Malo ih je, al' su jaki! Neunitivi! Civilizovani svet oplouje svoje ubre. To jest, prerauje ga i ponovo unosi u trgovine u obliku novog proizvoda. Reciklaa otpada je i te kako unosan posao. Po nekima trei ili etvrti po zaradi. Odmah iza nafte, oruja i droge! Na jednoj strani se zarauje, na drugoj, ne manje vanoj, zemlja je uredna, doterana, sreena... U vajcarskoj postoje posebni kontejneri za odlaganje staklene ambalae, pet flaa, limenki, upotrebljenih ulja, baterija, papira... Postoje ak i kontejneri za odlaganje trave i zelenog rastinja. Posle se to zeleno ubrivo odvozi ljudima koji se bave proizvodnjom humusa. Od ostalog otpada reciklaom se dobijaju novi proizvodi. 75 % papira se reciklira, 95 % pet flaa, slino je i sa ostalim smeem. Samo ono to nije mogue reciklirati, odnosno ono to nije isplativo, najee papirna i plastina ambalaa, ostaci

ODLUNO NEODLUAN Zalepljen ko iak, ko udba, il' senka, il' pun buva kuak, na bluzi mi fleka. Od poreta ne kree, 'ladna mu i leta, taj ne bi iz tree, gdegod treba peta. Sve mu neto fali, ni' ga ne zabavlja, i volju za ivot na probu mi stavlja. Po vas dan taj keve, i po mozgu eta. udno neko bie, svata njemu smeta. Kud ba mene nae, i gde e mu dua? U brda bih rae, nego da ga sluam.

hrane i slino, odvozi se u fabrike za spaljivanje smea. Takvih fabrika, bolje reeno spalionica, mnogo je u vajcarskoj. Jedna takva je u gradu Lucernu. Po veliini je slian srpskom Kruevcu. Ova fabrika zapoljava dvadeset etiri radnika. Spaljivanjem ubreta dobija se elektrina struja koja podmiruje potrebe 10.000 domainstava. Od tople vode iz fabrike zagrevaju se gradski bazeni i bolnica. Najvei deo ubreta, oko 70 % promeni agregatno stanje, odnosno izae kroz filterom obloeni dimnjak u vidu jedva primetnog dima. 20 % vrstog otpada koji ostane sagorevanjem mea se sa graevinskim materijalima i tako se dobijaju graevinski elementi. Samo 10 % toksinog otpada skladiti se u specijalne buradi i odvozi u jedno veliko podzemno skladite u Nemakoj. Naravno, to mora da se plati, ali je neznatni troak beznaajna stavka u odnosu na korist koja se ovim procesom dobija. vajcarska drava je ista, zelena, mirisna. Ljudi uvaju ume, reke i jezera i dobrim delom i zbog toga se ostvaruje ogromna zarada od turizma. I pored toga to vajcarska nema more, antike iskopine, a ni monumentalne spomenike. Nije ni zdravlje za potcenjivanje. Dodirom sa ubretom zaprljaju se ruke. Od prljavih ruku zarade se mnoge bolesti. utica, naroito. A srpski narod masovno oboljeva od utice. I to samo poneki pametan ovek moe da uoi. Neki filozof, pisac grafita, zapisao je na zgradi eleznike stanice:-Spasimo Srbiju od utice!Naalost, narod je obamro od neke dobrote, izobilja, pa ni uticu ne primeuje. Ili mu ne smeta. Fekalije plivaju, parkovi, haustori, javne zgrade smrde na mokrau. etvore oi mora otvoriti da ne ugazi u neije sranje. A, sere se , brate, po svemu i svaemu. I gde ko stigne. Tu nema zatienih zona. I mnogo se pljuje. Ponekada u oi, no mnogo ee iza lea. Gomilalo se ubre, gomilalo, pa se nabralo. Dodue, to je i razumljivo. ubre se ne reciklira, ne odstranjuje se , nae ubre ne izvozimo. Izvozimo samo ono to vredi (logino), a ono to je bezvredno, loe, grozno, to ostaje. Skupljalo se svih ovih godina, proirilo se, zagadilo i ono isto. ini se da je smee danas nadvladalo. Od govana ni cvee se vie ne uoava. Slavuje i vrapce kopci potamanili. U rekama zmije i pacovi ribe zamenili. Leptiri i pele ustupile mesto zunzarima i komarcima. Krvopijama! Nema nam druge do smee da uklonimo. Da ga neutraliemo. Snagu da mu iupamo. Da ga razbacamo na sve strane. Jer ubre je opasno samo kad je u gomili. Kad je u izobilju. U malim koliinama se ak i ne osea. Uklonimo ubre dok je jo vreme. Da nas ne podavi!



