Milorad R. Radoj~i}

Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo

bobava@ptt.rs

BABI]I IZ VAQEVA

Apstrakt: U tekstu se govori o porodici Babi}a, poreklom iz [apca, gra-|anskoj porodici iz druge polovine XIX i prve polovine XX veka. Mada je o ne-kima od wih vi{e puta pisano, o wima se, u celini, jo{ uvek nedovoqno zna. Au-tori koji su se wima bavili uglavnom su razmatrali wihove pojedina~ne sudbi-ne, rad i zasluge. Me|utim, po svom entuzijazmu i te`wi za op{tim i stru~nimobrazovawem oni daleko odska~u od svoje sredine i vremena u kome su ‘iveli.

Kqu~ne re~i: Vaqevo, [abac, porodica, trgovac, predsednik op{tine, lekar.

BABI] FAMILY FROM TOWN OF VALJEVO

Abstract: The text tells us about Babi} family, which originated from town of

[abac, but was living in the town of Valjevo during the second half of XIX and first

half of XX century. Although some members of this family were the subject of sev-

eral texts and articles, we do not know much about them in general. Authors who

wrote about them mainly studied their individual destinies, work and merits. How-

ever, because of their enthusiasm and thrive to gain general and expert education,

they distinguish themselves from their surroundings and the time they lived in.

Key words: Valjevo, [abac, family, merchant, municipality president, medical doctor.

Uvod

Dosta je rasprostraweno uverewe o bespo{tednom rivalitetu, pa iizvesnoj netrpeqivosti izme|u pojedinih, obi~no susednih, srpskih gra-dova. Poznate su pri~e o rivalitetu Kragujevca i Jagodine, Kru{evca iKraqeva, [apca i Vaqeva, Subotice i Sombora, Pan~eva i Vr{ca, ]u-prije i Para}ina itd. Istini za voqu ima tu izvesnog nadmetawa ali, neretko, to je posledica ~esto razli~itih (~esto su~eqenih) interesa, pa ikonfrontacija politi~kih vrhu{ki, koje nekad prati i neprincipijel-na borba da se ti interesi ostvare.

Zato se u javnosti o tim sukobqavawima i rivalitetima dosta go-vori u pe`orativnom smislu, pa se u navijawu za svoju „stvar” koristenajraznovrsniji argumenti. Zbog toga se sve vi{e sti~e utisak da je

20

UDK = 929.52

smisao kadkad u wihovom trenutnom nadmetawu, pa se vremenom i po-~eo praviti humor na wihov ra~un. Stalno su u vazduhu lebdelapitawa: Ko }e napraviti boqu {alu na ra~un onog drugog?, Ko }e kome,

kad i kako dosko~iti? i sli~no. Narod je voleo ta nadmetawa i slatkose smejao dosetkama i jednih i drugih.

Vremenom te {ale su po~ele prelaziti u ocene jednih o drugima bezpravih argumenata, dovoqnog poznavawa qudi i aktuelnih problema,uva`avawa lokalnih specifi~nosti i sli~no. O wihovim me|usob-nim odnosima dosta se govorilo i govori navija~ki, pa su za za ‘i-teqe rivalskih mesta smi{qeni i lansirani pogrdni nazivi. Tako sustanovnici jednog grada postati: ]urani, drugog Xigera{i, tre}eg ^a-

rapani, ~etvrtog ^ivija{i, petog Podvalaxije i tako redom. Tim povo-dom i daqe se smi{qaju razne, {ale, anegdote, dosetke, pa se i pesmepevaju.

Jedna narodna izreka ka`e „Gde ima vatre tu ima i dima”. Da je ta-ko, najboqe se da videti na primeru Vaqeva, sedi{ta kolubarskog i[apca, sedi{ta ma~vanskog okruga, koji su nekad zajedno sa~iwavaliVaqevski srez ili Podriwsko-kolubarsku me|uop{tinsku regional-nu zajednicu. Neko je zabele`io da narod zna da to nadmetawe postojiod kako je gavran pocrneo ili ta~nije, od kako je ispevana pesma ovaqevskoj podvali i {aba~koj ~iviji. Zato je to verovatno najdugo-ve~niji i naj~uveniji me|ugradski rivalitet na ovim prostorima.

O rivalitetu dva susedna grada

Postoji vi{e verzija o postanku tog rivaliteta. U daqoj i bli`ojpro{losti ispredane su razli~ite pri~e, a ~esto i kori{}eni razli-~iti argumenti da se jedni drugima nasmeju, pa bogami i napakoste.

Prema jednoj, taj rivalitet je zasnovan na narodnoj pesmi, navodnonastaloj na „istinitoj” pri~i o tome kako su Vaqevci podvalili[ap~anima presvla~e}i jednog svog mladi}a u devoja~ku ode}u i pod-me}u}i ga da prvu bra~nu no} prespava sa wihovom lepom i ~ednommladom na svadbenom proputovawu kroz ovaj grad od U`ica ka [ap-cu. Kako su Vaqevci po{li da ih isprate i da im tako uve}aju svadbe-no veseqe [ap~ani su im uzvratili podmetawem ~ivija pod to~koveko~ija kojim su Vaqevci putovali, pa se tako i wihov povratak ku}ineslavno zavr{io. Ostalo je nepoznato kako se kasnije provela {a-ba~ka mlada, ali se zna da se nije po`alila na do~ek u Vaqevu.

Po drugoj verziji, rodona~elnik {aba~ko-vaqevskog nadmetawa bioje izvesni Marko Kalaba. Sve je po~elo u drugoj polovini XIX veka. Ka-laba, poznati vaqevski rakixijski trgovac toga doba ~esto je zbog po-

Babi}i iz Vaqeva

21

sla ali i kocke svra}ao u [abac. U gradu nije nikada ostajao kra}e odjednog dana, a znao je, kad bi ga karta slu`ila da za stolom sastavi i potri dana. Za to vreme wegove rabaxije prodavale su rakiju ~ar{ijom.Pri~a ka`e da su jednom prilikom [ap~ani skloni lakrdiji i ~arka-ma nahranili i napili rabaxije i potom im u burad s rakijom dolilivodu. Sutradan je ~ar{ijom pukla bruka. Me|utim, kada je slede}i putdolazio u [abac Kalaba je bio obazriviji, a i karta ga je boqe slu`i-la, pa je na kocki zaradio i fijaker. Da bi upotpunio svoj trijumf, fi-jakerom je paradno pro{ao gradom. [ap~ani su mu na odlasku nekako izsve ~etiri osovine povadili ~ivije koje dr`e to~kove, te se fijakerraspao, a Kalaba zavr{io u blatu.1

Pored ovog tradicionalnog rivaliteta, postoji i onaj koji se ogledakroz borbu za razme{taj pojedinih me|uop{tinskih institucija (Pri-vredne komore, Zadru`nog sveza...), isturenih organa republi~ke uprave,raznih zavoda, agencija, uprava i drugih ustanova od zajedni~kog intere-sa. Bilo je i povremenih sukobqavawa oko izbora pojedinih li~nosti naodgovorne du`nosti na raznim nivoima vlasti; strategijskih pravacarazvoja; nosilaca pojedinih mati~nih funkcija u raznim oblastima ‘i-vota i delovawa, kao i izme|u wihovih pojedinih sportskih kolektiva,raznih dru{tava i udru`ewa. ^ini nam se da je to i razumqivo, jer zdravtakmi~arski duh podsti~e na ve}i i kvalitetniji rad, pa tra`i i poja~a-ni anga`man u svim sferama ‘ivota, a sve to doprinosi br`em i razno-vrsnijem razvoju pomenutih gradova i wihovih institucija.

Posebno je zna~ajno da se to negativno ne odra`ava na me|uqudskeodnose stanovnika tih mesta. Iskustva wihovih ‘iteqa naj~e{}e poka-zuju da nemaju problema i pote{ko}a u me|usobnoj komunikaciji isaradwi. U prilog ovoj konstataciji ide i ~iwenica da je u svakoj gene-raciji odvajkada vi{e desetina, pa i stotina, [ap~ana ‘ivelo i radi-lo u Vaqevo, pa i Vaqevaca u [apcu. Da su oni u novim sredinama bilitoplo i qudski primani pokazuje i podatak da su tamo preseqavali inastawivali svoje porodice u novoj sredini, pa i ostajali da ‘ive dokraja ‘ivota. Poznato je da je grupa podgorskih trgovaca (Jan~i}i, Pe-takovi}i, Pavlovi}i i drugi) u [apcu na Savi imala svoje magaze i tr-gova~ke radwe za promet poqoprivrednih, pre svega vo}arskih proiz-voda. Naravno, bilo je i onih koji nisu bili ro|eni ni u Vaqevu ni u[apcu, ali ih je ‘ivot naveo da ‘ive i rade u oba ova grada. Velika ve-}ina novoprido{lih, u oba grada, brzo su se sna{li i postali uspe{niu poslu kojim su se bavili, bili sre}ni i zadovoqni u li~nom i poro-

Milorad Radoj~i}

22

1 Vujanac, Be~eji}, 2006, 10-11

di~nom ‘ivotu, pa su ostavili lepe uspomene o sebi i svojima. Tako sumnogi ro|eni u jednom od ovih, nazovimo rivalskih, gradova steklive~ni dom u onom drugom.

O normalnom prijemu jednih od strane drugih govore mnoge~iwenice, pa i podatak da su nekima od wih poveravane i najodgovor-nije du`nosti u novoj sredini. Tako je Qubomiru Qubi Pavlovi}u, po-znatom profesoru i ~uvenom antropogeografu iz Klinaca kod Vaqevatridesetih godina pro{log veka, pored ostalih, bila poverena idu`nost predsednika {aba~ke op{tine. Tu istu du`nost pedesetih go-dina XX veka obavqao je i Veroqub Veca Pavlovi}, profesor i pozna-ti kulturni radnik iz Mili~inice kod Vaqeva.

Nasuprot tim primerima jedan [ap~anin je, jo{ krajem XIX veka,dva puta biran za predsednika Vaqevske op{tine. Mo`da to i ne bibilo toliko zanimqivo da i wegov sin u tri navrata tridesetih i ~e-trdesetih godina pro{log veka nije vr{io tu istu du`nost. Kako sujo{ neki ~lanovi ove porodice ostavili dubokog trag u javnom ‘ivo-tu Vaqeva i lepu uspomenu na sebe odlu~ili smo da ih pojedina~nopredstavimo u ovom prilogu. Razlog vi{e da to u~inimo le`i i u~iwenici da se ove godine navr{ilo 95 godina od smrti rodona~elni-ka ove porodice i wegove k}erke, po`rtvovane lekarke i velikog hu-maniste, ~iju smrt nije mogao da pre`ali.

Kao {to je poznato o nekim ~lanovima ove porodice pisano je vi{eputa, ali nikad u celini nije sagledavan ni valorizovan wihov zajed-ni~ki doprinos ‘ivotu i razvoju Vaqeva, pa i {ire. I pored pose-dovawa osnovnih saznawa o wima trebalo je dosta truda, napora i vreme-na da se prikupe svi relevantni podaci o wima, da se to prou~i i sagle-da wihov stvarni doprinos. Zbog veze jednog od Jankovih sinova sa ne-ma~kim okupatorom tokom Drugog svetskog rata i drugi su bili zane-mareni, a wihove zasluge zaboravqene. Ni to ne sme da nas iznenadi akose zna da su mnogi na{i sunarodnici skloni da sve stvari ocewuju crno– belo. Malo ko ho}e da se potrudi da sve sagleda i adekvatno vrednuje.