22

Peko LALIIMOJE SITNE MISLI 126. Nita nije uzalud. Pa ni to. 127. Ako postojee jeste, zato ono to nije, uvek nije? 128. Istina je uvek tu i kad je nema. Samo to je nema. 129. Ako prosipate pamet, ne ulivate poverenje. 130. Kad ne znate ta ete sa sobom, zasucite rukave! 131. Dobro svarljivi mnogima nisu po ukusu. 132. Znajte, kad god ne znate ta ete sa sobom, drugi znaju. 133. Ko ima dobru zaleinu, i prolazno vreme mu je dobro. 134. Kad mislite na sebe, i drugi misle na vas. 135. I kad ih zaklanjaju maske, vidi se kome fale daske. 136. Pruite li egoisti ruku, u rukama ste mu. 137. Mnogo je istomiljenika do prve krivine. 138. Sistem miljenja ne treba da robuje nikakvim sistemima. 139. Jedino pomraeni umovi ratuju. 140. Ne treba se na sve navikavati. Pree vam u naviku. 141. U svakoj trci je presudno ko je iza vas. 142. Teko svarljivi su u svakoj supi miroije. 143. Ne mukajte mnogo glavom. Moete osetiti prazninu. 144. Najvee kurluse izazivaju pune ui

i prazne glave. 145. Posvaate li se sa sobom, previe njih e biti na vaoj strani. 146. Treba imati petlju, pa vui konce. 147. Petlju stiska ko ima tri iste. 148. Sve to je boanstveno, dar je prirode. 149. Deci ne treba dozvoljavati da puze. Neka se uspravljaju odmalena! 150. I pametnima padaju na pamet svakakve budalatine. *** BIVA NETO Traih NETO a naoh NE ZNAM TA NETO nema NE ZNAM TA nestaje NEEMU nalik biva biva da biva da NE ZNAM TA neto biva da NEEMU smera da bude mera NEEGA NEKOME primerena Ne znam ta e mi emu ba meni?!***

KAMENJE LEPENSKO TURRIS EBURNEA Povodom izlobe slika Milia od Mave ciklus ,,Lepenski vir i slike iz povjesnica (Donji Milanovac, Srbija, 1988. godine) O rastu tiine praneolita trapezoidnog oblika virenju virova iskonskih o uzvienom i vatri milosnici koja se vekovima na prostorima oko Talijate iz bakarnih inija pila jednom mi je u jednom dahu govorio deo kule belokosne velika vatra izgorela uz vode Dunava zaeta u sebi u zovu i izazovu none beline bila je kolevka budnica iznutra odreene suncem omeena da bude rast vremena pepeo rasta novi krug i novoga kruga krug o mudrosti vremena kamenim glasom progovara stamen kamen iznikao iz pepela svetlost iz riznica Turris eburnee osvetljava nae nebo ____________________________ 1= Turris eburnea na latinskom znai: kula belokosnapojam uzvienog i nedohvatnog. EMU PROZOR U SVET, AKO GA KOD KUE NEMAMO?! SVE TO SMO OBELODANILI, POJEO JE MRAK ! LAKO JE SA TEKIM ENAMA. TEKO JE SA LAKIMA.

SVE TO SMO OBELODANILI, POJEO JE MRAK ! EMU PROZOR U SVET, AKO GA KOD KUE NEMAMO?!

NA PUTU DO PROSVETLJENE EVROPE, PONESTAJU NAM SVEE !

LAKO JE SA TEKIM ENAMA. TEKO JE SA LAKIMA.