Zato smo se za ovu priliku opredelili da prikupimo {to vi{e po-dataka o svakom od wih i da wihov doprinos najpre sagledamo pojedi-na~no a potom i u celini. Da bi smo tu nameru ostvarili izvr{ilismo uvid u raspolo`ivu arhivsku gra|u u Vaqevu i [apcu, stare no-vine i ~asopise. Konsultovali smo i mnoge kwige i publikacije kakoiz tog perioda, tako i ove novije koje govore o tim danima. Razgovara-li smo i sa savremenicima nekih od wih i svojski se trudili da dobi-jemo {to potpuniju i objektivniju sliku o wima.

Babi}i iz Vaqeva

23

Evo portreta svakog od ~lana ove ne naro~ito brojne ali veoma zna-~ajne porodice.

JANKO BABI]

Janko Babi}, ro|en je 1851. godine u [apcu, ane kako Baji} pi{e 18532, od oca Ilije, bakalina,i majke Marije, doma}ice. U popisu stanovni-{tva [apca iz 1862. godine3 za Iliju Babi}a pi-{e da je star 45 godina. @iveo je u braku sa supru-gom Marom starom 35 godina i sinom Jankom, od12 godina, te k}erkama Milkom od 17 i An|om, od6 godina. Imali su ku}u s placem u [apcu i u Do-bri}u srez pocerski, okrug {aba~ki, zemqe oddva dana orawa. Wegovi mese~ni prihodi od radaiznosili su 13 talira. Po imawu spadao je u prvua po prihodima u tre}u klasu. Dakle, ro|en je u

trgova~koj porodici, a po{to je imao zemqu u pocerskom Dobri}upretpostavqamo da mu je otac bio poreklom otuda, mada ne trebaiskqu~iti mogu}nost da je tu zemqu dobio putem miraza ili kupio.

Osnovnu {kolu i trgova~ki zanat Janko u~io je u rodnom gradu, ve-rovatno u o~evoj trgovini. Drugih podataka o wegovom poreklu, radui dr`awu u mladosti nemamo. Nismo uspeli ni precizno ustanovitikada se i za{to preselio u Vaqevo. Mo`e se zakqu~iti da je to bilopo~etkom sedme decenije XIX veka.

Zna se samo da je ubrzo po dolasku u ovaj grad otvorio je bakalsko-ko-lonijalnu radwu i ovde se decenijama uspe{no bavio trgova~kim po-slovima. Veoma brzo se afirmisao kao vredan, retko po{ten i ~estit~ovek, pa je stekao op{te simpatije sugra|ana. Naro~ito je bio popula-ran kod naroda siroma{nijeg stale`a, koji je redovno i na razne na~inei materijalno pomagao.

Svi raspolo`ivi podaci pokazuju da je bio veoma vredan i jakopreduzimqiv, pa je u ovom gradu stekao solidan imetak. O tome govorii podatak da je neko vreme imao i tri trgovinske radwe bakalsko-ko-lonijalne robe.4 U svojim radwama dr`ao je veliki asortiman razno-vrsne i vrlo kvalitetne robe, sa solidnim cenama5, {to mu je uz brzu i

Milorad Radoj~i}

24

2 Baji}, 1993, 5

3 Peruni~i}, 1967, 327

4 Vuji}, Radoj~i}, 1996, 54-55

5 Lazarevi}, 1931, 3

qubaznu uslugu donosilo dobar promet. Za wega se tvrdi da je bio je-dan od prvih trgovaca koji je u {tampi objavqivao cene najzna~ajni-jih roba u svojoj trgovini.

Kao human i ~estit gra|anin bio je naviknut da poma`e siroma{nei na druge na~ine ugro`ene slojeve, te je godinama davao robu na vere-siju. Iako je dobro znao onu ~uvenu maksimu svojih brojnih kolega:„Velika veresija – gotova propast”, ipak zbog „mekog srca” mnoge nijemogao da odbije da im „jo{ samo sad” ne da robu na po~ek (Baji} D.1993: 5). Zbog toga je po~eo da se zadu`uje i stvara sve ve}e obaveze. Naj-pre, je prodao jednu, a zatim i drugu trgova~ku radwu. Tako je morao po-novo da koncentri{e svoje poslovawe na jednu radwu, a potom i woj dapo~ne da su`ava obim poslovawa. Preduzimao je i mnoge druge mere da bisa~uvao ste~eni ugled, ali nije uspevao da sa~uva i ste~eni kapital.

Vreme je pokazalo da sve to nije bilo dovoqno. Usled velike preza-du`enosti re{ewem Prvostepenog suda vaqevskog, broj 29.807, od 12.decembra 1898. godine, otvoren ste~aj nad wegovom pokretnom i nepo-kretnom imovinom. Pozvani su svi koji imaju {ta da po pravu potra`u-ju da se jave tom sudu do 4. februara slede}e godine.6 Nakon toga pao jepod ste~aj, te je wegova celokupna imovina prodavana po~etkom 1899.godine. Ipak se, po~etkom XX veka, jo{ uvek bavio trgova~kom delatno-{}u. Vremenom, ostav{i bez elementarnih sredstava za rad, bio je pri-moran da potra`i zaposlewe u dr`avnoj slu`bi. Posledwih desetak go-dina, uglavnom je, radio kao sudski i op{tinski pisar u Vaqevu.

Vaqevski gradona~elnik

Me|u osniva~ima Radikalne stranke u vaqevskom kraju bio je i Jan-ko Babi}. I ne samo da je aktivno u~estvovao u radu svoje stranke ve} izna~ajnoj meri predwa~io u wenom svakodnevnom radu. Redovno je i{aona wene sastanke i zborove, a povremeno i dr`ao govore koji dolikujuuspe{nom politi~aru i ~estitom ~oveku.7 U svojim istupima o{tro jekritikovao sve nepravilnosti koje je uo~avao i najavqivao energi~anobra~un sa wima kad radikali do|u na vlast. U politi~kom smislu dokraja ‘ivota ostao je nepokolebivo na strani Radikalne stranke.

Veoma human i pravdoqubiv uvek je bio spreman da se odazove na svakipoziv za pomo}. ^esto je davao i vi{e od sopstvenih mogu}nosti, podno-se}i velike a ~esto i nepotrebne materijalne ‘rtve. Kao takav, a uz tobistar i radan, dobro}udan i po{ten mnogima je bio simpati~an. Zato ga

Babi}i iz Vaqeva

25

6 Trgovinski glasnik, Beograd, 1899

7 Lazarevi}, 193, 3

mnogi nisu smatrali strancem u svom gradu, mada su znali da je [ap~nini dosta voli svoj rodni grad i koristi svaku priliku da ga poseti.

Zbog politi~kog opredeqewa i anga`ovawa imao je dosta proble-ma i neprilika, a u zna~ajnoj meri trpela mu je osnovna delatnost. Po-sebno kada su radikali bili u opoziciji. I pored te krize on se nijeodricao svojih politi~kih uverewa i nije prestajao da se politi~kianga`uje. Za partijske potrebe davao vi{e novca nego ostali koji subili boqeg materijalnog stawa.

Za razliku od ranijih ustava, Ustav Kraqevine Srbije od 1888. go-dine lokalnoj samoupravi posvetio je du`nu pa`wu i ~itavo jednopoglavqe. Po wemu Srbija se deli na 15 okruga, okruzi na srezove, asrezovi na op{tine (~lan 5). Op{tine su imale svoju upravu, pa su zavr{ewe op{tinskih poslova obrazovani op{tinski sud, op{tinskiodbor i op{tinski zbor. Na osnovu tog Ustava, donet je 1889. godineZakon o op{tinama, kojim su precizno utvr|eni poslovi navedenihop{tinskih organa. Predsednik op{tine je istovremeno bio predsed-nik op{tinskog suda koji se ozna~ava kao najvi{a izvr{na vlast u op-{tini. Predsednik suda – op{tine, kmetovi i kmetovski pomo}nicibirani su na dve godine, s pravom da budu ponovo birani.

Na op{tinskom zboru gra|ana odr`anom 1. marta 1892. godine, ve-}inom glasova prisutnih, Janko Babi} je izabran za predsednikavaqevske op{tine. Tom prilikom dobio je 206 glasova a wegov pro-tivkandidat liberal Marjan Bir~anin, tako|e ugledni vaqevski tr-govac, samo 44 glasa. Ina~e, do tih izbora je do{lo jer je, februara1892. godine, tako|e ~uveni trgovac Lazar – Laza Lazarevi} podneoostavku na predsedni~ku du`nost. Me|utim, ostalo je zapam}eno, a ka-snije i zapisano, da se neko od prisutnih jo{ na tom zboru javno zapi-tao: „Zar nema Vaqevo domorodaca – Vaqevaca koji bi mogli upravqati

op{tinom, ve} da uzmemo [ap~anina”. On se nije osvrtao na te i sli-~ne komentare ve} se rado prihvatao nove funkcije i svih poslova ko-ji su bili u nadle`nosti predsednika op{tine. U op{tini je radiopredano, odgovorno i po{teno.

Op{tinski odbor pod wegovim predsedavawem odlu~io je da Op-{tina napravi „osam du}ana preko puta ovda{we gimnazije za izdavawe

pod zakup mesarima i piqarima. Tako|e, odlu~eno je da se zemqi{te pred

kasarnom – izme|u Kolubare, ”Jadra" i kantara – ustupi komandantu

puka „za podignu}e parka”. Poslovi na pravqewu parka na Jadru su ubrzo

izvedeni i on je ve} 5. aprila sve~ano otvoren. Vredi pomenuti da je

tada{we rukovodstvo Vaqevske op{tine saop{tilo da je „Tadi}ev jaz

Milorad Radoj~i}

26

ispod Lipaka odre|en za kupawe ‘enskih lica i da niko od mu{kih, za

vreme kupawa, tuda ne sme prolaziti”. 8

Zbog politi~kih trzavica koje su bile dosta rasprostrawene u ta-da{woj Srbiji, Janko Babi} se nije dugo zadr`ao na predsedni~kompolo`aju. Iako su ga pojedinci gledali kao do|o{a iz [apca wegovapopularnost ne samo da nije opadala ve} je izgleda i daqe rasla. Kaodobrog ~oveka, sposobnog privrednika i humanog gra|anina Vaqevciga, 20. juna 1893. godine, ponovo – drugi put izabrali za predsednikagradske op{tine Vaqevo. Shvatili su da je on pogodna li~nost da uop{tini zameni Radovana Lazi}a, Vlajka Tadi}a i druge ~estite qudekoji su ranije upravqali vaqevskom op{tinom.9 Nisu se u tome preva-rili jer je on bio izuzetno vredan, radan, dobro}udan i po{ten.