23

Ivan KarponaiRakija - Dobro jutro Neno, ta mi radi Bravko? - A, Bravko spava, radija ti je nonu. ta ima novega? - Eto doa ti ja malo i donija ti one nae dobre domae rakije, ba je dobro da Bravko spava bar nee nam dosaivati. - Evo Lale oma e i kava. - Daj Neno molim te zatvori vrata, ako nas uje Bravko kako mi to glasno pripovidamo probuditi e se. - Ah, oe vraga, ne uje on nita kad spava. - Neno, da nee da se probudi na miris ove nae domae rakije? - Daj Lale nisi ti valjda baba Manga, da bi prorekao sve to, nee on ni onda kada bi sekire padale Zakripae vrata od spavae, pogleda Nena iznenaeno kad ono vidi ti vraga, Bravko pomoli glavu i onako pospan, mumljajui upita: A miri, miri rakija, sunce li vam vae, pijanki! Mijana Kod Stipana u oi

Miodrag Tasi

Bila ti je jedna mijana ili bircuz kako mi to kaemo tako otmeto u varoi, zvali su je drugaije, stajala je na oi kad se ide sa stare zelene pijace prema varokoj kui. Imala je na tabli onako nacrtane dvi ptiurine, dva goluba, al da li su bili modri ili kakve druge barve neu o tome jer smo ve vie puta o tome diskutirali i virujte mi svako je ima svoje miljenje, svako je vidija to drugije i u drugoj barvi. Unutra su bili jednostavni parastniki astali, bez arava, a juj Boe ko bi ih i prao kad smo se napili bili smo ti i gori od onih otmetih stanovnika svinjaka. Unutri je mirisalo na svee toeno pivo, da ti se slina cidi i kada nismo imali para smo ulazili i kobojagi pitali konobara za kamarata, a bogami kriom smo punim pluima uzdisali onaj opojan miris rogonje, ko oni drogai koji uzdiu one ljepkove u najlon kesi. Nekom je palo onako na pamet, bija ti je to na Lale, da ne bude probljema kada se naroljamo i zabune oko imena da mi nazovemo konobara jednostavno Stipan i tako ti je to i bilo i ostalo svi su bili Stipani. Imali smo jo jednu naviku uvik smo sidili pored pendera u oi i tako je nastalo i ono novo ime mijani Kod Stipana u oi E tu u ovoj oi kad smo se nalazili imali smo i obiaj da ispripovidamo svako neto o sebi i dobroga a i loega a najvie ti je pripovida Lale jer je on ti je bija taj glavni, njemu se deavale uvik neke mogue i nemogue stvari....

Kiseli kupus

- Lale daj ta se tako dri, koji ti je vrag? Kakva te je benga ufatila kad si mi danas tako loe volje. - Ma ajde Bravko nije me ufatila nikakva benga, ja sam ti se prestraija da imam haluscinacije i da mi se oi kvare, da ne vidim vie dobro. - Jes` Lale a kako to misli da ne vidi dobro? - Zna jutros ti se probudija, gledam kroz pender A je sunce li ti tvoje, pao snig. Protrlja oi pogleda ono malo bolje nemogue di si ti vidija da ima sniga u srid lita. - A Lale da mi nisi sino zamirija malo dublje u ono tvoje bokale sa crvenim vinom pa sada vidi one fate i morgane? - Ma nisam Bravko, trizan sam ti ja sino lega, nego zna ta je bilo, onaj moj komija onaj bunj ili kako ga ve zovu posipo ti je po njivi iz dakova kre nekaj je baljezgao o tome da mu je valjda zemlja previe kisela i da mora posipati sa kreom. - E Lale pa pametan ti je taj komija, bogami pametan. - E, on i pametan ma jes vraga da je pametan, glup ti je on ko toak, ako mu je ve zemlja kisela, kojega vraga radi ta ne posadi umesto kuruza kupus ili krastavce pa ih onda ne mora kiseliti za zimu! ***

Stremimo Evropi. Nadamo se ulasku u razvijeno drutvo. Valjda se i Evropa nama raduje? Nisam ba ubeen, ali ta moemo? Nada umire poslednja. Volimo Evropu koliko je ona volela nas! Da parafraziram onu uvenu poruku na spomeniku zahvalnosti Francuskoj u Beogradu: Volimo Francusku kao to je ona volela nas! Eh, da je bar tako. Da volimo druge koliko i oni nas. Pa makar bila to Evropska Unija. Koliko ona voli moj narod, poznato je. Al' zato moj narod toliko voli tu istu Evropu? Zato joj sve oprata, zato joj se klanja, zato tako brzo zaboravlja? Ako ve udimo za Evropom, onda da joj se priklonimo. Da potujemo njena pravila. Mnogo je toga u emu odstupamo od evropskog ponaanja. Na neka smo ve ukazali. Tako emo i ubudue. Danas o pravima ivotinja. Bolje rei, o zlostavljanju i diskriminaciji ivotinja! Ljudima sa Balkana takvo ponaanje prema ivotinjama nije u potpunosti jasno. Ne mogu da razumu toliku zabrinutost Nemaca, Francuza, veana... za svoje kune ljubimce, za divlja, saoseanje prema divljim zverima i tetoinama. I zavide ivotinjama. Koliko bi se stanovnika balkanskih demokratija menjalo sa izloenim etvoronocima u recimo zoolokom vrtu? Te egzotine ivotinje imaju svakodnevni obrok, slamu kao leaj, grejanje ili hlaenje, ve u zavisnosti od godinjeg doba i same vrste stanovnika zoo vrta. ak im se obezbeuje i "brani drug"! Zbog parenja. ta e vie? Koliko stanovnika novoustanovljenih drava raspolae istim pogodnostima? A, tek kuni ljubimci! Njih u Evropi glade, iaju, kupaju, spavaju s njima u krevetu, oblae im jaknice i arape. Da se jadne pudlice ne smrznu. Ne dao Bog da neko utne kakvu gradsku dukelu, ili da potegne motku na ubogo pseto to se mota oko kontejnera. U Evropi i nema opora gladnih lutalica kojke prepadaju stanovnitvo po mranim ulicama i usranim parkovima. Ne, tamo svako kue ima svoga gazdu, ima broj i izlazi samo u pratnji "razumnog bia" u etnju! Tako je to! Sloili smo se da hoemo u Evropu. Ako hoemo, moraemo da povedemo rauna o pravima ivotinja. Evropljanima smeta gladna, izmuena ivotinja. To je dozvoljeno da se ini samo s ljudima. Njih moete utirati, pustiti da gladuju, vezivati za kolac ili lanac, moete i da upregnete oveka, nee to preterano pogoditi tvrdo evropsko srce. Ali, ivotinju nikako. Pas, maka, golub, kornjaa, pu ili aba moraju da uivaju sva prava. Da se hrane i lee, da im se podiu sklonita, (ne azili, azili su za ljude), da se pustaju na slobodu, lanac i kai nipoto, da se staramo o podmlatku... Ako neko ubudue upregne vola, nita od Evrope. Konj i magarac su svete ivotinje. Magarci e sluiti kao maskota. I da ih deca miluju i da im se raduju. Konji, eventualno, mogu da poslue samo za trke. To nije zabranjeno. Kao radna stoka, to mora da postane prolost! Dodue, nije ba da smo u svemu izvan Evrope. Makar kada je odnos prema ivotinjama u pitanju. Dukele i magarci odavno su na ceni i kod nas. Reklo bi se na prvi pogled, onako sa strane, da dukele i magarci dre sve poluge u svojim kandama (rukama). Dolo je i do neke neverovatne evolucije. U istom biu, nekoj postmodernistikoj sfingi, obitavaju istovremeno dukela i magarac! Takvi monstrumi su prosto ovladali naim ivotima. Ipak, nije do dovoljno. I ostale pitome, ali i divlje ivotinje moraju da dobiju svoja prava. Tek tada moemo u Evropu!

Winfried Besslich (BESS), Germany 2011

Miodrag TasiRad je stvorio oveka, a ovi danas, oni su plod viedecenijskog nerada! Siromatvo duha nadomeuje se primenom dvojakih standarda! Ne ivim od danas do sutra, ve samo do trenutka dok me ne ulove uterivai duga!Besplatan primjerak,ako se drugaije ne naredi (free copy, if the order is not given differently) Adresa/address: Sabahudin Hadiali, Ulica/Street Grbavika 32, 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina


24

ivojin DeniPOD LUPOM Odboru za praenje primene etikog kodeksa ponaanja finkcionera Drutva za zatitu ivotinja u Gornjoj Klisuri za godinu dana rada podneto je desetak pritubi i albi. U najveem broju sluajeva pritube su se odnosile na nespojivost fukkcija, a Odbor se u devet sluajeva oglasio nenadlenim za razmatranje podnesaka, dok je postupak po jednoj pritubi jo u proceduri. - U ovom sluaju dolo je do sukoba nadlenosti izmeu naeg Drutva i Lovakog udruenja ''Gornja Klisura'' za postupanje, pa je predmet upuen nadlenom organu za reavanje sukoba nadlenosti u ovoj stvari, ali vreme prolazi a nita se jo ne deava kae predsednik Odbora gospoa Jovanka uri Bunuevac. Naime, potpredsednik Skuptine Drutva za zatitu ivotinja gospodin edomilj Sokolovi je istovremeno obavljao i funkciju lana Upravnog odbora Lovakog udruenja, te se oigledno radi o nespojivosti funkcija. Meutim, gospodin Sokolovi se nije povinovao odluci Odbora smatrajui da je njegov izbor da obavlja obe funkcije u skladu sa zakonom. Tako se marta ove godine naao na ''meti'' Odbora za praenje primene etikog kodeksa ponaanja, prilikom lova u ataru zaseoka ljivar, nadomak Gornje Klisure. U blizini njegovog parkiranog automobila lanovi naeg Odbora gospoa Lidija Zlatanovi Duni i gospodin Radosav Peji su privezali za grm domaeg zeca. Pri povratku iz lova, kada je u blizini svog automobila ugledao zeca, edomilj Sokolovi istog trenutka munjevito je reagovao, skinuo snajper sa ramena i zeka je prestao da skae. Nakon pucnja usledila je beanija lanova naeg Odbora, koji su iz oblinjeg iblja pratili dogaaj, a kada je lovdija priao zecu bilo mu je jasno zbog ega su se gospoa Lidija Zlatanovi Duni i gospodin Radosav Peji dali u trk. -Ono to je bitno da se naglasi je to da ne postoji obaveza postupanja po meri koju Odbor donese i osoba protiv koje je mera izreena nema tu obavezu, a da bi na rad bio onakav kakav je, morali smo da se upoznamo sa Zakonom o sukobu interesa. Proli smo i nekoliko edukacija u vidu seminara. Prolog meseca imali smo i ozvanienje rada u Beogradu na kojem su prisustvovali i strunjaci iz Engleske, koji su ukazali na potrebu donoenja Zakona o zatiti ivotinja, to bi bilo u skladu sa zahtevima Evropske unije u ovoj oblasti rekla nam je gospoa Milka Milosavljevi Paunov, potpredsednica Odbora. ***

MOJ MANIFEST, ETO! Bio sam sa prijateljem ribarom neki dan. Kae da se stres najbolje lijei kada ode na obalu rijeke i gleda je kako tee, tee. Dok ribice polako trzaju na mamcu postavljenom na kraju ribarskog tapa. I kada znaajnije povue, ti zagazis, u svojim ribarskim izmama, do pasa u hladnu vodu i vodi nepravednu borbu, sebi u korist. Pobjeuje naravno, uvijek. Ako si dobar. Ribar. Sasluao sam ga i rekao da je moda to za njega dobro jer on radi u dravnoj slubi gdje mora svakog dana sluati manje vrijednog od sebe, i pognuto hodati pored njega. I gubiti ba svaku bitku. A ova sa ribama mu doe kao rekvijem za oprost. Sopstvenome sebi. Nije nita odgovorio. I ponovo sam ga vidio juer. U prodavnici cipela. Traio je nove izme za ribarenje. Pozdravio me je. I odmahnuo rukom uz rijei: Ovo je moj put. Ja tvoj cijenim, ali ne smijem njime hoditi!. U tome i jeste caka, odgovorio sam mu. Jednom se ivi, prijatelju moj. Probudi se. Ili pognuto hodi. HULJE I STAV Postoje meu piscima, ali i novinarima HULJE. To su one osobe kojima odgovara svaki sistem. Prilagoavaju se u skladu sa potrebama vlastitih snova. Oni MENE mrze. Kau HULJE da nisam dovoljno dobar Bonjak, pardon Musliman. Da sam MASKIRANI Musliman a da sam, u stvari, Hrvat, odnosno Srbin, zavisno od potrebe. Kada to doe od HULJA, odmah mi je kompliment. Razlika izmeu mene i njih je to sam ja uvijek ljude dijelio na dobre i loe, a ne na B, H ili S ljude. Oni su u prednosti u odnosu na mene. Naime, ja uvijek volim istiti u svome dvoritu, jer mi se ba 'ebe ta rade braa Srbi i Hrvati. Imaju oni sopstvenih problema. Ja vie volim sa HULJAMA u mome narodu borbu voditi. Pa makar i izgubio. Ali, znam da sam se borio. HULJE pak ne znaju da su svoje bitke izgubili jo onoga dana kada su odluili crveno zamijeniti zelenim a uradie i obrnuto, ako bude trebalo. I zbog toga su mi drai i negativci kod drugih naroda jer imaju STAV dok MOJE hulje za svoj stav moraju pitati. Ako im se i to dozvoli.