Zahvaquju}i tom poverewu imao je zadovoqstvo da u predsedni~kojulozi, 17. avgusta 1893. godine, u Vaqevu do~eka mladog kraqa Alek-sandra Obrenovi}a i da mu bude doma}in. Ostalo je zapisano da je1892. godine bio i predsednik Odbora za izgradwu pruge Vaqevo – Za-bre`je kod Obrenovca, koja je mnogo doprinela intenzivnijem pri-vrednom i svakom drugom razvoju Vaqeva i okoline. U jesen 1893. godi-ne na molbu Odbora Op{tine vaqevske i wenog predsednika Janka Ba-bi}a u Vaqevskoj gimnaziji otvoren je peti razred, {to zna~i da je po-~elo {kolovawe i na vi{em stupwu.10

Usled promene vlasti na dr`avnom nivou novoformirana vlastnastavqa da progoni politi~ke protivnike. Brojni su primeri takvihpostupaka. Odlukom na~elnika Sreza vaqevskog, sredinom decembra1893. godine, smewen je sa te du`nosti. Svestan da ni{ta lo{e nije ura-dio, pa ni bilo kakve propuste po~inio najpre je odbio da preda predsed-ni~ku du`nost. Tim povodom sreski na~elnik ga ka`wava sa 30 dana za-tvora i 12. decembra 1893. godine {aqe ‘andarme u op{tinu da ga uhapsei sprovedu u zatvor. Videv{i da sa wima nema {ale upitao je da li mo`eda im podnese ostavku. Na to je jedan od wih hitro odgovorio „Ako bude

ostavke ne}e biti apsa”. Tako je Janko Babi} pod pretwom hap{ewa pot-pisao ostavku na polo`aj predsednika vaqevske op{tine11 i umesto u za-tvor na izdr`avawe kazne oti{ao svojoj ku}i. Ve} 19. decembra 1893. go-dine odr`ani su izbori za nove odbornike u Vaqevu.

Babi}i iz Vaqeva

27

8 Rankovi}, 2003, 22-23

9 Lazarevi}, 193, 3

10 Rankovi}, 2003, 22-23

11 Radoj~i}, 1993, 24

Janko porodi~no

U ovom gradu na Kolubari, 18. januara 1876. godine, zasnovao je braksa Jelenom – Jelkom, k}erkom Jovana Mi{kovi}a kazanxije iz Vaqeva.Kum na wihovom ven~awu bio je Milan Kova~evi}, poznati kafexija izVaqeva i vlasnik ~uvenog restorana „Kova~ev han” u Te{waru. Za mla-du osnovano pretpostavqamo da je bila mira`xinka, jer se on dosta br-zo sku}io, pa i za onda{we prilike obogatio. Zna se da je u trenutkusmrti Jelka imala samo dve ‘ive sestre – Katarinu i Leposavu.

Ostalo je zapisano da je Jelka umrla 14. maja 1900. godine u Vaqevu u43. godini ‘ivota, {to bi trebalo da zna~i da je ro|ena 1857. godine.Weni najbli`i su u Trgovinskom glasniku, 24. maja 1900, izrazili za-hvalnost „gra|anima svih rodova koji svojim mnogobrojnim prisustvomovaj tu`ni pristup uveli~a{e i milu nam pokojnicu do wene ve~ne ku}eisprati{e a nama neute{nim tugu ubla`i{e za nenadoknadnim gubit-kom”. Posebno su blagodarili dr Miti Nikoli}u, okru`nom lekaruiz Vaqeva u penziji, „koji be{e sav svoj trud i znawe upotrebio da binam pokojnicu, milu na{u Jelku, od smrti spasao”. Sahrawena je navaqevskom Novom grobqu pored svoje rano preminule dece Milice –Mice i Milo{a (1881-1885).

U braku sa Jelenom – Jelkom Mi{kovi}, doma}icom, imao je osmo-ro dece (Milo{a, Leposavu, Dragiwu, Milana, Mariju, Marka, Mi-licu, i Jovana) ali su Vaqevci zapamtili samo wih petoro. Verovalose da su preostali umrli jo{ dok su bili sasvim mali. Naknadnimproveravawem ustanovqeno je da je postojao sin Milan, ro|en 12. de-cembra 1879. godine u Vaqevu. Zna se se da je, u trenutku kad mu je majkaumrla, bio ~inovnik Beogradske zadruge u Beogradu. On je izgleda ve}tada imao i svoju porodicu, ali po{to je mlad oti{ao iz ovog gradabrzo je pao u zaborav.

Nije suvi{no podsetiti da je, krajem XIX veka, u Vaqevu ‘iveo i Jan-kov brat \or|e Babi}, koji je bio mehanxija. Prema zapisu u Mati~nojkwizi ven~anih Crkve vaqevske, \or|e Babi} je ro|en 12. marta 1860. go-dine u [apcu. Me|utim, zanimqivo je da se u popisu stanovnika [apcaiz 1862. godine ne pomiwe. Dana 8. septembra 1888. godine u SremskojMitrovici sklopio je brak sa Juditom Vanseni iz tog grada, od oca Joze-fa, kr~mara, i majke Marije, kr~marke. Zanimqivo je da je kum nawihovom ven~awu bio Mihailo Mika Bogatin~evi} ([abac, 13. januar1847 – Beograd 15. april 1897), trgovac, veleposednik, oficir i politi-~ar, koji se posebno istakao u srpsko-turskim i srpsko-bugarskim rato-vima sredinom druge polovine XIX veka. Bio je o`ewen k}erkom MilanaDanilovi}a, a unukom kneza Pavla Danilovi}a. @iveo je na Ubu, gde jebiran za predsednika ubske op{tine i narodnog poslanika.

Milorad Radoj~i}

28

Janko Babi} preminuo je 27. januara 1915. godine u Vaqevu. Dakle,samo tri dana po smrti k}eri dr Dragiwe. Svi su izgledi da nije mo-gao da pre`ali preranu smrt svoje k}eri. U mati~noj kwizi umrlihCrkve vaqevske pi{e da je u to vreme bio pisar suda, da je umro 62. go-dini, da je bio udovac, da je preminuo od pegavog tifusa i da je sutra-dan sahrawen.

Dr DRAGIWA BABI]

Dragiwa – Draga Babi}, ro|ena je 3. oktobra1886. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu i ni`ugimnaziju u~ila je u mestu ro|ewa. Vi{e razredegimnazije zavr{ila je u Beogradu 1906. godine,uvek kao najboqa u~enica.12 Bila je dobar |ak iskromna. Na predlog dr Selimira \or|evi}a,okru`nog fizikusa i uglednog zdravstvenog rad-nika, op{tina Vaqevo izabrala je 1906. godineza svog blagodejanca na studijama medicine. Nataj na~in sru{ena je dotada{wa zastarela tra-dicija nepoverewa prema ‘enskoj omladini.

Kao pitomac vaqevske op{tine zapo~ela jestudije medicine u Cirihu (1907). Ubrzo, potom, napu{ta ovaj {vaj-carski grad da bi studije medicine nastavila i zavr{ila u Berlinu,9/22. decembra 1911,13 gde je promovisana za doktora celokupnog le-karstva sa najve}im ocenom (egregeria). Tako je postala prva Srpkiwakoja je zavr{ila studije medicine na Berlinskom univerzitetu. Pre-ma pisawu Budimira Pavlovi}a medicinu je zavr{ila u Bernu u[vajcarskoj.14

O~igledno zadovoqni wenim znawem i radom profesori su joj po-nudili radno mesto. Bila je po~astvovana tim predlogom, ali ipaknije poslu{ala savete svojih profesora da se ne vra}a u Srbiju. Nijepomoglo ni dokazivawe da je u Srbiji o~ekuje te`ak ‘ivot, nepove-rewe i naporan rad, a i da je rat sa Turskom na pomolu. Zahvalila se iodbila primamqive ponude za radno anga`ovawe na mati~nom fakul-tetu. Tim povodom je izjavila: „Svakom po{tenom ~oveku je sada mesto

u Srpskoj vojsci”. 15

Babi}i iz Vaqeva

29

12 Mitra{inovi}, 1996, 53-54

13 Rankovi}, 2002, 55

14 Pavlovi}, 2002, 180

15 Rankovi}, 2002, 53

Po dolasku u Vaqevu najpre je bila pomo}ni lekar (lekarski po-mo}nik) u Okru`noj bolnici. Nakon polo`enog dr`avnog ispitazapo{qava se kao op{tinski lekar u Vaqevu i zapo~iwe svoju kratko-trajnu, ali blistavu lekarsku karijeru. Mnogi stariji Vaqevci rado suje se se}ali kako je sa odu{evqewem radila ovaj visoko humani posao.Od ranog jutra do kasno u no} bila je na poslu u bolnici ili kod svojihprivatnih bolesnika. Do kraja idealista ona je svoj poziv gledala~ovekoqubivo, a svoju du`nost vr{ila je prema sirotiwi besplatno.16

Vojni lekar

Tokom balkanskih ratova (1912-1913), po nare|ewu Ministarstvavojnog, postavqena je za upravnika Rezervne vojne bolnice, koja je bilastacionirana u biv{oj Okru`noj gra|anskoj bolnici u Vaqevu. Uslednedostatka stru~nih kadrova i ratnih okolnosti radila je kao jedinilekar, pa je skoro sav stru~ni posao pao na wena nejaka i jo{ uveknedovoqno iskusna ple}a. Do~ekivala je, previjala i le~ila rawenikei obolele, savetovala i podu~avala dobrovoqne bolni~arke, klonulete{ila i hrabrila. Istovremeno, obavqala je du`nost op{tinskog isreskog lekara, rade}i bukvalno od zore do kasno u no}. ^inila je sve touz mnogo napora i uz brojna odricawa, ne razmi{qaju}i o mogu}im ne-gativnim posledicama.

Posle prve okupacije Vaqeva u Prvom svetskom ratu, me|u posled-wima je po nare|ewu pretpostavqenih, sa vojskom i mnogobrojnim gra-|anstvom napustila rodni grad i povla~ila se ispred daleko brojnijeg itehni~ki nadmo}nijeg protivnika. Ubrzo je postavqena za upravnikaOkru`ne bolnice u Pirotu.17 Me|utim, posle prvog oslobo|ewa Vaqevai izvojevane pobede u Kolubarskoj bici vra}a se u rodni grad, u kome jeostalo zarobqeno skoro {ezdeset hiqada austrougarskih vojnika, da bipomogla svojim sugra|anima.

Austrougarski vojnici su bili stra{no va{qivi, i prema pisawuvojnog istori~ara Isidora \ukovi}a, postali glavni prenosioci va-{iju, koje su izazvale pegavi tifus.18 Ubrzo potom, on zahvata ne samona{e vojnike, ve} i wihove rawene i obolele ratne drugove, a prekowih, i civilno stanovni{tvo u Vaqevu i okolini. Potom se ona {irii na druga mesta i gradove u Srbiji i dobija obele`ja nezapam}eneepidemije. Cela varo{ je postala bolnica, gde je tada umiralo na sto-

Milorad Radoj~i}

30

16 Divqanovi}, 1965, 12

17 Kastratovi}, 2004, 327

18 \ukovi}, 2006, 29

tine qudi dnevno. Ra~una se da je tada u Vaqevu umrlo, pored velikogbroja me{tana, i tri hiqade vojnika.

Svi koji su imali bilo kakvih mogu}nosti gledali su da {to pre na-puste ovo mesto strave i u`asa. Sve kasarne, {kole, hoteli, kafane, ma-gacini, i poneka ku}a, bili su rekvirirani i u wih su sme{tani obole-li i raweni. Dr Dragiwa Babi} je tr~ala od jednog do drugog mesta i le-~ila rawene i obolele vojnike, ali i od ku}e do ku}e civila zara`enihtifusom. Kako se oskudevalo i u lekovima i u sanitetskom materijalunastojala da ih bar ute{i i da im koliko je mogu}e ubla`i bol. To {tosu ona, dr Selimir \or|evi}, dr Pavle Vojteh i jo{ neke wene kolegeuradile tih dana u ovom gradu grani~i se sa najve}im juna{tvom.

Taj wen predan i stru~ni rad nije mogao ostati nezapa`en te je po-stala veoma popularna u gradu na Kolubari i mnogi su u woj gledalispas za nevoqe u kojima su se na{li. Tada oboleti od tifusa zna~ilo jebiti osu|en na smrt.

Prva lekarska ‘rtva pegavca

Prema svedo~ewu sredwo{kolskog profesora, pisca i javnog rad-nika Milorada \eri}a (Vaqevo, 23. oktobra 1892. – Beograd, 6. janua-ra 1942) u mnogim vaqevskim ku}ama svi su bili bolesni i ~esto nikood uku}ana nije nikome mogao pomo}i. Dolaze}i u takve domove ona jeza wih obavqala najraznovrsnije poslove, pa i drva donosila i lo`i-la vatru da bi ogrejala promrzle bolesnike. To se jednog dana desilo isa wim, pa je tim povodom zabele`io: „Nikad me u ‘ivotu u tolikoj

meri nije dirnula dobrota”.19

Wu nije upla{ila ni opaka bolest, ni wene brojne kobne posledi-ce. Vukla ju je lekarska etika i ose}aj du`nosti da pomogne bolesnimai nemo}nima. Svesno je u{la u „vrtlog smrti”. Prilikom jednog odsvojih tada{wih susreta sa \eri}em ispri~ala mu je da je prethodnogdana u svojoj kosi na{la belu va{ i da }e se verovatno i sama sigurnorazboleti20 od pegavog tifusa, ali se nije predavala ve} je i daqe tr-~ala od jednog do drugog bolesnika.

I zaista, samo posle nekoliko dana, pala je u postequ iz koje se vi{enikad nije podigla. Izdahnula je 24. januara 1915. godine u Vaqevu.21 Takoje postala prva ‘rtva me|u lekarima u Vaqevu.22 U mati~noj kwizi umrlih

Babi}i iz Vaqeva

31

19 \eri}, 1926, 97-100

20 Divqanovi}, 1965, 12

21 Suboti}, 1922, 11-12

22 Pavlovi}, 2002, 180

Crkve vaqevske upisano je da je bila lekarska pomo}nica Vaqevskeokru`ne bolnice, da je Srpkiwa pravoslavne vere, da je umrla 24. janua-ra/6. februara 1915. godine u 27 godini ‘ivota od pegavog tifusa i da jesahrawena sutradan. Podatke treba prihvati uslovno zbog nedovoqneobave{tenosti mesnog paroha i nemawa vremena da upisano proveri.

Wen program masovne dezinfekcije i depedikulacije Vaqeva i ce-lokupnog stanovni{tva sprovela je francuska sanitetska misija.Na`alost, ona nije do~ekala da vidi rezultate svog rada. Po prirodikrhka i ne`na, iznurena danono}nim radom i psihi~ki „dotu~ena”le~ewem beznade`nih bolesnika, nije se ni sama mogla odupreti tojopakoj bolesti. Kao {to smo ve} pomenuli od tuge za prerano umrlomk}erkom, porodi~nom miqenicom i velikom nadom, tri dana kasnije,27. januara 1915. godine, preminuo je i wen otac Janko Babi}.

Dr Dragiwa – Draga Babi} odlikovana je Ordenom sv. Save IV reda1913. godine. Mada je umrla veoma mlada, ona sa dr Dragom Qo~i} zauzi-ma veoma vidno mesto me|u ‘enama lekarima u istoriji srpskog vojnogsaniteta. Da podsetimo da je, tih dana u Vaqevu, od pegavog tifusa umrladobrovoqna bolni~arka Nade`da Petrovi}, poznata srpska slikarka.

MARKO BABI]

Marko Babi} rodio se 24. aprila, odnosno 7. maja 1889. godine u Va-qevu, kao {esto dete svojih roditeqa. Kuma na wegovom kr{tewu bilaje Milesa, k}i Stevana Kova~evi}a, obu}ara iz Vaqeva. Nema pisanihpodataka o wegovom {kolovawu i zavr{enom obrazovawu. Izgleda da{kolske obaveze nije mnogo voleo i da nije imao nekih kvalifikacija.Poznato je da se uglavnom bavio ugostiteqskom delatno{}u. Obi~nose predstavqao kao hotelijer, po{to je dr`ao pod zakup neke od posto-je}ih hotela u Vaqevu, mada je ~esto imao i po neku kafanu ili kakavdrugi ugostiteqski objekat.

Po ugledu na svog oca bio je politi~ki anga`ovan. Zna se da je bio~lan Jugoslovenske nacionalne stranke, ~ije {ef bio general Petar@ivkovi}, predsednik vlade u vreme {estojanuarske diktature, i Ju-goslovenske radikalne zajednice. Va`io je za jednu od istaknutijihpoliti~kih li~nosti u svakoj od wih na lokalnom nivou.

Uspe{an ugostiteq i hotelijer

Nema pisanih podataka o tome kada je, gde i kako Marko Babi} po~eo dase bavi ugostiteqstvom. Poznato je da je tridesetih godina pro{log vekavodio „Grand hotel” u Vaqevu, koji je smatran elitnim ugostiteqskim

Milorad Radoj~i}

32

objektom u ovom gradu. Za tako visoku kategorizaciju nesumwivo najve}ezasluge pripadaju ba{ wemu i wegovom osobqu, jer je dr`ao prvoklasnukuhiwu, dobru muziku i solidan personal. Uz to, povremeno, u wemu jeorganizovao bioskopske i pozori{ne predstave i sli~ne priredbe. Me-|u prvima uveo je sve~ane ru~kove za boqe stoje}e porodice lekara,advokata, sudija, in`ewera i drugih intelektualaca ali i bogatih tr-govaca, industrijalaca, imu}nih zanatlija i drugih.

U wegovo vreme ovaj hotel imao je i svoje stalne abonirce, a u wemusu odr`avane i skup{tine raznih dru{tava i udru`ewa, esnafske idruge slave, po neki boks me~ i drugi zna~ajni skupovi gra|ana ne samoVaqeva i okoline, ve} i {ire. Zahvaquju}i svojim ~estim putovawimau inostranstvo i saznawima do kojih je dolazio u kontaktima sa gosti-ma nastojao je da stalno ne{to mewa i uvodi izvesne novine u svojeposlovawe. Na wegovu inicijativu pred „Grand” hotelom otvorena jestalna taksi stanica, de`urali fijakeristi, nosa~i itd. Nabavio je idva automobila sa po osam sedi{ta koja su bila na usluzi hotelskim go-stima, a kori{}ena su i za odr`avawe nekih me|ugradskih veza.23 Po-sebno je zanimqivo da su te automobile koristili, osim gostiju, i dru-gi zainteresovani iz grada, pa su se oni mogli sresti na linijama Beo-grad – Vaqevo, Vaqevo – Koviqa~a i sli~no.

Babi}i iz Vaqeva

33

Hotel „Sekuli}” koji je Marko dr`ao u zakup

23 Filipovi}, 2006, 15-23

Potom je neko vreme dr`ao ~uvenu kafanu „Gradski podrum” uVaqevu, Ulica vojvode Mi{i}a broj 27, od koje je stvorio renomiraniugostiteqski lokal. Prvobitno tu su bili i neki du}ani, koje je poru-{io i od tog prostora napravio jedinstvenu celinu koju je lepo ure-dio i solidno opremio. Na vidnom mestu ispred objekta postavio jekavez sa papagajem, zvanim „Zora” koji je znao da govori i hteo da ko-municira sa prolaznicima, pa je to bila prava senzacija.

U maju 1935. godine zakupio je biv{i Hotel „Sekuli}”, koji je ubrzopromenio ime u Hotel „Brankovina” u Vaqevu, po kafani koja ranijebila na tom mestu.24 Tu je, u posebnoj salici, instalirao radio aparat;na spratu otvorio mini biblioteku za goste, a u velikoj sali kad nijebilo igranki, zabava i koncerata organizovao je povremeno bioskop-ske predstave.25 Sve do zavr{etka Drugog svetskog rata ovaj hotel jeuspe{no radio i bio jedno od najreprezentativnijih mesta u gradu.

Imaju}i sve to u vidu, wegovu lokaciju i opremqenost Nemci su gadelom koristili za potrebe svoje vojske tokom rata. Mada je Babi}bio predsednik op{tine nekoliko meseci pred oslobo|ewe ovaj hotelpo~eli su koristili i ~lanovi Srpskog dobrovoqa~kog korpusa i ne-ma~ka policijska organizacija – tre}e odeqewe slu`be sigurnosti.Zbog toga su sredinom septembra 1944. godine, u okviru borbe za ko-na~no oslobo|ewe Vaqeva, oko ovog objekta vo|ene ‘estoke borbe i onje pretrpeo veliku {tetu.

I pored rasprostrawenog uverewa o dobrom poslovawu ovog hote-la, Borislav Bora Vuji}, hroni~ar starog Vaqeva, smatra da je MarkoBabi} ugostiteqstvo veoma uspe{no vodio, ali da u hotelu „Branko-vini”, kao po nekom usudu, poput wegovih ranijih vlasnika i zakupa-ca, nije mnogo u~inio.

U tri navrata vaqevski gradona~elnik

Po ugledu na oca i sam je najpre bio aktivan ~lan Radikalne stran-ke, a nakon dono{ewa akata o zabrani KPJ, 6. januara 1929. godine,pri{ao je Jugoslovenskoj nacionalnoj stranci. Kao wen ~lan, 20. jula1932, biran je za odbornika, a ne{to kasnije i zamenika predsednikavaqevske op{tine. Posle prerane smrti dugogodi{weg predsednikavaqevske op{tine Koste Kokana Todorovi}a, tako|e poznatog vaqev-skog ugostiteqa, 30. decembra 1934. godine, koji je za sobom ostaviotrag po{tenog i savesnog radnika na op{tenarodnim stvarima, u ime

Milorad Radoj~i}

34

24 Baji}, 1995, 75

25 Vuji}, Radoj~i}, 1996, 56-57

svoje, suda i odbora, kao i op{tinskih ~inovnika, sa prozora op{tin-ske sudnice oprostio se od wega kao dugogodi{weg odbornika, kmeta ivi{egodi{weg predsednika.26

Marko Babi} je zamewivao obolelog, a potom i preminulog predsednikaTodorovi}a. Za novog predsednika Vaqevske op{tine, postavqen je 7. marta1934. godine. Iste godine, 12. decembra, kao predsednik op{tine predvodiopoklonstvenu povorku od oko 300 Vaqevaca i Vaqevki, koji su zasebnim vo-zom putovali u Topolu da se na Oplencu poklone grobu „bla`enopokojnogkraqa Aleksandra I Ujediniteqa”. Tokom januara 1935. godine Marko Babi}izabran je i u Upravni odbor novoosnovanog Udru`ewa prijateqa VelikeBritanije i Amerike u Vaqevu. Pod wegovim patronatom pripremqen jebuxet grada Vaqeva za 1935. godine, a tim povodom „Glas Vaqeva” podsetio jesvoje ~itaoce da ni{ta nema od obe}ane elektrifikacije i vodovoda.27

Re{ewem bana Drinske banovine iz Sarajeva 22. avgusta 1935. godinesmewena je gradska uprava u Vaqevu na ~elu sa dotada{wim predsedni-kom Markom Babi}em. Ve}, 1. septembra 1935. godine, postavqena je novagradska uprava predvo|ena Aleksandrom O. Lomi}em, sreskim na~elni-kom u penziji. @ivot u gradu je nastavqen uobi~ajenom dinamikom.