Sabahudin HadialiELEKTROOKOVI! Najmiliji su mi bivi komunisti. Slomie se, jadni, da dokau kako su upravo oni, svojim ueem u komunistikoj vlasti sve uinili da ona propadne. ak i onda kada su dobijali stanove, vile na moru i raznorazne beneficije to je bilo kako vele da njiha finansijski razvalim. Danas su to bajraktari novih schovinistikih nakana koji ponovo uzimaju privilegije kod dananjih, kao to su to inili i kod jueranjih gospodara. I ponovo se spremaju da postanu dijelom i novih stranaka, koji nisu optereeni avetima prolosti, ali ni sadanjosti, ve usmjereni budunosti. Gdje e se znati ko i kako se zove ali svoj boljitak nee zasnivati na mrnji drugog i drugaijeg ve to koristiti kao svoju prednost a ne manu. Mislim na ZAGRLJAJ SA DRUGIM I DRUGAIJIM. Eto, draga profesorice, nadam se da e ovaj kratki esej zadovoljiti zadatak dobijen od vas. Dobar je, samo si zaboravio da sam je rekla da se nacrta na temu ZAGRLJAJ DRUGOG I DRUGAIJEG, a ne da napie ovo! No, nema veze jer, kada doe direktor nae Ustanove, ovo e mu se dopasti. Moi e ne sljedeem seminaru o ponaanjima pacijenata rei kako u Ustanovi napredujemo ka razumijevanju vae bolesti. Pogledao sam joj u oi i vidio ljubav. I krenuo da je zagrlim. Sprijeili su me. Elektrookovi!

Zoran Spasojevi Paske, Srbija 2011

Lani svedoci vremena brane se preutkivanjem. False witnesses of time defending themselves through the suppression of information.

ivojin DeniBesplatan primjerak,ako se drugaije ne naredi (free copy, if the order is not given differently) Adresa/address: Sabahudin Hadiali, Ulica/Street Grbavika 32, 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina


25

Nema cigareta - popuio narod!

Ekrem Maci

Abdurahman Halilovi AhilSamo je on pred matiarem priznao da je voli svi ostali su utali.

Politiare mnogo boli to je narod gladan i jadan Ne samo da nam se ne pie dobro, nego nam se nikako ne - uvo ...pie.

***

Nita mi ne pada napamet. Morau skinuti kapu. goljavi intelektualci najbolje napreduju. ene ne mogu biti ravnopravne sa mukarcima. Nikoga nisu silovale u ratu. Vijekovi su trebali da se ovjek uspravi.Mi se savijemo dok rekne hvala. Treba dignuti ustanak. Da vidimo ta je ispod. Prodaju nam gustu maglu. Prste da polie. Napisao sam jednu pjesmu. Puna je inspiracije. U nau zastavu treba utkati vie bijele boje. Neprijatelj je ne vidi na pukomet. Poznaju se psi rata. Zapiavaju budet. Naporno je dizanje zastave. Mi se ve umorimo dok je dignemo na pola koplja. Izgubio imunitet. Napala ga besparica. Ispravili smo greke. Jo lea. Knjigu smo stavili na poasno mjesto. Na najviu policu. Teko otvaram debele knjige. Pune su sala. Razbio sam predrasude itaoca. Svako slovo u knjizi prati jasna i itljiva ilustracija. Taj mladi poeta odskae od vrnjaka. Zna da ubode, dok su oni jo na travi. Kriminal nismo iskorijenili. Presaujemo ga. Kako brzo svane kad mi je mu nona smjena. Neprijatelj nas vie nikada nee doekati nespremne. Sagradili smo dovoljno vjerskih objekata. Ko nema petlju koristi obilaznicu. Ne bih imao bogato seksualno iskustvo da sam ga s nekim dijelio. Zadnji korak je najtei. Obino se prelazi na koljenima. Skoro smo doivjeli brodolom, a onda je neko povikao: hljeb na vidiku. Kako zna da si gladan, kad si nepismen? Mafija je marioneta u naim rukama. I vue konce. Toliko je rotirao na visokim funkcijama da se poeo okretati oko svoje ose. Mi smo toliko mala zemlja da nam se ne isplati plaati graniare. Moja ena je kao margarin. U sve se mijea. U hotelu sam uzeo dvokrevetnu sobu. Da oslobodim viak energije. Novac iri puteve, a suava krvotok.