Po~etkom aprila 1941. godine ponovo se na{ao na du`nosti pred-sednika vaqevske op{tine, ali je nejasno od kada i kako, pa je u tomsvojstvu 14. aprila 1941. godine, sa malom grupom gra|ana, sa~ekao ipozdravio prethodnicu nema~kih snaga koje su okupirale Vaqevo. Utoj grupi sa wim bili su op{tinski kwigovo|a Jovan Berni, policij-ski pisar Qubomir Selakovi} i jo{ nekolicina gra|ana.28

Tada, ta~nije 28. maja 1941. godine, Op{tina grada Vaqevo brojala10.423 stanovnika, od ~ega je bilo 5.157 mu{karaca i 5.266 ‘ena.Vaqevo je tada imalo 2.025 prizemnih ku}a, 133 ku}e na sprat, dakleukupno 2.347 stanova i 486 zanatskih, ugostiteqskih trgovinskih idrugih radwi.

Ve} polovinom maja 1941. godine Poreska uprava u Vaqevu obnovi-la je svoj rad i uputila poziv poreskim obveznicima da odmah„udovoqe svojoj poreskoj du`nosti” i izvr{e uplatu dospelih taksa idr`avne tro{arine. U slu~aju neispuwavawa obaveza zapre}eno je „eg-zekutivnim postupkom”, pa je Marko Babi} naredio da se to uz upotre-bu dobo{a javno obnaroduje, 17. maja 1941. godine.29 Pomogao je

Babi}i iz Vaqeva

35

26 Savi}, 1935, 3-5

27 Rankovi}, 2003, 28

28 Jovanovi}, 1990, 29; Jevti}, 1974, 10; Radoji~i}, 1996, 227-228

29 Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo (MIAV), fond: Op{tina gra-da Vaqevo (OGV), 1941, kut. 210

organizovawe posebnog odbora za izbeglice, ~ijim je radom neposred-no rukovodio, i na druge na~ine pomagao normalno funkcionisawegradske uprave i blisko sara|ivao sa okupatorom.

Borci Posavskog partizanskog odreda zarobili su ga 21. avgusta 1941.godine u slu`benom automobilu na putu Obrenovac – Vaqevo, u ataru se-la Stubline kod Obrenovca.30 Pri sprovo|ewu u {tab Vaqevskog parti-zanskog odreda, pod nepoznatim okolnostima, uspeo je da im pobegne31.Zna se da je ve} 11. septembra 1941. predsedavao VIII redovnom sedni-com Gradskog ve}a Op{tine grada Vaqeva i da je referisao o svomzarobqavawu od komunista, a potom se razgovaralo i o zakupu kafane,uvo|ewu vanrednog op{tinskog kuluka, odobrewu {kolskog buxeta,molbama op{tinskih ~inovnika za pomo}, zakupu gostionice „Cen-tral” za nema~ku vojsku i pomo}i za odelo i ishranu slu`benikadr`avna policijske stra`e i predstojbni{tva policije.32

Ne zna se ~ijom je naredbom i na koji na~in smewen sa du`nostipredsednika vaqevske op{tine po~etkom 1942. godine. Prema nekim iz-vorima on je smewen i ranije, i da je novembra 1941. godine postavqenaje nova uprava. Predsednik je bio trgovac Bo`idar Lukovi}, a potpred-sednik Vukoman Trifunovi}, kwigovo|a Vaqevske pivare. Rad noveuprave bio je prevashodno usmeren na normalizaciju ‘ivota u graduobezbe|ivawem prehrambenih artikala, zbriwavawe izbeglica, nabav-ku ogreva i sli~no.33

Me|utim, zna se da okupatorska vlast u Vaqevu nije bila zadovoq-na radom Gradskog ve}a Op{tine grada Vaqeva i da je Okru`no na~el-stvo u Vaqevu, posle godinu i po dana, od smene Marka Babi}a, donelore{ewe pov. br. 2.229 od 1. jula 1943. godine o smeni dotada{we op-{tinske uprave i Gradskog ve}a i postavqawu nove op{tinske uprave.Tako je, po tre}i put, za predsednika vaqevske op{tine postavqenMarko J. Babi}34, a za potpredsednika je imenovan trgovac Bo`idarMati}. Tim povodom, 1. jula 1943. godine odr`ana je vanredna sednicaGradskog ve}a u novom sastavu, kojom je predsedavao okru`ni na~el-nik Dragomir Luki}a a bili su prisutni i pomo}nik okru`nog na-~elnika Mali{a Uro{evi} i predstojnik Gradske policije S. [ter.Potom su novoizabrani odbornici polo`ili zakletvu a Babi} je kao

Milorad Radoj~i}

36

30 Jevti}, 1974, 471

31 Zbornik dokumenata o narodnooslobodila~kom ratu jugoslovenskih na-roda, Vojno-istorijski institut, Beograd, 1949, tom 1, 99-100

32 MIAV, OGV, 1941, kut. 210

33 Rankovi}, 2003, 30

34 MIAV, OGV, 1943, kut. 216

najva`nije zadatke apostrofirao ishranu stanovni{tva i obezbe|eweogreva, nagla{avaju}i da je svestan svih te{ko}a na koje }e nai}i usvome radu i izjavio da ne}e prezati ni od kakvih napora.35

Ve} na sednici Gradskog ve}a od 12. jula 1943. godine izlo`io jeglavne ciqeve i smernice svoga budu}eg rada i obavestio odbornikeda se zainteresovao za hap{ewe gra|ana Vaqeva od strane okupacionevlasti i da }e ulo`iti napore da se isti oslobode. Tom prilikomformirana je Radna ~eta Nacionalne slu`be za obnovu Srbije radiobavqawa gra|evinskih i drugih radova. Istovremeno, formiran jeSocijalni fond, odre|en doprinos gra|ana za wega i izabrano osamodbora sastavqenih od gradskih ve}nika, a Babi} je po funkciji bio uAprovizacionom fondu.36

Na sednici Gradskog ve}a, odr`anoj 1. avgusta 1943. godine po na-logu Dragomira Luki}a, okru`nog na~elnika, Babi} je obavestioprisutne da okupator tra`i 200 talaca iz grada Vaqeva jer je grupaqudi predvo|ena Nikolom Kalabi}em u{la u Vaqevsku Kamenicu irazoru`ala tamo{we oru`ane organe Srpske dr`avne stra`e, odvelaih sa sobom i odnela oru`je i druge stvari sa kojima su raspolagali.Tim povodom obavestio je prisutne da okru`ni na~elnik predla`e dase odrede qudi koji }e razgovarati sa Kalabi}em da to ne bi i ubudu}e~inio. Babi} je imao druge predloge i posle rasprave, Gradsko ve}eOp{tine grada Vaqeva je prihvatilo wegove predloge i zakqu~ilo dane treba da daje taoce za one slu~ajeve koji se de{avaju van podru~jaOp{tine grada Vaqeva; da ne mo`e da na|e pogodne li~nosti za prego-vore sa Kalabi}em i da se kod okru`nog na~elnika urgira da organijavne bezbednosti savesno obavqaju svoju du`nost.37

Shodno uputstvima Predsednika vlade generala Milana Nedi}aGradsko poglavarstvo u Vaqevo predlo`ilo je da zadr`e obveznicinacionalne slu`be za obnovu Srbiju. Gradsko ve}e, pod predsedni-{tvom Babi}a, na sednici od 27. novembra 1943. odlu~ilo je da Op-{tina grada Vaqeva uposli obveznike za gra|evinske i druge radove usvojoj re`iji. Zaposlewe }e trajati od 15. novembra 1943. do 1. aprila1944. godine s tim da }e se za svaki radni ~as jednog obveznika pla}ati12 dinara.38

Babi}i iz Vaqeva

37

35 Isto, isto, kut. 210, Zapisnik sa sednica Gradskog ve}a, str. 123

36 Isto, isto, kut. 210

37 Jovanovi}, 2002, 185-187

38 MIAV, OGV, 1944, kut. 219

Sednice Gradskog ve}a odr`avane su redovno, a Marko Babi}, kaopredsedavaju}i nastojao je da sledi politiku predsednika Vlade nacio-nalnog spasa i realizuje sve teku}e aktivnosti. O tome svedo~i tele-gram koji je uputio generalu Milanu Nedi}u: „Povodom trogodi{wice

Vlade 'narodnog spasa', na ~ijem ~elu stojite, u ime moje i gra|ana Vaqeva,

izjavqujemo da ste za sve ovo vreme bili ~uvar nacionalne savesti i svim

silama radili na spasavawu i o~uvawu srpskog naroda, koji sna`an i

ujediwen do~ekuje svoga kraqa”.39

Kao predsednik op{tine organizovao je i otvorio veliki narodnizbor 6. septembra 1943. godine na Vaqevskoj pijaci. Pored wega tomprilikom su govorili: okru`ni na~elnik Dragomir Luki}, sve{te-nik Vojislav Stepanovi}, advokat Mihailo Jevti} Kajle, dr RadomirRaca Stefanovi} i jo{ 13 govornika iz redova predsednika op{tinau vaqevskom okrugu, zemqoradnika, radnika, studenata, trgovaca idrugih. Svi su bili jednodu{ni u osudi komunisti~ke „odmetni~keaktivnosti” i pru`ili bezrezervnu podr{ku generalu Nedi}u, {to jeposebno bilo izra`eno u telegramu koji je sa zbora upu}en predsedni-ku Vlade Srbije.40

Po ugledu na svog oca, ali i druge ~lanove porodice Marko Babi}je bio i human ~ovek. Povodom svoje krsne slave Svetog Nikole, skororedovno je delio izvesnu sumu novca za pomo} siroma{nim u~enici-ma. Me|utim, u~estvovao je i u dono{ewu nekih odluka koje su podr`a-vale saradwu sa Nemcima i wihovim saradnicima. Tako je navodnooptu`io grupu poqskih Jevreja, koji su kao muzi~ari svirali u we-govom hotelu, pa su oni streqani sredinom 1941. godine kod Novoggrobqa u Vaqevu.

U oktobru 1944. godine dolazi do konstituisawa privremenih or-gana nove vlasti, pa samim tim ponovo prestaje wegov mandat.

Po re~ima sada pokojnog Branislava – Branka Lome, pravnika upenziji iz Vaqeva, Marko Babi} bio je bistar, radan i dobar organi-zator. U politi~kom pogledu bio je nesiguran u sebe i priklawao sesvakoj vlasti. Dru`io se sa nekim poznatim vaqevskim kockarima pase pretpostavqa da se i sam kockao. Nije imao prisnijih prijateqa.

Neslavno je zavr{io

U prole}e 1945. je uhap{en i optu`en {to je sa~ekao Nemce 1941.godine, tere}en je i za rad u op{tini pod okupacijom, organizovaweprinudnog rada, sakupqawe kontribucije i druga dela. Posebno je op-

Milorad Radoj~i}

38

39 Jovanovi}, 2001, 179

40 MIAV, OGV, 1941, kut. 210

tu`en da je kriv: 1) {to je za vreme okupacije kao predsednik op{tineVaqevo, zakidao od naroda artikle za ‘ivotne namirnice (kao bra-{no, {e}er, zejtin i drugo) i davao ih neprijatequ; 2) {to je jula 1941.godine predlo`io Nemcima da se me|u 18 lica predvi|enih zastreqawa na|u i ~etiri brata Jevrejina, koji su kao muzi~ari radilikod wega; 3) da je bio intimni prijateq {efa Gestapoa Sajdla i nekih~etni~kih i dobrovoqa~kih funkcionera i 4) {to je pred oslobo|eweVaqeva izdejstvovao ve}u koli~inu oru`ja i municije za borbu pro-tiv narodnooslobodila~kog pokreta.

Presudom Vojnog suda Vaqevske vojne oblasti br. 493/45. i 20/46, od13. juna 1946. godine i Zakqu~kom SNS Vaqevo br. 20/46, prvo je osu|enna kaznu smrti streqawem, trajan gubitak gra|anskih prava i 100% kon-fiskaciju imovine.41 Po{to se ‘alio na tu presudu ona mu je preina~enana kaznu zatvora u trajawu od 20 godina strogog zatvora sa prinudnimradom i 5 godina gubitka gra|anskih ~asti. Umro je 5. oktobra 1949. go-dine u Kazneno-popravnom domu Sremska Mitrovica.42 Kao „saradnikuokupatora”, 26. januara 1946. godine, konfiskovan je i bioskop „Branko-vina” (kasnije bioskop „Sindikat” u Vaqevu) u vrednosti od 80.000 dina-ra i ostale pokretne stvari u vrednosti od 33.215 dinara.

Zanimqivo je da bioskop „Brankovina” nije radio u dane nema~keokupacije, po{to je vlasnik je bioskopsku opremu demontirao, i do 5.novembra 1945, skrivao u svojoj ku}i. Dakle, ni ~iwenica da ta opremanije bila ni na koji na~in u funkciji okupatora, nije smetala novimvlastima da i wu konfiskuje. Kompletan inventar oduzete opremesa~iwen je 1. februara 1946. Potom je tu opremu preuzeo, osposobio idokompletirao, Mesni odbor sindikata Vaqeva i u prostorijama biv.bioskopa „Brankovina” obrazovao Radni~ki dom kulture.43

Bio je o`ewen Angelinom, ro|enom 20. maja 1891. godine u Ka~wa-ku. Po mi{qewu nekih starijih ‘iteqa Vaqeva ona je po narodnostibila Nemica, a do udaje radila je kao sobarica. Ispredane su i raznepri~e o wenom predbra~nom ‘ivotu. Tvrdilo se da je imala velikoguticaja na svog supruga. Nije suvi{no podsetiti da je prema podacimaNarodnog sreskog suda u Vaqevu, Angelina imala i deo sopstvene imo-vine koji nije konfiskovan, a po wihovoj proceni, bio je dovoqan zaweno izdr`avawe.44 U braku nisu imali poroda. Ina~e, Marko Babi}

Babi}i iz Vaqeva

39

41 Radi}, 2002, 59, 194

42 Vuji}, Radoj~i}, 1996, 56-57

43 Radi}, 2001, 109-110

44 Isto, 109.

je bio veoma debeo ~ovek, a po svedo~ewu Borislava Bore Vuji}a, hro-ni~ara starog Vaqeva, posle kasapina Mitra Prqevi}a, bio je tonajdebqi ~ovek u ovom gradu.45

JOVAN BABI]

Najmla|i Jankov sin i osmo dete, Jovan Ba-bi}, rodio se 1. maja 1892. godine u Vaqevu. U„Leksikonu pisaca Jugoslavije” (str. 115) pogre-{no pi{e da mu je Janko bio o~uh. Krstila ga jeMileva Kova~evi} iz Vaqeva, a ~inodejstvovaoje @ivota Milovanovi}, potowi Iguman Meto-dije. Po{to mu je majka rano umrla pod ~ijimstarawem zavr{io prvi razred osnovne {kole umestu ro|ewa. Zatim se preme{ta kod sestre i ze-ta Marije i Petra Tadi}a u Beograd, gde u Tera-zijskoj osnovnoj {koli, 1902. godine, zavr{avapreostale razrede. Prema pisawu vi{e autora

posle zavr{etka prva tri razreda gimnazije u Beogradu prelazi uVaqevsku gimnaziju. Kako ovde nije bilo sedmog i osmog razreda Gim-nazije to daqe {kolovawe ponovo nastavqa u Prvoj mu{koj beogradskojgimnaziji, gde je 1911. godine polo`io i veliku maturu, mada ima poda-taka da je gimnaziju u~io i u Gru`i.46 Gde god da je u~io uvek je bio me|unajboqim u~enicima svoje generacije.

Upisao je studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beo-gradu, ali je ne{to du`e studirao, ometan balkanskim i Prvim svet-skim ratom. Vojni rok je slu`io u \a~koj ~eti u Skopqu, od 1. septem-bra, do 1. novembra 1914. godine. Aktivno je u~estvovao u ratovima od1914. do 1919. godine, najpre kao pripadnik \a~kog bataqona „1300 ka-plara”, a potom kao rezervni oficir u VIII pe{adijskom puku prvog po-ziva. Ostavio je dosta pisanih svedo~ewa o tim ratnim strahotama, kao{to su: „Zapisi od rata 1914-1918”, „Sa Timoka na Dunav”, „Suvobor-ski dani”, „Se}awe na Skopski |a~ki bataqon 1914. godine” i drugi.

Tokom tih ratnih dana pri~iwena mu je velika materijalna {teta.Nadle`nima je prijavio {tetu u iznosu od 22.210 dinara. Dosu|ena muje {teta u iznosu od 16.000 dinara ili 72,04%, od podnetog zahteva.47

Milorad Radoj~i}

40

45 Filipovi}, 2006, 15-23

46 Bujas, 2004, 329

47 Isi}, 1996, 59

Ugledni prosvetni radenik

Slu`bovawe je zapo~eo kao privremeni predmetni u~iteq u Vaqevu1919. godine. Po{to je diplomirao slede}e godine postavqen je za su-plenta, a nakon polo`enog profesorskog ispita 1922. godine, i za pro-fesora Vaqevske gimnazije. Od osnivawa Sredwe poqoprivredne {ko-le predavao je i u woj, a od 1923. bio je i profesor u Trgova~koj {koliVaqevske trgova~ke omladine.

O wemu kao gimnazijskom profesoru, Mihailo Petrovi} Mingejro|enom u Vaqevu 1907 (umro u Beogradu, 1991), u~iteq, poznati {kol-ski radenik i publicista, pored ostalog je napisao: „Srpski nam je

predavao Jovan Jova Babi}. Wegova predavawa su bila dosta interesan-

tna, a naro~ito ona o narodnoj poeziji koja smo marqivo i stenografski

hvatali dok je predavao. Na wegov podstrek sad smo po~eli vi{e da ~i-

tamo razne kwige, mnogi smo se pretplatili na omladinski ~asopis Ve-

nac u kome smo s vremena na vreme nalazili i neke wegove radove. Bio je

to prvi pisac koga smo videli u`ivo.” 48

Opisuju}i svoje {kolovawe u Vaqevskoj gimnaziji, nastavnik i tako|epoznati {kolski poslenik, Mladen Petroni} isti~e49 da je Vaqevska gim-nazija posle Prvog svetskog rata imala vi{e dobrih profesora. „Me|u

wima isticalo se nekoliko, od kojih je najizrazitiji bio Jovan Babi}, pro-

fesor srpskog jezika i kwi`evnosti. On je kao nadahnuti poznavalac lepo-

te jezika i kwi`evnog izraza, u`ivao ugled i po{tovawe u~enika. Preda-

vao je u~enicima svih uzrasta. Za sve je bio podjednako pristupa~an, zanim-

qiv i dopadqiv. Razumqivo je do~aravao materiju slu{aocima, pa su mnoge

stvari na ~asovima bile vrlo jasno i lako usvajane. Wegov stil rada uop-

{te odvajao se od stila drugih. Lako}a i spontanost wegovog kwi`evnog

jezika pri~iwavala je u`ivawe. Wegova govorna dikcija, sa proznim kwi-

`evnim naglaskom, privla~ila je osobitu pa`wu i pobu|ivala svestrani

interes u~enika.”

Za vreme slu`bovawa u rodnom gradu Jovan Babi} bio je vi{ego-di{wi predsednik Zanatlijskog peva~kog dru{tva „^ika Quba”, sekre-tar Odbora za narodno prosve}ivawe i sekretar Narodnog univerziteta.Dvadesetih godina pro{log veka, ovaj agilni prosvetni i kulturni rad-nik, u sve~anoj sali Vaqevske gimnazije, u okviru rada Narodnog univer-ziteta u Vaqevu odr`ao je vi{e zanimqivih preduze}a iz kwi`evnosti,kao {to su: „Slovenci i wihova kwi`evnost”, „Strani pisci i wihovo

interesovawe za na{u narodnu poeziju”, „Dubrovnik i wegova kwi`evnost”,

Babi}i iz Vaqeva

41

48 Andri}, 1996, 255

49 Grupa autora, 1972, 238-240

„O alkoholizmu u na{oj kwi`evnosti”, „Od primitivne do savremene poe-

zije na{e”, „@ivot i rad Alekse [anti}” itd.50

Kao ~lan Okru`nog odbora za narodno prosve}ivawe u~estvovao jeu pokretawu i bio ~lan redakcije lista „Narodni u~iteq”, koji je po-~eo da izlazi od 1. januara 1923. godine, petnaestodnevno.51 Bio je i pr-vi urednik lista „Glas Vaqeva”, koji je najdu`e izlazio u Vaqevu iz-me|u dva svetska rata. Neko vreme bio je i stare{ina Stega izvidnikai planinki u Vaqevu. Govorio je i na priredbi organizovanoj uVaqevskoj gimnaziji, krajem februara 1924. godine, povodom [anti-}evog dana u Vaqevu.52

Bio je ~lan Jugoslovenske republikanske stranke, u kojoj su se, po-red wega, u vaqevskom kraju jo{ isticali advokat Svetislav SvetaProti} i apotekar Josip Prikelmajer.53

Od 29. avgusta 1928. godine bio je profesor srpskog i nema~kog jezi-ka Trgova~ke akademije u Beogradu. Tokom 1931. godine postavqen je zanastavnog inspektora, a ~etiri godine kasnije za {efa Nastavnogodeqewa Ministarstva trgovine i industrije. Neko vreme bio je u di-rektor Trgova~ke akademije u Beogradu i Zemunu. U Beogradu biran jeza ~lana naju`e uprave Jugoslovenskog profesorskog dru{tva, a od1928. do 1931. godine bio je i urednik „Glasnika Jugoslovenskog pro-fesorskog dru{tva”. Kasnije, tokom 1938. i 1939. godine bio je i ured-nik „Glasnika stru~ne nastave”. Kao istaknuti stru~wak, avgusta1935. godine, u~estvuje u u radu Kongresa za trgovinsko-zanatsku na-stavu, koji je odr`an u Pragu.54

Kao dobar poznavalac jugoslovenske i svetske literature i {kol-ske problematike objavio je i vi{e stru~nih radova, poput onih: O

{koli i wenom zna~aju, Kako podi}i ispravne karaktere u na{oj omladi-

ni, O omladini i za omladinu, itd. Prilikom skoro svih slu`benihocewivawa imao je samo odli~ne ocene.