Ni za sva blaga ove drave - politiari nita ne bi Berislav Blagojevi pokradeno iznijeli iz vajcarske banke. Multikulturalizam je propao (!) Merkel, Njemaka (2010) Ovo je ve vieno ... u oravim poslovima. Multikulturalizam je propao (!) Kameron, Britanija (2011) im su nam poeli srati - rekli smo im da su Multikulturalizam je propao (?!) svi politiari, dosadni ko proljev. Bosna (since 1992) Da ne bude kako nikada nismo ispred Evrope... Politiari od drave nita ne kradu - samo uzimaju koliko im treba. Dala mi je signal-a ja traio zirodent. Iako je bila brza kao zrno - uletio joj je metak. Politika nam je humor - koju ne prestaju satirati satiriari. Daleko iza nas oni jo ne znaju kako da nam se priblie. Kao da za nju vie ne postojim-samo gleda njega. Problemima je dosta vie tepiha-hoe da se pokau cijeli. Osuene grane privrede-slomila je politika. Novinari u svijetu gube ivote-samo za to to one koje treba, niane preko pera. Sa putovnicom putujem - ali vie mi pae kad imam paso. Na balkanu je propalo sjeme zla - tlo mu vie nije povoljno. Turista je sve manje - skrivaju ih u privatnom smjetaju. ******

Dimitar I. VilazorskiOni koji su stvarno mislili na budunost sada su prolost u naim mislima. I prorok sa njasvetlim pogledima ka budunosti kod nas e biti kobnik, jer gledae samo crno... Bacio sam jedan svetao pogled ka budunosti. Bacili su me u tamne zandane prolosti. Kad se vrati u budunosti, nema natrag. ***

ura efer Sremacutanje nije odobravanje nego odbrojavanje (ne)demokratskoj dravi u odumiranju. Politiar nije avo. Nabio je narodu svoje rogove. ivot pie romane dok piev ne omane zauvek.NI VRSNI SVETSKI JEZIAR IVO ANDRI NE POVEZA JEZIAVE BRATSKE NARODE UPRIJOM NA DRINI. NOVO ZNAENJE GRBA SRBIJE: SRPSKE SLAVE, SVADBE I SAHRANE. VARNICE DUHA NE VRCAJU IZ TRULOG PANJA.

Boban Mileti Bapsi

Kad bi se organizovalo svetko prvenstvo lopova IM JE UO DA E MU CELA DOMOVINA - ovi nai bi morali da se takmie van STATI POD JEDNU LJIVU, POURIO JE DA JE konkurencije! DO KRAJA (O)MLATI. Pre nego to Srbiji krene nabolje pojavie se znak na nebu. Avion sa naim "usreiteljima"... i polugama zlata! Plaeni batinai sve vie tuku radnike u trajku. Ali ni policija ne sedi skrtenih ruku - pomae batinaima. VOA je pravi dentlmen. Sve nas seksa - ali uti o tome ...POTENI LJUDI SU U KAVEZIMA MAJMUNI NA SLOBODI. SUDIJA MI KOPIRA AFORIZME. DOKAZ DA NISAM UMRO.