Penzionisan je 31. marta 1945. godine. Od 1948, pa do smrti 1958,radio je u Institutu za srpsko-hrvatski jezik Srpske akademije naukai umetnosti u Beogradu, na obradi gra|e za novi Re~nik srpsko-hrvat-

skog i narodnog jezika. Izme|u dva svetska rata odlikovan je ordenima

Milorad Radoj~i}

42

50 Rankovi}, 1981, 4

51 Rankovi}, 2002, 98

52 Isto, 100

53 Tripkovi}, 1980, 119

54 Vojinovi}, 1996, 55-56

sv. Save III i V reda i Jugoslovenske krune IV reda.55 U masonsku lo`u„Sloga, rad i postojanstvo” primqen je 1933. godine.56

Raznovrstan i plodan pisac

Jovan Babi} pisao je pesme, pri~e, kwi`evne rasprave, prikaze, ra-dove iz oblasti {kolstva, memoarske tekstove i sitnije bele{ke, pa seza wega mo`e tvrditi da je bio i veoma plodan pisac. Prve svoje rado-ve ~itao je u vaqevskoj literarnoj dru`ini „^ika Quba” i beograd-skoj „Nadi”. Prvi wegovi stihovi {tampani su u ~asopisu „Truba”(1909) i „Vencu” (1911). Kasnije je sara|ivao u listovima: „Pravda”,„Zvono”, „Novo vreme”, „Narodni list”, „Epoha”, „Pijemont”, „Tribu-na”, „Re~”, „Pres”, „Slobodna re~”, „Jugoslovenski narod”. Potom jeobjavqivao u raznim kwi`evnim listovima, ~asopisima i srodnimpublikacijama (Novo kolo, Misao, Trezvenost, Budu}nost, Ferijalac,

Na{a domovina, Prosvetni glasnik, Glasnik Jugoslovenskog profesor-

skog dru{tva, Glasnik stru~ne nastave u Beogradu, Polet u Ni{u,Mladost u ^a~ku, Pan~eva~ka nedeqa u Pan~evu, itd.) ve}i broj pesa-ma, pripovedaka, kwi`evnih rasprava, memoara, bele`aka, crtica,prikaza i prepeva.

Po savetu Jovana Skerli}a, jo{ 1914. godine, po~eo je da pi{e kwi-`evno-istorijske studije i oglede. Me|u prvima napisao je „Spor o au-

torstvu epa smrt Smail-age ^engi}a”. Radio je na kwi`evnoj kritici ipisao ~lanke iz kwi`evnosti, pri~e iz rata i ‘ivota, rasprave o {ko-li i {kolskim problemima. Na osnovu wegove spisateqske produkcije,wenog obima, strukture i kwi`evne forme za wega se mo`e re}i da jebio dobar pesnik, pripoveda~, reporter, putopisac, kwi`evni kriti-~ar i urednik vi{e listova.

Rezultate svojih istra`ivawa sumirao je u dve kwige pod zajed-ni~kim naslovom „Kwi`evni ogledi”, koje su se pojavile u dva izdawa– }irilicom i latinicom. Prvi tom je iza{ao 1928, a drugi tek 1932.godine. Me|u wima i danas odi{e sve`inom i zanimqivim zak-qu~cima Babi}ev ogled „Milovan Gli{i} kao prevodilac”, objavqen uprvoj kwizi. Podse}amo da je prva kwiga ogleda Jovana Babi}a nasta-la tokom wegovog slu`bovawa u Vaqevu. Pripremao je i tre}u kwiguogleda, ali nije stigao da je izda.

Dana 21. novembra 1920. godine u Vaqevu zasnovao je brak sa Mile-vom Vukosavqevi}, ro|enom 19. septembra 1896. godine u Vaqevu, od

Babi}i iz Vaqeva

43

55 Petroni}, 1972, 239-240

56 Nenezi}, 1984, 582

majke Dragice i oca Dragutina – Dragi{e poznatog vaqevskog advoka-ta. Imali su k}i Slobodanku ro|enu 27. avgusta 1912. godine u Vaqevu.Kumovi na wihovom ven~awu bili su Aleksandar Jeroti}, kwigovo|ai Mirko Vasiqevi}, {pediter, oba iz Vaqeva57.

Govorio je nema~ki, francuski i ruski jezik.58 Ogledao se i u pre-pevima, sa nema~kog Hajnea i sa ruskog Pu{kina.

Umro je 17. aprila 1958. u Beogradu. Svojim neumornim i kreativ-nim radom, kako u oblasti prosvete i kwi`evnosti, tako i u oblastiprivrede, stvaraju}i ~itavu armiju mladih i dobro stru~no potkova-nih kadrova dosta nas je zadu`io.

MARIJA TADI]

Druga Jankova k}i, Marija – Mara Babi}, ro|ena je 11. avgusta 1895.u Vaqevu. Posle osnovne {kole i ni`e gimnazije koje je u~ila u Va-qevu, vi{e razrede gimnazije s velikom maturom zavr{ila je u Beogra-du. Zna se da je zavr{ila studije farmacije, ali nismo uspeli ustano-viti gde i kada.

Dana 14/27. maja 1923. udala se za svog kolegu Petra Tadi}a, ro|enog18. avgusta 1889. godine u Beogradu, od oca Milorada, apotekara i maj-ke Frosine, doma}ice. Wegov otac, Milorad Tadi}, bio je sin Vasi-lija, poznatijeg kao @ivko Tadi}, ~uvenog trgovca, veoma imu}nog iuglednog gra|anina i jednog od gradona~elnika vaqevske op{tine.Posle zavr{enih studija farmacije i kra}eg rada u Beogradu, Milo-rad Tadi} se vra}a u rodni grad i otvara drugu apoteku pod nazivom„Kod jelena”. Prvu apoteku u Vaqevu ve} je bio otvorio Klaudije Pri-kelmajer, magistar farmacije iz Slavonske Po`ege.

Apotekar Milorad Tadi} imao je {estoro dece. Dvoje su umrli sa-svim mali. Kao {to smo ve} zabele`ili sin Petar je nastavio o~evutradiciju. Sin Dragomir, zvani [uka, ro|en je 1893. u Beogradu, gde jei zavr{io gimnaziju. Arhitekturu je studirao u Nema~koj i Italiji.Studije je okon~ao u Rimu, gde je i doktorirao. Bio je profesorSredwe arhitektonske {kole u Beogradu, od wenog osnivawa 1924, apotom arhitekta Patrijar{ije Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.Projektovao je mnoge zna~ajne javne zgrade, privatne ku}e, ku}e za od-mor na Oplencu; hotel „Avala” u Budvi i sva tri paviqona kraqevske

Milorad Radoj~i}

44

57 MIAV, fond: Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Vaqevu, 1837-1907,Mati~ne kwige ven~anih, kw. br. 6

58 Arhiv Srbije Beograd, fond: Ministarstva prosvete i crkvenih dela,Zbirka personalnih dosijea, B – I – 64.

rezidencije u Milo~eru; crkvu u Velikoj Drenovi, crkvu Sv. Lazara uBirmingemu, zgradu Sredwe tehni~ke {kole u Vaqevu itd. Bavio se islikarstvom, a pisao je o istorijatu arhitekture. Bio je pripadnikBataqona „1.300 kaplara” tokom Prvog svetskog rata.

Miloradova k}i Vera bila je udata za Luja Kamenara, potpukovni-ka i viteza Kara|or|eve zvezde sa ma~evima. Wena sestra Stana udalase za Du{ana Simovi}a, vazduhoplovnog oficira a kasnije generala,jednog od organizatora martovskih zbivawa 1941. godine a potom ipredsednika jugoslovenske vlade.

Petar – Pera Tadi}, ro|en 18. avgusta 1889. godine u Beogradu, gde mu jeu to vreme otac dr`ao ~uvenu Delinijevu apoteku. Jo{ kao u~enik glumioje u nekim pozori{nim predstavama u Vaqevu. Bio je veoma muzikalan, ikao student u Gracu, pevao je u horu tamo{weg pozori{ta. Znao je napametmnoge operske i druge arije, koje }e kasnije u vedrom raspolo`ewu sa dru-{tvom pevati u „Grand” hotelu, preko puta svoje apoteke.

Apotekarski posao po~eo je da u~i u o~evoj apoteci, gde je radio kaoapotekarski pomo}nik. Studije farmacije zapo~eo je 1909. godine uGracu, u Austriji, a privremeno prekinuo zbog u~e{}a u balkanskim iPrvom svetskom ratu. Poznato je da je u vreme proboja Solunskog fron-ta bio {ef velikog Apotekarskog slagali{ta u Sorovi}u, na gr~koj te-ritoriji. Ubrzo po okon~awu ratnih sukoba dovr{ava studije farma-cije na Sveu~ili{tvu u Zagrebu i preuzima o~evu apoteku, po{to je onoboleo od pegavog tifusa i umro u Vaqevu 1915. godine.

U porodi~noj apoteci naj~e{}e radi Marija po{to je Pera ~estobio odsutan zbog nabavke lekova, bankarskih obaveza ili dru`ewa saprijateqimai. Mara je bila uvek ~ista i besprekorno sre|ena. Wihovaapoteka, na dobrom mestu, uvek je bila otvorena i dobro snabdevena. Uwu su Vaqevci svra}ali ne samo da bi kupili lekove i druge potrep-{tine, ve} i da bi se videli sa vlasnicima, popri~ali i posavetovalise sa dragim prijateqima. Prema pisawu hroni~ara starog Vaqeva Bo-rislava Bore Vuji}a na velikoj drvenoj klupi u wihovoj apoteci iz-le`avao se najlep{i vaqevski pas – vu~jak „Kiki”, koga su poznavaliskoro svi kupci ove apoteke, pa je on bio neobi~no pa`qiv premawima.59 Neki su svra}ali u Tadi}a apoteku da se poigraju sa Kikijem.

Prema istom izvoru, u ovom braku stalno se vodila borba oko toga~ija je porodica bila zna~ajnija: Tadi}a, koji su bili imu}ni trgovciili Babi}a, koji su bivali u vlasti. Ina~e, Mara je bila povu~ena,}utqiva; vi{e je volela apoteku nego ku}u, a Pera je bio veseqak,

Babi}i iz Vaqeva

45

59 Vuji}, 1995, 11

spreman da sa svakim dru{tvom odsedne u kafani, po ne{to pojede ipopije, pa kadkad i pretera. Zbog toga je od Mare bio gr|en i po neko-liko dana. Pera se obi~no spasavao tako {to je, kao ~lan Upravnog od-bora Vaqevske {tedionice, de`urao u drvnoj industriji „Suvobor” uObrenovcu. Svo slobodno vreme provodio je tamo, po obrenova~kimugostiteqskim objektima, sa dru{tvom koje ga je rado primalo i bezopasnosti da ga Mara prona|e i izgrdi.

Tadi}i su imali veliku i lepu ku}u u Vaqevu, u Kara|or|evoj uli-ci broj 39, do sada{we zgrade Mesne zajednice „Andra Sav~i}”. Pomnogima bila je to jedna od najlep{ih, ako ne i najlep{a privatna ku-}a u gradu. Ura|ena po projektu poznatog arhitekte Mi{e Kapetano-vi}a, pa je sada kao spomenik kulture pod za{titom dr`ave. Bila je togra|evina sa prostranim odeqewima i uvezenim name{tajem, od ~egaje bila najlep{a garnitura u trpezariji ura|ena po stilu Luja XIV. Uwoj su nekad bile sme{tene neke op{tinske slu`be, a sada se koristiza stanovawe.

Kao imu}an ~ovek, veliki veseqak i odli~an peva~ Pera Tadi} je dostavremena provodio po restoranima i drugim ugostiteqskim objektima uzmuziku, meze i prijatno dru{tvo. Umro je decembra 1949. godine, po nacio-nalizaciji sopstvene apoteke. Marija i Petar nisu imali potomaka.

OSTALI

Najstariji sin Milan, ro|en je 23. novembra 1876. godine u Vaqevu.Za wega znamo da je bio kwigovo|a. Iz ~ituqe objavqene povodom maj-~ine smrti proizilazi da je u to vreme bio ~inovnik Beogradske za-druge u glavnom gradu. Zna se da je tada u braku sa Micom imao sinoveDragutina i Racu i k}eri Jelu i Zlatu. Na ‘alost drugih podataka owima nemamo, a on je jedan od Babi}a koji je naknadno identifikovan.

Za Milo{a Babi}a znamo da je bio ro|en 30. novembra 1881. godineu Vaqevu, gde je i umro 1885. godine. Zna~i, kao beba od 3- 4 godine.

Za tre}u Jankovu k}erku Leposavu Babi} znamo da je ro|ena 22. septem-bra 1883. godine u Vaqevu i da je bila babica i da je mnogim Vaqevcimapomogla da ugledaju svetlo dana. Sva na{a nastojawa da o woj, i eventu-alno wenoj porodici, jo{ ne{to vi{e saznamo ostala su bez rezultata.

Me|utim, ona je potvrdila ta~nost one narodne izreke koja ka`e dakrv nije voda. Naime, poznato je da se vratila u rodni kraj svog oca,ali nismo uspeli da saznamo ni kad je to, ni za{to je to u~inila. Umr-la je u Mi{aru kod [apca 29. januara 1973. godine.

Nije nam poznato da li od Milana i Leposave ima potomaka bilogde. Poku{ali smo do wih do}i veruju}i da bi nam mogli pomo}i da

Milorad Radoj~i}

46

upotpunimo saznawa o ovoj zna~ajnoj porodici ali u tome nismo uspe-li. Ni nastojawe da stupimo u vezu sa Jovanovom k}erkom, ako je jo{uvek ‘iva, nije bilo uspe{no.

Bez obzira na neke proma{aje, pre svih Marka, ~lanova ove porodi-ce ~ini nam se da su svojim obrazovawem, ukupnim delovawem i radomdali zna~ajan doprinos ukupnom procvatu Vaqeva i {ire, pa nas i ti-me zadu`ili da ih ne zaboravimo.

Izvori i literatura

Izvori:

Arhiv Srbije Beograd– Fond: Ministarstva prosvete i crkvenih dela

Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo (MIAV)– Fond: Op{tina grada Vaqevo 1941, 1943-1944.(OGV)– Fond: Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Vaqevu, 1837-1907, Mati~ne

kwige ven~anih

Literatura:

– Andri}, 1996 – Andri} Qubisav: Pri~a iz Te{wara – Se}awa Mihaila

Petrovi}a Mingeja, Kalendar „Kolubara”, Vaqevo, 1996.– Baji}, 1995 – Baji} M. Dragutin: Vaqevske kafane, Vaqevo, 1995.– Bujas, 2004 – Bujas M.: Srpski biografski leksikon, I tom, Novi Sad, 2004.– Vaqevska op{tina 1839-2003, priredio Rankovi} Zdravko (Rankovi} Z.

2003), Vaqevo, 2003.– Vojinovi}, 1996 – Vojinovi} Stani{a: Babi} Jovan, Biografski leksi-

kon Vaqevskog kraja, kw. 1, sv. 2, Vaqevo, 1996.– Vuji}, Radoj~i}, 1996 – Vuji} Borislav, Radoj~i} Milorad: Babi} Janko i

Babi} Marko, Biografski leksikon Vaqevskog kraja, kw. 1, sv. 2, Vaqevo, 1996.

– Grupa autora, 1972 – Grupa autora: Srbija u ratovima 1912-1918. sa

osvrtom na vaqevski kraj, Vaqevo, 1972.– \eri}, 1926 – \eri} P. Milorad: Dr Dragiwa Babi}eva (1886-1915), Na{a

nahija, Beograd, 1926.– \ukovi}, 2006 – \ukovi} Isidor: Pegavi tifus u Srbiji 1914-1915, Beo-

grad, 2006.– Isi}, 1996 – Isi} Mom~ilo: Materijalno stradawe vaqevskog stanovni-

{tva u Prvom svetskom ratu, Vaqevo, 1996.– Jevti}, 1974 – Jevti} Aleksandar: Uspravqeni u vekove, Vaqevo, 1974.– Jovanovi}, 2001 – Jovanovi} @arko: Vaqevo pod okupacijom 1941-1944,

Beograd, 2001.– Jovanovi}, 2002 – Jovanovi} @arko: Gradsko ve}e Op{tine grada Vaqeva

1941-1944, Zbornik gra|e, Beograd, 2002.

Babi}i iz Vaqeva

47

– Jovanovi}, 1990 – Jovanovi} Milenko: Zaboravqeno vreme, Vaqevo, 1990.

– Kastratovi}, 2004– Kastratovi} Du{an: Srpski biografski re~nik, NoviSad, tom I, 2004.

– Mitra{inovi}, 1996 – Mitra{inovi} Milorad: Babi} Dragiwa, Bio-grafski leksikon Vaqevskog kraja, kw. 1, sv. 2, Vaqevo, 1996.

– Nenezi}, 1984 – Nenezi} Zoran: Masoni u Jugoslaviji 1764-1980, Beograd,1984.

– Pavlovi}, 2002 – Pavlovi} Budimir: Istorija srpske medicine, Beograd,2002.

– Peruni~i}, 1967 – Peruni~i} Branko: Popis ‘iteqa i wihove imovine u

[apcu 1862. godine, Godi{wak Istorijskog arhiva [abac, br. V, [a-bac, 1967.

– Petroni}, 1972 – Petroni} Mladen: Jovan Babi}, nekada{wi profesor u

Vaqevu, Srbija u ratovima 1912-1918. sa osvrtom na vaqevski kraj,Vaqevo, 1972.

– Radi}, 2001– Radi} Sne`ana: @ivi qudi na platnu – bioskopi u vaqevskom

kraju 1944-1946, Kalendar „Kolubara”, Vaqevo, 2001.

– Radi}, 2002 – Radi} Sne`ana: Konfiskacija imovine u Vaqevskom okrugu

1944-1946, Vaqevo, 2002.

– Radoj~i}, 1996 – Radoj~i} Milorad: @ivot u okupiranom gradu 1941-1944,u zborniku Vaqevo 1941-1945, ur. Brankovi} S., Vaqevo: Narodni muzejVaqevo, 1996.

– Rankovi}, 2002 – Rankovi} Zdravko: Vaqevski kraj u XX veku – Hronologija,Vaqevo, 2002.

– Suboti}, 1922 – Suboti} M. Vojislav: Pomenik poginulih i pomrlih leka-

ra i medicinara u ratovima (1912-1918) redovnih dopisnih i po~asnih ~la-

nova, osniva~a, dobrotvora i zadu`binara (1872-1922), Beograd, 1922.

– Tripkovi}, 1980 – Tripkovi} Milan: Vaqevo 1900-1941, Vaqevo, 1980.

– Filipovi}, 2006 – Filipovi} Mirjana: Marko Babi}, vaqevski hoteli-

jer, „Petni~ke sveske” 52, ~asopis Istra`iva~ke stanice Petnica,Vaqevo, 2006.

[tampa

– Baji}, 1993 – Baji} Dragutin: Vaqevska trgovina i trgovci, „Napred”,2338-2339, Vaqevo, 1993.

– Vujanac, Be~eji}, 2006 – Vujanac Predrag, Be~eji} Milan: Najboqi u

[apcu su glumci iz Vaqeva, „Blic”, Beograd, 2006.

– Vuji}, 1995 – Vuji} Borislav: Apoteka „Kod jelena”, „Napred” 2447,Vaqevo, 1995.

– Divqanovi}, 1965 – Divqanovi} Drag.: Vaqevka na ~elu Pirotske

okru`ne bolnice, „Napred” 841, Vaqevo, 1965.

– Lazarevi}, 1931– Lazarevi} Luka: Janko Babi}, „Glas Vaqeva” 2, Vaqevo,1931.

Milorad Radoj~i}

48

– Radoj~i}, 1993 – Radoj~i} Milorad: Vaqevski gradona~elnici, „Napred”2293, Vaqevo, 1993.

– Rankovi}, 1981– Rankovi} Zdravko: Pisac Jovan J. Babi}, „Napred”, 1677,Vaqevo, 1981.

– Savi}, 1935 – Savi} S. Nedeqko: Kosta Kokan Todorovi}, „Glas Vaqeva”,Vaqevo, 1935.

– „Trgovinski glasnik”, Beograd, 5. januar 1899. godine

Summary

The text tells us about Babi} family, which originated from town of [abac. Al-

though some members of this family were the subject of several texts and articles,

we do not know much about them in general. Authors who wrote about them mainly

studied their individual destinies, work and merits. The family line which was con-

necting all of them into very intriguing family community was, as a rule, neglected.

At first glance, Babi} family presents ordinary town family from second half of

XIX century and first half of XX century. However, they distinguish themselves

from their surrounding and the time they lived in, by their enthusiasm and constant

thrive to expand their general and expert knowledge and education. They had very

active and fruitful roll in many aspects of social life.

The founder of the family, Janko, was a merchant, then, he was active in public

service sector and politics, but among all this, he was a modest and hardworking

man, known for his generosity and humanity. Patriotism and sacrifice Draginja

showed as a medical doctor during First World War defines her as one of our all time

heroines. Marko always thrived to be one of the best in hospitality industry, always

introducing and presenting some novelties to his clients and customers. He also had

political aspirations, but in this sphere of his activity he had several ups and downs.

Jovan was an excellent teacher, who was assigned with most delicate duties. Large

number of his accomplishments in the field of education made significant contribu-

tion to development of culture, leaving behind cultural heritage for the generations

to come. Also, other members of this, not so numerous and wealthy family, always

tried to raise the bar and were respected and valued part of Valjevo community.

Babi}i iz Vaqeva

49