Niko nikom ne vjeruje - a bogomolje pune. No one believes to no one - but in the same time churches and mosques are filled with the people. Abdurahman Halilovi AhilBesplatan primjerak,ako se drugaije ne naredi (free copy, if the order is not given differently) Adresa/address: Sabahudin Hadiali, Ulica/Street Grbavika 32, 71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina


26

Ivo Mijo AndriOn je svoga tijela gospodar! Moe se jebati s kim hoe! Okruili su se istomiljenicima, koji ni na to ne misle. Imamo toliko boraca, da zapoetu borbu neemo nikad zavriti. Neprijateljske obrue smo raskinuli. Sada su na redu burad. Sve uzimaju samo oni koji uzimaju, sve u obzir. Nai ljudi podiu jedra tek kada politiari ponu putati vjetrove. Nai politiari od svega peru ruke. Obraz ih ne zanima! Oni koji ostanu u zemlji, moraju raditi kao krtice da bi nekako preivjeli. Jedni piu posvete, drugi rade osvete. Za mene je glavni problem u tome, to vie nisam glavni. Humor je vjetar za raspirivanje smijeha. Tko ne voli smijeh, osuen je na ... grijeh. *** Pravim lopovima lampice se pale iskljuivo nou. Laljivcima nitko ne moe oduzeti slobodu savjesti. Osvijestio sam se tek kad su me lupili po depu. Od kada su mi uzeli mjeru, uzeli su mi i vjeru. Najbolje prou oni koji deblji kraj izvuku tek na kraju ivota. Dok narodu obeavaju brda i doline, poljoprivrednike nam ostavljaju bez zemlje. Kod nas se umjesto antologija i dalje pripremaju paleantologije. Sistem koga danas gradimo nije kapitalizam. To je obini - klapitalizam. Pristojno je imati, a nepristojno je ne dati. Sad mi je tek jasno ko dan, da je rije Bosna nastala od rijei 'bos'. Nisam vam ja od onih. Ja sam od onih drugih. Okolo naokolo, pa ravno ... u sridu. Najvjetiji su oni, kod kojih je sve vjetako. to je jednima vano, drugima je lano. Povukli smo pravi potez, tek kad smo ih prekriili. Dok se jedni kriaju zbog vjere, druge kriaju zbog politikih uvjerenja. U socijalizmu su nas bacali u tamnice, a u kapitalizmu nas bacaju u oaj. Danas je glupo biti previe pametan. Pametnima se danas prave samo glupani. Prvo su nas osvojili rijeima, pa su nas tek onda porobili. Uveli smo red tek kad smo se prebrojali. Ono to je jednima postavka drugima je tek pretpostavka. Tek kad su me otkrili, Shvatili su da sam izgubljen sluaj.

Sve su prilike da e sljedei srpski patrijarh biti papa. Klasian primjer da policija ne radi svoj posao je to to sam ja jo uvijek na slobodi. Mandatar jo uvijek ne moe da izae u javnost sa svojim kabinetom poto nisu zatvorene sve finansijske konstrukcije. Ovdje je ministar u prosjeku jedno desetak puta jeftiniji od ministarskog mjesta. Troja vjerovatno nije u Gabeli, ali je Trojanski konj zasigurno u Bosni. Vjerovatno bi Trojni pakt u BiH znaio i Smrt faizmu! Pokojnik je kremiran! Laka mu crna zemlja! Daba to i mi konje za trku imamo kad su slabo potkovani. Svuda prah i pepeo.To je najsigurniji znak da je Jugoslavija kremirana. Pobjedi ne gledaju u zube jedino oni koji su iz bitke izali bez proteze. Vou obavezno nakon smrti treba kremirati. Da se ne daj boe ne povampiri. Uhvaen Bijeli mag zato to je radio na crno. Imati nevjernike u kui to su ti danas Isusove muke. Srbi su naivan narod, ree francuska sobarica.

Miladin Beri*** Kad se zapilo najgore je proao onaj koga je zapalo da vidi gdje je zapelo. Ekonomija nam je sve bolesnija zato nije udo to nam se doktori ekonomije mnoe geometrijskom progresijom. Toliko smo dobri prijatelji da kad bi se odluio da umre ima jednog popa od mene.

Mitar MitroviDuhovi prolosti nas i dalje proganjaju sa stranica nae istorije. Gde diletanti profitiraju, tu politiari kolo vode. ***

Zalud nam bezvizni reim. Ranije nismo imali Jasmin Mrkalj Kadmus papire, a sada uke. Nemojte pljuvati na nebo, mali bogovi oko vas su krivi. Cilj svake revolucije je da se skine neija glava sem seksualne kojoj je cilj da se skinu neije Aforizme cijene i politiari samo da su malo gae. dui od njihovog mandata. Na Gej

broj 26..no.26..maxminus magazin

Documents